Свеска из

географије
за ОСМИ разред основне школе
1.лекција

ПОЛОЖАЈ, ГРАНИЦЕ И ВЕЛИЧИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ПОЛОЖАЈ

 МАТЕМАТИЧКИ ПОЛОЖАЈ - 42o – 46o N и 19о – 23о Е

- Србија лежи северно од Екватора и источно од Гринича;
 ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ – Југоисточна Европа
- Србија је балканска, панонска, подунавска и средњоевропска земља;
 САОБРАЋАЈНИ ПОЛОЖАЈ – одличан
- речно-каналски пловидбени пут Дунав-Рајна-Мајна (3505 км); Коридори 10
и 11 (пут и пруга) и Коридор 7 (речни коридор);

ГРАНИЦЕ

 границе нису ни природне ни етничке

 природне: Дунав (Румунија, Хрватска), Стара планина (Бугарска), Шар планина
(Македонија), Проклетије (Албанија, Црна Гора), Дрина (БиХ);
 најдужа граница према Румунији (548 км) а најкраћа према Албанији (114 км);
 гранични прелази:
1. Мађарска – Бачки Брег, Келебија, Хоргош;
2. Румунија – Наково, Ватин, Калуђерово, Кладово;
3. Бугарска – Вршка Чука, Градина, Стрезимировци, Рибарци;
4. Македонија – Прешево, Ђенерал Јанковић;
5. Албанија – Врбница, Ћафа Прушит;
6. Црна Гора – Јабука, Гостун (Бродарево), Чакор;
7. БиХ – Увац, Бајина Башта, Мали Зворник, Бадовинци, Сремска Рача);
8. Хрватска – Батровци, Бачка Паланка, Богојево, Бездан;

ВЕЛИЧИНА

 површина 88 361 км2 (Војводина 21 506 км2, Централна Србија 55 968 км2,
Србија без Косова и Метохије 77 474 км2);
 број становника 7,2 милиона (без Косова и Метохије);
 густина насељености: 7 186 862 ст : 77 474 км 2 = 93 ст/км2
2.лекција

ПОСТАНАК И ЕВОЛУЦИЈА ГЛАВНИХ РЕЉЕФНИХ ЦЕЛИНА

-две области – Панонска и Планинска област;
 УНУТРАШЊЕ СИЛЕ ЗЕМЉЕ
Херцинска орогенеза
- Панонско копно
- Српско-македонска маса
Алпска орогенеза
- Панонско копно
- Српско-македонска маса
- Динарске и Карпатске планине
-орогенезе праћене вулканизмом (палеовулкани – Островица, Облик, Грот,
Звечан, Тилва Њагра...)
 СПОЉАШЊЕ СИЛЕ ЗЕМЉЕ
- најзаступљенији облик рељефа – речне долине
- на планинама глацијална ерозија, у Војводини еолска, у Западној и Источној
Србији крашка ерозија;

3.лекција

ПАНОНСКА НИЗИЈА

- Панонску област чине Панонска низија и Јужни обод Панонског басена;

- Панонска низија – Војводина: Банат, Бачка и Срем, подељени рекама Тисом и
Дунавом;
 ОБЛИЦИ РЕЉЕФА
- Громадне планине – Вршачке планине (Гудурички врх, 641 мнв) и Фрушка
гора (Чот, 539 мнв);
- Пешчаре – Банатска и Бачка (+ Рамско-голубачка на Дунаву);
- Лесне заравни – Банатска, Сремна, Телечка и Тителска (Бачка);
- Алувијалне равни – поред свих низијских река (наплавне равнице око река);
4.лекција

