Naziv originala:

Robin Sharma
T H E LEA D ER W H O HAD NO T IT L E

Copyright © 2010 by Sharma Leadership International, Inc.

Translation Copyright © 2013 za srpsko izdanje Vulkan Izdavaštvo

ISBN 978-86-10-00054-2

Ova knjiga štampana je na prirodnom recikliranom papiru od

drveća koje raste u održivim šumama. Proces proizvodnje u
potpunosti je u skladu sa svim važećim propisima Ministarstva
FSC životne sredine i prostornog planiranja Republike Srbije.
 Vođa
bez titule
ROBIN ŠARMR
SAVREMENA POUČNA PRIČA 0 TOME KAKO
DA POSTIGNETE LIČNI I PROFESIONALNI USPEH

Autora svetskog bestselera Put ka veličanstvenosti

Prevela Maja Cvijetić-G rbić

vrvVUlkAn
Beograd, 2013.
 Ovu knjigu posveću jem vam a, čitaocim a. Inspiriše m e vaša
volja da p o k re n ete vođu u sebi. P odstiče m e vaša želja da d a te
sve o d sebe. Vaša sp rem n ost d a p ozitivn o u tičete na dru ge j o š
više učvršćuje moju odluku da i da lje p om až em Ijudima da vode
b ez titule.
Svet možeš da izmeniš na suptilan način.

Mahatma Gandi
Sadržaj:

Napomena autora
P rvo poglavlje :
Pravo na uspeh i lidersku poziciju stekli
ste rođenjem ............................................................................. 9
Drugo poglavlje: v
Moj susret s mentorom koji me je uputio
u tajne v o đ stv a...................................................................... 14
T reće poglavlje :
Tužna cena osrednjosti i neverovatne
blagodeti ovladavanja veštinama vođstva.................... 33
Četvrto poglavlje :
Prvi razgovor o vođstvu:
Nije ti potrebna titula da bi bio vođa.............................. 46
P eto poglavlje :
Drugi razgovor o vođstvu:
Burna vrem ena stvaraju velike vođe.............................. 82
Šesto poglavlje :
Treći razgovor o vođstvu:
Tvoj uspeh kao vođe zavisi od dubine
tvojih odnosa s ljudim a.....................................................118
Sedmo poglavlje :
Četvrti razgovor o vođstvu:
Da bi bio veliki vođa, moraš biti veliki čov ek ............ 146
Osmo poglavlje :
Z aključak...............................................................................174
10 ROBIN ŠARMA

Izvori koji će vam pomoći da vodite bez titule..........179

Potrebna nam je vaša pom oć.........................................180
Izgradite organizaciju u kojoj
će svi voditi bez titu le...................................................... 181
0 autoru............................................................................... 183
 NAPOMENAAUTORA

Knjiga koju držite u rukama je rezultat mog petnaestogo-

dišnjeg rada u smislu savetovanja o vođstvu velikog broja od
petsto, prema listi magazina Forčun, najuspešnijih kompanija
uključujući Majkrosoft, GE, Najk, FedEx i IBM, kao i organizaci-
ja poput univerziteta Jejl, američkog Crvenog krsta i Udruženja
mladih predsednika. Primenom metode vođstva koju izlažem
u ovoj knjizi, postići ćete izvanredne rezultate na poslu i u
svoju firmu uvesti inovaciju, nov način rada i steći odane mu-
šterije. Takođe ćete doživeti duboke promene na ličnom pla-
nu i u načinu na koji vas doživljavaju drugi. Obratite pažnju
na to da je ovaj metod ovde izložen u vidu priče. Junak, Blejk
Dejvis, njegov nezaboravni mentor Tomi Flin i četvoro izuzet-
nih učitelja koji iz korena menjaju Blejkov način života i rada
izmišljeni su likovi - proizvod m oje izuzetno žive mašte. Ali
vera u sistem vođstva sam po sebi, kao i u principe, sredstva i
taktike na kojima je zasnovan, veoma su stvarni i pomogli su
stotinama hiljada ljudi u nekim od najuspešnijih organizacija
na svetu da ostvare uspeh na poslu i postanu najbolji u onome
čime se bave. Žrtve pičaju o problemima. Vođe pronalaze re-
šenja. Iskreno se nadam da će vama i vašoj organizaciji knjiga
Vođa bez titule ponuditi rešenje zahvaljujući kome ćete ispo-
ljiti svoje najbolje sposobnosti u ovim burnim i nesigurnim
vremenima.

Robin Šarma
12 ROBIN SARMA

P. S. Da biste se postarali da do promene dođe, dok budete

čitali ovu knjigu, posetite sajt robinsharma.com gde ćete naći
dodatne izvore, kao što su obaveštenja i sredstva koja će vam
pomoći da izgradite izvanredan tim.
 PRVO POGLAVLJE:

PRAVO NA USPEHILIDERSKU
POZICIJU STEKLISTE ROĐENJEM

„Niko neće ostvariti uspeh mimo svojih najluđih očekivanja,

ako ne pođe baš od njih."
Ralf Čarel

„Uspeh je najveći poklon koji čovek može da pokloni dru-

gima."
Ejn Rend

Svako od nas može postati genije. Nažalost, većina ljudi svoj

život proživi u osrednjosti. Nadam se da vas neće uznemiriti
što ovo uverenje otkrivam odmah na početku našeg poznan-
stva. Ali moram da budem iskren. Takođe bi trebalo da vam
kažem da sam sasvim običan mom ak koji je imao sreće da
nauči neke neverovatne tajne koje su mi pomogle da ostvarim
neverovatan uspeh na poslu i da svoj život ispunim. Dobra vest
je da sam ovde da bih s vama podelio sve što mi se dogodilo
za vreme jedne prilično neverovatne avanture. Da biste i vi
mogli da date sve od sebe. I živite punim plućima. Počevši od
danas.
Ovu neverovatnu lekciju ću vam izložiti postepeno, pažljivo
i uz iskrenu podršku. Naše zajedničko putovanje će biti zabav-
no, inspirativno i zanimljivo. Načela i sredstva koja otkrijete
će au tom atski napraviti preokret u vašoj karijeri, ostvarićete
14 ROBIN ŠARMA

sreću i prikazati se u najboljem svetlu. Ali pre svega obećavam

da ću biti iskren. Toliko vam poštovanja dugujem.
Zovem se Blejk Dejvis i, iako sam rođen u Milvokiju, skoro
ceo život živim ovde u Njujorku. Još volim ovo mesto. Restora-
ne, ritam, ljude. Čak i hot-dog na ulici. Zvuči neverovatno, ali ja
obožavam hranu - po mom mišljenju to je jedno od najvećih
zadovoljstava u životu. Uz iskren razgovor, omiljene sportove
i vredne knjige. U svakom slučaju, nema mesta na svetu kao
što je Velika jabuka. Nemam nameru da napustim ovaj grad.
Apsolutno nikada.
Dozvolićete mi da vam najpre ispričam nešto o svom po-
reklu, pre nego što pređem na pomalo čudne, a opet izuzetno
važne događaje koji su pomogli da se uzdignem do mesta na
kojem sam oduvek želeo da budem. Moja majka je bila najbolja
osoba koju sam ikada sreo. Moj otac je bio najodlučnija osoba
koju sam poznavao. Čestiti ljudi. Ne savršeni. A ko jeste? Važno
je da su uvek davali sve od sebe. A po mom mišljenju, to je sve
što možete da učinite. Ako ste dali sve od sebe, slobodno idite
kući i dobro se naspavajte. Ako brinete zbog stvari koje su van
vaše moći, na dobrom ste putu da se razbolite. Većina stvari
zbog kojih brinemo zapravo nam se nikada i ne desi. Kurt Vo-
negat je to lepo rekao: „Istinski problem i u vašem životu su
oni koji vam nikada nisu pali na pamet, nešto što vam prekine
dokolicu jednog utorka posle podne."
Roditelji su me usmeravali u više pravaca. Nisu imali mnogo
toga da ponude, a opet su imali sve: snagu svojih uverenja, izu-
zetne vrednosti i samopoštovanje. I dalje mi nedostaju i ne prođe
nijedan dan a da im nisam zahvalan za sve što su učinili za mene.
Nekada razmišljam o tome kako ljude koje volimo uzimamo zdra-
vo za gotovo. Sve dok ih ne izgubimo. Onda se u sebi molimo za
još jednu šansu da se prema njima ponašamo onako kako za-
služuju. Molim vas ne dozvolite da se zbog toga u životu kajete.
Isuviše često se to dešava, mnogima od nas. Ako imate sreće da
su vam roditelji živi, pokažite im koliko ih cenite. Još danas.
Ja sam bio dobro dete. „Pravo zlato od deteta", kako me
je deda opisivao. Naprosto mi nije bilo u prirodi da nekoga
VOĐA B E Z T I T U L E 15

povredim ili nešto pokvarim. Bio sam dobar đak, prilično

popularan kod devojaka i igrao sam sasvim solidno fudbal u
školskom timu. Sve se promenilo kada su mi roditelji poginuli.
Imao sam osećaj da mi je neko izmakao tlo pod nogama. Iz-
gubio sam samopouzdanje. Nisam mogao da se usredsredim.
Moj život je stao.
Sa dvadeset godina, menjao sam poslove. Kao da sam pu-
stio da me život nosi. Začaurio sam se i nisam mario ni za šta.
Najveći deo vrem ena sam gledao TV, jeo i brinuo se - sve s
namerom da izbegnem da se suočim sa činjenicom da traćim
svoj potencijal.
U tom periodu posao je za mene predstavljao samo sred-
stvo da platim račune, a ne polje na kome bih mogao da se
iskažem. Odlazak na posao je za mene bio način da utrošim
nekoliko sati, a ne izvanredna prilika da postanem ono za
šta sam predođređen. Posao je bio samo sredstvo da ubijem
vrem e a ne dragocena šansa da pozitivno utičem na druge
ljude, unapredim firmu u kojoj radim i tako ceo svet učinim
boljim.

Na kraju sam odlučio da se prijavim u vojsku. Činilo mi

se da je to dobar način da pronađem neki red usred haosa i
steknem osećaj da negde pripadam. Poslali su me u rat u Irak.
Iako je boravak u vojsci na neki način uobličio moj život, do-
neo mi je i neka iskustva koja me i danas proganjaju. Gledao
sam kako prijatelji s kojima sam bio na obuci ginu u krvavim
borbama. Video sam mladiće koji su tek stupili u vojsku kako
bivaju tragično ranjeni. Posmatrao sam kako nestaje i posled-
nji trag entuzijazm a u meni dok sam sve više tonuo u sivilo
svakodnevice i postajao svestan u šta se moj život pretvorio.
Iako nisam doživeo fizičke povrede u ratu, ipak sam postao
ranjenik. I gde god bih išao pratio me je duh rata.
Iznenada je došlo vreme da se vratim kući. Sve se desilo za-
panjujuće brzo. Ukrcali su me u transportni avion, posali kući i
nakon dan-dva rutinskih medicinskih pregleda, predali su mi
dokumenta. Zahvalili su mi se na službi narodu i poželeli sve
16 ROBIN ŠARMA

najbolje. Jednog sunčanog jesenjeg poslepodneva našao sam

se na ulici i došao do zastrašujućeg zaključka: ponovo sam bio
prepušten sam sebi.
Najveći problem mi je predstavljalo da se ponovo vratim
u društvo koje me je zaboravilo. Nisam mogao da spavam -
proganjala su me sećanja iz rata. Ujutro bih satim a ležao u
krevetu i pokušavao da sakupim dovoljno energije da usta-
nem i otpočnem dan. Sve me je bolelo. Obuzimao bi me strah
bez ikakvog razloga. Nisam mogao da komuniciram ni s kim
osim sa ratnim saborcima. Sve što sam nekada voleo sada mi
je izgledalo glupo i dosadno. Moj život je izgubio svaku svrhu
i smisao. Želeo sam da me nema.
Jedna od najboljih stvari kojoj su me roditelji naučili možda
je ljubav prema učenju - naročito učenju putem knjiga. Unutar
korica jedne knjige naići ćete na ideje koje mogu da vam iz
korena izmene život ako ih primenite. Ništa ne znači toliko kao
da uložite u sebe da biste bolje razmišljali i postali odlučniji.
Neumorno učenje je jedna od osnovnih crta otvorene i snažne
osobe. Neprestano i posvećeno učenje je jedan od najboljih
načina da opstanete u burnim vremenima. Izgleda da najbolji
ljudi uvek imaju najveće biblioteke.
Tako sam počeo da radim u jednoj knjižari u Sohou. Ali mi
zbog negativnog stava i krajnje samozadovoljnog ponašanja nije
išlo najbolje. Šef me je često kritikovao i očekivao sam da će me
otpustiti. Nisam bio usredsređen, nisam iskazivao timski duh i
radio sam daleko ispod svojih mogućnosti. Spasavala me je je-
dino ljubav prema knjigama. Dok su me oni koji su vodili radnju
prezirali zbog lošeg odnosa prema radu, činilo se da me mušte-
rije vole. I zato su me zadržali. Ali i dalje sam visio o koncu.
Ovde priča postaje zanimljiva. Jednog dana u mom životu
desilo se čudo. Kada sam najmanje očekivao da će mi se nešto
dobro desiti, tresnulo me je pravo u lice. I u potpunosti prome-
nilo moj život. Posetio me je najneobičniji stranac koga možete
da zamislite. A ono čemu me je naučio u toku našeg iako kratkog
vremena provedenog zajedno - proširilo je moje vidike, otvorilo
me za sasvim drugačiji način razmišljanja i življenja.
VOĐA B E Z T I T U L E 17

Danas, sa dvadeset i devet godina - nakon što sam postigao

uspeh i ostvario sreću o kojoj sam sanjao - shvatio sam da
teška vrem ena čine ljude boljim. Da se šansa za uspeh krije
u teškim trenucima. I da je svako od nas rođen da pobeđuje
- kako na poslu tako i u privatnom životu. Sada je vreme da
podelim s vama sve što mi se dogodilo.
 DRUGO POGLAVLJE:

MOJ SUSRET S MENTOROM KOJIME

JE UPUTIO U TAJNE VOĐSTVA

„Dani prolaze poput nejasnih, zakukuljenih nemih figura

koje šalje neko dalek, ali prijateljski raspoložen. Ako ne isko-
ristimo poklone koje nose, u tišini će ih odneti dalje."

Ralf Valdo Emerson

Bilo je još jedno neverovatno dosadno jutro prvog radnog

dana u nedelji. Moj tim je upravo završio sastanak poznat kao
„Otimanje za loptu u ponedeljak ujutro" - sastanak na početku
radne nedelje u toku koga su se birali „heroji usluge" i ohra-
brivali lažni navijači. Prodaja nije išla najbolje i već se pričalo
o tome da će se radnja zatvoriti u sklopu reorganizacije cele
firme. Bilo je neophodno smanjiti troškove, podići nivo rada i
povećati prodaju. I to odmah.
Svrha sastanka je bila da se kao tim uključimo u celokupan
projekat i da prikupimo energiju za nedelju pred nama. Na kraju
svake godine svaka prodavnica je birala najboljeg radnika koji
potom ulazi u trku za godišnju nagradu „Najboljeg prodavca
knjiga u Americi" koju dodeljuje kompanija - uz velikodušnu
novčanu naknadu i sedmodnevni odmor u Arubi. Mene je za-
pravo cela ta priča demotivisala, obeshrabrivala i činila još više
apatičnim po pitanju vremena provedenog na poslu. Pri tome
nije mi uopšte bio problem da ova osećanja prenesem svakom
kolegi koji je imao tu nesreću da mi se nađe na putu.
VOOA B E Z T I T U L E 19

A onda se desilo nešto veoma čudno. Dok sam pijuckao

kafu i nastojao da se sklonim od bilo kakvog smislenog posla
iza jedne od visokih polica na kojima su stajale knjige iz ru-
brike Poslovanje, neko me je dodirnuo po ramenu. Brzo sam
se okrenuo. Ono što sam video zaprepastilo me je.
Ispred mene je stajao čovek krajnje ekscentričnog izgleda.
Odelo mu je bilo u potpunom haosu. U sto boja, staro i po-
habano. Nosio je otrcani karirani prsluk i košulju zasukanih
rukava, što je odavalo utisak da je uprkos pohabanoj garderobi
u nekom poslu. Iz džepa na prsluku virila je žuta maramica
s Mikijem Mausom. Oko vrata je imao jednostavnu srebrnu
ogrlicu sa ugraviranim slovima VBT.
Pogledao sam u njegova stopala. Na moje iznenađenje imao
je potpuno nove cipele: jeftine mokasine sa svetlucavim pred-
njim delom. Čovek je stajao nemo u potpunosti svestan mog
osećanja nelagodnosti - bez ikakve potrebe da progovori -
što je redak dar u svetu u kome ima previše priče, a premalo
delanja.
Lice neznanca je bilo izborano, što me je navelo na zaklju-
čak da je reč o starijem čoveku. Između požutelih zuba videli
su se ostaci hrane. Prljava, umršena kosa mu je štrčala na sve
strane - što me je podsetilo na velikog Alberta Ajnštajna na
onim čuvenim starim crnobelim fotografijama sa isplaženim
jezikom.
Međutim, ono što je na mene ostavilo najveći utisak kod
ovog neznanca neobičnog izgleda koji je stajao ispred mene
jednog naizgled sasvim običnog ponedeljka, bile su njegove
oči. Dok bi me njegov neuredan izgled mogao navesti na pomi-
sao da je beskućnik ili možda poremećen, njegov pogled je bio
čvrst i jasan. Znam da ovo zvuči čudno, ali samo zbog njegovog
fascinirajućeg pogleda osetio sam se sigurno - osetio sam da
sam u prisustvu veoma snažnog čoveka.
„Zdravo, Blejk", rekao je konačno tajanstveni gospodin du-
bokim, sigurnim glasom koji je učnio da se još više opustim.
„Zaista mi je drago što sam te upoznao. Čuo sam mnogo toga
o tebi od svih u ovoj radnji."
20 ROBIN ŠARMA

Ovaj čovek zna kako se zovem! Možda bi trebalo da se za-

brinem. Pored svega drugog, u Njujorku ima prilično čudnih
ljudi, a zbunjivao me je i izgled ovog čoveka. Ko je on? Kako je
ušao u knjižaru? Treba li da pozovem obezbeđenje? I kako je
kog vraga saznao moje ime?
„Opusti se, prijatelju", rekao je i pružio mi ruku. „Zovem
se Tomi Flin. Upravo su me prebacili ovde iz knjižare na Ist
Sajdu. Znam da ne izgledam kao da sam radio u tom kraju, ali
ja sam proglašen za najboljeg prodavca knjiga prošle godine.
Bilo bi ti bolje da budeš fin prema meni. Možda ću ti jednog
dana biti šef."
„Šališ se. Ti radiš za ovu firmu?" uspeo sam da izustim.
,,Da. Ali ne brini, nemam nameru da postanem direktor. Ti-
tule me ne interesuju. Važno mi je jedino da svoj posao radim
najbolje što mogu. A za to mi nije potrebna nikakva formalna
vlast. Nadam se da se ne ljutiš što ti to govorim, ali poslednjih
pet godina najbolji sam prodavac u ovoj firmi", rekao je pose-
tilac ponosno, dok je pipkao maramicu s Mikijem Mausom.
Ovaj čudni čovek nije mogao biti stvaran. Uzvrpoljio sam se.
Možda bi trebalo da pobegnem dok još imam šanse. Ali ispao
bih smešan. Moje kolege ionako nisu imale previše poštovanja
prema meni. A isuviše sam obožavao svoju jutarnju kafu da bih
je tek tako ostavio nepopijenu. Takođe moram da priznam da
je stranac koji je stajao ispred mene bio neverovatno zanimljiv.
Odlučio sam da ostanem.
Osvrnuo sam se ne bih li ugledao skrivenu kameru. Možda
su mi kolege sve ovo namestile da bi mi se smejali u nekoj TV
emisiji u kakvima se podsmevaju ljudima uhvaćenim u zamku
dobro isplanirane šale. Ali nigde nisam video kamere. Zato
sam odlučio da prihvatim igru.
,,U redu", progovorio sam, a glas mi je blago podrhtavao
iako sam u ratu iskusio daleko više napetosti i neprijatnih si-
tuacija. „Zdravo, Tomi. Drago mi je što smo se upoznali. Zašto
su te prebacili u ovu radnju?", pitao sam goreći od želje da
dodam a n e u m en taln u ustanovu? „Znaš da nas smatraju za
brod koji tone."
VOĐA B E Z T I T U L E 21

„0, ne. Nisu me prisilili da dođem ovde - ja sam to tražio",

rekao je, i dalje samouvereno i sasvim trezveno. ,,Ja sam tražio
prem eštaj. Nisam napredovao na prethodnom mestu. Pomi-
slio sam da bih ovde mogao nešto da promenim. Što su uslovi
zahtevniji, veće su šanse koje ti se ukazuju. Zato sam želeo da
dođem ovde i radim s tobom", dodao je nacerivši se.
Nisam imao pojma u kom pravcu ide ovaj razgovor. Ko je
ovaj čovek? A slika Mikija Mausa na njegovoj maramici poči-
njala je da mi ide na živce (bez namere da omalovažim malog
momka kog vole milioni).
,,Da li ti ime Oskar nešto govori, Blejk?"
Bio sam zapanjen. Na tren sam ostao bez vazduha. Srce mi
je počelo ubrzano da tuče. Noge su počele da mi klecaju. Moj
otac se zvao Oskar.
„Moj otac se zvao Oskar", odgovorio sam ophrvan tugom
koju sam nosio zbog gubitka roditelja. Tomijev pogled je po-
stao blaži. U tom trenutku sam osetio da je dobar čovek. Stavio
mi je ruku na rame.
„Tvoj otac je bio moj prijatelj u Milvokiju. Odrasli smo za-
jedno, ali se više nismo videli otkad se preselio u Njujork. Osta-
li smo u kontaktu. Slali smo jedan drugom duga pisma o svojim
životima. Tvoj otac me je podsticao da se preselim u Njujork
kad nisam mogao da nađem posao. Jačina njegovog karaktera
podsetila me je na snagu koju imam u sebi a na koju sam za-
boravio. Žao mi je zbog svega što se desilo s tvojim roditeljima,
Blejk. Bili su dobri ljudi.
„Bilo kako bilo", nastavio je pogledavši me pravo u oči,
„Oskar mi je pisao o svemu što vam se dešavalo. Uvek je govo-
rio kako poseduješ ogroman potencijal i kako si predodređen
za velika dela. Zaista je verovao u tebe. Ali osećao je da ti je
potreban neko da te pokrene i pokaže ti kako da iskoristiš ono
najbolje u sebi. I iz ko zna kog razloga mislio je da ta osoba
nije on."
Nisam verovao svojim ušima. Bilo mi je neverovatno da je
ovaj stranac pijatelj mog oca. Čitav prizor je bio nadrealan. Seo
sam na stolicu i naslonio se na policu.
22 ROBIN ŠARMA

,,Ne brini, Blejk, ako se izgubiš, to je samo deo traganja za

pravim putem. Nekada moramo da skrenem o s puta pre nego
što nam postane jasno gde moramo da budemo. Sve kroz šta
si prošao, od tvog ličnog gubitka do služenja otadžbini u Iraku
bila je samo priprema."
„Priprema?", zapitao sam se naglas, dok mi se u glavi vr-
telo.
„Naravno. Da nisi prošao kroz sve to, ni u kom slučaju ne bi
bio spreman za ono što ću ti reći. Život je morao da te lomi da
bi bio jači. I, dečače, samo čekaj da vidiš kakvi te preokreti če-
kaju. Pre nego što postaneš svestan toga, postaćeš rok zvezda
ove firme", rekao je Tomi, glasom povišenim od uzbuđenja.
„Rok zvezda?", upitah.
Tomi je podigao pesnicu u vazduh i zanjihao kukovima po-
put Mika Džegera. Ali taj prizor nije bio lep. „Da, rok zvezda",
rekao je i nasmejao se.
„Čoveče, meni je problem da preguram dan. Vidi, znam da
želiš da budeš od pomoći i drago mi je što si poznavao mog
oca. Ali ti stvarno nemaš predstavu kroz šta prolazim. Još
imam noćne more iz rata i to kad se najm anje nadam. Noću
uglavnom ne spavam i zato sam iscrpljen. Iako je već prošlo
dosta vremena otkako sam se vratio iz rata, nikako ne mogu da
sa devojkom uspostavim raniji odnos. Tako da moj cilj nije da
postanem rok zvezda na poslu. Moj cilj je samo da preživim."
Tomi je skrstio ruke. Pogledao me je pravo u oči.
„Čujem šta govoriš", rekao je ozbiljno. ,,I cenim to što hoćeš
da kažeš. Molim te pokušaj da prihvatiš ovo što sam došao da
ti kažem. I moj život je bio u haosu. Ali sve se promenilo iz ko-
rena. Nekim čudom. I g aran tu jem ti da će se to isto dogoditi i
tebi. Obećao sam tvom ocu pre mnogo godina da ću ti pomoći.
Ali nikako nisam osećao da je pravo vreme da te posetim. A
onda nekom igrom sudbine video sam tvoje ime na prijavi koja
je došla prilikom otvaranja ove radnje. Jedna od pogodnosti
koju stičeš kao prodavac broj jedan u Americi, pored gotovine
i putovanja na Karibe, jeste prilika da sediš u komisiji za za-
pošljavanje kao i da za vreme doručka sa članovima izvršnog
VOĐA B E Z T I T U L E 23

tima razmenjuješ ideje o tome kako da unapredite poslovanje

kom panije. Shvatio sam da je to prilika da te posetim - i s
tobom podelim fenomenalnu filozofiju koju sam naučio pre
mnogo godina kada sam kao i ti zalutao na svom poslovnom
i privatnom životnom putu. Ona će ti izmeniti život i doneti
uspeh na poslu i u privatnom životu. Zamisli samo kakav bi to
neverovatan osećaj bio da se svaki put kada uđeš na ova vrata
prolomi aplauz, kao da je ušao Koldplej, Madona ili Grin dej!",
uzviknuo je oduševljeno.
Morao sam da se nasmejem na ovu pomisao. Možda bi bilo
zabavno biti rok zvezda ove firme. I bez svake sum nje sam
želeo šansu da osvojim novac i put na Arubu.
,,A zamisli da postaneš ne samo vrhunski profesionalac u
svom poslu već i da na svakom planu svog života, od zdravlja
do ljubavi, imaš uspeha. Mogu tačno da ti pokažem kako da
sve to ostvariš. I to mnogo lakše nego što misliš."
,,Da li ogrlica sa ugraviranim VBT koju nosiš ima neke veze
s tim?", znatiželjno sam upitao.
„Odlično zapažaš", odgovorio je Tomi učtivo i pljesnuo rukama.
„Ovo će biti lakše nego što sam mislio. Da, VBT predstavlja sušti-
nu metode koju ćeš otkriti. Ona je krajnje jednostavna, ali u isto
vreme predstavlja pravi način na koji treba živeti i raditi. Onog
dana kada su mi četiri posebna pučitelja pričala o njoj, nešto se
izmenilo duboko u meni. Probudila se prirodna snaga koju nosim
u sebi. Nikada više nisam bio isti. Znam da ti to sada zvuči čudno
i neverovatno, ali upravo to se dogodilo. Sagledao sam svoj život
i karijeru iz sasvim drugog ugla. U stvari, skoro odmah pošto mi
je celokupan proces objašnjen, moj pogled na svet se sasvim iz-
menio. I neverovatne stvari su počele da se dešavaju."
Bio sam zaintrigiran. I dalje nepoverljiv. Ali u isto vreme i
fasciniran. Instinkt mi je govorio da Tomi ne laže - ma koliko
da je sve nestvarno zvučalo. „Toliko je znači moćna ta filozofija
koju si otkrio?"
,,Da", odgovorio je Tomi jednostavno i odsutno prešao ru-
kom preko slova VBT na ogrlici. ,,Da, jeste", dodao je tiše. Zatim
je zaćutao i igrao se kosom. Radnja je počela da se puni mušte-
24 ROBIN SARMA

rijama i moja kafa se već bila ohladila. Na nekoliko trenutaka

pažnju su mi odvukle druge stvari.
A onda sam odlučio da pristanem na igru. „Tomi, nadam se
da nećeš zameriti što to kažem, ali ako je sva ta priča u vezi sa
VBT tako posebna, zašto i dalje radiš u ovoj knjižari? Zar nisi
mogao da odeš u penziju? I oprosti mi što to kažem, ali nisu te
čak postavili ni za šefa knjižare kad su te prebacili ovamo. U
istoj si poziciji kao i ja. Izgleda da ti ovo učenje nije baš mnogo
pomoglo", rekao sam pomalo sarkastično.
Pažljivo sam posmatrao Tomijevu reakciju. Očekivao sam
da će zauzeti odbrambeni stav ili se čak naljutiti, kao što bi to
većina ljudi učinila da se našla u njegovoj situaciji. On je ćutao
potpuno smiren. A onda je duboko udahnuo i nacerio se.
„Dobro pitanje, Blejk. Iskren si. I to mi se sviđa. Malo si
sirov, ali čini mi se da stojiš iza onog što kažeš. I to je zaista
divna osobina. Prvo, u pravu si u vezi s penzijom - odavno
sam zašao u godine kada se ljudi obično penzionišu. Zapravo,
prošle nedelje sam napunio sedamdeset sedam."
„Srećan rođendan, Tomi", prekinuo sam ga želeći da se
izvinim na neki način, prisećajući se atributa koji mi je deda
nadenuo. Postideo sam se što sam bio neprijatan prema stari-
jem gospodinu. Nisam mogao da budem grub prema Tomiju.
Bio je stariji od mene - a roditelji su me vaspitali da se prema
starijima odnosim s poštovanjem.
„Hvala" rekao je. „Zapravo se osećam veoma mladim. Imaš
onoliko godina kako se osećaš - godine su samo način da se
ljudi žigošu i omalovaže njihove sposobnosti. Nemam nameru
da živim u skladu s tim ograničenjima. U pravu si, mogao sam
da se penzionišem , ali ja još radim za ovu firmu. I to preko
pedeset godina."
„Neverovatno."
„Evo u čemu je stvar: zašto bih ostavio posao koji toliko vo-
lim? Provodim se kao nikad u životu! A bavljenje poslom koji
volim nešto je što mi pomaže da ostanem mlad u duši. Mogu
da iskažem svoju kreativnost i vežbam mozak rešavanjem
problema. Mogu da stičem nova poznanstva jer sam odličan u
VOĐA BEZ TITUL E 25

kontaktu s mušterijama. A imam i priliku da inspirišem kole-

ge svojim primerom. Zaista sam srećan, jer bavljenje poslom
koji voliš donosi veliku radost. Sve to mom životu daje svrhu",
rekao je Tomi.
„Izvini ako sam bio grub", promrmljao sam, i dalje sedeći na
stolici bez naslona, i bacio pogled prema čoveku za koga sam
počinjao da shvatam da će biti moj toliko očekivani mentor.
„Nema problema. Dozvoli mi samo da ti odgovorim zašto
nisam postavljen za šefa ovde - je r je upravo tu reč o suštini
filozofije VBT. Nije mi potrebno da budem šef, niti to želim. To
me jednostavno ne zanima."
„Šta zapravo VBT znači?", pitao sam, sve više fasciniran
onim što je govorio i sve manje na oprezu.
„Pre svega, nema tu nikakve čarolije. To je krajnje stvaran i
izuzetno praktičan način poslovanja i života. Svestan si da svet
u kome živimo doživljava ogromne promene. Živimo u svetu u
kome ništa nije sigurno. U svetu koji je pun promena. U kome
više ne važi ono što je važilo nekad."
„Slažem se s tim. Svaki dan donosi nove izazove i mnogo
zbrke. Čini mi se da se mnogo toga menja. Mušterije mi pričaju
koliko im je život komplikovan. Izgleda da promene utiču na
sve s kojima sam razgovarao. Šta je rešenje, Tomi?"
„Vođstvo", izgovorio je samo to. A potom je dodao: „Postoji
samo jedan način da uspeš u svetu u kome živimo. N ijedno
drugo rešenje ne postoji.
,,I koji je to način, da znam?"
„Taj da kod svake osobe u organizaciji razvijaš osećaj za
vođstvo, a ne potrebu za takmičenjem. Za kompanije je jedini
izlaz da povećaju kapacitete svojih zaposlenih da bi bili u sta-
nju da preuzmu vodeću poziciju u svem u što rade. Govorim o
svim poslovima - od nastojnika do direktora. Svako od njih
mora da pokaže sposobnost da vodi i preuzme odgovornost
za uspeh kompanije. I uzgred budi rečeno, ovo se odnosi na
sve organizacije, ne samo na one koje se bave poslovanjem.
Imati vođe na svim nivoima nije bitno samo zbog ostvarivanja
profita. Industrijska udruženja ih moraju imati. Kao i vlade i
26 ROBIN SARMA

nevladine organizacije. Gradovi i društvene zajednice. Čak i

škole i univerziteti moraju da prihvate ideju da svako od nas
poseduje sposobnost da preuzme vođstvo u svemu što radi
- ako imaju nameru da opstanu i ostvare uspeh u ovom vre-
menu vrtoglavih promena."
„Nikada nisam razm išljao o vođstvu na taj način, Tomi.
Uvek sam mislio da su vođe ljudi koji upravljaju organizacija-
ma - bilo da je u pitanju vojska ili posao", priznao sam.
„Blejk, treba da svi preuzmemo vodeću ulogu, bez obzira
na titulu. Nije nikakav izgovor to što neko nema istaknutu po-
ziciju da odbije da preuzme zasluge za uspeh kompanije. Ne
treba ti formalna dozvola da bi preuzeo vođstvo - sama želja
da se uključiš i pokažeš volju predstavlja pozitivnu promenu.
Majka Tereza je to lepo rekla: 'Ako bi svako počistio ispred
svog praga, ceo svet bi bio čist’."
„Dakle, da bismo preuzeli vođstvo, treba samo da budemo
naročito dobri u onome što trenutno radimo. Da li to želiš da
kažeš?"
„Upravo tako." Tomi je zatim prišao stolici koja je stajala
u prolazu i popeo se na nju. Počeo je da m aše rukam a kao
dirigent. Zatvorio je oči. I počeo da pevuši. Bio je urnebesan.
Čudan. Ali urenebesan.
„Šta radiš to, Tomi!", uzviknuo sam jer nisam mogao da po-
verujem da se tako ponaša. Nekoliko m ušterija je pogledalo u
nas zainteresovano. Dečak s knjigom N eobični Džordž pokazao
je prstom na nas i počeo da se kikoće.
„Šta bi se desilo sa izvođenjem simfonije ako bi samo jedan
član orkestra pogrešio i pokazao ne baš zavidno umeće?"
„Shvatam. Melodija ne bi bila usklađena i zvučalo bi bez
veze", odgovorio sam konstatujući ono što je bilo očigledno,
ali sam cenio vizuelnu demonstraciju svog mentora.
Tomi je ostao da s to ji na stolici. Zatim je počeo da se
pretvara da je glum ac i dubokim glasom izgovorio: ,,Da bi
ostao veran sebi, ne sm eš lagati drugoga i tako mora zana-
vek biti", za šta sam pretp ostavljao da je iz nekog Šekspi-
rovog komada.
VOĐA BEZ TITUL E 27

„Šta sad to znači?", pitao sam odmahnuvši glavom u neve-

rici, ruku skrštenih na grudima.
,,U pozorištu kažu da nema malih uloga. Isto važi i za po-
sao, Blejk. Slično je metafori o simfoniji. Jedini način da jedna
organizacija i ljudi u njoj ostvare uspeh u ovim vremenima
revolu cion arn ih promena, jeste da počnu da delaju u skladu
sa revolucionarno izmenjenim modelom vođstva. A ovaj model
podrazumeva stvaranje okruženja i kulture u kojoj je potrebno
da svako pokaže osobine vođe. Trebalo bi da svi unose izmene.
Trebalo bi da svako inspiriše svoje saradnike. Trebalo bi da svi
prihvate promene. Trebalo bi da svako preuzme odgovornost
za posledice. Trebalo bi da svi budu pozitivni. Trebalo bi da
svako da sve od sebe. I kada bismo to uradili, kompanija ne
samo da bi se prilagodila novonastalim okolnostim a već bi
postala najbolja u svojoj oblasti."
„Znači, hoćeš da kažeš da nam ovde u kompaniji više ne tre-
baju zvanja i titule? Nisam siguran da bi se izvršnom direktoru
đopala ova nova, revolucionarna filozofija o vođstvu o kojoj
govoriš, Tomi", rekao sam ozbiljno i srknuo kafu.
,,Ne. Želim da budem sav ršen o jasan. U opšte ne ka ž em da
kom p an ija ne treb a d a im a titule. Z apravo treba. Potrebni su
nam ljudi u izvršnim timovima koji poseduju viziju koju su u
stanju da ostvare, usmere kompaniju i preuzmu krajnju odgo-
vornost. Titule i celokupna organizacija održavaju red i poma-
žu da sve teče glatko. Ja hoću da kažem da je svakoj kompaniji
danas, u ovim burnim vremenima, neophodno da svaki zapo-
sleni preuzme ličnu odgovornost i u svom polju postane lični
direktor i vođa. P otrebn o j e da svi vodim o na m estu na ko m e se
nalazim o i z a b listam o upravo tu g d e sm o sad a. A zapanjujući
rezultat do koga ćeš doći kada preuzm eš vođstvo u onome
čime se baviš, je ste da će tvoj uticaj rasti. U tom e je poenta,
Blejk. Imao titulu, nemao - ti poseduješ potpunu kontrolu nad
tim kako ćeš se pokazati u svojoj trenutnoj ulozi. Najviša od
svih ljudskih osobina je sposobnost koju svako od nas pose-
duje, a to je da izabere na koji način će da se postavi prema
okruženju u kome se nalazi. A kada se svako od nas odluči da
28 ROBIN SARMA

da sve od sebe i pokaže vođstvo na ličnom planu, i kompanija

u kojoj radi će procvetati."
„I šta na kraju VBT znači?", insistirao sam.
„Pre svega to je transformaciona filozofija koja se odnosi na
život i posao i koju svako, bez obzira na godine, bilo gde na sve-
tu može da upražnjava da bi pokrenuo ’vođu u sebi' i za samo
nekoliko minuta će doživeti neverovatne rezultate. Svi mi u sebi
imamo osobine 'skrivenog vođe' koji nastoji da se oslobodi i
ugleda svetlost dana. Svi mi posedujemo urođenu sposobnost
da vodimo. Ona nema nikakve veze sa zvučnom titulom, go-
dinama, delom zemlje u kome živimo. Dvadesetosmogodišnja
prodavačica koja radi za međunarodnu kompaniju u Los Anđe-
lesu može da dođe do vođe u sebi primenom metode, koju ćeš
uskoro naučiti, i na taj način uđe u poptuno novu realnost po
pitanju rezultata koje postiže i priznanja koja stiče. Šesnaesto-
godišnji student u Bostonu može da prihvati vođu u sebi i na taj
način pokaže brilijantno znanje, ne samo u domaćim zadacima
već i u vannastavnim aktivnostima, kao i u uticaju koji ima na
svoje vršnjake. Tridesetčetvorogodišnji izvršni direktor u San
Francisku može da pokaže svoje sposobnosti kao i četrdeset-
dvogodišnji preduzetnik u Solt Lejk Sitiju."
„Sada shvatam suštinu. Bilo ko, bilo gde na svetu može
istupiti i preuzeti odgovornost za promene, pokazati koliko
je izuzetan i iskazati svoje liderske sposobnosti. Vojnik koji živi
u Vašingtonu može odlučiti da napravi pozitivnu promenu u
svom životu, kao i nastavnik iz Tokija, pilot iz Perua, kao i bilo
ko drugi na svetu. Svako od nas poseduje potencijal da bude
vođa. Samo je potrebno da postanem o toga svesni. Čoveče,
k a d a bi Ijudi u svim org a n iz a cija m a - o d k o m p a n ija do škola,
vlada i društvenih zajed n ica prihvatili ovaj kon cept, ceo svet bi
se izm enio"
„Upravo to pokušavam da ti kažem", ohrabrio me je Tomi.
,,A kada jednom probudiš vođu u sebi, pusti mu da se svakoga
dana iskaže. Jer što više upražnjavaš ovu sposobnost, bolje ćeš
je upoznati i ona će postati snažnija. I još nešto, Blejk."
„Reci."
VOĐA BEZ TITUL E 29

,,Ne mogu da ti kažem šta VBT znači", rekao je Tomi vra-

golasto i dodirnuo slova na ogrlici, stvarajući time atmosferu
još veće tajanstvenosti. „Samo četiri učitelja, koja su podelila
ovu filozofiju sa mnom, mogu da objasne šta VBT znači. A to
će uraditi samo pod posebnim okolnostima."
„Molim te, reci mi", molio sam ga.
„Ne mogu. B ar ne zasad. Možda ću dobiti dozvolu i reći
ti za nekoliko dana. Hteo bih da se vratim na tvoje pitanje
zašto nisam š e f ovde. Hoću da znaš da mi je to bilo ponu-
đeno više puta proteklih godina. Ako baš hoćeš da ču ješ
celu priču, čak su mi nudili da postanem potpredsednik i to
više puta nego što mogu da zapamtim - firmin automobil,
račun za dodatne troškove i veliku kancelariju. Ali to nije
ono što me pokreće. I p ra v a uloga vođe nema nikakve veze
s tim. Vođstvo nema nikakve veze s tim šta dobijaš ili gde se
nalaziš. Ono se odnosi na način na koji obavljaš svoj posao
i kako se ponašaš. Sve je u tom e da li dobro obavljaš svoj
posao - u p rav o ta j na k o m e se s a d a n alaziš. I da m otivišeš
ljude s kojim a radiš. VBT se odnosi na duboku, osnovnu,
a opet zaboravljenu istinu: nije ti p o tr e b n a titu la d a b i bio
vođa."
,,To je zaista kul ideja", potvrdio sam.
„ Današnji poslovni svet ne razume poentu vođstva. Svi su
totalno zbunjeni. Zaista se misli da se vođstvo odnosi samo na
direktore kompanija."
„Ili na one koji vode zemlju."

„Tačno tako. Ali to nije istina. Ponoviću još jednom je r je

to veoma važno: sv ako m ože da p o sta n e vođa. Zapravo, da bi
se izgradila jedna uspešna organizacija, p o treb n o je da svaki
zaposleni u njoj preuzme ulogu vođe."
Tomi je zaćutao na tren, igrao se svojom kosom i razmi-
šljao o onom e što je rekao. A onda je energično nastavio sa
izlaganjem.
,,I tako sam svih ovih godina ostavljao svoj ego pred vrati-
ma svakog jutra kada sam ulazio u radnju, je r mi je od zvučne
30 ROBIN ŠARMA

titule na vizitkarti daleko važnije bilo da dobro obavim posao,

pomognem kolegama i budem vođa u pravom smislu te reči."
Bio sam impresioniran. Činilo mi se da je Tomi častan čo-
vek. Nisam sreo baš mnogo takvih ljudi otkako sam otišao iz
vojske i vratio se životu u civilu. A onda mi je nešto palo na
pamet: ,,Ti imaš vizitkartu?", pitao sam. ,,Ja je nikada nisam
dobio", rekao sam pomalo razočarano.
,,Da, evo je", rekao je, i iz džepa izvadio vizitkartu. Na njoj
je zlatnim slovima pisalo:
Brajt majnd buks ink
5555 Fift evenju
Njujork Njujork
TOMI FLIN
Ljudsko biće
„Tvoje zanimanje je 'ljuđsko biće'!", uzviknuo sam. „Čoveče,
to je totalno uvrnuto. Sviđa mi se."
„Kao što sam ti već rekao, nije ti potrebn a titula da bi bio vođa.
Potrebno je jedino da budeš ljudsko biće. I to je dovoljno. Samo
to je potrebno. Svako od nas poseduje moći kojih nije svestan
i potencijal koji prevazilazi bilo kakvu moć koju bi nam donela
titula. Kada jednom naučiš kako da ove moći pokreneš i primeniš,
ostvarićeš uspeh na svim poljima.Vođstvo tada postaje autom at-
sko - postaje način života i rada. Jedini za koji ćeš znati."
„Zaista mi se sviđa to što čujem. U stvari imam sve više
optimizma", rekao sam iskreno. Želim da ostvarim taj uspeh o
kome govoriš. I to što pre."
„Upravo to mi se desilo nakon susreta sa četvoro posebnih
učitelja koje sam pomenuo. Oni su mi otkrili filozofiju VBT i
ja više nisam bio ista osoba. Shvatio sam šta je pravo značenje
vođstva. Titula mi više nije ništa značila. Nije mi više bilo stalo
da dobijem veću kancelariju. Kao ni ogromnu platu. Bilo mi
je jedino važno da svoj posao obavljam najbolje što mogu. Da
dam svoj najveći doprinos svemu u životu. Ironija je u tome što
su šefovi uskoro čuli za mene i vrata su se otvorila. Ponudili su
mi titulu. Veliku kancelariju. Veću platu nego bilo kom drugom
prodavcu u firmi."
VOĐA BEZ TITU LE 31

„Kakva ironija, Što ti je manje bilo stalo do stvari za kojima

većina žudi, to si ih lakše dobio", rekao sam čoveku s likom
Mikija Mausa na maramici u džepu i sjajem u očima.
„Sve je bilo prilično neverovatno", nastavio je sa žarom.
„Sasvim si u pravu: bilo je sasvim suprotno od načina na koji
obično postupamo. Što sam manje mario za stvari zbog kojih
se većina brine i usredsredio se da svoj posao obavljam izu-
zetno i postanem pravi vođa, činilo se da mi sve te stvari na-
prosto padaju u ruke. Sad kad razmislim o svemu tome, zaista
mi deluje neverovatno", dodao je Tomi i počešao se po bradi,
zadubljen u svoje misli.
„I ti si odbio sav taj novac koji su ti nudili?" nisam mogao
da ne pitam.
„Ne - novac sam uzeo", nasmejao se.
I ja sam se nasm ejao. Dopadao mi se ovaj čovek. Sve više
me je podsećao na mog oca. Bilo mi je jasno zašto su bili pri-
jatelji.
„Samo hoću da kažem da u ovoj organizaciji nikada ni-
sam imao titulu. Počeo sam sa dna. Mnogi ljudi idu na posao
rešeni da te k kada steknu bolju poziciju i više odgovorno-
sti posao obavljaju kvalitetnije i daju maksim um u svemu
što rade. Ali koliko znam restoran je jedino mesto gde nešto
dobro najpre dobiješ, a te k onda platiš. U poslu - i u životu
- m oraš najpre da platiš cenu uspeha pre nego što dobiješ
zasluženu nagradu. Takođe, to što nisi odmah nagrađen za
dobra dela koja si učinio ne znači da nagrada neće stići. Kako
seješ tako ćeš i žnjeti. Sve se u životu vraća. Dobićeš ono što
si zaslužio. Čak i najm anje dobro delo će pokrenuti niz po-
zitivnih događaja. Takođe, ako pogledaš bilo kog uspešnog
poslovnog čoveka - a tu mislim na najbolje od najboljih - ili
nekog velikog istraživača, umetnika ili naučnika, niko od njih
nije to radio zbog novca."
„Zaista?"
„Naravno. Seti se Ruzvelta, Mendele, Edisona ili Ajnštajna.
Novac im nije bio pokretač već izazov, izazov da nešto prome-
ne, da ostvare nešto veliko. I to je od njih načinilo legendu."
32 ROBIN ŠARMA

„Zanimljiva priča", primetio sam.

