Porodicau Srbijiu Prvom Svetskom Ratu

BO@ICA MLADENOVI]
PORODICA U SRBIJI
U PRVOM SVETSKOM RATU
INSTITUTE OF HISTORY
Monographs
Volume 51
BO@ICA MLADENOVI]
THE FAMILY IN SERBIA

IN THE FIRST WORLD WAR
Editor-in-chief
Tibor @ivkovi}
Director of the Institute of History
Belgrade
2006
ISTORIJSKI INSTITUT
Posebna izdawa
kwiga 51
BO@ICA MLADENOVI]
PORODICA U SRBIJI
U PRVOM SVETSKOM RATU
urednik
Tibor @ivkovi}
Direktor Istorijskog instituta
Beograd
2006
Recenzenti:
prof. dr Dragoqub @ivojinovi}

dr Mom~ilo Pavlovi}
Objavqivawe ove kwige finansijski je pomoglo
MINISTARSTVO NAUKE I ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

Majci Slobodanki
SADR@AJ
PREDGOVOR 9
SRBIJA U PRVOM SVETSKOM RATU 17
DEMOGRAFSKE PRILIKE 25
PORODICA I ZANIMAWE 59
Seoska porodica 59
Gradska porodica 71
ODNOSI U PORODICI 85
Seoska porodica 85
Gradska porodica 106
SVAKODNEVNI @IVOT 121
Seoska porodica 121

Gradska porodica 127
STRANCI O SRBIMA 145
SRPSKE PORODICE 171
REZIME 195
SUMMARY 205
SPISAK IZVORA I LITERATURE 215
REGISTRI 221
PREDGOVOR
Prvi svetski rat je, bez svake sumwe, bio velika i nezaobilazna
tema za srpske istori~are. Ovo pogotovu vaì za istraìva~e
vojne i politi~ke istorije. U posledwih nekoliko decenija pro{log
veka napravqen je veliki pomak, kada se u srpskoj istoriografiji
zapo~elo sa obradom tema iz dru{tvene istorije. Uo~eno je da
doga|aji i procesi koji su karakterisali dru{tveni ìvot
Kraqevine Srbije za vreme Svetskog rata nisu dovoqno istraèni
i prou~eni, a to se pogotovu odnosilo na delatnost onih bezimenih,
„obi~nih“, „malih“ qudi, koji su ~inili ogromnu ve}inu tada{weg
stanovni{tva. Pisawe istorije srpskog dru{tva u Prvom svetskom
ratu, bez obzira na rezultate koji ve} postoje, jo{ uvek je na samom
po~etku. Rezultati na prou~avawu dru{tvenog ìvota gradskih
naseqa za vreme okupacije prezentovani su u vidu monografije.1
Neistraènost dru{tvenog ìvota u seoskim naseqima je apso-
lutna i potpuna. U okviru projekta Srbija i srpski narod u Prvom
svetskom ratu, koji je ostvaren odràvawem {est nau~nih skupova
u organizaciji Istorijskog instituta iz Beograda, nekoliko
u~esnika naglasilo je da je, radi upotpuwavawa celine znawa o
ovom istorijskom doga|aju neophodno istraìvati selo. Desetak
godina kasnije odràn je nau~ni skup Srpsko selo - mogu}nosti i
daqi pravci istraìvawa.2 Ostalo se zavr{ilo, na àlost, samo
zamislima i izraènim èqama.
Istorija porodice je relativno nova oblast u istori-
ografiji. Porodica je najvi{e bila predmet prou~avawa sociologi-
je, kao nauke o dru{tvu, i antropologije. Istorija kao nauka o
pro{losti qudskog dru{tva nije ovoj temi posve}ivala posebnu
pa`wu, ili je to ~inila u fragmentima, u okviru nekih {irih
1
Boìca B. Mladenovi}, Grad u austrougarskoj okupacionoj zoni u Srbiji od 1916.
do 1918. godine, Beograd 2000.
2
Zbornik radova, Istorijski institut, Muzej na otvorenom „Staro selo“
Sirogojno, Beograd 2003.
10 Porodica u Srbiji u Prvom svetskom ratu
prou~avawa. Tema, istorija porodice je doìvela promenu i u

posledwih nekoliko decenija XX veka od marginalne postala
interdisciplinarna oblast istraìvawa, koja okupqa na saradwu
nekoliko dru{tvenih nauka - istoriju, antropologiju, sociologiju,
psihologiju i ekonomiju.
I istorija porodice u Srbiji je pre{la isti razvojni put.
Ve} su raniji istraìva~i zakqu~ili da je postoje}a literatura o
srpskoj porodici u pro{losti prili~no jednostrana. Slika o srp-
skoj porodici u XIX veku ne samo da nije celovita ve} je
delimi~no, u nekim segmentima, i pogre{na. Ne{to ozbiqnija
istraìvawa obavqena su tek u prvoj polovini XX veka, a pra}ena
su i etnolo{kim i antropolo{kim istraìvawima. U postoje}oj
istoriografskoj produkciji treba svakako izdvojiti monografiju
Aleksandre Vuleti}.3 U monografiji je A. Vuleti} do{la do
mnogih zakqu~aka koji su u suprotnosti sa do tada vaè}im.
Polovinom XIX veka porodica je opstajala kao tradicionalna i
patrijarhalna institucija, sa mnogostrukom ulogom u dru{tvu.
Dràva i dru{tvo su se veoma sporo mewali, pa samim tim i uloga i
struktura porodice, pogotovu seoske. Aleksandra Vuleti} sve
porodice svrstava u ~etiri grupe: inokosnu, koju ~ini bra~ni par
s decom, domazetsku, u kojoj je mu` do{ao u èninu porodicu, zaje-
dnicu oca i sina, koju ~ini otac i jedan oèwen sin, i zadru`nu
porodicu. Zadru`ne porodice se daqe dele na tri grupe: o~insku,
koju ~ini otac sa dvojicom ili vi{e oèwenih sinova, bratsku zaje-
dnicu koju ~ine dvojica ili vi{e oèwene bra}e, i ostale zadruge,
naj~e{}e nazivane i stri~evske, u kojima posle smrti jednog od
bra}e u bratskoj zadruzi, sinovi umrlog brata i posle ènidbe nasta-
vqaju da ìve u zadru`noj porodici. Posebno su interesantni
zakqu~ci o zadruzi, potpuno razli~iti od rezultata istraìvawa
koja su prethodila. Autor smatra da je zadru`na porodica predsta-
vqala samo idealan model porodi~ne i ekonomske organizacije,
zbog ~ega je i u kwièvnosti i u nau~noj literaturi toga doba
isticana i idealizovana, a da je u stvarnom ìvotu preovladavala
inokosna porodica. U monografiji je analiziran ìvot seoske i
gradske porodice, uloga mu{karca i ène u porodici, na~in skla-
pawa braka, odnosi u porodici, svakodnevni ìvot u porodici i
doma}instvu, odnos prema deci i starijima. Vaàn je zakqu~ak da
se srpska seoska porodica po svojoj strukturi, veli~ini i funkciji nije
razlikovala od evropske seoske porodice, samo se zbog istorijskih,
3
Aleksandra Vuleti}, Porodica u Srbiji sredinom 19. veka, Beograd 2002.
Boìca Mladenovi} 11
ekonomskih i dru{tvenih odnosa sporije razvijala. Gradska porod-

ica se tako|e razvijala po istim modelima kao i evropska gradska
porodica. Kao dominantan oblik porodice u srpskom dru{tvu ve}
polovinom XIX veka preovla|uje inokosna porodica, sa velikim
stepenom poveza-nosti unutar porodice, roda ili seoske zajednice.
Tema: porodica u Srbiji u Prvom svetskom ratu je veoma
zna~ajna, a nedovoqno obra|ena u na{oj istoriografiji. Osnovni
segment dru{tva - porodica, bila je jasno profilisana i imala
odre|enu ulogu koja se u ratnim uslovima mewala kao posledica
mnogih promena. Promene su nastale prete`no delovawem okupa-
cionih vlasti, u ovom po mnogo ~emu neuobi~ajenom periodu u
istoriji srpskog naroda. Srbi su se u Svetskom ratu nalazili na
pet razli~itih, geografski dosta udaqenih ta~aka. Prvo mesto je
Kraqevina Srbija, koja je od jeseni 1915. godine pod okupacionom
upravom trupa Centralnih sila. Drugo mesto je Solunski front,
na kome se, posle odstupawa preko Albanije, nalazila srpska vojska.
Tre}e mesto su neutralne zemqe u kojima je privremeno uto~i{te
na{lo dosta srpskih porodica (naj~e{}e [vajcarska). êtvrto
mesto su saveznice Srbije u ratu, zemqe ~lanice Antante,
naj~e{}e Francuska, ali i Italija, u kojima se, usled raznih okolno-
sti, tako|e na{lo mnogo Srba. Peto mesto su logori u zemqama
Centralnih sila, gde su ìveli zarobqeni vojnici, ali i mnogi
civili koji su internirani od strane okupacione vlasti. Radi
potpunije obrade teme, istraìvawem }e biti obuhva}eni i
~lanovi porodica koji nisu bili u stalnom mestu boravka (vojnici,
izbeglice, internirci), u ciqu utvr|ivawa svojevrsnih migracija
na koje su krenuli pojedini Srbi, odnosno istraìvawa kretawa
stanovni{tva izazvanog ratom. Svih ovih pet „sastavnica“
neophodno je istraìti da bi se objasnila tema koju smo naveli
kao naslov.
O porodici u Srbiji u Prvom svetskom ratu postoje mnogo-
brojni i raznovrsni izvori, doma}eg i stranog porekla. Izvori
prvog reda nalaze se u Arhivu Srbije (fond Vojno-generalni
guvernman i u mawoj meri fond Ministarstva inostranih dela) i
Haus-Hof und Staatsarchiv u Be~u (Politi~ko odeqewe Ministarstva
inostranih dela, fond k.u.k. okupaciona zona u Srbiji). U
Istorijskom arhivu grada Beograda, u li~nom fondu @ivana
Petrovi}a, i u Arhivu Srpske akademije nauka i umetnosti nalaze
se dnevnici savremenika Prvog svetskog rata. Osim arhivske
gra|e, kao izvor prve ruke moè posluìti i onovremena {tampa
(Beogradske novine, Velika Srbija, Kurir, Ratni dnevnik). Od
sekundarnih izvora zna~ajna je memoarska gra|a, publikovana u

me|uratnom periodu, u mawoj meri posle Drugog svetskog rata ili
u novije vreme.4
Fond Vojno-generalni guvernman sadrì spise nastale od
1915. do 1918. godine, razvrstane po slede}im odeqewima: Vojno,
Saobra}ajno, @andarmerijsko, Intendantura, Sudsko-vojno, Sudsko-
civilno odeqewe, Politi~ko, Privredno, Finansijsko, Rudarsko,
Veterinarsko, Gra|evinsko, Odeqewe za promet robe, Statisti~ko,
Odeqewe za iskori{}avawe ètve, Obave{tajno odeqewe, Komande
(okru`ne i sreske), Spiskovi interniraca, Varia i [tampa. Gra|u
~ine, uglavnom, razli~iti izve{taji obave{tajnih oficira o
raspoloèwu stanovni{tva, kao i prepiska austrougarskih organa
vlasti. Drugu grupu izvora ~ine izve{taji organa vlasti Vojno-
generalnog guvernmana Nau~nom komitetu za ratnu privredu. Ovaj
Komitet osnovan je u jesen 1916. godine u Be~u. [ef odseka za
Srbiju bio je dr Sava Ulmanski. Iz oblasti okupirane Srbije,
ta~nije iz okru`nih komandi, slivali su se u Beograd, sedi{te
Guvernmana, izve{taji o privrednom i kulturnom ìvotu stanovnika
Srbije, ba{ onako kako je zahtevano iz Be~a. Ovi izve{taji ra|eni
su po standardizovanom obrascu koji je propisalo Ministarstvo
rata Dvojne Monarhije. Okru`ne komande prosle|ivale su podatke
iz slede}ih oblasti ìvota: saobra}aj, trgovina, moral i obi~aji
(javni i privatni ìvot stanovni{tva), sanitarni i zdravstveni
uslovi, poqoprivreda, {umarstvo, ribolov, protok novca, zanatstvo
i industrija, religija i nastava ({kolstvo), rekvizicija, nacionalno,
politi~ko i konfesionalno stawe me|u stanovni{tvom, i pravo.
Ova grupa dokumenata nastala je uglavnom 1917. i 1918. godine.
Verovatno bi se dragoceni podaci prona{li u izvorima
bugarske provenijencije, ali oni punih devet decenija posle Prvog
svetskog rata ostaju nedostupni srpskim istori~arima. Zato
moramo naglasiti da smo temu obradili bez podataka bugarske
strane, koji mo`da nude mogu}nost i druga~ijeg sagledavawa,
ocewivawa i vrednovawa.
Memoarska gra|a koju smo koristili bitna je za prou~avawe
srpskog stanovni{tva u ratu i za vreme okupacije. Trebalo je
preìveti ~etiri i po godine, od toga tri godine okupacije, pune
neizvesnosti, duhovne i materijalne bede. Upravo ove bele{ke,
koje su ponekad nastale u toku rata ili neposredno po wegovom
4
Jovan Miodragovi}, Tragi~ni dani Srbije, Beograd 1921; Boìdar Nikolajevi},
Pod Nemcima, Beograd 1923; Radmila Savi}, Deca u vrtlogu rata 1914-1918,
Gorwi Milanovac 1988.
okon~awu, dok su se}awa jo{ bila sveà, verno odslikavaju

te{ko}e kroz koje je pro{ao srpski narod. Na osnovu razmi{qawa
i sudbina pojedinaca vidi se kakvu je duhovnu i ~esto fizi~ku tortu-
ru preìvelo stanovni{tvo Srbije, kako je smoglo snage, hrabrosti
ali i lukavstva i snala`qivosti da prebrodi i ublaì razne nemile
doga|aje koje je rat doneo sa sobom. Iz memoarske gra|e sagledava
se ona druga, tamnija i teà strana rata, daleko od idealizovane,
koju je zabeleìo okupator u svojim novinama i publikacijama.
Onovremena {tampa posluìla je kao dopunski primarni
izvor u svestranom sagledavawu problema. Moèmo je podeliti na
{tampu koja je izlazila u okupiranoj Srbiji (Beogradske novine)
i srpsku izbegli~ku {tampu, iz Soluna i @eneve. Beogradske
novine izlazile su nepune tri godine i bile veran odraz okupa-
torove politike prema osvojenoj oblasti. Iz ve}ine ~lanaka i
informacija vidi se da su nastale i izlazile u propagandne svrhe.
U novinama su, po{to su bile slu`beni list Vojno-generalnog
guvernmana, objavqene uglavnom sve naredbe, objave i oglasi, pa su
stoga veoma dragocene. Ostali ~lanci {tampani u ovom listu
prethodno su cenzurisani. Wihovu verodostojnost stoga treba
proveriti, porede}i ih sa ostalim primarnim izvorima. Srpska
izbegli~ka {tampa je, onoliko koliko je bila u mogu}nosti, pratila
doga|aje koji su se de{avali u okupiranoj otaxbini. Ve}ina ~lanaka,
me|utim, natopqena je emocijama rodoqubqa, pisana pateti~no i
puna op{tih mesta. Ovi ~lanci razgorevali su patriotizam {to
ih ~ini veoma va`nim u datom momentu, ali kao istorijski izvor
su, zbog navedenih osobina, problemati~ni.
Ciq ovog istraìvawa je da doprinese pove}awu znawa o
jednom od temeqa svakog, pa i srpskog dru{tva - porodici, u peri-
odu od 1914. do 1918. godine. Porodica u Srbiji je u Prvom svetskom
ratu pretrpela niz promena. Do{lo je, pre svega, do velikih prome-
na u okviru organizacije same porodice. Po{to su mu{karci
„obavqali“ posao ratnika, stub porodice postala je èna, majka
koja je podizala nekoliko dece razli~itog uzrasta. Ponekad su
~lanovi porodice bili i stariji mu{karac i èna u krvnom srod-
stvu. Zna~i, u ratnim godinama zadatak ène bio je o~uvawe porodice,
dece i „ku}e“, ~ime je ona postala priznati ~lan srpskog patri-
jarhalnog dru{tva. U monografiji }e biti ukazano na niz anomalija
koje su se desile u srpskom dru{tvu. Prva i najuo~qivija je bila
drasti~no smawen broj mu{karaca u odnosu na ène. Samo leti-
mi~no upore|ivawe broja stanovnika po popisu iz 1910. i 1916.
godine pokazuje op{ti mawak, a potom ogromnu nesrazmeru izme|u
broja mu{karaca i èna. Posebno je bio veliki gubitak mla|ih,