ЈУЖНИ ОБОД ПАНОНСКОГ БАСЕНА

Део Панонске области

 ЗАПАДНА СРБИЈА
- Мачва – доњи ток Дрине
- Поцерина – планине Цер и Влашић
- Подриње – Азбуковица, Рађевина и Јадар; планине – Гучево,Соколске
планине и Медведник;
- Посавина – река Сава између Шапца и Обреновца;
- Колубара – доњи ток реке;
- Тамнава – цели токови Тамнаве и Уба;
- Подгорина – око Ваљева; планине – Повлен, Маљен и Сувобор;
 ЦЕНТРАЛНА СРБИЈА
- Шумадија – границу чине реке Сава, Дунав (север), Западна Морава (југ),
Велика Морава (исток), Колубара, Љиг и Дичина (запад);
- Планине Шумадије – Авала. Космај, Венчац, Букуља и Рудник (Цвијићев врх
1132 мнв);
- Градови – Крагујевац и Београд; пећина Рисовача (Аранђеловац);
 ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ
- Композитна долина Западне Мораве
- Овчарско-кабларска клисура, планине Овчар и Каблар;
- Градови: Ужице, Пожега, Чачак, Краљево, Трстеник (Врњачка бања),
Крушевац;
 ВЕЛИКО ПОМОРАВЉЕ
- Композитна долина Велике Мораве (Горњевеликоморавска и
Доњевеликоморавска котлина и између Багрданска клисура);
- Градови: Јагодина, Параћин и Ћуприја;
 ИСТОЧНА СРБИЈА
- Стиг – доњи ток Млаве
- Браничево – доњи ток Пека
5.лекција

СРПСКО-МАКЕДОНСКА МАСА
- ПЛАНИНСКА ОБЛАСТ
1. Српско-македонска маса
2. Динарске планине
3. Шарске планине, Косовска и Метохијска котлина
4. Карпатско-балканске планине
 СРПСКО-МАКЕДОНСКА МАСА
- Предео око тока Јужне Мораве (шаховски рељеф);
- Планине: Дукат, Бесна Кобила, Варденик, Кукавица, Радан (Ђавоља ворош),
Јухор и Јастребац;
- Композитност Јужне Мораве:
1. Врањска котлина
А) Грделичка клисура
2. Лесковачка котлина (српско петоречје)
Б) Печењевачко сужење
3. Нишка котлина
В) Мезграјско сужење
4. Алексиначка котлина
Г) Сталаћка клисура
- регији припадају и Куршумлијска и Топличка котлина;

6.лекција

ДИНАРСКЕ ПЛАНИНЕ

- Део Планинске области

- Чине је веначне планине испресецане токовима река
- Планине: Тара, Златибор, Златар, Голија, Рогозна, Проклетије (Ђеравица, 2
656 мнв);
- Пештерска висораван и Новопазарска и Сјеничка котлина; Драгачево (Гуча);
- Копаоничка група планина – Копаоник (Панчићев врх, 2 017 мнв), Жељин,
Гоч и Столови;
- Крашки облици рељефа – пећине: Подпећка пећина код Ужица и Стопића
пећина на Златибору
- Реке -Лим, Увац, Дрина, Рзав, Ибар, (Голијска) Моравица, Рашка,
Студеница;
- Градови: Нови Пазар, Сјеница, Прибој, Пријепоље и Ивањица;
7.лекција

ШАРСКЕ ПЛАНИНЕ, КОСОВСКА И МЕТОХИЈСКА КОТЛИНА

- Део Планинске области – веначне планине;

- Шарска група планина – Шар планина, Коритник, Паштрик и Кораб;
 КОСОВСКА КОТЛИНА
- Композитна: Право (Велико) Косово (Ситница, Неродимка), Мало Косово
(Лаб), Косовско Поморавље (Биначка Морава) Дреница и Сиринићка жупа
(Лепенац);
- Меридијански правац – била језеро у прошлости;
- Градови: Приштина, Косовска Митровица, Урошевац и Гњилане;
 МЕТОХИЈСКА КОТЛИНА
- Кружног облика, била језеро, највећа котлина у Србији;
- Одводњава је Бели Дрим – леве притоке: Клина, Мируша, Призренска
Бистрица; - десне притоке: Пећка Бистрица (Руговска клисура), Дечанска
Бистрица и Ереник;
- Градови: Призрен, Пећ и Ђаковица;
- „Метох“ – црквено имање;

8.лекција
КАРПАТСКО БАЛКАНСКЕ ПЛАНИНЕ
- Сложене грађе: магматске стене, кречњаци, пешчари;
- Планине: Ртањ, Озрен, Девица, Сува планина, Тупижница, Тресибаба, Дели
Јован, Стара планина (Миџор, 2 169 мнв), Кучајске планине;
- Реке: Тимок (Велики, Бели, Црни, Сврљишки, Трговишки), горњи ток Млаве
(Хомоље) и Пека (Звижд), Нишава, Ресава;
- Котлине: Црноречка, Зајечарска, Књажевачка, Сврљишка, Пиротска,
Белопаланачка;
- Градови: Зајечар, Књажевац, Пирот, Бела Паланка;
- Пећине: Ресавска (најпознатија), Боговинска, Церемошња, Верњикица;
 КЉУЧ И НЕГОТИНСКА КРАЈИНА
- Област између Дунава и Тимока,
- Ушће Тимока је најнижа тачка Србије – 28 мнв;
- Брдовит предео познат по прерастима, каменим мостовима;
9.лекција

