Недељковић Бранка Гринфилд инвестиције

УВОД

Привредни раст и промене састава у привреди објашњавају економску

садржину привредног развоја. У новије време све већи значај добијају његови
друштвени и еколошки чиниоци. За савремени приступ развоју очигледно је да
се човек ставља у средиште пажње. Привредни развој има смисла само ако
омогућава бољи живот већини становништва. Производња у једној земљи може
да расте уз разноврсне промене у саставу привреде. На привредни развој једне
земље делују бројни и разноврсни чиниоци. Они потичу из саме привреде, али
и из других делова друштва с којима је привреда повезана. Чиниоци развоја
привреде потичу из њеног природног окружења, које представља свеопшти
услов живота и рада људи и ризницу природних извора. Природном окружењу
припада и становништво, као извор радне снаге за потребе привредног развоја.
Списак чиниоца привредног развоја, очигледно је дугачак. У први ред се
стављају основни производни чиниоци, чије је присуство неопходно у
производњи. Њима се прикључује и технолошки ток.

Привредни раст представља повећање националне производње током

времена. То повећање може се изражавати за целу земљу или по глави
становника. Пошто се број становника такође повећава, раст производње по
становнику представља праву меру економског напредовања једне земље. (Ако
се, на пример, производња у текућој у односу на претходну годину повећала за
4%, а број становника за 1%, повећање производње по становнику износи 3%).
Током привредног развоја промене у саставу привреде су разноврсне. Оне су
најизраженије у променама у производном саставу, односно учешћу појединих
делатности (као што је пољопривреда и индустрија) у укупној производњи.

3
Недељковић Бранка Гринфилд инвестиције

1. Појам инвестиција
Обележје савремених финансијских тржишта је стално креирање нових
финансијских инструмената и брисање граница између националних тржишта.
Настају нови финансијски инструменти, нарочито на тржишту финансијских
деривата. Усавршавају се телекомуникациони системи и информациона
технологија, што омогућава електронски пренос података, који је претпоставка
за континуирану трговину и дематеријализацију трговине, аутоматизовано
салдирање операција и сл. Перманентно се усавршавају постојеће и стварају
нове институције на финансијском тржишту. Савремена финансијска тржишта
карактеришу континуелност, интернационализација и глобализација,
финансијске иновације и дерегулациони токови. 

Стални развој комуникација ствара услове за континуирано

функционисање финансијских тржишта, односно за непрекидност у њиховом
раду. Током целог радног дана на њима се непрекидно формирају цене, а за то
време се извршавају налози купаца и продаваца. Уз помоћ савремене
информационе технологије могуће је 24 сата дневно пратити трансакције и
обављати трговину на скоро свим финансијским тржиштима света.
Интернационализација и глобализација финансијских тржишта означавају
процес интеграције националних финансијских тржишта у једно
интернационално (међународно) финансијско тржиште. Тако се привредним
субјектима пружа могућност да прикупљају слободна финансијска средства и
изван граница своје националне привреде. Ови процеси одвијају се паралелно
са развојем међународног тржишта ино-обвезница, нарочито тржишта евро-
обвезница. Иностране обвезнице су врста обвезница помоћу којих емитенти из
једне земље прикупљају средства за своје финансирање у другој земљи. Евро-
обвезнице дају могућност емитенту да их емитује у валути која се разликује од
валуте земље у којој се врши емисија.

Појам инвестирања (лат. инвестире) треба схватити као процес улагања, а

инвестиције (лат. инвеститио) као испољавање тог процеса.

У зависности колики је обухват инвестиција, разликујемо инвестиције у

ужем и инвестиције у ширем смислу. Инвестиције у ужем смислу се односе само
на улагања у проширење производње, док инвестиције у ширем смислу
обухватају сва издвајања из годишње производње за улагања, како за
обнављање тако и за проширење производње. Постоје две улоге појма
инвестиција, а то су:

4
Недељковић Бранка Гринфилд инвестиције

Прва која се односи на задржавање основних производних субјеката,

односно друштвене заједнице. У процесу производње средства за рад се
временом троше и све мање су способна да производе, да ли по основу
физичке истрошености, било по основу моралног искориштења. На основу тога,
да би се задржала постојећа производна моћ и способност, неопходно је стално
вршити замену дотрајалих техничких застарелих средстава за рад. Овај дeo
инвестиционе потрошње којом се постојећа производна способност задржава,
односно обнавља вредност материјалних фактора производње, називају се
обновне инвестиције. То значи да након подмирења материјалних трошкова и
тзв. обновних инвестиција, преостала величина представља укупно
расположива средства, која се могу усмерити или у финалну потрошњу или у
тзв. проширујуће инвестиције.

