Стевановић Марко Заједничка улагања као облик трансфера технологије

УВОД

Основну карактеристику привредних и друштвених кретања у савременом

свету чини растућа меџузависност научног, техничког, технолошког, економског и
општег друштвеног развоја свих земаља.

Развој науке и технологије сваке земље је чинилац од највећег утицаја за

остварење циљева њеног привредног и укупног друштвеног развоја.
Наука,техника и технологија, све више постају чиниоци од одлучујућег утицаја на
брзину и степен привредног развоја сваке земље,а тиме и њених привредних
субјеката. То даље значи да научноистраживачки и развојни рад, а уз то
проналазаштво и новаторство,битан су предуслов за даљи привредни развој. Они
заједно претстављају подручје изузетно уносног привређивања. То се сасвим
јасно испољило у низу индустријски високо развијених земаља,које су то постале
само са развојем врхунске технологије и њиховим трансфером (нпр. Швајцарска,
Јапан,САД, Немачка, Енглеска И др.).

У текућим условима привређивања на домаћем и међународном

тржишту,познато је да савремена технолошка достигнућа и њихов трансфвер
представљају значајан део производних снага одређене земље. Када се
технологија тако схвати долази се до закључка да снабдевање њеним
достигнућима представља услов без кога није могућ даљи тазвој привреде и
опстанак на привредних организација на тржишту.

3
Стевановић Марко Заједничка улагања као облик трансфера технологије

1. Значај и улога трансфера технологије у развоју предузећа

У савременим условима привређивања технолошки развој постао је основа
развоја привредних субјеката и људске заједнице у целини. Технолошки развој
резултира у стварању нових или побољшању постојећих производа, услуга и
процеса. Циљ и сврха технолошког развоја јесте да омогући брже, потпуније и
квалитетније задовољење људских потреба.

Мада на процес привредног развоја утичу и многи други фактори,

емпиријска истраживања показала су да узмеђу 40% и 90% привредног развоја
настаје као последица технолошких промена. Избор начина и метода
остваривања циљева технолошког развоја јесте питање стратегијског
опредељења предузећа. У том смислу предузеће се може определити за
самосталан развој технологије, за куповину готових технолошких решења путем
трансфера технологије или за комбинацију купљених и сопствених технолошких
решења. Без обзира за коју стратегијску опцију свог технолошког развоја
предузећа да се определи, истраживање и развој представљају окосницу његовог
технолошког развоја. Зато овој активности треба посветити одговарајућу пажњу
како на нивоу привредних субјеката, тако и на нивоу привреде као целине.

Процесу технолошког развоја није иманентно да се спонтано одвија. Зато

је неопходно изградити дугорочан, стратегијски приступ у овој области, како на
нивоу привреде као целине, тако и на нивоу предузећа као основних економских
субјеката. Друштвеном поделом рада предузеће је добило улогу носиоца
сопственог и укупног привредног развоја. Захваљујући синергетском деловању
људских, материјалних и финансијских ресурса, које се обезбеђује технологијом
и организацијом, с једне стране, и одговарајућом расподелом резултата, с друге
стране, у предузећу долази до акумулације економске вредности која омогућава
његов развој. Према томе, технолошки развој не може се издвојити изван
контекста економског развоја, па је предузеће као основни субјект тржишног
привређивања уједно и основни субјект развоја технологије. Своју технолошку
стратегију предузеће формулише у зависности од.

 утицаја фактора окружења

 сопствених могућности, детерминисаних постојећим кадровским,
материјалним и финансијским ресурсима
 дугорочних развојних циљева.

Основни циљ технолошког развоја предузећа јесте повећање

профитабилности. Остваривање овог основног циља подразумева: повећање

4
Стевановић Марко Заједничка улагања као облик трансфера технологије

продуктивности, снижавање трошкова, побољшање конкурентске позиције на

тржишту, развој кадрова. Реализација датог основног циља такође захтева
унапређење метода рада, повећање флексибилности производње, унапређење
особина производа и механизма контроле, увећање фонда знања и вештина,
унапређење метода организације и сл. што се умногоме постиже унапређењем
технолошких перформанси пословања. Приликом избора стратегије технолошког
развоја пред предузећем се јављају опције самосталног технолошког развоја,
куповине готових технолошких решења од других субјеката путем трансфера или
комбинација ова два метода. Свака од наведених стратегијских опција има
предности и недостатке које треба свестрано размотрити и проценити пре
доношења коначне одлуке.