КЛИМА СРБИЈЕ, КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ И КЛИМАТСКИ

ЕЛЕМЕНТИ

- Поновити: атмосфера, 5.разред (време, клима, елементи, фактори...);

 КЛИМАТСКИ ФАКТОРИ
- Србија лежи у северном умереном топлотном појасу;
- Ваздушне масе:
а) са севера – хладне – Сибир, Северни ледени океан, Арктик;
б) са запада – влажне – Атлантски океан (Голфска струја, западни ветрови);
в) са југа – топле – Сахара и Средоземно море;
 КЛИМАТСКИ ЕЛЕМЕНТИ
- Температура опада од севера према југу;
- Просечна годишња количина падавина највећа на планинама Западне и
Југозападне Србије;
- Падавине доносе западни ветрови;

10.лекција

КЛИМАТСКЕ ОБЛАСТИ И ТИПОВИ КЛИМЕ

- Панонска и Планинска климатска област;

- ТИПОВИ КЛИМЕ У СРБИЈИ
 ПАНОНСКО-КОНТИНЕНТАЛНА КЛИМА
- До 600 мнв у Панонској области;
- Топла лета (суша), хладне зиме (мраз), пролеће и јесен слабо изражени;
- Ветрови кошава и северац,
 УМЕРЕНО-КОНТИНЕНТАЛНА КЛИМА
- Од 600 до 800 мнв у Планинској области;
- Умерено топла лета и умерено хладне зиме, јесен дужа и топлија од
пролећа;
- Варијанта – жупна клима у котлинама;
 ПЛАНИНСКА КЛИМА
- Преко 800 мнв у Планинској области;
- Дуге, снежне зиме и прохладна лета, јесен топлија од пролећа;
- Снег се дуго задржава;
11.лекција

РЕКЕ СРБИЈЕ

- Три слива: Црноморски, Јадрански и Егејски слив;

- Хидрографски чвор на Црнољеви;
- Бифуркација Неродимке која отиче у Ситницу и у Лепенац – у два слива);

 ЦРНОМОРСКИ СЛИВ (92,5%)

- Главна река Дунав (извире на Шварцвалду а улива се у Црно море);
- Каналско-речни систем Дунав-Мајна-Рајна (3 505км) спаја Северно и Црно
море;
- Дунав протиче кроз 10 земља: Немачку, Аустрију, Словачку, Мађарску,
Хрватску, Србији, Румунију, Бугарску, Украјину и Молдавију;
- Реке: Дунав, Тиса, Тамиш, Сава, Дрина, Лим, Увац, Колубара, Западна
Морава, Рзав, Голијска Моравица, Ибар, Ситница, Расина, Ресава, Велика
Морава, Млава, Пек, Тимок (5), Јужна Морава, Нишава, Власина, Јабланица,
Топлица;
- Национална река је Морава (Биначка, Јужна, Велика);

- Композитност Ђердапа
1. Голубачка клисура
2. Љупковска котлина
3. Клисура Госпођин вир
4. Доњомилановачка котлина
5. Велики и Мали Казан
6. Оршавска котлина
7. Сипска клисура

 ЈАДРАНСКИ СЛИВ (5,5%)

- Реке: Бели Дрим и пет Бистрица;

 ЕГЕЈСКИ СЛИВ (2%)

- Реке: Лепенац, Пчиња и Драговиштица;
12.лекција

ЈЕЗЕРА СРБИЈЕ
- Удубљења у копну испуњена водом;
- Могу бити природна и вештачка;
 ПРИРОДНА ЈЕЗЕРА
- Мала, настају на разне начине
1. Еолска језера – Палић, Лудошко, Крваво, Слано језеро;
2. Речна језера – напуштени меандри река – Обедска бара (Сава), Царска
бара и Русанда (Тиса)
3. Ледничка језера – у цирковима – Ђеравичко језеро (Проклетије)
Штрбачко језеро (Шара); народ и назива „горске очи“;
 ВЕШТАЧКА ЈЕЗЕРА
- Настају преграђивањем река ради добијања електричне енергије,
наводњавања, снабдевања насеља и индустрије водом, риболова,
туризма...;
- Већа по површини;
- Ђердап (Дунав, највеће 253 км2), Перућац и Зворничко (Дрина), Међувршје
(Западна Морава), Газиводе (Ибар), Потпећ (Лим), Сјеничко и Златарско
(Увац), Завојско (Височица), Власинско (Власина)...;