„Vidi, ja bih bio među prvima koji bi rekli da je novac važan
da bi mogao kvalitetno da živiš. On donosi slobodu. Oslobađa
od stresa. Omogućuje ti da se brineš o onima koje voliš."
,,I da pomažeš drugima", dodao sam. „Čuo sam da je najbo-
lji način da pomogneš siromašnima, to što nećeš dozvoliti da
postaneš jedan od njih."
,,U pravu si, Blejk. Fino zapažaš. Ali novac je samo nusproi-
zvod u traganju za najboljim u sebi i obavljanju ZlP-a."
„Šta je ZIP?"
„Zaista izuzetan posao, prijatelju moj. Ona četiri izuzetna
učitelja koje ćeš uskoro sresti vole ovu skraćenicu. Tako sam i
ja sada u njihovoj igri. Nisam ni sam siguran zašto - ova navika
je pomalo čudna."
,,Da budem iskren, i jeste pomalo."
„Nema ničeg lošeg u tome ako si pomalo ekscentričan. Ne bi
bilo zanimljivo kad bismo svi bili isti. Ne možeš biti kreativan
ili inovativan i svež ako se plašiš da razmišljaš, osećaš i budeš
drugačiji. Budi jedinstven, Blejk. Pomisli samo. Nikada neće
postojati još jedan Blejk Dejvis. Ti si jedinstven na svetu. Niko
nikada neće biti tako dobar kao ti."
„Zaista je neverovatno kad tako pogledaš na stvari. Vero-
vatno sam ja poseban, i to daleko više nego što mislim. Ose-
ćao sam se zaista obeshrabreno kada sam se vratio iz rata. Ali
susret s tobom je učinio da se osećam bolje. Hvala ti. Voleo
bih kada bi svi moji drugovi iz vojske mogli da razgovaraju s
tobom i nauče tvoju filozofiju
,,Ne brini, pomoći ćemo i njima. A uz tvoju pomoć, prene-
ćemo ovu poruku svim ljudima širom sveta koji su spremni da
daju sve od sebe - i vode u svemu što rade. Mislim da su ljudi
spremni da čuju ovu filozofiju. Život je kratak i ljudi postaju
svesni svoje odgovornosti da daju sve od sebe i promene stvari
nabolje. Da li znaš da je prosečan životni vek svega devetsto
šezdeset meseci?"
„Zaista? Izgieda da baš i ne živimo dugo."
,,Ne. Oko dvadeset devet hiljada dana."
VOĐA BEZ TITUL E 33

„Neverovatno. Devetsto šezdeset meseci ili dvadeset devet

hiljada dana. Moraću to da zapamtim."
„Sada je vrem e da preuzm eš ulogu vođe. Bilo kako bilo,
nikada nisam imao titulu i kako je moj ugled u kompaniji ra-
stao, svaku sam odbijao da prihvatim. Nisu mi bile potrebne da
bih obavljao svoj posao. Zahvaljujući svom ponašanju, zaslu-
žio sam više priznanja i poštovanja nego što sam ikada mislio
da zaslužujem. Dobijao sam najviša zaduženja. Vodeći ljudi
kompanije počeli su da slušaju moje predloge za poboljšanje
poslovanja. Dobio sam sva ta putovanja na Karibe za kojima
svi žude. A novac mi je padao u ruke. Nije ti p o treb n a titula da
bi bio vođa. Zaista nije", ponovio je odlučno.
Zaćutao je na tren i pogledao na sat. Na njemu je bio Sun-
đer Bob Kockalone. Nisam ništa rekao. Tip je bio više nego
čudan. Ali kao što sam rekao, dopadao mi se. Bilo je više nego
očigledno da se ispod neobične spoljašnjosti nove filozofije
koju mi je otkrivao krije dobra duša.
„Bilo kako bilo, ja svoj posao shvatam ozbiljno, i već smo
potrošili suviše vrem ena na razgovor. Nije mi prijatno zbog
toga. Znam da je ovoj radnji potrebno poboljšanje, ali reći ću
ti jednu stvar, Blejk: ovo je posebna firma i imaš sreće što radiš
u njoj. Hvala ti na vremenu koje si mi posvetio."
„Nema na čemu", rekao sam, pomalo iznenađen naglim
završetkom razgovora. „Trebalo bi ja tebi da se zahvalim na
vremenu. Već sam naučio toliko toga."
,,U svako doba. I zapamti još nešto, prijatelju, suština je u
VBT. Ne samo u poslu već i u životu. I kao što sam rekao, biće ti
jasno o čemu govorim pre nego što misliš. Pripremi se za pro-
menu. Doživećeš veći uspeh i sreću nego što si ikada pomišljao
u najluđim maštanjima. Postaćeš rok zvezda ove kompanije.
Biće to baš uzbudljivo", rekao je namignuvši i podigao pesnicu
uvis.
„Hej, i ja sam uzbuđen zbog sebe."
,,Da, moram da sklopim ugovor s tobom pre nego što te
povedem na ovo posebno putovanje. Ako nisi spreman da uči-
niš ono što ti kažem, onda, bez obzira na to što sam uživao u
34 ROBIN $ARMA

susretu s tobom , ne mogu te povesti na sastanak sa četvoro

učitelja."
„Šta podrazumeva ugovor?" pitao sam. Pomalo me je upla-
šila pomisao da bih mogao da propustim možda najveću šansu
da promenim svoj život. Ipak, pomalo me je iznenađilo što mi
je Tomi postavljao neku vrstu uslova.
,,Ne brini. Nije u pitanju ništa teško. U stvari kad jednom
naučiš filozofiju vođstva mislim da ćeš automatski uraditi ono
što od tebe tražim."
,,Na šta se odnosi ugovor?" pitao sam se naglas.
„Samo mi nešto obećaj."
„Šta?"
,,Da ideje i metode koje ćeš uskoro čuti od četvoro učitelja
saopštiš što većem broju ljudi. Tvoja nagrada će biti u tome
što ćeš ulepšati život više ljudi nego što si ikada mogao da
zamisliš. Moja nagrada je što ću zadržati ugovor sa četvoro
učitelja."
,,0ni su od tebe tražili da to isto obećaš?" pitao sam.
,,Da. Sada kada sam iskusio neverovatnu snagu njihovog
učenja, jasno mi je zašto su to uradili. To su četiri prirodno
najm oćnija čoveka koje sam ikada sreo koji zrače plem eni-
tošću. Oni znaju da njihova filozofija može da izmeni ljudima
život i učini da čitave o rg a n iz a cije procvetaju. U stvari ja više
nimalo ne sumnjam da ono što će ti otkriti može da utiče na
čitave n arod e. Time što su dali sve od sebe oni samo žele da
pomognu ljudima da iskažu svoj potencijal i od ovog sveta
načine neko bolje m esto. Upravo me je to navelo da širim
njihovo učenje. Zato sam danas došao kod tebe. I zato to isto
tražim od tebe."
„Dobro, pristajem . Pričaću svima o ovoj posebnoj filozo-
fiji. Ako je tako izuzetna kao što kažeš, možda ću napisati i
knjigu o njoj. Na taj način, svako ko je pročita moći će da širi
ovu poruku dalje. Svako od nas može dati svoj doprinos i tako
učiniti ljude, posao i narode boljima. Dakle, Tomi, definitivno
pristajem."
„Savršeno", odmah je odgovorio.
VOOA B E Z T I T U L E 35

A onda je otišao. Ostao sam sam među knjigama. U svojim

mislima. Srce mi je tuklo kao nikad dotad. Ponovo sam se ose-
tio živim. Ponovo sam spoznao Nadu.
Ali to je bilo tad. Vratimo se ovome danas. Prvi susret sa
Tomijem Flinom se odigrao pre podosta vremena. Još uvek mi
je teško da poverujem kako je vreme proletelo. Verovatno je
život takav: dani prelaze u nedelje, nedelje u m esece i sve pro-
đe za tren. Velika vest je da je sve što mi je Tomi ispričao tog
ponedeljka ujutro u knjižari u Sohou bila istina. Svaka reč.
Pošto sam prihvatio tajanstvenu filozofiju o kojoj je govorio,
moj život se iz temelja izmenio. Kada sam postupio po uputstvi-
ma četvoro neverovatnih učitelja s kojima me je upoznao, desile
su se neverovatne stvari u mojoj karijeri. Kada sam prihvatio
ideje koje su mi Tomi i oni predočili, iskusio sam sreću i unu-
trašnji mir koji su mi pre izmicali. I kao što je Tomi rekao, sve se
odigralo mnogo brže nego što sam mogao da naslutim.
Ponosan sam što mogu da vam kažem da sam jedan od naj-
mlađih potpredsednika u istoriji kompanije B ra jtm a jn d buks.
Putujem širom zemlje, obilazim radnje, sklapam poslove i na
svim nivoima naše kompanije koja ubrzano napreduje, pod-
stičem ljude da preuzmu vođstvo. B ra jtm a jn d bu ks ostvaruje
izuzetan profit i svi nas cene zbog kvaliteta rada i usluga. Ne
samo da volim svoj posao - naprosto obožavam svoj život.
Izuzetno sam dobrog zdravlja, oženjen sam devojkom s kojom
sam se zabavljao i ponosni sam otac dvoje divne dece. Vreme
provedeno u ratu sada posmatram kao period dragocen za moj
lični razvoj koji me je na kraju ojačao, učinio mudrijim i pošte-
nijim. Karijera za koju sam smatrao da je u ćorsokaku sada je
nalik umetničkom delu. Ali evo šta želim da podelim s vama:
ne samo da sam postao uspešan. Osećam da sam zn ačajan .
Osećam da moj život nešto znači. Da će sve biti barem malčice
bolje zato što sam ja živeo. A šta može biti bolje od toga?
Susret s Tomijem onog ponedeljka ujutro doveo me je do
mesta gde sam sada. Tada sam obećao Tomiju da ću tajnu koju
sam naučio podeliti sa svima koje sretnem. Moja je privilegija
što mogu da je podelim s vama. Vežite se. Vožnja počinje.
 TREĆE POGLAVLJE:

TUŽNA CENA OSREDNJOSTIINEVEROVATNE

BLAGODETIOVLADAVANJA VEŠTINAMA VOĐSTVA

„Samo osrednji ljudi umiru ostvarivši svoj maksimum. Pra-

ve vođe se neprestano usavršavaju - pomeraju granice da bi
dali sve od sebe i pokazali koliko brzo mogu da napreduju."

Žan Žirado

Sledećeg jutra, Tomi mi je rekao da mu je potreban samo

jedan dan da mi ispriča sve što je potrebno da znam. „Posveti
mi jedan dan, Blejk", rekao je otvoreno. „Upoznaćeš četvoro
učitelja koji su sa mnom podelili četiri lekcije koje čine suštinu
filozofije VBT. Oni će ti tačno reći kako da ostvariš uspeh koji
si oduvek želeo tako što će ti objasniti šta je suština vođstva.
Ne želim da zvučim kao pokvarena ploča, ali vođstvo se ne od-
nosi samo na direktore, generale i ljude koji su na čelu nacija.
Ono j e za svakog. A u ovom periodu neverovatnih promena u
poslu i društvu, to je zaista najvažnija sposobnost kojom treba
ovladati."
,,A jedino što mi je potrebno da bih postao vođa jeste da
sam živo biće, zar ne?"
„Tako je. Ako možeš da dišeš, možeš da budeš i vođa", odgo-
vorio je potvrdno i učinio da se osećam bolje po pitanju svoje
budućnosti.
I tako sam se nekoliko dana kasnije, u nedelju ujutro, uz
šolju kafe i puno entuzijazma odvezao iz Njujorka ka mestu na
VO0A B E Z T I T U L E 37

kome je trebalo da se nađem s Tomijem. Insistirao je da dođem

u pet ujutro, promrmljavši kako je to „najbolje doba dana". Da
ga ne bih razočarao, pristao sam, mada nevoljno.
Iz mog automobila treštala je rok muzika dok sam se pu-
stim ulicama vozio pored oblakodera na Menhetnu, autoputem
koji me je vodio ka mom odredištu. Moje uzbuđenje je raslo.
Nisam imao pojma šta me čeka. Ali naučio sam da je neizve-
snost dragocena. Većinu ljudi preplavi strah kada se nađu pred
nepoznatim. A ne bi trebalo. Jer to nije ništa drugo do početak
avanture. I mogućnost da se nešto dogodi.
„Stani kod groblja Rouzmid", napisao je Tomi u uputstvu.
„Tamo ćeš videti moj automobil parkiran pored puta. Ostaviću
žmigavce da bi me lakše spazio."
Oko deset do pet skrenuo sam sa glavnog puta na maka-
dam koji je trebalo da me odvede do dogovorenog mesta. Visoki
borovi stajali su pored puta. Magla se podizala. S leve strane
ukazale su se naznake mesta na kome je trebalo da se nađemo.
Nije mi bilo baš jasno zašto se nalazimo na groblju, ali sam pret-
postavljao da se u blizini nalazi mesto koje je Tomi želeo da mi
pokaže. Groblje je verovatno bilo samo pogodno - i nezaborav-
no - mesto da se nađemo na početku našeg zajedničkog dana.
Dok sam se približavao parkiralištu, video sam neverovatan
prizor. Pored puta je bio parkiran Tomijev automobil. U njemu
nije bilo nikoga. Ali model i izgled njegovog automobila su me
zaprepastili i ostavili bez reči. Bio je to potpuno nov crni porše
911S! A na privatnim tablicama je pisalo samo „LDRSRUS". Od-
mahnuo sam glavom. Nasmešio sam se. Ovaj momak je stvarno
bio nešto posebno. Ispostavilo se da ovaj neobični prodavac,
koji je odbacio i samu pomisao na basnoslovne račune u ban-
ci i ogromne kancelarije zarad revolucionarno novog modela
vođstva u ovim revolucionarno novim vremenima, poseduje
automobil iz mojih snova.
Parkirao sam se iza poršea i ugasio motor. Bilo je jezivo
tiho dok sam sedeo na mračnom drumu. Na uzvišenju sam
opazio usamljenu figuru. Pretpostavio sam da je to Tomi. Bio
je na groblju.
38 ROBIN ŠARMA

Bila mi je potrebna ogromna snaga da krenem stazom ka

travnatom uzvišenju, pored grobljanskih krstova do Tomija.
Počeo sam da osećam strah. Kad uzmemo sve u obzir, bilo je
mračno, nalazio sam se na groblju i Tomija nisam uopšte dobro
poznavao. Istina je, doduše, da sam proverio njegove podatke
kod nekih ljudi iz radnje. Sve što mi je rekao bilo je tačno. Sva-
ka svakcata reč. Tomi je stvarno bio nešto posebno.
Činjenica je da su ga iako je već imao sedam deset sedam
godina smatrali za najboljeg prodavca u našoj firmi. Zaista je
osvojio sva ona luksuzna putovanja na Karibe kao i sve druge
divne nagrade. Odlično je zarađivao i nuđena su mu najbolja
mesta u firmi. Svi direktori su se prema njemu ophodili s kraj-
njim poštovanjem i uvažavanjem. Ali opet, dolazak na groblje
rano ujutro nisam smatrao promišljenim potezom i nisam se
osećao najbezbednije. Nešto u meni mi je pak govorilo da na-
stavim. To sam i uradio.
Dok sam se približavao mestu na kome je Tomi stajao, ugle-
dao sam prve zrake sunca kako se pomaljaju na horizontu.
Video sam m esec u obliku srpa kako nestaje. Bio je to divan
prizor.
Nastavio sam da koračam, sve dok mu nisam sasvim prišao.
Bio je to Tomi. Stajao je okrenut leđima. Imao je isto odelo kao
i kada smo se sreli. Pred njim su bila dva sveže iskopana groba.
Bio sam zaprepašćen.
Moja prva pomisao je bila da pobegnem. Možda je Tomi
neki ludak koji me je namam io na ovo usam ljeno m esto da
bih postao još jedna njegova žrtva. Unervozio sam se. Nisam
mogao da razmišljam. Zaledio sam se.
Tomi se polako okrenuo. Kosa mu je i dalje bila u neredu.
Smešio se. Opustio sam se. Sunce se pomaljalo. Činilo se da će
to biti zanimljiv dan.
„Dobro jutro, Blejk", obratio mi se Tomi prijateljski. „Sti-
gao si tačno na vreme. Im presioniran sam. Veoma. Znam da
je rano, ali jedna od stvari koju sam naučio o vođstvu jeste da
su v ođ e o s o b e koje su voljne d a u rad e on o što gu bitn ici nisu -
ia k o im se to m ožd a n e sviđa. Oni su disciplinovani dovoljno
VOOA BEZ TITULE 39

da znaju šta je važno - i ispravno - nasuprot onome što je

lako i zabavno. Neću da kažem da vođe ne znaju da se provo-
de. Definitvno znaju. U stvari, upravo zbog svoje superiorne
sposobnosti da postižu uspeh i ostvare pozitivne rezultate,
na kraju više uživaju u životu od većine drugih. Ništa u živo-
tu neće izazvati toliko sreće kao saznanje da si u potpunosti
ostvario svoje mogućnosti, da izuzetno obavljaš svoj posao i
živiš život na pravi način", rekao je Tomi i skinuo ogrlicu na
kojoj je pisalo VBT.
„Izvoli, ovo je za tebe, Blejk. Zbog hrabrosti koju si pokazao
time što si došao. To je već polovina bitke. I za otvorenost koju
si pokazao da prihvatiš filozofiju koju sam obećao da ću ti ot-
kriti u knjižari onog dana. VBT znači vodi b ez titule. I u tome
je suština metode koju ćeš otkriti danas. Nije ti potrebna titula
da bi bio vođa, moj prijatelju. Samo da znaš da ćeš to danas
više puta čuti. To je deo procesa u koji si se upustio. Ponavlja-
nje prethodi učenju", rekao je Tomi.
„Što znači?"
„Što znači da je ponavljanje moćna strategija u učenju. Po-
navljanjem nova ideja može biti brzo prihvaćena kao novo
uverenje. A pošto je neizm erno važno da prihvatiš da ti nije
potrebna titula da bi bio vođa, to će ti biti više puta ponovljeno
u toku današnjeg dana
„Shvatio sam“, rekao sam dok sam gledao u Tomijeve ugla-
čane cipele.
„Odlično. Kao što sam rekao pre neki dan u knjižari, ume-
će vođstva nije neka komplikovana veština rezervisana samo
za one sa diplomom sa Harvarda i uglednom porodicom iza
sebe. Svako od nas, samim tim što je ljudsko biće, može da
bude vođa. S o b zirom rta stra h o v ite p ro m en e k ro z k o je n a še
društvo prolazi, v eom a j e važno ov lad a ti ovom veštinom da bi
se postig ao uspeh u poslovanju. Zaboravio sam pre neki dan da
naglasim da vođstvo nije nešto što se odnosi sam o na posao. Mo-
ram o da g a prim enjujem o na svim poljim a. Da bismo ostvarili
uspeh u životu, neophodno je da ovu osobinu iskažemo i po
pitanju zdravlja, u odnosu sa onima koje volimo, u finansijama
40 ROBIN SARMA

i u zajeđnici u kojoj živimo. I što je najvažnije, suštinu svega

čini voditi sebe. Ako ne možeš da vodiš sebe, nećeš moći da
vodiš ni druge. Evo odmah jedne istine. Psiholog Rolo Mej re-
kao je da je otkrivanje središta snage u sebi najveći doprinos
koji možemo dati ljudima oko sebe, izdeklamovao je Tomi i
udahnuo svež vazduh punim plućima. Divno je biti živ, Blejk,
posebno po ovakvom danu. Samo razmotri alternativu, ako mi
ne veruješ", udario me je u rebra u šali.
„Hvala ti na poklonu, Tomi", rekao sam i stavio ogrlicu oko
vrata. Tomi mi je konačno otkrio šta VBT znači. Vodi bez titule.
Svidelo mi se kako to zvuči.
„Hvala ti još jednom što si došao na vreme", rekao je moj uči-
telj. „Ustati rano ujutro je nešto što vođe bez titule primenjuju
svakoga dana. To me podseća na Bena Frenklina koji je jednom
rekao: 'Spavaćete kad umrete." Pogledao je u grobove.
„Otvoren momak", rekao sam.
„Ali i bistar. Lako je spavati previše. Ako svakog dana usta-
neš sat vremena ranije, dobijaš sedam dodatnih sati nedeljno.
To je trideset sati mesečno. Skoro cela jedna radna nedelja na
svakih trid eset dana! To vreme možeš da iskoristiš za plani-
ranje, doradu vizije i razvoj naboljih projekata. Da razmisliš o
svojim vrednostima, ukloniš unutrašnje prepreke i razmotriš
svoj način razmišljanja. Možeš da iskoristiš to vreme da učiš
i razvijaš se i postaneš izuzetan u svemu što radiš. Jedan od
osnovnih ciljeva puta kojim hodiš jeste da postaneš bolji. Do-
bro j e biti spokojan , ali n em oj n ikada biti zadovoljan. Učini bo-
ljim sve što možeš. Svakoga dana, bez prestanka i sa žarom."
„Veoma inspirativno. Ali bi mi dobro došla još jedna šolja
kafe", priznao sam.
Tomi je i dalje bio usredsređen na ono što govori. Očito me
nije čuo. Zatim je ponovo pogledao u grobove.
„Pitao sam se šta ovi grobovi znače. Uplašio si me, čove-
če. Kad sam ih video, pomislio sam da ovde nisu čista posla.
Ali sam ti verovao. Na neki način, ja ti jednostavno verujem.
Možda zato što si poznavao mog oca. Bože, koliko mi samo
nedostaje."
VOĐA BEZ TITU LE 4i

,,I meni. Bio je plemenit i pošten čovek. Čak i kao dete tražio
je od sebe najviše. I onda kada to nije bilo lako. Mislim da bi
bio presrećan da zna da si danas ovde sa mnom i da se spre-
maš da izmeniš način na koji živiš i radiš."
„Sigurno bi bio srećan", rekao sam tiho.
„Satima sam ih kopao", rekao je Tomi i pokazao na rupe u
zemlji. „Nije mali posao za jednog sedam desetsedm ogodiš-
njaka", rekao je Tomi, nasm ejavši se zadovoljno. „Grobovi
me fascin iraju . Kad m alo razm islim - njihova uloga je da
me na dram atičan način podsete koliko je život kratak. Na
kraju svi završim o na istom mestu. Kao prah. A sve ono što
smo sm atrali toliko važnim, tituie, m aterijalne vrednosti i
društveni položaj, p ostaje sasvim nevažno. Je d in o što im a
zn ačaja j e d a li si u pozn ao sv oje un u trašn je sp o so b n o sti vođe,
i a k o jesi, d a li si im ao h ra b r o sti d a ih is k a ž eš i p on u d iš svetu
ono što m ožeš. To je ključno pitanje u životu kada se odbace
sve triv ijaln osti." Tomi je zaćutao i duboko udahnuo svež
jutarnji vazđuh. „Zanimljivo je da kad počneš da razm išljaš
o svojoj sm rti dođeš do onoga što je suština života. Dođi,
pogledaj."
Na dnu prvog groba bila je ploča od škriljca. Nikad nisam
video ništa slično. Video sam da su na njoj urezane reči kru-
pnim slovima.
„Siđi, slobodno", rekao je Tomi, što me je podsetilo na jed-
nog od narednika s moje vojničke obuke. ,,Ne plaši se prljav-
štine. Siđi i izvadi ploču."
Srce mi je ubrzano tuklo. Obuzela me je sumnja. Ali pre
nego što me je strah sasvim savladao, skočio sam u grob, po-
digao ploču i očistio je od prljavštine. Sunce se polako dizalo
na nebu. I dalje u grobu, čitao sam reči koje mi je Tomi rekao
da pročitam.
DESET LJUDSKIH KAJANJA, glasio je naslov. „Šta to znači?"
pitao sam.
„Samo nastavi da čitaš."
„Deset ljudskih kajanja", pročitao sam naglas. Potom je usle-
dila lista od deset stavki.
42 ROBIN SARMA

1. Poslednji je dan tvog života, a ti ga nisi proživeo onako

kako si mogao.
2. Poslednji je dan tvog života, a ti nikada nisi spoznao pri-
rodnu moć u sebi koja bi ti pomogla da ostvariš velike
stvari.
3. Poslednji je dan tvog života i shvataš da nikoga nisi na-
dahnuo svojim pimerom.
4. Poslednji je dan tvog života a ti si obuzet bolom je r
shvataš da nikada nisi rizikovao i zbog toga ništa nisi
dobio.
5. Poslednji je dan tvog života i ti shvataš da si propustio
priliku da ovladaš vrhunskom sposobnošću je r si pri-
hvatio laž da moraš da se pomiriš sa osrednjošću.
6. Poslednji je dan tvog života i srce ti je slomljeno je r ni-
kad nisi ovladao sposobnošću da poraz pretvoriš u po-
bedu i olovo u zlato.
7. Poslednji je dan tvog života i žališ što si zaboravio da je
suština posla biti od pomoći drugima, a ne samo sebi.
8. Poslednji je dan tvog života i uviđaš da si čitav život ži-
veo onako kako te je društvo učilo, a ne onako kako si
želeo.
9. Poslednji je dan tvog života i shvataš da nisi ostvario
svoje mogućnosti, čak ni približno tome.
10. Poslednji je dan tvog života i uviđaš da si mogao biti
vođa i svet učiniti drugačijim. Ali ti si odbio da se pri-
hvatiš tog poduhvata, je r si se plašio. I zato nisi uspeo. I
protraćio si svoj život.
Nisam znao šta da kažem. Bio sam dirnut iz nekog neo-
bjašnjivog razloga. Možda sam upravo pročitao ono što bi mi
se moglo desiti ako nešto odmah ne promenim i ne počnem
da vodim bez titule. Možda sam se upravo suočio sa svešću da
sam smrtno biće i da život prolazi pored mene. Možda me je
Tomi otreznio i primorao da prihvatim činjenicu da sam pro-
teklih godina uglavnom izigravao žrtvu i krivio sve ostale za
haos u kome se nalazim umesto da preuzmem odgovornost za
sve što mi se dešava. Shvatio sam da na kraju sv ako o d nas bira
VOĐA B E Z T I T U L E 43

kakvim će životom živeti. I da, zahvaljujući svojim odlukama i

postupcima, živim ovako kako živim.
Jedno je sigurno: lista koju sam upravo pročitao sadrži du-
boku istinu. Poželeo sam da više ljudi bude upoznato sa De-
set ljuđskih kajanja. Samo pomislite koliko bi manje štete bilo
kada bi Ijudi znali da iskorače iz pogrešnog šablona na osnovu
koga rade. Samo pomislite na dobrobit koju bismo imali kada
bismo decu u školama obrazovali na osnovu njih. Samo po-
mislite koliko bi ljudskih života, širom planete, bilo spaseno
kada bi svi znali za ovih Deset kajanja - i kada bismo ih mogli
izbeći po svaku cenu.
Tog trenutka se nešto duboko u meni prelomilo. Sinulo mi
je pred očima. Kocka je bačena. I sve se promenilo. Obećao
sam sebi da ću iz korena izmeniti način na koji radim. Zakleo
sam se da ću istog trena izmeniti način života. Da neću više
kriviti rat što ne mogu da se uklopim. Da neći kriviti šefa što
svoj posao ne obavljam kako treba. Da neću kriviti prošlost
što nisam u stanju da se snađem u sadašnjosti. Dok sam stajao
na dnu groba, koji je moj ekscentrični učitelj iskopao još pre
zore tog veličanstvenog dana koji je donosio šansu za novi
početak, prljav i umoran, rešio sam da prestanem da tražim
izgovore i da preuzmem odgovornost za svoje postupke. I da
dam sve od sebe.
,,Da li si ih ti i napisao, Tomi?"
,,Da. Jesam", odgovorio je Tomi tihim glasom, dok je brisao
ruke onom m aram icom s Mikijem Mausom. Bio je ozbiljan.
Glas mu je bio jasan.
„Pakao na zemlji nastaje onda kada se nađeš u prvom gro-
bu. Pakao nastaje onda kada te kajanje preplavi pred samu
smrt. Ništa neće uništiti tvoj duh kao tren kada se nađeš na
sam rtničkoj postelji i osetiš kajanje. Istinski slom nastaje u
trenutku kada se suočiš sa svešću da si protraćio najvažniji
dar - priliku da svoju veličanstvenost predstaviš svetu koji
te okružuje. Ovo je jedna od najznačajnijih pouka u vezi sa
vođstvom koju mogu da podelim s tobom, Blejk: N eostvaren e
m og u ćn osti stvaraju bol. A zaista je tužno što ljudi sve češće
44 ROBIN SARMA

život prožive u osrednjosti i daleko ispod svojih mogućnosti.

Osrednjost. A sve se dešava tiho i neprimetno. I za tren te više
nema!" uzviknuo je i pljesnuo rukama.
„Velika pouka koju sam, pored ostalog, naučio od izvan-
rednog učitelja koga ćeš i ti upoznati jeste sledeće: Postići ćeš
uspeh a k o sv akog a dan a bu d eš disciplinovan u sitnim stvarim a
koje će ti vrem enom om ogu ćiti d a p ostig n eš d a lek o veći uspeh
nego što si ik a d a sanjao. Ove male navike su toliko jednostav-
ne da većina ljudi misli da neće ništa promeniti. I zato ih i ne
primenjuju."
„Znači da je u stvari lako postići uspeh", rekao sam po-
novivši ono što je Tomi već rekao. „Svako može da postigne
uspeh ako je istrajan u obavljanju određenih radnji. A ovi na-
izgled nebitni izbori i navike vremenom dobijaju na važnosti.
Iznenada pokažu svoju snagu. I tako, na kraju svako može da
dospe do ovog izuzetnog mesta koje je delovalo nedostižno na
početku. Ovaj postupak me podseća na posao ratara. Najpre
poseje seme. Potom zaliva useve i đubri zemlju. Čini se da se
ništa ne dešava."
„Ali ratar ipak ne odustaje. Ne trči na polje da bi kopao u
potrazi za povrćem", dodao je Tomi dobrodušno.
„Ratar ima strpljenja i veruje u sam proces. On ima vere
i razum evanja da će zahvaljujući njegovim svakodnevnim
naporima žetva ipak doći. A onda, čini se niotkud, eto useva
spremnih za žetvu.
,,Ti si pametan momak, Blejk. Ovo je odlična metafora. Tvoj
otac je bio u pravu. Imaš ogroman potencijal. Bravo", pohva-
lio me je zadovoljno. „Trebalo bi da smo više nalik ratarima",
ponovio je Tomi više za sebe. ,,Ta ti je dobra", čuo sam ga kako
mrmlja sebi u bradu.
Na nebu nije bilo ni oblačka. Ptice su cvrkutale dok me je
sunce grejalo. Zaista divan dan da se osetiš živ.
Tomi je nastavio priču. „Svi uspešni ljudi prim enjuju istu
vrstu discipline. Oni neprestano prim enjuju par osnovnih
postavki. Ali njihova naizgled nevažna dela se nakupe tokom
vremena i omogućuju im da postignu uspeh na poslu i u pri-
VOOA B E Z T I T U L E 45

vatnom životu. Ovo nas vodi pitanju neuspeha. S druge strane,

lako j e biti neuspešan. Neuspeh j e sam o nužna p osledica svakod-
nevnog zap ostav ljan ja redovnih o b a v ez a k o je se n agom ilaju i
vode te do tačke sa koje n em a p ov ratka. Zaista želim da pogle-
daš u prvi grob i zapitaš se u duši kako od sutra zapravo želiš
da živiš. Svakako da ne želiš da završiš u prvom grobu. To bi
bila tragedija. Slažem se da je susret ovde na groblju poma-
lo dramatičan", priznao je Tomi. „Ali morao sam da izmamim
tvoju reakciju. Da doprem do tebe. Da te dovedem do mesta u
kome ćeš se osloboditi jednostranog pogleda, svih izgovora i
biti iskren prema sebi. Kada čoveka suočiš sa činjenicom da će
jednog dana umreti, to je moćno sredstvo da izmeniš njegov
način razmišljanja i probudiš vođu u njemu."
„Zašto?" pitao sam.
„Zato što nas svest o prolaznosti života podseća na ono što
je najvažnije i čini da zaboravimo sve prolazno. Susret sa smrt-
nošću podseća nas da su naši m eseci tačno izbrojani."
„Devetsto šezdeset meseci", ponovio sam.
„Tako je. 1 zašto onda ostati mali? Zašto se plašiti neuspe-
ha? Zašto brinuti zbog tuđeg m išljenja? Zašto poricati svoju
obavezu da vodiš?"
„Uspeo si, Tomi. Ja više nisam isti."
,,To je zato što do bitne prom ene dolazi na emotivnom, a
ne na logičnom nivou. Hteo sam da ti se podvučem pod kožu
i dirnem te u srce, a ne da se obratim tvom razumu. Neko ti
može ponoviti dobru ideju stotinu puta, a da je ne prihvatiš sve
dok je ne osetiš u dubini svog bića - u samom telu. Tek tada od
ideje nastaje istina. Zato mnogi seminari nemaju trajne rezul-
tate. Ne uspevaju da dopru do nas."
,,U pravu si", složio sam se. „Počinjem da svet gledam dru-
gim očima. I mnogo jasnije. Upao sam u zamku misleći da moj
posao nije važan, da ono što radim nema svrhe i da sam u
ćorsokaku zato što radim u knjižari."
„Cenim tvoju iskrenost, Blejk. Čestitam ti što se više ne ose-
ćaš tako. Samo da znaš da ne postoji nijedan posao koji pred-
stavlja ćorsokak na celom ovom nepredvidivom svetu. Postoji
46 ROBIN ŠARMA

samo način razm išljanja koji vodi u ćorsokak. Kao neko kome je
stalo do tebe, daću sve od sebe da te navedem da ovladaš ovom
izuzetnom veštinom. Ne zaboravi da će te svaki posao koji obav-
ljaš rado i na najboji mogući način dovesti do uspeha o kome
nisi ni sanjao. Samo zato što trenutno ne možeš da vidiš uspeh
koji je pred tobom ne znači da ne možeš da ga ostvariš."
„Zaista zanimljivo. Nikada nisam razmišljao na takav način."
„Ključ je u tome da uneseš osećanja, energiju i strast. Tek
tada će doći do preokreta. Doveo sam te na ovo mesto da bih
te naljutio, rastužio i primorao da se osetiš loše jer se ne trudiš
da postigneš uspeh u karijeri i traćiš svoj život."
„Shvatio sam, Tomi", rekao sam, pun poverenja prema svom
učitelju.
„Onda mi dozvoli da ti pričam o drugom grobu. Uskoči,
molim te." Pokazao je rukom ka sledećem grobu, poput šefa
restorana koji dočekuje VIP goste.
Spremno sam ga poslušao, i skočio u grob sa ogromnim en-
tuzijazmom. Očekivao sam da vidim još jednu ploču. Ili još jednu
ogrlicu sa ugraviranom slovima. Ali nisam pronašao ništa.
„Evo, izvoli", rekao je Tomi dodajući mi ašov. ,,U ovom sluča-
ju moraćeš malo da kopaš. Istinska nagrada dolazi tek nakon
iskrenog zalaganja i napornog rada. D opašće ti se ono što ćeš
pronaći."
Počeo sam da kopam.
„Brže, Blejk. Čeka nas još mnogo posla i ljudi koje treba da
upoznaš. Nemamo ceo dan", povikao je Tomi, skrštenih ruku,
dok je njegov izraz lica odavao da se zabavlja.
Uskoro sam udario o nešto. Kleknuo sam i počeo da rukama
brišem prljavštinu. Dok sam sklanjao zemlju, video sam kako
nešto svetluca na suncu. Pažljivo sam ga podigao i pogledao u
Tomija u neverici. Na dnu drugog groba bila je još jedna ploča.
Ali ova je bila od čistog zlata.
,,Da li je ovo ono što mislim, Tomi?" pitao sam zaprepašćen
onim što sam pronašao.
„Čisto zlato, moj prijatelju. Sada, molim te, pročitaj šta na
njemu piše. Spreman si da shvatiš ono što je napisano."
VOĐA B E Z T I T U L E 47

Na zlatnoj ploči je krupnim slovima pisalo: „DESET LJUD-

SKIH POBEDA."
Tomi je progovorio. „Pokazao sam ti kako izgleda pakao na
zemlji. Sada moramo biti mnogo pozitivniji i razmotriti mesto
kome imam osećaj da se približavaš, stanje u kome je sve mo-
guće i gde te ništa ne sputava da ostvariš promenu."
„Kako da dođem do tog mesta?"
„Samo prati moje instrukcije. I vodi bez titule. Time što ćeš
iskazati ovu osobinu u svemu što radiš, tvoj život će p o sta ti izu-
zetan. M oći ćeš da iskažeš svoju g en ija ln o st u potpunosti. B ićeš
je d a n o d onih čiji život ulazi u legen du . Pročitaj kakva te na-
grada sigurno očeku je ako prihvatiš filozofiju o kojoj govorim.
Zaista sam uzbuđen zbog tebe."
Pročitao sam spisak.

1. D očekaćeš poslednji dan svog života srećan je r si is-

punio sve ono za šta si bio predodređen - iskoristio
svoj talenat, iskoristio svoje mogućnosti, besprekor-
no obavljao svoj posao i živeo zaista ispunjenim živo-
tom.
2. D očekaćeš poslednji dan svog života svestan da si u
svemu bio izvanredan i da si živeo u skladu s visokim
standardima koje si postavio.
3. Dočekaćeš poslednji dan svog života proslavljajući hra-
brost koju si imao u borbi sa svojim najvećim strahovi-
ma i u nastojanju da ostvariš svoje snove.
4. Dočekaćeš poslednji dan svog života svestan da si bio
čovek koji ne uništava druge ljude, već ih podstiče.
5. Dočekaćeš poslednji dan svog života svestan da si posle
svakog poraza ustajao i da nikada nisi gubio optimizam.
6. Dočekaćeš poslednji dan svog života uživajući u slavi
svojih izvanrednih postignuća, svestan da si znatno do-
prineo životu onih kojima si bio na usluzi.
7. Dočekaćeš poslednji dan svog života diveći se snažnoj,
etičnoj, inspirativnoj i saosećajnoj osobi kakva si po-
stao.
48 ROBIN ŠARMA

8. Dočekaćeš poslednji dan svog života shvativši da si istin-

ski inovator koji je otkrivao nove staze umesto da sledi
stare puteve.
9. Dočekaćeš poslednji dan svog života okružen kolegama
koje ti se dive, mušterijama koje te smatraju herojem i
voljenima za koje si legenda.
10. Dočekaćeš poslednji dan svog života kao istinski vođa
bez titule, svestan da će ono što si postigao nastaviti da
živi i posle tvoje smrti kao uzor drugima.

Sedeli smo na travi pored grobova. Reči koje je Tomi napi-

sao bile su u isto vreme neobične, predivne i ključne. Moj život
je bio u toj meri ispunjen brigama i besmislenim postupcima
da sam izgubio iz vida ono što je najvažnije. Izgubio sam iz
vida sve ono što sam mogao da postignem, baš na tom mestu
na kome se nalazim. Zaboravio sam na moć koju posedujem da
nešto promenim. Izgubio sam kontakt sa skrivenim genijem u
sebi kakav sam mogao da postanem.
Tomijeva poruka je bila jasna: mogao sam da izaberem da
nastavim da živim kao i prethodnih godina - da tumaram kroz
život i prepustim se prokletstvu zaborava. Ako to uradim, za-
vršiću u prvom grobu kao žrtva svega što je pisalo na ploči. Ili
sam mogao da izaberem viši put. Mogao sam da se odlučim za
vođstvo, izuzetnost i vedrinu u životu. Mogao sam da vodim
bez titule i krenem u potragu za očekivanom nagradom zapi-
sanom na ploči. Prvi izbor bi me odveo u neku vrstu ovoze-
maljskog pakla. Drugi bi me, po Tomijevom mišljenju odveo u
mesto iz snova. Znao sam za šta ću se odlučiti. I dok sam sedeo
na travi sa svojim na čudan način odabranim mentorom, pored
dva sveže iskopana groba - doneo sam odluku.
 ČETVRTO POGLAVLJE:

PRVIRAZGOVOR 0 VOĐSTVU - NIJETIPOTREBNA

TITULADABIBIOVOĐA

„Ako je nečiji posao da čisti ulice, onda bi to trebalo da radi

onako kako je Mikelanđelo slikao ili kako je Betoven kompo-
novao. Trebalo bi da ih čisti tako da i nebo i zemlja kažu: Ovde
j e živeo čistač ulica koji j e odličn o ob a v lja o svoj posao."

Dr Martin Luter King Mlađi

„Ljudi se najčešće odriču moći jer misle da je namaju."

Elis Voker

Tomi je pažljivo spustio ploču u gepek svog sportskog au-

tomobila i potom upalio motor. Zvuk poršeovog motora je bio
prava muzika za moje uši. Vozio sam za njim nazad u Menhetn.
Da bi pojačao moj doživljaj, Tomi mi je dao da siušam CD u
kolima. Čim sam pustio CD, čula se pesma Dejva Metjuza „Gro-
bar". Najviše su me pogodile reči: „Hej, grobaru, kada budeš
kopao moj grob, neka bude plitak... da mogu da osetim kišu."
Osetio sam da moja transformacija u vođu bez titule počinje.
Posle par sati vožnje, Tomi se zaustavio ispred jednog od
najboljih hotela u Njujorku, omiljenog boravišta svih onih koji
pate za elitnim mestima. Dao je portiru novčanicu od dvadeset
dolara da parkira njegov automobil i poveo me kroz mali ali
impresivan hol pun lepih modela, putnika iz Evrope i knjiga o
modernom dizajnu. Popeli smo se na treći sprat i krenuli mrač-
50 ROBIN ŠARMA

nim hodnikom. „Želim da upoznaš prvog od četvoro učitelja s

kojima ćeš se sresti u toku današnjeg neverovatnog dana koji
ćemo provesti zajedno, Blejk. Ona se zove Ana i poreklom je
iz Argentine. Ana je divna žena. Ljubazna. Vredna. Strastvena.
I mudra. Istinski razume šta znači biti vođa i celokupnu kon-
cepciju filozofije vodi bez titule. Ona me je prva uputila u sve",
pričao je Tomi dok smo se približavali vratima sobe 404. Čuo
sam kako unutra neko peva.
„Buenos dijas, Tomi", procvrkutala je zanosna žena kada
je otvorila vrata s predivnim osmehom. Činilo mi se da ima
preko četrdeset godina, a opet je zračila takvom mladolikošću
i upadljivim seksepilom. Nosila je crno-belu uniformu kakvu
nose sprem ačice u hotelima. Njena svetlosmeđa koža je bila
savršena, a skoro besprekorni zubi bili su zadivljujuće beli.
Zračila je entuzijazmom ali i plemenitošću i opuštenošću. Kosa
joj je bila ukrašena belim cvetom, što ju je činilo još blistavi-
jom.
„Buenos dijas, Ana", odgovorio je Tomi, nežno je zagrlio i
poljubio u obraz.
„Jesi li to ti pevala?" pitao je.
„Naravno da sam ja. Znaš koliko sam srećna kad radim. Pro-
sto poželim da zapevam. A dok pevam, sve mi je još lepše. Sve
je tako divno" rekla je sijajući od sreće.
Tomi i spremačica potom zaplesaše. Tango i mering u kom-
binaciji, kako mi se činilo. Lepršali su po sobi kao da ništa dru-
go nije važno. Bilo je u isti mah čudno i simpatično. Izgledalo
je da su na nekoliko trenutaka uplovili u svoj svet. Stajao sam
po strani - očaran ovim nadrealnim prizorom. Trebalo bi da
naglasim da među njima nije bilo ni traga romanse. Videlo se
da su samo prijatelji. Ali opet, imao sam utisak da obožavaju
jedno drugo.
„Ana, ovo je mladić o kom sam ti govorio. Blejk, ovo je Ana.
Ana, ovo je Blejk."
Rukovali smo se. Ana je popravila cvet u kosi. Soba je bila
savršeno čista. Tamno drvo i bela posteljina u kombinaciji s
modernom arhitekturom i ogromnim isturenim prozorima
VOĐA B E Z T I T U L E 51

koji su gledali na ulicu na savršen način su odražavali kombi-

naciju minimalističkog stila i topline. Bilo je prijatno nalaziti
se u ovakvoj prostoriji.
„Blejk je ratni veteran. Bio je u Iraku. Sada radi sa mnom u
knjižari, kao što sam ti i rekao sinoć kad smo se čuli. Iskusio je
mnogo toga u životu za ovih nekoliko godina. Njegov otac i ja
smo bili prijatelji dok smo živeli u Milvokiju. Blejk je spreman
da primeni filozofiju vođstva. Mislio sam da je vreme da te
upozna. A morao sam i da naučim još neke korake", rekao je
Tomi i namignuo.
Ana se nasmešila i blago pocrvenela. Potom je zamišljeno
pogledala kroz prozor. „Poštujem i tebe i sve vojnike koji su se
žrtvovali za sve nas, Blejk. Hrabro ste se borili za našu slobodu.
Znam da ne mogu u potpunosti da razumem kroz šta si sve
prošao, ali želim da izrazim svoju najdublju zahvalnost. Mnogo
volim Ameriku. A ti i vojnici koji su se borili učinili ste da se
osećamo sigurnim. I jakim. Hvala ti na tome."
Nisam znao šta da kažem. Iako je prošlo poprilično vre-
mena otkako sam se vratio iz Iraka, i dalje sam imao osećaj
kao da sam tamo. Za vreme rata razvio sam instinkt preživ-
ljavanja, zahvaljujući kom sam i ostao živ. Nisam dozvoljavao
sebi da bilo šta osećam i uglavnom sam bio poput kamena
što se em ocija tiče. Blokirao sam sva osećanja i zatvorio se u
sebe. Uglavnom sam živeo od danas do sutra. Nikome nisam
dozvoljavao da mi se približi, je r bih samo mogao da ih po-
vredim. Ili bi oni mogli da povrede mene. Ali sada je tu preda
mnom bila ova neobična žena egzotične lepote koja me čak
nije ni poznavala, a koja je iskazivala svoje poštovanje u ovoj
luksuznoj hotelskoj sobi u kojoj smo se zatekli. Pokazivala
je koliko joj znači sve što sam uradio kao vojnik. Potvrđivala
da godine koje sam proveo služeći otadžbini nisu protraće-
ne već, naprotiv, dragocene. Osetio sam se počastvovanim. I
veoma srećnim.
„Hvala ti na ovome što si rekla. Mnogo ti hvala", ponovio
sam.
„Hoće li Blejk upoznati ostale momke?" pitala je Ana nežno.
52 ROBIN ŠARMA

„Kasnije u toku dana", rekao je Tomi i nasmešio se pover-

ljivo.
„To je dobro. To je zaista dobro." Prišla je krevetu i popra-
vila nabor na jednom jastuku. „Blejka danas očekuje velika
promena", dodala je, bacivši pogled kroz prozor. „Prvi dan koji
će mu otkriti sasvim nov način rada i života. Lepo."
„Hvala što si odvojila vremena za mene, Ana", bilo je sve što
sam rekao. „Nije mi bilo lako da prihvatim sve o čemu je Tomi
govorio, ali je sve što sam do sad čuo bilo zaista neverovatno.
Pre samo nekoliko dana mislio sam da je ono što radim jedan
sasvim običan posao i da je umeće vođstva samo za šefove i
direktore. Da je uspeh rezervisan samo za nekolicinu srećnika.
Sada sve vidim u drugom svetlu."
„Pogledaj me", rekla je Ana i pokazala na svoje srce. ,,Mo-
gla bih da navedem hiljadu i jedan razlog zbog koga bih bila
nezadovoljna svojim poslom. Mogla bih da se žalim da sam
samo spremačica i da je moj posao da čistim hotelske sobe u
kojima borave bogataši. Ali najveća sloboda koju svako od nas
poseduje jeste sloboda da biramo kako ćemo posmatrati ulogu
koju imamo u ovom svetu i moć koju posedujemo da donosimo
pozitivne odluke bez obzira na situaciju u kojoj se nađemo
„Polako počinjem da shvatam šta hoćeš da kažeš, Ana. Po-
sedujem o daleko više moći nego što mislimo. I daleko više
kontrole nad svojim životom nego što smo toga svesni."
„Tako je, Blejk", rekla je nežno na tren otkriviši svoj špan-
ski akcenat. „Zato sam donela odluku da svoj posao obavljam
n ajb olje što mogu."
„Visoki su to standardi", primetio sam ponovivši Anine reči,
„najbolje što možeš."
„Sama ova rešenost je učinila čuda u mom životu. I učinila
me veoma srećnom osobom. Pored toga, mnogo ljudi misli da
’imam sreće’. Uprava me tretira kao kraljicu. Generalni direk-
tor je za mene rekao da predstavljam ’veliki potencijal' i poslao
me na više programa obuke nego što mogu da se setim. Pozna-
ti direktori koji odsedaju u ovom hotelu me poznaju i otkrivaju
mi svoje zamisli. Filmske zvezde koje ovde dolaze skoro uvek
VOĐA B E Z T I T U L E 53

zahtevaju da im ja čistim sobe. A napojnice koje dobijam mi

omogućuju da svakog meseca šaljem novac svojoj porodici u
Buenos Ajresu. Zato mislim da sam mnogo postigla. Naročito
ako uzmemo u obzir odakle dolazim."
Tomi je pogledao u Anu. Uhvatio je za ruku, a onda je nežno
poljubio.
„Ana je takođe ostala bez roditelja, Blejk. Poginuli su u sa-
obraćajnoj nesreći pored letovališta Barilohe kad je bila mala.
Odgajilia ju je baka. Ali bile su veoma siromašne."
„Veoma siromašne", naglasila je Ana glasom punim emocija.
„Zato sam toliko privržena porodici. Posle smrti roditelja, našli
su mi se ljudi koje volim. U kulturi Latinoamerikanaca poro-
dica zauzima veoma značajno mesto. Ali mi smo postali bliski
na jedan sasvim drugačiji način. Provodila sam što sam više
vremena mogla sa bakom i rođacima. Što se tiče materijalnih
stvari, nismo imale mnogo toga i život mi je bio težak. Ali mi-
slim da sam bogatstvo stekla na drugoj strani. Naučila sam da
volim književnost, muziku i pravu umetnost. Otkrila sam da
su najveća zadovoljstva u životu upravo ona sitna. Zahvaljujući
tome što sam na svakom poslu davala sve od sebe, život mi je
postajao bolji. I evo me danas ovde. U jednom od najlepših ho-
tela na svetu. U jednom od najvećih gradova na svetu. Možda
sam imala i sreće, ko zna. Ali takođe verujem da sreća nije ništo
drugo do n ag rad a za m udre iz b o re k o je sm o napravili u životu.
Uspeh n ikom e na p a d a s n eba. Uspeh, na poslu i u p riv atn om
životu, nešto j e što svesno stvaram o. To je zagaran tovan a posle-
dica niza odluka koje smo svesno doneli. A po mom mišljenju,
to je zaista uzbudljivo", rekla je Ana energično.
„Ljudi danas isuviše veruju da im uspeh zavisi od uticaja
zvezda", dodao je Tomi. „Ljudi očekuju nešto, a ne pružaju ni-
šta. Oni sanjaju o uspehu, ali nisu spremni da prionu na posao.
Dođu na posao i očekuju da će ih neko dobro platiti a da pri
tome ne pruže ništa što bi opravdalo i jedan jedini cent. Tre-
nutno živimo u jednom prilično konfuznom svetu."
,,U pravu si", rekla je Ana klimnuvši glavom. „Kao što sam
već nagovestila, Blejk, uspeh se postiže zahvaljujući nizu sve-
54 ROBIN SARMA

snih izbora. On je krajnji i neizbežan ishod superiornog dono-

šenja odluka. Svako može da bude uspešan. Samo nekolicina
o d a b e r e to da bude. K ada bu d eš prim en jivao on o što vođe b ez
titule rade, nesum njivo ć e te stići zaslu žen a n ag rad a, k a o što
j e i njih. A to što ljudi uspešne nazivaju ‘srećnicim a' samo je
opravdanje da sami ne bi morali da se potrude da postignu
nešto u životu."
Duboko sam razmišljao o Aninim rečima. Zamislio sam se
nad njima. Očito je bila odličan m islilac kada je reč o poslu,
što sam pretpostavio na osnovu svih razgovora sa izvršnim
direktorima koje je vodila. Zatvorio sam oči na tren. Ali zvuk
sirene sa ulice prekinuo mi je misli. Pogledao sam u Tomija
koji je upravo seo na blistavu sofu. Ispred njega je bio stilski
sto s tradicionalnom belom svećom. Pored sveće stajala je fla-
ša crnog vina iz jednog od kalifornijskih vinograda. Ponadao
sam se da ću ostati u hotelu bar jedan dan.
„Ovo će te možda iznenaditi, Blejk", rekla je Ana brzo, ,,ali ja
mislim da imam jedan od naboljih poslova na svetu."
,,Na svetu?", upitao sam pomalo iznenađen njenim komen-
tarom.
,,Da, na svetu", potvrdila je. „Otkrila sam da je moj posao
od velike važnosti i čak ključan za pravilno funkcionisanje ove
složene i cenjene organizacije. Sebe vidim kao am basadora
dobre volje u ovom hotelu i nekoga ko ga, svojim ponašanjem,
reklamira."
„Sebe vidiš kao menadžera marketinga, Ana? Neverovat-
na si. Bez uvrede, ali svi koje poznajem bi pomislili da je tvoj
posao težak. I sasvim običan. Hoću da kažem, tvoj posao je da
počistiš za drugima. Ubeđen sam da radiš do kasno i da soba-
rice baš i nisu nešto cenjene u društvu."
„Ono što društvo misli za mene nema nikakve važnosti,
Blejk. Važno je jedino kako ja vidim sebe. Ja znam koliko moj
rad vredi. Svakoga dana postavljam sebi nove izazove. Tako je
ovaj posao postao za mene nešto zaista značajno."
„Neverovatna si", nisam mogao da prestanem da ponavljam.
Ova lepa žena sa cvetom u kosi, koja je očito verovala da je njen
VOĐA B E Z T I T U L E 55

posao sobarice najbolji na svetu, inspirisala me je. I omogućila

mi da sve sagledam iz drugog ugla. Većina ljudi posao shvata
zdravo za gotovo i ne uviđa njegove pozitivne strane. Žudimo
za nečim boljim, a ne shvatamo da je ono što tražimo tik pored
nas. Samo je potrebno da pažljivije pogledamo. Da se malo više
potrudimo. Da malo bolje vodimo. Ana je bila primer toga.
„Svakoga dana dolazim na posao i svojim stavom pozitivno
utičem na goste koje srećem . Moja rešenost da dam sve od
sebe i istinska želja da im boravak ovde učinim nezaboravnim
oblikuje kulturu ponašanja i definitivno utiče na politiku naše
firme. A zanimljiv način na koji unosim promene u našem od-
seku učinio je da hotelijeri širom sveta dolaze kod nas ne bi li
otkrili u čemu je tajna", rekla je.
„Zvučiš više kao konsalting menadžer ili kao govornik za-
dužen za podizanje motivacije, nego kao hotelska sobarica",
rekao sam iskreno.
„Moj cilj i je s te da te motivišem, Blejk. Tomi misli da si sja-
jan. Možda ti je samo potrebno da shvatiš koliko si sjajan."
„Verovatno su me problemi i neprilike u prošlosti obeshra-
brili, Ana", rekao sam, osetivši se slobodnim da se otvorim.
„Vidi, nemam nameru da izigravam žrtvu, tako da nema potre-
be da pričamo o onome što me je sputavalo u prošlosti."
„Tako je, Blejk", dobacio je Tomi i podigao palac u znak
ohrabrenja. „Bravo za tebe, prijatelju. Nikada nemoj da budeš
žrtva. N em oguće j e izgraditi uspeh na osnovu izgovora."
„Razumem. Ali otkako sam se vratio kući iz rata, nisam više
imao ono samopouzdanje kao nekad. Naprosto sam pustio da
me život nosi. Ni u šta se nisam upuštao. Ali, Ana, jutros se
nešto u meni zaista promenilo. Ponovo se osećam živim. Bu-
dućnost mi se čini svetlijom nego ikada pre."
„Vodio si ga na groblje Rouzmid, zar ne?"
„Naravno da jesam. Kada ste me onog nezaboravnog dana
pre mnogo godina odveli tamo, bio je to početak neverovatne
promene u meni. Želeo sam da i Blejk to doživi. Zaslužio je taj
poklon."
„Šta je sa ogrlicom sa napisanim VBT koju smo ti dali?"
56 ROBIN ŠARMA