reproduktivno najsposobnijih kao i sredove~nih mu{karaca. Na~in
na koji se to odrazilo na broj sklopqenih brakova, kao i na broj
novoro|en~adi i prose~an broj ~lanova porodice vidqiv je iz
izvorne gra|e. Evidentno je da je ovaj proces doveo do smawewa broja
brakova i ro|ene dece, a ~esto i do smawewa broja ~lanova porodice,
u najdrasti~nijim slu~ajevima ~ak i do potpunog izumirawa poje-
dinih porodica.
Prou~avawe dru{tva i pisawe wegove istorije je prosto
nemogu}e i neizvodqivo bez analize porodice. Stoga se istorija
dru{tva i istorija porodice stalno me|usobno prepli}u,
dovode}i do otvarawa ~itavog niza novih pitawa. Ovo jo{ vi{e
vaì za dru{tva koja se nalaze na relativno niskom stepenu razvoja
i sa privredom agrarnog tipa, gde su se funkcije porodice i dru{tva
poklapale u mnogim elementima. Istorija porodica u Srbiji za
vreme Svetskog rata bi}e istraèna objediwavawem najrazli~itijih,
~esto fragmentarnih podataka, a kako bi se dobio {to celovitiji
prikaz demografskih karakteristika seoskog i gradskog stanovni{tva,
veli~ine i broja porodica, razlike u dru{tvenom, privrednom i
materijalnom poloàju pripadnika seoskih i gradskih porodica,
odnosa unutar gradskih i seoskih porodica, kao i konkretne
istorije nekoliko porodica. Teì{te istraìvawa je stavqeno
na problem nazvan „demografska katastrofa“ i wegove posledice
u organizaciji i funkcionisawu porodice. U mawoj meri smo se
bavili pitawima strukture porodice, onoliko koliko nam je raspo-
loìva gra|a to omogu}avala. Tako|e smo znatan deo promena samo
registrovali, ne upu{taju}i se u dubqu analizu uzroka i posledica,
jer je to suvi{e kratak period da bi se moglo uo~iti kako su sve
promene u strukturi porodice uticale i ispoqavale se u karakte-
ristikama pojedinih dru{tvenih grupa, kao i posledice koje su
izazivale i ostavile. Opredeqewe za analiti~ki pristup temi
proiza{lo je iz ~iwenice da su takva istraìvawa pretpostavka
za sinteti~ki prikaz porodice i da u srpskoj istoriografiji
uop{te ima malo analiti~kih istraìvawa na ovu temu.
S obzirom na razu|enost navedene problematike, a imaju}i
u vidu celinu teme i zna~aj wenog prou~avawa, u~inilo nam se kao
najboqe re{ewe da je podelimo na dva dela, me|usobno povezana, ali
obra|ena u dvema kwigama. U prvoj kwizi bi}e obra|ena porodica
u Srbiji od 1914. do 1918. godine, a u drugoj stanovnici Srbije koji
su se u istom razdobqu nalazili u inostranstvu. Ono {to }e, kao
lajtmotiv spajati ove dve kwige, bi}e sigurno ogromno stradawe i
patwe Srba koje je ratni vihor razneo na sve ~etiri strane sveta.
Neka pasus koji sledi bude ilustracija koja }e nam pribliìti
porodicu iz Srbije u Svetskom ratu: „Setih se mojih. Kod ku}e
ostale tri sestre: Katarina, Anica i Jovanka. Da li su ìve?
Blizu ku}e je o~ev grob. Ne stigosmo spomenik da podignemo, u
kamen da ukle{emo: pao za otaxbinu 1914. godine. Tri brata odneo
rat... Savko je ìv, ali ga danima ne vi|am. Majka umrla kad sam
bila dete. Nisam je ni zapamtila. Nestala moja porodica...“5
5
Dragiwa Puri}, Usred pakla rodilo se dete, u: @ene-Solunci govore, Beograd
1987, 196-197.
I
SRBIJA U PRVOM SVETSKOM RATU
Prvi svetski rat je bio veliki i nezaobilazan doga|aj u

istoriji Srbije i srpskog naroda. I po duìni trajawa ve}oj od
~etiri godine kao i po posledicama koje je ostavio u vidu ogromnih
materijalnih razarawa i uni{tavawa i ogromnim qudskim `rtvama.
Rat je, tako|e, pored posledica koje je ostavio, proizveo jo{
mno{tvo promena ~ije }e se op{te dejstvo i dobre i lo{e strane
ja~e osetiti tek u vremenu koje je dolazilo. Stoga se sve posledice
Svetskog rata mogu podeliti na one sa kratkotrajnim i one sa
dugotrajnim dejstvom. Svetski rat je u srpskoj dràvi imao dva
jasno izdvojena perioda, razli~ita i po trajawu i po specifi~nim
doga|ajima i okolnostima u kojima je bio srpski narod. Prvi je
period od po~etka ratnih operacija u julu 1914. do povla~ewa
srpske vojske preko Albanije u jesen 1915. godine, a drugi od
zavo|ewa okupacione uprave do kona~nog oslobo|ewa i proterivawa
neprijateqa u jesen 1918. godine. U prvoj fazi rata, u periodu
odbrane otaxbine, srpska vojska je pruìla ìlav otpor nadmo}nom
neprijatequ. U kratkom periodu, od avgusta do kraja godine, u dvema
velikim bitkama, Cerskoj i Kolubarskoj, srpska vojska je nepri-
jatequ koji je brojao 450.000 vojnika izbacila iz stroja 273.804
boraca, od kojih su 7.592 bili oficiri. Pri tom je i sama imala
ogromne gubitke. Od oko 250.000 najboqih boraca izgubila je u
prvoj ratnoj godini ~ak 163.557, od kojih su 2.110 bili oficiri.6
Kraqevina Srbija je krajem 1914. godine bila u izuzetno
te{kom ekonomskom poloàju. U dotada{wim ratnim operacijama,
osim qudskih, ogromna su bila i materijalna stradawa. Privredni
ìvot zemqe je bio u stalnom opadawu. Stanovni{tvo je bilo
izloèno ogromnim nesta{icama, pre svega u ìvotnim namirni-
cama, a potom i u stoci za vu~u i priplod, sirovinama, novcu i radnoj
snazi. Oblasti na zapadu i severu dràve gde su vo|ene borbe i
kuda je pro{la neprijateqska vojska bile su razorene i popaqene,
6
Istorija srpskog naroda, kw. VI2, Beograd 1994, 2, 72.
a stanovni{tvo je ubijano ili je spas potraìlo u bekstvu.7 Dràvna

vlast je prikupila podatke o stradawu vojnika i civilnog srpskog
stanovni{tva u prvoj fazi rata. Po podacima iznetim na
Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine, samo tokom 1914.
bilo je 69.022 poginulih ili umrlih od rana i bolesti. U Srbiji je
pri kraju 1914. i na po~etku 1915. godine u potpunosti zamrla svaka
vrsta privredne aktivnosti. Ogroman broj, moè se slobodno bez
preterivawa re}i, skoro svi sposobni mu{karci bili su u vojnoj
slu`bi ili mrtvi. Rekvizicija volova i kowa za vojne potrebe je,
pored nedostatka radne snage, dodatno uticala na te{ko stawe u
poqoprivredi. Po povla~ewu carsko-kraqevskih divizija iz
Podriwa, Ma~ve i Posavine ostala je samo opusto{ena teritorija.
Ova sumorna slika pusto{i pobudila je ameri~kog novinara Xona
Rida da Srbiju s po~etka 1915. doìvi i opi{e kao „zemqu smrti“.8
Posle uspe{no zavr{ene Kolubarske bitke, Srbija je dobila
relativno dug period zati{ja, oko deset meseci. Ovaj predah omogu-
}io je Srbiji da se u izvesnoj meri oporavi od ogromnih ratnih napora
podnetih u drugoj polovini 1914. godine, da prikupi iscrpqenu
snagu i obnovi je za nove bitke i isku{ewa koja su neminovno
~ekala u budu}nosti. U vremenu predaha do{lo je do bitnog porasta
morala kod vojske i naroda.9
U 1915. godini u Srbiji je besnela epidemija tifusa, koja je
izazvala tragi~ne posledice. Epidemija je velike razmere dobila
ve} u drugoj polovini decembra 1914. kada je bilo dosta obolelih
qudi, a vrhunac je dostigla u februaru i martu slede}e godine.
Nemogu}e je sasvim ta~no re}i koliko je bilo obolelih i mrtvih.
Po jednom autoru, obolelo je vi{e od 400.000 qudi, a umrlo oko
100.000 gra|ana, 30.000-35.000 vojnika i oko 30.000 ratnih
zarobqenika.10 Po drugim istraìvawima, od pegavog tifusa je u
Srbiji obolelo oko 1.000.000 qudi, dakle ~etvrtina stanovni{tva. Od
toga je, prema podacima iz razli~itih izvora, umrlo izme|u
100.000 i 150.000 lica. Od pegavca je umrlo i 126 lekara od 360 koliko
ih je ukupno bilo u Srbiji.11
U vremenu odmora izvr{ena je nova mobilizacija. Ogromni
gubici u qudstvu, usled ~ega su mnoge jedinice bile ~ak i desetkovane,
7
Isto, 75.
8
Xon Rid, Rat u Srbiji 1915, Cetiwe 1975.
9
\oko Tripkovi}, Srpska ratna drama 1914-1915, Beograd 2001, 16.
10
Istorija, 79.
11
\. Tripkovi}, nav. delo, 23.
nalagali su prikupqawa novih vojnih obveznika. Do prole}a 1915.

mobilisano je jo{ oko 707.000 qudi, {to je ~inilo jednu {estinu od
ukupnog broja stanovni{tva tada{we Srbije.12
Novi napad zdruènih armija Centralnih sila usledio je
6. oktobra 1915. Operacijom je komandovao nema~ki feldmar{al
August fon Makenzen. Ogromna vojna sila od 11 nema~kih i ~etiri
austrougarske divizije, 10 land{turmskih brigada, jedne i po
kowi~ke divizije, sna`ne re~ne flotile i 10 vazduhoplovnih
eskadrila napala je na Kraqevinu Srbiju.13 U rat se ukqu~ila i
Bugarska, tako da je wena vojska napala isto~nu granicu Srbije.
Uprkos ìlavom otporu srpske vojske, trupe Nema~ke i Austro-
Ugarske su ve} 9. oktobra u{le u srpsku prestonicu, a dva dana kasni-
je nema~ka armija je umar{irala u Smederevo. Srpska vojska povla~ila
se tokom oktobra i novembra prema jugu. Po~etkom novembra,
trupe Centralnih sila osvojile su ve}i deo centralne Srbije i
u{le u gradove Gorwi Milanovac, â~ak, Vaqevo, Kragujevac,
Kru{evac, Uìce, a u drugoj polovini meseca stavile pod svoju
vlast i teritoriju tri ju`na okruga, pripojenu Srbiji po uspe{nom
zavr{etku Balkanskih ratova. Procewuju}i novonastalu situaciju,
Vrhovna komanda srpske vojske je 24. novembra naredila da se vojska
povu~e preko Crne Gore i severne Albanije na obalu Jadranskog
mora, na liniji Dra~-Skadar.
Srpsko civilno stanovni{tvo je odmah krenulo u beàniju,
povla~e}i se u unutra{wost dràve. Jo{ su u pam}ewu naroda bila
sveà se}awa na zlo~ine koja su po~inili pripadnici carsko-
kraqevske vojske u prethodnoj godini, pa su se stoga radije
odlu~ili na bekstvo, nego da ~ekaju neprijateqsku vojsku. Ogroman
broj, desetine i desetine hiqada civila sa decom, koju su potovarili
u kola ili nosili u rukama, vuku}i i nose}i ono {to su mogli poneti,
i{li su prema jugu ne znaju}i ni sami gde }e se zaustaviti i gde }e
biti kraj wihovog putovawa. Ruski poslanik je javqao da Srbija
predstavqa pokretnu masu izbeglica bez krova i hrane, masu koja
odstupa po nevremenu i bespu}u, pa je strahovao da }e se ponovo
pojaviti stra{ne epidemije kao u prole}e te godine. Jedan od prvaka
srpske Socijaldemokratske partije, Dragi{a Lap~evi}, ostavio je
ovakav opis izbeglica koje je video u Jagodini: „Jo{ od prvih dana
rata je Jagodina puna beànije, naro~ito iz Beograda. Sada je
neprekidno pridolazila dawu i no}u, vozovima, kolima i pe{ke,
12
Isto, 20.
13
Isto, 43.
pa odlazila daqe. Ipak se mnogobrojni begunci zadràvaju; mnogi

su bez stana, mnogi bez hleba, a sirotiwa, gola i bosa, propada ovih
hladnih oktobarskih dana. Pune kafane begunaca, za stolovima, na
stolicama, svaqeni na pod, neki ~ak i stoje}i odremaju.“ I vojni
izve{taji govorili su o velikom broju begunaca, koji su svojim
kretawem onemogu}avali slobodan prolaz vojsci. General Pavle
Juri{i}-[turm je izve{tavao Vrhovnu komandu da je „izbeglica
tako mnogo na putevima prema ]upriji da je nemogu}an saobra}aj“.
Savremenik doga|aja, nema~ki ratni dopisnik, pisao je da srpski ofi-
ciri poku{avaju da rasteraju ène i decu, ali „da oni svi idu, idu“.
Neprijateqske trupe su u svom prodoru zaticale izbegle
Srbe u novim mestima boravka. Pogotovu je mnogo izbeglih bilo u
Vrwa~koj bawi. Ve}ina tih izbeglica pripadala je elitnim krugovima
srpskog dru{tva. Oni su jo{ pre rata sagradili ili kupili ku}e i
vile u ovom mestu, koje je nosilo atribut mondenskog. Takvi qudi,
me|u kojima su bili Stojan Ribarac, Boò Mar{i}anin, Jovan
Avakumovi}, su se verovatno lak{e opredelili za „izbegli~ki“
ìvot od ostalih koje nigde nije ~ekao siguran krov nad glavom.
Vrwa~ka bawa je stoga bila svojevrsno mesto okupqawa za bogate
i uticajne qude. Ve}ina iz ove grupe je bila iz Beograda, ali bilo ih
je i iz drugih gradova. Neki od wih su u bawi boravili privremeno,
samo nekoliko meseci, dok su drugi i period okupacije proveli u
ovom mestu. Dragi{a Lap~evi} koji je sive izbegli~ke dane provodio
u Jagodini, opisao je svoje raspoloèwe u momentu kada su neprijate-
qske ~ete u{le u grad: „To je bio najteì trenutak u mome ìvotu.
Obuzeo me je gorak bol, suze su same potekle na o~i. Sru{ila me je
svest o tome da od tog trenutka prestaje na{a samostalnost i slobo-
da, da postajemo okupirani robovi.“14
Po odstupawu srpske vojske u poznu jesen 1915. godine Srbija
je pune tri godine bila pod austrougarskom, bugarskom i delimi~no
nema~kom okupacijom. Okupacija je trajala do jeseni 1918. godine,
kada su posle proboja Solunskog fronta (15-23. septembra), srpska
vojska i armije Antante oslobodile Kraqevinu Srbiju. Okupiranu
teritoriju saveznici iz Centralnih sila su podelili na austrougarsku
i bugarsku okupacionu zonu, dok su nema~ke trupe imale Etapnu
zonu. Podela srpske teritorije dogovorena je Sofijskim ugovorom od
6. septembra 1915. godine a precizirana posebnim ugovorom potpisanim
1. aprila 1916. godine izme|u vrhovnih komandi Austro-Ugarske i
Bugarske. Po odredbama ugovora, linija razgrani~ewa izme|u
14
Dragi{a Lap~evi}, Okupacija, Beograd 1921, 32, 35.
wihovih trupa i{la je tako da su Elbasan, \akovica i Kosovska