13.лекција

ТЕРМОМИНЕРАЛНИ ИЗВОРИ

- Минералне воде садрже 1 гр минералних материја у 1 литри воде,

термалне су оне топлије од 20о Ц, а термоминералне имају и једно и друго;
- Прве бање у Србији правили су Римљани;
- Постоји око 200 извора у земљи;
- БАЊЕ
- Врњачак бања – најпосећенија;
- Луковска бања – највиша – 700 мнв, ваздушна бања;
- Врањска бања – најтоплија > 92о C
- Остале бање: Кањижа (Банат), Сланкамен и Врдник(Срем), Ковиљача и
бања Врујци (Западна Србија), Буковичка бања (Шумадија), Гамзиградска,
Сокобања, Нишка бања (Источна Србија), Матарушка, Богутовачка,
Јошаничка (Копаоник), Бујановачка...;
- Вода се флашира – „Књаз Милош“, „Роса“, „Минаква“, „Хеба“, „Вода-
вода“...;
14.лекција

ЗЕМЉИШТЕ

- Површински, растресити слој настао распадањем биљака, животиња и

остатака стена, уз помоћ микроорганизама;
- Особине земљишта зависе од климе, надморске висине и нагиба, живог
света...;
- Педологија је наука о земљишту;
 ВРСТЕ ЗЕМЉИШТА
1. Чернозем – најплодније тло, Војводина, Мачва; житница Србије;
2. Гајњаче – брда и ниске планине – воћњаци и виногради;
3. Смонице – смоласта тла у котлинама (језерска фаза?), крмно биље,
поврће;
4. Подзоли – планинска тла, шуме;
5. Планинске црнице – планински пашњаци, сувати;
6. Црвенице – кречњачка тла у Западној, Јужној и Источној Србији;
7. Алувијална тла – поред низијских река – поврће, кукуруз;
8. Ритске црнице – Панонска област – ритови (галеријске шуме и оранице);
9. Слатине – слана тла – рибњаци;

15.лекција

БИЉНИ И ЖИВОТИЊСКИ СВЕТ

- Две области: Панонска и Планинска област;

- Крчењем шума и исушивањем ритова, проширивањем градова и
ораничних површина, живи свет је угрожен;
 ПАНОНСКА ОБЛАСТ
- основна вегетација су степе, претворене у оранице (културна степа);
- шуме су ретке, поред река (врба, топола, јова);
- на планинама (због висине, само) храстове шуме;
- животиње: којити, лисице, јелени, дивље свиње, разне врсте птица (фазан,
препелица, пловка);
 ПЛАНИНСКА ОБЛАСТ
- Основна вегетација су шуме;
- Висинска зоналност: хрaстове шуме, букове шуме, мешовите шуме,
четинари, планински пашњаци (сувати) и стални снег и лед;
- Горња граница шума у Србији 1 900 – 2 100 мнв;
- Животиње: вукови, медведи, дивокозе, лисице, јелени, орлови...;
16.лекција

ЗАШТИТА ГЕОНАСЛЕЂА

- Велика разноврсност биљног и животињског света у србији представља

богату природну баштину – геонаслеђе;
- Природне вредности (6% територије земље) су заштићене Законом;
- Сврстане су у 7 основних врста заштите, а оне рангиране у 3 степена
заштите;
- О заштити геонаслеђа Србије брине Завод за заштиту природе Србије;
- ОБЛИЦИ ЗАШТИТЕ:
1. Национални паркови - пет;
2. Паркови природе – Стара планина, Голија, Палић, Мокра гора...;
3. Специјални резервати природе – Делиблатска пешчара, клисура Увца...;
4. Споменици природе – Ђавоља варош, Ресавска пећина...;