Друга која се односи на увећање производне моћи основних привредних

субјеката. Односно друштвене заједнице. Према томе, она се односи на
осигурање нових и делотворнијих средстава за рад којима се проширује
материјална основа привређивања и увећана производна моћ привреде. Поред
што је за токове привређивања неопходно да се задржи постојећа производна
способност исто тако је битно да се проширује материјална основа
привређивања тј. да се увећавају материјални фактори производње као
претпоставка за појединачну ефикасност код предузећа и за укупни економски
раст у друштвеној заједници.

Укратко речено, двоструки значај појма инвестиција доводи нас у положај

да овај појам може да означава сам процес прибављања и улагања средстава,
као и израз набављеног или изграђеног средства.

2. Врсте страних директних инвестиција

Директне иностране инвестиције су појава када инвеститор који се налази

у једној земљи (земља порекла) стиче активу у другој земљи (земља домаћин)
са намером да управља овом активом. Под активом се подразумева целокупна
имовина фирме, тј. актива обухвата сва средства и права којима једно
предузеће располаже. Димензија управљања је оно што разликује иностране
директне инвестиције од портфолио инвестиција у иностране акције, обвезнице
и остале финансијске инструменте. У већини случајева и инеститор и актива
којом управља у иностранству представљају пословна предузећа.

5
Недељковић Бранка Гринфилд инвестиције

У данашњој светској економији, стране директне инвестиције омогућавају

динамичан развој земаља и региона. Под страним директним инвестицијама
(engl. Foreign Direct Investment – FDI) подразумева се инвестирање капитала
стране компаније, или појединца ради обављања профитабилне делатности на
територији једне државе. Страни инвеститор може да буде компанија, чије је
седиште у иностранству, страно физичко лице, као и држављанин Србије са
пребивалиштем у иностранству дужем од годину дана. Највећи број страних
инвеститора у Србији потиче из земаља Европске уније и САД-а. У данашњој
светској економији, стране директне инвестиције представљају најбржи начин
развоја једне земље и региона и, као такве, добродошле су и у најразвијенијим
земљама света. Данас су оне основни механизам глобализације светске
привреде, преузимајући улогу кључног развојног фактора сваке државе. За
државу у коју се улаже, стране директне инвестиције значе отварање нових
радних места, повећање извоза и, уопште, покретање привредног раста и
развоја.

Слика1. Гринфилд инвестиције у земљама југоисточне Европе

С друге стране, директне инвестиције, као облик улагања страног капитала,

омогућавају инвеститору да стекне право својине, контроле и управљања по

6
Недељковић Бранка Гринфилд инвестиције

основу уложеног капитала. Велике, али и мање компаније, труде се да се појаве

на што више различитих светских тржишта, што се најлакше постиже
приближавањем производних капацитета жељеним локацијама. Осим освајања
нових тржишта, инвестирање у друге земље такође може да значи брже и
повољније снабдевање сировинама, електричном енергијом, једноставнији
транспорт, или приступ слободним економским зонама.

Подела страних директних инвестиција може бити извршена према

неколико критеријума. Један од њих може бити подела на основне и посебне
облике. По овом критеријуму, под основним облицима страних директних
инвестиција подразумевају се:

 оснивање предузећа – (подразумева изградњу производних капацитета

од стране инвеститора; најчешћи термин за ову врсту инвестиције је
гринфилд);
 стицање већинског удела у власништву већ постојећег предузећа
(куповина компаније кроз приватизацију, куповина акција или директна
куповина власничког удела – аквизиција).