Mitrovica, Aleksandrovac, Kru{evac i desna obala Velike Morave
ostali na austrougarskoj strani, a Prizren, Pri{tina, Prokupqe
i leva obala Velike Morave na bugarskoj strani.
Bugari su na okupiranom podru~ju oformili dve upravne
jedinice: Vojno-inspekcijsku oblast Morava, sa sedi{tem u Ni{u
i Vojno-inspekcijsku oblast Makedonija sa sedi{tem u Skopqu.
Moravska vojno-inspekcijska oblast imala je sedam okruga (pirotski,
zaje~arski, negotinski, poàreva~ki, }uprijski, ni{ki i vrawski)
i obuhvatala je 24.422 km2. Vojno-inspekcijska oblast Makedonija
obuhvatala je teritoriju koju je srpska vojska oslobodila od Turaka
u Prvom balkanskom ratu, odnosno ve}i deo dana{weg Kosova i
Metohije i Biv{e Jugoslovenske Republike Makedonije. Nema~ka
je na {irem podru~ju uz moravsko-vardarsku dolinu organizovala
Etapnu zonu sa centrom u Skopqu, obezbediv{i tako kontrolu nad
va`nom saobra}ajnicom. Austrougarskom okupacionom zonom
upravqao je Vojno-generalni guvernman, sa sedi{tem u Beogradu.
Vojno-generalni guvernman obrazovan je 1. januara 1916. godine
naredbom carsko-kraqevske Vrhovne komande i sastojao se od {est
okruga ([abac, Beograd, Vaqevo, Smederevo, Kragujevac, Gorwi
Milanovac) i tri sreza }uprijskog okruga (Jagodina, Varvarin i
Rekovac). Naredbom Vrhovne komande od 11. februara iste godine
Guvernman je pro{iren sa jo{ tri okruga (Uìce, â~ak i Kru{evac),
a naredbom od 15. marta teku}e godine prikqu~ena su i tri nova
okruga - Kosovska Mitrovica, Novi Pazar i Prijepoqe.
Okupaciona vojna vlast, i austrougarska i bugarska, je radi
odràvawa reda i mira u osvojenoj oblasti uvela sistem kolektivne
odgovornosti i propisala mnoge kaznene mere kojima je bilo
zabraweno sve {to je nosilo, ili samo podse}alo na srpsko obele`je.
Srbi su primenom sile bili prinu|eni na po{tovawe novog poretka,
koji je ministar spoqnih poslova Austro-Ugarske baron I{tvan
Burijan ocenio kao surov reìm koji }e slomiti srpstvo i uni{titi
wegovu snagu na duè vreme. Okupaciona vlast je, dono{ewem
raznih uredaba prekr{ila odredbe Pravilnika o zakonima i
obi~ajima suvozemnog rata, poznatijeg kao Ha{ke konvencije iz
1908. godine. Po ~lanu 43 ovog Pravilnika, okupacija je odre|ena
samo kao privremeno fakti~ko stawe na osnovu koga je dopu{teno
suspendovawe dràvnih organa i politi~kih ustanova, ~ije je
delovawe nespojivo sa okupacijom. Mogla su se, tako|e, ukinuti
neka politi~ka prava i slobode, kao {to je sloboda kretawa. Po
Ha{kim konvencijama, okupator je imao vrlo ograni~ena ovla{}ewa
na zaposednutom podru~ju. U ~lanu 43 Pravilnika jasno je odre|eno

da je okupator duàn da preduzme sve mere da bi ustanovio i
obezbedio, koliko god je to mogu}e, javni red i sigurnost, po{tuju}i,
izuzev apsolutne spre~enosti, zakone koji su na snazi u zemqi. To
je zna~ilo da su op{tinska uprava, sudstvo, prosvetne, kulturne i
humanitarne ustanove mogle da nastave rad. ^lan 56 Konvencija je
precizno odredio da je imovina ovih ustanova posebno za{ti}ena,
pa se ~ak i kada je bila vlasni{tvo dràve, tretirala kao privatna
svojina. Prema tada{wem shvatawu i pozitivnom pravu, privatna
svojina je bila neprikosnovena i za wu su vaìla posebna pravila
za{tite u odnosu na dràvnu. Ona je mogla postati ratni plen
samo u slu~aju ako je sluìla u ratne svrhe, ali se i onda prilikom
zakqu~ewa mira morala vratiti ili nadoknaditi. Po ~lanu 56 b za
oduzete stvari trebalo je izdati priznanicu, na osnovu koje se
morao isplatiti novac. Javne gra|evine, nepokretnosti, {ume i
poqoprivredna dobra koja su pripadala dràvi, okupator je mogao
da koristi samo kao plodouìvalac, odnosno nije imao pravo da
promeni wihovu namenu.
Austrougarski i bugarski vojni organi vlasti su, sprovode}i
okupacioni reìm u Srbiji, prekr{ili posebno ~lan 46 („Treba
{tititi ugled i prava porodice, ìvot gra|ana i privatnu svojinu,
zatim religiozna uverewa i sluèwe bo`je slu`be“), ~lan 47
(„Pqa~kawe /osvojene oblasti/ izri~ito je zabraweno“) i ~lan 56
(„Zabraweno je oduzimawe, namerno uni{tavawe istorijskih
spomenika i treba ih posebno za{tititi“). Uredbe vojnih organa
okupacione vlasti dovele su srpsko stanovni{tvo do potpune obe-
spravqenosti. Prvo im je uskra}eno pravo na status dràvqana
Kraqevine Srbije, pa su tretirani kao stanovni{tvo bez
dràvqanstva, koje treba uvrstiti u pravni sistem dràva pobednica.
U me|uvremenu, dok se to ne u~ini, stanovni{tvo se nalazilo pod
vojnom upravom. Srbi nisu mogli da se pozivaju na me|unarodno
ratno pravo i zahtevaju da se sa wima postupa kao sa gra|anima
pokorene zemqe, ~iji je suverenitet de iure i daqe postojao jer
Srbija nije potpisala kapitulaciju. U austrougarskoj okupacionoj
zoni gra|anska i politi~ka prava srpskog stanovni{tva odre|ena su
u Direktivama za politi~ku upravu na prostoru Vojno-generalnog
guvernmana u Srbiji. Drugi pravni akt po zna~aju bio je statut
Guvernmana nazvan Op{te osnove za carsku i kraqevsku vojnu
upravu u okupiranoj oblasti Srbije.
Obe okupacione uprave su, na osnovu propisa, koje su konstantno
donosile, odredile mogu}nost ka`wavawa stanovni{tva, po~ev od
nov~anih, kazne zatvora, internirawa, odvo|ewa u taoce, do smrtne

kazne koja je izricana za najteè prestupe. Srpski gra|ani
ka`wavani su prvenstveno stoga da bi se pokazala sila i surovost
okupacione uprave, a tek potom zbog raznih prekr{aja koje su
zaista i u~inili. Gra|ani koji su prekr{ili propise vojnih
vlasti predavani su u nadle`nost policiji, vojnim vlastima i
sudovima. Smrtna kazna izricana je sudskim presudama ili posebnim
naredbama najvi{ih vlasti, a izvr{avana ve{awem i streqawem,
ponekad i javno.
II
DEMOGRAFSKE PRILIKE
Prou~avawe demografskih prilika neke dràve u ratu je

sigurno jedno od najkompleksnijih pitawa. Izu~avawe stanovni{tva
Kraqevine Srbije u tom pogledu nije nikakav izuzetak. To je u
isto vreme vrlo izazovan i teàk poduhvat. Razloga za ovakvu ocenu
ima sigurno vi{e i mi }emo poku{ati da objasnimo svu sloènost
postupka dolaèwa i do nekih osnovnih pokazateqa, kao {to su
ukupni gubici stanovni{tva. Naravno, to sve postaje jo{ teè u
poku{ajima da se objasne sloèniji demografski procesi, kao {to
su migracije i fluktuacije stanovni{tva, promene u natalitetu,
mortalitetu i bra~nim odnosima. Posao oteàvaju vrste izvora koje
istraìva~ ima na raspolagawu.
Posledwi srpski popis ura|en je 1910. godine. Po rezultati-
ma popisivawa stanovni{tva, prime}uje se da je u Kraqevini
Srbiji na po~etku 20. veka do{lo do pravog demografskog poleta.
U veku koji je prethodio, usled ~estih ratova koji su vo|eni za
kona~no oslobo|ewe i prisajediwewe srpskog naroda mati~noj
dràvi, svaka druga generacija Srba podnela je velike qudske
gubitke. Stoga je bila stalno prisutna pove}ana stopa mortaliteta,
izazvana ratnim operacijama, kojom su uglavnom bili pogo|eni
mu{karci u godinama kada su najsposobniji za reprodukciju. U
gradskim naseqima od 1900. do 1905. godine prirodni prira{taj
iznosio je 3,27 odsto. U ovim godinama prira{taj mu{kog stanovni{tva
pove}avao se godi{we za 2,46 odsto, a ènskog za 4,33 odsto. Prira{taj
gradskog bio je gotovo tri puta ve}i od prira{taja seoskog stanovni-
{tva.15 Ovakav trend potrajao je duè od decenije, a sa zapo~iwawem
Balkanskih ratova izmenile su se i demografske prilike u Srbiji.
Balkanski ratovi su, iako o tome nema posebnih statisti~kih
podataka, sigurno izmenili demografsku sliku iz posledweg srpskog
popisa, s obzirom na to da ratovi tu sliku u ve}ini slu~ajeva dra-
sti~no promene. Umirawe prirodnom smr}u, ukoliko nije izazvano
epidemijama bolesti ili gla|u, u ovom periodu nadokna|ivalo se
15
Popis stanovni{tva Kraqevine Srbije 1905. godine, Beograd 1906, 15.
velikim prirodnim prira{tajem. Nastradali su ve}inom bili

vojnici, po{to su se oba rata vodila van teritorija Kraqevine
Srbije, te je broj civilnih `rtava u odnosu na vojne bio neznatan.
Po uspe{nom okon~awu Balkanskih ratova, do{lo je do
znatnih teritorijalnih promena, odnosno srpska dràva je stekla
podru~ja ~ije stanovni{tvo do tada nije popisivano ili su popisi
izvo|eni po drugoj metodologiji. Izbijawe novog rata onemogu}ilo
je popis stanovni{tva u granicama nove dràve po onim pravilima
po kojima su ra|eni srpski popisi, tako da nemamo podatke o ukupnom
broju stanovnika Srbije na po~etku Prvog svetskog rata. Okupacione
snage su teritoriju Srbije podelile na dve zone, koje se nisu poklapale
sa ranijom dràvno-administrativnom podelom na stare i nove
krajeve. Austrijanci i Bugari su, to se mora naglasiti, na razli~ite
na~ine popisivali stanovni{tvo. Upravo iz svih pobrojanih razlo-
ga prosto je nemogu}e dati celovitu sliku demografskih prilika.
Mogu}e je uraditi samo pojedina~ne, odnosno regionalne slike
prikaza demografskih prilika u Srbiji tokom, pa i krajem Prvog
svetskog rata.
Rezultati do kojih smo do{li nastali su kori{}ewem
podataka iz tri, po mnogo ~emu razli~ita popisa: srpskog iz 1910.
i austrougarskog i bugarskog iz 1916. godine. Navedeni popisi nisu
ura|eni prema istim pravilima, a popisi okupacionih vlasti nisu
sprovedeni istovremeno. Bez obzira na sve nedostatke koje ova tri
popisa imaju, predstavqaju jedine, a samim tim i veoma vredne
izvore za izu~avawe demografskih prilika u Srbiji za vreme
Prvog svetskog rata, upravo zbog oskudnosti istorijske gra|e ove
provenijencije. Oni ne pruàju mogu}nost potpune obrade nekih
uìh pitawa i problema, ali zato mogu da pruè globalnu predstavu
demografskih prilika u datim istorijskim okolnostima. Na osnovu
navedenih popisa moè se utvrditi ukupan broj stanovnika 1916.
godine i prou~avati polna i starosna struktura stanovni{tva,
natalitet, mortalitet i prirodni prira{taj.
U bugarskoj okupacionoj zoni Morava su u maju 1916. godine
uradili ne{to {to je sli~ilo popisu stanovni{tva.16 Rad je obavqen
prili~no nestru~no, pogotovo kada se uporedi sa austrougarskim
popisom. U bugarskom popisu nije pravqena podela stanovnika po
polu, ve} je prebrojen samo ukupan broj ìteqa. Iako je zbog
oskudnosti izvora te{ko predstaviti demografsku sliku bugarskog
16
Arhiv Vojno-istorijskog instituta-Beograd, mikrofilm, Nr. 107/ CXLVII, Raport,
Ni{, 20. XI 1916.
okupacionog podru~ja, ne moè se osporiti da su ène ~inile