17.лекција

НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ СРБИЈЕ

- Национални парк је заштићено подручје од изузетног значаја, највиши ниво

заштите геонаслеђа једне земље;
- НАЦИОНАЛНИ ПАРКОВИ
1. НП Фрушка гора (1960.) – најстарији - 16 манастира;
2. НП Ђердап (1974.) – највећи – ретка фауна и флора, Лепенски вир,
Трајанова табла...;
3. НП Тара (1981.) – Панчићева оморика, белоглави суп...;
4. НП Копаоник (1981.) – најмањи – чуваркућа, љубичица, режуха,
живородни гуштер, бројни споменици...;
5. НП Шар планина (1986.) – најмлађи – ретке врсте бора, 147 врста
лептира, музеј глацијалног рељефа...;
18.лекција

ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СТАНОВНИШТВА

- Демографија – наука о становништву;

- ОДЛИКЕ СТАНОВНИШТВА
1. Број становника
- Добија се пописима (8), 1948., 1953., 1961., 1971., 1981., 1991., 2002.,
2011.године;
- Број становника у Србији се смањује;
2. Густина насељености
- Изражава се у ст/км2
- Најгушће насељене области: градови, подручја високог природног
прираштаја;
- Најређе насељене области: планинске области, области исељавања и
ниског природног прираштаја;
3. Природни прираштај
- Изражава се у промилима %0
- Представља разлику између броја рођених (наталитета) у броја умрлих
(морталитета) у току једне године;
- Природни прираштај у Србији је негативан – депопулација;
- Природни прираштај је природно кретање становника;

19.лекција

МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА

- Механичко кретање становништва, пресељење људи из једног у друго

место;
- Унутрашње миграције – село-град, сезонске;
- Спољашње миграције – одлазак (исељавање) у другу земљу (емиграција)
или долазак (усељавање) у другу земљу (имиграција);
- 17. век – Велика сеоба Срба;
- 18. и 19. век – планско насељавање Војводине, колонизација Немаца,
Словака...;
- Прва половина 20. века – исељавање у прекоокеанске земље;
- Друга половина 20. века – исељавање у земље Западне и Северне Европе;
- УЗРОЦИ миграција су економске природе, због ратних разарања,
природних катастрофа...;
20.лекција

СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА

- Разврставање становништва према неким одликама;

- СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА
1. Биолошка структура – полна и старосна структура (младо, до 15 год,
зрело од 15 до 65 год., и старо, преко 65 година); петогодишње групе (0-
4, 5-9, 10-14, 15-19...) – пирамида старости;
2. Образовна структура
3. Социо-економска структура
- Ни једна структура од обрађених није повољна – имамо старо
становништво, ниског образовног нивоа, без посла;

21.лекција

НАРОДИ И ЕТНИЧКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

- Народ (нацију) чини група људи који имају заједничко порекло, језик,
обичаје и живе на истој територији;
- У ЕТНИЧКОЈ структури највише је Срба, а од националних мањина ту су
Албанци, Мађари, Бошњаци, Словаци, Бугари, Роми, Румуни...;
- У ВЕРСКОЈ структури доминирају Православци, па за њима Католици,
Муслимани, Протестанти..;

22.лекција

НАСЕЉА ; БЕОГРАД- ГЛАВНИ ГРАД

- Поновити појмове урбанизација, конурбација, мегалополиси;

- Насеље је место где живе људи;
- Насеља се ПРЕМА БРОЈУ СТАНОВНИКА И ФУНКЦИЈАМА деле на градска
(урбана) и сеоска (рурална);
- Град је веће насеље, са изграђеном инфраструктуром и више становника
који раде у индустрији и услужним делатностима;
- Село је мање насеље, чије се становништво углавном бави
пољопривредом; Бачије, катуни, салаши – повремена насеља
- Према ИЗГЛЕДУ НАСЕЉА И РАСПОРЕДУ КУЋА насеља се деле на разбијена
(планинске области) збијена и линијска (оба у низијама);
- Градови – Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Приштина...;
23.лекција

ПРИВРЕДА СРБИЈЕ

- Привреда је делатност људи која обухвата експлоатацију минералних

сировина, производњу материјалних добара и пружање услуга за
подмирење људских потреба;
- Све привредне делатности сврстане су у четири сектора (преписују секторе
са паноа);