Посебним облицима страних директних инвестиција сматрају се:

 концесија (куповина на одређени временски рок права на коришћење

природног богатства или добра у општој употреби ради обављања
делатности од општег интереса);
 Б.О.Т. (Build-Operate-Transfer) послови (одобрење страном улагачу да
изгради и користи одређени објекат, постројење или погон, као и објекте
инфраструктуре и комуникација, уз обавезу преношења власништва на
државу по истеку уговора).

3. Гринфилд инвестиције
Једна од највидљивијих манифестација глобализације у последних
неколико година је експанзија међународних приватних токова капитала.

Стране директне инвестиције (СДИ) представљају најзначајнији дио

међународних приватних токова капитала. Оне су интегрални дио
међународног економског система. Оно због чега су различите од других облика
међународних токова капитала, и по том основу и најзначајнији облик, је њихов
дугорочан карактер. Када се једном реализује инвестиција, инвеститори остају у

7
Недељковић Бранка Гринфилд инвестиције

земљи и у нестабилним економским временима, мотивисани профитом на дуги

рок.

Присуство СДИ има мултипликативни ефекат који иде много даље од

уплива новог капитала. СДИ имају потенцијал да генеришу запосленост,
повећавају продуктивност, имплементирају програме обуке запослених,
трансферишу знање и технологију, повећавају животни стандард, омогућавају
интегрисање земље домаћина у међународне економске токове и својим
ђеловањем утичу на побољшање пословног окружења.

Могућност да се капитал доводи из једне земље у другу омогућава

компанијама у земљама домаћинима финансирање инвестиција за које у
њиховим економијама нема довољно штедње.

Гринфилд инвестиције – представљају инвестиције у нова постројења,

институције и инфраструктуру или проширење и унапређење већ постојећих. За
гринфилд инвестиције је највише заинтересована земља домаћин, и највећи
део кампања је најчешће усмерен ка привлачење инеститора који ће бити
заинтересовани за овај облик директних страних инвестиција будући да
гринфилд инвестиције омогућавају стварање и проширење већ постојећих
производних капацитета, стварање нових радних места, трансфер технологија и
знања, као и стварање могућности за повезивање са глобалним тржиштем.
Једна од негативних страна гринфилд инвестиција јесте чињеница да овакава
предузећа гуше локалну економију ( страни инвеститори производе робу по
далеко нижој цени, уз далеко виши квалитет ) и користе максимално
расположиве ресурсе.

Наредна негативна страна гринфилд инвестиција јесте чињеница да се

производњом створен профит не враћа локалној економији ( или се враћа тек
незнатан део ), већ доалзи до репатријације профита у земљу која је већински
власник.

4. Фактори који утичу на гринфилд инвестиције

»Традиционални« фактори у литератури који утичу на локацију страних
инвестиција су природни ресурси и ниски трошкови радне снаге. Међутим,
инвеститор интересује много више од дата два фактора. Најзначајнији фактори
директних страних инвестиција су:

8
Недељковић Бранка Гринфилд инвестиције

Политичка и економска стабилност

Инвестиционе одлуке су у великој мери одређене економским и

политичким ризицима. Инвеститори желе да своје пословне активности
спроводе у предвидљивим и недискриминаторским условима без преузимања
непотребног ризика. Стабилно макроекономско окружење, које се манифестује
у стабилном привредном расту, ниским стопама инфлације, стабилном
девизном курсу, смањује ризике инвестирања и омогућава инвестиционо
планирање.

Институције, закони и владавина закона

Јасна и унапред позната правила игре су кључан фактор у процесу

инвестиционог одлучивања. Одсуство владавине закона и неефикасне
процедуре дају сигнал инвеститорима да рачунају и на неке друге трошкове.
Анализа утицаја пореске политике на стране директне инвестиције показала је
да сложеност и честе промене у пореским законима негативно утичу на прилив
приватног страног капитала. Трошак се огледа у томе што инвеститори троше
време на разумевању ставки закона и њихових пореских обавеза. У том смислу
инвеститори желе једноставне пореске законе где се пореске обавезе могу
калкулисати брзо и са већом сигурношћу.

Величина тржишта, развојни потенцијал и локација

Најбољи пример утицаја фактора тржишта на токове капитала је Кина, где

је велики број мултинационалних компанија преусмерио своје инвестиције са
других земаља у развоју управо због овог фактора.