najbrojniju kategoriju stanovni{tva. Moè se pretpostaviti da je
od 15 do 20 odsto bilo vi{e ènskog stanovni{tva u odnosu na mu{ko.
Bez obzira na to {to mnogi izvori nude podatke u prilog tezi da
su popisiva~i dobijali neta~ne podatke, po~ev{i od neprijavqivawa
vojnih obveznika do pogre{nih obave{tewa o godinama starosti i
broju ~lanova doma}instava, jasno je da su mu{karci u odnosu na
ène bili u mawini. Mora se, tako|e, imati u vidu da je podru~je
Kosanice, Toplice i Jablanice geografski blizu Kosova, pa se
prili~an broj srpskih vojnika poreklom iz ovih krajeva u jesen
1915. godine, radije odlu~io na povratak ku}i nego na povla~ewe
preko vrletne i besputne Albanije. Oni su se, ukoliko nisu bili
bolesni ili raweni, uglavnom skrivali od neprijateqske vojske
po {umama. îwenica je i da su mnoge porodice, beè}i tokom
povla~ewa srpske vojske pred zdruènim snagama Centralnih sila,
prona{le uto~i{te u navedenim oblastima Srbije. To su prete`no
bile ène sa decom, koje su u nekim slu~ajevima, mada sporadi~no,
ostale u novom mestu boravka do kraja ratnih sukoba i na taj na~in
doprinele pove}awu ukupnog broja ìteqa pri popisu.
U Topli~kom okrugu je, prema popisu iz 1910. godine, od
ukupno 111.153 prebrojanih bilo 58.357 mu{karaca, a 52.776 èna,
odnosno 52,5 odsto mu{kog i 47,5 odsto ènskog stanovni{tva, a
gustina naseqenosti bila je oko 47 stanovnika na kilometru kvadra-
tnom. Po popisu bugarskih vlasti iz 1916. godine, u Prokupa~kom
srezu je u 25 op{tina registrovano 41.917 stanovnika, {to je za 5.434
qudi, tj. vi{e od 8 odsto mawe nego 1910. godine. U Kur{umlijskom
srezu, koji je imao 10 op{tina, izbrojano je 23.146 ìteqa, a u
ni{kom okrugu popisano je ukupno 206.146 qudi. U Kosani~kom
srezu, koji je u bugarskom popisu nazvan Kur{umlijskim, ìvelo je
1910. godine 23.800 qudi, a u vreme bugarskog popisa bilo je 654
ìteqa mawe. Ovde treba naglasiti da su Bugari popisivali kako
stanovni{tvo dve op{tine na podru~ju Kopaonika, koje po dràvno-
administrativnoj podeli Kraqevine nisu pripadale Kosani~kom
srezu, tako i izbeglice iz ostalih krajeva Srbije. Sude}i po bugarskim
izvorima, u maju 1916. godine u Vojno-inspekcijskoj oblasti Morava
ìvelo je 1.006.848 qudi, dok ih je po srpskom popisu bilo 1.287.319.
Prime}uje se da je mawe 280.471 osoba ili 21,7 odsto. O mawku
stanovni{tva slikovito govore podaci o gustini naseqenosti po
kilometru kvadratnom u pore|ewu sa posledwim srpskim popisom.
U bugarskim okupacionim okruzima je gustina naseqenosti bila: u
pirotskom 42,4 prema 46,8, koliko je bilo pre rata, zaje~arskom 36,8
prema 47,9, negotinskom 23,2 prema 37,5 i poàreva~kom 45,7 prema 62,6.
U Vojno-generalnom guvernmanu obrazovano je Statisti~ko,
odnosno XIV odeqewe, sa sedi{tem u Beogradu. Ovo odeqewe pred-
stavqalo je svojevrstan centar u koji su se slivali podaci o broju
stanovnika iz okru`nih komandi. Odeqewe je imalo razgranatu
slu`bu, a ~inovnici su savesno i detaqno obavqali svoj posao -
sre|ivali podatke koji su stalno pridolazili iz okru`nih komandi.17
U svakoj okru`noj komandi postojalo je upravno odeqewe, kojim su
rukovodili zamenik komandanta okruga i civilni komesar. Civilni
komesar, izme|u ostalog, bio je zaduèn da prikupqa statisti~ke
podatke, vodi evidenciju o stanovni{tvu i wegovom imovnom stawu.
U upravno odeqewe okru`ne komande pristizali su mese~ni
izve{taji od lokalnih sve{tenika o broju ro|enih, umrlih i
ven~anih.18 Iz centra u Beogradu su svim komandama u toku 1916.
godine, a potom i nekoliko puta u slede}oj godini, uputili raspise
o na~inu „brojawa“ stanovni{tva. U dopisima koji su usledili posle
popisa, ura|enog u leto 1916. godine, su vrlo op{irno objasnili da
sa pravqewem spiskova treba nastaviti i posebno ih uraditi: 1. za
ceo okrug, 2. za pojedine srezove doti~nog okruga, 3. za sve op{tine
pojedina~no. Potom je trebalo, na osnovu svih dostupnih podataka,
uraditi spisak stanovni{tva po polu i posebno spisak kojim bi
bile obuhva}ene osobe mla|e od 10 godina, tj. deca. Kao {to vidimo,
Statisti~ko odeqewe je bilo najvi{e centralno telo u toj hijerarhi-
ji koje je poslove razgranalo i na niè, okru`ne i sreske komande.
Pouzdanost obave{tewa iz ove gra|e veoma je velika, jer je materijal
prikupqan aùrno, a neprijavqivawe svih pra}enih pokazateqa
bilo ka`wivo ~ak i u septembru 1918. godine, kada je poraz bio ve}
vidqiv. Mo`da se moè posumwati u neke podatke iz popisa, kojim
eventualno nije bilo registrovano sve stanovni{tvo, po{to je u
to vreme jedan deo qudstva bio izbegao po {umama. Naàlost, deo
gra|e je izgubqen i odnesen pri povla~ewu austrougarske vojske iz
Srbije u jesen 1918. godine. Deo koji je sa~uvan sadrì na hiqade
originalnih dokumenata, liste ro|enih, umrlih i ven~anih, popisne
liste s istim podacima za pojedine godine, mesece, okruge i srezove
i spiskove repatriranih osoba. Najvi{e je podataka iz razli~itih
17
Arhiv Srbije, Vojno-generalni guvernman (daqe: VGG), XIV/815, Amt. nr. 588,
Projekat organizacije Statisti~kog odeqewa.
18
Isto, VIII/815, C. i K. Okru`no zapovjedni{tvo Kragujevac, A.\.No. 2369,
Slu`beni list br. 20.
mati~nih kwiga. Materijali prikupqeni popisom oblasti Vojno-

generalni guvernman 10. jula 1916. godine sumirani su i objavqeni
u posebnoj publikaciji.19
Po rezultatima austrougarskog popisa, na podru~ju Vojno-
generalnog Guvernmana u Srbiji je u leto 1916. godine ìvelo
1.373.511 stanovnika, od toga u devet severnih okruga 1.218.027, a u
tri ju`na 155.848 stanovnika. Popisiva~i su uo~ili da postoji
velika nesrazmera u broju mu{karaca i èna: 574.643 mu{karca i
797.868 èna. Broj stanovnika u 1916. godini, u odnosu na rezultate
popisa iz 1910. godine, bio je mawi za 349.841 lice. âk i kada se
doda 155.484 stanovnika tri ju`na okruga, onda u odnosu na stawe
iz 1910. godine nedostaje 194.368 osoba.
U tabeli koja sledi prikazan je broj stanovnika Srbije na
osnovu popisa iz 1910. i 1916. godine.
Tabela 1:
Broj stanovnika Srbije 1910-1916. godine
Broj stanovnika 1910. godine 1916. godine
Severni okruzi 1,568.048 1,218.207

Ju`ni okruzi 155.484
UKUPNO 1,568.048 1,373.681
Izvor: Ortsverzeichnis fur das von den k. u. k. Truppen besetzte Gebiet Serbiens, Belgrad 1917.
Upore|uju}i podatke iz srpskog popisa iz 1910. godine,20 sa

rezultatima svog popisa, ~inovnici vojne vlasti su izra~unali da
u Vojno-generalnom guvernmanu u Srbiji postoji mawak od 350.000
lica (310.000 mu{kih i 40.000 ènskih), ne uzimaju}i u obzir tri
"nova" okruga. Me|utim, oni nisu u ra~unicu uvrstili i prirodni
prira{taj stanovni{tva za {est godina, od 1911. do1914, odnosno
1916, po stopi od 1,56 odsto godi{we, {to bi iznelo jo{ oko 75.000
19
Ortsverzeichnis fur das von den k.u.k. Truppen besetze Gebiet Serbiens. Zusammengestellt
auf Grund Ergebnisse der Volkszahlung vom 31. Dezember 1910, Belgrad 1917.
20
Prethodni rezultati popisa stanovni{tva i doma}e stoke u Kraqevini Srbiji
31. decembra 1910. godine, kw. V, Izdawe Dràvne uprave statistike, Beograd 1911.
lica za teritorije koje su bile u granicama Srbije do 1912. godine

(prekumanovska Srbija).21
âk i u pore|ewu sa popisom stanovni{tva iz 1921. godine,
dakle tri godine po zavr{etku Svetskog rata, prime}uje se izraziti
mawak stanovnika. Predratna Srbija imala je 1910. godine 2.922.058,
a 1921. godine 2.595.430 stanovnika. U ukupnom broju qudi, pojavquje
se mawak od 10,3 odsto u odnosu na posledwi, predratni popis. Ovakvim
ra~unawem smo ponovo zanemarili prirodni prira{taj stanovni{tva
do koga bi do{lo da nije izbio rat. U prethodnih petnaest godina
godi{wi prira{taj stanovni{tva je prose~no iznosio 1,7 odsto. Srbija
je, ako bi se istim tempom stanovni{tvo pove}avalo, 1921. godine
trebalo da ima 3.475.620 stanovnika ili 880.190 lica vi{e od prebro-
janih. Iz ovoga je vidqivo da je srpska dràva pretrpela gubitak u
qudstvu od 30,12 odsto fakti~kog stanovni{tva u 1910. godini. Zbog
rata u ovoj deceniji Srbija je imala za jednu tre}inu mawe stanovnika
nego {to bi ih imala u mirnodopskim uslovima.
Na osnovu rezultata popisa iz 1916. godine, primetno je da
je u devet severnih okruga znatno mawi broj mu{karaca nego èna.
Taj „mawak“ su poginuli vojnici, ali i oni koji su se povukli
preko Albanije, zarobqeni pripadnici vojnih snaga koji su se
nalazili po logorima za internirce,22 kao i umrli od raznih
bolesti i prirodnom smr}u,23 i civili u logorima ili u statusu
izbeglica po neutralnim i savezni~kim zemqama. Austrougarska
okupaciona vlast je 1916. godine, kada se veliki deo izbeglica u
granicama Kraqevine Srbije vratio do popisa svojim ku}ama,
21
Vladimir Stojan~evi}, Poloàj stanovni{tva u Srbiji, Zbornik radova
Istorijskog instituta Srbija 1917. godine, Beograd 1988, 13. O demografskim
podacima videti: Qubodrag Popovi}, Bojana Kati}, Osvrt na gra|u o
stanovni{tvu u Srbiji po zavr{etku rata, Zbornik radova Istorijskog instituta
Srbija na kraju Prvog svetskog rata, kw.8, Beograd 1990, 89-93.
22
Odvo|ewe qudi u internaciju je tako|e u velikoj meri dovodilo do promene
demografske situacije. Samo u leto 1916. godine iz Beograda je internirana 491.
osoba (AS, VGG, XIX/1), iz Kru{evca 132 (AS,VGG, XIX/11), iz [apca 114 (AS, VGG,
XIX/20), iz Vaqeva 52 (AS,VGG, XIX/22), iz Uìca 41 (AS, VGG, XIX/61), iz
Kragujevca 47 (AS, VGG, XIX/77) i iz Smedereva 175 (AS, VGG, XIX/79). O internaciji
vid. Q. Popovi}, Srpski internirci u logorima Austro-Ugarske 1916. godine,
Zbornik radova Istorijskog instituta Srbija 1916. godine, Beograd 1987, 309-320.
23
V. Stojan~evi}, Gubici u stanovni{tvu Srbije i Beograda pod austrougarskom
okupacijom za vreme Svetskog rata 1914-1918, Godi{wak grada Beograda, XXI,
1974, 61-74. Isti, Nacionalno-politi~ki i me|unarodni poloàj Srbije 1916,
Zbornik radova Istorijskog instituta Srbija 1916. godine, Beograd 1987, 11-31;
Isti, Poloàj stanovni{tva u Srbiji 1917. godine, Zbornik radova Istorijskog
instituta Srbija 1917. godine, Beograd 1988, 11-19.
procenila ukupne gubitke stanovni{tva na 22,3 odsto, ali je taj po-

stotak u pojedinim oblastima bio ve}i i kretao se i do 30 odsto. U
ukupnim gubicima mu{ko stanovni{tvo ~inilo je 88,54 odsto.
Posebno su, sude}i na osnovu izve{taja, opustela gradska naseqa,
u kojima je nedostajalo prose~no oko polovina mu{ke populacije, a
u najteìm slu~ajevima, kao u [apcu, gde su u velikom broju
stradali i civili, i do 70 odsto stanovni{tva. Ako se ovakvoj, lo{oj
slici naseqenosti, dodaju i masovne internacije, koje su usledile
ubrzo po zavo|ewu okupacione uprave, razumqiv je utisak pusto{i
o kojoj govore neki austrougarski izve{taji. U odnosu na predratnu,
gustina naseqenosti opala je po kvadratnom kilometru sa 65 osoba
na 51 lice.
Za prvu godinu okupacije ~inovnici XIV odeqewa uradili
su, pored ve} pomenutog popisa, i zbirne spiskove ro|enih, umrlih
i ven~anih u periodu od 1. januara do 31. decembra. Na osnovu wih
moè da se prati natalitet, mortalitet i prirodni prira{taj u
Vojno-generalnom guvernmanu. Na primeru Vaqevskog okruga
prikaza}emo demografske prilike u 1916. godini.
U Vaqevskom okrugu je 1916. godine bilo ukupno 117.502
stanovnika, od toga 46.814 mu{karaca i 70.688 èna. U pore|ewu sa
posledwim srpskim popisom, nedostaje 40.176 qudi, od toga 34.974
mu{karaca i 5.272 ène.
Tabela 2:
Broj stanovnika Vaqevskog okruga
1910. 1916.
srezovi
mu{karci ène ukupno mu{karci ène ukupno
Kamenica 13.527 12.997 26.524 8.136 12.153 20.289

Mionica 15.760 14.806 30.566 9.552 14.102 23.654
Obrenovac 14.086 13.221 27.307 7.526 11.858 19.384
Vaqevo 20.090 16.777 36.867 11.554 16.192 27.746
Ub 18.325 18.059 36.384 10.046 16.383 26.429
okr. Vaqevo 81.788 75.860 157.678 46.814 70.668 117.502
Izvor: Ortsverzeichnis für das von den k.u k. Trupen besetzte Gebiet Serbiens, 42.
Spisak ro|enih nudi podatke o broju ro|enih beba.24

Brojawe je vr{eno po mesecima, a postoji podela po polu. Osim
podele po polu, najmla|i stanovnici okru`ne komande razvrstani
su u ~etiri kategorije, pa su posebno pobrojana bra~na i vanbra~na
deca, blizanci i mrtvoro|en~ad. Za godinu dana ro|eno je 1.470
beba ~iji su roditeqi ìveli u bra~noj zajednici, 143 vanbra~ne,
40 blizanaca i bliznakiwa i 11 mrtvoro|enih, {to zbirno iznosi
1.653 bebe. Najvi{e beba je ro|eno u maju (237 - 115 mu{kih i 122
ènske), aprilu (208 - 107 i 101), i martu (199 - 105 i 94). Najmawe
poro|aja je bilo u septembru (76 - 35 mu{kih i 41 ènska) i avgustu
(78 - 33 i 45).
Tabela 3:
Broj ro|enih 1916. godine
Bra~na Vanbra~na Ukupno Blizanci Mrtvoro|ena

Meseci
M @ M @ M @ M @ M @
Januar 73 53 4 3 77 56 4 2 2 1
Februar 76 53 8 6 84 59 0 0 1 0
Mart 97 84 8 10 105 94 6 6 3 0
April 105 93 2 8 107 101 2 2 1 0
Maj 107 111 8 11 115 122 1 3 1 1
Jun 62 73 12 7 74 80 1 3 0 0
Jul 43 40 3 0 46 40 2 0 0 0
Avgust 31 41 2 4 33 45 0 0 0 0
Septembar 30 36 5 5 35 41 0 0 0 0
Oktobar 42 50 5 4 47 54 1 1 0 0
Novembar 41 39 5 4 46 43 0 2 0 0
Decembar 48 42 11 8 59 50 3 1 0 1
UKUPNO 755 715 73 70 828 785 20 20 8 3
Izvor: AS, VGG, XIV/76
24
AS, VGG, XIV/76.
Spisak umrlih25 sadrì podatke o broju osoba koje su pre-

minule u toku godine. Podela je napravqena po polu i uzrocima
smrti (bolesti i nasilna smrt). Sastavni deo tabele ~ine podaci
o bra~nom stawu, starosti i polu umrlih. Za godinu dana na
podru~ju Okru`ne komande Vaqevo umrlo je 1.945 osoba, 939
mu{karaca i 1.006 èna. Najvi{e lica umrlo je u martu (261 - 126
mu{karaca i 135 èna), aprilu (254 - 132 i 122), januaru (253 - 133
i 120) i februaru (252 - 121 i 131), a najmawe u septembru (65 - 30
mu{karaca i 35 èna) i avgustu (71 - 35 i 36). Od infektivnih
bolesti umrla je 151 osoba, od tuberkuloze 341, od drugih bolesti
Tabela 4:
Broj umrlih 1916. godine
Broj umrlih Uzroci smrti Nasilna smrt
Meseci Inf. Druge Samo-

ukupno M @ TBC DrugoUbistva Ostalo
bolesti bolesti ubistva
Januar 253 133 120 30 36 22 162 0 1 2