ПРИВРЕДА

ПРИМАРНИ СЕКТОР СЕКУНДАРНИ ТЕРЦИЈАРНИ КВАРТАРНИ

СЕКТОР СЕКТОР СЕКТОР
1.Пољопривреда 1.Рударство 1.Трговина 1.Образовање
-земљорадња 2.Енергетика 2.Туризам 2.Здравство
-сточарство 3.Индустрија 3.Угоститељство 3.Култура
2.Шумарство -тешка индустрија 4.Саобраћај 4.Наука
3.Лов и риболов -лака индустрија 5.Услужно занатство 5.Војска
4.Грађевинарство 6.Полиција
5.Производно занатство 7.Државна управа

- Прва два сектора су производни (привредни) а друга два услужни

(ванпривредни) сектор;
- Услови за развој привреде
А) природни – рељеф, клима, воде, земљиште, рудно богатство...;
Б) друштвени – демографски, економско-политички и научно-технолошки;

- Национализација – одузимање земље, фабрика, кућа, банака од

приватника после Другог светског рата;
- „Прва петолетка“ – период изградње земље 1947 – 1951.год;
- Транзиција – прелаз из државне на тржишну привреду;
- 2006.године Уставом се укида друштвена својина;
24.лекција

ПОЉОПРИВРЕДА СРБИЈЕ
- Примарна делатност (сектор) која обухвата обраду земље и гајење биљака
и животиња;
- Постоје две пољопривредне производње:
1. Примитивна – екстензивна – заостала – планински крајеви;
2. Модерна – интензивна – напредна – Војводина, Мачва, Поморавље;
- АГРОТЕХНИЧКЕ МЕРЕ:
1. Мелиорација – наводњавање, одводњавање;;
2. Механизација – употреба машина;
3. Хемизација – употреба вештачког ђубрива, хербицида, инсектицида...;
4. Селекција и укрштање - нове сорте биљака и животиња;
- Са развојем индустрије удео запослених у пољопривреди је опао;
- 2005.године је донесена Стратегија развоја пољопривреде;

25.лекција

ГРАНЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ
- Пољопривреда се дели на земљорадњу и сточарство;
 ЗЕМЉОРАДЊА
- Обухвата обраду земље и гајење биљака;
- ДЕЛИ СЕ НА:
1. Ратарство – жита, индустријско и крмно биље, поврће;
2. Воћарство – шљива (52%), јабука (19%), вишња, крушка, бресква малина
(Централна Србија)
3. Виноградарство – Римљани – Жупа, Неготин, Фрушка гора, Вршац,
Метохија...;
- Житарице:
1. Пшеница – до 800 мнв – Војводина;
2. Кукуруз – до 900 мнв – Војводина;
3. Раж, јечам, овас – до 1 500 мнв – планински предели;
- Индустријско биље:
- Сунцокрет, шећерна репа, соја, хмељ – Војводина;
- Конопља, лан, дуван – Јужна и Централна Србија;
- Поврће:
- Гаји се највише око великих градова;
- Кромпир – Западна Србија; пасуљ је међукултура, купус (Футог), паприка
(Ниш, Лесковац, алева паприка – Хоргош, Нови Кнежевац, Кањижа);
 СТОЧАРСТВО
- Обухвата гајење животиња корисних човеку
- Дели се на: свињогојство, говедарство, овчарство, живинарство...;
- Сточни фонд се смањује (неповољно);
26.лекција

ШУМАРСТВО, ЛОВ И РИБОЛОВ

 ШУМАРСТВО
- Обухвата узгајање, очување и рационално коришћење шума;
- Под шумом је 29,1% (са шикаром до 34%) територије Србије;
- Правих, природних шума је мало (0,1%), више у Централној Србији (37%)
него у Војводини (8,4%)
- Највише је лишћарских шума храста и букве;
- Висинска зоналност: храст, буква (лишћари), мешовите па четинарске шуме
(9%), па пашњаци
- Горња граница шума у Србији је 1 900 – 2 100 мнв (Копаоник и Стара
планина);
- Највећу посечену дрвну масу чини буква;
 ЛОВ И РИБОЛОВ
- Делатност примарног сектора, најстарија у људској историји;
- Дивљач се гаји у ловиштима а риба у рибњацима;