Међутим, ово не значи да инвестиције мотивисане експанзијом тржишта

искључују мала тржишта. Споразуми о слободној трговини и шеме регионалних
трговинских интеграција омогућавају и малим економијама да конкуришу као
локације ових инвестиција. У контексту либерализације трговинских токова,
националне границе све мање представљају проблем инвеститорима у процесу
експанзије на суседна тржишта.

Локација земље, у контексту близине развијеним тржиштима и земљи

инвеститора је битан фактор инвестиционог одлучивања јер опредељује
транспортне трошкове. Близина развијеним тржиштима подразумијева лакше и
ефикасније интегрисање у економске токове тих земаља.

9
Недељковић Бранка Гринфилд инвестиције

Радна снага

Трошак радне снаге представља одлучујући фактор код извозно

оријентисаних инвеститора, који имају за циљ да организовањем производње у
другим земљама дођу до јефтинијих производних инпута и тиме до
конкурентног производа на међународном тржишту.

Међутим, истраживања показују да инвеститори све више анализирају

трошак радне снаге у односу на продуктивност. Анализа овог фактора
инвестиционог одлучивања показује да инвеститори посвећују све више пажње
обучености радника и њиховој продуктивности.

Инфраструктура

Инфраструктура је такође важна за привлачење страних инвестиција.

Доступност електричне енергије и воде, транспортни систем и развијене
телекомуникације представљају предуслове инвестиција уопште.

Промоција инвестиција, подстицаји и сервис након иницијалне

инвестиције

Земље које желе да привуку стране инвеститоре фокусирају се на мере

промоције инвестиција и побољшавање услуга инвеститорима након њихове
иницијалне инвестиције.

5. Политика земље у циљу привлачења гринфилд

инвестиција
Најбољи начин да се привуку гринфилд инвестиције није увек »пасивни
либерализам«. Либерализација капиталних и трговинских токова значајно
доприноси повећању прилива, али сама за себе није довољана. Данас је за
привлачење инвестиција потребна фокусирана промотивна активност. Земље
могу да промовишу СДИ токове генерално, без напора да привуку неки посебан
вид инвестиција, према на пример, својим развојним приоритетима. Са друге
стране, могу да промовишу СДИ селективно, фокусирајући се на посебне
активности, секторе или инвеститоре. Мере се често комбинују – кроз отварање
врата страним инвеститорима за већину активности, креирање бољег
инвестиционог окружења и стављање акцента на привлачење одређених
инвестиција.

10
Недељковић Бранка Гринфилд инвестиције

Сам долазак страног инвеститора у земљу не значи да ће земља домаћин

аутоматски имати максималне бенефите од присуства страног инвеститора. У
том смислу, земљи стоје на расплогању одређене мере које могу да подстакну
инвеститоре да делују у правцу који жели земља домаћин. На пример,
инвеститори понекад не желе да трансферишу технологију у мери у којој жели
земља домаћин, не желе да користе локалне добављаче и др. Због тога, земља
домаћин најчешће прописује различите обавезне мере које инвеститор мора
испунити у домену обуке локалне радне снаге и сл.

Међутим, да би и држава домаћин могла прописати ове мере потребан је

одређени ниво развијености капацитета, инфраструктуре, образованости радне
снаге и др. Тако на пример, страни инвеститори се могу стимулисати да користе
локалне добављаче само ако они могу да изађу у сусрет потребама и
критеријумима инвеститора. Такође, трансфер технологије ће бити ефективан
једино ако у земљи домаћину постоје одговарајући капацитети за преузимање
и даље развијање технологије. У том смислу, земље домаћини требају да
посвете пажњу и јачању својих капацитета и уопште побољшању услова у
којима се обавља бизнис.

Поред наведеног земља треба да ради и на самој промоцији. Колико је

потребно промотивних активности зависи од тога коју врсту страних
инвестиција земља жели да привуче и од услова и карактеристика које земља
има. Великој и динамичној економији је потребно мање промотивних
активности од мале и мање динамичне економије. Ипак, промоција има своје
лимите. Уколико је економија земље нестабилна и слаба, ни најбоље
испланирана и координисана промотивна активност неће донети значајне
резултате.