„Dao sam je Blejku. Unapred. Siguran sam da će i on uraditi

to isto za nekoga ko bude spreman da čuje našu poruku."
,,A naša zlatna ploča?", pitala je Ana pažljivo.
,,Na sigurnom je mestu."
„Najbolji si, Tomi", rekla je Ana privrženo.
„Cela ta priča sa grobljem je imala efekta", složio sam se.
„Ali moram da priznam da me brine šta će svet reći o meni
kada počnem da menjam sve ono što moram da promenim.
Čini se da isuviše brinem o tom e šta će ljudi misliti o meni.
Šta ako mi se budu smejali kada počnem da vodim bez titule,
dajem sve od sebe i svoj posao počnem da doživljavam kao
najvažniji posao na svetu? Većina ne razmišlja na taj način."
,,Ne tiče te se šta drugi misle o tebi, Blejk. Biti vođa znači
imati nepokolebljivu veru u svoju viziju i duboko poverenje u
svoju sposobnost da dovedeš do pozitivnih promena. Nemoj
da m isliš o tom e šta će drugi da kažu. Seti se šta je A lbert
Ajnštajn jednom prilikom napisao: 'M ediokriteti su se uvek
suprotstavljali ljudima velikog duha.' Samo radi svoj posao
najbolje što možeš. Ostalo će doći samo po sebi."
„Šta ako ne uspem? Šta ako ne mogu to da uradim? Šta ako
se ispostavi da ono što sam naučio ne deluje?", izrekao sam
svoje sumnje.
„Nemoguće je da se filozofija vodi bez titule pokaže neus-
pešnom, Blejk", rekao je Tomi sa čvrstim ubeđenjem. „Ako se
usput negde i spotakneš, i to je deo igre. Učimo da hodamo
tako što padamo. Svaki pogrešan korak te vodi bliže savršen-
stvu. Ako ljudi baš i ne shvataju šta si naumio, nemoj dozvoliti
da te to obeshrabri. Veliki Ijudi g r a d e sp o m en ik e o d k a m en ja
k o je njihovi kritičari bacaju na njih. Kada prestanu s komen-
tarima, to je zato što više ne mare za tebe. Ako te niko ne kri-
tikuje, tada bi trebalo da se stvarno zabrineš."
,,0vo je zaista od pomoći, Tomi. Hvala ti."
Ana je ponovo počela da priča o ljubavi s kojom obavlja svoj
posao. „Svakog jutra i poslepodneva čistim sobe kao što zami-
šljam da je Pikaso slikao. Imam osećaj kao da su to sobe u mojoj
kući. A goste koji dolaze u hotel doživljavam kao goste u svojoj
VOĐA B E Z T I T U L E 57

kući. Vidim sebe kao neku vrstu umetnika i sretna sam što sva-
koga dana imam priliku da svoju kreativnost izrazim na platnu
koje drugi nazivaju poslom", rekla je izrazito gestikulirajući.
„Neverovatno", rekao sam, ponet žarom ove plemenite žene
vođene željom da uvek teži višem i učini svoj posao vrednim.
,,I u tome je suština cele filozofije vodi bez titule koju smo
preneli našem prijatelju Tomiju. Reći ću ti da je bio neverova-
tan učenik. Bio je otvoren za nove ideje i usvajao ih neverovat-
nom brzinom. Zato je - jednim delom - postao tako uspešan
u knjižari. Mada mu je i njegov dobar izgled verovatno bio od
koristi", nasmejala se i popravila cvet u kosi.
Ispružen na sofi, Tomi se nasm ejao i dalje se igrajući pra-
menom svoje sede kose.
„Titule donose moć, Blejk. Ali problem s tom vrstom moći
jeste to što kada titule više nema, nema ni moći."
„Moram da priznam da ima smisla", rekao sam i seo na sofu
pored Tomija. „Moć koju dobijate kada postanete direktor tra-
je samo dok ste direktor. Kada vam oduzmu titulu, nestaje i sva
moć koju ste dobili s njom."
„Tačno tako", rekla je Ana krećući se graciozno po sobi. „Uticaj
koji dobijamo s titulom najlakše nestaje naročito u burnoj eko-
nomskoj situaciji u kojoj se nalazimo. Postoji daleko značajnija
vrsta moći od one koju stičemo titulom. To je prirodna moć koju
svi nosimo u sebi samim tim što smo ljudska bića. Nažalost, veći-
na ljudi je ne koristi. Ali ona je tu - dostupna svakome ko želi da
je potraži i aktivira. To je prava moć u svom istinskom obliku."
„Zašto?"
„Zato što je to moć koju nam niko n ikada ne može oduzeti
- ma šta da se dešava oko nas. To je istinska moć, je r ne zavisi
od spoljašnjih uslova. To je autentična moć. A to je najbolja
vrsta moći, samo da znaš, Blejk Veliki
Nasmešio sam se Ani. Učinila je da se osetim posebnim.
Cenio sam snagu i toplinu kojom je zračila. Voditi bez titule je
izgleda podrazumevalo delikatnu ravnotežu između odlučnog,
a opet prijateljskog stava, snažnog ali nežnog, hrabrog, a opet
saosećajnog.
58 ROBIN $ARMA

Ana je zatim iz kecelje izvadila salvetu na kojoj je nešto

pisalo crvenim slovima.
„Evo, Blejk", rekla je i pružila mi salvetu. „Moj p rijatelj
Tomi mi je rekao da ćeš doći, pa sam pripremila ovo za tebe.
Molim te pročitaj šta piše. A dok čitaš, doneću ti šolju kafe
- ovde pravim o odličnu kafu. Pitam se šta bih bez kafe",
dodala je. ,,I ne brini, Tomi, i tebi ću, dragi, d oneti jednu
šolju." Ana je poslala Tomiju poljubac, koji je on uhvatio u
vazduhu.
Pročitao sam šta piše na salveti:

ČETIRI UROĐENE MOĆI

P rva urođena moć

Svako od nas u ovom trenutku poseduje sposobnost da ide
na posao svakoga dana i da sve od sebe. Za to nam nije potreb-
na titula.

Druga urođena moć

Svako od nas danas poseduje sposobnost da svojim prime-
rom inspiriše, uzdigne i utiče na svaku osobu koju sretne. Za
to nam nije potrebna titula.

T reća urođena moć

Svako od nas u životu može da unese pozitvnu promenu i
kad su uslovi nepovoljni. Za to nam nije potrebna titula.

ČETVRTA UROĐENA MOĆ

Svako od nas ko prihvati istinu o vođstvu može da se odno-
si prema svima s poštovanjem, ljubaznošću i zahvalnošću - i
tako kulturu jedne organizacije učini najboljom mogućom. Za
to nam nije potrebna titula.

Ana se vratila s dve šolje kafe, savršeno postavljene na

savršeno čistom srebrnom poslužavniku. Sa strane je stajalo
nekoliko čokoladnih kolačića.
VOĐA B E Z T I T U L E 59

,,Izvolite,gospodo", rekla je stavljajući pred nas kafu i slat-

kiše. „Poslužite se. Slobodno uzmite i po koji kolač. Slatkiši su
dobri za dušu. Donela sam ih iz Buenos Ajresa, nedavno kada
sam išla da posetim porodicu. Baka nije naročito dobro. Zato
sam i otputovala je r sam htela da zna da me samo jedan let
avionom deli od nje, iako je Amerika sad moj dom. 1 da ću doći
da joj pomognem kad god sam joj potrebna.
„Cenim to, Ana", rekao sam. „Voleo bih da sam i ja okružen
porodicom. Obećao sam sebi da ću dati sve od sebe da po-
pravim odnos sa svojom devojkom. Još uvek je mnogo volim
i shvatio sam da problemi koje sam prouzrokavao svojim po-
našanjem mogu da se reše."
„Sad sam ti i ja kao član porodice, Blejk", rekao je Tomi ve-
selo. „Nemoj da se snebivaš."
Probao sam čokoladni keks. Bio je izvanredan. Po mom
izrazu lica, Ana je videla da uživam u njegovom ukusu.
„Izvanredni su, znam", rekla je. „Tomi je rekao da će navra-
titi ovih dana pa sam sačuvala nekoliko kolača za njega. On je
jedan od mojih najdražih prijatelja."
,,I ti si moja najdraža prijateljica, mala", rekao je Tomi uma-
zan čokolađom.
„Izgleda da si izabrao pravo vrem e da dođeš s njim. Bilo
kako bilo, reci mi šta misliš o onome što sam napisala na sal-
veti?"
„Jesi li sigurna da nisi savetnik za menadžment?" nasmejao
sam se zadirkujući je.
j ,,Ne. Ja sam samo spremačica. Koja je odlučila da se ponaša
kao vođa", uzvratila je Ana ljubazno.
N astavio sam da govorim : „Dopalo mi se to što si na-
pisala, Ana. U vojsci je bilo od velike važnosti da p oštu ješ
ono što si nazvala ’dodeljenom moći'. Definitivno razumem
zašto je to tamo bilo važno. Trebao nam je neko da nas vodi.
Da izdaje naređenja. Da nas zaštiti. I da nam pom ogne da
ostan em o sm ireni pred op asnošću. Bez titu la i činova, u
vojsci ne bi postojao red. Celokupna organizacija bi izgubila
strukturu. Ne samo da ne bism o mogli da branim o slobodu
60 ROBIN ŠARMA

svoje n acije već bi ljudi ginuli. Ali posle boravka u Iraku,

vratio sam se u sasvim drugačije okruženje - blago rečeno.
Više nisam im ao čin. Nisam imao ulogu. I ostao sam bez
drugova iz vojske. Tek sada, ovde s vama, jasno mi je za šta
sam se borio."
„Hajde da čujemo", rekla je Ana podsticajno.
„Cin me je činio onim što sam. Dozvolio sam da formalni
autoritet postane merilo mog moralnog autoriteta. I kad sam
se vratio životu u civilu i ostao bez čina koji sam imao u vojsci,
imao sam osećaj da sam sve izgubio. Bez čina s kojim sam se
identifikovao, nisam imao identitet. Sad razumem da nisam
izgubio moć i da moram da se oslonim na svoju istinsku moć.
A ona me nikad nije napuštala je r je deo onoga što me čini
ljudskim bićem. Svi mi je posedujemo."
„Tačno tako. Sa ovom izvornom moći mi se rađamo. Stiče-
mo je rođenjem i obavezni smo da je probudimo i omogućimo
joj da se iskaže i utiče na sredinu u kojoj živimo. Ne z a b o ra v i
da b ez o b zira na poziciju koju z au zim aš u firm i, b ez o b zira na
godine, ili m esto g d e živiš, p osed u ješ m o ć da vodiš. Niko i ništa
ti j e ne m ože oduzeti. Tvoja odgovornost je da je aktiviraš."
Ana je prišla dobro snabdevenom mini-baru. Video sam
CD, mirisne sveće, egzotične čokoladice i razne vrste pića. Uze-
la je CD grupe Sola rosa za koju nikada nisam čuo. „Ovaj CD
je sjajan, momci. Ne brinite - ja ću platiti. Jednostavno volim
muziku. Imam osećaj da je vrem e da sada uživamo u njoj."
Pustila je muziku, a onda iznenada počela da pali i gasi svetlo.
Nije rekla ni reč, a njeno ponašanje me je u potpunosti zbu-
nilo. U pozadini se čula muzika što je celokupan prizor činilo
nestvarnim. Ana kao da je bila u transu. Nastavila je da pali i
gasi svetlo. Sve je bilo fantastično. Tomi je delovao isključeno.
Pijuckao je kafu. Uzeo je još jedan čokoladni kolač. Još uvek
pamtim svaki detalj iz te hotelske sobe, čak i danas.
„Šta to radiš, Ana?" izustio sam konačno jer nisam mogao
da obuzdam radoznalost. Tomi je odmahnuo glavom. „Još jed-
na od njenih metoda učenja", rekao je i olizao čokoladu s prsti-
ju i otpio koji gutljaj kafe. Izgleda da mu se sviđala Anina kafa
VOĐA B E Z T I T U L E 61

- delovao je zahvalno za svaki ukusni gutljaj. Dok sam posma-

trao Tomija i strast koju je pokazivao prema svemu, shvatio
sam da je velika razlika između toga biti živ i umeti živeti.
„Svako od nas u sebi poseduje sposobnost da postane vođa",
Ana je konačno rekla. „To si zapravo pokušavao da kažeš. Sva-
ko od nas poseduje istinske moći koje sam navela na salveti
koju sam ti dala. Na nama je ne samo da ih prepoznamo već i
da ih pokrenemo. Na taj način doprinosimo fundamentalnoj
promeni koja će iz korena izmeniti našu karijeru, i naš život.
Veliki je izbor odlučiti da prestaneš da glumiš žrtvu i da se
predstaviš kao vođa. To je krajnji izbor koji sada imaš pred
sobom, Blejk: da budeš žrtva ili vođa. Odluči se. I zapamti da
lični autoritet koji dolazi automatski kada počneš da ispoljavaš
četiri urođene moći ima daleko više uticaja na ljude oko tebe
nego formalni autoritet koji ti donosi titula."
„Sve je to zaista fascinirajuće, Ana."
„Filozofija vodi bez titule tiče se zapravo demokratizacije
vođstva", dodala je. „U ovom neverovatnom dobu u kome živi-
mo svako može da postane vođa na poslu i u svom privatnom
životu. Ovo j e prvi put u istoriji čovečanstva da svako o d nas im a
tu šansu. A to je upravo zato što su mnogi oblici poslovanja i
mnoga društva dosad propali."
„Bolje rečeno uništeni", dodao je Tomi.
,,U pravu si. I tako je vođstvo danas demokratizovano. Sva-
ko od nas može biti vođa. Neverovatno je biti očevidac takve
jedne pojave, Blejk, kada ljudi postaju svesni urođene moći da
vode Tžive svoj život na najbolji mogući način. To je nevero-
vatno doba za poslovanje."
„Počinjem da shvatam o čemu je reč, Ana", rekao sam.
„Svako od nas sada može postati snažan i preuzeti odgovor-
nost za postizanje neverovatnih rezultata na poslu - i izgraditi
prvoklasnu organizaciju koja će svojim mušterijama pružati
prvoklasnu uslugu, doprineti zajednici u kojoj živi i svetu koji
ga okružuje. Niko nije nevažan, Blejk. N ema dan as na svetu više
Ijudi n ego što j e potrebno. Svaka o so b a i svaki p o sao nešto znače,
i svaki rad m ože dobiti sm isao a k o se prim en ifilozofija vodi b ez
62 ROBIN SARMA

titule. Uzgred, da li si znao da ako tvoj svetli primer ličnog vo-

đstva inspiriše desetoro ljudi da daju sve od sebe, posle samo
četiri nedelje ti ćeš pozitivno uticati na trista ljudi i njihov život
učiniti boljim?"
„Zanimljivo. Nikada nisam razmišljao o tome. I definitivno
mi ne treba titula da to uradim."
,,U pravu si. A ako nastaviš, posle godinu dana izvršićeš uti-
caj na tri hiljade ljudi."
„Vau!"
„Čekaj, ima još", dodala je Ana poletno. „Posle deset godi-
na neprestanog vođstva bez titule i navodeći desetoro ljudi
dnevno svojim primerom da budu izuzetni u onome što rade,
uticaćeš na trideset hiljada ljudi. A ako svako od njih opet bude
uticao na još desetoro, uticaćeš na p rek o četvrtinu miliona Ijudi
u toku je d n e d ecen ije. Istina je da me u društvu posm atraju
kao sprem ačicu koja čisti prljave sobe. Ali ja sebe vidim kao
nekoga čija je odgovornost da inspiriše preko dvesta pedeset
hiljada ljudi da shvate svoju prirodnu moć da vode i pronađu
smisao. Za mene je to sve, samo ne običan posao, Blejk. To je
moj poziv, i ništa me u životu ne čini srećnijom od toga."
„Prosto neverovatno", rekao sam iskreno.
„Trebalo bi takođe da ti kažem da verujem da svaki uspe-
šan potez koji neka organizacija povuče, bilo da je reč o po-
slovnoj organizaciji, o vladi, školi ili naciji, utiče na potencijal
svake osobe unutar nje da vodi. Vođstvo nije samo jedna od
najznačajnijih takmičarskih prednosti koje kompanije pose-
duju - ono je krajnje sredstvo našeg doba koje moramo da
primenimo ako želimo da izgradimo bolji svet.
„Ali kao što je Tomi rekao, ne možemo pronalaziti izgovore
ako želimo da postanemo istinske vođe", dodala je Ana sa žarom.
„Nijedan izuzetan vođa nije se uspeo do visiria oslanjajući se na
izgovore ispunjene strahom . Žrtve žive oslanjajući se na izgovore
- i na kraju tako i umiru. Uopšteno govoreći, Ijudi koji su izuzetni
u pronalaženju izgovora obično nisu izuzetni ni u čem u drugom."
U mislima sam se vratio na groblje na kome sam bio jutros.
Deset ljudskih kajanja još je bilo sveže u mojim mislima. Bože,
VOĐA BEZ TITUL E 63

uplašila me je i sama pomisao da ću poslednje sate života pro-

vesti svestan da zapravo nisam ni živeo.
Ana je znala da njene reči snažno utiču na mene. „Žrtve obo-
žavaju izgovore tipa: 'Nisam ni vlasnik ni direktor, tako da ne
moram da se trudim da nešto popravljam’; ili: 'Nisam dovoljno
pametan da sprovodim promene u nesigurnim vremenima'; ili:
'Nemam vremena da uradim sve stvari za koje znam da bi našu
kompaniju učinile sjajnom '; ili: ‘Pokušao sam da dam sve od
sebe, ali nijedna od tih zamisli nije uspela.’ Žrtva ili vođa", pono-
vila je Ana. „Odluka je na tebi. Odluči se za pametniji izbor."
Ana me je otpratila do kupatila u mermeru punog skupih
krema i kupki. „Zatvori oči, molim te." Uradio sam kao što mi
je rekla. „Žmuri i dalje, Blejk", insistirala je Ana primetivši da
žmirkam.
Čuo sam kako nešto šuška pored ogledala. Ali poslušao sam
naređenje. Oči su mi i dalje bile zatvorene.
„Sad možeš da otvoriš oči", naložila je Ana ljupko.
Na ogledalu je krupnim slovima bilo napisano IVAPE.1
„0 čemu je reč, Ana?", pitao sam. Ova prelepa i neverovatno
oštroum na žena koja sebe vidi kao Pikasa u čišćenju kuća, a
svoj posao kao poseban vid um etnosti, bila je puna iznena-
đenja.
„Tri učitelja koja ćeš danas upoznati i ja upoznaćemo te sa
četiri osnovna principa koja čine suštinu filozofije vodi bez
titule. Potom ćemo ti dati pet praktičnih pravila, u vidu akroni-
ma, da bismo ti pomogli da jednostavno i lako primeniš svako
od čćtiri pravila. Na ovaj način ćeš automatski početi da ostva-
ruješ neverovatne rezultate. Da li ti to zvuči okej?"
„Zvuči mi odlično."
„Jesi li uzbuđen zbog toga?"
„Više nego uzbuđen", odgovorio sam vedro.
„Odlično. Onda mi dozvoli da bez odlaganja otkrijem prvi
princip.Već smo rekli dosta toga 0 njemu, ali moram da ti ga

1 U originalu je reč IMAGE koja u engleskom znači: slika, prizor. (Prim.

prev.)
64 ROBIN SARMA

prenesem kao formalno pravilo koje je prvobitno formulisano

na sledeći način: Nije ti p o tr eb n a titula d a bi b io vođa. Znam
da si to do sada već shvatio, ali eto sada je izrečeno u jednoj
jedinoj jednostavnoj rečenici."
„Shvatio sam", rekao sam zahvalno.
„Pet pravila koja ću ti otkriti, a čija je svrha da ti pomognu
da zapamtiš da ti nije potrebna titula da bi bio vođa, mogu se
sažeti u skraćenicu IVAPE. Ovih pet slova označavaju skriveni
algoritam vođstva. Ako živiš i radiš u skladu sa ovim malo po-
znatim principom koji otkriva pravu suštinu vođstva, g a ra n -
tovano ćeš ostvariti neverovatne rezultate."
„Jedva čekam da čujem, Ana. Hoćeš da kažeš da svako ko
želi da primeni filozofiju vodi bez titule treba samo da sledi
ova pravila?"
„Upravo tako, Blejk. IVAPE je skriveni algoritam vođstva",
ponovila je. „Već smo pričali o tome zašto bi trebalo da preuz-
meš vodeću ulogu u ovom periodu golemih preokreta i krajnje
nesigurnosti. Ovaj akronim ti otkriva način da to uradiš. U pet
jednostavnih koraka. Ako si se ikada pitao kako da preuzmeš
vođstvo - evo ga sad pred tobom, u svom najjednostavnijem
ali i najmoćnijem obliku."
„Pretvorio sam se u uvo."
,,U redu. I u reči IVAPE podseća te na neophodnost ’inova-
cije’. Živimo u naciji koju ja ponekad nazivamo rim ejk naci-
jo m . Amerika je neverovatno kreativna zemlja koja je došla
do najvećih izuma i napretka u svetu. Ali veliki broj ljudi u
poslu je izgubio volju za istinskim izumom. Izgubili smo volju
da koristimo svoju maštu. Odrekli smo se želje za kreativno-
šću i poriva da budemo drugačiji. Pogledaj samo sve rimejke
starih fimova ili pesama i shvatićeš o čemu govorim. Ljudi se
danas plaše da budu originalni i zato pokušavaju da prepišu
formulu koja se ranije pokazala uspešnom - nadaju se da im
je tada uspeh zagarantovan. Ali to je pogrešna poslovna stra-
tegija. N em a inovacije a k o p on a v ija š on o što j e im alo efe k ta u
prošlosti. Ponavljati ono što se pokazalo uspešnim pre godinu
ili dve usred današnjih nepredvidljivih okolnosti u poslu, samo
VOĐA BEZ TITULE 65

je dobar način da se uvališ u nevolju. Mušterije i ljudi oko tebe

žele nove vrednosti i oblike - a ne staru robu u novom pako-
vanju. Jedan od hrabrih poduhvata koji možeš da preduzmeš
kada se vratiš u knjižaru jeste da se neumorno i svakodnevno
posvetiš svom napredovanju. Sve vođe bez titule neprestano
misle o tome i nastoje da unaprede svoje sposobnosti pitajući
se ’šta danas mogu da učinim boljim ?’ Oni su neprestano po-
svećeni tome da sve što dotaknu učine boljim. I da sve vreme
menjaju i sebe. To je poenta inovacije, Blejk. 'Inovacija' zvuči
složeno, ali poenta je u tom e da neprestano sve činiš boljim
nego što je bilo. Zapravo, najjednostavniji način na koji mogu
da definišem inovaciju i ovladavanje kreativnošću je nastojanje
da ovaj dan učiniš boljim o d ju čerašn jeg "
„Zaista mi se sviđa ta rečenica: učini ovaj dan boljim od
jučerašnjeg. Moja karijera bi naprosto procvetala ako bih se
zaista potrudio da to ostvarim", rekao sam s nadom.
„Sasvim si u pravu, Blejk", dodao je Tomi koji je bio zadre-
mao na kauču. „Tvoja karijera će krenuti uzlaznom putanjom
kada se posvetiš tom e da ne budeš prosečan na poslu koji
obavljaš. Budi vizionar. Pogledaj u budućnost u poslovnom
svetu u kome većina ljudi ostaje zaglavljena u prošlosti. Ne
plaši se da izmeniš rutinu. Neprestano razmišljaj o načinu na
koji radiš. Stalno sebi postavljaj pitanja tipa ’kako mogu da
povećam produktivnost?' Stavi se na mesto kupca i pokušaj da
zamisliš kako izgleda poslovati s tobom. A potom to iskustvo
primeni da bi dostigao viši nivo."
„Probudi se sv akog jutra i neka tvoj dnevni zadatak bude
da stvari učiniš bar malo boljim nego što su bile ju č e ”, do-
dala je Ana. „Posveti se razm išljanju o inovacijam a. Da li će
tvoja sadašnjost biti bolja od prošlosti zavisi od načina raz-
m išljanja. Ne zaboravi da te osred n jo st vreba iza ugla ako
ne težiš izuzetnoj i istinskoj inovaciji. Nastoj da izbegneš
ono što ja zovem 'približavanje osrednjosti’ - ono neprimet-
no i opasno poniranje u osred n jo st koja zahvata tvoj posao
a da toga nisi ni svestan. Kao što je napredak neprim etan i
postepeno se povećava, takav je i pad u naviku osrednjosti
66 ROBIN Š AR M A

kao što je Tomi već rekao. Zato uvek nastoj da stvari radiš
na nov način i da sve što radiš činiš boljim . B ez in ov acije,
život p o s ta je sm rt. A sam o h ra b ri d a n a s opstaju. Zato postavi
sebi kao izazov da stvari gledaš onako kako bi voleo da ih
vidiš. I naravno budi ona vrsta vizionara o kojoj je moj sim-
patični p rijatelj govorio. Vođa u tebi gori od želje da bude
vizionar koga znaš."
„Hvala, mala", odgovorio je Tomi zadovoljno.
„Trebalo bi da dodam da revolucija nije najbolji način da po-
boljšaš svoj posao i organizaciju u kojoj radiš" primetila je Ana.
„Revolucija?" pitao sam jer nisam bio savim siguran u kom
pravcu razgovor ide.
„Hoću da kažem da revolu cionarna id eja ili radikallna
inicijativa ne pred stavlja n ajb o lji n a jb o lji način da dosti-
gneš viši nivo u svom poslu. Uspešne k arijere i poslovi se
stvaraju ev olu cijom . Postepenim i sporim napredovanjem
koje se ne čini naročito bitnim kada ga p osm atrate izolo-
vano. Međutim, vrem enom ove sitne prom ene evoluiraju i
postaju značajne. P osao k o ji sv a k o d n ev n o o b a v lja š izu zetn o
v rem en om će rezu ltirati n ev erov atn im u spehom . Zapamti da
put do vođstva počinje tako što ćeš svakoga dana povući par
pametnih poteza koji će vremenom dovesti do nezamislivog
uspeha."
„Tomi je pomenuo to kad smo bili na groblju", rekao sam.
,,Ta ideja je od velikog značaja za mene. Čini da se osećam spo-
sobnim za promene. Potrebno je samo krenuti od malih stvari.
A onda svakoga dana činiti sitne izmene nabolje. Svako može
to da uradi - bez obzira na posao kojim se bavi ili na život
kojim živi - od ovog trenutka.
„Sanjaj o velikom, a kreni od malog, Blejk. U tome je ključ. I
počni sada - upravo ovog trenutka. Pre mnogo godina, ja sam s
Tomijem podelila ovu zamisao i drago mi je što ju je on podelio
s tobom. Ona je od ogromne važnosti za svakoga ko je voljan
da nešto promeni. Mali koraci vremenom dovode do velikih
rezultata. Neuspeh, s druge strane, proizilazi iz svakodnevnog
zanemarivanja koje vremenom dovodi do propasti."
VOĐA BEZ TITULE 67

„Znači ako ove korake primenjujem svakoga dana, na kraju

ću postići uspeh?" pitao sam pošto sam želeo da mi Ana još
jednom to potvrdi.
„Bez ikakve sum nje. Uspeh će zapravo uslediti autom at-
ski, samo na osnovu toga što ćeš ove sitne promene nabolje
istrajno prim enjivati. Zapamti ovu rečenicu: M ale s v a k o d -
nevne p ro m en e n ab olje tokom v rem en a vode do zapan ju ju ćih
rezu ltata. Ja to nazivam 'efekat um nožavanja’. Ako svakoga
dana postupaš pametno, vrem enom ćeš doživeti neverova-
tan uspeh. To je neka vrsta efekta slaganja. Ako dok si mlad
svaki dan ideš u banku i uplaćuješ m anje, naizgled nevažne
sume novca, vremenom ćeš se obogatiti zahvaljujući efektu
slaganja. Isto važi kad je reč 0 suštini vođstva i prikazivanju
seb e u pravom svetlu. Sitn i p o s tu p c i u k o jim a s e is k a z u je
vođstvo v rem en om d o v o d e d o n ev erov atn ih rezu ltata. I kao
što sam rekla kada smo govorili 0 inovaciji, veoma je važno
da istrajno i usredsređeno nastojiš da popraviš svoje pona-
šanje i postupke. Ne dozvoli da upadneš u zamku kojoj su
ljudi po prirodi skloni - da vrem enom postaneš zadovoljan
sobom. U stvari, što budeš uspešniji, moraš pokazivati veću
glad za uspehom - ne samo kao osoba, već i kao organizaci-
ja. Ništa ne doživljava neuspeh tako lako kao uspeh, je r što
se više penješ, lakše je odustati od daljih izazova, zadovoljiti
se postojećim stanjem i izgubiti usredsređenost. Naravno,
u ljud skoj prirodi je da n a sto ji da ostvari sta n je u kom e
nem a prom ene, u kom e je sve izvesno i u kom e m ožem o
sam o da sć prepustim o. To nam daje osećaj kontrole i si-
gurnosti. Ali moram da ti kažem, Blejk, da je reč 0 lažnom
osećanju sigurnosti. U sv etu n ov og p o slo v a n ja n a jriz ičn ije
j e p o k u š a v a t i d a sv e u v ek o b a v lja š n a isti način. N išta n ije
to lik o g lu p o k a o n a d a d a ć e s t a r i o b lic i p o n a š a n ja d o v es ti
do novih rezultata."
„Zašto?"
„Zato što to znači da nisi inovativan. Ne nastojiš da popraviš
stvari. Ne stvaraš ništa bolje. Što znači da ćeš radije potonuti
dublje u prethodni šablon stagnacije nego što ćeš ići napred ka
68 ROBIN Š AR M A

postizanju boljih rezultata. A upravo tada će te konkurencija

pregaziti", primetila je Ana, koja je tog trenutka zvučala neve-
rovatno snažno. „Izaberi inovaciju umesto stagnacije i biće ti
sasvim dobro u ovom ludom poslovnom svetu u kome se sada
nalazimo. Svesno se odluči da preuzmeš rizik umesto da se
držiš starog načina na koji si funkcionisao i postići ćeš uspeh.
I više od toga, bićeš izuzetan."
„Shvatio sam. Sve ima smisla. A šta označava V u IVAPE?",
pitao sam.
„Vrhunsko majstorstvo", rekla je Ana. „Da se posvetiš vrhun-
skom majstorstvu u svemu što radiš, bez obzira da li je to prodaja
heftalica ili obrazovanje dece - to je jedini standard koji treba da
primenjuješ u radu u ovim burnim vremenima. Ako to ne uradiš,
konkurencija će te preteći. Komičar Stiv Martin je to dobro rekao
- budi toliko dobar da ljudi ne mogu da te ignorišu."
„Sviđa mi se. Oduvek sam voleo Stiva Martina. Bez svake
sumnje je inspirativno čuti da te ljudi neće ignorisati kad za-
ista budeš iskazivao svoje osobine vođe", rekao sam poletno
nadahnut Aninim komentarima.
„Divno je to čuti, Blejk. Vidiš, ako si ljudima s kojima radiš
ili kojim a si na usluzi sam o d rag , nećeš baš dugo opstati u
ovom dobu neprestane konkurencije. Ti želiš da te ljudi vole.
Da ti se dive. Da obožavaju zemlju po kojoj hodaš, je r si tako
vrstan u poslu. A jedino merilo koje će do toga dovesti jeste
vrhunsko ovladavanje svime što radiš."
„Ima nešto u samoj toj reči što mi zvuči ispravno", dodao
je Tomi. Potom je iz džepa izvadio pohabanu fotografiju spo-
menika Vašingtonu. „Evo, Blejk, pogledaj ovo.
,,To je arhitektonsko čudo! Ljudi su rekli da se takva zami-
sao ne može ostvariti. Ali arhitekta koji ju je zamislio, Robert
Mils, uspeo je da je ostvari - uprkos svim predviđanjima. Vođe
uspevaju da svoje zamisli sprovedu do kraja - bez obzira na
cenu. Zato me ova fotografija svakoga dana podseća na činje-
nicu da ne obraćam pažnju na ono što kažu zlobnici i oni koji
stalno kritikuju, i jednostavno nastavim da svoj posao svakod-
nevno obavljam vrhunski."
VOĐA BEZ TITULE 69

„N ajbolje što možeš", podsetila me je Ana. ,,To je za mene

vrhunsko ovladavanje, Blejk. Želela bih da te ohrabrim da po-
staneš PNJN", rekla je i namignula Tomiju.
„Šta znači PNJN", pitao sam je r nikada pre nisam čuo taj
izraz.
Ana i Tomi su se nasmejali. „Mislim da će biti PNJN", rekao
je Tomi ne želeći da me uputi u razlog njihovog smeha.
„Mislim da će Blejk sigurno biti PNJN", nasmejala se Ana i plje-
snula Tomijevu ruku ne želeći da me pusti u njihov tajni svet.
„Hoće li, molim vas, neko od vas da mi kaže šta je to PNJN?",
molio sam.
„PNJN je neko ko se posvetio tome da bude 'prvi, najveći,
jedini i najbolji'. PNJN. A mi oboje mislimo da si na dobrom
putu da to postaneš", rekla je Ana glasom punim podrške.
„Naravno da to mislimo, Blejk Veliki", rekao je Tomi sa sja-
jem u očima koji je izražavao njegovu veru u mene. Iznenada
je počeo da kašlje bez prestanka. Pobledeo je. Pogled mu je
postao prazan.
„Jesi li dobro, Tomi?" vrisnula je Ana i potrčala mu. Uhvatila
ga je za ruku sa izrazom duboke zabrinutosti. Video sam da je
uplašena. Pritrčao sam Tomiju, kleknuo na pod pored njega i
dodao mu čašu vode.
„Počelo je, zar ne?" pitala je drhtećim glasom. „Rekao si da
se to još neće desiti. Obećao si mi da ima još vrem ena."
„Dobro sam", rekao je Tomi stoički, povrativši se. Uspravio
se. ,,To je samo običan kašalj. Nemate zbog čega da brinete.
Možemo li sada da se vratim o poslu da od momka koji stoji
pred nama napravimo vođu bez titule? Vreme prolazi. Dobro
sam. Zaista", uveravao je.
„Zaista?" pitala je Ana i dalje zabrinuto.
„Zaista", potvrdio je Tomi, pročistio grlo i pogledao kroz
prozor.
,,U redu", nastavila je Ana dajući sve od sebe da zaboravi sve
što se upravo dogodilo i vrati se našem razgovoru o značaju
vrhunskog majstorstva u svemu što radiš. „Polazna tačka kada
je reč o postizanju majstorstva je da podigneš svoja očekivanja.
70 ROBIN $ARM A

Obećaj sebi da ćeš biti prvi, najveći, jedini i apsolutno najbolji.

Očekuj više od sebe nego što bi bilo ko drugi mogao da očekuje
od tebe. Pređi u prvu ligu. Uzdigni se do visina koje nije lako
dostići. Većina ljudi sebi postavlja niske standarde. Postavljaju
sebi niske ciljeve - i onda ih ostvare. Zato ćeš otkriti da ovim
putem idu samo retki."
„Hoćeš da kažeš da je lakše obavljati posao izuzetno nego
prosečno?", pitao sam se naglas.
„Lepo si to rekao, Blejk. Da, upravo to hoću da kažem. Da-
leko je m anje konkurencije na tom putu, zato što tako malo
ljudi veruje da mogu njime da krenu - mali broj se odluči da
svoju karijeru posveti tome. I zato je, kao što kažeš, zapravo
lakše dospeti tamo."
„Preptostavljam da se većina ljudi plaši da sebi postavi vi-
soke ciljeve, a da ih onda ne ostvari", rekao sam.
„Tačno tako, Blejk. Ali zašto se uopšte upuštati u igru
ako ne želiš da pobediš? Želim da te ohrabrim da postaviš
NNS stan d ard e ne sam o u poslu koji radiš već i u životu
uopšte."
„NNS? Nemam pojma šta to znači", rekao sam. ,,Vi baš volite
te vaše akronime."
„Znam", složila se Ana. „Posle nekoliko godina postaju zara-
zni. Oni zaista tvore neku vrstu jezika koji pristalice filozofije
vodi bez titule koriste u međusobonoj komunikaciji. Bilo kako
bilo, NNS jednostavno znači 'najbolji na svetu’. Dok radim svoj
posao ovde u hotelu, neprestano postavljam sebi jedno pouč-
no pitanje: šta bi neko ko je u ovom poslu najbolji na svetu
sada uradio? Kada dobijem odgovor, usredsredim se da ono
što radim obavim na najbolji mogući način. Moj cilj je da sva-
koga dana budem najbolja na svetu kada je reč o mom poslu.
Na taj način sam svaki dan sve bliže ovladavanju vrhunskim
umećem", rekla je Ana samouvereno.
,,Ti zaista svoj posao obavljaš kao da se baviš nekom umet-
nošću?"
„Apsolutno. On za mene je s te umetnost. Zato ga svaki dan
tako i obavljam - da bi genije koji čuči u meni mogao da se
VOĐA BEZTITULE 71

izrazi na najbolji mogući način. U potpunosti sam posvećena

tome da svoj posao obavljam s vrhunskom umešnošću. Treba-
lo bi da dodam da je jedna od skrivenih istina o putu do sreće
to da svoj posao obavljaš izuzetno."
„Zaista?"
„Bez sumnje. Ništa te ne čini toliko ponosnim k a o k a d svoj
p osao obavljaš na izuzetan način. A uspešno obavljanje posla je
nešto što daje smisao životu", rekla je Ana pomalo filozofski.
„Kako to?" pitao sam zainteresovano, s obzirom na to da
sam se tokom proteklih godina suočavao s brojnim teškoćama
upravo zato što život za mene nije imao nikakvu svrhu.
„Posao koji o b a v lja š p red sta v lja osnovu k o ja ti p o m a ž e da
otkriješ vođu u sebi. To j e p rilika k o ja ti se sv akod n ev n o pru ža
da oslobod iš svoje skrivene poten cijale i o jačaš vezu izm eđu seb e
kakav si sa d a i onoga što zaista m ožeš da pružiš. To j e prilika da
izraziš svoju skrivenu kreativ n ost i sve on o što te čini Ijudskim
bićem . Ako svoju brilijantnost i genijalnost pokažeš ljudima
oko sebe, na svoj, poseban način pomoći ćeš i njima, što pred-
stavlja osnovnu svrhu života. Zato i kažem da je obavljanje
posla na najbolji način deo postizanja svrhe u životu."
Zaćutao sam. Pogledao sam u Tomija koji je i dalje izgle-
dao napeto. Ali na licu je imao mudar izraz. Klimao je glavom
potvrđujući Anine reči. U tom trenutku shvatio sam da posao
nije samo sredstvo da se potroši vreme i plate računi. U pitanju
je dar. Fantastičan način da pokrenem vođu u sebi i tako po-
stanem ne samo srećnije ljudsko biće već i da ceo svet učinim
boljim."
„Trebalo bi takođe da potvrdim - u slučaju da imalo sumnjaš
- da svako od nas poseduje potencijal da bude genijalan u tome
što radi. Većina u to ne veruje. Uverenja nisu ništa drugo do misli
koje neprestano ponavljam o sebi sve d o k z a nas ne postanu istina.
Zaista je tužno što svako uverenje neizbežno postane proročanstvo
koje se obistini. Bilo da misliš da je nešto moguće ili nemoguće,
svakako si u pravu. Tvoje uverenje određuje tvoje ponašanje. Pra-
va istina je da svako od nas u sebi poseduje istinsku genijalnost.
Ali svi mi postavljamo barijere između toga kakvi smo i kavim
72 ROBIN S AR M A

nam je suđeno da budemo. Ograničeno uverenje u sopstvene spo-

sobnosti i svakodnevne poteškoće zapravo ne znače ništa. Jedan
od najznačajnijih poteza bi bio da svakodnevno metodično ukla-
njaš ove barijere koje stoje između tebe i tvoje genijalnosti. Na taj
način ćeš doći do onog najboljeg u sebi."
Ana je nastavila da priča glasom punim uzbuđenja. „Su-
štinski elem ent potrage za vođom u sebi jeste da uspostaviš
vezu sa onim aspektima u kojima tvoja prirodna genijalnost
najviše dolazi do izražaja. Živi za te trenutke i sve više takvih
trenutaka ćeš i doživeti. Uzgred budi rečeno, Blejk, kada bi
zaista shvatio koliko si zapravo izuzetan, verovatno bi ne-
koliko dana bio u šoku. Samo nekolicina zaista velikih ljudi
nije o d b a cila izuzetnost koju nosi u sebi i odrekla se divovske
stvaralačke snage svoje prave prirode. Ljudi ne provedu ži-
vot u osrednjosti zato što su prosečni. Oni se tako ponašaju
je r su zaboravili ko su zaista. Prihvatili su m išljenje drugih
ljudi i sebe su počeli da doživljavaju kao 'prosečne' i ‘obične'.
Pošto sebe tako vide, tako se i ponašaju. Z apatm i ovo, Blejk.
N ikada se n ećeš p o n a ša ti na način koji od u d a ra o d tog a k a k o
d oživ ljav aš sebe. Tvoje misli određuju tvoj učinak na poslu.
M entalna arhitektura i način na koji doživljavaš ono što ti
se događa odvešće te do vrhunskog ovladavanja poslom ili
ćeš potonuti u osrednjost. Zato je potrebno da sebe smatraš
izuzetnim."
„Zato što uverenje da nisam izuzetan i ne mogu da ostvarim
izuzetne rezultate vremenom postaje proročanstvo koje će se
obistiniti?", upitao sam.
„Tačno tako", rekla je Ana. „Uspešni ljudi su razvili uspešan
način razm išljanja i najbolje vođe prim enjuju takve navike.
Brojne studije su potvrdile da je potrebno oko deset hiljada
sati da bi čovek nešto obavljao vrhunski."
„Nisam to nikad pre čuo, ali zvuči zanimljivo", rekao sam
,,Da čujem o čemu je reč?"
„Prvi put sam čitala o tome u časopisu Gloub en d mejl, ka-
nadskom nacionalnom časopisu - i to je zaista moćna ideja.
Tekst se odnosio na vrhunske atletičare i vrhunske rezultate
VOĐA BEZ TITULE 73

koje postižu. Saznala sam da su svi vrhunski atletičari imali

nešto zajedničko - uložili su oko d eset hiljada sati rada da
bi usavršili svoje sposobnosti. Poenta je u tome da svako od
nas poseduje potencijal da postane najbolji u onome što radi.
Potrebno je samo deset hiljada sati istrajno usavršavati svoju
veštinu i postaćeš NNS."
„Najbolji na svetu", rekao sam podsetivši se značenja ove
skraćenice.
„Tako je, Blejk. N ajbolji igrači golfa na svetu proveli su
deset hiljada sati usavršavajući svoju veštinu. Najbolji nauč-
nici na svetu su deset hiljada sati posvetili svom radu da bi
postali izuzetni. Najveći um etnici na svetu su deset hiljada
sati proveli usredsređeni na svoje umeće. Upravo zahvalju-
jući tome došli su do tačke u kojoj je njihov genije zablistao
u punom sjaju. Utrošeno v rem e i u sred sređ en o st v od e vrhun-
skom umeću. Svi mi, kao vođe bez titule, posedujemo sposob-
nost da dospemo do ove naizgled nedostižne tačke. Nažalost,
većina ljudi ne samo da u to ne veruje, već nije voljna da se
tome posveti."
,,0vo shvatanje je od velike pomoći, Ana."
„Hvala ti na tome, Blejk. Kada bi više ljudi shvatilo koliko
sjajni mogu da budu, posao, zajednice i nacije, organizacije
svih oblika, funkcionisale bi na daleko bolji način. A sad sledi
najbolji deo: deset hiljada sati u jednom prosečnom životnom
veku s vremenom provedenim u snu, u druženju s drugima
i obavljanju uobičajenih dnevnih potreba, čini deset godina.
Znači ideja o deset hiljada sati bi se stoga mogla nazvati De-
setogodišnjim pravilom. Moraš da se usredsrediš na određeni
posao u kome želiš da postigneš savršenstvo otprilike deset
godina. To je malo poznata formula za ostvarenje istinskog
vrhunskog uspeha. Deset godina precizno usmerenog truda.
Ali koliko je ljudi spremno na to - u ovom našem svetu? Svako
želi nagradu odmah. A za vrhunski rad je potrebno vreme, trud
i strpljenje. Mnogi od nas za to nisu spremni. Ili prebrzo odu-
staju, a onda se pitaju kako to da nikada nisu postali najbolji
u svom poslu."
74 ROBIN Š AR M A

„Spremniji su da pronalaze izgovore i krive šefa, konkuren-

ciju, kolege ili burna vremena u kojima žive, nego da preuzmu
ličnu odgovornost za svoj neuspeh je r nisu uradili sve što je
neophodno", dodao sam.
„Tačno tako, Blejk. Ili krive roditelje, poreklo ili vreme.
Zanimljiv je taj ljudski mehanizam odbrane - kojim zapravo
uništavamo sebe. Jedino vreme koje ima značaja je vreme u
tebi. A jedina ekonom ija od značaja je ona koja se odvija u
tvojoj glavi."
„Sve sam shvatio, Ana. Na kraju krajeva, svako od nas je
odgovoran za to kako reaguje na svoje okruženje. Možemo
odabrati da na svaku situaciju reagujemo pozitivno. Ili može-
mo da potonemo u prosečnost i negativnost. Uz izgovore koje
smo skloni da smišljamo, dozvoljavamo sebi da nam pažnju
odvuče milion nevažnih stvari koje na kraju nemaju nikakvog
značaja."
„Tako je, i to je samo još jedan način da izbegneš da posve-
tiš sebe i svoje vreme daljem unapređenju svojih sposobnosti.
Odlaganje je samo oblik straha. Pogledaj bilo kog vrhunskog
atletičara. Najbolje sate i najbolje godine života žrtvovali su da
bi postali najbolji na svetu. Ustajali su rano. Neumorno trenira-
li. Bez predaha trenirali. Dok su drugi gledali TV, oni su gledali
snimke utakmica. Dok su drugi jeli picu, oni su jeli salatu. Dok
su drugi bili u toplom krevetu, oni su trčali po hladnoći. Ali bili
su spremni na to da bi dobili šansu da iskažu svoju veštinu.
Svoju genijalnost. Da shvate da mogu biti vođe. Pogledaj bilo
koju superzvezdu. Svi ovi ljudi imaju nešto zajedničko. Usred-
sredili su se da budu zaista dobri u tome što rade više od deset
godina. Platili su cenu uspeha. Uradili su sve što je potrebno da
to što rade urade dobro. Danas ih svi govore da su oni posebni
ili nadareni, što uopšte nije tačno!" uzviknula je Ana.
„Svako od nas poseduje tu sposobnost. Malo ljudi je toga
svesno, a malo je i onih koji su dovoljno disciplinovani da bi
je primenili. Zato provodimo život nošeni plimom osrednjosti.
Prilično tužno, zar ne?“, upitala je Ana, prelazeći prstom preko
stola da proveri da na njemu slučajno nema prašine.
VOĐA BEZTITULE 75