27.лекција

РУДНА НАЛАЗИШТА И ИНДУСТРИЈА СРБИЈЕ

 РУДАРСТВО
- Руде црних метала – гвожђе, никл, хром (Дева), манган, кобалт...;
- Руде обојених метала – олово, цинк (Копаоник), бакар (Бор), антимон
(Зајача), боксит...;
- Руде племенитих метала – злато, сребро, платина, паладијум (секундарна
лежишта);
- Руде ретких и радиоактивних метала – бор, уранијум (Кална);
- Руде неметала – глина, кварц (Параћин), мермер (Венчац), цемент,
азбест...;
- Цементаре – Беочин, Поповац, Косјерић и Ђенерал Јанковић;
- ЕНЕРГЕТСКИ ИЗВОРИ МИНЕРАЛНОГ ПОРЕКЛА
1. Угаљ – лигнит (Костолац, Колубара, Косово)
- мрки угаљ (Ресавско-моравски басен)
- камени угаљ (Источна Србија и Ибарски басен);
2. Нафта и земни гас – Војводина (Банат);
  ИНДУСТРИЈА
- Делатност секундарног сектора, покретачка снага целокупне привреде;
- ПРЕМА ПРЕДМЕТУ РАДА дели се на:
1. Екстрактивну – вади минералне сировине
2. Прерађивачку – прерађује сировине у готове производе
- ПРЕМА ВРСТИ ПРОИЗВОДА дели се на:
1. Тешку – рударство, енергетика, металургија, металска,
електроиндустрија и тешка хемијска индустрија;
2. Лаку – прехрамбена, текстилна, дрвна, дуванска, коже, гуме и обуће,
лака хемијска индустрија;

28.лекција

ЕНЕРГЕТИКА И ПРЕРАЂИВАЧКА ИНДУСТРИЈА

 ЕНЕРГЕТИКА (ЕПС)
- Грана тешке индустрије – производи електричну енергију;
- Термоелектране (72%)- ТЕ Никола Тесла, ТЕ Костолац, ТЕ Косово;
- Хидроелектране (27,5%) – ХЕ Ђердап (Дунав), ХЕ Зворник и ХЕ Бајина Башта
(Дрина), ХЕ Увац и ХЕ Кокин Брод (Увац), ХЕ Бистрица и ХЕ Потпећ (Лим), ХЕ
Врла (врла, Власина)...;
- Алтернативни извори енергије – ветар, Сунце, биомаса, геотермална
енергија;
 ТЕШКА ИНДУСТРИЈА
1. Металургија (руде – сировине – метали);
- Црна металургија – гвожђе – челик (Железара Смедерево);
- Обојена металургија – топи бакар, олово, цинк...;
2. Металска индустрија
- Металопрерађивачка – прави полупроизводе – рамове, лимове, шине,
плоче;
- Машинска – возила (аутомобиле, аутобусе, камионе) и машине
(грађевинске, пољопривредне)
- Електроиндустрија – уређаји, апарати, мотори, каблови;
- Бродоградња (Апатин, Нови Сад, Београд);
3. Тешка хемијска индустрија
- Петрохемија (НИС) – рафинерије у Панчеву и Новом Саду;
- Сумпорна киселина;
- Вештачка ђубрива – „Прахово“ Прахово, „Азотара“ Панчево;
- Пластичне масе – „Прва искра“ Барич, „Петрохемија“ Панчево;
- Детерџенти – „Хенкел-Мерима“ Крушевац, „Албус“ Нови Сад;
29.лекција

ЛАКА ИНДУСТРИЈА

- Лака индустрија производи готове производе за широку потрошњу;

1. Прехрамбена индустрија – домаће сировине
- Млинска, индустрија уља, шећера, меса, млека, воћа и поврћа, кондиторска
индустрија;
2. Текстилна индустрија – увози сировине
- Одећа, рубље, трикотажа, подне облоге, теписи;
3. Дрвна индустрија
- Индустрија намештаја, индустрија целулозе и папира;
4. Индустрија коже, гуме и обуће – увози сировине
- „Тигар“ Пирот, „Трајал“ Крушевац – гуме;
5. Дуванска индустрија – места гајења дувана
- ДИВ Врање, ДИН Ниш;
6. Лака хемијска индустрија
- Средства за личну хигијену (сапуни, шампони, креме) и домаћинство,
лекови, боје и лакови;
Сировине добија од тешке хемијске индустрије и из природе

30.лекција

САОБРАЋАЈ

- Делатност терцијарног сектора која обухвата превоз и пренос робе, људи,

пошиљки и информација;
- ДЕЛИ се на:
1. Копнени саобраћај – друмски (Коридор 10, Ибарска магистрала...) и
железнички (пруга Београд-Бар);
2. Водени саобраћај – речно-каналски саобраћај Дунав-Тиса-Дунав
(Коридор 7);
3. Ваздушни саобраћај – авиони (Никола Тесла, Београд, 1962.год.);
31.лекција