6. Гринфилд инвестиције у Србији

Прва фаза истраживање ефеката у Србији показала је да упркос врло
динамичним трендовима и високим очекивањима о будћем расту страних
инвестиција у свету, Европи (а нарочито на њеном Истоку и Југоистоку) свака
земља која буде желела да повећа присуство гринфилд инвеститора мораће за
то добро да се потруди. Велика конкуренција превасходно произилази из
чињенице да земља домаћин доласком страних инвеститора много више добија
него што губи, док су алтернативни механизми за убрзани развој самостално
инвестирање из сопствене штедње, или задуживање код међународних

11
Недељковић Бранка Гринфилд инвестиције

финансијских институција практично неизводиви услед недостатка домаће

штедње, односно, услед високе задуђености која би ограничила евентуалне
кредитне линије које би убрзале привредни развој. Уз то држава која би једина
могла да се задужује, показала се као лош инвеститор, те би вероватан исход те
тазвојне алтернативе био катастрофалан, као што је био у доба социјализма.

Осим анализе трендова и места Србије међу земљама које успешно

привлаче стране инвеститоре, ово истраживање је у првој фази било усмерено
на то да утврди врсте, модалитете и закономерности доласка страних
инвестиција у одређене земље, превасходно у земље у транзицији.

Коначно, истраживање у првој фази обухватило је велики опсег мера које

земље користе да би привукле стране инвеститоре, обраћајући при томе
посебну пажњу на оне анализе које показују које су, од свих могућих предузетих
мера за привлачење гринфилд инвестиција, које су мере добиле емпиријску
потврду на великом броју испитиваних случајева, а које су остале само на нивоу
теоријске претпоставке о могућем успешном дејиству.

Друга фаза истраживања обухватиће анализу гринфилд инвестиција у Срби
ји и
факторе који су се у конкретном случају Србије  показали ефикасним, што ће 
бити основа за свеобухватнизакључак о факторима, ефектима, али и 
предусловима успешног доласка и функционисања гринфилд инвеститора у 
Србији. 

Србија и Београд постају све атрактивнија локација за интернационалне

инвеститоре. Укупна вредност страних улагања у земљи од 2001. године износи
8,9 милијарди долара, а од тога је само у прошлој години забележен прилив од
4,4 милијарде. Велики број мултинационалних компанија има развијено
пословање у земљи. На листи водећих страних инвеститора налазе се
компаније, као што су Telenor, Mobilkom Austria, Philip Morris, Banca Intesa i
InBev, а у припреми су нови крупни инвестициони пројекти.

12
Недељковић Бранка Гринфилд инвестиције

ЗАКЉУЧАК

Страни инвеститори су потребни свим земљама, понајвише земљама у

транзицији, који бележе хроничну несташицу сопственог капитала,
управљачких знања (менаџмент), савремене технологије, извозних канала, и
оних који немају домаћу штедњу из које би могли да самостално финансирају
сопствени развој. Као алтернатива доласку СДИ постоје кредити –
комерцијални или кредити међународних финансијских институција (ово
претпоставља државне инвестиције), и финансирање инвестиција из домаће
штедње.

Од страних улагања треба очекивати раст производње, раст плата,

запослености, извоза, пореских прихода, техничке и менаџерске вештине,
слабљење снаге домаћих монопола и раст конкуренције. Ипак постоје и
ризици, као што су – раст платнобилансног дефицита (барем у првој фази свог
рада, док се не активирају извозни канали, који затим смањују дефицит и
коначно остварују суфицит – пример УС Стеела, словеначких предузећа у
Србији...), раст незапослености услед отпуштања, истискивање домаћих
инвестиција, стварање локалних монопола, загађење човекове околине... Све у
свему, од страних директних инвестиција може се лако остварити обострана
корист – и за страног улагача, и за земљу домаћина, у виду раста и развоја
привреде.

13
Недељковић Бранка Гринфилд инвестиције

Литература
 Беговић Б., Мијатовић Б., Пауновић М., Поповић Д., 2008.,Гринфилд директне
инвестицијe, Центар за либерално-демократске студије, Београд.
 Влада Републике Србије,2006., Стратегија развоја и подстицања страних
улагања, Београд
 www.siepa.gov.rs

14