„Zaista tužno", složio sam se. „Kakvo traćenje talenta! A sve

ovo me navodi da svoj posao u knjižari vidim iz sasvim drugog
ugla. Sve što sam čuo, kao i način na koji obavljaš svoj posao
ovde u hotelu za mene predstavlja veliku promenu. Sada shva-
tam da posedujem potencijal da budem pravi g en ije u prodaji
knjiga."
„Stani, malo, tigre", rekao je Tomi privrženo. „Zvuči kao da
imaš planove da me svrgneš s mog postolja i otploviš na Ka-
ribe sa gomilom keša."
„Zapravo, Tomi, upravo o tom e i razmišljam", rekao sam,
samo delimično u šali. „Otkako sam se vratio iz rata, nisam
pred sobom imao nikakav cilj. Nisam imao nikakav pravac u
karijeri. Nije postojalo ništa što bi me motivisalo da ujutro
ustanem iz kreveta i pokrenem genijalnost u sebi. Iskreno go-
voreći, Ana, ti si zaslužna za ovaj preokret. Mnogo ti hvala."
„Nema na čemu, Blejk Veliki. Nadam se da ćeš svima koje
znaš ispričati o filofoziji vodi bez titule. I ne zaboravi da sve
ove ideje moraju da se sprovedu o d m a h ako želiš da ostva-
riš vrhunske rezultate. Id eje su b ez v red n e a k o u sred sređ en o
i istrajno ne p o k a š a š da ih ostvariš. N ajbolje v ođ e s e n ikad ne
odriču dobrih ideja a da nisu poku šali nešto da u rade - m a k a k o
nevažno to izgledalo - da bi ih sproveli u delo. M nogi im aju do-
b re ideje. Ali najbolji su n ajbolji z a to što im aju h ra b ro sti i vere
da ideje pokušaju da ostvare. 'Moćna ideja je apsolutno fanta-
stična i potpuno beskorisna ako ne odlučimo da je ostvarimo',
napisao je Ričard Bah. Žustra a k cija i od ličn a id eja u k om b i-
naciji čin e veličinu. Samo pokretanje nečeg - bilo da je reč o
inicijativi koja će unaprediti posao ili o pomoći kolegi s kojim
si se nekad takmičio - predstavlja pam etan potez. Tačno je
da je prvi korak i najteži. Ali kada jednom kreneš, sve postaje
lakše. Svaki sledeći pozitivan korak dovodi do pozitivnih re-
zultata. Samo počni da primenjuješ ono za šta znaš da će tvoju
karijeru i tvoj život odvesti tam o gde zaslužuju da budu. Ja
ovaj koncept nazivam: hrabrost da kreneš. Najteže je krenuti.
Početak je već pola bitke. Potrebna ti je sva volja i unutrašnja
snaga. Ali onda postaje lakše. Potrebni su mali, istrajni koraci
76 ROBIN Š AR M A

da bi se postiglo nešto veliko. Svakodnevni poku šaji da p o k a ž eš

svoju izuzetnost dovešće do n everovatn og uspeha. Svaka radnja
ima svoje posledice. Sve kreće nabolje. Otvaraju ti se vrata za
koja nisi ni znao da postoje. Usredsređeni i krupni postupci
čine veliku promenu. Uspeh je u velikoj meri igra brojeva. Što
više delaš postižeš bolje rezultate."
„Sećam se da sam negde pročitao da svemirski brod potroši
više goriva u prva tri minuta po lansiranju nego za vreme celog
putovanja oko Zemlje", rekao sam.
„Lepa m etafora, Blejk", rekla je Ana veselo. „Prvi korak
je uvek i najteži. Zato što pokušavaš da savladaš gravitaciju
ustaljenog načina razm išljanja i starih navika. Ljudi ne vole
promene. Mi toliko volimo predvidljivost. Plaši nas sve što je
novo što u naše unutrašnje sistem e unosi konfuziju i haos. Ne
možeš dostići savršenstvo ako nisi spreman na dela i da stalno
ideš napred. Praktično sredstvo koje možeš da primenjuješ ja
nazivam 'pet stvari koje moraš da uradiš svakog dana’. Zami-
sli da moraš da uradiš pet malih stvari da bi bio korak bliže
ostvarenju najvažnijih ciljeva."
„Bez ikakvih problema mogao bih da primenjujem ovih pet
malih koraka svakog dana", priznao sam.
,,U tom e je lepota koncepta o pet dnevnih obaveza, Blejk
- svako m ože da ih izvrši. Ljude plaše krupne prom ene.
Ali svako m ože u toku dana da ostvari pet m anjih ciljeva.
Vremenom sitna poboljšanja dovode do neverovatnih rezul-
tata. Posle m esec dana, ostv arićeš sto ped eset ciljeva. Po-
sle dvanaest m eseci, dve hiljade ciljeva. Samo zamisli svoje
sam opouzdanje nakon tih dvanaest m eseci u toku kojih si
ostvario preko dve hiljade ciljeva. Samo zamisli kako bi tih
dvanaest m eseci izgledali ne samo na poslu u knjižari već i
kada je u pitanju tvoje zdravlje, veze i ostale bitne stvari u
tvom životu, ako bi ostvario dve hiljade malih ali sm islenih
ciljeva."
„Moj život bi izgledao sasvim drugačije", složio sam se od-
mah. Zaista me je nadahnulo ono što sam čuo. M ogao sam to
da uradim.
VOĐA BEZTITULE 77

„Naravno da možeš. Zaslužuješ da živiš uspešnim i sreć-

nim životom. Zaista zaslužuješ da radiš i živiš na način koji
dozvoljava onom najboljem u tebi da dođe do izražaja i čini te
bitnim. Što nas dovodi do A u IVAPE."
„Šta ono označava?"
„Autentičnost. Prethodni model vođstva, kao što sam pome-
nuo, u velikoj meri se zasnivao na autoritetu stečenom pozi-
cijom i uticajem koji donosi titula, kao što si već shvatio. Ali u
ovom radikalno izmenjenom dobu poslovanja u kome živimo,
tvoja sposobnost da utičeš i proizvedeš promene potiče od toga
kakav si čovek, a ne od autoriteta zasnovanog na poziciji u orga-
nizaciji. Nikada kao danas nije bilo važno biti osoba od poverenja.
Nikada nije bilo tako važno da te drugi poštuju. N ikada nije bilo
toliko važno održati ob eća n je d a to koleg am a i mušterijam a. Ni-
k ad a nije bilo toliko važno biti on o što jesi. Biti autentičan. Tre-
balo bi takođe da kažem da nikada do sada nije bilo tako teško
pokazati autentičnost zbog društvenog pritiska da budeš kao i
svi drugi. Mediji, vršnjaci i naše okruženje neprestano nam ša-
lju poruku da su njihove vrednosti važnije od onih koje mi sebi
postavljamo. Postoji snažan pritisak da se priklonimo većini. Ali
vođstvo podrazumeva da ne slušaš glasove drugih već ono što
je u tebi. To je autentičnost, Blejk. Da se osećaš sigurno u sop-
stvenoj koži i da naučiš da veruješ sebi i postupaš po sopstve-
nim principima, izraziš sopstveno mišljenje i budeš najbolji što
možeš. Da znaš ko si, u šta veruješ i da poseduješ hraborst da
se za to boriš - u svakoj situaciji, čak i onda kada okolnosti nisu
povoljne. Da budeš istrajan i dosledan tako da svi tvoji postupci
budu u skladu sa onim što jesi. Biti autentičan i veran sebi znači
da sa optimizmom pristupaš svom poslu i sebi jer si zapravo
takav. Kada daješ sve od sebe, ne razmišljaj o tome šta će drugi
reći ili pomisliti. To me podseća na reči dr Susa: Budi ono što si i
reci ono što misliš. To nikada n eće sm etati onim a kojim a j e stalo,
a oni kojim a će sm etati nisu važni"
„Još jedan veliki Amerikanac, Ralf Valdo Emerson nas podseća
na to: Biti ono što si u svetu koji o d tebe neprestano nastoji da na-
pravi nešto drugo - ogrom no j e postignuće", dodao je Tomi.
78 ROBIN Š AR M A

„Upravo tako, Tomi", rekla je Ana i klimnula glavom. ,,Da li

ti je bolje?", pitala je brižno.
„Odlično sam", odgovorio je Tomi i pogledao u svoj sat sa
Sunđerom Bobom da proveri koliko je sati.
Ana je sela na sofu pored Tomija. On ju je zagrlio. ,,U slobod-
no vreme čitam mnogo knjiga o poslu. Dobijam ih na kursevi-
ma koje pohađam. Sećam se da sam čitao jednu knjigu Džeka
Velča i nikada nisam zaboravio sledeću rečenicu: Ne dozvoli da
izgubiš s e b e na putu ka uspehu. Voren Bafit je to takođe lepo
izrazio kada je rekao: Niko n ikad a n eće biti bolji o d tebe. Vođe
bez titule predstavljaju oličenje autentičnosti. Ništa nije toliko
moćno kao vođa koji je zainteresovan da pozitivno utiče na
ljude oko sebe, za razliku od čoveka koji je u potpunosti zado-
voljan sobom i tako se i predstavlja", dodala je Ana sa žarom.
„Znači, biti autentičan ne znači biti samo čovek od povere-
nja, veran svom pozivu i vrednostima i govoriti iskreno. Jasno
je da hoćeš da kažeš da biti autentičan znači shvatiti potenci-
jal u sebi i pokazati ga drugima", ponovio sam, u potpunosti
usredsređen na ovu lekciju.
„Tačno tako, Blejk. Biti autentičan ne znači samo biti veran
svojim vrednostim a. Biti autentičan znači biti veran svojim
talentima. Kada odlaziš na posao svakoga dana i iskazuješ oso-
bine vođe na najbolji način, to je odličan primer autentičnosti
na delu - spremne na akciju.
„Mogu da pepoznam autentičnu osobu na kilometar. Mogu
da osetim njihovu iskrenost. Njihova strast prema veličini
utiče da i ja poželim da je dostignem. Na taj način osećam da
sam povezana s njima. K ada d oz v o liš s e b i d a b u d eš otvoren ,
da bu d eš on o što jesi, dozv oljav aš i dru gim a da to budu. Da se
osećaju sigurno i samim tim što su u tvojoj blizini - uzvišeno.
Da se opuste i otvore. Tada poverenje među vama raste i ne-
verovatne stvari počinju da se dešavaju."
Ana je zaćutala na tren, srknula Tomijevu kafu i uzela čo-
koladni kolač.
„Suština autentičnosti je biti veran sebi, čak i onda kada svi
oko tebe žele da si drugačiji", rekao je čuveni košarkaš Majkl
VOĐA BEZTITULE 79

Džordan. Sećam se da sam čitala njegovu knjigu Unutrašnji

poriv još dok sam živela u Buenos Ajresu. Neverovatna osoba.
Izuzetan sportista. On je izrazio suštinu kada je rekao: Budi
veran svojoj misiji, svojim v redn ostim a i izražavanju istinskog
vođe u sebi, č a k i k ad a drugi sum njaju u tebe. K ada ti Ijudi kažu
da n ećeš uspeti ili ti sta v e d o zn a n ja d a nisi d ov oljn o d obar,
ostani j a k i ne dozvoli im da te slom e. Biti vođa zn ači verovati u
s e b e on da k ad a niko drugi ne veruje u tebe"
„Dopada ti se Džordan?" pitao sam, pomalo iznenađen što
je ova lepa argentinska sobarica obožavateljka čuvenog ko-
šarkaša.
„I te kako", nasm ejala se Ana. „Zgodniji je čak i od našeg
Tomija."
„Nije smešno", rekao je Tomi, pretvarajući se da je ljut. Po-
pravio je kragnu i počeo da namešta kosu u pokušaju da nas
zabavi. Ana i ja smo se pogledali i nasmejali.
„Bono, pevač grupe U2 govorio je o značaju autentičnosti u
svetu u kome živimo rekavši: Molim te ostavi svoj eg o iza sebe,
p oku šaj da bu deš ti i niko drugi. L epa si takva kak v a sii'
„Divne reči", priznao sam.
„Prilično si lepa, Ana", dodao je Tomi hitro.
„Hvala, dušo", rekla je ljupko. „Zapamti da što više hraniš
svoj ego, koji nije ništa drugo do veštački programiran deo
tebe, što više očekuješ odobravanje većine i gubiš uvid u to ko
si zapravo, on će postajati još gladniji."
„Znači, naš ego je društveni deo naše ličnosti koji se razvija
kada pokušavamo da budemo ono što ljudi oko nas očekuju, a
ne ono što smo zapravo", rekao sam.
„Upravo tako, Blejk. Lepo si to rekao! Sećam se da sam čitao
priču o studentu koji je sreo jednog starijeg člana svoje zajed-
nice. Mladić mu se divio zbog njegovih postignuća kao i zbog
čvrstine njegovog karaktera. Pitao je tog mudrog čoveka da li
je ikada imao crne misli i da li je ikada podlegao zabludama
svog ega koji nas navodi da život provodimo jureći za veštač-
kim vrednostima kao što su titule i društveni status. Starac je
rekao: N aravno da im am crn e misli i da m oj eg o nastoji da m e
8o ROBIN Š AR M A

nam am i da skrenem s puta. To se dešava je r s a m Ijudsko biće. Ali

ja im am isv oju autentičnu stranu k oja čini moju pravu prirodu
i sve što sam. Taj deo m ene stvara p lem en ite i h ra b re misli i drži
m e na pravom putu da bih p o sta o on o n ajb olje što mogu. Kao
da im am dva psa u sebi. Dobrog p sa koji želi da m e od v ed e tam o
g d e sam o odu vek sanjao, i lošeg koji p oku šav a da m e odvuče sa
id ealn e staze. Mladi student je pitao koji pas pobeđuje. Starac
je jednostavno odgovorio - onaj kog više hranim."
„Odlična priča", rekao sam, nastojeći da shvatim značaj au-
tentičnosti za ovladavanje veštinom vođstva.
„Vođe bez titule ostavljaju svoj ego na vratima svakoga jutra
kada odlaze na posao. Oni sve svoje sposobnosti usredsređuju
da bi posao obavili na najbolji mogući način i ne razmišljaju o
većim kancelarijama i platama. Oni nastoje da unesu promenu
u život svojih kolega i mušterija, da stvore bolju organizaciju.
Radije nego da svoj uspeh mere onim što dobiju, oni svoj us-
peh mere onim što daju. To ne samo da ih čini posebnim u oči-
ma ljudi koji ih okružuju, već ih ispunjava srećom i osećanjem
zadovoljstva jer znaju da svoj život žive onako kako treba - u
potrazi za smislom."
Ana je zaćutala na tren i pogledala na sat.
„Oprosti mi, Blejk Veliki, ali m oram da se vratim poslu.
Dozvoli mi samo da ti na brzinu predočim poslednja dva od
pet pravila u akronimu IVAPE. P znači ‘petlja’. Nije ti potreb-
na titula da bi bio vođa, ali moraš posedovati žestinu i imati
petlje. Da bi vodio bez titule, m oraćeš da budeš neviđeno
uporan i neverovatno hrabar. M oraćeš da rizikuješ više od
prosečnog čoveka i da se usudiš na neke stvari na koje se
razum an čovek ne bi odvažio. Nije to tako teško kao što
možda zvuči. Svi smo mi u suštini poprilično hrabri. Samo
to treba da pokažemo. Svi mi želimo da budemo superheroji
u nečem u i u našem je karakteru da nastavim o dalje onda
kada su svi oko nas sprem ni da odustanu. Vidiš, Blejk, us-
peh je zapravo igra brojeva. Za one koji postaju n ajb o lje i
n ajsjajn ije vođe u poslu neuspeh ne postoji ni kao opcija u
njihovim mislima. Mnogi ljudi odustaju od nove ideje koja
VOĐA BEZTITULE 81

bi unapredila posao ili od nove taktike koja bi zbližila čla-

nove njihovog tima istog trena kada se suoče sa teškoćam a.
Ali priroda vođstva je takva da ćeš nailaziti na veći otpor
dok budeš sanjao velike snove i iskazivao veće um eće. Što
dalje budeš odm icao na tom putu, nailazićeš na nove pre-
preke. Doživećeš padove. Stvari će krenuti naopako. Rivali
će pokušati da te preteknu. Čak i ljudi oko tebe će te obe-
shrabriti. Oni koji se drže starog načina razm išljanja i rada
i koji se plaše prom ene udružiće se i postati tvoji najveći
kritičari. Tvrdiće da radiš nešto loše, talasaš bez potrebe i
sve u svemu ponašaš se nenorm anlo. Što neće biti daleko
od istine."
„Zaista?"
„Naravno. Biti vizionar znači videti šansu tamo gde drugi
vide izazov, i nastojati da stvari učiniš boljim onda kada su
ostali zadovoljni postojećim stanjem . Većina ljudi se plaši
da se u to upusti. Mnoge plaši prom ena koja je neophodna
da bi se ostvarila vizija. Ne mogu da podnesu da se odre-
knu starog načina razm išljanja i ustaljenog stanja. Svakoga
ko se ponaša i razm išlja drugačije sm atraju 'nenormalnim'.
Većina ljudi ne želi da ta la sa čak ni da bi nešto popravili.
Masa će radije osuditi onoga ko ima petlje da pokuša nešto
da promeni nabolje, nego što će njegovo nastojanje pozdra-
viti. Ućutkaće ga. Ismejati. Postati njegov najglasniji kritičar.
Činjenica je, međutim da se tu radi samo o jednoobraznom
ponašanju pojedinaca koji se plaše daljeg razvoja. K ritika
j e o d b ra m b en i m eh an izam koji u p lašen i Ijudi k o riste da b i se
z a štitili o d prom ena."
„Fantastično zapažanje, Ana", rekao sam s poštovanjem.
,,U pravu si. Hoću da kažem da ovaj deo iskazivanja vođstva
podrazumeva privlačenje pažnje i osudu. Jedni će vređati tvoj
način razm išljanja. Drugi će se ustrem iti na tvoj način rada.
Treći će se suprotstaviti tvojoj strasti da daješ sve od sebe.
Mnogi će biti ljubomorni. Ali kao što je to Falton Šin jednom
rekao: 'Ljubomora je samo vid poštovanja koje osrednji iska-
zuju prema geniju.'
82 ROBIN S AR M A

„Pričaj još, Ana", uzviknuo sam oduševljeno.

„Dok daješ sve od sebe da postigneš bolje rezultate da bi is-
hod tvoga rada bio prvoklasan, neizbežno ćeš nailaziti na pre-
preke. Dok stojiš iznad gomile pridržavajući se merila daleko
viših nego što bi ti ih bilo ko drugi mogao postaviti, prolazićeš
kroz periode sumnje u sebe. Ali tvoja vera u promenu koju mo-
žeš izvršiti kao i vera u vođu kakvim možeš postati nadvladaće
tvoj strah. Kao što sam već rekla, moraš ostati trajno posvećen
svojoj viziji i imati snage da nastaviš da daješ sve od sebe. A za
to je potrebna petlja. Hrabrost. Nepokolebljivost koju su po-
sedovale sve velike ličnosti pre tebe. Ti to imaš, Blejk. Možda
je sada došlo vreme da prihvatiš tu činjenicu."
„Potpuno se slažem s tobom. A šta znači E u IVAPE?", pitao
sam je r sam shvatio da se moj susret s prvim od četiri učitelja
bliži kraju i da će mi, iako sam je ovog jutra sreo prvi put, ova
ponosna i lepa žena plem enitog duha sa cvetom elegantno
udenutim u dugu crnu kosu nedostajati.
„Etika", odgovorila je kratko, ali s toplinom. „Nažalost mno-
gi poslovni ljudi su izgleda na nju zaboravili u ovim burnim i
promenljivim vremenima u kojima živimo. Isuviše je prečica.
Juri se za zaradom. Ljudi misle samo na sebe. Šta se desilo
s lepim vaspitanjem, izuzetnom etikom i svešću da je dobro
obavljanje posla značajno za poslovanje?", pitala je Ana ose-
ćajno.
Tomi se priključio razgovoru. „Nikada n ećeš p og rešiti a k o
radiš on o što j e ispravno, m ladi m oj prijatelju", rekao je. „Nika-
da. A ko sam nešto nau čio o p ostizan ju u speha u vođstvu, to j e
da on predstavlja kom bin aciju časti i izuzetnosti."
„Moj deda je često govorio o časti. Govorio je da ništa nije
toliko važno kao da budeš pošten, krajnje pouzdan, dolaziš na
vreme i ponašaš se prema ljudima onako kako oni žele da se
prema njima ophodiš. Zapamtio sam njegovu omiljenu rečeni-
cu: 'Kako ćeš namestiti posteljinu zavisi od toga kako spavaš u
svom krevetu.' Shvatio sam da to znači da je način na koji nešto
radimo način na koji sve radimo. A samo jedno kršenje etike
će uprljati sve što dodirnemo."
VOĐA BEZTITULE 83

„Tvoj deda je bio veoma mudar čovek, Blejk", rekla je Ana

s poštovanjem . „Ništa nije dragocenije na poslu nego ostati
dosledan sopstvenim vrednostim a i sačuvati obraz. Tvoja
reputacija je zapravo sve što imaš. Mogu li da te posavetu-
jem da nikada ne učiniš ništa što bi narušilo integritet koji
imaš kao vođa bez titule? Da li će ti ljudi prilaziti ili bežati
od tebe, zavisi od tvog ugleda. Živimo u neverovatnom vre-
menu koje se razlikuje od svih prethodnih - obični ljudi
danas mogu da okupe masu sledbenika. Uz samo nekoliko
otkucanih slova na tastaturi, m ušterije mogu da kažu celom
svetu ko si, šta si uradio i za šta se zalažeš. U ovakvoj situa-
ciji čuvaj svoj ugled, ime i lični brend tako što ćeš biti neve-
rovatno moralan. Znaš, čitao sam o ljudima koji su četrdeset
godina gradili svoju rep u taciju i uspešan posao - a onda
sve to up ropastili jed nim glupim potezom zbog tren u tn e
pogrešne procene. Budi krajnje pošten, Blejk. Reci šta misliš
i m isli ono što govoriš. Budi k rajn je, izuzetno skrom an. I
zareci se sebi da ćeš na poslu iskazivati neslu ćenu snagu
karaktera poput ljudi kojim a si se najviše divio. In teg ritet
dovodi uvek do zaslužene nagrade. Budi dovoljno hrabar
i p o staraj se da tvoja dela odražavaju tvoju veru. Postaraj
se da je ono što prikazuješ drugima usklađeno sa onim što
pričaš. Veruj mi, Blejk. Molim te, veruj mi kada to kažem",
naglasila je Ana.
Zatim je ustala sa sofe i prišla mi. Raširila je ruke i srdač-
no me zagrlila. Potom me je dva puta poljubila, u oba obraza
po jednom. „Drago mi je što smo se upoznali, Blejk", rekla je
Ana isprativši Tomija i mene do hodnika okupanog jesenjim
suncem. ,,Ti si pristojan mladić i ne sum njam da ćeš mnogo
postići u poslu i životu. Molim te, nosi u sebi filozofiju da ti
nije potrebna titula da bi bio vođa. Svako može da bude vođa.
Sve zavisi od tebe i tvog izbora."
Njene reči su mi još odzvanjale u glavi kada je Tomi upa-
lio porše i krenuo pretrpanim ulicama Sohoa. Nisam nimalo
su m njao da se nešto u m eni iz korena izm enilo, da se u
potpunosti m enjam . Počeo sam da shvatam šta je suština
84 ROBIN ŠARM A

vođstva. Nisu u pitanju neke veštine koje treba da primeniš

s vrem ena na vrem e da bi ostvario kratkoročne ciljeve ili
pobedio na nekom takm ičenju . Vođstvo je daleko više od
toga. To je način da izrazimo najbolje u sebi. Ako pokreneš
vođu u sebi, ne samo da će ti život biti lepši već ćeš pozitiv-
no uticati na živote ljudi oko sebe - od kolega do m ušterija
koje im aš privilegiju da uslužuješ. Počinjao sam da shva-
tam na sasvim drugom nivou da je vođstvo n a jzn ačajn ija
prednost svake uspešne organizacije, izvor svakog velikog
postignuća i osnova svakog uspešnog života. Kad bi sam o
više ljudi bilo upoznato s filozofijom vodi bez titule! Obećao
sam ponovo sebi da ću uraditi sve što je u mojoj moći da taj
ideal ostvarim .

P rvi razgovor o filozofiji vodi bez titule :

Nije ti potrebna titula da bi bio vođa

Pet pravila:

Inovacija

Vrhunsko ovladavanje

Autentičnost

Petlja

Etika

Koraci koje je neophodno pr ed u zeti

U sledećih dvadeset četiri sata, zabeleži sve oblasti u svom

privatnom životu i na poslovnom planu u kojima izbegavaš da
preuzmeš odgovornost izigravajući žrtvu. Potom, navedi svojih
Pet dnevnih ciljeva za narednih sedam dana, da bi kao vođa
VOĐA BEZTITULE 85

bez titule došao do pozitivne promene. Za dalje inform acije

poseti sajt robinsharma.com.

ClTAT KOJI TREBA ZAPAMTITI

„Novac, uticaj i položaj nisu ništa u poređenju s pameću,

principima, energijom i istrajnošću."

Orison Svet Marden

 Peto poglavlje:

DRUGI RAZGOVOR 0 VOĐSTVU -

BURNA VREMENA STVARAJU VELIKE VOĐE

„Biću uporan sve dok ne ostvarim uspeh. Nisam došao na

ovaj svet predodređen za poraz. Neuspeh ne teče mojim vena-
ma. Nisam ovca koja čeka da je pastir vodi. Ja sam lav i odbijam
da razgovaram, hodam i spavam sa ovcama. Biću uporan, sve
dok ne postignem uspeh."
Og Mandino
„Bol je trenutan. Odustajanje boli zauvek."
Lens Armstrong

„Uzbuđen sam zbog tvog sledećeg susreta", rekao je Tomi

parkirajući automobil u popularnoj oblasti Tribeka u Njujorku.
„Ovaj učitelj je zaista nešto posebno, Blejk. Ana je izuzetna.
Ali ovaj učitelj je nešto sasvim drugo. On je upečatljiv, veseo
i sponatan, pri tom e beskrajno inteligentan. On će s tobom
podeliti drugi princip filozofije vodi bez titule. Prvi princip si
već upoznao", rekao je Tomi.
,,Da. I te kako sam ga upoznao. Nije ti p o treb n a titula d a bi
bio vođa", izgovorih ponosno.
„Odlično. Sad ćeš naučiti i drugi
,,A on glasi?" bio sam radoznao.
„Burna vrem ena stvaraju velike vođe", usledio je Tomijev di-
rektan i jednostavan odgovor. Imaj na umu da teški dani budu
i prođu, a snažni ljudi uvek ostaju. Vremena puna izazova kako
na poslu tako i u privatnom životu predstavljaju neverovat-
VOĐA BEZTITULE 87

nu priliku da haos preobratiš u uspeh", rekao je sa osmehom.

„Problemi i teški dani su zapravo korisni, moj prijatelju."
„Teški dani? Čoveče, meni se čini da sam imao tešku dece-
niju", nacerio sam se.
Tomi me je pogledao. Ućutao je. A onda smo obojica počeli
da se smejemo onome što sam rekao.
„Ta ti je dobra, Blejk. Sviđa mi se tvoj stil. Mogu da proce-
nim šta osećaš. I to me čini srećnim. Tebi se već dešavaju divne
stvari. Tvoja budućnost deluje svetlo", rekao je radosno.
Dok smo išli jednom od sporednih ulica, Tomi je pevao sta-
ru pesmu Roling stounsa o tome kako ne dobijemo uvek ono
što želimo, ali uvek dobijemo ono što nam je potrebno. Osećao
sam da me priprema za lekciju koja me čeka.
„Ima mnogo istine u rečima ove pesme, Blejk. Posao i život su
tako nepredvidivi - naročito u ovim krajnje nesigurnim vremeni-
ma. Taman kad pomisliš da znaš šta ti budućnost nosi, konkurent
ili nova tehnologija u trenutku izmene proizvodnju. Kada ti se uči-
ni da će se stvari konačno vratiti u normalu, dođe do pripajanja
i organizacija više nije ista. Taman kad pomisliš da si sve dobro
izračunao, iznenadne promene te lupe po glavi. A za nekoliko
minuta ćeš shvatiti o čemu govorim", rekao je Tomi i pogledao
oko sebe dok smo hitro prelazili preko ulice. ,,Da li sam ti rekao
koliko sam uzbuđen zbog tvog susreta s drugim učiteljem?" pitao
me je ponovo. Činilo se da već počinje da zaboravlja.
„Jesi, Tomi", rekao sam šapatom.
Ušli smo u malu radnju nad kojom je stajao natpis ispisan
rukom „Taj Slounova prodavnica ski opreme". U radnji je bilo
začuđujeće svetlo. Skije i druga sportska oprema su bile ured-
no složene. Brojne uramljene crno-bele fotorafije plavokosog
skijaša visile su na zidovima. Pored postera je pisalo „Prihva-
ti strah", „Teške staze čine skijaše boljim" i „Osvoji svoj Mont
Everest."
Za kasom je stajao visok, atletski građen čovek tamnog tena,
od pedesetak i nešto godina po mojoj proceni. Imao je na sebi
elegantan džemper „ajsbrejker", iznošene farmerke i moderne
sportske „persol" naočare za sunce. Kad nas je spazio, krenuo
88 ROBIN Š AR M A

je k nama da nas pozdravi. Nasmešio se sa entuzijazm om i

skinuo naočare kao jasan znak prijateljstva.
„Hej, druže", uzviknuo je Tomiju, zagrlio ga nezgrapno svo-
jim mišićavim rukama i odigao ga par centimetara. „Drago mi
je što te vidim. Kako ide prodaja knjiga? Da li još pobeđuješ na
svim onim takmičenjima uz primenu filozofije vodi bez titule
kojom smo te naučili pre toliko godina?"
„Naravno, Taj. I meni je drago što te vidim", rekao je Tomi
isto toliko srdačno. ,,Na poslu sve ide odlično. Zaista ste mi
pružili šansu da uspem uz pom oć svih onih ideja koje ste
podelili sa mnom. Dobro znaš da nikada neću moći da ti se
odužim. Moj život je bio pravi užas do onog dana kada sam
te sreo. Ali posle toga se sve izm enilo. U p o tp u n o sti. Filo-
zofija koju ste podelili sa mnom delovala je poput nekog
čarobnog leka. Hvala ti, Taj. Hvala", rekao je Tomi k rajn je
iskreno.
„Nema na čemu, druže", odgovorio je Taj opušteno. „Sve je
to dobro. Da li je ovo mladić o kome si mi pričao?"
Pružio sam ruku, ali me je on umesto toga zagrlio. Skoro da
nisam mogao da dišem.
„Zovem se Taj Bojd. Drago mi je što sam te upoznao, brate",
uzviknuo je dok me je čvrsto stezao.
„Taj, ovo je Blejk. Blejk, ovo je Taj Bojd. Da li ti to ime zvuči
poznato?" pitao me je Tomi igrajući se svojom maramicom sa
likom Mikija Mausa.
,,Ne, žao mi je. Verovatno bi trebalo da mi je poznato. Izvini,
Taj", rekao sam iskreno.
„Nemaš brige, Blejk. U redu je. Nije važno. Ja sam prilično
kul momak. Nemam problema sa egom. U stvari, došao sam do
zaključka da što ti je ego izraženiji, nastup ti je slabiji."
Nisam baš bio siguran šta je hteo time da kaže.
Tomi je odmah dodao. „Taj je pet puta bio svetski šampion
u slalom skijanju. Pogledaj ovu fotografiju", dodao je i poka-
zao na zgodnog mladog sportistu na jednoj od fotografija na
zidu. ,,To ti je naš čovek na delu - skijao je u Taosu, u Novom
Meksiku. Jesam li u pravu, Taj?"
VOĐA BEZTITULE 89

„Sasvim si u pravu. Taos je jedno od najboljih mesta na sve-

tu za skijanje. Uživam da skijam tamo. Pravo uživanje."
„Znači, ti si profesionalac, Taj?", upitao sam harizmatičnog
vlasnika radnje. „Bio sam , druže. Skijao sam po celom svetu, ali
sam morao da se odreknem profesionalnog skijanja s trideset
godina je r sam iščašio koleno na takm ičenju u Kicbuhelu, u
Švajcarskoj. Nekoliko godina posle toga radio sam kao instruk-
tor skijanja u najboljim zimskim odmaralištima širom sveta,
na mestima kao što su Visler u Kanadi, Valdizer u Francuskoj,
Koronet Pik na Novom Zelandu, u Aspenu i ovde u Koloradu
u našim lepim Sjedinjenim Državama. A onda sam se nekako
našao na ovom prometnom mestu. Palo mi je na pam et da u
Njujorku sigurno postoji nekolicina ljudi kojima su potrebne
skije. I više nikada nisam otišao. Leti prodajem bicikle za pla-
ninarenje. Kao što vidiš, nije to neki velik posao i, da budem
iskren, neću se obogatiti od toga. Ali svako jutro odlazim da
radim ono što zaista volim. Kao što smo imali običaj da kaže-
mo, dok sam se još bavio skijanjem: 'Možda neću biti bogat, ali
imam ispunjen život.' Volim da zainteresujem ljude za skijanje.
I dalje boravim na snegu je r svake godine odlazim na planinu
sa snabdevačima. Mogu da kažem da sam srećan čovek. A po
mom mišljenju, to je najvažnije."
„Impresioniran sam, Taj. Drago mi je što sam te upoznao",
rekao sam.
,,Ne, meni je drago. Tomi mi je rekao da si se borio u Ira-
ku?“
„Jesam", rekao sam još pomalo nesiguran kakvu će to reak-
ciju izazvati, ali sam se posle zahvalnosti koju je Ana izrazila
povodom moje vojne službe, nadao najboljem.
„Pre nego što ti ispričam ono što si došao da čuješ, dođi
'vamo da te još jednom zagrlim", rekao je Taj i još jednom me
prijateljski zagrlio.
„Dosta sam čitao o svemu kroz šta ste prolazili za vreme
rata. Uz vas sam svim srcem. Poznajem mnogo momaka koji su
se borili u Iranu i Avganistanu i koji su se po povratku kući su-
očili sa posttraumatskim stresom - kao i s nizom problema u
90 ROBIN Š AR M A

odnosima sa ženama, devojkama i decom. Saosećam sa svima

vama. Iako znam da vam moja zahvalnost verovatno ne znači
mnogo, jednostavno osećam potrebu da ti se zahvalim. Hvala
vam za sve što ste učinili za nas. Živimo u slobodi zahvaljujući
vašoj hrabrosti."
Nisam znao šta da kažem. Nisam se osetio ovako počastvo-
vanim zbog svog vojevanja već dugo vremena. Počinjao sam
da shvatam da je ono što je za mene veoma dugo predstavljalo
noćnu moru zapravo samo jedan u nizu događaja u mom živo-
tu. A kao vođa bez titule, posedovao sam prirodnu moć u sebi
da svakom događaju pridodam određeno značenje. Pozitivnim
i korisnim tum ačenjem preobraziću sebe i od žrtve postati
vođa. Ako nešto što sam sm atrao lošim uspem da sagledam
u boljem svetlu, lakše ću ostvariti uspeh i pokrenuti vođu u
sebi. A jedan deo te ključne promene značilo je da prestanem
da pronalazim izgovore za svoj život onakav kakav je bio pre
nego što sam sreo Tomija, i uvidim da je moj boravak u Iraku
zapravo bio period ličnog sazrevanja, koji mogu da iskoristim
da izgradim svetliju budućnost. Ne bih bio spreman na prome-
ne koje me čekaju da nisam za sobom imao sve to iskustvo. Svi
prošli izazovi mogu se sagledati kao priprema za moju buduću
ulogu vođe. Takođe sam primetio da se, zahvaljujući radikal-
noj izmeni pogleda na boravak u vojsci, osećam srećnije i sa
daleko više volje nego u proteklih nekoliko godina.
„Zaista mi mnogo znači, Taj. Hvala ti na tome", rekao sam
tiho.
„Smesti se ovde, Blejk", rekao je Taj i pokazao mi na stolicu
u uglu radnje. „Možda ću moći da ti se bar malo odužim tako
što ću s tobom podeliti neke zaista moćne ideje koje će izme-
niti tvoj način rada i života. Tomi mi je rekao da ćete doći, pa
sam uzeo sendviče sa sirom i salamom. Da li si ga jutros odveo
da upozna Anu?", pitao je Tomija.
„Naravno", odgovorio je Tomi zadovoljno. ,,I daje sjajno
izgleda."
„Neverovatna žena, zar ne, Blejk? Lepa, pametna i dobra
kao hleb", rekao je Taj raspoloženo.
VOĐA BEZ TITULE 91

„Ona je zaista nešto posebno", složio sam se. „Naučila me je

nekim čudesnim stvarima ovog jutra - počevši od prvog prin-
cipa filozofije vodi bez titule: Nije ti p o treb n a titula da bi bio
vođa. Susret s njom me je izmenio. Bez svake sumnje. Zaista
se osećam drugačije."
„To je odlično, druže. Pretpostavljam da je sada na mene
red. Znači učiš šta znači voditi bez titule. A ta vrsta vođstva
danaS je poput sporta - ne samo za izvršne direktore, generale
u vojsci i predsednike država - već za svakog od nas. Prilično
zabavna rabota. Izmeniće ti život samo ako joj dozvoliš. Voleo
bih da više ljudi zna za nju. Posao ne samo da bi bio daleko
profitabilniji, već bi bilo mnogo zanimljivije obavljati ga. Svako
društvo, svaka zajednica na kugli zemaljskog bi napredovala.
Čoveče, zaista bih voleo kada bi svi na svetu razumeli moć koju
poseduje ideja da svako vodi u svemu što radi i tako svoj život
živi na najbolji mogući način."
„Možda ćeš se osećati bolje samim tim što znaš da je ova
filozofija izvršila snažan uticaj na mene. Kao što sam već re-
kao, osećam se sasvim drugačije. Znam da ću raditi najbolje
na svetu i kao PNJN zahvaljujući svemu što sam danas naučio",
rekao sam sa osmehom.
„Mali počinje da shvata, Tomi. Već mi se dopada", rekao je
Taj sa žarom. ,,U tome je snaga dobrih ideja, druže. Samo jedna
dobra ideja je potrebna da napraviš potpun preokret. Jedna
obična misao može da sruši sve tvoje barijere. Jedan inteli-
gentan uvid je dovoljan da te navede da doneseš odluku koja
će u potpunosti izmeniti tvoj način rada. Oliver Vendel Holms
je to dobro rekao: 'Um koji se jednom suoči s novom idejom
nikada se ne vraća na svoje prethodne dimenzije.'
„Zato slušaj", nastavio je Taj, vraćajući se na temu, i dodao
mi sočan sendvič i flašu hladne vode. „Moj posao danas ovde,
kao deo tvog obrazovanja po pitanju filozofije vodi bez titule,
sastoji se u tom e - da te zabavim." Skočio je i zgrabio skije
koje su bile naslonjene uza zid. Pretvarao se da je to gitara i
na sav glas počeo da peva staru pesmu grupe Aerosmit „Ortak
izgleda poput dame". Tomi je počeo da se smeje. Kada je video
92 ROBIN Š AR M A

zbunjen izraz na mom licu i Taj je prasnuo u smeh. Spustio je

skije i rekao Tomiju „Baci pet!" Očito je da su njih dvojica dobri
prijatelji. A mogao sam da zaključim da među njima postoji i
ogromno poštovanje.
,,Ne, šalim se, Blejk. Samo se zabavljam. Čovek mora da pro-
nađe način da se dobro provede šta god da radi. Sad ozbiljno,
moj posao danas nije samo da te zabavim - mada se nadam da
ćeš se dobro provesti u ovih sat vremena ili nešto više koliko
ćemo biti zajedno. Mislim da je tačno da bez obzira na to čime
se bavimo, moramo biti zabavljači - navesti m ušterije da po-
sluju s nama. Svako u biznisu j e u šou biznisu - što se mene tiče,
i kada idemo na posao, nalazimo se na sceni. Moramo da na-
stupamo najbolje što umemo i zasenimo publiku. Nikoga nije
briga ako imaš loš dan. Oni žele da vide šou za koji su platili.
Moj cilj je da s tobom podelim drugi princip naše filozofije da
bi mogao da pokreneš unutrašnjeg vođu u sebi i iskažeš ono
najbolje. Ovaj princip se može sažeti u pet jednostavnih reči:
burna vrem ena stvaraju velike vođe. Sticajem okolnosti skijanje
je savršena metafora za to. I zato si danas ovde sa mnom."
„Burna vremena stvaraju velike vođe - sviđa mi se ova re-
čenica, Taj. Podseća me na onaj stari kliše 'kada su vremena
teška, samo najjači nastavljaju đalje.'"
,,U pravu si", složio se Taj i prošao rukom kroz kosu. „Vidi, ja
vodim posao, ti se baviš prodajom. Prosto je neverovatno šta
se sve danas dešava u poslovnom svetu, druže moj. Sve je ha-
otično. Sve se menja. Duboka nesigurnost povezana s totalnim
crnilom misli. Sva pravila igre su izmenjena. Konkurencija je že-
šća nego ikada. Mušterije nisu ni blizu verne kao što su nekada
bile. Tehnologija je sasvim izmenila način rada. Globalizacija je
izjednačila polje poslovanja tako da samo organizacije koje čine
vođe bez titule opstaju. Stresno je, zbunjujuće i zastrašujuće za
većinu ljudi, brate", uzviknuo je dramatično gestikulirajući.
„Slažem se s tobom, Taj. Čak i ja u knjižari osećam pritisak
da sve obavljam brže nego pre. Čini mi se da se svakih par me-
seci sve menja iz korena. Menjaju se šefovi. Način zavođenja
robe. IT sistemi. A od nas se očekuje da sve to pratimo i posao
VOĐA BEZTITULE 93

obavljamo još bolje nego pre. Osećam se preopterećeno već

duže vreme."
„Jasno mi je", rekao je Tomi, ozbiljno i zamišljeno. ,,A ovaj ri-
tam koji je zahvatio poslovanje u svim oblastima izgleda nema
nameru da uspori, već samo da ubrza. Ako zabiješ glavu u pe-
sak nadajući se da će lavina promena proći, ugušićeš se, kao
pod lavinom snega. Nema nade za opstanak."
Pogodila me je ova duboka metafora o promeni načina po-
slovanja.
Taj je nastavio da priča. „Ako se protiv toga boriš, opet ćeš
se naći u nevolji. To bi bilo kao da skijaš preko tako strm og
vrha da ti srce siđe u pete kada proviriš sa ivice. Jedini način
da se spustiš u komadu jeste da dođeš do ivice i prepustiš se,
umesto da se odupireš padu. Jedini način da opet budeš bez-
bedan jeste da se osloniš na planinu."
,,Da se prepustiš padu?" pitao sam, pošto mi je taj izraz bio
nepoznat.
,,To znači da ako skijaš na teškoj stazi, moraš da radiš upra-
vo ono što ti se čini da bi trebalo da izbegavaš da radiš."
,,A to je?" pitao sam se naglas.
„Potrebno je da se prepustiš strm ini koja je ispred tebe a
ne da se prikloniš planini da bi se zaštitio od pada. Moraš da
se približiš mestu koga se najviše plašiš umesto da se od njega
sklanjaš. Deluje potpuno nelogično. Ali ako ne primeniš ovu
taktiku, naći ćeš se u nevolji. Možda će tebe jednog dana, kad
su se svi već odavno vratili svojim kućama, tim spasilaca naći
smrznutog negde u planini."
„Tvoja metafora se odnosi na moj rad u knjižari, zar ne, Taj?
Ako se ne priklonim promeni koja me čeka i ako pokušam da
se provučem i zaštitim tako što ću sve raditi na stari način,
završiću u planini, smrznut, da se tako izrazim. Ugušiće me
lavina promena o kojima govoriš, zar ne?"
„Tačno tako. Ali ako se opustiš i prepustiš strahu koji će te
preplaviti onda kada ne znaš sve odgovore i kada ne znaš tač-
no gde ideš, na isti način na koji sam ja skijao na nekim od naj-
težih staza na planeti, desiće ti se neverovatne stvari. Upravo
94 ROBIN S AR M A

tu na ivici gde budeš osećao najveću nelagodu i kada ti sve ono

u šta veruješ bude govorilo da ne postoji šansa da se bezbedno
spustiš, tada si živ u pravom smislu te reči. Upravo tu te čeka
najveća sreća u životu. Strah koji o setiš on da k a d a se n ađ eš na
ivici svojih m ogu ćn osti čini d a se o n e povećaju . To proširenje
mogućnosti ne samo da rezultira daleko boljim učinkom na
poslu, već i na svakom drugom polju u životu. Kada se istrajno
približavaš onome čemu se opireš, ne samo da ćeš steći više
samopouzdanja u onome što radiš - bićeš daleko odlučniji u
svemu što radiš u životu. Počećeš da uviđaš koliko si zapravo
snažan. Ako si hrabar i prihvataš prilike koje te ispunjavaju
strahom, pretvaraš svoj strah u snagu i postaješ svestan svojih
mogućnosti. Kao što je to Niče rekao: ,,0no što nas ne ubije,
ojačaće nas."
„Odlično zapažanje, Taj. Nesumnjivo od pomoći za nekoga
ko se nalazi u ličnoj i profesionalnoj poziciji kao što je moja.
Znači promena je zapravo dobra?"
„Definitivno. U burnim vremenima tvoje sposobnosti posta-
ju izraženije, postaješ svestan nekih sposobnosti koje nisi ni
znao da poseduješ i postaješ bolji. Vidi, kada je reč o skijanju,
na lakim stazama svako može da deluje kao profesionalac. Ali
kada je staza teška, onda vidiš koliko je tvoja tehnika zapravo
dobra. I kakav si skijaš zapravo. Isto tako je i u poslu. Svako
može da bude zvezda kada je privreda jaka, konkurencija sla-
ba, a m u šterije lojalne. Teška vrem ena otkrivaju od čega si
zap rav o sačinjen - i kakav si vođa."
Taj je zaćutao na trenutak, zagrizao je sendvič, a mrvice hle-
ba pale su mu na džemper. Popivši gutljaj vode, nastavio je priču
o značaju vođstva koristeći i dalje skijanje kao metaforu.
„Ono čemu se odupireš će nastaviti da te pritiska, ali ono
što prihvatiš možeš da prevaziđeš. Vidiš, kada se teren na pa-
dini promeni, moraš da promeniš i tehniku skijanja. Moraš da
se p r ila g o d iš - ili ćeš pasti i povrediti se. Ne skijaš na isti način
po fino uređenoj stazi i po dubokom snegu. Isto važi i za način
na koji radimo. Novi uslovi z a h tev aju nove tehnike. Moraš da
se prilagodiš."
VOĐA BEZ TITULE 95

„Ili ću pasti i povrediti se", ponovio sam, u potpunosti udu-

bljen u lekciju koju mi je ovaj neverovatni nekadašnji profesi-
onalni skijaš otkrivao.
„Tako je.i4 najbolja tehn ika koju m o ž e šd a p rim en išjeste da
vodiš b ez titule. Ključ je u tome da otkriješ šta razdvaja one naj-
bolje u poslu od onih koji propadaju. Svaka organizacija koja
nastoji da stvori vođe na svim nivoima lako će proći kroz pro-
mene prouzrokovane nesigurnim vremenima. U stvari, svako
preduzeće koje prihvati filozofiju vodi bez titule zapravo će
otkriti da su takva vremena blagoslov, dok njihovi konkurenti
nastavljaju da posluju na stari način i time da propadaju."
„Blagoslov?"
„Naravno. Upravo kao što sam i rekao: svako može biti
dobar pod povoljnim uslovima. Kada je poslovno okruženje
sigurno i predvidivo, organizacijama nije teško da ostvare pro-
fit i da se razvijaju. Ali sada sm o u dubokom snegu, da tako
kažem, i na strmim planinama. Samo izuzetna tehnika će biti
od koristi. A to znači primeniti filozofiju vodi bez titule. Orga-
nizacije koje to shvate otkriće da imaju manje konkurenata i
daleko više šanse da se razviju u burnim vremenima. Kom-
panije koje čine vođe doživeće u brzan i razvoj tako što će biti
inventivnije od konkurenata koji se povlače; one će formirati
bolje timove je r će investirati u ljude, dok će njihovi konku-
renti smanjivati budžet namenjen za obuku radnika i oslanjati
se samo na vrhunske talente, a ostale odbijati. Na taj način
kom panije uviđaju da su burna vrem ena zapravo blagoslov
za njih. 1 to poseban blagoslov."
„Kul", rekao sam.
,,Da bi se prilagodio periodu kroz koji sada prolazimo, mo-
raš da prihvatiš sav taj haos, Blejk. Da pozdraviš opasnost.
Da budeš spreman na pametan rizik i imaš hrabrosti da svoje
najveće sposobnosti usredsrediš na najveće prilike - čak i ako
te pomisao na to plaši. Što više uroniš u svoj strah i približiš
se izazovu, naići ćeš na veću nagradu. Što više radiš ono čega
se plašiš, u većoj meri ćeš iskazivati osobine pravog vođe. Što
više pružiš na poslu - ali i u životu - u vreme promena, više
96 ROBIN Š AR M A

ćeš dobiti. Život je prilično fer po tom pitanju", rekao je Taj,

pomalo filozofski. „Dobijaš tačno onoliko koliko daješ. Sva ta
previranja će te zapravo odvesti nečemu lepom. Sve je to za-
pravo jedan dragocen dar."
Taj je potom dodao: „Najvažnija stvar koju treba da zapam-
tiš iz ovog razgovora je da burna vrem ena stvaraju velike vođe.
Najbolji skijaši postaju na najtežim stazama. Najnepovoljniji tre-
nuci su ključni za stvaran je n ajboljih vođa. To je poenta našeg
razgovora. Ali pošto ponekad deluje zastrašujuće skijati na sta-
zama drugačijim od prethodnih, uglavnom to izbegavamo. Na
taj način propuštamo sjajnu priliku da iskažemo svoj skriveni
potencijal. Opiranje svemu što čini da se na poslu osećaš nela-
godno samo je prividan način da se osetiš sigurnim u burnim
vremenima u kojima živimo. Gledano na duže staze, to je opasan
manevar. Ono što me je činilo fantastičnim skijašem bila je moja
ljubav prema najtežim stazama i najdubljem snegu. Rano sam
naučio da ako hoću da vrhunski skijam na najtežim stazam a, mo-
ram redovno da skijam na njima. Ta spremnost ne samo da je od
mene stvorila vrhunskog sportistu, podarila mi je iskustvo koje
mi je bilo potrebno da bih osvojio sve te šampionate."
„I sve one lepotice koje su išle uz njih", dodao je Tomi i na-
mignuo. „Blejk, naprosto ne bi verovao kada bi ti Taj ispričao
poneku pričicu. Ovaj momak je zaista umeo da živi. Ali o tome
ćemo neki drugi put."
„Drugi put", složio se Taj. „Nećemo da preopteretim o na-
šeg mladog prijatelja, Tome. Izvini što se ponavljam, Blejk, ali
dobra obuka zahteva niz ponavljanja zakonitosti koje dovode
do uspeha; ali hoću da kažem da burna vremena u poslu za-
pravo nose i niz mogućnosti za svakoga od nas da postane
izuzetan vođa. I da svoj posao učini još boljim.Većina ljudi se
uvuče u svoje ljušture kada postane teško. Povlače se u svoje
bunkere. Odbijaju sve što bi moglo da ih pom eri iz sigurne
zone. Nažalost, na taj način odbacuju šansu da se razvijaju,
napreduju i postignu trajan uspeh. H rabri ne beže. Nemoj to
nikada da zaboraviš. Oni pobeđuju svoj strah pre nego što on
pobedi njih."
VOĐA BEZTITULE 97

„Hrabri ne beže", ponovio sam nadajući se da ću zapamtiti

ovu važnu rečenicu.
„Sećam se jedne prilike kada sam skijao na Novom Zelandu.
Bilo je to pre nego što sam postao profesionalac i za mene je
bio uspeh što se uopšte takmičim. Direktor ski škole, skijaš
svetskog glasa po imenu Majkl i ja penjali smo se na jedan
od najviših vrhova. Na vrhu sam skoro ostao bez daha kada
sam ugledao neverovatan prizor koji nas okružuje. Video sam
Južne Alpe i predivna jezera na horizontu. Eto takav je Novi
Zeland. Ali deo mene je bio prestravljen. Znao sam da povratak
ovom stazom predstavlja prelazak na sledeći, viši nivo u mojoj
tehnici skijanja. Kao i da traži daleko viši stepen samopouzda-
nja. Jer, kao što sam to već rekao, kada dođeš do svojih krajnjih
granica, one se pomeraju. I šta misliš šta sam uradio?"
„Pobedio si strah i spustio se tom stazom", rekao sam pono-
vivši njegove reči da bih mu pokazao da ga pažljivo slušam.
„Tako je. Rešio sam da se ne obazirem na prestravljeni glas
u sebi i skijao sam kao nikada ranije. Dao sam sve od sebe. Pre-
pustio sam se planini, iskoristio do kraja sve svoje sposobnosti
i pokušao da dam sve od sebe. Pošto sam odgovorio na izazov
koji je taj vrh pred mene postavio, dostigao sam sasvim novi
vrh u sebi. Osvojio sam Mont Everest u sebi, tog jutra, moj
mladiću. Moje sposobnosti kao skijaša su se znatno razvile.
Moje samopouzdanje je procvetalo. Kao i samopoštovanje. Svi
mi nosimo svoj Mont Everest u sebi. Moraš biti rešen da ga
svaki dan savlađuješ pomalo. I zapamti, a k o ne poku šaš, n ećeš
sazn ati koliko si u stanju da se visoko popneš. i nećeš znati šta
zaista znači živeti ako ne odgovoriš na izazov i ne potisneš
strah", rekao je Taj energično, hodajući gore-dole po radnji.
„Znači vođe bez titule duboko u sebi osećaju da ljudi otkri-
vaju svoje pravo lice tek pod teškim okolnostima. Oni u potpu-
nosti shvataju da teške okolnosti, iako zastrašujuće, motivišu.
Oni zaista razumeju da su teška vremena najbolja šansa da se
iskažu osobine vođe. Što su uslovi teži, oni osećaju više uzbu-
đenja što imaju priliku ne samo da pokažu od čega su sazdani
već i da otkriju ono najbolje u sebi. Zato su oni spremni da se
98 ROBIN ŠARM A

upuste u poteškoće, a ne da se pred njim a povlače. Zato što

tako žive i rade, sve ono što ih ispunjava nelagodom pretvara
se u svoju suprotnost. Kul, zar ne? Što si sprem niji da iz a đ eš iz
zon e sigurnosti, ona se višeširi. Drugim rečima, što si spremniji
da se izložiš neprijatnostim a, sve ono što te je nekada plašilo
postaće za tebe sasvim normalno", dodao je Taj.
,,0vo je za tebe važna misao, Blejk", ubacio se Tomi u raz-
govor.
„Još nešto što sam naučio zahvaljujući skijanju na teškim
stazam a je s te da one ističu tvoje slabosti. Kao što sam već
rekao, kad su u pitanju jednostavne stvari, svako može biti
zvezda. Ali kada se nađeš na strm ini, tvoje slabosti dolaze
do izražaja. Vidljivi su problemi sa stavom, ravnotežom, ako
držiš štapove na pogrešan način, je r si pod pritiskom i na
taj način se tvoja tehnika nalazi na proveri. A to je jo š jedna
šansa je r možeš da vidiš šta moraš da popraviš ako želiš da
budeš bolji."
„Isto važi i za burna vremena u poslu", dodao sam. „Slabosti
dolaze do izražaja kada si pod pritiskom, zar ne?"
„Tako je. Kada je čovek izložen teškoćama, on uviđa svoje
slabosti i nedostatke. Kada je reč o organizacijam a u perio-
du pravih prom ena kom panije mogu da otkriju šta je to što
ih ograničava da efikasnije, uspešnije i profitabilnije posluju.
Inteligentne kom panije shvataju da su teški uslovi zapravo
neka vrsta besplatnih saveta koji ih mogu učiniti naprednijim
i uspešnijim."
„To je odlično shvatanje, Taj. Čini mi se da zapravo hoćeš da
kažeš da čovek kroz probleme nauči kako da se bolje oseća. Da
se prepusti promenama umesto da se povuče i osloni na ne-
kadašnji način razmišljanja i ponašanja, kao što se preplašeni
skijaš oslanja na prethodni način skijanja."
„Samo ako zaista želiš da se razviješ i postaneš efikasniji -
kao vođa i kao osoba. Sve što te čini uplašenim sam o j e uvod za
iskazivanje sp osobn osti vođe. Istinske vođe svakodnevno rade
nešto šte ih primorava da pomeraju svoje granice i suoče se s
promenom. Vidiš, nema napretka niti razvoja bez onog grča u
VOĐA B E Z T I T U L E 99

stomaku i nelagodnosti koju osećaš u dubini duše. Društvo nas

još od malih nogu uči da nije dobro osećati nelagodnost i da
taj osećaj treba izbeći po svaku cenu. Zato ostajem o mali. Ne
menjamo svoje navike i aktivnosti da bismo se osećali sigurno.
Ali uravo zato što se držimo sigurne luke onoga što nam je po-
znato, ne prepuštamo se avanturi. I ne uspevamo da osvojimo
nove teritorije. I nikada ne stižemo na vrh."
,,A onda se spustimo", rekao sam sa osmehom.
„Tačno tako. Onda se spustimo", potvrdio je Taj. „Tragično
je odupirati se šansama koje nam promene donose. To je naj-
tužniji način, ne samo da se živi već i da se umre."
Taj je zaćutao na tren. A onda je dodao: „Moj otac je tako
umro, Blejk. Radio je dvanaest sati dnevno u jednoj istoj fa-
brici čitavog života. Svake noći je svoj emotivni bol što život
živi polovično utapao u alkoholu. Znao sam da je u duši dobar
čovek. Zaista je želeo najbolje za nas. Ali nije mogao da pro-
meni ponašanje. Nije mogao ni da nasluti kakav je samo vođa
mogao da bude. I zato je nastavio da živi i radi na isti način.
Nije ni pokušao. Nije rizikovao. Nije se razvijao. Umro je sa
samo šezdeset dve godine. Tiho i skoro neprimetno. Kao da
celokupan njegov život nije ništa značio. Kao da je živeo bez
ikakvog razloga. Samo zato što se plašio da potisne svoj strah
i suoči se sa onim čemu se opirao. Samo zato što se plašio
da izađe iz sigurne zone. Zato što je dozvolio da glas straha
preuzme vlast nad njim. Filozof Seneka je to lepo rekao: 'Ne
usuđujemo se da nešto uradimo ne zato što je teško već ga to
što se ne usuđujemo čini teškim.’ Još uvek često mislim o svom
ocu. Ne prođe dan da ga se ne setim. I da ne obećam sebi da
neću krenuti njegovim putem."
„Žao mi je zbog tvog oca, Taj", rekao sam iskreno.
„Nemoj da ti bude žao, druže. Moje detinjstvo me je ojačalo.
A prim er mog oca me je upozorio šta da ne radim i kako da
ne živim. Zato je to bio još jedan poklon. Naučio me je da ra-
zlikujem životarenje od pravog života. I potrebu da se umesto
mirenja s postojećim stanjem odlučiš za napredak - iako krat-
koročno gledano ono prvo izgleda bolje. Bilo kako bilo, molim
100 ROBIN Š AR M A

te ne zaboravi da što više vremena provedeš van sigurne zone,

ona će se širiti. To će ti biti od velike pomoći u poslu u knjižari.
Hajde, prekrsti ruke", naložio je Taj.
Poslušao sam ga.
,,I kakav je osećaj kad tako prekrstiš ruke?"
,,Ne znam. Savim uobičajen. Uvek držim ruke ovako prekršte-
ne. Nije mi baš najjasnije šta je svrha ove vežbe?", priznao sam.
,,Ne brini. Shvatićeš za minut. Sad prekrsti ruke sasvim dru-
gačije od toga kako ih obično prekrstiš
Nasuprot svojoj navici, naterao sam sebe da stavim desnu
ruku preko leve. Nikada u životu nisam prekrstio ruke na taj
način. Bilo mi je čudno.
„Čudno se osećam" rekao sam.
Tomi me je posm atrao i očito se zabavljao. Video sam da
se lepo provodi.
,,I treba da se osećaš čudno, Blejk", naglasio je Taj. „ K adgod
uradiš nešto novo, o seća ćeš se čudno. Javno mnjenje će ti uvek
reći da ako se zbog nečeg osećaš čudno, onda sigurno grešiš.
Mentalitet mase je takav da ako se zbog nečeg osećaš nelagod-
no, treba da se vratiš u prethodno stanje. Ali kao što sam ti već
rekao, svaki put kada se suočiš s promenom, ali i napretkom,
osećaćeš se čudno. To je dobar znak. To samo znači da izlaziš
iz zone sigurnosti. Priključen si na nov način razm išljanja i
ponašanja. Instaliraju se novi oblici znanja. Tvoje lične granice
se šire. Kakvo savršenstvo - čak i ako je osećaj čudan."
„Znači, čudno je dobro", rekao sam uz smeh.
„Naravno! Ako ne osetiš tu nelagodnost o kojoj smo go-
vorili, to znači da se ne m enjaš. Ne razvijaš. I da traćiš svoje
vreme."
I dalje sam držao ruke prekrštene na nov način. Ovo je po-
stajalo zanimljivo.
„Da li si znao da je sav taj haos u tvom životu bio samo
n eo p h o d n a p rip rem a za dolazak na samu ivicu kada ćeš ko-
načno biti sprem an da se preobraziš u vođu kakav zapravo
jesi? Sve što ti se desilo zapravo je izuzetno, čoveče", izjavio je
Taj samouvereno.
VOĐA B E Z T I T U L E 101

„Počinjem to da shvatam", priznao sam.

Razmišljao sam pažljivije o vremenu provedenom u Iraku.
Ništa se nije postizalo sakrivanjem u bunker. Beg od teško-
ća nikoga nije učinio herojem. Kao jedinica, postizali smo cilj
onda kada smo u žaru bitke bez greške izvršavali strategijski
plan i pobeđivali, ne razmišljajući o pretnji i opasnostima pred
nama. Činjenica j e da što su veći bili rizici veća j e b ila nagrada.
Upravo na to me je Taj podsetio. Teška vremena se samo čine
lošim. Zapravo nam idu naruku. Jačaju nas. Dovode nas u vezu
s potencijalom koji nosimo u sebi. Činjenica je da se u njima
osećamo nelagodno. Prave zbrku u našoj glavi i uvlače strah
u naša srca. Ali istina je da najveći izazovi vode najvećem ra-
zvoju. I ostvarenju najvećih postignuća.
Kao da mi čita misli, Taj reče: „Velike vođe u potpunosti
razumeju da je sve ono što doprinosi razvoju ličnosti dobro. A
u ovim nesigurnim vremenima, razvoj svoje ličnosti kao vođe
nabolja je taktika za opstanak. Trebalo bi takođe da kažem da
se sve o b ičn o ra sp a d n e p r e n eg o što se ja v i m o g u ć n o st da se
izgradi na bolji način. Ne možeš doći do prelomne tačke a da
nisi prošao kroz prelomne događaje. Zastrašujuće je, je r dok
prelaziš od onoga što si bio i s pređašnjeg načina razmišljanja
na bolji način rada, nalaziš se na tankom ledu. A kad se nađeš
na nepoznatom terenu, tvoji najveći strahovi i uska shvatanja
dolaze do izražaja. Suočavaš se sa svim svojim nesigurnostima.
Sa sumnjom u sebe. Najvažnija stvar koju moraš da zapamtiš u
ovom periodu jeste da svaki put kada se približavaš napretku
i promeni, tvoji strahovi izbijaju na površinu. To je samo deo
procesa razvoja novih veština i aktiviranja tvog prirodnog po-
tencijala vođe. Napuštaš prethodni način života i oslanjaš se
na novi. Sve ono na šta si se nekad oslanjao ruši se i taj osećaj
nije prijatan. Ali ponavljam, samo se čini da je neprijatan. Sve
je zapravo kako treba. Tvoja prethodna uverenja i ustaljene
strukture moraju biti srušene da bi izgradio nove, bolje. Tako
promena funkcioniše. Iz zbrke nastaje jasnoća. Iz haosa red.
I ako bez straha kreneš u promene, doći ćeš do novog stanja
koje ći biti znatno bolje od ranijeg."
102 ROBIN ŠARMA

„Znači, slomovi vode do ključnih promena", rekao sam.

„Tako je. Zato ne odustaj. Približi se onome što te ispunjava
nelagodnošću i pametno preuzmi rizike. Svaki od tvojih stra-
hova će polako ali sigurno nestati. Svakoga dana radi ono što
te plaši i na elegantan način ćeš svoj strah preobraziti u moć.
Tako ćeš izgraditi svoje samopouzdanje i postati nepobediv.
Nastavi da radiš ono što te ispunjava nelagodnošću i strahom.
Preuzmi rizik. Prihvati promenu. Iskoristi priliku koja ti se
pruža. Svaki put kada to uradiš, vođa u tebi će postati snaž-
niji. I uskoro ćeš doći do pozicije na kojoj je sve moguće. Da
se vratim svojoj metafori, iako te plaši što si na ivici padine,
to je zapravo najsigurnija pozicija koju danas možeš imati u
poslu. Nije lako biti na ivici, prihvatiti promenu, izgubiti teži-
šte i odreći se načina na koji si nekada funkcionisao. Ali to je
jedino mesto gde nastaju vođe. To je takođe i mesto nevero-
vatne slobode, čoveče. Da, uzgred budi rečeno, svi strahovi koji
sputavaju tvoj n a p re d a k k a o v ođ e i o s o b e nisu ništa dru go do
laži u k o je si s e b e ubedio. P restani d a ih prihvataš. J e r živ ot j e
isuviše velik da bi igrao na sitno."
„Sviđa mi se to što si rekao, Taj. Zaista me je nadahnulo sve
što si danas rekao."
,,I mene, takođe", čilo je dodao T o m i. ,,S godinama si sve
bolji."
Taj se nasm ejao, a onda se vratio na svoju priču o tome
kako burna vremena stvaraju bolje vođe.
„Slušaj, Blejk. Ključni deo celokupne filozofofije vodi bez
titule jeste da se daleko više posvetiš svakodnevnom obav-
ljanju posla nego što si to ranije činio. Strah te n eće od v esti
nikam o. Sreća ne pada ljudima s neba. Oni je stvaraju . Time
što hrabro rizikuju i koriste svaku šansu. Nema svrhe osta-
jati na početničkim stazama ako želiš da postaneš vrhunski
skijaš. Moraš da pređeš na teže staze. Mada će te one ispuniti
nelagodnošću."
„Ali to je deo razvoja, zar ne?"
„Tačno tako. Ako nem a nelagodnosti, nema ni razvoja.
Upravo zato i kažem da si najsigurniji na strmim padinama."
VOĐA B E Z T I T U L E 103

,,Da li je to zaista tačno?", pitao sam iskreno.

„Naravno da jeste. Ako se držiš lake staze, to je siguran put
da ćeš postati neuspešan skijaš. Nikada nećeš postati bolji.
Nastojaćeš da budeš siguran na početničkim padinama i zavr-
šićeš kao osrednji skijaš. Zato su lake staze u suštini nesigurne
- ako je tvoj cilj da u potpunosti iskažeš svoj potencijal."
,,A ta ista metafora je istinita kada je reč o vođstvu na delu,
zar ne, Taj? Ako odbijam da prihvatim promenu i iskoristim
šansu da bolje radim i izgradim našu organizaciju jer želim da
ostanem siguran, moja navodno bezbedna zona je krajnje ne-
sigurno i opasno mesto pošto će me voditi jedino neuspehu u
karijeri."
,,U stvari takvo ponašanje u vremenu ovakvih promena u
poslu dovešće te jedino do otkaza. U pravu si kad kažeš da je
odbijanje da prihvatiš promenu i razvoj najnesigurnije mesto
na kome možeš biti", dodao je Taj.
„Zaista deluje veoma moćno kada kažeš da je zapravo to
mesto na ivici kada prihvatiš promenu pod najtežim uslovi-
ma zapravo najsigurnije mesto. Kakav paradoks", rekao sam
otvoreno i odgrizao parče sendviča.
„Čoveče, u tome je paradoks promene. Većina organizacija i
zaposlenih u njima izbegavaju promene. Zabiju glavu u pesak
i čekaju da prođe. Pretvaraju se da će sve biti u redu ako obav-
ljaju posao kao i pre. Ali neće. Ništa nije kao pre. Nov način
obavljanja posla postaje nova navika. P om irenost sa sudbinom
j e g lav n a sm etn ja p obed i. Najsigurnije, najpam etnije m esto
koje možeš izabrati tamo je na ivici. U prihvatanju promena.
U iskorištavanju mogućnosti da se razviješ kao vođa. Ja zbilja
volim opasne staze. Kao što sam rekao, one čine da se uisti-
nu osećam živim. To me podseća na reči jednog od najvećih
akrobata na žici, Papa Valende: 'Život se živi na žici. Sve ostalo
je samo čekanje.’ Šta ako si zapravo živ onda kada si na ivici?
Zašto bi je onda izbegavao?"
„Ima smisla", rekao sam i odgrizao još jedan zalogaj.
„Vozač form ule jedan, Mario Andreti, jednom prilikom
rekao je: Ako je sve pod kontrolom, voziš suviše sporo.' Mo-
10 4 ROBIN SARM A

ram još jednom to da ponovim pošto je od izuzetne važnosti.

Neophodno je da se nešto raspadne đa bismo ga ponovo iz-
gradili. Duboka promena pročišćava. Istina je da ona može iz
korena da uništi tvoj način razm išljanja i delanja. Ali možda
je to neophodno da bi se izgradile bolje osnove. A taj prelazni
period koji obuhvata proces rušenja starih struktura i stvara-
nje novih na njihovom mestu zaista je stresan i nesiguran. Ali
možda je takav i proces pretvaranja gusenice u leptira. Deluje
haotično, ali se po njegovom završetku stvara lepše biće. ‘Ono
što je za gusenicu kraj sveta, čovek naziva leptirom', rekao je i
romanopisac Ričard Bah. Neprijatnost je obično početak istin-
skog napretka. Potrebno je raščistiti sa starim da bi se stvorilo
mesto za novo."
Ram išljao sam o svom dedi. Kad sam bio dete, rekao mi
je da je kao mali voleo da se igra s leptirima. Jednog dana je
posmatrao larvu kako izlazi iz lutke. Međutim, činilo se da ima
nekih problema i da ne može da izađe. U nastojanju da joj po-
mogne, izvadio je nožić i otkinuo preostali deo lutke. Ali ume-
sto da se pojavi prelepi leptir, larva je odmah uginula. Deda mi
je rekao da je kasnije naučio da je potrebno iskustvo da bi se
od lutke došlo do leptira. Pošto je sprečio da se ovaj proces do-
vrši, uskratio je gusenici šansu da poleti. Činilo se da su burna
vremena i periodi borbe o čemu je Taj govorio zapravo slična
šansa da razvijete krila. I pokažete ono najbolje u sebi.
„Zamislimo recimo da je, dok sam radio kao instruktor ski-
janja, trebalo da obučim ljude da skijaju na planini. Pođimo od
pretpostavke da su u pitanju sasvim solidni skijaši, a ja treba
da ih obučim da budu još bolji. Podelio bih s njima nekoliko
novih ideja i pokazao im niz naprednijih tehnika. Šta misliš
kako bi skijali posle mojih časova?"
„Očito bi napredovali", rekao sam.
„Netačno. Zapravo, skijali bi lošije nego pre."
„Nema šanse. Ti to ozbiljno misliš?"
,,Da. Ali samo nakratko - dok ne prihvate ono što su nau-
čili. Vidiš, Blejk, deo procesa promene i razvoja je pomeranje
s m esta na kom se trenutno nalaziš do raskida sa svim što
VOĐA BEZ TITULE 105

si do tada znao, da bi sve ponovo izgradio na još bolji način.

Ponavljam još jednom, skijanje je samo odlična m etafora za
to. Moji polaznici bi naučili sve te fantastične nove veštine,
ali bi to narušilo način na koji su prethodno skijali. Potrebno
im je da razmišljaju i ponašaju se drugačije da bi unapredili
svoju veštinu. Ali bi pri tome neizbežno morali da prođu kroz
prilično konfuzan i neprijatan period."
„Raspad", ponovio sam.
„Tačno tako. Njihova tehnika se raspala. Izgledalo je užasno
i neki od polaznika bi bili uznemireni. Ali prom en a zah tev a str-
pljenje. I upornost - iako su mnogi od njih želeli da odustanu
i vrate se na prethodni način skijanja. Sve je zapravo u redu.
A kada su istrajali, bilo je naprosto neverovatno posmatrati u
kojoj meri se njihovo skijanje popravilo."
„Znači sam proces promene je haotičan. Ali ako smo uporni
i strpljivi, ostvarićemo promenu koju želimo."
,,U pravu si. P rom en a j e n ajh aotičn ija n eg d e u sredini. Ne-
kada izgleda da ništa ne deluje i da se ništa ne dešava. Ali
ako daješ sve od sebe da učiš i poboljšaš stvari, sve si bliži
preokretu koji želiš da ostvariš. Da bi ostvario promenu, mo-
raš biti savršeno istrajan i strpljiv. Pošto su m oji polaznici
primenjivali ono čemu sam ih učio i dali sebi dovoljno vre-
mena da usvoje sve o čemu sam govorio, uspeli su da dođu
do tačke na kojoj su uvideli koliko je njihova tehnika napre-
dovala. Obuku su završili kao daleko bolji skijaši nego što su
bili na početku."
„Nikada do sada nisam zapravo uviđao od kolikog je zna-
čaja promena, ne samo za ljude već i za organizacije, bilo da
je reč o kompanijama ili školama, zajednicama ili čitavim ze-
mljama", primetio sam.
„Ako ođlučiš da joj o m o g u ćiš da bude pozitivna", rekao je
Taj. „Sve je stvar izbora. Možeš da budeš žrtva i misliš da je
promena nešto loše što ti se dešava - neka spoljašnja sila nad
kojom nemaš kontrolu."
„Ili mogu da iskoristim svoju prirodnu sposobnost da istu-
pim i budem vođa bez titule", prekinuo sam ga.
io 6 ROBIN Š AR M A

„Sve si shvatio. I da od žrtve postaneš vođa: da napraviš iz-

bor koji će ostvariti razliku. Tada dostižeš jedno stanje uma u
kome prihvataš promenu i svaku neprijatnost p retv araš u njenu
suprotnost. Razvijaš svoje sposobnosti kao vođe. Koristiš ih da
bi unapredio posao, bez obzira na to da li poseduješ formalna
ovlašćenja u smislu praznih titula. Koristiš promenu da bi izra-
zio svoje potencijale i postao bolje - i srećnije - ljudsko biće."
„Vrlo zanimljivo gledište, Taj."
„Problem i su p roblem i z a to što ih m i takvim pravim o. Žrtve
uvek kažu: ‘Zašto ja?‘, dok vođe tvrde: ‘Sve je na meni’", rekao
je Taj i nasmešio se. ,,A onda koriste odličnu priliku da se po-
svete dostizanju svog cilja. 'Ovo vreme je, kao i svako drugo,
dobro vreme, ako znamo kako da ga iskoristimo', rekao je Ralf
Valdo Emerson."
„Hej", uzviknuo je. „Umalo da zaboravim. Moram da pode-
lim s tobom pet pravila. To je pet stvari koje treba da uradiš
- i to odmah - da bi zaista shvatio lekciju da bu rn a vrem en a
rađ aju v elike vođe. Kao što znaš, Blejk, to je drugi od četiri
principa koji čine filozofiju vodi bez titule. Imam jednu skra-
ćenicu za tebe."
,,Vi i vaše skraćenice", rekao sam prijateljski.
„Šta možemo kad ih volimo! Ali za svaku postoji razlog:
akronimi ti se uvuku u misli poput pevljive melodije. Svrha
ovih akronima je da lakše zapamtiš pet praktičnih pravila i da
ih nikada ne zaboraviš."
„Odlično, Taj. Kako glasi tvoj akronim?"
„GOŠOP"2, usledio je odmah njegov odgovor. „Filozofija
vodi bez titule je u bliskoj vezi sa svetlošću u mračnom sve-
tu punom promena. U periodu izražene tranzicije, sve deluje
negativno. Svi su zabrinuti. Svi se plaše - jer ne znaju šta im
budućnost nosi. Ono što nam trenutno u poslu treba jesu ljudi
koji zaista zrače. Koji pokazuju drugima jasan put nade. Koji
su prave iskre u svemu što rade."

2 Reč SPARKkoja je upotrebljena u originalnom tekstu znači iskra, varnica.

(Prim. prev.j
VOĐA B E Z T I T U L E 10 7

„Sviđa mi se akronim", rekao sam iskreno.

„Momče, ja sam srećan ako si ti srećan. Dozvoli ini da od-
mah pređem na stvar. G u GOŠOP znači govoriti otvoreno.
Filozofija vodi bez titule podrazum eva da zaista isk ren o i
inspirativno komuniciraš s drugim ljudima. U vrem enim a pu-
nim preokreta postoji opšta tendencija da se ne bude iskren,
da se priča uopšteno, a da se zapravo ništa ne kaže, da bi
se održalo postojeće stanje i da bi se očuvale v lastite pozi-
cije. Međutim, problem u ovakvoj kom unikaciji je to što se
stvara nepoverenje. Ljudi oko tebe će radije čuti istinu nego
ustaljene izraze kojima se služiš da bi izbegao da se suočiš s
realnošću. Dozvoli mi da te pitam: kako da iskoristiš priliku
koje ti prom ene pružaju ako otvoreno ne govoriš o onom e
što više ne deluje, šta kao tim treba da preduzm ete i kojim
pravcem treba da krenete?"
,,Ne možeš da ih iskoristiš ako o tome ne govoriš otvoreno",
rekao sam bez dvoumljenja.
„Tako je. Takvim načinom komuniciranja ne iskazuješ ni-
jednu osobinu vođe. Kao što sam već rekao, ljudi u poslu da-
nas žele da se okruže ljudima koji ti otvoreno kažu šta misle.
Ljudima koji su iskreni. Koji su otvoreni. Koji su neverovatno
iskreni. Jedino ako govoriš istinu, golu istinu i ništa osim isti-
ne, ljudi će ti verovati i poštovati te. Tvoje m ušterije ć e znati
da ćeš uvek biti iskren prema njima. Tvoje kolege će znati da
s njima nećeš igrati igru. A ti ćeš znati da nastupaš b ra b ro i
pošteno. Takva vrsta hrabre komunikacije je retka ovih dana,
ali ljudi žele da znaju kakve su im pozicije u ovim nesigurnim
vremenima. I oni zaista cene ljude koji su spremni da budu do-
voljno habri da kažu istinu - čak i onda kada je to teško. Vođa
bez titule je uvek spreman na težak razgovor koga se slab iji i
manje kvalitetni ljudi plaše. Oni uvek komuniciraju n a način
koji je neverovatno, čak zapanjujuće realan. Oni će uvek prvi
reci istinu - čak i kada im glas drhti, a dlanovi se znoje."
..Oni se oslanjaju na teške uslove kao što se skijaš oslan ja
na planinski vrh", dodao sam, vraćajući se na Tajevu glavnu
^etaforu.
io 8 ROBIN Š AR M A

„Sviđa mi se ovaj momak, Tomi", rekao je Taj. „Mada se oso-

bi kojoj se otvoreno obraćaš možda neće dopasti ono što čuje,
ili možda neće razumeti to što govoriš - sve to nije razlog da ne
kažeš jasno ono što misliš." Potom je pogledao u Tomija.
Tomi je ponovo bio bled. Imao je problema s disanjem. Po-
čeo je da kašlje. Brinuo sam se za njega. Ovo je bio drugi put
u roku od nekoliko sati da mu nije bilo dobro. Prilikom našeg
prvog susreta u knjižari, Tomi je zračio vitalnošću, uprkos go-
dinama. Rano jutros na groblju bio je izuzetno raspoložen i
činilo se da puca od zdravlja. Ali sada u prodavnici ski opreme
Taja Bojda, Tomi je izgledao krhko. I bolesno.
,,Da li je sve u redu, Tomi?" pažljivo sam ga pitao.
„Nisam baš siguran šta se dešava, Blejk", priznao je posle
kraćeg oklevanja.
Taj je izgledao zabrinuto. „Ako želiš, možemo prestati."
,,Ne. Hvala vam, gospodo. Zahvalan sam vam na brizi, ali
ne brinite, biću dobro. Želim da Blejk danas nauči sve što je
potrebno. Zaista mislim da će iskoristiti filozofiju vodi bez ti-
tule i da će ga ovaj malo poznat metod uvesti u poslovanje i
društvo i upoznati ljude s njim. Obećao mi je. Zato je veoma
važno da nastavimo."
,,Ja sam čovek od reči, Tomi. Shvatio sam značaj koju reč
ima kada sam otišao u vojsku. Poštovaću naš dogovor", po-
tvrdio sam.
„Znam, prijatelju, da hoćeš. Molim te postaraj se da što više
ljudi čuje za filozofiju vodi bez titule. Na taj način ćeš ne samo
probuditi vođu u sebi, već i druge ljude inspirisati da to učine.
Hajde da nastavimo. Biću ja dobro."
Taj je klimnuo glavom. „Okej. Organizacija koja neguje takvu
atm osferu u kojoj se Ijudi p la še otv oren o da g o v o re predstavlja
m esto u k o m e Ijudi žive u z ab lu d i ifa n ta z iji. Kao što sam već
rekao, kako misliš da izgradiš uspešnu kompaniju ako niko
ne želi iskreno da govori o tome šta treba promeniti nabolje?
Naročito kada su vremena teška, ključno je ne samo da bespre-
korno komuniciramo već i da komuniciramo više nego što se
čini da je potrebno. Sa deoničarima. Kolegama. Dobavljačima.
VOĐA B E Z T I T U L E 109

Da pažljivo saslušamo kako se osećaju i tako suzbijemo glasine

i tračeve. Tako svi odnosi ostaju besprekorni. Ne stvaraju se
problemi. Nema osnove za nesporazume. Ljudi osećaju da ti je
zaista stalo do njih - i onoga što ih brine. Takođe veoma važno
u celoj ovoj priči je vreme provedeno licem u lice."
„Licem u lice?", pitao sam.
„Tako je. Nikada ne šalji imejl ako možeš lično da razgova-
raš. Izađi iz kancelarije i porazgovaraj s kolegom ako moraš
nešto da raspraviš ili da se dogovoriš. Nastoj da kvalitetno
provedeš vreme s mušterijama. Ne sakrivaj se iza tehnologije
kada je potreban lični kontakt. Poslednja stvar koju želim da
kažem o komunikaciji i iskrenom razgovoru jeste da a k o j e
nešto važno n ekom e ko j e tebi važan, treb a lo bi da bu d e važno
i tebi."
„Sviđa mi se ta ideja, Taj. Ako je nešto važno nekome ko je
meni važan, onda bi trebalo i meni da bude važno."
„Toga se treba pridržavati. Meni je bilo od velike pomoći
u vođenju ove radnje. Neke od mojih m ušterija dolaze ovde
već preko dvadeset godina. Voziće se i sat vremena ako treba,
ali će doći kod mene. U tom e je suština lojalnosti. Sve u sve-
mu, hoću da ti kažem da u ovakvim vremenima komunikacije
nikad nije dosta. A jedna od najvažnijih uloga vođe bez titule
je da podeli tačne inform acije, pregršt nadanja i pokretačku
viziju. Postani profesionalac u komunikaciji. To je samo deo
onoga za šta si plaćen."
„Nekad se plašim da ću uvrediti ljude s kojima radim ako
prema njima budem previše iskren", rekao sam razmišljajući
o Tajevim rečima.
„Postoji razlika između toga biti iskren i biti nekulturan,
Blejk. Osloni se na svoj zdrav razum. I zapamti: m ožeš da ka ž eš
šta g o d poželiš a k o to k a ž eš s poštovanjem ."
„Još jedna odlična misao", priznao sam.
„Koja se odlično pokazala u primeni", dobacio je Tomi, lista-
jući sportski magazin. Činilo se da mu je malo bolje.
„Tako je", nastavio je Taj. „Možeš da budeš otvoren i kažeš
sve što želiš sve dok to radiš s poštovanjem i dozvoljavaš sago-
110 ROBIN ŠARM A

vorniku da sačuva samopoštovanje. A to je zaista važno. Reči

mogu da povrede. Ljudi pamte reči koje su ih povredile, čak
i posle mnogo godina. Reči imaju moć. A opet mnogi ljudi to
zaboravljaju. Govorimo grubo i povređujemo ljude oko sebe
onim što izgovaramo. Pišemo neprijatnosti i koristim o reči
za uvrede. Najbolje vođe se ne ponašaju na taj način. U svakoj
komunikaciji oni podsećaju ljude na ono najbolje u sebi i in-
spirišu ih da budubolji. Izuzetne vođe koriste pozitivne reči
ohrabrenja i podrške koje inspirišu ljude da postupaju na naj-
bolji način. Pogedaj samo šta su vođe poput Džona F. Kenedija,
Gandija, Mendele i Martina Lutera Kinga učinili zahvaljujući
samo snazi svojih reči."
„Nikada nisam mislio da reči poseduju moć."
„Poseduju, i to zaista. Tvoje reči mogu ljudima da ukažu
na mogućnosti kojih nisu ni bili svesni. Tvoje reči mogu da
navedu ljude da premaše svoje sposobnosti i rade na najbolji
mogući način čak i tokom najstresnijeg perioda. Vidiš, Blejk,
ako neko mnogo greši, uobičajen način kom unikacije s njim
je sledeći: ‘Ne radiš kako treba i bolje bi ti bilo da to ispraviš.'
Ali takva komunikacija obeshrabruje ljude. Tačno je da treba
biti jasan i iskren. Ali zašto umesto toga ne bismo rekli: 'Cenim
što ulažeš mnogo truda, ali hteo bih da s tobom podelim još
neke ideje koje bi ti pomogle da posao obavljaš još bolje'? Ve-
ćina poslovnih ljudi koristi negativnu terminologiju. Upadaju u
zamku smatrajući da moraju biti grubi da bi postigli rezultate.
Ali ostvarićeš daleko više ako su tvoje reči ohrabrujuće. Mo-
žeš da kažeš ono što želiš koristeći se pozitivnijim rečnikom.
Sve je stvar jezika. Ljudi koji uspešno komuniciraju svesni su
toga. Takođe bi trebalo da kažem da tvoje reči utiču i na tvoju
dobrobit."
„Zaista?"
„Bez svake sumnje. Ono što govoriš utiče na to kako se ose-
ćaš. Ako nešto štoti se dešava okarakterišeš kao 'katastrofu', to
izaziva određenuemocionalnu reakciju u potpunosti različitu
od one koja bi se izazvala da si to nazvao 'osnovom za pobolj-
šanje'. Rečikoje koristimo utiču na to da li ćemo sa optimiz-
VOĐA BEZ TITULE m

mom ili apatijom gledati na ono što nam se događa. Trebalo

bi da znaš da su reči samo verbalan iskaz tvojih osećanja. Tvoj
rečnik izražava tvoja uverenja."
,,A naša uverenja utiču na naše ponašanje, koje opet dovodi
do određenih posledica", rekao sam.
„Tako je. Vođe bez titule su besp rekorn e po pitanju reči koje
koriste. Oni ne ogovaraju. Ne žale se. Ne osuđuju. Nikada ne
psuju. U svakodnevnoj komunikaciji koriste reči koje inspirišu,
uzdižu i podstiču."
,,Ne samo druge ljude, već i njih same."
„Tako je", potvrdio je Taj. „Zato pazi na svaku reč koju iz-
govaraš. Iznenadićeš se kad prim etiš kako tvoj 'novi rečnik
vođe' pozitivno utiče na tvoj nivo energije, tvoju želju za izu-
zetnošću, promenama i na tvoje celokupno ponašanje. Reči
koje izgovaraš utiču na ono što govore ljudi oko tebe, jer utičeš
na druge svojim primerom. Reči su zarazne. Upotrebom ovih
reči, poboljšaće se kultura celokupne organizacije. Takođe bi
trebalo da kažem da će nešto o čem u s e g o v o r i tim e p o sta ti jo š
izrazitije. Ako vreme provodiš u gunđanju i žalopojkama zbog
stresa i promena na poslu, zapravo samo pojačavaš stres. Ono
na šta se usredsrediš postaje jače. Energiju usmeravaš na ono
o čemu govoriš. Ako o nečemu govoriš, ono postaje sve izra-
ženije u tvojoj svesti zato što mu posvećuješ pažnju. Kao što je
to rekao otac moderne psihologije Vilijam Džejms: 'Naše isku-
stvo čini ono čemu se posvetimo.' Duboko se zamisli nad ovom
izjavom. Neizmerno je važna. Ako ogovaraš kolegu, samo još
više toneš u negativno razmišljanje. Ako neprestano gunđaš
zbog neprijatnosti na poslu ili u ličnom životu, desiće se upra-
vo ono što najviše želiš da izbegneš. Ono o čem u p riča š dobija
na značaju i p osta je jo š istaknutije. Reči poseduju moć."
„Znači, vođstvo je u bliskoj vezi s razvijanjem određenog
rečnika vođe", ponovio sam da bih utvrdio gradivo.
„Tako je. Zaista je tako, Blejk. Neka tvoj cilj postane upo-
treba takvog rečnika. Sada dolazimo do 0 u GOŠOR 0 znači
odrediti prioritete’. Sa svim promenama u poslovnom svetu,
danas je lako udaljiti se od svoje vizije, misije, vrednosti i ci-
112 ROBIN ŠARM A

ljeva. Kada stvari krenu loše, kao da postoji snažan poriv da se

sve uništi. Ali vođe bez titule ostaju verne svojim ciljevima. Oni
ostaju usredsređeni na ono što je za njih najvažnije. Oni ostaju
odani osnovnim ciljevima. Žive i rade po principu: Usredsredi
se na ono što j e najbolje, sve osta lo zanem ari. Živeti u skladu sa
ovim pricipom jedna je od osnovnih tajni velikog uspeha. Još
jedan način gledanja na sve o čemu govorim jeste da uvidiš da
biti vođa zn ači zn ati vrlo m alo o većini stvari, ali n everovatn o
m n ogo o n ekoliko stvari. Zato su vođe fantastične u onome na
šta se fokusiraju. Fokusirati se. Fokusirati. Fokusirati. Do gra-
nice sa opsesijom."
„Mislio sam da je opsesija nešto loše", rekao sam.
,,Ne, ako je reč o zdravoj opsesiji. Rastuća želja da posao
obaviš odlično predstavlja osnovu koja će ti omogućiti da izra-
ziš svoje najbolje potencijale i veoma je pozitivna. Zaista je
divno posvetiti se izgradnji izvanredne organizacije koja nudi
odličnu uslugu i proizvode. Za svaku pohvalu je nastojanje da
svoje strahove preobraziš u moć i svoje slabosti u snagu. Nema
ničeg lošeg u tome fokusirati se, čak i opsesivno, na ono što ti
znači. Jedino tako ćeš pobediti u ovom svetu koji ti nudi suviše
mogućnosti izbora i previše informacija."
,,Na poslu sam rastrzan na sto strana", priznao sam. Izgleda
da ne mogu da se koncentrišem na jednu stvar duže vreme.
Uz sve telefonske pozive, imejlove i niz drugih stvari koje mi
odvlače pažnju, na kraju dana imam osećaj da sam imao toliko
posla, a da zapravo nisam ništa posebno uradio. A posle toga
se osećam još opterećenije."
„Čak i ako je za tebe posao podrazumevao samo da obavljaš
ono što moraš, ključno je da zapamtiš da nije isto ako nešto uradiš
i ako to uradiš na najbolji mogući način! Mnogi od nas su isuviše
obuzeti time da budu zauzeti u ovom nesigurnom vremenu pu-
nom burnih promena. Mnogi od nas žure, ali malo postižu. Evo o
čemu m oraš neprestano da misliš: da iz haotične složenosti dospeš
do elegantne jednostavnosti. U ovim burnim vremenima punim
preokreta, ljudi lako gube kompas i obuzeti su time da deluju
zauzeto umesto da budu produktivni u ostvarivanju korisnih re-
VOĐA BEZ TITULE 113

zultata. U čemu je poenta baviti se beskorisnim stvarima? Nema

svrhe provoditi dane u penjanju na planinske vrhove da bi na
kraju nedelje shvatio da si odabrao pogrešne. Kakvo je to samo
traćenje tri najznačajnija izvora vođstva: vremena, talenta i, što
je najvažnije, energije! Lična energija je najznačanije sredstvo u
današnjem poslovnom svetu. Možeš biti genije, imati pred sobom
neverovatne prilike i planirati da ih sve ostvariš. Ali ako nemaš
dovoljno energije svakoga dana, nećeš ostvariti ništa. Nikada nije
bilo tako lako kao danas u svetu punom burnih promena skrenuti
s pravog puta! Provoditi dane obavljajući pogrešne poslove. Biti
odličan u nebitnim stvarima. Tako samo gubiš energiju. Daleko je
pametnije biti produktivan - i fokusirati se na postizanje pravih
rezultata."
,,To zaista ima mnogo više smisla."
„Najbolje vođe su nepogrešivo usredsređene na poslove od
najvećeg značaja. Oni su krajnje odlučni da budu skoro vojnič-
ki koncentrisani na najbolje prilike i ne đozvoljavaju da im bilo
šta drugo odvuče pažnju. Oni su dovoljno disciplinovani da
ostanu verni svojim ciljevima i svemu ostalom kažu ‘ne'. Moraš
da utvrdiš svoje prioritete. A potom da budeš siguran u sebe i
dovoljno pametan da odbaciš sve ostalo. Znam da zvučim kao
generalni direktor, ali ja sam samo običan momak. Ali nepre-
stano čitam i volim ovu veliku igru koju zovemo poslom. Po-
slovanje ima mnogo sličnosti sa sportom. Tako je uzbudljivo!
Bilo kako bilo, hoću da kažem da moraš da dođeš od složenosti
do jednostavnosti tako što ćeš odbaciti sve nebitne aktivnosti
da bi se usredsredio na bitne."
„Veoma značajna ideja, Taj" rekao sam.
,,Ne samo da sam pročitao milion knjiga o poslovanju - već
i gomilu biografija. Volim da saznam kako su razmišljali neki
od najznačajnijih ljudi u istoriji. Shvatio sam da su vođstvo i
uspeh poput tajnog koda koji većina ne zna. Svi uspešni ljudi
se ponašaju na isti način i tako postižu vrhunske rezultate."
,,Ti si provalio šifru", rekao sam i otpio gutljaj vode.
„Tačno tako", odgovorio je Taj, zadovoljan m ojom reakci-
jom. „Sećam se da sam čitao knjigu o Mikelanđelu - čuvenom
114 ROBIN ŠARM A

vajaru. Primenjivao je zanimljivu tehniku u pravljenju svojih

čuvenih dela: najpre bi zamislio savršenu viziju skulpture u
komadu mermera. A zatim bi uklonio višak m aterijala. Isto
važi i za vođe bez titule. Odbaci sve trivijalno da bi mogao da
prioneš na posao. Iskoristi svaki minut da bi radio sam o ono
što će te dovesti bliže cilju. Bolje radi manje, ali kvalitetnije.
Jer ljudi koji pokušavaju da sve ostvare na kraju ne postignu
ništa. Fokusiraj se. Fokusiraj. Fokusiraj", ponovio je da bi ista-
kao značaj.
Taj je brzo dodao: „Predlažem ti da zapamtiš pravilo 8 0 /2 0 :
osam deset posto rezultata postižeš na osnovu dvadeset po-
sto aktivnosti. Upoznaj i primenjuj ovih nekoliko dragocenih
saveta koji će ti pomoći da postigneš sjajne rezultate. A onda
nastoj da budeš zaista dobar u tim stvarima. Budi izvanred-
no ekonom ičan po pitanju onoga što radiš i relativno lako
ćeš ostvariti ono što želiš. Vođe bez titule žive u skladu s Pet
osnovnih aktivnosti."
„Pet osnovnih aktivnosti?", pitao sam pošto mi je izraz bio
nepoznat.
„Pet osnovnih aktivnosti su ključne aktivnosti čija će ti moć
dozvoliti da svoj posao obavljaš na najbolji mogući način",
objasnio je Taj.
„Ali i da živiš na najbolji način", dodao je Tomi. ,,Te dve stva-
ri su međusobno povezane. Kao što je Gandi jednom prilikom
rekao: 'Čovek ne može postupati ispravno u jednoj oblasti svog
života ako u drugoj postupa loše. Život je nedeljiva celina.' Tvoj
privatni život utiče na tvoj posao i obratno."
„Tomi je u pravu, Blejk. Znam da ćeš do kraja dana naučiti
neke zaista važne ideje o ravnoteži u životu. Ali za sada te
molim da se usredsrediš na onih nekoliko aktivnosti koje će
te dovesti korak bliže tvojim prioritetima. Ako taj način rada
budeš prim enjivao na poslu, od dana ispunjenih stresom i
problem im a, dospećeš do vrem ena ispunjenog produktiv-
nošću i jednostavnošću. Iako ti to možda zvuči neverovatno,
pošto ćeš neke stvari obavljati bolje nego pre, im aćeš više
vremena."
VOĐA BEZ TITULE 115

„Da budem praktičan" rekao je Taj i odgrizao još jedan zalo-

gaj, „predlažim ti sledeće. Svakog jutra pre nego što se otisneš
među ljude, provedi neko vreme sam sa sobom. Nađi vrem ena
za razm išljanje. Razmišljanje u tišini, dok ostatak sveta spava
odlična je aktivnost ako želiš da budeš izuzetan. Razmišljanje
o sebi vodi te jasnim zaključcima. A što jasniji budeš po pi-
tanju prilika koje ti se pružaju i načina postupanja, brže ćeš
ostvariti svoje najvažnije ciljeve. Ova aktivnost će te sama po
sebi preobraziti od zauzetog do izuzetnog u postizanju izuzet-
nih rezultata. U vezi sa ovim jutarnjim razmišljanjem o svojim
prioritetima je i postavljanje dnevnih ciljeva, što predstavlja
naviku od neprocenjive važnosti. Da li ti je Ana govorila o Pet
dnevnih pravila, Blejk?"
„Jeste. Odlično sredstvo. Jedna od najboljih taktika vođstva
koju sam do sada naučio, Taj."
„Odlično. Savetujem ti da svakoga dana obnavljaš Pet bitnih
stvari koje treba da postigneš u svojoj karijeri da bi znao da
si dao sve od sebe, i da ih zapišeš. Tako ćeš se usredsrediti na
svoje osnovne prioritete. Ako zapišeš svoje ciljeve, oni neće
predstavljati samo puke uopštenosti i više ćeš se posvetiti
njihovom ostvarenju. Na taj način će tvoji prioriteti steći kre-
dibilitet, a sam taj proces će dovesti do oslobađanja pozitivne
energije koja će ti omogućiti da brže ostvariš rezultate."
,,A šta znači Š?" upitao sam, jer sam imao osećaj da je Taj
spreman da pređe na objašnjenje sledećeg slova u akronimu
GOŠOP, da bi mi pomogao da usvojim princip filozofije vodi
bez titule koji glasi burna vrem en a stvaraju velike vođe.
,,0no znači 'šanse nastaju iz teškoća’. Jedna od najboljih po-
uka koje mogu da podelim s tobom je to da svaki problem nosi
u sebi neku novu šansu. Svako prokletstvo prati blagosolov.
Svaki neuspeh otvara neka nova vrata. Ako imaš hrabrosti da
kroz njih prođeš, bićeš još uspešniji nego što si bio pre nego
što su nastupili problemi. ‘Tek kada se dovoljno smrkne, mo-
žeš da vidiš zvezde', glasi stara izreka. Želim da zapamtiš da
svaki problem sobom nosi nešto dobro. Sa svakim snom koji
um re rod i se novi. Potrebno je da naučiš da razm išljaš na taj
116 ROBIN S AR M A

način. Problemi nisu ništa drugo do osnova za nove šanse. Da

ti kažem istinu - uslovi nisu ni dobri ni loši. Oni su takvi kakvi
su. Način na koji ih d oživ lja v a m o čini ih 'dobrim' ili ‘lošim'.
Odlična vest je da je taj način pod našom kontrolom."
„Kad se jedna vrata zatvore, druga se otvore?", pitao sam
se naglas.
,,Na neki način. Nije stvar samo u tome da ti se nova vrata
otvore istog trena kad doživiš poraz, druže. Poenta je u tome
da kad se vrata zaista otvore, to je šansa da dođeš do bolje po-
zicije u odnosu na onu u kojoj si bio pre toga. Krizna vrem en a
so b o m n ose izv an red n e m ogu ćn osti. Zapamti da su najjače i
najsnažnije vođe nastale iz borbe i poraza. Teškoće oslobađaju
plemenitu hrabrost u svakome od nas - ako im to dozvolimo.
Naći se na podu, obeshrabren i okrvavljen samo je deo pro-
cesa obavljanja posla u ovim vremenima punim dramatičnih
promena. Ključ nije u tome da li ćeš se suočiti sa izazovima -
zato što hoćeš. Ključ je u tome šta ćeš uraditi kada se suočiš s
teškoćama. I koliko brzo ćeš se ponovo naći na nogama. Molim
te da shvatiš da je dolazak na vrh samo prazna pobeda ako pri
tome ne prođeš kroz dolinu tame."
,,Da znaš da si u pravu. Najbolje sam se osećao kada sam
dobio nešto za šta sam m orao da se žrtvujem. Mislim da su
najvrednije pobede u životu one do kojih se najteže dolazi."
,,A teškoće mogu biti samo sredstvo koje će ti pomoći da
doživiš još veći uspeh i sreću. Helen Keler je napisala sledeće:
‘Da na svetu postoji samo sreća, nikada ne bismo naučili da
budemo hrabri i strpljivi.' Suština vođstva je da prevaziđeš
teškoće i d a ih iskoristiš d a bi n ap red ov ao. Da u preprekam a
vidiš skriveni blagoslov. Potrebna je vežba da bi počeo da raz-
m išljaš na taj način. Ali ja znam da ćeš uspeti u tome, Blejk.
Siguran sam u to."
„Hvala ti na tome, Taj. Znam da više ne želim da izigravam
žrtvu. A posle današnjeg dana sam siguran da to više neću
biti. Danas se osećam nadahnuto kao nikada do sad. Ponovo
imam nadu, osećam da sam jak, snažan. Ponovo imam osećaj
da moj život ima svrhu i smisao. Sada znam da mogu da po-
VOĐA B E Z T I T U L E 117

stanem vođa i da na poslu mogu da izvršim veliku promenu,

iako nemam titulu. Ali želim da budem iskren prema vama. Sve
što sam danas naučio ima smisla. I zvuči moguće. Ali šta će biti
ako se sutra probudim sam u stanu i čujem taj glas straha za
koji si rekao da si ga čuo u svojoj glavi kada si se našao na vrhu
planine? Šta ako počnem da primenjujem filozofiju vodi bez
titule i ljudi mi se, kao i obično, počnu smejati? Šta ako uradim
to što predlažeš, ali ne uspem da ostavim iza sebe sećanja iz
rata ili iz prošlosti?"
„Hvala ti što si otvoren prema nama, druže. To je prilično
hrabro od tebe. Možda imaš daleko više hrabrosti nego što
misliš. Potrebno je da čovek bude siguran u sebe da bi govorio
o svojim slabostima. A onog trena kada svoje strahove javno
iskažeš i postaneš ih svestan, oni gube snagu. Da se vratim
sada na tvoje pitanje. Najpre bih ti sa v eto v a o d a n e d ozv oliš
da tobom upravlja m išljen je drugih. A drugo je ND", rekao je
Taj tajanstveno.
,,ND?"
„Nastavi dalje. ND. Ponavljam to sebi svaki put kad pomi-
slim da nema izlaza. Tajna opstanka u teškim vremenima je
n astaviti dalje. Pevačica Džoan Baez je to savršeno izrazila:
‘Suprotnost očajanju je delanje.' K ada su v rem en a teška, na-
stavi dalje. Nastavi da praviš najbolje izbore koje možeš i radi
koliko je u tvojoj moći. Nastavi da napreduješ ma koliko ti to
delovalo teško i izvuci se iz nevolje. Smisli kako da izađeš iz
problema. Ne zaboravi da svako pozitivno delo vodi pozitiv-
nim rezultatima čak i ako ih tog momenta nisi svestan. To je
zakon prirode, batice. Odlični postupci u lošim uslovima na
kraju m oraju voditi odličnim rezultatima."
„To je zaista od pomoći", rekao sam. ,,0d izuzetne pomoći.
Da nastavim dalje kada počnem da sumnjam i sabotiram sa-
mog sebe", rekao sam.
„Ponekad uspeh ne čini donošenje prave odluke - već dono-
šenje odluke uopšte - a onda nastojanje da je elegantno i brzo
sprovedeš u delo", rekao je Taj, protegao se i duboko udahnuo.
Pretpostavio sam da se radi o nekoj tehnici koju je naučio dok
 118 ROBIN ŠARM A

je bio vrhunski sportista da bi sačuvao energiju. „Činjenica je

da je izbegavanje donošenja odluke - a time i delanja - u stvari
odluka. Ostati sm iren i hladan usred promena je s t e odluka.
Ne raditi ništa je s t e odluka. Uvek biti u pokretu. Nikada ne
ostati zaglavljen u mestu. Japanci to lepo kažu: 'Ako te obore
sedam puta, ustani i osmi put.' Kada se obeshrabriš i poželiš
da odustaneš, nastavi dalje. ND. Kreni - čak i ako nisi siguran
gde ideš. Korak napred ima snagu. N ajgora stvar koju m ožeš da
u radiš u burnim vrem enim a je s te da ne radiš ništa. Stagnacija
je početak kraja. Veruj mi."
„Hoćeš da mi kažeš da istrajem u teškim vremenima i suo-
čim se s problemima, je li tako?"
„Tako je. Istrajn ost i strp ljen je. Dve izvanredne osobine
pravog vođe koje će te voditi u teškim i burnim vremenima.
Kao što sam ti već rekao kada sam govorio kako sam učio
skijaše da postanu bolji, p otrebno je da ih p rim enju ješ da
bi savladao promene i dospeo do m esta na kome si oduvek
želeo da budeš. Neverovatno je šta sve m ožeš da ostvariš
samo kada rešiš da ne odustaješ. K ada sh v a tišd a neuspeh ka o
opcija ne postoji. Da si osoba koja odbija da gubi. Vinston Čer-
čil je to lepo rekao: 'Nikad se ne predaj - nikad, nikad, nikad,
nikad, ni u malim ni u velikim stvarima, krupnim ili sitnim,
nikad se ničemu ne predaj, osim vođstvu zdravog razuma i
časti.' I j o š nešto, d a le k o j e b o lje d o ž iv eti n eu sp eh u p o k u ša -
ju d a ostv ariš svoje n ajviše a m b icije n ego d a v rem e tra ćiš na
g le d a n je televizije.'
„Čekaj, moram to da zapišem", rekao sam sa osmehom pu-
nim poštovanja. Uzeo sam papir s kase i nažvrljao to što je Taj
rekao.
Taj je nastavio da priča. ,,U svom poslu prim enjujem na-
čelo da ako me sedam puta obore, i osmi put ustanem. Na taj
način se suočavam s problem im a. Osam podizanja na noge
na svakih sedam nokdauna. Ako se između mene i cilja koji
želim da ostvarim nađe zid, uradiću sve što je potrebno da ga
preskočim. Ili obiđem. Ili prođem ispod njega. Jednostavno, ne
odustajem. Budem i oboren. I krvav. Ali samo obrišem krv i na-
VOĐA B E Z T I T U L E 119

stavim da pokušavam da dođem na drugu stranu zida koji stoji

između mene i mog cilja. Zaista moraš biti veoma jak i u toj
meri posvećen uspehu ako želiš da uspeš u današnje vreme."
„Zaista?" pitao sam.
„Bez sumnje, Blejk. Zaista verujem da je možda malo ne-
p rijatn o k a d a isp ad n eš sm ešan a li a k o d ozv oliš d a te sum nje
i s tra h o v i sa v lad aju , o s e ć a ć e š se n ep rija tn o čita v o g ž iv ota.
Slama mi srce kad vidim kako se ljudi igraju svojim poslom
i životom. Padaju mi na pamet reči čuvenog psihologa Abra-
hama Maslova: 'Generalno gledano plašimo se da postanemo
ono što naslućujem o da bism o zaista mogli biti.' Molim te
da me saslušaš: samo zato što ne možeš da uvidiš da u sebi
nosiš potencijal vođe i neslućene m ogućnosti koje su pred
tobom, ne znači da one ne postoje. Iskreno verujem da prepre-
k e p redstavljaju sam o test d a bi se p rov erilo d a li n ešto z aista
želiš. Poteškoće su sam o te st tvoje sp rem n o sti da prihvatiš
nagradu koja ti se pruža. Većina ljudi odustaje kad naiđe na
zid. Ja ne."
,,U redu, momci", rekao je Taj i počeo da glača par skija.
„Znam da treba da se sretnete s još dva učitelja do kraja da-
našnjeg dana, a ja m oram da se vratim poslu. Zato ću sad
završiti sa objašnjenjem poslednjeg slova skraćenice. 0 služi
da te podseti da je potrebno da 'odgovoriš', a ne da reaguješ u
burnim vremenima. Zamka u koju mnogi poslovni ljudi upa-
daju kada se suoče sa izazovima jeste to da se toliko uspaniče
da za vreme radnog dana moraju da isključuju pet požarnih
alarma. Ustanu ujutro, odlaze na posao i gube vreme jer pre-
terano reaguju. Umesto da se izdignu iznad situacije, dozvo-
le da ih situacija proguta. P ostaju d e o p r o b le m a u m esto da
preuzm u ulogu v ođe i budu izvor rešenja. Batice, vodi računa
da ti ne pređe u naviku da reaguješ na izazove na poslu. Ste-
kni veštinu da na njih odgovoriš. Budi dostojanstven kada si
pod pritiskom. Prestani da brineš o onome što je izvan tvoje
kontrole i nastoj da popraviš ono što je u tvojoj nadležnosti.
Preuzmi inicijativu. Ako pokažeš inicijativu, to znači da si
ti osoba u timu koja pokreće stvari. Budi onaj koji pokreće.
120 ROBIN Š AR M A

Ostvari rezultate dok ostali čekaju da ih neko povede. Ne

zaboravi da se najbolji kvaliteti vođe iskazuju onda kada se
čini da se sve ruši. Umesto da stoje oduzeti od straha, oni
ostaju smireni, iskazuju svoje izvanredne sposobnosti i sve
menjaju. Reč je o ozbiljnoj igri. Govorim zapravo o čistom po-
rivu i superiornoj sposobnosti da se isključiš iz sve te zbrke
koja ti odvlači pažnju. Ne z a b o r a v i d a j e n a p o ra n r a d sa m o
zag rev a n je na putu do uspeha."
,,U vojsci sam shvatio značaj poriva i napornog rada. Što
sam više truda ulagao i što sam više vežbao tokom obuke, po-
stajao sam bolji. Izgleda da ljudi lako zaboravljaju da je potreb-
no vreme da bi čovek postao uspešan u nečemu. A šta znači P
u GOŠOP?" pitao sam.
,,Tu je da podseti na značaj 'pohvale’. Ako želiš da budeš
vođa bez titule, moraš biti uzor i inspiracija u svetu koji če-
sto veliča ono najgore. Tu je da te podseti da obasjaš ljude.
Da ljudi imaju potrebu da ih drugi cene - čak i zbog najm a-
njih stvari koje učine u stresnim i teškim vrem enim a. Živi
do kraja života kao jedan od retkih koji inspirišu druge na
akciju, koji traže u ljudima ono što je dobro i koji pozdrav-
ljaju svaki, pa i najm anji pozitivan čin. Većina ljudi misli da
biti vođa znači ispravljati i kritikovati druge kada greše. Ali
to nije tačno. Biti pravi vođa znači čestita ti drugima kada
dobro obave posao. Kada hvališ svoje kolege, ne zaboravi
da malo ljudi zna kako da prihvati iskrenu pohvalu. Ali to
što tvoja pohvala neće biti ispravno shvaćena, ne znači da
ne treba da je iskažeš."
„Odlična primedba, Taj. Nekada padnem u tu zamku - pla-
šim se da pokažem da nekoga cenim iz straha da će me odbiti.
Moraću to da prevaziđem", priznao sam.
„Tako je. U svakom slučaju pokušaj da zaista pokažeš da
ceniš dobro obavljen posao. Prihvati izuzetnost drugih. Pohva-
li dobro obavljen posao. Pokaži da ceniš stručnost. Ne čekaj
da to uradi tvoj šef. Ti uradi. Vodi bez titule. Vodi bez titule,
brajko moj."
VOĐA B E Z T I T U L E 121

Drugi razgovor o vođstvu u kontekstu

FILOZOFIJE VODI BEZ TITULE:

Burna vremena stvaraju velike vođe

Pet pravila:

Govori otvoreno

Odredi prioritete

Šanse nastaju iz poteškoća

Odgovor umesto reakcije

Pohvala i druge

Koraci koje je neophodno PREDUZETI

Zapišite najpre u svom dnevniku jednu jedinu najbolju pri-

liku koja vam se ukazala da sprovedete pozitivnu promenu
u svojoj organizaciji. A onda zapišite zašto jo j se opirete. Na
kraju navedite tri najprim am ljivije nagrade koje vas čekaju
ako se odlučite na promenu.

ClTAT KOJI TREBA ZAPAMTITI

„Život počinje kada izađete iz sigurne zone."

Nil Donald Volš

 Šesto poglavlje:

TREĆIRAZGOVOR 0 VOĐSTVU - TVOJ USPEH KAO

VOĐE ZAVISIOD DUBINE TVOJIH ODNOSA S LJUDIMA

„Najznačajniji deo formule uspeha je znati da se ophodiš

prema ljudima."

Teodor Ruzvelt

„Probudićeš najbolje u drugima samo ako daš najbolje od

sebe."
Hari Fajerstoun

Dok smi se vozili ka njujorškoj biblioteci, zahvalio sam se

Tomiju što me je upoznao s Tajem. Za kratko vreme koje smo
proveli zajedno, nekadašnji skijaški as je ostavio snažan uti-
sak na mene. I Taj i Ana su uticali da doživim promenu. Posle
susreta sa ovo dvoje posebnih učitelja, postalo mi je savršeno
jasno da je osnov filozofije vodi bez titule dovesti do p ro m en e
i učiniti stvari boljim nego što su bile.
Dok smo se približavali odredištu, zašli smo još dublje u
suštinu vođstva - i načina na koje ga je moguće iskazati. Raz-
govarali smo o potrebi da svako od nas primeni ovu filozofiju
u svom životu i učini korak napred od pozicije žrtve do pozicije
vođe. Dotakli smo se i principa po kome ti nije p o treb n a titula
d a bi bio vođa, o čemu je inteligentna i lepa Ana govorila uz
šoljicu kafe u skupom hotelu, i ponovili pet pravila sadrža-
VOOA B E Z T I T U L E 123

nih u skraćenici IVAPE, koje mogu da iskoristim da bi se ono

što sam naučio peobratilo u fantastične rezultate. Potom smo
pažljivo analizirali princip po kome bu rn a v rem en a stvaraju
velike vođe koji mi je otkrio nezaboravni snežni bog Taj Bojd,
uz moć sakrivenu u akronimu GOŠOP - i način na koji ovih
pet pravila mogu prim eniti da bih zablistao u svetu punom
tame. Izrazio sam iskrenu zabrinutost da ću se, bez obzira na
to što sam već doživeo duboku promenu u razgovoru s dvoje
učitelja, vratiti starom načinu života i izgubiti neverovatni dar
koji sam dobio.
„Uspećeš", obećao je Tomi. „Počni od malih koraka, a oni
će uskoro prerasti u naviku. To je kao da prvi put ideš stazom
kroz nepoznatu šumu. Sve ti je nejasno i osećaš se pomalo iz-
gubljeno. Ali što dalje ideš, sve ti je poznatije. I uskoro otkrivaš
da možeš da ideš zatvorenih očiju. Tako ćeš usvojiti i filozofiju
vodi bez titule. Ne zaboravi da sitne svakodn evn e p ro m en e na-
b o lje vrem en om d ov o d e d o n everovatn ih rezu ltata. Promena
je najteža u početku. Dobra vest je da vremenom postaje sve
lakše. I samo ćeš se osećati bolje, Blejk Veliki", rekao je Tomi
ohrabrujuće, obrativši mi se imenom kojim me je Ana nekoliko
puta oslovila u hotelu.
„Hvala ti na podršci. Uvek ću moći da računam na tebe,
zar ne? Ti si sad moj mentor, je li tako?" rekao sam s povere-
njem.
Tomi je zaćutao dok smo se približavali biblioteci. „Biću tu
onoliko koliko mogu, Blejk. Imam sedamdeset sedam godina.
Ne znam šta me čeka u budućnosti. Ali ne brini ništa, moj pri-
jatelju. Sve će biti dobro."
Nije mi bilo sasvim jasno šta hoće time da kaže. Tomi se
ponovo nasmešio i ja sam prestao da mislim o tome.
„Još dva susreta i završili smo, Blejk. Još dva učitelja i bićeš
upoznat sa četiri principa filozofije vodi bez titule. Bićeš više
nego spreman da se vratiš u knjižaru - i svom ličnom životu - s
novim saznanjem i veštinama koje moraš da primeniš da bi iska-
zao svoj potencijal vođe. A kada posao budeš obavljao vrhunski,
neće procvetati samo tvoja karijera u firmi Brajt majnd buks već
124 ROB INSARM A

i tvoj celokupan način života. To me podseća na nešto što je Džon

F. Kenedi jednom prilikom rekao: 'Definicija sreće podrazumeva
apsolutnu primenu sopstvenih sposobnosti, uz dozu izuzetnosti.'
Inače, učitelj s kojim ćemo se sada sresti je veći deo svoje karije-
re proveo u Šangaju. Bio je glavni direktor multimilijarderskog
ogranka kompanije u kojoj je bilo zaposleno preko dvadeset pet
hiljada ljudi. Neverovatno pametan momak, kad ti kažem. Skoro
kao ja", rekao je Tomi sa osmehom i stavio tamne naočare za sun-
ce koje je izvadio iz odeljka za rukavice.
Čovekje definitno bio pravo čudo. Istinski originalan. Na-
dao sam se da ćemo ostati u kontaktu i po završetku ovog
posebnog dana. Bilo je očito da Tomi nije sam o izvanredan
primer vođe bez titule, već i neverovatan čovek. Trebalo nam
je više takvih.
Bilo je skoro tri sata posle podne kad smo se penjali širokim
stepenicama u glavni hol njujorške Gradske biblioteke. Dok smo
prolazili ogromnim visokim hodnicima, nestrpljivi da se nađe-
mo sa sledećim učiteljem, okruživalo nas je mnoštvo knjiga.
Ispunjavao me je neki mir. Ne samo zato što je Tomi bio pokraj
mene već i zbog toga što sam opet bio među knjigama.
„Idemo na poslednji sprat, Blejk. Pretpostavljam da nikada
nisi bio tamo."
,,Ne, nisam", priznao sam. ,,U stvari nisam ni znao da tamo
ima nešto vredno da se vidi."
„Ima, moj prijatelju. I te kako ima", rekao je Tomi tajanstve-
no dok smo se neverovatno sporim liftom penjali ka vrhu.
Kad smo izašli iz lifta, zaprepastio me je prizor pred sop-
stvenim očima. Dirnuo me je, ili bolje rečeno ispunio strahopo-
štovanjem. S pogledom na Njujork pred nama je bila ogromna
kamena terasa s neverovatnom krovnom baštom. Leje šarenog
cveća su bile savršeno uređene, s natpisima koji su označavali
koji je cvet u pitanju i odakle potiče. Savršeno izvajane kamene
statue s likovima iz kineske mitologije ukrašavale su prostor
dok su sa zidova visile orhideje. Miris je bio neverovatan. Sve
je delovalo magično. Čuli su se zvuci klasične muzike. Prosto
nadrealno.
VOĐA B E Z T I T U L E 125

Iznenada se iza jedne od drvenih saksija sa cvećem pomolio

čovek. Bio sam zbunjen. Nisam mogao da vidim njegovo lice
jer je nosio plastičnu masku, poput Fantoma iz opere. Pevušio
je jednoličnu melodiju, poput monaha koji izgovara jutarnju
molitvu: „Sve je na ljudima. Sve je na ljudima. Sve je na ljudi-
ma!" Uplašio sam se. Pogledao sam u Tomija je r sam se za-
brinuo za njega. Ko zna na šta je ovaj nepredvidivi frenetični
čudak spreman:
„Hajdemo", povikao sam.
,,Ne idemo mi nigde", uzvratio je Tomi potpuno smireno.
Izgledalo je da Tomi nije nimalo zabrinut. Smireno je stajao
među lejama divnog cveća skrštenih ruku i izgledalo je da se
dobro zabavlja. Nasmešio se.
,,De, de, Džeksone, nećem o da uplašimo novajliju", rekao
je.
Neznanac je stao mirno. Polako je skinuo masku. Ispostavi-
lo se da je reč o čoveku od šezdesetak godina veoma prijatnog
izgleda. Izgledao je kao neka mešavina Šona Konerija i Konfu-
cija. Znam da to nije lako zamisliti, ali na mene je ostavio takav
utisak. Činilo se da je veoma prijatna osoba.
,,To mdDora da je čuveni Blejk iz knjižare", rekao je čovek
ljubazno, Uhvatio me je obema rukama, kao što to rade vrhun-
ski političari. Ne samo da sam se opustio, je r sam shvatio da
je reč o trećem učitelju, već sam počeo da se osećam važnim
zbog načina na koji su me predstavili. Čovek je bio potpuno
usredsređen na mene. Činilo se da ga okolni svet ne zanima.
Slušao sam o ljudima koji poseduju sposobnost da se u njiho-
vom društvu osetite kao da ste najznačajnija osoba u prosto-
riji. Ovaj učitelj je očito bio jedan od njih.
„Blejk, voleo bih da upoznaš Džeksona Čena. On je moj bli-
zak prijatelj."
„Dođi, Blejk. Nisam hteo da te uplašim. Samo sam hteo da
ti srce zalupa. I da ti pružim malo uzbuđenja u ovom nevero-
vatno dosadnom svetu u kome živimo. Život je postao prilično
težak za mnoge. Svi su isuviše obuzeti tim da ostanu dorasli
svemu. Moramo da se opustimo i zabavimo. Samo sam hteo
126 ROBIN SARM A

da te nasmejem. Izvinjavam se ako sam preterao. Izgledao si

pomalo zabrinuto", rekao je Džekson iskreno.
U redu je. ND", rekao sam prim enjujući ono čemu me je
Taj naučio. Iznenadilo me je koliko toga sam zapamtio. Mož-
da ovaj metod u koji me je Tomi uputio sadrži neku skrivenu
poruku koje nisam svestan a koja čini da ga lakše usvojim. Kao
što su Ana i Taj rekli, skraćenice pomažu da zapamtiš pravila.
Prilikom našeg prvog susreta, Tomi je rekao da će učenje biti
„automatsko". Počinjao sam da uviđam da je bio u pravu.
„Vidim da je upoznao našeg skijaša", rekao je Džekson ša-
leći se.
„Da. Upravo dolazimo od njega. Hvala ti što si našao vreme-
na za nas", rekao je Tomi ljubazno.
,,Sa zadovoljstvom. Kako je Taj? Zaista mislim da si upoznao
pravog genija koji u teškim uslovima postiže neverovatne re-
zultate. A i izuzetnu osobu", rekao je Džekson privrženo.
„Bio je odličan. Pun poleta i pametnih saveta, kao i uvek",
rekao je Tomi. „Rekao mi je da ti prenesem pozdrave i da ćete
se uskoro videti."
„Odlično", rekao je Džekson srdačno. „Dakle, Blejk, čujem
da si ratni veteran. Pre nego što počnemo, moram da kažem:
hvala ti. Neizmerno sam ti zahvalan", izrazio je on svoju za-
hvalnost.
„Nema na čemu", rekao sam iskreno.
„Šta biste želeli da popijete?", pitao je Džekson učtivo. „Kafu,
čaj ili vodu? Upravo sam napravio čokoladni kolač - s veoma
ukusnim komadićima čokolade", dodao je kao da je đak prvak,
a ne bivši izvršni direktor.
„Za mene čokoladni kolač", rekao sam i naš domaćin nesta-
de na tren, a zatim se pojavio s poslužavnikom punim kolača
koji su me podsetili na kolače kakve je pravila m oja majka.
Njihov miris me je rastužio. Nedostajala mi je majka. Neiz-
merno.
„Znači provodiš vreme na ovoj divnoj terasi i jedeš kolače
po ceo dan", rekao sam dobrodušno, vraćajući svoje prethodno
raspoloženje.
VOĐA BEZ TITULE 127

„Moglo bi se i tako reći", rekao je Džekson i zatvorenih očiju

probao kolač uživajući u njegovom ukusu.
,,On je baštovan ovde, Blejk. Veliki vizionar koji je ovu
betonsku terasu prekrivenu prljavštinom pretvorio u ovaj
čudesni prizor pred tobom. Ono što je za druge bilo sm etli-
šte u njegovim očim a je bila oaza. I što je još važnije, on je
svoju viziju o stv a rio i postigao neverovatne rezultate koje
vidiš."
Bašta je bila prelepa. Džekson mora da je bio najkreativniji
direktor u svom prethodnom poslu.
„Impresivan prizor", potvrdio sam. „Nikada pre nisam video
ništa nalik ovome."
„Pošto sam pre nekoliko godina dao otkaz na mesto izvrš-
nog direktora, vratio sam se u Njujork. Šangaj je bio nevero-
vatan, ali mi je ovaj grad zaista nedostajao. Morao sam da se
vratim kući. Imao sam sreće da, zahvaljujući uspehu u poslu
kojim sam se prethodno bavio, nisam više m orao to da ra-
dim, pa sam odlučio da se posvetim svojoj najvećoj ljubavi:
baštovanstvu. Kada me je jedan od prijatelja, koji je inače član
izvršnog odbora biblioteke, doveo ovde jednoga jutra, uvideo
sam njegovu vrednost. Odlučio sam da ovo mesto pretvorim u
najlepšu baštu na svetu koju je iko ikada video. To je bio pun
pogodak. Uskoro nameravamo da je otvorimo za javnost. Tako
će svi moći da uživaju u daru koji je sada ovde pred nama."
„Hoćeš li posetioce dočekivati s tom maskom?" pitao sam u
šali. „Moram da priznam da si mi uterao strah u kosti."
Džekson se nasm ešio - očito mu se dopao moj pozitivan
pristup. „Sviđa mi se ovaj momak, Tomi. Hvala što si ga doveo.
Ja lično nastojim da se okružim isključivo dobrim, nadahnutim
i pozitivnim ljudima koji me čine srećnim . Izgleda da je on
jedan od tih. Hajde da pređemo na posao", rekao je Džekson,
vešto menjajući temu. „Pretpostavljam da si već čuo dosta toga
o filozofiji vodi bez titule. Tomi je bio jedan od najboljih uče-
nika. Imao si sreće što si naleteo na njega."
,,On je naleteo na mene. Na neki način", rekao sam, bacivši
pogled ka Tomiju koji je podigao palac u znak odobravanja.
128 ROBIN Š AR M A

„Odlično. Dakle moj današnji zadatak je da s tobom podelim

treći princip filozofije vođstva - kao i akronim koji objašnjava
pet praktičnih pravila koja će ti omogućiti da je primeniš
,,A kako on glasi?", pitao sam u iščekivanju.
„Okej. To je onaj koji nažalost biva isuviše često zaborav-
ljen u ovom svetu tehnologije i promena. A sadrži se u jednoj
jedinoj rečenici: Tvoj uspeh k a o vođe zavisi o d tvojih od n osa s
Ijudim a. Suština poslovanja je da se povežeš s ljudima. To je
od neizmerne važnosti ako želiš da uspeš u poslu i postigneš
uspeh u životu."
Svako od učitelja s kojim a sam razgovarao naglašavao je
značaj toga da vodim srećan i ispunjen život. To je za mene bilo
od velikog značaja. Već sam bio potpuno rešen da vodim bez
titule i iskažem svoje najbolje potencijale kada se vratim na
posao u ponedeljak. Osećao sam se nadahnuto. I spremno da
se iskažem u potpunosti. Ali sve više sam bio rešen da popra-
vim svoj privatni život. Po povratku u život u civilu posle vojne
službe, bio sam zbunjen i bez nade. Moja devojka i ja smo imali
mnogo problema. Zdravlje mi nije bilo dobro. Nikada se nisam
zabavljao. Sada sam konačno bio spreman da učinim neke iz-
mene. A imao sam i neka sredstva i ideje.
„Blejk, posao se zapravo i vrti oko ljudi. To je poduhvat koji
spaja ljude oko nekog neverovatnog sna koji ih inspiriše da izra-
ze svoj najbolji talenat i daju svoj doprinos onima kojima su na
usluzi. Uz sve probleme, konkurenciju, tranziciju i tehnološki
napredak, danas su u poslovnom svetu mnogi zaboravili da su
odnosi, veze među ljudima - zapravo osnova svega. Usled ubr-
zanog tempa rada, ljudi danas lako žrtvuju međusobne odnose
radi postizanja rezultata. Ali ironija je u tome da su rezultati
bolji ukoliko su jače veze između tebe, tvojih kolega i vaših mu-
šterija. Zapravo bi trebalo da kažem da je svrha posla biti uvek
od pomoći. Znam da zvuči jednostavno, ali posao je vrlo jedno-
stavan. Najuspešniji poslovni ljudi i najveće organizacije drže se
onog osnovnog radije nego da sve komplikuju. Posao je osnova
da bi se pomoglo ljudima. Da bi uvideli svoj ljudski potencijal.
Da bi mušterije dobile ono što najviše žele."
VOĐA B E Z T I T U L E 129

„Iđeja da je posao zapravo nastojanje da pomogneš drugi-

ma zaista zvuči ispravno."
„Istina uvek zvuči ispravno", usledio je ljubazan odgovor.
Razmislio sam o njegovim rečima. Onda sam dodao: „Čini
se da je dominatno uverenje o poslu danas da se sve vrti oko
novca."
„Tako je. Ali evo jedne ohrabrujuće pomisli: kada probudiš
vođu u sebi i iskažeš vrednosti kojima se niko nije nadao, ljudi
će ti neizbežno dolaziti na vrata. Dobra stvar u tom e je što ne
samo da ćeš se dobro osećati što činiš dobro i što ćeš steći
unutrašnji mir, koji ti donosi saznanje da činiš pozitivnu pro-
menu u životu drugih, već će i profit koji će tvoja organizacija
ostvariti biti van svih očekivanja. Novac dolazi posle zalaganja.
Što veću dobit ostvariš ne samo za svoje m ušterije već i kole-
ge, tvoja organizacija će videti mogućnost da ostvari ogroman
profit. I više ćeš napredovati u karijeri."
„Znači, ja samo treba da se usredsredim na to da se lepo
ponašam prema ljudima i budem od pomoći na svaki mogući
način, i uspeh će neizbežno uslediti."
„Otprilike tako. Rekao sam ti da je posao veoma jednosta-
van. Mi ga činimo težim nego što bi trebalo. Pametni poslovni
ljudi ga čine lakim."
,,To zaista ima smisla. A opet neverovatno je u kojoj meri je
ta filozofija nepoznata današnjem svetu."
„Zdrav razum nije baš tako uobičajen, Blejk. Ali sve se me-
nja. I to veoma brzo. I svi ljudi koji ne shvataju nov način po-
slovanja će zaostati. Nestale su stare vrednosti na osnovu kojih
se nekada poslovalo. Naprosto više ne funkcionišu u potpuno
izmenjenim uslovima pod kojima danas radimo. Tehnologi-
ja i globalizacija i krupne promene u društvu stvorile su nov
univerzum poslovanja. Bila bi čista ludost m isliti da možeš
da primeniš stari način rada u potpuno izmenjenom svetu. A
oni koji se odupiru promeni i drže se starog načina izumreće,
Poput dinosaurusa koji se nisu mogli prilagoditi izmenjenim
uslovima. Organizacije koje će izgraditi posao i stvoriti širom
sveta poznate brendove biće one koje podstiču vođe bez titula
130 ROBIN S AR M A

na svim nivoima i koje ljude i odnose među njima stavljaju na

prvo mesto."
Gledao sam u baštu i razmišljao o Džeksonovim rečima.
„Bilo kako bilo, hoću da kažem da prema ljudima zaista mo-
raš da se ophodiš izuzetno lepo ako želiš da u poslu iskažeš
svoj najveći potencijal. Budi na usluzi mušterijama. Učini sve što
možeš da pomogneš kolegama da razviju svoje sposobnosti."
„Zar nije napredovanje zaposlenih u nadležnosti mog šefa?
Ili onih zaduženih za kadrovska pitanja?", pitao sam iskreno.
,,Ne kada je reč o novom modelu vođstva o kome ti upravo
govorim, moj prijatelju. Ne ako želiš da vodiš bez titule. Ako
želiš da pobediš, moraš pomoći i drugima da pobeđuju. A deo
toga je da učiniš sve što je u tvojoj moći da u svojoj organizaciji
razviješ takav obrazac ponašanja da svako shvata koliko neve-
rovatan zapravo može da bude. Deo tvog p osla j e da p om og n eš
Ijudim a da iskažu veličinu koju n ose u sebi, a k o je do tad a nisu
bili svesni", rekao je Džekson nadahnuto.
Ućutao je za tren i pom irisao ružu. Potom je nastavio da
priča. ,,Ne budi dinosaurus. Ubiće te", dodao je povišenim gla-
som, ali punim poštovanja. „Vodi bez titule. Sada dobro znaš
da ti nije potrebna titula da bi bio vođa. Ne moraš da budeš
šef da bi probudio najbolje u kolegama i pozitivno uticao na
radnu atm osferu. Ne m oraš biti direktor da bi izgradio od-
lične odnose sa deoničarim a da bi hvalili proizvode i usluge
koje pružaš. Moraš jedino biti posvećen tome da svaki dan na
poslu koristiš da izraziš svoje najbolje potencijale i pozitivno
utičeš na druge. To je sve što je potrebno, Blejk. Ako si okružen
zauzetim, posvećenim i predanim ljudima koji rade najbolje
što mogu, tvoja organizacija će cvetati - ne samo u povoljnim
već i u teškim vremenima. Ako pogledaš najbolje kompanije
u Americi, svaka od njih ne samo da ima timove koji rade na
najbolji mogući način, već timove u kojim a su međuljudski
odnosi na izuzetnom nivou. Vidiš, Blejk, poslovanje je samo
poseban oblik konverzacije. Ako firma u kojoj radiš ne razvija
konverzaciju i ne neguje međuljudske odnose, konverzacija će
nestati. A posao će propasti."
VOOA BE Z T I T UL E 131

Džekson je prišao maloj kutiji i otvorio je. Izvukao je jedan

zamotuljak i vratio se do mene. Tomi je stajao malo dalje, divio
se neboderima i posmatrao egzotično cveće u bašti.
„Hajde, otvori ga", rekao je Džekson ljubazno.
Poslušao sam ga i odvio zamotuljak. U njemu je bilo seme.
„Moj život se vrti oko baštovanstva. I dan-danas me čudi
kako od ovog malog sem enja, zahvaljujući pažnji i strplje-
nju, nastanu neke od najlepših biljaka na svetu. Ista zamisao
predstavlja osnovu ovoga o čemu ti govorim. Ako nastaviš da
razvijaš dobre ođnose s ljudima, bilo da je reč 0 kolegama ili
mušterijama, koji predstavljaju prioritet, ostvarićeš nezami-
slivu sreću i uspeh. Ali kao i baštovanstvo, i to zahteva mno-
go truda i strpljenja. Moraš neprestano da zalivaš ljude i svoj
odnos s njima, ako shvataš šta hoću da kažem. Nagrada koja
te čeka sve to čini vrednim truda. Kako to kažu najbolji bašto-
vani: kako seješ, tako ćeš i žnjeti."
„Vrlo zanimljivo. Sada shvatam da sam sve ovo vreme smi-
šljao izgovore. Govorio sam da je to zato što nemam titulu,
moć ili autoritet da izgradim tim i utičem na kulturnu klimu
organizađje u kojoj radim. Žalio sam se da sam prezauzet da
bih pomogao ljudima oko sebe da izraze svoje potencijale tako
što bih pobudio vođu u njima. Krivio sam sve na ovom svetu,
umesto da se uspravim i dam sve od sebe. Bio sam tužna, ne-
uspešna i bezvoljna žrtva."
,,Da li su ti ljudi s kojima radiš pružili podršku ili pokušali
da te ohrabre u tom periodu?"
Zaćutao sam. „Zapravo ne. Imam osećaj da se nisam najbo-
lje uklopio. Da nisam deo tima. Nemam osećaj da sam uspo-
stavio kontakt i s kim od njih."
,,Ne čudi me. Nisi se potrudio da razviješ odnos s njima. Još
juče se ne bi složio sa mnom. Možda jednostavno nisi imao
vremena da s njima izgradiš bolje odnose. Želim da kažem da
ne smeš sebi da priuštiš da ne provedeš vrem e u nastojanju
da izgradiš odnose s ljudima s kojima provodiš najviše vre-
mena. Razmisli, Blejk - najbolje dane, sate i godine provodiš
s ljudima s kojima radiš. Zar ne zvuči logično da se potrudiš
132 ROBIN Š AR M A

da ih upoznaš i s njima izgradiš izuzetne odnose? Postali bi-

ste prijatelji. Imao bi osećaj da negde pripadaš. Da te okolina
podržava. A kada tvoje kolege vide da ih podržavaš, i oni će
podržati tebe. Zakon reciprociteta je jedan od najsnažnijih za-
kona koji upravlja ljudskim odnosima. Kada iskreno pomažeš
drugima, oni će od srca dati sve od sebe da ti pomognu. Kada
staneš uz kolegu u potpunosti, i on će podržati tebe. Tako ljudi
funkcionišu. Učini druge uspešnim, i oni će učiniti tebe. Ali pre
n eg o što ti n eko pon u d i ruku, m o r a š dirnuti n jegovo srce. Ne
zaboravi da vođe bez titule daleko više postižu u timu nego
sami. To je ključna stavka. Ali ne zaboravi i da vođe bez titule
uvek povlače prvi potez. Ne čekaj da ti neko drugi priđe, ako
ti prvi ne ostvariš kontakt. Ti vodiš igru."
„Postaješ oličenje prom ene koju želiš da ostvariš", rekao
sam parafrazirajući Gandijeve reči koje sam čuo od Tomija
kada je prvi put došao u knjižaru.
„Tačno tako. Pruži on o što želiš da dobiješ. To je najdrago-
cenija lekcija koju mogu da ti pružim. Ako želiš više podrš-
ke, pruži podršku. Ako želiš da te više cene, ceni druge više.
Ako želiš da te poštuju, m oraš i ti n ajp re da poštuješ druge.
A onda će ti se sve vratiti. Započni proces da bi dobio nešto
zauzvrat."
„Kul", bila je moja prva reakcija.
„Neka te vodi pomisao da je najbolji način da nadahneš
svoje kolege da postanu vođe da im budeš uzor. Siguran sam
da si to već čuo više puta danas, ali moram da ponovim još
jednom jer je to ključno za ovu misiju. Sopstveni p rim er j e jed -
no od najm oćnijih sredstav a d a p rom en iš dru ge Ijude. Niko ne
voli kada mu kažeš da se promeni. U našoj prirodi je da se
odupiremo kontroli i ljude odbija ako osete da ih primoravaš
da postanu ono što znaš da mogu, je r imaju osećaj da ih liša-
vaš prava na slobodu. Ali kada svojim primerom pokažeš ono
najbolje, postaješ uzor drugima. Onog trenutka kada iskažeš
osobine vođe u svemu što radiš, svojim primerom inspirisaćeš
kolege da daju sve od sebe da učine to isto. Ako daš sve od sebe
da pokažeš šta sve možeš, m otivisaćeš svakoga u okruženju
VOĐA BEZTITULE 133

da to isto učini da bi pokazao kakav vođa može da postane. I

kakav čovek."
Džekson je nastavio da priča sa žarom dokse šetao oko cve-
ća, menjao mu zemlju i zaustavljao se s vremena na vreme da
bi udahnuo njegov miris. Smešio se. Očito je voleo prirodu.
„Zaista si srećan ovde, zar ne?", upitao sam.
„Nirvana" odgovorio je. „Bio sam zaista srećan dok sam se
bavio svojim prethodnim poslom. Nikada nisam ni pomišljao da
ću toliko napredovati. Neverovatno je šta sve naizgled neznatne
svakodnevne promene nabolje mogu da urade tokom vremena.
Većina ljudi može da dostigne vrh u svom poslu. Ali mali broj
ostane posvećen tome dovoljno dugo. Siguran sam da ti je Tomi
ispričao nešto o meni i kompaniji kojoj sam pomogao da se ra-
zvije uz pomoć izuzetnih ljudi s kojima sam radio."
„Mislio sam da si bio direktor?" pitao sam, pomalo zbunjen
jer sam stekao utisak da je bio običan službenik, radnik?.
„Jesam. Ali nikada nisam izgubio iz vida da je n ajskrom niji
z a p ra v o najveći. ‘Samo skrom ni napreduju', rekao je čuveni
džezer Vinston Marsalis. Niko nije ništa postigao sam. Što je
veći cilj, trebaće ti pomoć više kolega da bi ga ostvario. To
me podseća na reči čuvenog matematičara, Isaka Njutna: ‘Ako
sam i video više od drugih, to je zato što sam stajao na rame-
nima divova.' Ono sam što sam zahvaljujući ljudima koji su
radili sa mnom i pomogli mi da izgradimo kompaniju. Nikada
nisam gubio iz vida da su svakog jutra napuštali svoje poro-
dice i domove da bi došli na posao i radili za mene - najbolje
što su mogli. Kada sada razmišljam o izuzetnom uspehu koji
smo postigli i kada neko od ljudi iz medija istakne kako sam
ja zaslužan za njega, istog trenutka im otkrijem tajnu: uspeh
smo postigli zahvaljujući pozitivnim odnosima među ljudima
u kompaniji. Drugim rečima, uspeli smo jer smo radili zajed-
no. Ostvarili smo uspeh zahvaljujući međusobnoj saradnji i jer
smo imali osećaj da svi zajedno učestvujemo u tome. Pomagali
smo jedni drugima. Vidiš, jednu snažnu organizaciju zapravo
čine dobri međuljudski odnosi na svim nivoima koji vode po-
zitivnom rezultatu."
134 ROBIN Š AR M A

Džekson je zatim prišao bazenu u kom su rasli divni beli

ljiljani. Iz džepa je izvadio novčić.
Sagnuo se nad kazablankom i pom irisao cvet. A onda mi
je pružio novčić.
„Izvoli, baci novčić u bazen. Ali prvo poželi nešto. Ovo je
tvoj srećan dan."
Bacio sam novčić u vodu. Tomi me je posmatrao sa drugog
kraja terase. I dalje je izgledao neuredno kao i onog dana kada
sam ga ugledao u knjižari pre samo nekoliko nedelja. Još uvek
je nosio čudnu košulju, pohabane pantalone i sat sa Sunđe-
rom Bobom. Ali sada sam ga video onakvim kakav zaista jeste
mimo njegove ekscentrične spoljašnjosti: kao istinskog vođu i
plemenito ljudsko biće. Zaista sam cenio neprocenjivi poklon
koji mi je dao. Učenje po kome mogu da postanem izuzetan
vođa bez obzira na svoje radno mesto i prošlost. Ipak, pomalo
sam se brinuo. Bilo mi je jasno da je Tomi prilično star. Pitao
sam se koliko će još živeti. Bio sam pomalo tužan.
„Primećuješ li talase koji su se napravili u bazenu kada si
bacio novčić?", upitao je Džekson.
„Naravno", rekao sam.
„Tako funkcionišu odnosi u firmi. Svako je važan. I sve što
radi. Ovakvi odnosi se šire na celokupnu kompaniju. Jedan
izvanredan odnos utiče na drugi i tako redom. Efekat talasa
na kraju stvara kulturu jedne kom panije i kvalitet rezultata
koje će ostvariti. Kada sam bio mladi pripravnik u prvoj kom-
paniji u kojoj sam radio, pohađali smo kurs koji nikada nisam
zaboravio."
„Zašto?" pitao sam.
„Zbog toga što sam naučio koliko su duboki, snažni odnosi
puni poverenja među ljudima na poslu značajni. Radili smo
test u cilju provere znanja. Poslednje pitanje je glasilo: Napiši
ime domara kompanije - starijeg čoveka koji čisti kancelarije
svake večeri. Zaista nisam znao. Viđao sam ga kao usisava i
iznosi smeće kad sam ostajao da radim do kasno, ali se nisam
potrudio da ga upoznam. Mislio sam da to nije važno. Jer on je
bio samo čistač. I tako sam pao na testu! Svi koji nisu odgovori-
VOĐA BEZ TITULE 135

li na to pitanje, pali su. Naučio sam lekciju za sva vremena: svi

zaposleni u organizađji su važni. Svako od njih je od značaja.
Svako u kompaniji m ora biti uključen i povezan sa ostalima
ako želimo da posao bude uspešan, jer kvalitet kompanije za-
visi od kvaliteta odnosa među zaposlenima."
,,I kako se zvao domar?", morao sam da pitam.
„Tim", odgovorio je Džekson istogtrena. „Tim Tarner. Upo-
znao sam se s njim posle. Ispostavilo se da čovek koga uopšte
nisam smatrao bitnim u slobodno vreme radi sa decom ome-
tenom u razvoju, da je pročitao više filozofskih knjiga nego
što sam ja znao da postoji i da je jedan od najuglađenijih sa-
govornika koje sam ikada upoznao. Svako koga upoznaš - bez
obzira na titulu ili izgled - nečiji su sin ili kćerka. Svako ima
svoju priču koju treba čuti. I zna lekciju koju vredi čuti."
„Vau", bilo je sve što sam rekao.
Džekson je ćutao.
„Tomi ti verovatno nije rekao, ali m oja žena je umrla od
raka pre nekoliko godina", rekao je veoma tiho.
„Zaista mi je žao zbog toga", rekao sam saosećajno.
,,Ne treba da ti bude. Iako sam bio zaista uticajan na poslu
i pomogao u izgradnji izvanredno uspešne kompanije, nikada
je nisam zanemarivao. Nikada nisam uzimao zdravo za gotovo
osobu koju sam najviše voleo. Nikada nisam gubio iz vida ko-
liko je naš odnos važan. Sada kada je nema, ne žalim ni zbog
čega. Nedostaje mi. Ali ne kajem se ni zbog čega. Kao što sam
na poslu ljude stavljao na prvo mesto, i naš odnos je bio prvi
na listi mojih prioriteta. Kada su ti ljudi na prvom mestu, sve
ostalo će doći samo od sebe. A mi smo to zaboravili. Poslovni
svet je više povezan nego ikada pre, ali moram da kažem da
poslovni ljudi nikada nisu manje komunicirali. Posedujemo
razvijeniju tehnologiju nego ikada pre u istoriji, ali su ljudski
odnosi lošiji. Prefinjeniji smo nego što smo ikada bili. Ali nika-
da se nismo ponašali tako nepromišljeno. Hoću da kažem da,
ako želiš da budeš izuzetan u poslu, moraš da se usredsrediš
na druge ljude. Da im veruješ. Uključiš ih u posao. Povežeš se s
njima. Budeš im na usluzi. I veličaš ih. Ako zaista želiš da uspeš
136 ROBIN S AR M A

u poslu, moraš postati oličenje pozitivne energije, ljubaznosti i

izvanrednosti prema svakoj osobi s kojom dođeš u kontakt."
„Divno si to rekao, Džeksone. Hvala ti na iskrenosti. Slažem
se s tobom. Čini se da ljudi više zapravo ne razgovaraju. Češće
šalju poruke nego što razgovaraju. Jedu zajedno u restoranu,
ali ne razgovaraju. Niko više nikoga ne gleda u oči. Čini se da se
ljudi skrivaju od sveta upotrebom mobilnih telefona i slušalica.
Moji roditelji, Bog ih blagoslovio, nisu imali mnogo. Ali svake
večeri smo večerali zajedno. Pričali smo kako smo proveli dan.
Sećali se godišnjih odmora. Smejali se zajedno. Pružali podrš-
ku jedni drugima. Pokazivali svoja osećanja. Sve je to bilo ve-
oma važno. Divno je čuti nekoga ko je bio toliko uspešan kao
ti, Džeksone, da govori o značaju odnosa među ljudima", rekao
sam ponesen idejom koju je bivši direktor podelio sa mnom.
„Sada sam običan baštovan", rekao je zaista skromno. „Ali
hvala ti. Kao što sada provodim dane uzgajajući ovo divno cve-
će na ovoj prelepoj terasi, tako i ti treba da neguješ odnose s
kolegama s kojima radiš i m ušterijam a i sve će biti dobro. A
kada je reč o tvojim kolegama - vodi računa da dok neguješ
vaše odnose, pozitivno utičeš na ljude. Vođe bez titule uvek vide
ono najbolje u ljudima i stvaraju atmosferu u kojoj ljudi mogu
da se razvijaju, kao što dobar baštovan poznaje zemlju iz koje
niče cveće, što je ključno ne samo za njegov rast već za opstanak
uopšte", rekao je Džekson tonom nekadašnjeg direktora.
„Zapamti da ljudi posluju sa onima koji im se dopadaju. Ko-
jima veruju. Zbog kojih se osećaju posebnim. Ponašaj se prema
drugima kao da si VIP. I ti možeš da iskoristiš ovu sposobnost
vođe u knjižari u kojoj radiš, Blejk. Kolege će te voleti zbog toga.
A mušterije će hrliti tebi. I postati tvoje najprivrženije cveće."
„Voleo bih da imam 'privrženo cveće'", rekao sam sa odu-
ševljenjem. Uzeo sam jedan kolač.
Džekson je zaćutao na tren. Osvrnuo se po bašti. „Znam da
imate svoj plan, a i ja moram da završim neke stvari za danas.
Ali pre toga moram da ti saopštim pet veoma važnih pravila
da bi ovladao principom filozofije vodi bez titule o kome sam
ti govorio."
VOOA BEZTITULE 137

„Misliš na princip po kome tvoj u speh k a o v o đ e zav isi o d

tvojih odn osa s Ijudim a?", pitao sam da bih bio siguran.
„Tako je. Kao i prethodno dvoje učitelja koje si upoznao, i
ja imam svoju skraćenicu koja će ti pomoći da zapamtiš ova
važna pravila."
„Čekam da čujem. Počinju da mi se sviđaju ti vaši akronimi",
rekao sam zadovoljno smazavši Džeksonov kolačić.
„BRKZN"3, rekao je i seo na drvenu klupu.
Nasmejao sam se. „Dobar je, zar ne?“, doviknuo je Tomi koji
se sunčao na stolici u ćošku. Oko nogu su mu se upetljale latice
belih lala."
Džekson je nastavio da priča. ,,B znači 'biti od pomoći’. Kao
što sam ti već rekao, posao u velikoj meri znači biti zaista od
pomoći. Jedan od najdelotvornijih saveta koje ti mogu pružiti
da bi postao uspešan vođa, jeste da uvek rad iš više n ego što si
plaćen. Nagrada koja te čeka uvek će biti u skladu s tvojim do-
prinosom. Koliko si samo puta bio u nekoj radnji ili restoranu
i zaista poželeo da su ljudi više od pomoći jer to je zaista retko.
Većina ljudi se ponaša kao da je u transu. Toliko su se navikli
na mušterije da ih uzimaju zdravo za gotovo. Zaboravljaju da
se pred njima nalazi ljudsko biće - i to biće zahvaljujući kome
zarađuju svoju platu. Biti od pomoći je tako jednostavno, a ako
to ubaciš u svoj DNK kod, postaće osnova tvog načina rada i
života. Budi od pomoći. Još bolje, posveti se tome da budeš od
pomoći više od svih koje znaš."
„Savršeno", bilo je sve što sam mogao da kažem. „Biti vođa
je bilo daleko više nego što sam ikada pomišljao. Nije bilo reč
samo o načinu na koji svaka osoba unutar neke organizacije,
bilo da je reč o poslovnoj organizaciji, društvu ili naciji, može
da koristi svoje urođene sposobnosti da inspiriše druge da
postanu ono za šta su predodređeni, već o načinu na koji svako
od nas može da ostvari svoj najbolji potencijal i učini nešto
vredno za celokupan svet."

3 U engleskom jeziku akronim glasi HUMAN što znači: ljudski. (Prim.

prev.)
138 ROBIN Š AR M A

„Znaš, Blejk, ljudi nose u sebi taj poriv, čak i ako ga nisu
svesni. Svako želi da zna da proširuje svoje mogućnosti i ra-
zvija se. Svako želi da zna da bez obzira na to šta radimo na
poslu, činimo razliku. I svi želimo da znamo da živimo na ta-
kav način da, kada se naš život završi, nemamo osećaj da smo
živeli uzalud. Niko ne želi da se na samrtničkoj postelji suoči
sa saznanjem da njegov život nije značio ništa."
Ove reči su me sledile. Duboko sam udahnuo. Razmišljao
sam o svom životu. I shvatio sam da ako sa d a nešto iz korena
ne izmenim, u budućnosti će me čekati mnogo gore stvari od
onih koje su mi se već desile.
„Sada dolazimo do R u BRKZN. Ono označava ’razumevanje’.
Da bi izgradio odlične odnose s ljudima, ne samo da im moraš biti
od pomoći, već moraš biti u stanju da shvatiš ljude. To nas dovodi
do jedne od najznačajnijih osobina dobrog vođe: pažljivog sluša-
nja. M anjegovori, više slušaj. Možda ćeš reći da biti dobar slušalac
predstavlja jednostavnu veštinu. Ali to nije tačno, moj prijatelju.
Ako je to tako jednostavno, zašto je tako retko naići na čoveka koji
zaista zna da sluša celim svojim bićem? Koliko ljudi poznaješ u
čijem društvu imaš osećaj kao da se svet zaustavio jer su istinski
fascinirani onim što govoriš i što ćeš tek reći?”
„Nijednog. Ne mogu nikog da se setim”, rekao sam odmah.
„Nema ih mnogo. Što predstavlja ogromnu priliku da se iz-
dvojiš iz mase i izgradiš svoj ugled kao odličan vođa bez titule.
To je zaista velika stvar. Malo ljudi je voljno da se prihvati toga.
Većina misli da slušanje podrazumeva da sačekaš da druga
osoba završi svoju priču da bi rekao ono što si naumio. Većina
Ijudi im a toliko izražen eg o k o ji im ne d ozv oljav a d a čuju šta
drugi govore. Većina ljudi ne ume da sluša."
„Zašto?", pitao sam, fasciniran idejom da biti vođa znači biti
i dobar slušalac.
„Zbog niza stvari. Mnogi ljudi pate od kolektivnog sindroma
reklama. Zasipaju nas s toliko poruka, reklama i informacija da
nam se vrti u glavi. Toliko je beskorisnih stvari koje nam odvlače
pažnju. To nas zbunjuje i troši energiju. Postala je retka sposob-
nost i privilegija obratiti pažnju na nešto. Uz sve čime se bavimo,
VOĐA BEZTITULE 139

jednostavno ne posvećujemo dovoljno pažnje ljudima koji nam

se obraćaju. A oni to osećaju i u tome je šteta. Jedan od najizraže-
nijih ljudskih poriva jeste potreba da vas shvate. Svi imamo glas
u sebi i želimo da mu dozvolimo da se izrazi. Ako osetimo da je
neko iskreno spreman da nas sasluša, mi mu se otvaramo. I u isto
vreme toj osobi verujemo, poštujemo je i uvažavamo."
,,I naš odnos se produbljuje", ubacio sam.
„Tako je. Pažljivo slušanje je jedan od nahrabrijih - ali u isto
vreme i jedan od najređih - postupaka koji prave vođe prime-
njuju. Vidiš, Blejk, bitan deo tvog posla u knjižari se sastoji u
tome da podigneš ljudima raspoloženje u svetu koji ih lomi.
Najbolji mogući način da to učiniš jeste da kolegama i mušteri-
jama pokažeš da umeš da ih saslušaš. Ako ljude zaista saslušaš,
ukazuješ im poštovanje", rekao je Džekson, a potom zaćutao.
Ubrao je ljubičicu i vrteo je u rukama, zadubljen u misli.
„Još jedan razlog što smo loši slušaoci jeste naš ego."
„Zaista?"
„Apsolutno. Činjenica je da je većina ljudi nesigurna u sebe.
Zato kada idemo na posao, želimo da drugi misle da smo pa-
metni i snažni. Čist ego na delu. Prihvatamo zastareli model
vođstva po kome su najbolje vođe oni koji najviše i najglasnije
govore, a najmanje slušaju. Grešimo jer mislimo da osoba koja
najviše priča najviše i zna. Greška. Biti vođa znači slušati. I
dozvoliti drugima da osete da ih slušaš. To može samo velika
ličnost. Neki kažu da slušanje predstavlja jednostavnu veštinu.
Ali činjenica je da ono nije nimalo jednostavno. Samo hrabra
osoba može da utiša svoj ego da bi pažljivije slušala. Samo za-
ista snažna osoba sigurna u sebe može da ćuti dovoljno dugo
da bi saslušala i razmotrila tuđe ideje."
Džekson je prišao Tomiju i seo pored njega.
„Dođi ovamo, Blejk. Izađi malo na sunce
Sunce se spuštalo sve niže nad Menhetnom. Nije bilo nijed-
nog oblačka. Moderni oblakoderi su se presijavali na suncu, a
sa pretrpanih ulica ispod nas dopirala je buka. Dok sam sedeo
pored Tomija i Džeksona, pala mi je na pam et sledeća misao:
divno je biti živ u ovakvom danu.
140 ROBIN SARM A

„Evo u čemu je stvar ako želiš da razumeš ljude i pažljivo ih

saslušaš: podari im dar koji većina ne dobije. Većina ljudi - a
to zaista mislim - proživi čitav život a da im niko nikada nije
pokazao kakav je osećaj kada nekog pažljivo saslušaš. Zašto?
Zato što smo svi toliko zauzeti i obuzeti sobom. Sve su to pra-
zni izgovori. Ali kada slušaš - pri tome ne mislim da samo
čuješ - osoba koja govori će se osetiti shvaćenom. Zadovoljena
je potreba da se i njegov glas čuje. Oseća se sigurno. Poverenje
među vama raste. I znaš šta se onda dešava?"
„Nemam pojma", rekao sam zainteresovano.
„Pošto se osećaju sigurno, skidaju oklop koji stavljaju svako
jutro pre nego što napuste sigurnost svog doma i otisnu se u
ovaj komplikovani svet. Spuštaju štit koji svako od nas ima da
bi izbegao razočarenje u društvu, u kome nas većina ljudi s
kojima dolazimo u kontakt obeshrabruje. Ta osoba počinje da
uviđa da ti je zaista stalo do nje i tada pokazuje onaj najbolji
deo sebe."
„Neverovatan proces", rekao sam.
„Zaista neverovatan. A kada počne da se odvija, vremenom
dovodi do pravog uspeha. Kolege počnu da obožavaju zemlju
kojom hodaš. Uzdižu te, bodre i uz tebe su kada su ti potrebni.
A tvoje mušterije postaju pravi ambasadori dobre volje - sla-
ve te u razgovoru sa svakim ko želi da ih sasluša, gde god da
idu."
Sva trojica smo počeli da se smejemo. Džeksonov polet je
bio zarazan. Video sam da voli da govori o vođstvu, značaju
koji odnosi među ljudima imaju i načinu na koji se razvija ono
najbolje u ljudima.
,,K u BRKZN je tu da te podseti da 'kontaktiraš s kolegama’.
Nastoj da budeš u kontaktu s kolegama i m ušterijam a. To je
od izuzetne važnosti. Ostvarićeš pozitivne rezultate i postići
neočekivane uspehe o kakvima nisi ni sanjao samo zato što
se mešaš s ljudima s kojima sarađuješ. Kada ti ljudi vide lice,
počinješ da se ističeš. Oni te zapamte. Počinješ da im se do-
padaš. Ne zaboravi da ljudi vole da posluju sa onima koji im
se dopadaju."
VOĐA BEZ TITULE 141

,,U pravu si. Moje m ušterije u knjižari me vole je r volim

knjige. I zato se vraćaju."
,,U vrem enim a izražene konkurencije uviđamo da je izu-
zetno važno održati jasne i snažne ođnose među ljudima. Nije
vrem e da se sakriješ u ćošak. Nije vreme da se krijem o iza
imejlova. Vreme je da zasučemo rukave, izgradimo mostove,
povežemo se s kolegama i m ušterijam a u nastojanju da im
pomognemo da dospeju do svog cilja. Popij kafu s deoničari-
ma. Ručaj s potrošačima. Saznaj šta ih brine i kako se osećaju
u ovom svetu punom promena. Sakupljaj te podatke da bi ih
sutra iskoristio u poslu."
„Zanimljivo", rekao sam. ,,A šta znači Z u BRKZN?", pitao
sam radoznalo.
„Zabaviti", odgovorio je Džekson srdačno. „Većina ljudi misli
da posao mora biti krajnje ozbiljan. Plašimo se da će ljudi po-
misliti da traćimo njihovo vreme i da smo neproduktivni ako
smo bezbrižni ili ako se smejemo i zabavljamo. Ali evo u čemu
je istina: ako se dobro zabavljaš dok obavljaš posao i vodiš u
svemu što radiš, bićeš produktivniji. Ako se zabavljaš, daleko
više si uključen u ono što radiš. Ako se zabavljaš, sprem niji
si na saradnju. A kad se ljudi zabavljaju, energija celokupne
organizacije jača. Kada ljudi uživaju na poslu pod manjim su
stresom, spremniji su na neke stvari i imaju više volje da još
bolje rade i uvek budu na usluzi mušterijama. Ne zaboravi ko-
liki je značaj da se zabavljaš onog trena kada kročiš u knjižaru.
Ali i da zabaviš sve oko sebe. Jer ti si sada vođa bez titule.
Džekson je pogledao u sat. Zatim je počeo nešto brže da pri-
ča, ali je i dalje bio usredsređen na mene i na ono što je govorio.
,,N u BRKZN će te podsetiti na jednu od mojih najdražih ideja o
vođstvu", nastavio je dok se poslepodnevno sunce polako spu-
štalo iznad nebodera i spomenika koji su se uzdizali na hori-
zontu i izazivali strahopoštovanje. „Negovati. Kao što sam već
ranije rekao, pre ovih katastrofalnih promena čiji smo svedoci, a
koje su prouzrokovale propast čuvenih kompanija, sve se vrtelo
oko sledeće stvari: bitan sam samo ja ,ja ,ja , umesto mi, mi, mi.
Stari način poslovanja se svodio na dobit. Pružiti što manje, da
142 ROBIN ŠARM A

bi u najkraćem mogućem periodu zaradio što više novca. Du-

bina i jačina veza s kolegama i mušterijama nije bila od velike
važnosti. Mušterije su bile zamenljive. Ako izgubiš jednog zato
što nisi održao reč ili nisi uradio ono što si rekao, nije bilo po-
trebe za brigu, jer ćeš naći drugu mušteriju. Ako je kolega bio
nezadovoljan tobom zato što ga ne ceniš ili zato što nisi bio fer,
nisi se brinuo jer si znao da ćeš pronaći odgovarajuću zamenu.
Ali znaš da posao nije kao što je nekada bio. U današnjem svetu,
zahvaljujući napretku komunikacije, previše je čak i jedna ne-
zadovoljna mušterija. Dovoljna je jedna mušterija spremna da
uništi tvoju reputaciju, da to i učini. S druge strane, samo jedna
mušterija zadovoljna tvojim načinom rada, može da proširi tu
vest hiljadama ljudi. Kada je reč o kolegama, novonastali svet
poslovanja je takav da je u njemu talenat važan. Ne možeš se
prema ljudima ponašati kao da su roba - jer oni to nisu. Izgubi
samo jednu osobu koja vredi i to te može koštati više nego što si
mislio. Zato ti kažem - neguj odnose s ljudima. Budi izuzetno fin.
Ako si fin, ne znači da si slab. Molim te nemoj da mešaš ljuba-
znost sa slabošću. Vođe bez titule na brilijantan način pronalaze
ravnotežu između saosećajnosti i hrabrosti. Njima su, bez svake
sumnje, ljudi i odnosi s njima na prvom mestu. Ali niko ne kaže
da oni ne očekuju da ljudi svoj posao obavljaju na najbolji mo-
gući način, s najvećom mogućom posvećenošću i ostvarivanjem
najboljih rezultata. Oni uspevaju da u isto vreme budu i nežni
i snažni. To je retka kombinacija. Ali zahvaljujući posvećenosti
i vežbi, moguće je postići je. Ako biti fin predstavlja uspešnu
poslovnu strategiju, zašto je onda tako malo ljudi primenjuje?
Potrebna je veština da u ljudima vidiš najbolje i onda kada oni
to ne vide i da se prema njima ophodiš s takvim poštovanjem i
ljubaznošću da bi mogli da postanu ono najbolje. Slabe osobe ne
umeju da izgrade odnose s ljudima, da im se osmehnu, obrate
lepom reči ili pažljivim gestom. Ne. To mogu samo snažne vođe.
Zato neguj odnose s ljudima. Budi neverovatno brižan. Budi izu-
zetno prijatan. Neka svako kog a sretn eš bude p osle vašeg susreta
bolji, srećniji i angažovaniji nego što j e bio. A onda samo čekaj da
vidiš kakav će to uticaj imati na tvoju karijeru."
VOĐA BEZTITULE 143

,,I tvoj život", dodao je Tomi posm atrajući jednu od skul-

ptura na terasi.
„Okej, to je sve što sam imao da kažem, Blejk. Vodi računa o
Ijudima, a novac će p otom d oći sam po sebi. P om ozi Ijudima da
ostv are svoj cilj i oni ć e ti p o m o ć i da ostv ariš sv e sv oje ciljeve.
Učini ljude s kojima posluješ uspešnim i oni će tebe učiniti us-
pešnim. Zakon reciprociteta je jedan od najznačajnijih zakona
ljudske prirode i vođstva."
„Neću to zaboraviti", rekao sam s poštovanjem.
„Odlično. Imaj na umu da se ovaj zakon zasniva na činjenici
da ljudi po prirodi osećaju snažnu potrebu i želju da odgovore
na ljubaznost i podršku koju im drugi ljudi pružaju. U sebi
nosimo urođenu sklonost da budemo dobri prema ljudima
koji su dobri prema nama. Ako predstavljaš oličenje vrline i
izuzetno si ljubazan prem a ljudima, to će u njima probuditi
želju da se prema tebi ponašaju na isti način. Naravno, polazi-
mo od toga da sve to radiš iz dobre namere. Da želiš da budeš
dobar pema ljudima zato što je to ispravno, a ne iz potrebe
da manipulišeš njima da bi ostvario ono što želiš. Pomagati i
davati bez očekivanja da nešto zauzvrat dobiješ pravi je dar.
Ništa manje od toga. A kada pođeš od ovog stanovišta, postići
ćeš izvanredne rezultate."
„Razumem šta hoćeš da kažeš", rekao sam. Poželeo sam da
sam mogao da provedem više vrem ena sa ovim vrhunskim
poslovnim misliocem prerušenim u običnog baštovana.
Džekson je iz džepa izvadio još jedan zamotuljak semena.
„Evo, Blejk, ovo je seme retke afričke ljubičice. Neka te ono
podseti na potrebu da pomogneš ljudima da se razviju. Da ve-
ruješ u njih. Vodiš računa o njima. Neguješ ih. Zalivaš. Pružiš
najviše što možeš. A onda ćeš videti kakva te žetva čeka. Znam
da zvuči čudno. Ali ova metafora izražava istinu: Ijudi su dan as
n ajv ažn ijifaktor da bi se p o stig a o uspeh u poslu."
,,A međuljudski odnosi su najvažniji elem ent u životu", do-
dao je Tomi osećajno.
Džekson mi je prišao. „Slobodno ispolji osećanja, prijatelju",
rekao je i zagrlio me za kraj. „Drago mi je što sam te upoznao. Bilo
14 4 ROBIN ŠARM A

je zanimljivo. Deluješ mi kao fin čovek. To je veoma važno u ovom

dobu kada je biti o n a k a v k a k a v si od veće važnosti nego ikada
pre. Nimalo ne sumnjam da ćeš biti sjajan vođa bez titule koji će
pozitivno uticati na život mnogih. Vodi računa da upotrebiš ovo
seme. Cveće koje će iz njega izniknuti potpuno će te očarati."

TREĆI RAZGOVOR O FILOZOFIJI VODI BEZ TITULE:

Tvoj uspeh kao vođe zavisi od

dubine tvojih odnosa s ljudima

Pet pravila:

Biti od pomoći

Razumevanje

Kontakt

Zabava

Negovanje

Koraci koje je neophodno pr ed u zeti

Posvetite pet minuta vremena razmišljanju o osobi koja je

najviše uticala na vas. 0 tri osobine koje je čine tako posebnom
i o tome kako biste ih primenili u svom načinu života i obav-
ljanju posla počevši od danas.

ClTAT KOJI TREBA ZAPAMTITI

„Niko neće postati veliki vođa ako želi da sve uradi sam ili
da sve zasluge pripiše sebi."

Endru Karnegi
 Sedmo poglavlje:

ČETVRTIRAZ60V0R 0 VOĐSTVU - DA 61BIO

VELIKIVOĐA, MORAŠ BITIVELIKIČOVEK

„Kada bi svi bili zadovoljni sobom, danas ne bi bilo heroja."

Mark Tven

Već je padalo veče kada smo Tomi i ja došli do distrikta

Mitpeking, oblasti poznate po popularnim mestima za izlaske
i fensi buticima. Tomi je bio ćutljiv. Znao sam da o nečemu
razmišlja.
„Blejk, prijatelju moj", rekao je kad smo ušli u vrhunski
restoran po imenu Vudu. „Sada ćeš upoznati poslednjeg od
četvoro učitelja. Reč je o još jednom izuzetnom čoveku koji
će te uputiti u četvrti i poslednji princip filozofije vodi bez
titule, da bi mogao da pokreneš vođu u sebi i iskažeš svoje
potencijale. Time se naše vreme provedeno zajedno završava."
Potom nije rekao više ni reč. Uopšte nije gledao u mene. Čuo
sam kako uzdiše.
„Ali sigurno ću te viđati svakog dana na poslu, Tomi. Čekaj
samo da vidiš kakav ću biti u ponedeljak ujutro kad se vratim
u knjižaru. Samo čekaj! Već se osećam sasvim drugačije. Sigu-
ran sam sa ću postati prava zvezda u našoj radnji", uzviknuo
sam uzbuđeno.
Tomi je i dalje ćutao. Ušli smo u restoran i sišli stepenicama
u podrum, a Tomi je i dalje ćutao. Očekivao sam da će podrum
biti zapušten i prašnjav, ali je ceo prostor bio prijatan - s mo-
146 ROBIN Š AR M A

dernim crtežima u crnim metalnim okvirima koji su visili na

zidu. Dok smo prolazili kroz hodnik, čula se prijatna muzika, a
lepo obučeni ljudi u crnim odelima su prolazili pored nas. Po-
mislio sam da smo ušli u neki hol. Nije mi bilo jasno šta Tomi
sm era niti gde me vodi sve dok nismo prošli kroz staklena
vrata na kojima je pisalo: „Ejmber spa i velnes centar." A ispod
njih „Džet Brisli, maser."
„Pripremi se da upoznaš poslednjeg učitelja, Blejk Veliki",
rekao je Tomi ljubazno. ,,On je zaista neverovatan. Ali prvo
moramo da čekamo da na nas dođe red. Kao što vidiš, on je
veoma popularan", rekao je Tomi i pokazao na čekaonicu koja
je bila puna ljudi obučenih po poslednjoj modi.
„Ovaj učitelj je maser?", upitao sam.
„Aha. I to jedan od najboljih. Masirao me je sto puta do sada
i ne mogu ti opisati kako sam se odlično osećao posle toga. Džet
ima čarobne ruke. Da li si nekada išao na masažu, Blejk?"
,,Ne. Nikada."
,,E pa sada je red na tebe."
,,On će me masirati?"
„Samo ako budeš imao sreće", rekao je Tomi. „Ako zaista
budeš imao sreće. Džet je bez svake sumnje najbolji m aser u
celom Njujorku. Svi momci s Volstrita dolaze kod njega da se
oslobode stresa i obnove energiju. Filmske zvezde i supermo-
deli čekaju na red u čekaonici. Čuo sam da je čak i nekoliko
članova britanske kraljevske porodice dolazilo kod Džeta da
ih vrati u formu. On je pravi genije u svom poslu. I jedan od
mojih najboljih prijatelja."
„Zašto onda moramo da čekamo?", pitao sam iskreno.
„Zato što je ovaj čovek iznad svega pošten", rekao je Tomi.
„On je snažna ličnost, kao i učitelji koje si prethodno upoznao.
Živi na ispravan način, ali ne hladan i dosadan, već na način
koji predstavlja kombinaciju izrazite etičnosti i krajnje izuzet-
nosti. Počeo sam da zvučim poetski, zar ne, Blejk?", rekao je
Tomi raspoloženo i namignuo, potapšavši me po ramenu.
Tridesetak minuta kasnije, našli smo se ispred Džeta Bri-
slija - najpopularnijeg m asera u Njujorku. Džet je pogledao
VOĐA BEZ TITULE 14 7

prema nama. Kada je ugledao Tomija, osmeh mu je ozario lice.

„Zdravo, Tomi. Pitao sam se kada ćeš svratiti. Drago mi je što
te vidim. Zaista se radujem što si došao."
Dva prijatelja su se srdačno zagrlila, a potom počela pri-
jateljski da boksuju. Mora da je to predstavljalo neki njihov
ritual. Stajao sam i posm atrao ih kao sparinguju kao dva
srednjoškolca. Bilo je zanimljivo. Bio je to zaista nezaboravan
dan.
„Pretpostavljam da je ovo Blejk iz knjižare", rekao je Džet
okrenuvši se prema meni i uhvativši moju obema svojim ru-
kama - na način na koji se rukuju najbolji političari.
„Drago mi je što sam te upoznao", rekao je srdačno.
„Meni je drago, Džet", rekao sam. „Baš vam je lepo ovo me-
sto ovde."
„Hvala ti na tome, Blejk. Mada moram da priznam da sam
to i zaslužio. jo š uvek radim više od većine ljuđi koje ćeš ika-
da sresti. Krv, su z e i z n o j su p o tr e b n i d a b i o stv a rio snove,
n a d a n ja i sreću . Moja porodica se uvek držala principa da
ljudima treba pomoći da ostanu zdravi da bi mogli da vode
bez titule. Ovim poslom se bave četiri generacije. Za mene
je to um etnost. Moj posao me ispunjava je r znam da ljudi ne
mogu postati izuzetni u tom e što rade ako nisu zadovoljni
ličnim životom. Ne možeš nadahnuti druge ako sam ne pose-
duješ dovoljno energije. Ne možeš uticati na druge da budu
zadovoljni sobom ako ti to nisi. Moj cilj je da svakog dana
budem sve bolji da bih većem broj ljudi pomogao da budu
zdraviji i snažniji. Ali dosta više o meni. Hajde da pričamo o
tebi. Čujem da si bio u Iraku."
„Jesam, Džet. Nezaboravan period. Vojna služba je prou-
zrokovala da se teško prilagodim životu u civilu. Do pre ne-
koliko dana osećao sam se totalno obeshrabreno. Drago mi
je što sada, posle svega što sam naučio o filozofiji vodi bez
titule, mogu da kažem da na sve gledam sasvim drugačije. Sada
shvatam da će mi biti od koristi. I da vreme provedeno u vojsci
mogu da iskoristim kao šansu da sve što radim podignem na
viši nivo i obavljam još bolje."
148 ROBIN S AR M A

,,U pravu si, Blejk. Ali zaista želim da ti se zahvalim na sve-

mu što si učinio. I na svim žrtvama koje si morao da podneseš.
Ti i tvoji saborci ste učinili mnogo za sve nas. Hvala ti."
„Nema na čemu, Džet", rekao sam zahvalno. „Divno je biti
ovde."
„Odmah ću preći na ono zbog čega te je Tomi doveo. Je li
to u redu?"
„Naravno."
,,Do sada si već upoznao lepu Anu i naučio prvi princip fi-
lozofije VBT."
„Nije ti p otrebn a titula da b i bio vođa", ponovio sam brzo.
„Odlično. Takođe si upoznao i našu ski legendu, harizmatič-
nog bivšeg profesionalnog sportistu Taj Bojda i saznao drugi
princip. Da li ga se sećaš?" upitao je Džet.
„Naravno. Teška vrem en a stvaraju velike vođe", rekao sam
samouvereno.
„Bravo", aplaudirao mi je Džet. „Ovaj klinac odlično uči,
Tomi; momak je dobro naučio lekciju", rekao je s ljubaznim
osmehom.
„Znam", rekao je Tomi i nastavio da proučava slike na zidu.
„Zaista sam ponosan na njega
„Treći princip filozofije vodi bez titule glasi: Tvoj uspeh ka o
vođe zavisi od dubine tvojih odn osa s Ijudima. Moj drugar Džek-
son, baštovan vizionar, sigurno te je tome naučio?"
„Imam i seme kao dokaz", rekao sam i izvukao zamotuljak
iz džepa.
Džet se ponovo nasm ešio. ,,Da, on je prilično kul momak.
I evo te sad kod mene. Ja ću govoriti o četvrtom i poslednjem
principu. On će možda biti od najvećeg značaja. I to kažem
prilično skromno. Ali to zaista mislim. Ovaj princip je osnova
koja ih sve drži na okupu. Ne možeš biti vođa bez titule ako
ovu lekciju ne naučiš kako treba
,,A kako glasi taj princip?" pitao sam nestrpljivo.
„Pre nego što ti kažem, mogu li nešto da te pitam?" rekao
je Džet učtivo.
„Naravno."
VOĐA BEZTITULE 149

„Šta bi pomislio o profesionalnom sportisti koji bi repor-

teru u svlačionici rekao da je odlučio da više ne trenira, ne
priprema se, a da je i dalje siguran da će ostvarivati vrhunske
rezultate na terenu?"
„Pomislio bih da je poludeo", rekao sam iskreno.
,,U pravu si", rekao je Džet i klimnuo glavom. „Nema logike,
zar ne? Da te pitam, Blejk, šta misliš koliko se ljudi koji se bave
poslovanjem posvete tome da treniraju sve dok ne postanu izu-
zetni u poslu kojim se bave, psihički i fizički se pripremaju da bi
i u teškim vremenima ostali najbolji, napredovali usred opšte
pomirenosti sa sudbinom i ostali pozitivni usred haosa?"
,,Ne mnogo", priznao sam.
,,U pravu si. A opet očekuju izuzetne rezultate. Što se ni-
malo ne razlikuje od ludosti atletičara koji želi da pobedi ali
ne želi da se priprema. Dakle, poslednji princip filozofije vodi
bez titule odnosi se na značaj priprem e i rada, da bi vođa u
tebi postao snažniji i iskazao svoje potencijale. Kao i na to da
stekneš neverovatnu unutrašnju snagu i uverenje da si nepo-
bediv u vremenima kada smo svi pod pritiskom i kada se sve
neprestano menja."
„Zaista neverovatno, Džet. Igrao sam fudbal u školi i volim
sport, tako da je tvoja m etafora pravi pogodak. Istina je da
razm išljam o tome. Ne pripremam se da bih bio najbolji što
mogu pre odlaska u knjižaru, a pitam se zašto ne postižem
izvanredne rezultate. Ne preuzimam ličnu odgovornost za svo-
je postupke. Češće sam zapravo izigravao žrtvu."
,,Da bi p o sta o uspešan vođa, m o ra š biti veliki čovek. Vrlo je
jednostavno. Odlična kom panija je zapravo samo skup ljudi
koji u svemu što rade iskazuju svoju izuzetnost. Ako bi ti - i
svako od tvojih kolega - aktivirao vođu u sebi i pokazao sve
što znaš, vaša kompanija bi istog trena procvetala. Zar ti to ne
zvuči logično?" upitao me je Džet bodro.
„Zaista ima smisla", rekao sam.
,,Da bi bio velik spolja, moraš biti velik iznutra", dodao je
Džet. ,,Ne možeš ostvariti vrhunske rezultate na poslu ako ne
osećaš želju da to uradiš. Ne možeš pokazati čvrstinu u odno-
150 ROBIN SARM A

sima s konkurencijom ako nemaš mentalnu čvrstinu u sebi.

Ne možeš pobuditi ono najbolje u svojim kolegama ako nisi
probudio ono najbolje u sebi. Ova poslednja lekcija se odnosi
na lično vođstvo. Vodi najpre sebe. Sam o na taj način ćešp o sta ti
o so b a koja m ože d a vodi druge. Posveti se tome da iznutra po-
staneš toliko jak da bi spolja izgledao nepobediv. Radi vredno
na sebi da bi došao do blaga skrivenog u sebi i pokazao ga
svima oko sebe. Oslobodi se negativnih misli i uverenja, kao i
pogrešnih pretpostavki o tome kakav bi vođa mogao da budeš
i šta bi sve mogao da ostvariš. Budi svestan svojih mogućnosti
da bi probudio svoj skriveni potencijal i ostvario svoje najveće
am bicije i ciljeve. Radi na sebi da bi obogatio svoj karakter,
učinio svoje nam ere čistijim a dela većima. Treniraj da bi ti
zdravlje bilo savršeno, da bi svakoga dana bio pun energije i
života. Uspeh postižu zaista energični ljudi."
,,To mi je savršeno jasno", rekao sam.
,,Da bi postao zaista velika ličnost, potrebno je da središ
svoj emotivni život, da se oslobodiš ogorčenosti i tereta iz
prošlosti. Svega onog što te usporava i ne dozvoljava ti da
iskažeš veličinu koju nosiš u sebi. Radi na svom duhovnom
životu, poveži se sa onim najvrednijim u sebi da bi najbolje
godine svog života posvetio postizanju dela koja će ostati i
posle tvoje smrti
„Posle moje smrti?"
,,Da, Blejk. Život proleti u trenu. Tako brzo da i ne primetiš.
Ne treba pred kraj života da razm išljaš o tom e šta će ostati
posle tebe i kako će te pamtiti, već sada. Na taj način možeš
da živiš svoj život unazad i postaraš se da se završi na pravi
način."
„Nikada nisam razmišljao o tome", promrmljao sam, obu-
zet Džetovom idejom da bi svako od nas trebalo da nastoji da
dočeka „dobar kraj". Od te pomisli prošla me je jeza.
„Nažalost, većina ljudi ne shvata suštinu posla i života - sve
dok ne budu isuviše stari da bi nešto mogli da urade", nastavio
je Džet. „Većina Ijudi ne o tk rije k a k o da živi sv e d o p re d smrt.
Svoje najbolje godine provedemo kao u komi - ne shvatamo šta
VOOA BEZTITULE 151

je zaista važno u životu - da iskažemo svoje sposobnosti vođe,

ostvarimo svoj potencijal, doprinesem o da se svet promeni
zahvaljujući poslu koji obavljamo i tome kakvi ćemo postati.
A onda suočeni sa buđenjem na kraju života, ovi mesečari po-
činju da kopaju ispod površine i tragaju za smislom. Shvataju
da su rođenjem stekli neverovatne talente i dragocene darove,
ali i odgovornost da ih usavrše da bi tokom vremena mogli da
ih iskažu. I pri tom e pozitivno utiču na život svih oko sebe.
Ali kada to shvate, prekasno je da bilo šta urade. I umiru sa
osećanjem da život nisu proživeli kako treba."
Pažljivo sam slušao svaku Džetovu reč. Imao sam utisak da
se radi 0 neobično mudrom čoveku.
,,U ovom materijalističkom svetu jurimo za titulama, brzim
automobilima i velikim iznosima na računama u bankama u
potrazi za veličinom, dok zapravo već im am o sve što zaista že-
limo. Sreća i izuzetnost za kojima žudimo su već u nama. Tra-
gamo za njima na pogrešnim mestima: na poslu, u potrazi za
društvenim statusom i materijalnim vrednostima. Ali pre nego
što smo toga svesni, postaćem o prah. I čistač ulice i izvršni
direktor će završiti u grobu. A titule, prestiž i univerzitetske
diplome nemaju nikakav značaj na kraju. Jedino što vredi je
da li si postao onakva osoba kakva si mogao da budeš i da li si
iskazao svoje osobine vođe tako što si iskoristio svoj potencijal
da bi pozitivno uticao na život drugih ljudi. A sve kreće iznutra.
Jedino tako tvoje najbolje karakteristike dolaze do izražaja."
„Šta podrazumevaš pod tim 'sve što želimo, već imamo?'
Rešen sam da postanem vođa bez titule i izuzetan u poslu koji
radim. Ali moram da priznam da želim da imam lep stan, bolje
stvari i novi automobil. Sada ih nemam. Shvatam da ću sve te
stvari dobiti ako postanem vođa, ali ih sa d a nemam."
,,0vo ću reći sa izrazitim poštovanjem , Blejk, ali ja zaista
mislim da ti te stvari ne želiš."
„Želim", insistirao sam.
,,Ne. Ne želiš", odgovorio je Džet prijateljski, ali odlučno.
„Mislim da je ono što ti želiš zapravo oseća n je koje će ti pose-
dovanje tih stvari doneti. Osećanje ispunjenosti, zahvalnosti
152 ROBIN Š AR M A

i unutrašnjeg mira. Sve što hoću da kažem je da zahvaljujući

posvećenom radu na svom unutrašnjem životu, možeš ostvari-
ti neverovatne rezultate spolja. Vodi prvo sebe", ponovio je.
„Veoma zanimljivo", rekao sam. Kada sam malo bolje raz-
mislio, Džet je bio u pravu. U našem svetu uspeh se definiše
stvarima koje posedujemo, a ne time kakvi smo kao ljudi. Sve
što imamo merimo na osnovu toga koliko novca zarađujemo
ili unapređenja koja stičemo, umesto na osnovu toga na ko-
liko smo ljudi izvršili uticaj. Čini mi se da smo kao društvo
fokusirani na pogrešne vrednosti, da smo izgubili iz vida šta
znači pravi uspeh. Nije ni čudo što smo nesrećni. Nije ni čudo
da u takvom svetu tražimo utočište u hrani, gledanju TV-a i
spavanju. Jurili smo za pogrešnim stvarima koje nas nikada
neće učiniti srećnim
„Imati lepe stvari ne predstavlja ništa loše", pojasnio je Džet
dodavši Tomiju i meni flašu vode. ,,Ja sam esteta. Da li znaš šta
to znači?"
,,Ne."
„Esteta je onaj ko ceni lepotu. Volim da budem okružen
lepim stvarima. Nameštaj u ovom centru je prvoklasan. Hra-
na je izuzetno kvalitetna. A odeća koju nosim kupljena je u
najpoznatijim radnjama u Sohou. Pre mnogo vremena obećao
sam sebi da ću u životu imati sve najbolje. Zato što se osećam
bogatim, postao sam bogat."
,,Ti si bogat?" pitao sam, iznenađen činjenicom da jedan
m aser ima toliko novca.
„Jesam, Blejk. Imam brojne asistente koji mi pomažu. Ima-
mo još pet ogranaka. I obučavamo masu ljudi koji žele da se
bave ovim poslom. Ovaj centar i moj posao su mi obezbedili
finansijsku slobodu. A lepota me prati gde god da idem", na-
stavio je Džet. „Volim najbolje stvari u životu. Obožavam lepu
muziku. Putujem na zanimljive destinacije na odmor. I pijem
odlično vino. Život je isuviše kratak da bih pio loše vino", rekao
je namignuvši. „Ali evo u čemu je ključ: te stvari me ne čine
onim što sam. Nisam vezan ni za jednu od n jih ./a posedujem
njih, a ne on e mene. Ja sam ipak samo čovek i sve te lepe stvari
VOĐA BEZTITULE 153

čine da se osećam lepo. Želim da naglasim da nema ničeg lošeg

u tom e biti okružen lepim stvarima - one čine život lepšim.
Ali me one ne određuju. Ljudi dospevaju u nevolju kada ono
što poseduju postane osnova njihovog identiteta i onoga što
predstavljaju u spoljašnjem svetu."
„Zašto?"
„Ako izgube ono što posedeuju, gube sebe. Volim lepe stvari i
materijalne pogodnosti koje nam ovaj svet nudi. Ali im ne robu-
jem. Živim na najbolji mogući način i volim život. Daleko j e važnije
kakva sam osoba od onoga što posedujem. Uticaj koji svojim sop-
stvenim pozitivnim primerom vršim na kolege, klijente i one koje
volim, daleko mi je važniji od iznosa na računu. Isto tako, Blejk,
a k o se usredsrediš na to d a zarađ u ješ novac, n ećeš biti dovoljno
usredsređen na svoj p osao - koji ti donosi novac."
„Zanimljivo. Zaista zanimljivo", rekao sam.
„Samo hoću da kažem da biti izvanredan vođa bez titule
znači bti posvećen tome da postaneš izuzetna osoba. Bitna vest
j e da će se tvoj unutrašnji razvoj od raziti na uspeh u spoljnom
svetu. Zato je od velikog značaja da radiš na sebi."
Pomalo me je iznenadilo što čujem koliki je značaj unu-
trašnjeg života da bi se postalo izuzetan vođa. Većina knjiga o
poslu pominje značaj ovladavanja sobom, ali nisam mislio da
je od tolikog značaja za uspeh na poslu.
„Kada probudiš vođu koji čuči u tebi, sve što dotakneš će se
preobraziti. Kada postaneš svestan svoje prave prirode i posta-
neš sigurniji u sebe, kreativniji i izvanredna ličnost, tvoji odnosi
s drugima i tvoj način rada omogućiće ti da ostvariš uspeh."
„Ima smisla", priznao sam. „Ako budem imao više vere u
svoje sposobnosti, više hrabrosti da istrajem u postizanju svo-
jih ciljeva i više odlučnosti, logično je da ću i posao obavljati
bolje i ostvariti bolje rezultate. Ako postanem bolja osoba, sve
što radim će biti bolje."
„Tako je. Ali tvoj cilj nije samo da postaneš bolja osoba. Ti
si savršen takav kakav si. Tvoja prava m isija je u tom e da ne
zaboraviš."
„Mislim da te nisam najbolje razumeo."
154 ROBIN Š AR M A

„Savršen si takav kakav si", ponovio je Džet. „Voditi sebe

ne znači ispraviti neke stvari, je r s tobom je sve u redu. Treba
samo da zapamtiš. Da zapam tiš da poseduješ vođu u sebi i
povežeš se s njim. Voditi sebe znači povezati se sa onim kakav
si nekada bio - sa svojom pravom prirodom."
„Šta je moja prava priroda, Džet?"
„Znao si kad si bio dete. Kada si bio mali, društvo te još nije
naučilo da se odrekneš svojih snova, da potisneš svoju genijal-
nost i ugušiš svoju strast. Tada se nisi plašio da rizikuješ, učiš
nove stvari i osećaš se savim prijatno u sopstvenoj koži. Kao
dete si bio u potpunosti svestan svojih urođenih sposobnosti
vođe. Želeo si da ostaviš svoj trag u životu, da postigneš velike
stvari i život živiš kao veliku avanturu. Ali kako si rastao, desilo
se nešto užasno: svet oko tebe je počeo da deluje. Uticaj rodite-
lja, vršnjaka i društva je potisnuo ono najbolje u tebi. Masa te
je naučila da ne budeš originalan. Da zaboraviš na svoju viziju.
Da dane provodiš obično."
„Moraću da se složim s tobom", rekao sam uzbuđeno. ,,Že-
lim da mi se vrate moje prirodne sposobnosti. Sposobnost da
vodim, da utičem na druge i sve čega se latim učinim boljim",
rekao sam, koristeći neke reči koje sam čuo od Ane.
„Lično vođstvo - ono koje dolazi iznutra - da bi tvoja ve-
ličina došla do izražaja - je ste DNK svakog trajnog uspeha,
Beljk. Nažalost, kao što sam već rekao, u današnjem svetu je
to retkost. Zaboravili smo koliko je značajno ovladati sobom
da bi se postao vrhunski vođa. Zaboravili smo da ako bi svi
ljudi unutar jedne organizacije mislili, osećali i ponašali se na
najbolji mogući način, preduzeće bi istog trena procvetalo. Sve
do čega nam je danas stalo jesu sp o ljn e potvrde. Više titula.
Više novca. Više stvari. A sve to ne da bismo stekli sopstveno
poštovanje, već poštovanje ljudi koji nas okružuju. Kakvo je to
traćenje vremena i talenta!"
„Ali ti ne misliš da su titule, novac i lepe stvari nešto loše,
zar ne?"
„Kao što sam već rekao, u tom e nema ničeg lošeg. Vidiš,
filozofija vodi bez titule ne znači da treba ukinuti titule. To bi
VOĐA BEZTITULE 155

vodilo u totalni haos. I ja bih se prvi složio s tim da je jedna od

najznačajanijih stvari u poslu napraviti veliki profit. Ali postoji
i niz drugih prioriteta", rekao je Džet opuštenije. Uzeo je jabu-
ku s poslužavnika i odgrizao zalogaj. „Poslužite se, momci",
rekao je ljubazno. ,,Na kraju, pokušaj da zadovoljiš svoj ego ne
dovodi ni do uspeha organizacije u kojoj radiš ni do tvog ličnog
uspeha. Zaista. Upoznao sam nekoliko milijardera u ovom cen-
tru. Dolaze ovde u odelima firme 'Zenja' i sa satovima 'Patek
Filip’. Razgovaram s njima. Posle nekog vrem ena se otvore.
Većina bogatih koje sam upoznao nisu srećni. Mnogo novca
je uglavnom jedino što imaju. Kad malo bolje razmislim, oni
si siromašni. Siromaštvo nije samo nemanje novca. Mnogi bo-
gatašinemaju samopoštovanja, lošeg su zdravlja i ne osećaju
se ispunjeno."
„Zaista zanimljivo gledište", rekao sam i uzeo jabuku.
„Želim da kažem: d a bi b io uspešan vođa, m o ra š biti veliki
čovek. Budi svoj vođa, Blejk. Jedino tako ćeš moći da vodiš dru-
ge i utičeš na ljude koji te okružuju svojim primerom. Počni
od unutrašnjeg u svetu koji ceni samo spoljašnjost. I zap am ti
da se velik p o s ta je iznutra, a rezu ltati su vidljivi spolja. K ada
jednom probu diš vođu u sebi, spoljni uspeh j e zagarantovan."
Džet je zaćutao na tren očito zadubljen u misli.
„Juče sam u restoranu video klinca s roditeljima. Šta misliš
šta je pisalo na njegovoj majici?"
„Nemam pojma", rekao sam.
„Pisalo je: ‘Rođen sam izuzetan.' Zar to nije divno, Blejk?
‘Rođen sam izuzetan.' Razlog tome što ljudi svoj posao obav-
ljaju prosečno i što su neuspešni jeste to što su izgubili kontakt
sa svojom ‘izuzetnošću', rekao je Džet nasmejavši se i odgrizao
još jedan zalogaj jabuke.
„To je tačno", rekao je Tomi smešeći se.
„Svako na svetu u sebi nosi veličinu. Imamo talente i poten-
cijalekoji bi, ako ih pokrenemo, izrazili sve naše mogućnosti.
Na planeti nema više ljudi nego što treba. Ti, ja Tomi i ljudi
kojima smo okruženi stvoreni su da vode i postignu veliki us-
peh. Ali pošto nam je ispran mozak i pošto sumnjamo u svoju
156 ROBIN SARM A

izuzetnost jer smo naučeni da možemo da sanjamo, ali da ne

možemo mnogo toga da ostvarimo, izgubili smo osećaj ko smo
zapravo. Izgubili smo dodir sa svojom pravom prirodom. Naši
najbolji potencijali skriveni su ispod nesigurnosti, sum nje i
straha. Rođen si kao izuzetan, Blejk. Zapamti to !“, uzviknuo
je Džet, podigao obe ruke u vazduh i udario u moje dlanove u
znak podrške.
Sva trojica smo se nasmejali. Dopadalo mi se njihovo druš-
tvo. Bili su tako pozitivni, puni vere i realni. U tome je zapravo
suština vođstva: učiniti da se ljudi osećaju bolje. I kao što je
pisalo na majici tog klinca - podsetiti ljude na to da su zaista
izuzetni.
„Pokušaj da upoznaš vođu u sebi. To je tajna uspeha na po-
slu i u privatnom životu. Neverovatno je koliko samo poslovnih
ljudi pokušava da vodi druge a da prvo nisu naučili da vode
sami sebe. I na kraju sami sebe sabotiraju jer se oslanjaju na
svoja uska uverenja, negativno ponašanje i lične barijere. Gde
god da kreneš, takav si kakav si. Ako nemaš samopoštovanja,
ako ti je karakter slab, ako si preplašen, šta god da pokušaš
nećeš postići ništa značajno. Ali ako odbaciš sve ono u sebi što
nije savršeno, ostvarićeš neverovatne rezultate. Počni da radiš
na sebi još danas, Blejk, je r život ne čeka nikoga. Ide svojim
tokom - s tobom ili bez tebe. Ne odlaži za sutra ono što znaš
da moraš da uradiš danas. Sutra možda nikad neće doći. To je
realnost. Što me dovodi do akronima i pet pravila ovog četvr-
tog i poslednjeg razgovor o suštini vođstva."
„Jedva čekam da čujem tvoj akronim, Džet", rekao sam ras-
položeno.
„JZINU4", usledio je jednostavan odgovor. ,,Da bi ovladao
sobom, potrebno je da učiniš pet osnovih stvari."
„Kul."
„Radi na njima svakoga dana da bi probudio vođu u sebi i
razvio svoj unutrašnji život, Blejk. Kao što profesionalni spor-

4
SHINE, kako akronim glasi na engleskom jeziku, znači sijati. (Prim.
prev.j
VOĐA BEZ TITULE 157

tisti svakoga dana vežbaju da bi postali najbolji i ti bi trebalo

to da činiš da bi iskazao svoje najbolje mogućnosti. Najteže je
prvih četrdeset dana života po pravilima."
„Zašto?"
„Zato što ćeš u toku tog početnog prelaznog perioda biti u
procesu izgradnje novih navika. Oslobodićeš se starog, ugodnog
načina života i odbacićeš pređašnje ponašanje koje ti više nije
od koristi. Tokom prvih četrdeset dana, izgradićeš nove obrasce
razmišljanja u nastojanju da stekneš unutrašnju kontrolu. To
je stresan i neprijatan proces. Nije nimalo lako i bićeš zbunjen.
Prirodno je da ćeš pomisliti da nešto nije u redu. Ali nije tako.
Tvoje p ređ ašn je n avike u razm išljanju i pon ašan ju m oraju biti
srušene da bi se na njihovom mestu izgradile nove navike."
„Taj mi je govorio o tome. Naučio sam da promena donosi
neprijatnost, ali je ona neophodna ako želiš da napreduješ i
zaista postaneš vođa."
„Tačno tako. Dok se budeš razvijao kao osoba, nestaće tvoja
stara ličnost. Ali to uništenje je zapravo nešto sasvim poseb-
no."
„Zaista?" upitao sam.
„Naravno. Stari način ponašanja mora biti uništen da bi se
izgradio novi. Moraš se osloboditi onoga što ti više nije potreb-
no da bi napravio prostor za nešto bolje."
„Taj mi je i to rekao. Kada je reč o dobrim stvarima koje nas
čekaju, preokreti se ne mogu desiti bez sloma starih struktura
koje su nas sputavale."
„Naš skijaš profesionalac je vrlo bistar momak. A pre nego
što stvoriš nova, bolja uverenja i način ponašanja, moraš ra-
skrstiti sa starima. Zato daj ovim pravilima bar četrdeset dana
da bi ih usvojio. Tih četrdeset dana će predstavljati podvig za
tebe."
„Sviđa mi se to. Četrdesetodnevni podvig."
,,To je jedna od ključnih stvari koje moraš da učiniš da bi
ostvario značajnu i stvarnu promenu - uz sitne promene na-
bolje koje možeš da činiš svakoga dana, umesto krupnih koje
mogu jedino dovesti do neuspeha."
158 ROBIN $ARM A

„Svakodnevne sitne promene nabolje koje vremenom vode

do neverovatnih rezultata" ponovio sam ponosno.
Džet se nasmešio. „Tako je. Ukapirao si. Male pobede vre-
menom dovode do velikih rezultata."
„Dakle, šta JZINU označava?"
„J je tu da te podseti da ’jasno vidiš'. Biti vođa znači uvideti
okolnosti u kojima se nalaziš. Svako od nas greši u percepciji.
Svi smo skloni da previdimo svoje mane i uska shvatanja. Če-
sto posm atramo stvari u strahu umesto s nadom. I tako nas
ove greške u percepciji drže u osrednjosti. Želim da kažem da
svi mi ponešto vidimo drugačije nego što zapravo jeste. Retki
su ljudi koji su dovoljno radili na sebi da bi uvideli svoje zablu-
de u doživljaju realnosti. Ne vidimo svoje greške. Ne vidimo
svet onakvim kakav je, već onako kakvi smo mi."
„Stvarno misliš da većina ljudi ne vidi realnost jasno?" pi-
tao sam iznenađen onim što čujem.
„Svakako. Ako si pun sum nje i straha, svakoga dana kada
ideš na posao projektovaćeš svoje unutrašnje stanje na spo-
ljašnju situaciju. Propustićeš šansu da se razviješ i ostvariš
uspeh. Preispitivaćeš svoju sposobnost da pozitivno utičeš na
druge. Radićeš da bi preživeo, a ne da bi postao izvanredan.
Sve će se odvijati na određeni način - ne zato što su stvari za-
ista takve već zbog prirode tvog unutrašnjeg života - i načina
na koji doživljavaš realnost u kontekstu svoje ličnosti. Da bi
shvatio šta hoću da kažem, zamisli prozor u mozaiku. Svako od
nas doživljava stvarnost posmatrajući je kroz takav prozor. U
pitanju je samo filter za naša iskustva iz spoljnog sveta."
,,Od čega je napravljen taj mozaik?" pitao sam fasciniran
onim što sam čuo.
„Čine ga uverenja, pravila i sve ono čemu su te učili roditelji,
nastavnici, vršnjaci i sve što je uticalo na tebe od trenutka kada
si rođen pa nadalje. Sačinjen je od svakog razgovora koji si vo-
dio sa svakom osobom s kojom si ikada komunicirao i od svakog
iskustva koje si doživeo. Sve je to stvorilo priču koju si prodao
sebi o tome kako svet funkcioniše i kako ćeš se snaći u njemu. Ne
zaboravi, ne vidimo svet onakvim kakav je, već onako kakvi smo
VOĐA BEZTITULE 159

mimi. Zato ako na tvom prozoru stoji napisano: 'ne možeš voditi
bez titule', sve što radiš će biti u skladu s tim uverenjem - i nećeš
postati vođa ako nemaš titulu. Ako na tvom prozoru piše ‘većini
ljudi se ne može verovati' ili ‘posao koji radim je uglavnom besmi-
slen', tvoje ponašanje će biti u skladu s tim kako doživljavaš svet
oko sebe. Ali spremi se za veliku vest: šta ako je ta priča u koju si
sebe ubedio netačna?", rekao je Džet i seo na stolicu.
„Daj, molim te. U to je teško poverovati", rekao sam.
Džet je i dalje bio opušten. „Molim te da prihvatiš ideju da
biti vođa znači razviti visok nivo samosvesti i redovno razmi-
šljati o ispravnosti svog razmišljanja. Jednostavno pomisli da
tvoje svakodnevne misli nisu ništa drugo do čist odraz tvojih
uverenja koja su oblikovali tvoji roditelji, vršnjaci, nastavnici
kao i svi ostali koju su uticali na tvoju percepciju."
„Tačno je da smo naučeni da razmišljamo na određeni na-
čin. Prihvatili smo određena uverenja i toliko često o njima
razmišljamo da ih na kraju smatramo ispravnim", rekao sam.
Džet je hitro skočio i prišao Tomiju. Počeo je da mu masira
ramena. „Hvala ti druže", rekao je Tomi. ,,To mi je trebalo."
D žetje nastavio da priča dok je masirao Tomija. „Način na
koji većina ljudi razmišlja nije pravo razmišljanje. To je samo
nesvesno ponavljanje misli koje su im ulivali u glavu odmale-
na. Tužna činjenica je da većina ljudi zapravo ne vidi realnost",
rekao je Džet. ,,A ova tužna činjenica nas drži u osrednjosti
kako na poslu tako i u privatnom životu. Predodređen si da
razmišljaš izvanredno i u svemu vidiš šansu, a ne da razmišljaš
negativno i da se svega plašiš."
„Nikada mi nije palo na pam et da su m oje razm išljanje i
percepcija spoljnjih uslova pogrešni", rekao sam iskreno šo-
kiran idejom da je način na koji doživljavam realnost pod uti-
cajem moje ličnosti i unutrašnjeg mentalnog filtera i da je zato
ne doživljavam onakvom kakva je.
,,To se uglavnom dešava svima nama. Potrebno je da znaš
od kolikog je značaja način razmišljanja. Tvoj način razmišlja-
nja stvara tvoju realnost. Ako se na nešto usredsrediš, ostvari-
ćeš bolje rezultate. Tvoje misli utiču na tvoje ponašanje. Ono
16 0 ROBIN Š AR M A

što nas sputava da napredujem o i ostvarimo uspeh u životu

nisu spoljašnji uslovi već unutrašnji obrasci m išljenja i način
na koji se ponašamo u takvim okolnostima. Moraš da popraviš
ono što nije dobro. Biti vođa zn ači izaći iz okv ira p ređ a šn jeg
n ačina razm išljanja da bi d osp eo u više o b la sti duha."
,,A kako da prevaziđem svoje mentalne barijere?"
„Prvo moraš da počneš da razmišljaš kao šampion. Moraš
da preuzmeš odgovornost za svoj način razmišljanja. A to zna-
či da u tvom umu nema m esta za negativne misli. Poslovni
ljudi ponekad izbegavaju da razm išljaju pozitivno. Svode to
na najmanju moguću meru i kažu da tome nema mesta u po-
slovanju. Ali naravno da ima! Svaki poslovni uspeh je rezultat
ponašanja svakog čoveka koji je u tom poslu učestvovao. A
sve što radiš posledica je tvog razm išljanja. Hoću da kažem
da tvoje razm išljanje utiče na tvoje ponašanje, a ono dovodi
do određenih rezultata. Dakle, vrhunski rezultati su posledica
vrhunskog načina razmišljanja."
„Zvuči tako jednostavno", rekao sam, prihvativši ideje o ko-
jima je govorio.
„Samo jedna loša pomisao je poput klice u umu koja pri-
vlači ostale. Pre nego što ljudi postanu toga svesni, već su za-
raženi. Ne vide jasno. Ne razmišljaju ispravno. Umesto onoga
što je dobro, vide samo ono što je loše. Umesto šanse u svemu
vide probleme. Prestaju da budu inovativni, ne nastoje da po-
stanu izuzetni i odbacuju svoju veličinu. Ova b olest čini da
se ponašaju kao žrtve, a ne kao vođe. Ne smeš sebi dozvoliti
luksuz da ijedna negativna misao uđe u tvoj um ako želiš da
vodiš bez titule."
„Hoćeš da kažeš da je negativno razmišljanje bolest?"
„Naravno da jeste, Blejk. To je očit znak da tvoj um nije
zdrav. Kada si zdrav, prozor kroz koji gledaš je čist. Svestan si
kakav genije možeš da budeš i koliko izuzetan možeš da posta-
neš u svemu što radiš. Ljudi koji se smeju konceptu pozitivnog
razmišljanja trebalo bi da načine studiju o najboljim sportisti-
ma - legendarnim šampionima. Superšampioni u potpunosti
shvataju značaj uma. Razmišljaju nepogrešivo, usredsređeni
VOĐA BEZ TITULE 161

su na pobedu i ne obraćaju pažnju na opasnosti. Ako i padnu,

razmišljaju o uzrocima i nastoje da iz pada izvuku korist. Ono
što ostali vide kao neuspeh, oni đoživljavaju kao šansu da po-
stanu jači i da krenu iz početka rešeni da budu jo š bolji. Ne
zaboravi, dozvoliš li negativnim mislima da dospeju u tvoj um,
samo ćeš ih privlačiti i dalje."
„Poput jedne klice koja privlači ostale i na kraju stvara
haos", rekao sam.
„Tako je, Blejk. Jedan od najvećih vođa Gandi je to dobro
rekao: 'Neću da dozvolim drugima da moj um uprljaju svojim
prljavim mislima.' Svaki put kada pomisliš nešto loše, nastoj da
to pretvoriš u misli koje će te osnažiti i pomoći ti da se iskažeš
kao vođa i pokažeš svoju izuzetnost. Svaki put kada se fokusiraš
na teškoće, nastoj da se umesto toga usredsrediš na šanse. Ne
zaboravi da će ti se desiti ono što očekuješ. Drugi način da se
to kaže jeste da su tvoja očekivanja na poslu i životu proročan-
stva koja se uglavnom ostvare. To je od neizm erne važnosti. Ako
očekuješ da te ljudi na poslu neće podržati i da će te izneveriti,
onda ćeš se i ponašati u skladu s tim uverenjem. Zatvorićeš se u
sebe i u svoj oklop. Nećeš sarađivati s kolegama. Tvoje ponaša-
nje će navesti tvoje kolege da pomisle da si hladan, takmičarski
nastrojen i da ti ne mogu verovati. Neće te podržati i tvoja oče-
kivanja će se ispuniti. Realno. Daću ti još jedan primer, Blejk.
Ako misliš da nemaš šanse da postaneš superzvezda u knjižari
u kojoj radiš, tvoje ponašanje će biti u skladu s tim. N ikada se
ne pon ašam o drugačije o d toga kako s e b e doživljavamo. Ljudi se
uvek ponašaju u skladu sa svojim očekivanjima."
,,I u zavisnosti od prozora kroz koji gledaju", dodao sam
brzo.
„Tačno tako", rekao je Džet bodro. „Svaka tvoja misao je kre-
ativna. Ne možeš sebi da priuštiš luksuz da negativno razmi-
šljaš jer svaka negativna misao dovodi do određenih rezultata.
Svaka misao nosi posledice."
„Nisam nikada mnogo razmišljao o svom načinu razmišlja-
nja. Sve mi je to bilo nekako automatski. Nemam kontrolu nad
svojim mislima - one mi naprosto padnu na pamet."
162 ROBIN S AR M A

„Većina ljudi razmišlja na taj način. Toliko dugo razmišljamo

na određeni način, da se on ustali kao navika i vremenom pa-
damo u zamku misleći da ga ne možemo izmeniti. Pošto toliko
dugo razmišljamo na isti način, ovaj mentalni proces postaje au-
tomatski i nesvestan. Ali to ne znači da nemamo moć nad njim.
I da ne možemo da ga izmenimo u mentalne navike koje bi nam
pomogle da postanemo prave vođe. Možemo! Mi imamo apso-
lutnu moć nad svojim mislima. Što više odgovornosti preuzmeš
nad svakom svojom mišlju, postaćeš bolji mislilac i vođa. Jedna
od sposobnost koja nas čini onim što smo jeste sposobnost da
razmišljamo o svom načinu razmišljanja. Upravo sada, ovogtre-
nutka, možeš mirno sedeti i razmišljati o mislima i uverenjima
kojima je tvoj um ispunjen. Što više vremena budeš provodio
na ovaj način, postajaćeš svesniji svog načina razmišljanja. Kad
postaneš svestan misli koje ti nisu od koristi, moći ćeš da načiniš
prave izbore. Što više znaš ostvarićeš veći uspeh."
„Znači, moje misli su kreativne?"
,,A-ha", odgovorio je Džet. Kao što je to kazao Beri Gordi,
osnivač kompanije Moutaun rekords: 'Pobednik je pobednik
pre nego što to i postane.' Počni da razmišljaš na pravi način
i veruj u svoju veličinu i bukvalno ćeš postići sve o čemu raz-
mišljaš. Državnik Bendžamin Dizraeli je to lepo rekao: ‘Heroje
čini vera u heroizam.' Oslobodi svoj um i desiće ti se divne
stvari."
„Savršeno. Sviđa mi se ideja da svakoga dana provedem
nešto vremena u tišini razmišljajući o sebi kao što si rekao."
„Evo šta ti predlažem da radiš sv a kog a jutra ako zaista že-
liš da probudiš vođu u sebi i postigneš veliki uspeh: ustani sat
vremena ranije i posveti ga razvoju sopstvene ličnosti. Neka to
bude tvoj jutarnji ritual - period koji ćeš posvetiti pripremi i
vežbi. Kao što vrhunski sportisti treniraju svakoga dana da bi
pobedili na terenu, neka to bude tvoje lično vreme za pripremu i
vežbu da bi bio najbolji kada se nađeš na poslovnom terenu. Pre
nego što avion poleti, pilot obavi određeni ritual. Proveri plan
leta, uređaje i komandnu tablu. Tek tada je spreman za let. Ista
metafora se odnosi i na vođe bez titule. Ako želiš da iskažeš svo-
VOĐA BEZTITULE 163

ju genijalnost, moraš da obaviš jutarnje pripreme. To je vreme

za pripremu. Da se prilagodiš svom planu leta. Svojim osnovnim
principima. Da obnoviš snagu, ojačaš i utvrdiš pozicije. Da radiš
na sebi, ojačaš svoje telo, neguješ svoj emotivni život i nadah-
neš svoju duhovnost. Dnevna disciplina će učiniti čuda u tvom
poslu i privatnom životu. Podići će ti motivaciju. Uspostaviće
ravnotežu u tvom poslovnom i privatnom životu. Vratiće strast
u tvoj život i učiniti da ponovo sa čuđenjem gledaš na njega. Ne
zaboravi da kada se odlično osećaš i kada je tvoj unutrašnji život
na vrhuncu, sve čega se dotakneš imaće trag izuzetnosti."
Džet me je potom odveo u prostoriju za masažu. Tomi je
krenuo za nama. „Blejk, sada ćeš dobiti tretman", rekao je sa
širokim osmehom.
,,Da li si ikada išao na masažu?", pitao je Džet i zategao čar-
šav.
,,Ne", rekao sam, osetivši se pomalo nesigurno u vezi sa
onim što me je čekalo.
„Dozvoli mi da te izmasiram. Znam da si imao naporan dan
i da će te dobra masaža opustiti."
„Dobro", rekao sam i legao na sto za masažu. Džet je počeo
da mi masira vrat i leđa. Činilo mi se da sva napetost, koja se
u meni sakupljala godinama, sada nestaje. Tomi je bio u pravu.
Džet je imao magične ruke.
„Savetujem ti da za vreme 'ličnog sata posvećenog vođstvu’
primeniš sledeće. Ne m oraš svih ovih sedam stvari da radiš
svakoga dana. Obavljanje svih njih bi zapravo bilo nemogu-
će. Ali želim da ih podelim s tobom jer čine ono što nazivam
Priručnikom za lično vođstvo. Ovih sedam osnovnih vežbi
najznačajnije su sredstvo u postizanju izuzetnosti i buđenju
vođe u sebi. Ako ih budeš istrajno primenjivao svakoga jutra,
postići ćeš veliki uspeh u knjižari - kao i na drugim poljima.
Nasuprot tome, ako zanemariš samo jednu od njih, potonućeš
u osrednjost i prosečnost."
Džet je počeo snažno da mi masira leđa. „Ovde imaš gomilu
čvorova. Preporučujem ti da još koji put dođeš na masažu. Po-
pravićeš i zdravlje i energiju. I osećaćeš se mnogo srećnije."
1 64 ROBIN Š AR M A

,,Ja ću na masažu doći sigurno", rekao je Tomi veselo dok

se, naslonjen na zid, igrao pramenom kose i gledao na sat sa
Sunđerom Bobom.
„Kada kvalitet tvog rada nije perfektan, uzrok tome može
biti što nisi redovno upražnjavao Sedam osnovnih aktivnosti",
rekao je Džet.
,,A koje su to aktivnosti?" pitao sam i dalje ležeći na stolu
za masažu.
„Evo", rekao je Džet. „Zapisane su na ovoj kartici. Uzmi je.
I svakoga jutra - za vreme sata posvećenog ličnom vođstvu -
upražnjavaj nekoliko vežbi sa ove liste. Takođe bih ti iskreno
preporučio da vežbe obavljaš svakog jutra u pet sati. Kao što
sam već rekao, trebaće ti četrdeset dana da prihvatiš nove navi-
ke. U tih četrdeset dana bićeš pod stresom, mrzovoljan i umoran.
Smišljaćeš izgovore tipa ‘ovo nije zdravo za mene' ili 'naprosto
mi nije u genima da rano ustajem", rekao je Džet i nasmejao se.
„Ali ne zaboravi, sve je u redu - to je samo deo procesa razvoja
i usvajanja nove navike. Posle četrdeset dana postaće ti sasvim
uobičajeno da ustaješ u pet ujutro da bi radio na sebi."
„Pet ujutro?" pitao sam u neverici. „Sve to me podseća na
osnovnu obuku u vojsci."
,,To je s te osnovna obuka. Osnovna obuka da bi postao pravi
vođa", usledio je Džetov hitri odgovor.
Bacio sam pogled na kartu dok je Džet upalio svetlo u sobi
za masažu. Na njoj je pisalo sledeće:

Sedam osnovnih aktivnosti neophodnih

za uspešno lično vođstvo

1. Učenje. Čitaj knjige koje će te inspirisati, ojačati tvoj

karakter i podsetiti te na prim er i način razm išljanja
najvećih vođa na svetu. Takođe slušaj i audio-knjige o
različitim tem am a, o tom e kako da postaneš izuzetan
na poslu, izgradiš timske odnose, unaprediš svoje veze
s ljudima i ličnu motivaciju.
2. Pozitivne izjave. Jedan od najboljih načina da izmeniš
VOĐA BEZ TITULE 165

uska shvatanja i pomisao da si predodređen za neus-

peh je ste da istrajno ponavljaš pozitivne rečenice 0
tome kakav vođa želiš da postaneš i kakav uspeh želiš
da ostvariš. Ponavljanje izjave: „Danas ću biti usredsre-
đen, odličan i pun poleta u svemu što radim" nekoliko
puta na početku svakoga dana učiniće da razmišljaš kao
šampion i pružiće ti emocionalnu osnovu. Znam da zvu-
či neverovatno. Ali zaista deluje.
3. Vizuelizacija. Naš um funkcioniše na osnovu slika. Svako
veliko postignuće, od najvišeg nebodera u Njujorku do
neverovatnih izuma Edisona i Bendžamina Frenklina,
počelo je od slika u umu njihovih stvoritelja. Sva spo-
ljašnja postignuća začinju se u umu. Napredak nije ni-
šta drugo do vizuelizacija nevidljivog. Zato tokom sata
posvećenog ličnom vođstvu, zatvori oči - i kao što to
rade svi vrhunski sportisti - zamisli kako bi izgledalo
ostvarenje tvojih ciljeva, iskazivanje tvojih najvećih po-
tencijala i aktiviranje vođe u sebi.
4. Vođenje dnevnika. Pisanje dnevnika je neverovatno
uspešan način da jasnije razmišljaš, postaneš sigurniji
u sebe i zabeležiš ono što očekuješ da ostvariš. Tokom
sata vremena posvećenog ličnom vođstvu zabeleži svoja
zapažanja, osećanja, nadanja i snove. Takođe analiziraj
svoje frustracije i zađi u svoje strahove. Ako to učiniš,
oslobodićeš ih se. Upoznaj sebe i uspostavi vezu s ta-
lentom koji poseduješ, a koji čeka da bude oslobođen.
U dnevniku zabeleži svoje putovanje kroz život i izrazi
zahvalnost za sve što imaš. Život je dar. I zato ga treba
zabeležiti.
5. Postavljanje ciljeva. Postavljanje ciljeva i održavanje
kontakta s njima jedna je od moćnih vežbi ako želiš da
ostvariš uspeh. Tvoji ciljevi će učiniti da se fokusiraš na
posao i život uopšte. Oni daju nadu i proizvode pozitivnu
energiju. A kada se suočiš s problemima - a svima nam
se to povremeno dešava - jasno postavljeni ciljevi čine
zvezdu vodilju koja će te voditi u teškim vrem enim a i
166 R O B IN S A R M A

pokazati put kroz uzburkane vode do mirne luke. C iljev i

čine da život živiš s nekom svrhom i produ ktivno, a ne
nasumice i pasivno. Nastoj da izbegneš stanje h ip n o z e
o kome sam govorio.
6. Vežba. Govoriću još o značaju kretanja da bi p o stig a o
uspeh na poslu, ali za sada je dovoljno da zapamfJtiš da
svakodnevna fizička aktivnost pojačava moždane funk-
cije, puni te energijom , pomaže ti da izađeš na k jraj sa
stresom i duže ostaneš u igri.
7. Ishrana. Ono što jedeš utiče na tvoj učinak. Ish ra n a uti-
če na svojstva vođe. Ako jedeš kao pobednik, o d rž a će š
energiju na najvišem nivou i bićeš pozitivno raspoložen.
Zapamti da ako budeš jeo manje hrane, bićeš u s ta n ju
da bolje obavljaš posao.

„Zaista izuzetni predlozi, Džet", rekao sam s poštovam jem,

dok smo se sva trojica vraćali u moderno oprem ljenu cek a-
onicu. Osećao sam se neuobičajeno dobro zbog ove pcDTuke.
Džetovih sedam saveta za lično vođstvo bili su veoma prak-
tični. Sada sam imao niz vežbi koje sam mogao da p rim e n ju -
jem tokom sata posvećenog ličnom vođstvu da bih p«ostao
izuzetan u svom poslu. Takođe sam obećao sebi da ć u sva-
koga ju tra ustajati u pet. Imao sam osećaj da će ova a a v ik a
pozitivno uticati na m oje sam opouzdanje i sposobno?st da
preuzmem kontrolu nad svojim životom i dobrostanjerm. Re-
kao sam Džetu da sam voljan da svakoga dana ustajem rano.
Bio je oduševljen.
„Podari sebi jedan od najboljih darova koji vođa bez titule
može da pokloni sebi. Blagoslov koji donosi u stajanje u pet
svakoga jutra. N ačin na koji o tp o č n e š d an o d re đ u je k o k o će
taj dan proteći. Ono što radiš prvih nekoliko sati kad u sta n e š
određuje da li će taj dan biti uspešan ili ne. Posveti tih prvih
nekoliko sati jačanju svojih sposobnosti vođe. I još neštca, veo-
ma je važno da zapamtiš da tvoja prva misao kada se prcnbudiš
i poslednja misao pre nego što zaspiš imaju ogroman u tic a j na
ono što će se dogoditi", istakao je Džet.
VOĐA BEZ TITULE 167

„Zaista nečuveno", rekao sam. „Sve to je tako korisno. Tvoj

prethodni predlog da sredim svoj emotivni život je zaista uti-
cao na mene. Veoma dugo sam bio prilično ljut i nesrećan. Šta
bi to konkretno moglo da utiče na moj emotivni život?"
„Nauči da praštaš onima kojima je potreban oproštaj - to
je jedna od prvih stvari koje m ožeš da uradiš. Mnogi ljudi
svakoga dana na posao donose negativnu energiju jer su puni
besa i ogorčenosti zbog toga što su u prošlosti bili povređe-
ni ili izdani. Voditi sebe znači odbaciti ogorčenost. Nauči da
praštaš ljudima kojim a je potrebno da oprostiš i oslobodi se
stvari iz prošlosti koje bi mogle da ograniče tvoj stvaralački
potencijal. Ne možeš stvoriti odličnu budućnost ako živiš u
prošlosti. R azočarenja o kojim a razm išljaš sputavaju tvoju
moć. Ako ih se oslobodiš, oslobod ićeš ogromnu energiju,
strast i potencijal", rekao je Džet i otpio gutljaj vode s limu-
nom.
„Kako da se oslobodim prošlosti da bih postao istinski
vođa?" upitao sam.
„Sve počinje vrlo jednostavnom odlukom, Blejk. Zaista je
zanimljivo da jedino što stoji između tebe i tvoje potpune pro-
mene jeste odluka. Donesi odluku, sada, ovog trenutka da ćeš
oprostiti svima koji su te razočarali i da nećeš razmišlajti 0
lošim stvarima. Trenutak kad iskreno rešiš da oprostiš je tre-
nutak u kome počinje proces raščišćavanja. Ne zaboravi da su
ljudi koji su te povredili radili samo ono što su znali na putu
kroz svoj život. Da su znali za bolje, ne bi to učinili. I konačno
prihvati da samo povređeni povređuju druge."
„Samo povređeni ljudi povređuju druge?"
„Tako je. Zaista zdravi ljudi - oni koji poseduju izuzetan
unutrašnji život - nisu u stanju nikoga da povrede. Oni su puni
samopoštovanja, pozitivnog uverenja, inspiracije, spremnosti
da vide najbolje u drugima i duboke želje da budu sjajni u
svemu što rade i nisu u stanju da povrede drugo ljudsko biće.
Sposobnost da povrede druge ljude nije deo njihovog men-
talnog sklopa. Oni to naprosto ne umeju. Jedino ljudi koji su
nekada bili duboko povređeni povređuju druge."
168 ROBIN ŠARM A

„Duboka misao", rekao sam iskreno. Zatim sam zaćutao.

„Rekao si da svakoga dana posvetim jedan sat ličnom vođstvu
da bih popravio svoj duhovni život. Kako?"
„Preporučio bih ti da svakoga jutra razmisliš o onome što
imaš. Z ahvaln ost j e su p ro tn o st strahu. Briga i zahvalnost ne
idu jedna uz drugu. A sve ono što ceniš, poštuje tebe. Hoću da
kažem da ako pet minuta u tih sat vremena posvetiš proslav-
ljanju onoga što je dobro u tvom životu, istog trena ćeš biti
srećan. I ma koliko blesavo zvučalo, o d srećn ih Ijudi postaju
srećne vođe. Srećne vođe ne samo da bolje obavljaju svoj posao
- već je u njihovom društvu i mnogo zanimljivije."
„To je zaista od pomoći, Džet."
„Odlično. Dozvoli mi da pređem na Z u JZINU. Kasno je i tre-
balo bi da se vratim poslu. Drago mi je što sam te upoznao, ali ne
želim da zaboravim svoje mušterije. Oni računaju na mene."
,,Ne brini", rekao sam „Sve razumem."
,,Z je tu da te podseti da je ’zdravlje bogatstvo’. Pomenuo
sam već značaj vežbanja i fizičke snage. Odlično zdravlje je kao
osnova šatora: ono je osnova svega ostalog u tvom životu. Ako
je tvoje zdravlje savršeno - takvo će biti i sve ostalo u tvom
životu - od sposobnosti da jasno razm išljaš pod stresom do
tvog načina obavljanja posla. Zdravlje je nešto što shvatamo
zdravo za gotovo dok ga ne izgubimo. A oni koji ga izgube sve
svoje vreme posvećuju tome da ga vrate. Ako izgubiš zdravlje -
a nadam se da se to nikada neće desiti - ništa ti neće biti toliko
važno kao da ga vratiš. To me podseća na onu staru izreku koja
kaže: 'Dok smo mladi, žrtvujemo zdravlje zbog bogatstva. Ali
kada ostarimo i postanemo mudri, spremni smo da žrtvujemo
bogatstvo da bism o sam o jedan dan bili zdravi.' Ako mi ne
veruješ, na povratku kući svrati do bolnice. Uđi u odeljenje na
kome ljudi leže na samrti. I pitaj ih šta bi dali za još jedan dan
života. Pitaj ih šta bi dali da samo još jedan dan budu zdravi.
Siguran sam da bi ti rekli da bi dali sve što imaju. Ako izgubiš
zdravlje, sve si izgubio. Ne dozvoli da ti se to ikada desi."
Zaćutao sam. Otkako sam se vratio iz rata, nisam obraćao
naročito pažnju na svoje zdravlje. Prestao sam da vežbam. Jeo
VOĐA BEZ TITULE 169

sam nezdravu hranu. Nisam se dovoljno odmarao. Tog trenutka

dok sam stajao ispred ovog neverovatnog masera, shvatio sam
da bi se moj život zaista popravio ako bih svoje zdravlje shvatio
ozbiljno i vratio se u kondiciju. Imao bih više energije na poslu i
bio bih generalno pozitivniji. Verovatno bih bio mnogo kreativ-
niji i imao bih više poleta. Bio bih odlučniji i snažniji u periodu
promena na poslu. U privatnom životu se ne bih toliko izležavao
na kauču. Mogao bih početi da učim nove veštine i radim nešto
zabavno. Osećao bih se bolje i život bi mi bio zanimljiviji.
„Zdravlje je kruna koju na glavi zdravog čoveka može da
vidi samo bolestan čovek", rekao je Džet odlučno. „Samo nemoj
molim te da mi kažeš kako nemaš vremena da vežbaš. Oni koji
nemaju vremena za svakodnevno vežbanje na kraju moraju da
nađu vremena za lečenje."
Džetov savet je bio jednostavan i od izuzetne važnosti. Sve
sam prihvatio od srca.
,,I ne zaboravi da tvoje zdravlje n ikada n eće biti bolje o d slike
koju im a š o s e b i. Kada zaista poveruješ u sopstvenu izuzetnost
i sposobnost da vodiš, tvoje zdravlje će se naglo popraviti",
naglasio je.
„Sve to ima smisla. Ako ne budem mislio o sebi, neću voditi
računa 0 sebi na pravi način."
„Tačno tako", rekao je Džet zadovoljan m ojim kom enta-
rom.
,,I u JZINU znači 'inspiracija je važna'", dodao je Tomi.
„Tako je", rekao je Džet. „Ako se bar jednom u toku dana
ne osetiš nadahnuto, kao da ga nisi ni proživeo. Potrebno je
da svoju inspiraciju zalivaš svakoga dana je r je svakodnevni
problemi isušuju. Kako ćeš inspirisati svoje kolege na poslu i
nadahnuti mušterije da kupuju od tebe ako nisi inspirisan i ne-
maš energije? Voditi bez titule znači raditi ono što je potrebno
da bi bio siguran da si najnadahnutija osoba koju poznaješ."
„Sviđa mi se kako to zvuči, Džet. Imaš li neki praktičan
predlog za mene?"
„Slušanje muzike je jedan od najboljih načina koje znam.
Druženje sa zanimljivim ljudima koji teže da budu izuzetni,
170 ROBIN S AR M A

etični i originalni nadahnuće te i probuditi vođu u tebi. Kon-

takt s prirodom je još jedan efikasan način da podstakneš svo-
ju kreativnost i nastaviš da postižeš odlične rezultate na poslu.
Kad god mi se ukaže prilika, odem u prirodu. Šetnja kroz šumu
je najbolji lek za sav gradski stres. Odlazim iz šume sa oseća-
njem da sam zaista živ. Većina smatra da je boravak u prirodi
i obnavljanje kreativnosti i energije čisto gubljenje vremena.
I da ako nešto ne radiš, zapravo ne radiš ništa. Ali ako obnoviš
energiju, telo, um em ocije i duh, bićeš jači u susretu s proble-
mima na poslu. Ako sve vreme daješ sve od sebe, tvoj poten-
cijal će slabiti i brzo ćeš ostati bez energije. Vrhunski radnici
znaju da moraju da ostvare ravnotežu između vrhunskog rada
i obnavljanja unutrašnje snage. Kada jednom pokreneš vođu
u sebi, vratićeš se na posao još jači, kreativniji i nadahnutiji.
Sve o čemu ti govorim ima za cilj da probudi vođu u tebi. Treba
da rasplam sa tvoj žar i otvori sva zatvorena vrata ka onom
najboljem u tebi."
,,A N u JZINU"?, pitao sam.
,,Ne zanemari svoju porodicu. Oni koje voliš su veoma bitni.
Šta znači postati veoma uspešan - kao što imam osećaj da ćeš
ti postati - ako ostaneš sam? Mnogi od milijardera koje sam ti
pomenuo kada si došao, provode život sami u svojim prekra-
snim dvorcima. Koja je svrha toga? U negovanju dobrih odnosa
s porodicom i prijateljima, možeš pronaći ogromnu radost. Na
kraju dana ne treba ti mnogo da bi bio srećan: posao na koji
si ponosan, hrana na stolu, dobro zdravlje i ljudi koje voliš.
Črvsta osnova u kući pomaže ti da ostvariš dobre rezultate
na poslu. Saznanje da imaš porodicu koja te voli i brine o tebi
snažan je podsticaj za lični i profesionalni uspeh.
„Što nas dovodi do U", nastavio je Džet. ,,U mojoj skraćenici
U služi da te podseti na peto pravilo o ličnom vođstvu: 'uzdigni
svoj stil života'. Životni stil nije nešto o čemu se često govori.
Ali je veoma važno da bi čovek živeo kako treba. Svakoga dana
učini nešto da bi usavršio svoj stil života. Kao što sam već re-
kao, idi kroz život u vrhunskom stilu. Samo jednom se živi, pa
zašto onda ne živeti punim plućima?"
VOĐA BEZTITULE 171

„Ali zar nisi rekao da istinsko vođstvo ne podrazumeva po-

sedovanje stvari?"
,,To svakako nije prioritet za vođe bez titule. Ali nemoj da
zaboraviš da je ljudski i prirodno želeti lepe stvari. Zašto bismo
se osećali krivim što ih imamo? Budi sjajan u onome što radiš,
probudi vođu u sebi i iskaži se najbolje što možeš. Ključ je u
tome da dobiješ stvari koje želiš, ali da ne dozvoliš da te one
poseduju, što nas dovodi do ključne tačke našeg razgovora."
Džet se uozbiljio. Pogledao je u zemlju. Tomi je ustao i pri-
družio nam se.
„Lepo je imati lepe stvari. Lepo je živeti okružen njima. Ali
daleko je važnije kakva ćeš osoba postati. Glavni cilj u životu
je postati ono za šta si predodređen. Još važnije od toga kakvi
ćemo postati je kakvu promenu možemo učiniti kao vođe. Do-
prinos je krajnja svrha posla - i života."
„Želeo bih da čujem nešto više o tome, Džet", rekao sam
primetivši da Džet privodi kraju naš razgvor o suštini filozofije
vodi bez titule.
„Suština uspeha nije u onome što dobijaš, već u onome što
daješ. Kao što sam rekao, čak i najduži život je prilično kratko
putovanje u kontekstu celokupnog postojanja. Tolstoj je napi-
sao divnu priču pod nazivom Koliko je z e m lje čoveku potrebn oT
Poenta priče je da na kraju sve ono za čim smo ceo život jurili
zapravo nema mnogo značaja. Sve što nam je potrebno onda
kada se život približi kraju nije ništa više od dva metra zemlje.
Ono što zaista vredi jeste ono što smo ostavili za sobom. Želim
da te podstaknem da razmisliš o onome što će ostati iza tebe.
Hoću da razmisliš o tome kako želiš da te pamte kada te više
ne bude. Filozof Montenj je rekao: 'Zaveštanje svakog ljudskog
bića je da njegov život ima neku svrhu.' Bila bi velika šteta za
ovaj svet ako bi odbio da vodiš bez titule i pokažeš svoje naj-
bolje sposobnosti ljudima oko sebe. Vođe bez titule razmišljaju
o tome šta će ostaviti za sobom. Razmišljaju o tome kako žele
da ih pamte kada ih više ne bude. Razm išljaju o onome što
treba da postignu da bi ostavili svoj trag generacijam a koje
dolaze."
172 ROBIN ŠARMA

Preplavile su me emocije.
,,Ne zaboravi, Blejk, da ovaj dan - kao i svaki dan do kraja
tvog života - nije ništa drugo do osnova za herojsk e pod-
vige. Pravo pitanje je da li ćeš im ati hrab rosti da tu prili-
ku iskoristiš i iskažeš svoju veličinu u ovom svetu punom
promena u kome živimo i radimo. A kada to jednom učiniš,
oplem enićeš život svojih kolega, m ušterija i svih koje voliš.
Stvorićeš spom enik kom e će se svi posle tebe diviti. I biti
njime nadahnuti."
Zavladala je tišina. Tomi se nije micao. Ni Džet. Ni ja. Učinilo
mi se da vidim suze u njegovim očima. Nisam bio siguran šta
da radim. A onda u tom dramatičnom trenutku Tomi je udario
Džeta po leđima.
„Čoveče, suviše si napet. Izbaci to iz sebe", nasmejao se.
Džet je počeo da se smeje. „Znam. Znam."
Sva trojica prasnusmo u smeh. Bio je to čudesan trenutak.
Trenutak koji nikada neću zaboraviti. Ali onda se desilo nešto
neočekivano. Tomi se ponovo zakašljao. Napad je najpre bio
blag, a onda je postao izuzetno snažan. Počeo je da iskašljuje
krv i da se užasno trese. Pojurio sam k njemu i pokušao da mu
pomognem na bilo koji način.
„Kucnuo je moj čas", bilo je sve što je mogao da izusti. „Kuc-
nuo je moj čas."

ČETVRTI RAZGOVOR O FILOZOFIJI VODI BEZ TITULE:

Da bi postao veliki vođa, moraš biti veliki čovek

Pet pravila:

Jasno vidi

Zdravlje je bogatstvo

Inspiracija je važna
VOĐA BEZTITULE 173

Ne zanemari porodicu

Unapredi svoj način života

Koraci koje t r eb a pr ed u zeti

U dnevniku zapiši pet stvari koje ćeš odmah učiniti da bi

podstakao vođu u sebi i unapredio svoj um, telo, em ocije i
duh. Potom isplaniraj vreme da bi bez greške postizao ovih
pet ciljeva tokom narednih sedam dana, da bi pokretačka sila
počela da radi za tebe.

ClTAT KOJI TREBA ZAPAMTITI

„Ako se čovek samouvereno uputi tamo gde ga snovi vode

i nastoji da živi životom kakav je zamislio, ostvariće uspeh
kakav mu život u prosečnosti nikada ne bi doneo."

Henri Dejvid Toro

 Osmo poglavlje:

ZAKLJUČAK

Nakon nezaboravnog dana u kome sam upoznao filozofiju

vodi bez titule, nikada više nisam video svog m entora Tomi-
ja. Zaista sam očekivao da ću ga videti u knjižari sledećeg
ponedeljka. Mislio sam da ću raditi s njim u godinama koje
slede, dok budem usvajao i primenjivao filozofiju kojoj me je
učio i postizao neverovatne rezultate. Ali m oja želja se nije
ispunila.
Dan nakon što sam upoznao četvoro posebnih učitelja, sa-
znao sam da je Tomi umro. Imao je rak, borio se sa ovom bole-
šću ali nije želeo da o njoj govori. Ana je rekla da nije želeo da
se drugi brinu zbog njega. I da je svoje poslednje dane želeo da
provede pomažući drugima - i šireći filozofiju vodi bez titule
koja je pre nekoliko godina promenila njegov život. „Izdržao
je dovoljno dugo da je prenese tebi" rekla je Ana, ophrvana
emocijama. ,,To je bio poslednji dar dat tebi."
Na sahrani smo Ana, Taj, Džekson, Džet i ja odali počast
Tomiju i svemu što je uradio. Saznao sam da je rastao u siro-
maštvu. Da je četrd eset i pet godina bio u braku s ženom u
koju je bio zaljubljen odmalena i koja je pre nekoliko godina
preminula. Da je voleo čokoladu. I da je svu svoju ušteđevinu
ostavio u dobrotvorne svrhe za pomoć deci. Toliko je ljudi bilo
na njegovoj sahrani da su na stotine ožalošćenih morali da
stoje na ulici. Ali nisu otišli. Jer svi su poštovali ovog jedno-
stavnog prodavca knjiga koji je vodio bez titule. I uvek davao
sve od sebe.
VOĐA BEZ TITULE 175

Posle sahrane, Ana mi je jecajući dala paket. Taj, Džekson i

Džet su stajali pored nje. Niz njihovo lice su tekle suze, a izraz
lica je odavao da im je srce slomljeno.
„Izvoli, Blejk, ovo je za tebe. Tomi me je zamolio da ti ovo
dam. Zaista te je cenio. Poštovao je to što si uradio za svoju ze-
mlju. Kao i to što si prihvatio njegov poziv da od žrtve posta-
neš vođa. Mislim da si za njega bio poput sina koga nikad nije
imao", rekla je brišući suze i nameštajući cvet u kosi. „Molim
te da ostaneš u kontaktu s nama. Momci i ja ćemo uvek biti tu
za tebe - kad god ti zatrebamo. U svako doba dana ili noći. Ti
si sada jedan od nas. Iako smo izgubili jednog prijatelja, stekli
smo novog."
Zagrlila me je i otišla. Taj, Džekson i Džet su učinili isto.
,,I nastavi da vodiš bez titule i širiš filozofiju koju si naučio
od nas. Svako od nas može da dovede do krupne prom ene
u organizaciji bilo kog tipa, u ovom i ovakvom svetu u kome
živimo, ako prihvatimo da pokrenemo vođu u sebi i učinimo
sve boljim nego što je bilo", dodala je Ana. „Nadam se da ćemo
se uskoro videti."
„Svakako ćem o se videti", dodala su preostala tri učitelja
jednoglasno. „I ne zaboravi, rođen si da bu deš izuzetan", dodao
je Džet.
Četvoro m ojih novih prijatelja i nesumnjivo izvanrednih
učitelja napustiše crkvu.
Seo sam i uz zvuke klasične muzike otvorio koverat. Zatim
sam pažljivo pročitao pismo. Sunce je sijalo kroz prozore, a
svež vazduh je ispunjavao prostoriju. Reči su bile ispisane u
žurbi. Ali mogao sam da ih pročitam. I osetim njihovu snagu.
Pisalo je sledeće:

Dragi Blejk Veliki,

Najpre mi oprosti što ti nisam rekao za svoju bolest. Nisam

želeo da se moje stanje ispreči pred učenjem koje si zaslužio
da čuješ i prom enom za koju si bio spreman. Pronašao sam
mir kroz sve izazove i shvatio da su sobom nosili brojne šanse.
176 ROBIN ŠARM A

Naravno, niko ne voli da bude bolestan. Ali moje stanje me je

učinilo jačim i mudrijim. Nadam se da je nešto od toga što sam
naučio doprlo do tebe.
Tvoji roditelji su bili fini ljudi. I odgajili su dobrog sina.
Znam to. Poštujem te zbog svega što si učinio u prošlosti i što
ćeš učiniti u budućnosti. Zaista sam bio srećan kada sam te
upoznao u knjižari onog divnog jutra. Izvini zbog maramice s
Mikijem Mausom. Moja žena mi je poklonila tu maramicu za
prvu godišnjicu našeg braka. Bili smo u Diznilendu. Podseća
me na nju. Sat sa Sunđerom Bobom sam kupio sam.
Najiskrenije se nadam da te ovo moje pismo neće ispuniti
tugom što me više nema već da će te zateći nadahnutog, usred-
sređenog i spremnog da se posvetiš tome da vodiš bez titule.
Sada si zaista spreman da oslobodiš vođu u sebi i dozvoliš mu
da ugleda svetlost dana. Savršeno si spreman da iskažeš svoje
potencijale u svemu što radiš i da se suočiš sa izazovima. Van
svake sum nje, bićeš idealan prim er svakome ko bude imao
privilegiju da te upozna. Znam to, jer si mi obećao. A tvoj otac
i ja smo pripadali starom kovu ljudi koji smatraju da je važno
održati obećanje.
Posao je krenuo drugim putem. Za mene je društvo neka-
da predstavljalo haotično mesto. Ljudi više cene stvari nego
međusobne odnose. Više nam je stalo da zadovoljimo svoj ego
nego da pokušamo da ostvarimo svoje ideale. Mnogi od nas
krive spoljašnje uslove što ne uspevaju da ostvare uspeh ume-
sto da krive sopstvene strahove i uska shvatanja. Nažalost da-
nas je važnije biti popularan nego etičan, hrabar i dobar. Hoću
da kažem da smo zaboravili na odgovornost da vodimo koja je
nekada postojala u našoj kulturi. Zaboravili smo šta znači težiti
nečemu većem od nas samih. Pomešali smo prioritete fokusi-
rajući se isključivo na to da pomognemo sebi da dođemo do
uspeha, a ne i svima oko nas. Računam na tebe - da ćeš podse-
titi ljude da su rođeni da budu genijalni. I da su sebe pogrešno
ubedili da to ne mogu da postanu. Mnogima će pomoći poruka
koju smo tebi saopštili. Još toliko ljudi mora otkriti filozofiju
vodi b ez titule, Blejk. A sada je pravo vreme za to.
VOĐA BEZTITULE 177

Zaista mi je bila čast što sam te poznavao. Nadam se da

sam bio od pomoći i da sam ispunio obećanje koje sam dao
tvom divnom ocu pre mnogo godina da ću ti se naći pri ruci.
Oduvek sam verovao da će moj život imati smisla ako uspem
da učinim život sam o jednog čoveka boljim . Hvala ti na toj
šansi.
Želim ti sve najbolje, moj mladi prijatelju. Sanjaj hrabre
snove. Živi lepo. I do poslednjeg daha vodi bez titule.

S Ijubavlju
Tomi

P. S. Porše je od danas tvoj. Idi i zabavi se!

U kutiji su bili i ključevi od kola. Odmah mi je bilo jasno šta

je bio Tomijev poslednji ljubazni gest ohrabrenja. Ostavio mi
je svoj automobil. I ispunio mi jedan san. Bio sam više nego
dirnut. Bio sam neizmerno zahvalan što sam živ.
Nikada neću moći da se odužim Tomiju i učiteljima za sve
što su učinili za mene. Moja karijera je doživela vrtoglav uspon
i još sam zaprepašćen time koliko sam napredovao od dana
kada me je Tomi posetio. Moj život se promenio nabolje više
nego što sam zamišljao i u najluđim snovima. Tomi mi još ne-
dostaje. Ali imam osećaj da time što sam sve podelio s vama
slavim uspomenu na njega.
Održao sam obećan je koje sam dao Tomiju prvog dana
kada smo se sreli. Obećao sam da ću mu pomoći da podeli
ovu neverovatnu filozofiju sa što je više m oguće ljudi. Na-
pisao sam ovu knjigu da bih zabeležio i preneo vam isto
ono učenje koje su meni Tomi i četvoro vrsnih učitelja, tako
nesebično, preneli onog jednog dana provedenog zajedno.
Jedino što zauzvrat tražim od vas jeste da ovu poruku pre-
nesete dalje svima koje poznajete. Na taj način ćete dati svoj
doprinos i nadahnuti kolege da budu bolje, organizacije da
budu uspešnije i izgrađićemo bolji svet. Dočekaćete kraj svog
života znajući da ste dali sve od sebe oslanjajući se na urođe-
178 ROBIN Š AR M A

nu sposobnost da vodite i da ste pozitivno uticali na živote

mnogih. Tako će p osled n ji dan vašeg živ ota biti n ajb olji dan u
vašem životu. Antropolog M argaret Mid je jednom prilikom
rekla: „Nikada ne sum njajte u to da mala skupina razumnih,
posvećenih građana može da izmeni svet je r samo to ga je i
do sad menjalo." Kakva istina!
 IZVORIKOJIĆE VAM POMOĆIDAVODITE BEZTITULE

Pošto ste pročitali knjigu Vođa bez titule, našli ste se pred
ključnim izborom: da li da primenite filozofiju vodi bez titule
kao osnovu svog života ili da ništa ne preduzmete i ne doživite
nikakvu promenu. Da biste postigli trajne i istinske rezultate,
iskreno vam preporučujemo da u naredna dvadeset četiri sata
pogledate sledeće izvore:

www.theleaderwhohadnotitle.com
• Besplatan audio program koji će vam pomoći da prime-
nite ideje navedene u knjizi
• Sredstva za procenu filozofije vodi bez titule
• Kodeks ponašanja u skladu sa filozofijom vodi bez titule
• Poklon knjiga Vodi bez titule
• Pridružite se onlajn pokretu vodi bez titule

www.robinsharma.com

Niz izvora za lično ali i vođstvo na poslu, dostupni su vam na

robinsharma.com, uključujući audio programe, podcasts, članke
i Robinov blog. Na ovom sajtu možete saznati kako da rezerviše-
te Robinovu prezentaciju Vodi bez titule za svoju organizaciju.
Tviter
Pronađite Robina na: www.twitter.com/robin_sharma
Fejsbuk
Posetite Robina na Fejsbuku i saznajte više o njegovim
putovanjima, događajima i okruženju: ww w.facebook.com /
theofficialrobinsharmapage