Стратегију самосталног технолошког развоја могу да спроводе само

предузећа која имају испуњене потребне услове за то. Испуњеност тих услова
подразумева, пре свега, развијеност властите истраживачко-развојне функције и
економско-финансијске снаге, што омогућује да дато предузеће постане
технолошки лидер. Улогу технолошког лидера могу имати само предузећа која су
способна да произведу производ или услугу за којом постоји (или може
постојати) тржишна тражња и која дату тражњу могу да задовоље брже, боље и
потпуније од конкуренције. Предности самосталног технолошког развоја могу се
испољавати у виду:

• присвајања високих профита, што је карактеристично за технолошке

лидере,
• повећања продуктивности,
• побољшања конкурентске позиције на тржишту.

Технолошко лидерство, с друге стране, подразумева веома висок ризик

улагања у истраживање и развој оних производа и процеса који не доживе
тржишну верификацију. Велика и економски снажна предузећа, уколико оцене
да је то економски оправдано, дати ризик могу да поднесу тако што трошкове
неуспелих истраживања покривају из профита оствареног на основу успешних
иновација у неком претходном периоду. Самостални технолошки развој, услед
наведених разлога, остварује веома мали број предузећа, која за то имају
одговарајуће услове и која оцене да им се то исплати. Највећи број осталих
предузећа свој технолошки развој остварује прибављањем технологије од других
субјеката – трансфером, као и њеном комбинацијом са сопственим технолошким
решењима.

5
Стевановић Марко Заједничка улагања као облик трансфера технологије

Трансфер технологије као процес преношења технолошког знања

представља стратегијску опцију технолошког развоја коју примењују већина
предузећа. Ова метода технолошког развоја има посебно велики значај за групу
мање развијених земаља, јер на једној страни теже бржем сопственом
привредном развоју а, на другој страни, немају одговарајуће ресурсе за
самостални развој технологије. Међутим, трансфер технологије, као метода
технолошког развоја предузећа, омогућиће остваривање његових развојних
циљева само уколико се одвија под одређеним условима. Дати услови
подразумевају минимум развијености технолошке и истраживачко-развојне
основе предузећа примаоца технологије, као и адекватно управљање овим
процесом. Под оправданим трансфером технологије може се сматрати само онај
процес који, дугорочно посматрано, води ка што већем технолошком
осамостаљивању предузећа. У супротном, трансфер технологије не само да неће
омогућити остваривање дугорочних развојних циљева предузећа, него ће
довести и до његове трајне технолошке зависности као и до блокирања његовог
даљег развоја.

Комбинација купљених и сопствених технолошких решења представља

средње решење које се јавља као оптимална стратегијска опција технолошког
развоја за већину предузећа, а посебно оних из групе земаља у развоју. У
савременим условима привређивања технологија је постала сувише широка и
комплексна област да би предузеће све своје потребе за технологијом могло
само да задовољи. Услед тога, већина предузећа нужно је упућена на куповину
оних технолошких решења која не могу, или им се то не исплати, да развијају
самостално. Једно од могућих решења јесте да предузеће купује високе
технологије а да друга потребна технолошка решења самостално развија.

Независно од тога за коју стратегијску опцију се определи, да би остварило

успешан технолошки развој, предузеће мора да изгради одговарајућу
истраживачко-развојну основу. Зато његов стратешки маркетинг, као саставни
елемент функције истраживања и развоја, истражујући шансе и опасности које се
крију у окружењу, даје иницијалне импулсе техничкотехнолошком истраживању
и развоју у ком правцу да усмери своје активности. Осим тога, стратегијски
маркетинг има кључну улогу при доношењу одлуке предузећа за коју опцију
технолошког развоја да се определи. Предузеће мора имати у виду да донесена
стратегија технолошког развоја мора бити усаглашена са његовим глобалним
развојним циљевима. Од дате усаглашености, као и од успешности управљања
процесом примене стратегије, зависиће и остваривање дефинисаних развојних
циљева.

6
Стевановић Марко Заједничка улагања као облик трансфера технологије

2. Начин трансфера технолигије

Пренос технологије може се остварити на више начина међу којима су
најзначајнији трансфери путем:
 лиценци
 заједничког улагања
 производне кооперације
 извођењем инвестицијских радова (посебно у оквиру "турн - кеy" система)
 францхисинга.

3. Заједничка улагања као облик трансфера технологија

Трансфер технологије је динамичан, вишефазан и комплексан процес.
Одвија се унутар једног предузећа или између субјеката у различитим државама.
Трансфером технологије омогућава се непосредан приступ сувременим
средствима за производњу и знањима. У комерцијалном смислу трансфер
технологије је давање документације, знања, искуства или опреме под
одреденим условима купцима технологије. Може обухватити једну или више
фаза производног или продајног процеса. Трансфер технологије започиње
истраживањем и развојем нових процеса и производа, а наставља се
инжењерингом, менаџментом производних процеса према новим технолошким
решењима, избором кадрова, маркетингом, а у појединим случајевима и
финансирањем.

Приликом избора технологије пред пословним субјектом постоји

могућност кориштења домаћих или иностраних извора технологије. Домаћи
извори обухватају властите истраживачке ресурсе корисника технологије или
истраживачка постигнућа других домаћих истраживача која су првенствено
сконцентрисана у истраживачким институтима и на свеучилиштима. Процес
трансфера технологије започиње у истраживачким лабораторијима у којима
настају нови проналасци као резултат истраживачког рада истраживача и
иноватора, а наставља се кроз заштиту проналазака путем патената или неког
другог облика заштите интелектуалног власништва. Кориштење властитих извора
технологије и постојање система трансфера технологије између истраживача и
иноватора, с једне стране, према корисницима технологије, с друге стране,
изузетно је подстицајно за једну земљу. Међутим, истраживања које резултирају
новим технолошким решењима су уско повезана с расположивим финансијским
средствима која та земља улаже у свој истраживачки систем.

7
Стевановић Марко Заједничка улагања као облик трансфера технологије

Успешни развој технологије нити ширење нових технолошких постигнућа

не би био могуће без успешног система трансфера технологије. У технолошком
смислу успешније је оно друштво које има развијенији систем трансфера
технологије и које је, путем тог система, у стању што брже проналазак
примиенити, стварајући тако технолошку предност у односу на своје конкуренте
на тржишту.

У ограниченим властитим истраживачким ресурсима велико значење има

прибављање технологије из иностранства. При томе се мора водити рачуна да
успешност примене технологије не зависи само о технологији већ и о избору
облика трансфера технологије и начину њене имплементације. Савремену
технологију није једноставно купити на тржишту, а само нова технолошка
решења могу створити технолошку и конкурентску предност. Зато је од изузетне
важности изабрати онај облик трансфера технологије који ће предузетнику
омогућити добивање савремене технологије.

Заједничко улагање представља улагање два или више пословних

субјеката у ново или постојеће предузеће при чему партнери заједнички улажу
капитал, заједнички управљају предузећем и заједнички деле добит најчешће
према висини уложеног капитала. Послови заједничких улагања и њихови мотиви
могу се посматрати са стајалишта иностраног и домаћег партнера.

Инострани партнер бити ће спреман ући у посао заједничког улагања с

домаћим предузећем само ако му то улагање доноси већу зараду од оне коју би
остварио у неком другом пословном аранжману.

Основни мотиви домаћих предузећа за уговарање послова заједничких

улагања с иностраним партнерима углавном су следећи:

• недостатак властитих финансијских средстава потребних за модернизацију,

проширење и изградњу нових производних или услужних капацитета
• прибављање савремене технологије
• рационалније кориштење домаћих сировина и репродукцијских
материјала
• повећање извоза властитих производа или смањење увоза

Како се ради о заједничком пословном подухвату иностраном је партнеру

да се у производњи користи што модернија технологија јер она осигурава
остваривање зацртаних пословних циљева. За домаћег партнера заједничко
улагање је посебно важно из разлога што ће добити савремену технологију коју
не мора одмах платити као што је то случај с лиценцом. Технологија се плаћа

8
Стевановић Марко Заједничка улагања као облик трансфера технологије

кроз реализацију продаје производа. А ризик продаје а тиме и плаћања

технологије сноси и инострани партнер који је уложио технологију у пословање.

Због својих позитивних страна заједничка улагања могу представљати

најбољи облик трансфера технологије у економски слабије развијене земље.

Теорија и пракса под трансфером технологије подразумевају уступање

коришћења материјалних права на технологију (права индустријске својине) и
право на производно – технићку документацију са пратећим нужним знањима и
радним искуствима у остваривању и организацији радних процеса за производњу
производа или услуга,као и примену технолошког поступка од идеје до њихове
реализације на тржишту. Ако уз наведено трансвер технологије подразумева и
решења поступака у вези са даљим истраживањама за иновације и техничка
побољшања постојећег производа – онда је реч о тзв. вертикалном трансферу
ако се, при том, предвиђа могућност и утврђују услови сарадње између даваоца и
примаоца технологије (продавца и купца) на ширем подручју, изван локалног и
националног тржишта, реч је о тзв. хоризонталном трансверу технологије.

У процес истраживачко – развојног рада се улажу значајна материјална

(техника, сировине, полуфабрикати, погонска и друга енергија, високостручни и
квалификовани рада) и финансијска средства. Чињеница је да је веома мали број
фирми или земаља, без обзира на њихову величину, у могућности да задовољи
све своје текуће и прспективне потребе у достигнућима савремене технологије.
То, често технички није изводљиво, а економски није доволно рационално. Стога
се прибегава трасверу,односно купо-продаји технологије.

Трансвер технологије на савременом домаћем и међународном тржишту

има изузетно велики значај. Тај значај покрива више подручја у привреди и изван
привреде. Са аспекта привреде овај значај се испољава преко користи на страни
продавца и користи на страин купца технологије. Стога нова или савремена
технологија представља битан чинилац у пословној политици, производној
оријентацији и положају фирмме (предузећа) на тржишту. Поред
осталог,савремена технологија за њеног корисника нуди и значајне предности на
плану рационализације радних процеса,рентабилитета производње.ефикасности
улагања средстава за рад и увећани степен конкурентне способности дате фирме
на тжишту. То је, уосталом,крајњи циљ тежње и напора за оптималну и
савремену технологију и њену примену у привређивању.

Овакво сагледавање трансвера технологије подразумева микроекономско

деловање трансвера технологије у домаћим и међународним оквирима. Ту се

9
Стевановић Марко Заједничка улагања као облик трансфера технологије

највећи значај поклања питању како тај тако значајан феномен

данашњице,односно како савремени домаћи и међународни трасфер
технологије утиче на опредељења многих фирми у коцептирању њихове
пословне политике,политике производње и у том контекст политике управљања
технолошким развојем дате фирме,политике положаја дате фирме на тржишту и
друго. Међутим,трансфер технологије у савременим условима привређивања
има и свој веома садржајан макроекономски аспект утицаја на услове и начин
укупне производње,обим и структуру укупне потрошње,културу и цивилизацију и,
најзад, на животни стандард становништва.

Појавни облик и израз постојеће разлике у степену достигнутог развоја је

привредни потенцијал (обим и разноликост асортимана производа) , ниво
достигнућа у науци, техници и технологији, постојећа традиција и међународни
углед науке и технике одређене земље, као и неких великих фирми познатих у
свету. Те земље, области или међународне компаније у складу са својим
интересима и системом заједничког привређивања, су насиоци научног и
привредног напретка у свету. Оне нису смештене у једном делу света, већ су
размештене у различитим географским областима.

Положај сваке земље у међународној подели рада одређен је њеним

привредним могућностима, а у том оквиру наука, техника и технологија заузимају
истакнуто место. Оне земље које се на тој мерђународној лествици налазе на
вишем нивоу најчешће су испоручиоци савремених достигнућа у међународном
трансферу технологије. То су привредно веома развијене земље, које улажу
знатна средства у истраживачко-развојне пројекте за даље јачање сопствене
научне техничко-технолошке основе и моћи. Дакле, развијене индустријске
земље у ове циљеве улажу знатан део из свог националног дохотка годишње, а
њихове фирме, такође знатан део из остварене нето добити на годишњем нивоу.
Шта више, дејство тржишног окрузења утиче да велике компаније из године у
годину повећавају своје напоре и улагања финансијских средстава у савремени
развој и трансфер технологије.

4. Елементи трансфера технологије

Трансфер технологије је динамичан, вишефазан, међузависан и
комплексан процес. Због међусобне зависности и различите економске
развијености у савременим међународним економским односима, трансфер
технологије је нужна карактеристика развоја сваке земље. Под трансфером

10
Стевановић Марко Заједничка улагања као облик трансфера технологије

технологије подразумева се пренос примењивих технолошких решења и

техницких знања и искустава с једног субјекта – даватеља технологије и титулара
права на другог субјекта – приматеља технологије, уз плаћање одређене накнаде.
У односу на традиционалне облике господарског односа трансфер технологије
омогућује:
 даватељу технологије да резултате свог истраживацког рада експлоатира и
путем трећих особа и на тај начин постигне знатне финансијске учинке
 кориснику технологије да без ангажиовања властитих финансијских
средстава и истраживацких потенцијала за развој нових технолошких
решења, стиче већ готова технолошка решења чијим усвајањем развија
свој производни програм, што доводи до повећања пословног успеха и
конкурентности на тржишту.

Технолошки трансфер је део шире активности у одређеном предузећу.

Првенствено је повезан са производњом производа и одвијањем процеса и
поступака у пословању тог предузећа. Међутим, технологија је само један од
средстава којим се остварују жељени циљеви. Она је у функцији остваривања
циљева предузећа.

11
Стевановић Марко Заједничка улагања као облик трансфера технологије

Закључак

У односу на традиционалне облике односа трансфер технологије омогућује

даватељу технологије да резултате свог истраживачког рада господарски
експлоатира и на тај начин постигне знатне финансијске учинке, а кориснику ич
технологије да стиче већ готова технолошка решења чијим усвајањем развија свој
производни програм, што доводи до повећања пословног успеха и
конкурентности на тржишту. При томе корисник технологије не мора своја
финансијска средства дугорочно ангажовати у развој властитих истраживачких
капацитета.

Трансфер технологије је једна од посебних карактеристика савременог

медјународног тржиста. Овај трансфер технологије у својим разним појавним
облицима и садржини од интереса је за све земље света, и то како за
индустријски развијене земље, тако и за земље у развоју. Мотив трансфера
технологије је у разним околностима различит и оставља за собом различите
последице (ефекте) .

Овакво резоновање наводи на закључак о неминовности међународног

трансфера технологије у условима савремене поделе рада у свету и типологије
међународног тржишта и односа на њему. У савременим условима
привређивања ова неминовност постаје све изразитија, јер разлике између
техничко-технолошке основе у индустријски развијеним земљама и земљама у
развоју постају све веће. Материјална основа и технолошки потенцијал
развијених земаља неупоредиво брже расте од стања које постоји у осталим
земљама на нивоу њиховох привреда и привредних субјеката.

12
Стевановић Марко Заједничка улагања као облик трансфера технологије

ЛИТЕРАТУРА
 Г.Кокеза,„Трансфер технологије као компонента развојне
стратегије предузећа“, Економски факултет Београд, 1996.
 Божидар Ставрић и Алексантар Ђокић; Основи менаџмента.

13