ТРГОВИНА

- Делатност терцијарног сектора која повезује производњу са потрошњом;

- ДЕЛИ се на:
1. Унутрашњу трговину – трговина на велико и мало, пијаце...
2. Спољну трговину – из једне у другу земљу
- Појмови: извоз (експорт), увоз (импорт), суфицит, дефицит, трговински
биланс;
3. Транзитну трговину

32.лекција

ТУРИЗАМ СРБИЈЕ

- делатност терцијарног сектора;

- обухвата путовање и боравак људи ван места становања ради одмора,
лечења, рекреације и обилазака природних (пећине, планине, кањони) и
антропогених туристичких вредности (градови, утврђења, манифестације);
- туризам може бити локални (излетнички), домаћи, страни и транзитни;
- постоје Планинска и Панонска туристичка регија;
- туристичка места: бање, планине, градови, села;

33.лекција

СРБИ У СУСЕДНИМ ЗЕМЉАМА

- Распадом СФРЈ велики број Срба остао је да живи у некадашњим

републикама а данас самосталним државама;
- БиХ (народ, 31% Срба пре распада СФРЈ), Република Српска;
- Хрватска (пре12% а сад око 4% Срба, остало побијено или расељено);
- Црна Гора (пре > 43%, данас око 29%);
- Словенија (око 2%);
- Румунија (Темишвар и Ђердап, 0,1%);
- Мађарска (0,1%, јужни део до Сент Андреје);
- Албанија око 10 000 или 0,3%;
34.лекција

СРБИ У ДИЈАСПОРИ

- Дијаспору чине исељеници (емигранти) у европским и прекоокеанским

земљама (гастарбајтери);
- Европске земље (шездесетих година 20.века)
Немачка, Аустрија, Швајцарска, Француска, Велика Британија, Шведска;
- Прекоокеанске земље (прва половина 20.века)
САД, Канада, Аустралија, ЈАР;

35.лекција

ИНТЕГРАЦИЈСКИ ПРОЦЕСИ У ЕВРОПИ И СВЕТУ

- Интеграцијски процеси представљају економско, политичко, војно или неко

друго повезивање држава, да би се обезбедио напредак и сигурност тих
држава;
- Глобализација – повезивање и сарадња свих делова света;
- ЕУ – Европска унија (1957.Римски уговор, 28 чланица, седиште у Бриселу,
Белгија);
- ОУН – Организација Уједињених нација (1945., 193 чланице, Њујорк);
- УНЕСКО – Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу;
- УНИЦЕФ – Међународни фонд за децу и омладину;
- ФАО – Организација Уједињених нација за храну и пољопривреду;
- СБ – Светска банка;
- СЗО – Светска здравствена организација;
- СЕ – Савет Европе (1949., седиште у Стразбуру, Француска);
- ОЕБС – Организација за европску безбедност и сарадњу (1973.седиште у
Бечу, Аустрија);
- НАТО – Северноатлантски пакт (1949., Партнерство за мир);
- ЦЕФТА – Централноевропски уговор о слободној трговини (земље Балкана
+ Словенија, Румунија и Молдавија) ступио на снагу 1994.год;
- СТО – Светска трговинска организација;
36.лекција

САРАДЊА СРБИЈЕ СА ДРУГИМ ДРЖАВАМА И

ОРГАНИЗАЦИЈАМА

- Амбасада је дипломатско представништво највишег ранга које једна

држава може имати у другој;
- Србија – чланство у ОУН (2003., ФНРЈ један од оснивача 1945.), од 2006. У
Партнерству за мир, у ЦЕФТИ;
- Србија – статус посматрача у СТО, у Покрету несврстаних (СФРЈ оснивач,
1961. у Београду, 120 држава);
- Србија сарађује са Русијом и Кином;
- Од 2012.год. статус кандидата за ЕУ;
- Сталне мисије у ОУН, ЕУ, СЕ, ОЕБС, НАТО-у;

37.лекција

ПОЛОЖАЈ И ПРИРОДА ЗАВИЧАЈА

38.лекција

СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА У ЗАВИЧАЈУ

39.лекција

ПРИВРЕДА ЗАВИЧАЈА И ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА