Professional Documents
Culture Documents
Географска свеска за 8.разред
Географска свеска за 8.разред
географије
за ОСМИ разред основне школе
1.лекција
ПОЛОЖАЈ
ГРАНИЦЕ
ВЕЛИЧИНА
површина 88 361 км2 (Војводина 21 506 км2, Централна Србија 55 968 км2,
Србија без Косова и Метохије 77 474 км2);
број становника 7,2 милиона (без Косова и Метохије);
густина насељености: 7 186 862 ст : 77 474 км 2 = 93 ст/км2
2.лекција
3.лекција
ПАНОНСКА НИЗИЈА
СРПСКО-МАКЕДОНСКА МАСА
- ПЛАНИНСКА ОБЛАСТ
1. Српско-македонска маса
2. Динарске планине
3. Шарске планине, Косовска и Метохијска котлина
4. Карпатско-балканске планине
СРПСКО-МАКЕДОНСКА МАСА
- Предео око тока Јужне Мораве (шаховски рељеф);
- Планине: Дукат, Бесна Кобила, Варденик, Кукавица, Радан (Ђавоља ворош),
Јухор и Јастребац;
- Композитност Јужне Мораве:
1. Врањска котлина
А) Грделичка клисура
2. Лесковачка котлина (српско петоречје)
Б) Печењевачко сужење
3. Нишка котлина
В) Мезграјско сужење
4. Алексиначка котлина
Г) Сталаћка клисура
- регији припадају и Куршумлијска и Топличка котлина;
6.лекција
ДИНАРСКЕ ПЛАНИНЕ
8.лекција
КАРПАТСКО БАЛКАНСКЕ ПЛАНИНЕ
- Сложене грађе: магматске стене, кречњаци, пешчари;
- Планине: Ртањ, Озрен, Девица, Сува планина, Тупижница, Тресибаба, Дели
Јован, Стара планина (Миџор, 2 169 мнв), Кучајске планине;
- Реке: Тимок (Велики, Бели, Црни, Сврљишки, Трговишки), горњи ток Млаве
(Хомоље) и Пека (Звижд), Нишава, Ресава;
- Котлине: Црноречка, Зајечарска, Књажевачка, Сврљишка, Пиротска,
Белопаланачка;
- Градови: Зајечар, Књажевац, Пирот, Бела Паланка;
- Пећине: Ресавска (најпознатија), Боговинска, Церемошња, Верњикица;
КЉУЧ И НЕГОТИНСКА КРАЈИНА
- Област између Дунава и Тимока,
- Ушће Тимока је најнижа тачка Србије – 28 мнв;
- Брдовит предео познат по прерастима, каменим мостовима;
9.лекција
10.лекција
РЕКЕ СРБИЈЕ
- Композитност Ђердапа
1. Голубачка клисура
2. Љупковска котлина
3. Клисура Госпођин вир
4. Доњомилановачка котлина
5. Велики и Мали Казан
6. Оршавска котлина
7. Сипска клисура
ЈЕЗЕРА СРБИЈЕ
- Удубљења у копну испуњена водом;
- Могу бити природна и вештачка;
ПРИРОДНА ЈЕЗЕРА
- Мала, настају на разне начине
1. Еолска језера – Палић, Лудошко, Крваво, Слано језеро;
2. Речна језера – напуштени меандри река – Обедска бара (Сава), Царска
бара и Русанда (Тиса)
3. Ледничка језера – у цирковима – Ђеравичко језеро (Проклетије)
Штрбачко језеро (Шара); народ и назива „горске очи“;
ВЕШТАЧКА ЈЕЗЕРА
- Настају преграђивањем река ради добијања електричне енергије,
наводњавања, снабдевања насеља и индустрије водом, риболова,
туризма...;
- Већа по површини;
- Ђердап (Дунав, највеће 253 км2), Перућац и Зворничко (Дрина), Међувршје
(Западна Морава), Газиводе (Ибар), Потпећ (Лим), Сјеничко и Златарско
(Увац), Завојско (Височица), Власинско (Власина)...;
13.лекција
ТЕРМОМИНЕРАЛНИ ИЗВОРИ
ЗЕМЉИШТЕ
15.лекција
ЗАШТИТА ГЕОНАСЛЕЂА
17.лекција
19.лекција
МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА
СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА
21.лекција
- Народ (нацију) чини група људи који имају заједничко порекло, језик,
обичаје и живе на истој територији;
- У ЕТНИЧКОЈ структури највише је Срба, а од националних мањина ту су
Албанци, Мађари, Бошњаци, Словаци, Бугари, Роми, Румуни...;
- У ВЕРСКОЈ структури доминирају Православци, па за њима Католици,
Муслимани, Протестанти..;
22.лекција
ПРИВРЕДА СРБИЈЕ
ПРИВРЕДА
ПОЉОПРИВРЕДА СРБИЈЕ
- Примарна делатност (сектор) која обухвата обраду земље и гајење биљака
и животиња;
- Постоје две пољопривредне производње:
1. Примитивна – екстензивна – заостала – планински крајеви;
2. Модерна – интензивна – напредна – Војводина, Мачва, Поморавље;
- АГРОТЕХНИЧКЕ МЕРЕ:
1. Мелиорација – наводњавање, одводњавање;;
2. Механизација – употреба машина;
3. Хемизација – употреба вештачког ђубрива, хербицида, инсектицида...;
4. Селекција и укрштање - нове сорте биљака и животиња;
- Са развојем индустрије удео запослених у пољопривреди је опао;
- 2005.године је донесена Стратегија развоја пољопривреде;
25.лекција
ГРАНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ
- Пољопривреда се дели на земљорадњу и сточарство;
ЗЕМЉОРАДЊА
- Обухвата обраду земље и гајење биљака;
- ДЕЛИ СЕ НА:
1. Ратарство – жита, индустријско и крмно биље, поврће;
2. Воћарство – шљива (52%), јабука (19%), вишња, крушка, бресква малина
(Централна Србија)
3. Виноградарство – Римљани – Жупа, Неготин, Фрушка гора, Вршац,
Метохија...;
- Житарице:
1. Пшеница – до 800 мнв – Војводина;
2. Кукуруз – до 900 мнв – Војводина;
3. Раж, јечам, овас – до 1 500 мнв – планински предели;
- Индустријско биље:
- Сунцокрет, шећерна репа, соја, хмељ – Војводина;
- Конопља, лан, дуван – Јужна и Централна Србија;
- Поврће:
- Гаји се највише око великих градова;
- Кромпир – Западна Србија; пасуљ је међукултура, купус (Футог), паприка
(Ниш, Лесковац, алева паприка – Хоргош, Нови Кнежевац, Кањижа);
СТОЧАРСТВО
- Обухвата гајење животиња корисних човеку
- Дели се на: свињогојство, говедарство, овчарство, живинарство...;
- Сточни фонд се смањује (неповољно);
26.лекција
ШУМАРСТВО
- Обухвата узгајање, очување и рационално коришћење шума;
- Под шумом је 29,1% (са шикаром до 34%) територије Србије;
- Правих, природних шума је мало (0,1%), више у Централној Србији (37%)
него у Војводини (8,4%)
- Највише је лишћарских шума храста и букве;
- Висинска зоналност: храст, буква (лишћари), мешовите па четинарске шуме
(9%), па пашњаци
- Горња граница шума у Србији је 1 900 – 2 100 мнв (Копаоник и Стара
планина);
- Највећу посечену дрвну масу чини буква;
ЛОВ И РИБОЛОВ
- Делатност примарног сектора, најстарија у људској историји;
- Дивљач се гаји у ловиштима а риба у рибњацима;
27.лекција
РУДАРСТВО
- Руде црних метала – гвожђе, никл, хром (Дева), манган, кобалт...;
- Руде обојених метала – олово, цинк (Копаоник), бакар (Бор), антимон
(Зајача), боксит...;
- Руде племенитих метала – злато, сребро, платина, паладијум (секундарна
лежишта);
- Руде ретких и радиоактивних метала – бор, уранијум (Кална);
- Руде неметала – глина, кварц (Параћин), мермер (Венчац), цемент,
азбест...;
- Цементаре – Беочин, Поповац, Косјерић и Ђенерал Јанковић;
- ЕНЕРГЕТСКИ ИЗВОРИ МИНЕРАЛНОГ ПОРЕКЛА
1. Угаљ – лигнит (Костолац, Колубара, Косово)
- мрки угаљ (Ресавско-моравски басен)
- камени угаљ (Источна Србија и Ибарски басен);
2. Нафта и земни гас – Војводина (Банат);
ИНДУСТРИЈА
- Делатност секундарног сектора, покретачка снага целокупне привреде;
- ПРЕМА ПРЕДМЕТУ РАДА дели се на:
1. Екстрактивну – вади минералне сировине
2. Прерађивачку – прерађује сировине у готове производе
- ПРЕМА ВРСТИ ПРОИЗВОДА дели се на:
1. Тешку – рударство, енергетика, металургија, металска,
електроиндустрија и тешка хемијска индустрија;
2. Лаку – прехрамбена, текстилна, дрвна, дуванска, коже, гуме и обуће,
лака хемијска индустрија;
28.лекција
ЕНЕРГЕТИКА (ЕПС)
- Грана тешке индустрије – производи електричну енергију;
- Термоелектране (72%)- ТЕ Никола Тесла, ТЕ Костолац, ТЕ Косово;
- Хидроелектране (27,5%) – ХЕ Ђердап (Дунав), ХЕ Зворник и ХЕ Бајина Башта
(Дрина), ХЕ Увац и ХЕ Кокин Брод (Увац), ХЕ Бистрица и ХЕ Потпећ (Лим), ХЕ
Врла (врла, Власина)...;
- Алтернативни извори енергије – ветар, Сунце, биомаса, геотермална
енергија;
ТЕШКА ИНДУСТРИЈА
1. Металургија (руде – сировине – метали);
- Црна металургија – гвожђе – челик (Железара Смедерево);
- Обојена металургија – топи бакар, олово, цинк...;
2. Металска индустрија
- Металопрерађивачка – прави полупроизводе – рамове, лимове, шине,
плоче;
- Машинска – возила (аутомобиле, аутобусе, камионе) и машине
(грађевинске, пољопривредне)
- Електроиндустрија – уређаји, апарати, мотори, каблови;
- Бродоградња (Апатин, Нови Сад, Београд);
3. Тешка хемијска индустрија
- Петрохемија (НИС) – рафинерије у Панчеву и Новом Саду;
- Сумпорна киселина;
- Вештачка ђубрива – „Прахово“ Прахово, „Азотара“ Панчево;
- Пластичне масе – „Прва искра“ Барич, „Петрохемија“ Панчево;
- Детерџенти – „Хенкел-Мерима“ Крушевац, „Албус“ Нови Сад;
29.лекција
ЛАКА ИНДУСТРИЈА
30.лекција
САОБРАЋАЈ
ТРГОВИНА
32.лекција
ТУРИЗАМ СРБИЈЕ
33.лекција
СРБИ У ДИЈАСПОРИ
35.лекција
37.лекција
38.лекција
39.лекција