Februar 252 121 131 29 32 29 161 0 0 1
Mart 261 126 135 21 51 24 161 1 0 3
April 254 132 122 13 50 15 172 1 0 3
Maj 193 83 110 10 32 17 129 0 1 4
Jun 129 68 61 12 19 9 85 0 1 3
Jul 112 52 60 7 14 8 79 0 0 4
Avgust 71 35 36 10 11 5 42 0 3 0
Septembar 65 30 35 3 11 6 40 3 0 2
Oktobar 111 71 40 7 30 13 55 0 0 6
Novembar 111 43 68 2 23 14 68 0 0 4
Decembar 133 45 88 7 32 16 75 0 0 3
UKUPNO 1.945 939 1.006 151 341 178 1.229 5 6 35
Izvor: AS, VGG, XIV/76
25
Isto.
178, a najve}i broj - 1229 lica od „drugih“ oboqewa. Od nasilne

smrti umrlo je 46 lica, od kojih su pet ubijena, a {est izvr{ila
samoubistvo. Zanimqivo je da se 35 osoba vodi pod rubrikom „osta-
lo“. Da li su to one osobe koje je vojna vlast osudila na smrtnu
kaznu? Tokom godine umrlo je 1.068 neoèwenih i neudatih osoba,
odnosno dece, od toga najvi{e uzrasta od {est do 15 godina - 302, i
od dve do pet godina - 300. Broj preminulih lica koja su ìvela u
bra~noj zajednici iznosio je 505, od toga je 290 mla|e a 215 starije
od 50 godina. Posebno su pobrojani umrli udovci i udovice, kojih
je bilo 370, od toga 78 mla|ih i 292 starijih od 50 godina. (tabela
br. 4 i 4a)
Tabela 4a:
Bra~no stawe, starost i pol umrlih 1916. godine
Oèweni i Udovice i
Neoèweni i neudate
udate udovci
iznad iznad iznad
Meseci 0-1 2-5 6-15 16-50 do 50 do 50
50 50 50
M @ M @ M @ M @ M @ M @ M @ M @ M @
Januar 15 15 24 19 19 22 16 8 1 0 17 18 20 11 1 5 20 22
Februar 16 10 24 20 14 22 15 11 0 1 13 25 21 9 2 9 16 24
Mart 18 11 29 19 19 17 9 17 1 0 19 26 19 8 1 11 11 25
April 10 18 24 17 21 22 21 16 1 0 13 22 19 8 3 9 20 10
Maj 15 19 14 10 14 21 10 10 0 0 6 17 11 2 2 7 11 24
Jun 18 8 10 9 8 12 10 6 0 1 7 8 10 3 0 7 5 7
Jul 10 4 9 6 9 17 4 9 1 0 4 12 5 2 1 2 9 8
Avgust 7 9 5 4 7 3 2 4 0 0 3 8 09 2 1 2 1 4
Septembar 5 4 4 8 6 3 1 2 0 0 4 7 6 2 0 0 4 9
Oktobar 9 6 13 1 10 3 9 3 1 0 5 14 9 9 3 1 12 3
Novembar 9 6 3 10 8 11 3 4 0 0 4 15 11 1 0 5 5 16
Decembar 6 6 12 7 5 9 3 12 0 0 3 20 8 10 0 6 8 18
UKUPNO 138 116 170 130 140 162 103 102 5 2 98 192 148 67 14 64 122 170
Izvor: AS, VGG, XIV/76.

Podaci o broju ven~awa26 pokazuju da je na teritoriji

vaqevske okru`ne komande u prvoj godini okupacije sklopqeno
1.825 brakova. Najvi{e parova je ven~ano u novembru (406), maju
(306) i oktobru (258). U decembru nije obavqeno nijedno ven~awe,
a u martu su ven~ana samo dva para.
Tabela 5:
Broj ven~anih 1916. godine
Mesec Broj
Januar 65
Februar 163
Mart 2
April 67
Maj 304
Jun 217
Jul 181
Avgust 72
Septembar 90
Oktobar 258
Novembar 406
Decembar 0
UKUPNO 1.825
Na osnovu izvorne gra|e iz Haus-Hoff und Staats Archiv-a u Be~u

moè se rekonstruisati starosna struktura stanovni{tva ovoga kraja.
Broj~ani odnos izme|u mu{kog i ènskog dela stanovni{tva
starosti do 15 i vi{e od 55 godina nije se mnogo izmenio u odnosu
na predratno stawe, ali je velika, boqe re~eno, ogromna nesrazmera
u broju mu{karaca i èna starosti od 21. do 55. godine ìvota.
Preovla|ivale su ène mla|ih i sredwih godina (ima ih oko pet
puta vi{e), kada su prirodno predodre|ene za ra|awe. Na drugoj
strani, broj osoba suprotnog pola je neverovatno, prosto zapawuju}e
mali. Po srpskom popisu je na 100 èna dolazilo 107 mu{karaca, a po
austro-ugarskom na 100 èna 69 mu{karaca.
26
Isto.
Tabela 6:
Starosna struktura stanovni{tva 1916. godine
Godine starosti Mu{karci @ene Ukupno

0 do 6 11.603 11.430 23.033
7 do 14 17.943 16.819 34.762
15 do 16 3.170 4.054 7.224
17 do 20 2.216 6.467 8.683
21 do 55 5.623 26.068 31.691
56 do 60 2.735 3.107 5.842
61 i vi{e 3.624 2.743 6.367
UKUPNO 46.814 70.688 117.502
Izvor: HHStA, PA, K. 975.
Podaci da su u 1916. godini ro|ene 1.653 bebe, a umrlo 1.945

osoba, govore da u Vaqevskom okrugu nije postojao prirodni
prira{taj. Broj umrlih je za 312 osoba ve}i od broja ro|enih.
O demografskim prilikama u okrugu u slede}oj, 1917. godi-
ni moèmo zakqu~iti samo iz nesre|enog materijala koji je deli-
mi~no sa~uvan u fondu Vojno-generalni guvernman. Taj materijal
uglavnom sadrì spiskove ven~anih, ro|enih i umrlih u oblasti
Guvernmana. Za tri meseca - april, maj i jul 1917. godine
sklopqeno je, na osnovu ovih izvora, ukupno 73 braka. U okrugu i
daqe nema prirodnog prira{taja, jer je ro|eno 557 beba, a umrlo
590 osoba. Izuzetak predstavqa sreska komanda Kamenica, u kojoj,
pojedina~no gledano, postoji prirodni prira{taj. Prirodni
prira{taj u drugoj godini okupacije postoji i u gradu Vaqevu, gde
je ro|eno 308 beba, 158 mu{kih i 150 ènskih, a umrle su 282 osobe,
155 mu{karaca i 127 èna.27
27
AS, VGG, XIV/476.
Tabela 7:
Broj ro|enih, ven~anih i umrlih u aprilu 1917. godine
Ro|eni Umrli
Srezovi Ven~ani
M @ ukupno M @ ukupno
Vaqevo 17 17 34 4 13 12 25
Mionica 26 18 44 8 33 43 76
Ub 31 22 53 9 20 38 58
Obrenovac 14 20 34 3 14 25 39
Kamenica 11 7 18 4 1 7 8
UKUPNO 99 84 183 28 81 125 206
Tabela 8:
Broj ro|enih, ven~anih i umrlih u maju 1917. godine
Ro|eni Umrli
Srezovi Ven~ani
Vaqevo 15 20 35 4 23 13 36
Mionica 21 16 37 5 27 26 53
Ub 29 21 50 7 32 19 51
Obrenovac 13 9 22 3 14 16 30
Kamenica 34 30 64 12 15 25 40
UKUPNO 112 96 208 31 111 99 210
Tabela 9:
Broj ro|enih, ven~anih i umrlih u julu 1917. godine
Ro|eni Umrli
Srezovi Ven~ani
Vaqevo 13 12 25 7 25 12 37
Mionica 22 16 38 3 26 23 49
Ub 24 19 43 0 19 26 45
Obrenovac 16 7 23 4 12 10 22
Kamenica 24 13 37 0 10 11 21
UKUPNO 99 67 166 14 92 82 174
Kada se analiziraju demografske pojave u srpskom selu za

vreme Prvog svetskog rata, moramo naglasiti da postoji razlika u
popisima stanovni{tva. Samim tim istraìva~ je stavqen u pozi-
ciju da ne moè dati sasvim precizne podatke o stanovni{tvu u
bugarskoj okupacionoj zoni, kao {to to moè u~initi za broj~ano
stawe qudi u austrougarskoj okupacionoj zoni. S obzirom na to da
istorijski izvori koji postoje za Vojno-generalni guvernman
pruàju mogu}nost da se prou~avaju razne demografske pojave, u
daqem tekstu bi}e uglavnom data analiza demografskih prilika u
austrougarskoj zoni. Moè se sa sigurno{}u pretpostaviti da je
sli~na situacija bila i u dvema bugarskim okupacionim zonama.
Prvo {to se prime}uje u odnosu na rezultate posledweg srpskog
popisa iz 1910. godine je op{ti mawak seoskog stanovni{tva. Taj
„mawak“ su uglavnom poginuli vojnici, oni koji su se povukli preko
Albanije, zarobqenici koji su se nalazili u logorima za internirce,
kao i civili u tim logorima. Mali broj seoskog stanovni{tva nalazio
se tako|e u statusu izbeglica u savezni~kim i neutralnim zemqama.
Drugo, zapaà se ogromna nesrazmera izme|u broja mu{karaca i èna.
Primetan je veliki gubitak mladih, reproduktivno najsposobnijih,
ali i sredove~nih mu{karaca. Nestanak velikog broja mu{karaca
u najboqim godinama ìvota imao je trenutne - (smawewe broja
brakova i novoro|en~adi), ali i trajne posledice, koje su se ogledale
u smawewu reproduktivne snage srpskog dru{tva. Za vreme okupacije
mortalitet je stalno bio ve}i od nataliteta, pa se moè govoriti
o negativom prirodnom prira{taju. Izuzetak su bile pojedine
op{tine, uglavnom neka sela u kojima je broj ro|enih bio ve}i od
broja umrlih osoba.
U Srbiji je, prema popisu iz 1910. godine, poqoprivredno
stanovni{tvo ~inilo 84,9 odsto od ukupnog broja stanovnika. U aus-
trougarskoj okupacionoj zoni, na selu je ìvelo 1.238.846 qudi, {to
je ~inilo 90,1 odsto od ukupnog broja stanovnika. Ovoliki broj
seoskog stanovni{tva je pre svega posledica ~iwenice da je seqak
vezan za zemqu prirodom posla koji je radio i stoga na woj je ostajao.
înovni{tvo, inteligencija i drugi koji su egzistencijalno vi{e
bili vezani za dràvnu slu`bu su se uglavnom odlu~ili na odlazak
iz zemqe u poznu jesen 1915. godine. I ~inovnik Statisti~kog ode-
qewa je u prole}e 1917. godine procenio, ne samo vizuelno nego i na
osnovu jezika brojki, da je mawak stanovni{tva o{trije izraèn u
gradovima nego u selima.28
28
Isto, XX/71, D.W.K. Nr.48, Beograd, 24. april 1917.
U Prvom svetskom ratu seosko stanovni{tvo doìvelo je

pravu demografsku katastrofu. Po zavr{etku rata, zvani~na vlast
je registrovala podatke koji to ilustruju: Srbija je zapravo zemqa
koja podse}a na jedno beskrajno grobqe. Qudski gubici prema{uju
28 odsto od celokupnog broja stanovnika. Od toga je ~ak vi{e od
polovine, 53 odsto mu{karaca izme|u 18 i 55 godina. Osim tiga 264.000
mu{karaca iz ove starosne grupe su iz rata iza{li kao invalidi.
Vrlo je te{ko dati precizan odgovor na pitawe koliki su
bili qudski gubici Srbije u prekumanovskim granicama. Zvani~ni
podaci koje je Delegacija Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca
iznela na Konferenciji mira u Parizu 1919. godine, i u kojima je
navedeno 1.247.435 qudskih `rtava i 264.000 invalida, odnose se na
teritorijalno pro{irenu srpsku dràvu posle balkanskih ratova.
Tako|e se odnose i na qudske `rtve podnete u dva Balkanska rata.
Kada uporedimo rezultate popisa stanovni{tva iz 1910. i onog iz
decenije kasnijeg, uzimaju}i u obzir i prirodni prira{taj, dolazimo
do rezultata, da je Srbija, u granicama do 1912. godine, u tri rata
koja je vodila, dva Balkanska i Prvom svetskom, izgubila 807.724
qudi ili 23,73 odsto svog stanovni{tva. Me|u stradalima je, bez svake
sumwe, bilo najvi{e seoskog stanovni{tva. Na primeru uì~kog
okruga prikaza}emo napred iznetu konstataciju. Iz uì~kog okruga
je u ratovima 1912-1918. godine poginulo 13.659 lica, odnosno 9,31 odsto
ukupnog ili 18,22 odsto mu{kog stanovni{tva iz 1910. godine. Naro~ito
je stradao crnogorski srez, u kome su qudski gubici prema{ili
~ak 22,40 odsto mu{kog stanovni{tva. Kao primer ogromnog stradawa
mu{karaca nave{}emo ka~erski srez u rudni~kom okrugu. U ovom
srezu poginulo je ili umrlo 2.218 vojnika i regruta, odnosno 51,13
odsto svih mobilisanih. Osim vojnika, nastradali su i civili u
selima ovoga sreza, ukupno 36. Posledice ovolikih `rtava trpele
su i porodice. Iza poginulih i umrlih ostalo je samo u ovom srezu
920 udovica, i potomstvo, deca oba pola, ~iji broj nije utvr|en.
Osim ovoga, 145 osoba su od posledica rata ostale invalidi, sa znat-
no umawenim radnim sposobnostima.29
Seosko stanovni{tvo se i u Balkanskim ratovima i Prvom
svetskom ratu odazvalo mobilizaciji i u ogromnom broju u~estvova-
lo u ratnim operacijama. Kao {to su ve} primetili istori~ari,
iako je u miru obi~no bio gubitnik, seqak se u ratovima sr~ano i
hrabro borio za majku Srbiju, za svoju ku}u i porodicu, selo i
nekoliko hektara zemqe, na kojoj se rodio i odrastao.30 I stranci
29
Do rezultata smo do{li upore|uju}i popise stanovni{tva iz 1910, 1916 i 1920. godine.
30
Mom~ilo Isi}, Seqa{tvo u Srbiji 1918-1941, Beograd 2000.
su primetili sr~anost i hrabrost srpskog seqaka koji je u velikoj

meri na svojim le|ima izneo teìnu ratova od 1912. do 1918.
godine. Veliki prijateq i po{tovalac srpskog naroda, doktor
Ar~ibald Rajs je zapisao: „Taj narod je vodio tri te{ka rata, a
nedostajalo mu je najpotrebnijih stvari. Ti ponosni seqaci nisu
se àlili, nego su se borili ~udesnim ponosom i juna{tvom pro-
tiv mnogo ja~eg nego {to su oni. Pobede na Ceru, Jadru, Kolubari
i Rudniku bile su posledice divnog moralnog stawa kod onih o
kojima je u Evropi odavno vladalo pogre{no mi{qewe...“31
Srpsko selo je stoga mnogo nastradalo u ratu, budu}i da je
najve}i deo stanovnika ìveo u seoskim naseqima. Me{tani sela
su stradali i kao vojnici i kao civili u obema fazama rata. U
bitkama na Ceru i Kolubari potukli su i sjajno pobedili brojnijeg
i tehni~ki opremqenijeg neprijateqa, ali su u velikom broju
izginuli. Na mnogim seoskim ku}ama zavijorili su se crni barjaci
koji su u leto 1914. i jesen i zimu 1915. godine bili simboli àlosti
za poginulim uku}anima. Pored vojnika, ginuli su i civili, osobe
oba pola, u neprijateqskim kaznenim ekspedicijama. Najpoznatije
su dve takve ekspedicije, od kojih je jedna usledila u leto 1914. na
podru~ju Ma~ve i Posavine, a druga 1917. godine na podru~ju Toplice
i Jablanice posle slamawa Topli~kog ustanka.
Trupe Dvojne Monarije su, osetiv{i prve poraze od malo-
brojnije i znatno slabije naoruàne, ali boqe motivisane srpske
vojske, na~inile vrlo svirepe zlo~ine na podru~ju posavskog okruga.
Cenu wihovog vojni~kog poraza platili su nedu`ni stanovnici,
osobe oba pola i razli~itog uzrasta. Nisu bila po{te|ena ni deca.
Vojnici su obesili veliki broj qudi, pa su se, kako je napisano, „od
brojnih ve{ala beleli /.../ vo}waci i sela, a s obzirom da je narodno
odelo toga vremena bilo belo“. Sti~e se utisak da su austrougarski
vojnici ubili na okrutan na~in sve Srbe koje su uspeli da uhvate.
Samo u jednom napadu kod mehane Krivajice, oni su vi{e od 30 mu{ka-
raca, èna i dece poklali i unakazili, prethodno ih vezuju}i jedno
za drugo. „Na jednoj slici, snimqenoj u selu Le{nici, videlo se
vi{e od sto èna i dece, lancima povezanih sa glavama odse~enim
i pobacanim na posebnu gomilu.“ Ar~ibald Rajs o bilansu onoga
{to su Austro-Ma|ari u~inili u Prwavoru kaè: „Sudite po ovome:
109 osoba je odvedeno u Le{nicu i ubijeno u ovom mestu, 199 stanovni-
ka je iskasapqeno ili spaqeno, 37 je odvedeno u Bosnu i od tada niko
od wih nije dao glasa o sebi, 179 porodica ostale su bez imawa koja
31
R. A. Rajs, Za{to volim Srbe, Sarajevo 1924, 7.
su izgorela /.../ U ovom zlosre}nom Prwavoru, ne vidi se ni{ta

drugo sem izgorelih ku}a i zajedni~kih grobova gde po~ivaju
izobli~eni ostaci svih ovih qudi, staraca, èna i dece, `rtava
bestidnog besa ‘kulturtregera’.“ Posebnu okrutnost neprijateq je
ispoqio prilikom povla~ewa, kada je masovno ve{ao, klao, ubijao
i internirao seosko stanovni{tvo u Podriwu. O tome je Rajs
zabeleìo mnogo, ali }emo ovom prilikom citirati slede}e: „Na
ulazu u selo Petkovicu, ~eka nas kmet Pantelija Mari}. U wegovoj
op{tini pobijeno je 56 osoba, 3 su rawene, a 26 je odveo neprijateq.
@rtve su naro~ito starci i sasvim mladi de~aci. Op{tina, kao i
{kola, izgorele su. Neprijateqski vojnici su nosili sobom male
lonce, ~ijom su sadrìnom prskali ku}e i palili ih {ibicom.
Odmah je sve bilo u plamenu /.../ Evo Ribare, koje je samo jedna duga
ulica sa ku}ama sa obe strane puta i sa vo}wacima koji se diù u
beskraj. Svuda pusto{: 30 zapaqenih ku}a i 200 ambara! 58 osoba je
pobijeno, a tri ili ~etiri raweno bajonetima ili iz pu{aka.“32
Sudbinu sli~nu sudbini seqana iz Petkovice i Ribara doìveli su i
mnogi drugi stanovnici seoskih naseqa blizu Drine. Analizom
rezultata dva popisa stanovni{tva, srpskog iz 1910. i austrougarskog
iz 1916, prime}ujemo da je u podrinskom okrugu polovinom 1916.
godine, izuzimaju}i stanovnike gradova [apca, Loznice, Krupwa i
Qubovije, bilo 30,21 odsto mawe stanovni{tva nego 1910. godine. Od
toga je mu{karaca bilo mawe za 45,63 odsto, a èna za 14,36 odsto.33
Za vreme okupacije je najve}e qudske `rtve podnelo selo sa
podru~ja zahva}enog Topli~kim ustankom. Ustanak „u kome u~estvuju
svi, koji mogu da nose oru`je, dakle i starci i deca, dok ène
obezbe|uju snabdevawe“, zapo~eo je krajem februara 1917. godine i
ostao zapam}en kao „jedini ustanak iza frontova“. Ovaj ustanak
nije podignut, ve} je proistekao i nastao iz ogor~ewa i pobune
Srba zbog okupacije i okolnosti u kojima su ìveli godinu i po
dana i stalno prisutne èqe za oslobo|ewem i obnovom srpske
dràve. U ustanku su bila izraèna jaka ose}awa i veliki
patriotizam. Me|u idealima je sveprisutna sloboda, koja, u datim
uslovima zna~i nezavisnu srpsku dràvu. Zabeleèno je da su u
borbama za oslobo|ewe gradova Kur{umlije, Prokupqa i Blaca
u~estvovali svi koji su mogli da nose oru`je, odnosno i ène i
deca. „Tr~alo je sve mu{ko i ènsko da da svoj udeo za slobodu“,
pri~ao je ustanik iz sela Prekora|a. Anketna komisija Privremenog
32
M. Isi}, nav. delo, 25.
33
Andrej Mitrovi}, [abac pod okupacijom, u: [abac u pro{losti, 4, [abac 1984, 125.
narodnog predstavni{tva Kraqevine SHS 1919. godine je u svom

izve{taju zabeleìla mnoga se}awa sli~na navedenom. Iz pri~a
u~esnika i savremenika jasno se vidi da su dobrovoqci stalno pri-
dolazili i pomagali, i da je wih bilo znatno vi{e nego ~etnika.
Najve}i deo boraca bio je iz sela Topli~kog i Jablani~kog okruga.34
Ustanak je potrajao oko mesec dana, a zatim je zdruèna aus-
trougarska i bugarska vojska krenula da zada odlu~an udarac pro-
tivniku. Po{to je unekoliko u~vrstila svoje uzdrmane redove,
zdruèna neprijateqska vojska je pristupila surovom gu{ewu
ustanka. âk su i saveznici bili uàsnuti onim {to su gledali na
terenu! Konzul Rajha je iz Beograda pisao u Berlin: „Bugari s
bezobzirnom strogo{}u ubijaju na ustani~kom podru~ju sve mu{karce
izme|u 17 i 45 godina.“ Drugi izvori pruàju pak druga~ije podatke.
U wima je zabeleèno da bugarska vojska nije ubijala samo mu{karce
u ovim godinama starosti. Naprotiv, nije bilo nikakvih ograni~ewa.
Ubijani su i mla|i i stariji mu{karci, ali i ène i deca. Prema
izve{taju Me|unarodne komisije za utvr|ivawe ratnih zlo~ina
Bugara u Prvom svetskom ratu, na podru~ju Toplice i Jablanice
oni su u kaznenoj ekspediciji ubili oko 20.000 lica. Po jednom
istraìvawu su ubijene 452 ène u 129 sela, 829 èna je tu~eno, od
kojih su neke dobile i vi{e od 300 udaraca batinom. U masakru u
selu Gajtanu Bugari su ubili i oko desetak beba.35
Prema slu`benim podacima Kraqevine Srba, Hrvata i
Slovenaca spremqenim za Konferenciju mira, me|u izginulima u
Prvom svetskom ratu je bilo 57,19 odsto vojni~kih `rtava i mu{karaca
civila iznad 15 godina starosti. Od toga je bilo 402.435 vojni~kih
`rtava i 264.000 invalida. Srbija je tako ostala i bez najsposobnije
mu{ke radne snage, lica izme|u 18 i 55 godina. Me|u ratnim `rtvama
bilo je i mu{ke dece ispod 15 godina. Po zavr{etku rata je jo{
vi{e do{la do izraàja velika broj~ana nesrazmera izme|u osoba
mu{kog i ènskog pola. Ve}inu stanovni{tva u Srbiji i daqe su
~inili seqaci, dok su obrazovaniji slojevi gotovo nestali. U popisu
nastalom tri godine po zavr{etku rata prime}uje se, da veliku
ve}inu tada{weg mu{kog stanovni{tva, ~ak 69 odsto, ~ine deca, odnosno
osobe mla|e od 18 godina.
U gradskim naseqima Srbije demografski poreme}aji su
bili veoma veliki. Znatan deo gradova izgubio je vi{e od polovine
mu{karaca. Tako je, na primer, u [apcu, iz kojeg je nastradalo
34
A. Mitrovi}, Ustani~ke borbe u Srbiji 1916-1918, Beograd 1987.
35
B. Mladenovi}, @ena u Topli~kom ustanku, Beograd 1996.
najvi{e mu{kih stanovnika, wih bilo ~ak 71% mawe nego 1910.
godine.36 U ostalim gradskim naseqima gubici su bili ne{to mawi.
Beograd je izgubio 65,6 odsto mu{kog stanovni{tva,37 Smederevo
59,4 odsto a Vaqevo 58,2 odsto u odnosu na predratni broj. Oko
polovinu mu{karaca izgubili su Gorwi Milanovac (52,5 odsto) i
Kragujevac (50,6 odsto). Najmawe gubitaka u odnosu na ostale gradove
imali su Uìce (48,6 odsto)38 â~ak (45,8 odsto) i Kru{evac (32,1%).
Na osnovu detaqnog popisa, koji je na~iwen za sva mesta
Vojno-generalnog guvernmana, napravili smo spisak broja stano-
vnika gradova okru`nih centara.
Tabela 10:
Broj stanovnika u okru`nim gradovima 1910-1916. godine
1910. 1916.
GRAD
Mu{karci @ene Ukupno Mu{karci @ene Ukupno
Beograd 51.112 38.764 89.876 17.578 30.330 47.908
â~ak 3.424 2.247 5.671 1.654 2.502 4.156
G. Milanovac 1.295 827 2.122 615 925 1.540
Kragujevac 10.800 7.576 18.376 5.335 8.151 13.486
[abac 6.554 4.987 11.541 1.853 2.970 4.823
Smederevo 4.182 3.229 7.411 1.694 2.471 4.165
Uìce 3.648 2.591 6.239 1.874 2.513 4.387
Kru{evac 4.863 3.554 8.417 3.315 4.402 7.117
Vaqevo 5.634 3.198 8.832 2.354 3.344 5.698
Kos. Mitrovica 4.235 4.362 8.597
Novi Pazar 5.095 5.308 10.397
Prijepoqe 1.401 1.617 3.018
Izvor: Ortsverzeichnis fur das von den k.u.k. Truppen bestzte Gebiet Serbiens.
36
A. Mitrovi}, [abac pod okupacijom, 97-214; Isti, Prilog prou~avawu demografskih
prilika u okrugu [abac pod austro-ugarskom upravom (1915-1918), Istorijski
glasnik, 1-2, 1984, 81-91.
37
Du{an Miliki}, Beograd pod okupacijom u prvom svetskom ratu, Godi{wak grada
Beograda, V, 1958, 263-316; Predrag Markovi}, Prilog prou~avawu demografskih
prilika u Beogradu i okolini, Zbornik radova Istorijskog instituta Srbija
1916. godine, Beograd 1987, 321-325.
38
Q. Popovi}, Prilozi za istoriju uì~kog kraja u prvom svetskom ratu (gubici
u stanovni{tvu od 1912-1918), Uì~ki zbornik, 1987, 137-150.
Pred rat su ène u najve}im gradovima Srbije ~inile mawinski

deo stanovni{tva i wihov udeo u ukupnom broju populacije iznosio
je, zavisno od grada, izme|u 41 odsto i 43,5 odsto.39 Po podacima iz
1905. godine, u gradskim naseqima je na 1000 mu{karaca bilo 815 èna.
U prvoj godini okupacije u Beogradu su ène ~inile 63,3 odsto ìteqa
(pre rata 43 odsto) u [apcu 61,5 odsto (43,2 odsto), Kragujevcu 60,4 odsto
(41,3 odsto), Gorwem Milanovcu 60 odsto (40 odsto), Smederevu 59,3
odsto (43,5 odsto), Vaqevu 58,6 odsto (36,2 odsto), â~ku 57,1 odsto
(39,6 odsto), Uìcu 57,2 odsto (41,5 odsto) i u Kru{evcu isto 57,2
odsto (42,2 odsto). U ukupnom broju stanovni{tva udeo èna najvi{e
se pove}ao u Vaqevu, ~ak za 22,4 odsto, a zatim u Beogradu za 20,3 odsto.
Do znatnih promena koje su se ogledale u pove}awu broja ènskog u
odnosu na mu{ki deo stanovni{tva, do{lo je u Kragujevcu (19,2
odsto), [apcu (18,3 odsto) i â~ku (17,5 odsto). Najmawa razlika u
broju stanovnika po polu bila je u Gorwem Milanovcu, Smederevu,
Uìcu i Kru{evcu, gde se broj èna u odnosu na broj mu{karaca
pove}ao za oko 15 odsto. Bez obzira na razlike koje su postojale izme|u
pojedinih gradskih naseqa, primetno je da je u svima do{lo do velike
nesrazmere u broju mu{karaca i èna u odnosu na popis iz 1910. godine.
[to se ti~e broja èna u gradovima, mogu se primetiti dve
potpuno suprotne pojave. U nekim gradovima se drasti~no smawio
broj èna u odnosu na 1910. godinu. Tako je u [apcu, 1910. godine bilo
4.987 èna, a 1916. 2.970, zna~i za 2.017, odnosno 40,1 odsto mawe nego
pre rata. U Beogradu je u 1916. bilo 30.330 èna, odnosno za 8.434 mawe
nego u srpskom popisu, {to iznosi 21,9 odsto mawka u odnosu na predra-
tno stawe. U Smederevu je 1910. godine popisano 3.220 èna, a {est
godina kasnije 2.471, odnosno 758 mawe ili 20,4 odsto mawe u odnosu
na predratno stawe. U nekim gradovima je broj èna bio sli~an onom
po popisu iz 1910. godine, na primer u Uìcu, gde je po srpskom popisu
bilo 2.591 èna, a po austrougarskom 2.513 zna~i postojao je mawak od
78 osoba. U nekim gradskim naseqima se unekoliko pove}ao broj èna
u odnosu na popis iz 1910. godine. Na primer, u Vaqevu je 1910. godine
ìvelo 3.198 èna, a 1916. godine 3.344, odnosno 146 vi{e. U Kragujevcu
je 1910. godine popisano 7.576 èna, a 1916. godine 8.151, odnosno 575
vi{e. Iz navedenog, moè se primetiti da je najve}i mawak èna
upravo u gradovima u kojima je srpska vojska pruìla otpor nepri-
jateqskim trupama. Verovatno je veliki broj èna poginuo u toku
ratnih operacija, ali su i kasnije bile izloène raznim neda}ama
(sru{ene ku}e i sli~no) i prinu|ene da se sele u druga mesta.
39
A. Mitrovi}, Ustani~ke borbe u Srbiji 1916-1918., Beograd 1987, 49-61.
Austrougarski organi vlasti popisali su i stanovni{tvo

tri „nova“ okruga, u kojima je ìveo srpski i muslimanski ìvaq.40
Tako je u okrugu Kosovska Mitrovica u 1916. godini popisano 4.235
mu{karaca i 4.362 ène, u okrugu Novi Pazar 5.095 mu{karaca i
5.302 ène i u okrugu Prijepoqe 1.401 mu{karac i 1.617 èna. Iz
ovoga se mogu izvu}i dva zakqu~ka. Prvo, broj nastradalih mu{karaca
u tri „nova“ okruga bio je nesumwivo znatno mawi nego u devet
„starih“ okruga. Drugo, udeo èna u ukupnom broju stanovni{tva
nije tako pove}an na ovom podru~ju, kao {to je na teritoriji devet
severnih okruga.
U aktima Statisti~kog odeqewa nailazimo na podatke o
pripadnicima raznih veroispovesti i wihovom broju na podru~ju
Vojno-generalnog guvernmana. U izvorima se pomiwu pripadnici
„gr~ko-orijentalne veroispovesti“, kako je okupaciona vlast
zvani~no nazivala pravoslavne vernike, u koje je iskqu~ivo ubrajala
Srbe. U izvorima iz „novih“ okruga sre}e se termin „musliman“,
koji je u ovim popisima upotrebqen kao naziv za stanovni{tvo
razli~itog etni~kog, ali istog verskog porekla: Arbanase, Turke
i muslimane slovenskog porekla. Posebno su navo|eni Arbanasi,
koje je austrougarska uprava nazivala „Albanci“ i tu svrstavala
sve one koji su primili islam. Od ukupnog broja stanovnika
Guvernmana, pravoslavnih je bilo 1.280.543 ili 93,2 odsto. U devet
„starih“ okruga ~inili su apsolutnu ve}inu stanovni{tva i bilo
ih je 99,2 odsto, odnosno 1.209.401 ~ovek. U pore|ewu sa stawem iz 1910.
godine to je mawe za 362.080 qudi ili 23 odsto. Zakqu~ujemo da su
poginuli bili uglavnom pravoslavni Srbi, a u zanemarqivom broju
pripadnici ostalih religija. U tri ju`na okruga, gde je demografska
slika druga~ija, nastradali u ratu su i pravoslavni i muslimani i ne
moè se otkriti broj poginulih na osnovu religiozne pripadnosti.
Od pripadnika drugih religija, muslimani su bili najbrojni-
ji. Najvi{e ih je bilo u tri „nova“ okruga, ukupno 84.263, {to je
~inilo 61,4 odsto stanovni{tva ovih okruga. U celom Guvernmanu
bilo ih je 85.650, odnosno 7,46 odsto od ukupnog broja stanovnika. Drugo
po brojnosti u tri ju`na okruga bilo je pravoslavno stanovni{tvo,
(ukupno 70.869, odnosno 37,3 odsto od broja tamo{weg stanovni{tva),
koje je u okrugu Prijepoqe bilo u ve}ini u odnosu na muslimane.
Vernika ostalih religija u tri ju`na okruga bilo je izuzetno malo
(Jevreja 242, katolika 106 i svega ~etiri pripadnika ostalih, ne
40
Stanovni{tvo ovih oblasti popisano je 1913. godine i popis je objavqen pod
nazivom Re~nik mesta u oslobo|enoj oblasti Stare Srbije, Beograd 1914.
znamo kojih, veroispovesti). U okrugu Kosovska Mitrovica bilo

je 27.342 muslimana i 18.409 pravoslavnih, u okrugu Novi Pazar
41.854 muslimana i 29.797 pravoslavnih i u okrugu Prijepoqe
15.067 muslimana i 22.753 pravoslavnih. Iz izloènog se moè
primetiti da je podru~je Vojno-generalnog guvernmana bilo veoma
jedinstveno u verskom pogledu, kao {to je bilo i pre rata,41 kako je
izra~unao demograf Guvernmana.42 Tabela koja sledi ilustruje ve}
izneseno, a preuzeta je u celosti iz akata XX odeqewa Guvernmana.
Tabela 11:
Verska pripadnost stanovni{tva Vojno-generalnog guvernmana
(izraèno u procentima)
pravoslavci rimokatolici grkokatolici protestanti muslimani ostali ukupno
Severni
99.20 0.25 0.00 0.04 0.21 0.00 100
okruzi
Ju`ni
37.35 0.18 0.79 0.48 61.48 0.00 100
okruzi
ukupno 91.85 0.26 0.10 0.04 7.46 0.00 100
Izvor: AS, VGG, XX/102, Beograd, 14. jul 1918.
U slede}oj tabeli prikazali smo versku pripadnost stanovni-

ka „novih oblasti“ po okruzima, po{to smo raspolagali samo
sumarnim podacima. Izuzetak je grad Kosovska Mitrovica, u kojoj je,
po podacima Okru`ne komande, u aprilu 1917. godine bilo 5.000
muslimana, 2.280 pravoslavnih, 45 katolika i 70 Jevreja. Unekoliko
druga~ije podatke zabeleìo je Julius Ledineg, civilni komesar
Okru`ne komande. Po wemu je u gradu Mitrovici na Kosovu bilo
5.023 muslimana, 2.284 pravoslavnih, 45 katolika i 70 Jevreja. Za
situaciju u ostalim gradovima nemamo podataka.
41
AS, VGG, XX/102, Beograd, 14. jul 1918.
42
A. Mitrovi}, Albanci u politici Austro-Ugarske prema Srbiji 1914-1915, u:
Srbi i Albanci u XX veku, Beograd 1991, 79-105.
Tabela 12:
Verska pripadnost stanovni{tva tri ju`na okruga
Srbi Albanci
OKRUZI Ostali
Hri{}ani Muslimani Hri{}ani Turci
K. Mitrovica 27.15 odsto 0.12 odsto 68.35 odsto 3.85 odsto 0.53 odsto
Novi Pazar 42.19 odsto 54.85 odsto 1.19 odsto 1.42 odsto 0.35 odsto
Prijepoqe 55.68 odsto 44.26 odsto 0.06 odsto
UKUPNO 40.70 odsto 34.39 odsto 22.71 odsto 1.88 odsto 0.32 odsto
Izvor: AS. VGG, XX/102.
Iz tabele se prime}uje da je okupaciona vlast ìteqe tri

ju`na okruga delila na Srbe i Albance. Srbi su, prema standardima
austrougarske vlasti, deqeni na hri{}ane i muslimane, a
Albanci na hri{}ane i Turke. Prema rezultatima do kojih su
do{li demografi, u okrugu Kosovska Mitrovica ve}inu stanovnika
~inili su Albanci hri{}ani (68,35 odsto), potom Srbi hri{}ani
(27,15 odsto). U Novopazarskom okrugu najbrojniji su bili Srbi
muslimani (54,85 odsto), pa Srbi hri{}ani (42,19 odsto), dok je pro-
cenat Albanaca zanemarqiv (2,61 odsto). U okrugu Prijepoqe ìveli
su Srbi, i to 55,68 odsto hri{}ana i 44,26 odsto muslimana.
Sa~uvana gra|a nastala delatno{}u Statisti~kog odeqewa
omogu}ava istraìvawe mortaliteta, nataliteta, porodi~nih veza,
prose~ne dinamike ra|awa, starosne strukture stanovni{tva i doba
stupawa u brak, oboqewa i uzroka smrti. Na primeru srpske pre-
stonice43 ukaza}emo na razne demografske fenomene, analiziraju}i
promene u broju stanovnika grada i prate}i natalitet, mortalitet
i fertilitet stanovni{tva. To omogu}ava ~iwenica da za ovaj
43
U Beogradu je negativni prirodni prira{taj stanovni{tva bio decenijama
uobi~ajen. Smatra se da je takva demografska situacija nastala zbog velikog
priliva doseqenika i velike smrtnosti odraslih mu{karaca. Pored toga, u
Beogradu su bili sme{teni veliki garnizon i kaznionica, tj. bilo je brojno
mu{ko stanovni{tvo ~ija je smrtnost bila znatno ve}a od prose~ne, i mnogo
privremeno doseqenih koji nisu imali dece, ali su umirali u zrelim godinama.
I ina~e je u Srbiji smrtnost mu{karaca bila ve}a od smrtnosti èna. (Bojana
Miqkovi}-Kati}, Struktura gradskog stanovni{tva Srbije sredinom XIX
veka, Beograd 2002, 57.)
grad imamo najvi{e podataka. Rudolf Damert ga je krajem 1915.

godine nazvao „mrtav grad“.44 Neposredno po okupaciji, u gradu je
ostalo samo 8.000 qudi.45 Krajem iste godine, Slavka Mihajlovi},
lekar iz Beograda, procenila je broj stanovnika na 11.000 qudi.46
Ovaj broj sigurno moramo prihvatiti sa izvesnom rezervom, jer ga
nije saop{tio demograf. U gradu je, prema podacima iz onda{we
{tampe, u 1916. godini bilo 48.014 stanovnika.47 Od toga je bilo
16.281 osoba do 15 godina starosti, (8.152 osobe mu{kog pola i
8.129 osoba ènskog pola). U dobu od 16 do 60 godina ìvota bilo
je 27.107 qudi, (7.110 mu{karaca i 19.977 èna) a starijih od 60 godi-
na ìvota 4.646 osoba, (2.360 mu{kih i 2.286 ènskih). Iz ovih
podataka mogu se sagledati odre|ene anomalije koje su bile rezultat
ratnih dejstava. Do{lo je do velike nesrazmere u broju mu{karaca i
èna starosnog doba od 16 do 60 godina ìvota (~ak pribli`no tri
puta vi{e osoba ènskog pola). Oko polovine stanovnika Beograda
~inila su deca, odnosno osobe do 15 godina starosti.
Unekoliko druga~iji podaci o starosnoj strukturi stano-
vnika srpske prestonice nalaze se u izvorima sa~uvanim u Dvorskom
arhivu u Be~u.
Tabela 13:
Starosna struktura stanovnika Beograda
Godine ìvota Mu{karci @ene Zajedno

0-6 3.117 3.159 6.276
7-14 4.509 4.380 8.889
15-16 945 1.085 2.030
17-20 831 2.422 3.253
21-55 3.996 15.308 19.304
55-60 1.835 1.731 3.566
preko 60 2.345 2.245 4.590
UKUPNO 17.578 30.330 47.908
Izvor: HHStA, Wien, PA I, K. 975, 1916, uz dopis od 13.oktobra 1916.
44
Rudolf Dammert, Der serbische Feldzug, Leipzig 1916.
45
Beograd u pro{losti i sada{wosti, Beograd 1927, 64.
46
Slavka Mihajlovi}, Oblaci nad gradom, Beograd 1955, 131.
47
Beogradske novine, 10. jul 1917, Rad beogradskog opštinskog odbora od 1.januara do 31.
decembra 1916. godine.
Iz tabele se moè primetiti da se odnos izme|u mu{karaca

i èna starosti do 15 i vi{e od 60 godina nije mnogo izmenio u odnosu
na predratno stawe, ali je velika nesrazmera postojala u broju
mu{karaca i èna u dobu od 21. do 55. godine ìvota. Mu{karaca
je bilo oko pet puta mawe od èna, odnosno 3.996 mu{karaca prema
15.308 èna. Popis je registrovao neprirodno, i neuobi~ajeno stawe, u
kome su prevladavale ène mla|ih i sredwih godina, kada su biolo{ki
najsposobnije za ra|awe. Broj osoba suprotnog pola sa kojima bi mogle
da ostvare partnerski odnos i ra|aju decu bio je mnogo mawi.
Ovakvo stawe prouzrokovalo je i promene u strukturi
porodice. Za vreme okupacije, glavni oslonac i predstavnik porodice
postala je majka, koja je podizala nekoliko dece razli~itog uzrasta.
^lanovi porodice su, u nekim slu~ajevima bili i stariji mu{karac
i èna u krvnom srodstvu. Na osnovu nekih indirektnih podataka
moèmo doneti sud o pribli`nom broju porodica u Beogradu krajem
1915. godine, kada su se Sirotiwskom odeqewu grada prijavqivale
porodice radi primawa pomo}i. S obzirom na to da je tada oko 95 odsto
stanovnika grada podnelo zahtev za dobijawe socijalne pomo}i, ovaj
broj porodica treba uzeti samo kao pribli`no ta~an. Prijavile su se
ukupno 5.692 porodice sa 13.607 ~lanova, od kojih 2.259 jedno~lanih
porodica, 1.384 dvo~lanih porodica, 769 tro~lanih, 604 ~etvoro~la-
nih, 320 peto~lanih, 151 {esto~lana, 101 sedmo~lana, 43 osmo~lanih,
14 deveto~lanih i tri porodice sa deset ~lanova.48 U leto 1917.
godine stalnu pomo} od op{tine grada Beograda primalo je 3.895
porodica sa 9.081. ~lanom. Od toga je u prvom reonu bila 421 porodica
sa 1.074 lica, u drugom reonu 673 porodice sa 960 lica, u tre}em reonu
211 porodica sa 442 lica, u ~etvrtom reonu 205 porodica sa 507
lica, u petom reonu 310 porodica sa 661 licem, u {estom reonu 147
porodica sa 295 lica, u sedmom reonu 258 porodica sa 605 lica, u
osmom reonu 148 porodica sa 378 lica, u devetom reonu 377 porodica
sa 808 lica, u desetom reonu 194 porodice sa 399 lica, u jedanaestom
reonu 222 porodice sa 457 lica, u dvanaestom reonu 326 porodica sa
715 lica, u trinaestom reonu 287 porodica sa 744 lica, u ~etrnaestom
reonu 276 porodica sa 652 lica i u petnaestom reonu 671 lice, a nije
naveden broj porodica.49 Iz navedenih podataka moèmo zakqu~iti
da je u strukturi porodice u gradu preovla|ivala inokosna porodica,
odnosno u ovom periodu porodice su u proseku brojale oko 2,33
48
Isto, br. 114, 27. april 1917, Rad beogradskog opštinskog (varoškog) odbora od 7. oktobra
do 31. decembra 1915.
49
Isto, br. 225, 17. avgust 1917, Koliko lica danas primaju pomo} u Beogradu, 2-3.
~lana, majka sa jednim ili dvoje dece. Naravno, moramo naglasiti

da je situacija verovatno bila malo druga~ija i da je prose~na srpska
gradska porodica brojala i do ~etiri do pet ~lanova. To ponovo ne
mewa zakqu~ak da je inokosna porodica brojnija. Zadru`nih
porodica, koje i onako nisu karakteristika ìvota u gradskom,
nego u seoskom nasequ, ima znatno mawe. Sude}i prema nekim
spiskovima, oko 160 porodica. Od ovog broja samo je oko dvadesetak
porodica imalo po devet i deset ~lanova.50
Godina 1916. bila je obeleèna povratkom Beogra|ana u
svoj grad. Stanovnici srpske prestonice su dva puta u vrlo kratkom
periodu bili prisiqeni da u bekstvu potraè spas. Prvi put je to
bilo pri kraju 1914. godine, za vreme ~etrnaestodnevne okupacije od
austrougarske vojske. Drugi put se to desilo u jesen 1915. godine
pred ofanzivom trupa Centralnih sila. U decembru 1915. i prvim
mesecima 1916. godine izbegli Beogra|ani su se u sve ve}em broju
vra}ali ku}ama. U februaru 1916. godine je po jednom izvoru bilo
58.000, a u martu 65.000 stanovnika, {to zna~i da se za oko mesec
dana vratilo 7.000 qudi.51 U odnosu na popis iz 1910. godine to je
bilo smawewe broja ìteqa za 47 odsto. Beogradske novine su
pisale o povratku mnogih porodica iz raznih mesta po
unutra{wosti Srbije.52 U leto iste godine u gradu je prebrojano
8.214 ku}a. Zbog velikog broja porodi~nih ku}a, vlast je zapo~ela
akciju obeleàvawa ulica i detaqnog „numerisawa“ stambenih
objekata.53 Po sa~uvanim, vrlo fragmentarnim podacima, u Beogradu
je u slede}oj, 1917. godini do{lo ponovo do smawewa broja stanovnika.
U junu je zabeleèno da ima 46.096 gra|ana, od ~ega 16.130 mu{karaca
i 29.966 èna.54 Istovremeno je u gradu, jo{ od jeseni 1915. primetan
konstantan priliv nove grupe stanovnika iz Dvojne Monarhije. U
sru{enu i delimi~no napu{tenu srpsku prestonicu sme{tene su
mnogobrojne trupe, administrativni aparat, porodice vojnika i
slu`benika. Prema nekim istraìvawima, bilo je stacionirano
128 jedinica i ustanova od ~ega 38 trupnih jedinica. Broj vojnika
crno-ùte Monarhije, slu`benika i wihovih porodica se tako
pribliàvao broju stanovnika starosedelaca.55 U gradu je posebno
50
Uglavnom su spiskovi objavqivani u Beogradskim novinama, u vi{e brojeva.
51
Isto, br. 41, 24. mart 1916, Broj stanovnika u Beogradu, 3.
52
Isto, br. 35, 18. mart 1916, Povratak Beogra|ana, 3.
53
Isto, br. 151, 15. jul 1916, Popis domova u Beogradu.
54
Isto, br. 164, 17. jun 1917, Koliko ima gra|anskog stanovništva u Beogradu?, 2.
55
P. Markovi}, Razarawa Beograda u Prvom svetskom ratu, Zbornik radova Srbija
1918. godine i stvarawe jugoslovenske dràve, Beograd 1989, 47.
popisivana kategorija privremeno nastawenih lica. Wih je uvek

bilo malo, {to je i razumqivo s obzirom na to da su austrougarske
vlasti nastojale da drè pod kontrolom kretawe stanovni{tva i
onemogu}e mu preseqavawe iz jednog mesta boravka u drugo. U 1916.
godini takvih je bilo 86, u 1917. godini 54, a u 1918. godini se broj
pove}ao na 404 lica.56
Kao {to smo ve} ukazali, austrougarski statisti~ari su
popisivali stanovni{tvo i po verskoj pripadnosti. U gra|i
Statisti~kog odeqewa sa~uvan je jedan, po mnogo ~emu neobi~an,
popis stanovni{tva pravoslavne vere, nastao u Beogradu 1917.
godine. Popis je napravqen prema godinama starosti i zbirno daje broj
od 760 mu{karaca i 1.650 èna, odnosno 2.418 osoba. Moramo odmah
posumwati u ta~nost ovih podataka ili pretpostaviti da je ovo bio
neki nepotpuni spisak, prednacrt ili koncept budu}eg spiska, ili
da je popisan broj vernika u samo jednom od beogradskih kvartova.57
U Beogradu je za vreme okupacije mortalitet stalno bio ve}i
od nataliteta. U gradu su u 1916. godini umrle 1.772 osobe (837
mu{karaca i 935 èna). Najvi{e ih je umrlo u maju mesecu - 192 osobe
(77 mu{karaca i 115 èna) i martu - 190 (98 mu{karaca i 92 ène),
a najmawe u decembru - 98 (46 mu{karaca i 52 ène). Po godinama
starosti najvi{e je bilo umrlih beba - do godinu dana ìvota - 242
(105 mu{kih i 137 ènskih), potom osobe uzrasta od 16 do 50 godina
- 232 (117 mu{karaca i 115 èna), zatim dece u dobu od dve do pet
godina - 199 (104 mu{ka deteta i 95 ènske dece) i najmawe starijih od
50 godina - 40 (34 mu{karca i {est èna)58 Beogradske novine su
zabeleìle unekoliko druga~ije podatke. Ukupan broj umrlih u
srpskoj prestonici, po wihovom pisawu, u 1916. godini bio je 1.777
lica. Prose~no je mese~no umiralo 148 lica, odnosno pet osoba dnevno.
U prvoj polovini 1916. godine u gradu je umrlo 1.057 osoba. Stopa
mortaliteta za ovu godinu iznosila je katastrofalnih 260 odsto.59
U Beogradu je u 1916. godini ro|eno 516 beba, 244 mu{kih i
272 ènske. Od ovog broja je u braku ro|eno ukupno 480 beba (244
mu{kih i 236 ènskih). Najvi{e beba ro|eno je u martu - 83 (45
mu{kih i 38 ènskih), maju - 75 (35 mu{kih i 40 ènskih) i febru-
aru 70 (36 mu{kih i 34 ènske). Najmawe beba ro|eno je u oktobru
- 17 (11 mu{kih i {est ènskih), novembru - 18 (10 mu{kih i osam
56
AS, VGG, XIV/466, 1916-1918, Privremeno nastawena lica.
57
Isto, XIV/385.
58
Isto, XIV/60.
59
Beogradske novine, br. 260, 22. septembar 1917, Ra|anja, vjen~anja i umiranja u Beogradu.
ènskih) i septembru 23 ({est mu{kih i 17 ènskih).60 Prema

podacima iz Beogradskih novina u gradu je u januaru 1916. godine
ro|eno 36 beba, u februaru 41 i u martu 61 beba.61 U prvoj polovini
1916. godine ro|eno je 269 beba.62
U gradu nije bilo prirodnog prira{taja, jer je broj umrlih
stalno bio ve}i od broja ro|enih. Od 1. jula 1916 godine do 30 juna
1917. broj ro|enih iznosio je 1.091, a broj umrlih 1.866. Mese~no se
u proseku ra|ala 91 osoba, a umiralo je 156, {to je rezultiralo
smawewem ukupnog broja stanovni{tva u ovom periodu za 8,6 odsto.
Ovakvo stawe nastavilo se i daqe, pa je, na primer, u Beogradu u avgustu
1917. godine ro|eno samo 26 beba, a umrla su 202 lica.63
Ve} i sama ~iwenica da je bilo mnogo mawe mu{karaca
obja{wava za{to je za vreme okupacije u gradu sklopqeno izuzetno
malo brakova. Verovatno je na broj sklopqenih brakova pored pri-
marnog faktora, broj~ane nesrazmere izme|u polova, uticao i niz
sekundarnih faktora: lo{a ekonomska situacija, beda i neima{tina.
U prva tri meseca 1916. godine sklopqeno je 85 brakova.64 De{avalo
se da se mese~no ne obavi ni jedno ven~awe, kao na primer, u avgustu
1917. godine.65 Ratnim prilikama treba pripisati i pove}an broj
vanbra~no ro|ene dece. Pre rata su vanbra~na deca ~inila 1 odsto
ukupno ro|ene dece, a sada se izvan braka ra|alo ~ak 4 odsto dece.
Ova pojava nije nastala samo zbog, u ratu razumqive, relativizacije
moralnih normi, mnogo ve}eg broja èna, ve} i zbog porasta broja
divqih brakova. Tako je u mnogim evidencionim listi}ima ime
oca poznato a neretko i otac i majka deteta stanuju u istom mestu.
Kao i ranije, i u toku rata prvo dete obi~no se ra|alo u toku prve
godine bra~nog ìvota, a drugo izme|u druge i tre}e godine braka.
Najmawe je bilo promena u starosnoj stukturi ven~anih, gde su kao
i pred rat mladi}i do 25 godina ~inili ve}inu ven~anih (66 odsto),
ali su izgubili apsolutnu ve}inu iz godina mira (74,76 odsto).
Udeo mladoèwa starih izme|u 40 i 50 godina porastao je sa 3 na 7
odsto {to je svakako posledica rata i dugog odsustvovawa velikog
broja mladih mu{karaca. Vi{e od polovine nevesta i daqe je bilo
u dobu do 20 godina.
60
AS, VGG, XIV/60.
61
Beogradske novine, br. 67, 20. april 1916, Ro|enja, vjen~anja i umiranja u Beogradu.
62
AS, VGG, IV/8.
63
64
AS, VGG, XIV/69.
65
Statisti~ko odeqewe je nastavilo sa radom do kraja rata.

I u slede}im godinama, 1917. i 1918, po istom principu pristizali
su spiskovi ro|enih, umrlih i ven~anih. Nesre|eni materijal, rad
mati~ara i sve{tenika, nalazi se delimi~no o~uvan u fondu
Vojno-generalni guvernman. Samo za mawe vremenske periode,
obi~no nekoliko meseci, gra|a nudi kompletne podatke. Tako su za
posledwu ratnu godinu sa~uvani podaci o ro|enima, umrlima i
ven~anima samo za kru{eva~ki, {aba~ki i gorwomilanova~ki
okrug, kao i za okrug Smederevo. Za neke okru`ne komande postoje
pregledi i zbirni rezultati, dok su za druge sa~uvani samo originalni
popisni listovi, ali ne u celini. Bez obzira na to {to ovaj materi-
jal nije sre|en i potpun, vrlo je koristan jer nema drugih izvora.
Popisi su ra|eni prema razli~itim kriterijumima. Za Vaqevo su
izve{taji celoviti sa podelom stanovni{tva po polu. Za Kragujevac
su dati sumarni podaci za pet meseci. Podaci o stanovni{tvu
Kru{evca su nepotpuni (samo za tri meseca) i podela po polu nije
uvek beleèna. Podaci za [abac postoje za deset meseci, sa podelom
stanovni{tva po polu. Za Beograd postoje samo nepotpuni i sumarni
podaci. Za â~ak postoje podaci za {est meseci sa podelom po
polu. Za Gorwi Milanovac imamo podatke od septembra do novembra
1917. godine, sa podelom po polu. Podaci za Uìce su celoviti, sa
podelom po polu. Za Smederevo nema podataka.66 Ovakva neujedna-
~enost i nepotpunost dokumentacionih podataka uslovila je i
izgled tabele o broju ro|enih i umrlih u devet severnih okruga
Kraqevine Srbije. Za tri ju`na okruga nema podataka.
Tabela 14:
Broj ro|enih i umrlih u 1917. godini
Ro|eni Umrli
Mesto
Mu{karci @ene Ukupno Mu{karci @ene Ukupno
Vaqevo 158 150 308 155 127 282
Kru{evac 32 56
[abac 78 80 158 84 110 194
Beograd 69 253
â~ak 20 13 33 26 26 52
G. Milanovac 14 10 24 27 15 42
Uìce 98 97 195 115 112 227
Smederevo nema podataka
Kragujevac 38 92
UKUPNO 857 1.198
Izvor: AS, VGG, XIV/467, 1917.
66
AS, VGG, XIV/467, 1917.
Upore|uju}i broj stanovnika po popisu iz 1910. i 1916. godine,

austrougarski ~inovnici su registrovali op{ti mawak stanovni-
{tva, a potom ogromnu nesrazmeru izme|u broja mu{karaca i èna.
înovnici Statisti~kog odeqewa Vojno-generalnog guvernmana
su u aprilu 1917. godine zakqu~ili: „Gubici u ìvotima qudi su u
svakom slu~aju neverovatno te{ki bez obzira na to da li su izgubqeni
u borbama ili su ih odnele ratne zaraze. Mawak stanovni{tva je
o{trije izraèn u gradovima.“67 Posebno je bio veliki gubitak
mla|ih, reproduktivno najsposobnijih a i sredove~nih mu{karaca.
To je uslovilo smawewe broja brakova i novoro|ene dece. U okupi-
ranoj oblasti je u ve}ini gradskih naseqa sve vreme rata mortalitet
bio ve}i od nataliteta, odnosno nije bilo prirodnog prira{taja.
U Statisti~kom odeqewu Vojno-generalnog guvernmana su ovu pojavu
obja{wavali tako, da je veliki broj smrtnih slu~ajeva uglavnom
posledica toga {to ve}inu mu{kog stanovni{tva ~ine qudi poznih
godina ili mlade`, dok svi drugi, oni u godinama od 17 do 60, su, ili
u srpskoj vojsci ili su ih kao vojne obveznike internirali, pa su
izvan zemqe. Ovi koji su ostali u zemqi prirodno su mawe otporni
i lako podlo`ni bolestima.68
Istori~ari, pak, druga~ije obja{wavaju ovu pojavu. Oni
smatraju da je srpsko dru{tvo pod okupacijom predstavqalo u
demografskom pogledu jedan te{ko rawen, zapravo osaka}en organizam,
u kome su reproduktivno najsposobniji mu{karci ~inili tek malu
grupu qudi. Nasuprot wima, ogromnu grupu ~inile su ène i deca,
~iji je broj u pojedinim krajevima iznosio i do 75-80 odsto. Broj
mu{karaca bio je tako|e veoma mali u odnosu na predratno stawe.
Zbog neprirodno nastale velike broj~ane nesrazmere u korist
èna, bili su u velikoj meri poreme}eni odnosi izme|u polova.
@enska populacija ~inila je tada 60 odsto stanovni{tva, a u godina-
ma koje su neposredno prethodile ratu je na 100 èna dolazilo 106
mu{karaca. Ovakva broj~ana premo} èna dovela je do dubokog
dru{tvenog poreme}aja, koji je oteàvao zasnivawe porodice. Time
su bile pogo|ene i ugroène sve dru{tvene grupe, po~ev od osnovnog
segmenta qudskog dru{tva - porodice.69
Vojna vlast nameravala je da uradi jo{ jedan popis
stanovnika Guvernmana. Statisti~ko odeqewe planiralo je da u
67
Isto, XX/71, D.W.K. Nr.48, Beograd 24. april 1917.
68
Isto, XX/81, Beograd, 11. mart 1917.
69
A. Mitrovi}, Ustani~ke borbe, 56.
toku 1918. godine uradi novi, detaqan popis, kojim je trebalo da

budu obuhva}eni i ~lanovi porodica koji nisu bili u stalnom
mestu boravka, odnosno oni koji su se trenutno nalazili u srpskoj
vojsci, izbegli{tvu i internaciji. Ciq novog popisivawa bio je
da se ta~no utvrdi kretawe srpskog stanovni{tva izazvano ratom.
Popisni materijal razdeqen je po okruzima i obrazovane su
komisije za popisivawe.70 Na terenu se ~ak i zapo~elo sa popisom,
ali nema sa~uvanih podataka o tome.
Istorijski izvori daju razli~ite podatke o stradawu Srba
za vreme Prvog svetskog rata. Zvani~na akta srpske dràve utvr|uju
gubitke na 1.247.435 stanovnika. Memorandum Srpske socijaldemo-
kratske partije iz 1917. godine procewuje broj nastradalih na
800.000 do 1.000.000 u tom periodu. Prema proceni Katarine Klare
[turceneger Srbija je izgubila tre}inu stanovni{tva, 1.300.000
qudi. Dragi{a Lap~evi} smatrao je da su rat i zarazne bolesti
odnele sigurno ~etvrtinu stanovni{tva.71 Stoga su i rezultati
prou~avawa razli~iti. Po nekima nastradala je petina, a po
drugim, ~ak i ~etvrtina predratnog stanovni{tva. Osim toga, kao
sekundarna pojava primetno je smawewe broja brakova i ro|ene
dece. Sve ovo rezultiralo je lo{im posledicama, koje su se ispo-
qavale i u tim trenucima, ali i dugoro~no u trajno umawenoj
reproduktivnoj snazi srpskog dru{tva. Stoga je Dragi{a Lap~evi},
jedan od prvaka Srpske socijaldemokratske partije, odli~no
primetio nenadoknadivu {tetu izazvanu gubicima ìvota onog
dela srpske populacije koja je bila u najboqem ìvotnom dobu. On
je u kwizi, napisanoj neposredno po zavr{etku Prvog svetskog rata,
ocenio: „Rat je jedno zlo koje spre~ava prirodni porast populacije;
rat smawuje broj ven~awa i broj ro|enih, jer veliki deo onih, koji
bi se ven~avali i parili, odvojeni su od ku}a i izvedeni na klanicu.
Ne samo svojom duìnom i pogibijom za plo|ewe najboqih snaga ve} i
vrlo dugom odvojeno{}u muèva od èna, osobito za vreme oku-
pacije, on je pokazao potpuno pusto{no dejstvo.“72
Prvi posleratni popis sproveden je 31. januara 1921. godine,
dakle ~etiri godine nakon austrougarskog popisa. S obzirom na to da
70
Beogradske novine, br. 315, 16. novembar 1917, Novi popis stanovništva u Srbiji.
71
Istorijski arhiv KPJ, Tom III, Beograd 1950, 291, 300; D. Lap~evi}, nav. delo;
C. Sturzenegger, Die Wiederauferstehung Serbiens, seine glorrechsten und seine dunkelsten
Tage, Bern-Berlin, 1920. 8-11; Stenografske bele{ke Narodne Skup{tine Kraqevine
Srbije sa 93. redovnog sastanka odrànog 12. aprila 1918. na Krfu, Beograd, b.d.
72
D. Lap~evi}, nav. delo, 63-64.
okupaciona vlast Dvojne Monarhije nije bitnije mewala administra-

tivnu podelu u svojoj zoni u odnosu na predratnu teritorijalno-
administrativnu podelu Kraqevine Srbije, uprkos ratu o~uvana je
pribli`no dinamika popisivawa stanovni{tva i time omogu}eno
paralelno pra}ewe rezultata popisa.73 Do popisa iz 1921. godine
najve}i deo izbeglica vratio se u domovinu a i vojska je demobi-
lisana. Mawak stanovni{tva u odnosu na 1910. godinu bio je mawi
nego 1916. godine za pribli`no 10 odsto. U uì~kom okrugu je, na primer,
nedostajalo 20,7 odsto stanovni{tva, a broj doma}instava smawio
se za 4,5 odsto. Prose~no doma}instvo bilo je za jednog ~lana mawe (sa 6,4
palo je na 5,3 ~lana). Smawena je i gustina naseqenosti okruga sa predra-
tnih 43,7 na tada{wih 36,2 ~oveka po jednom kvadratnom kilometru.
Popis iz 1921. godine raspolaè podacima da su neke
dru{tvene anomalije nastale za vreme Svetskog rata samo deli-
mi~no ispravqene. Broj mu{karaca je i daqe bio mawi od broja
èna, ali su oni sada ~inili 47,4 odsto od ukupnog stanovni{tva.
I daqe su gubici mu{karaca bili osetno ve}i od gubitaka èna,
ipak znatno mawi nego 1916. Prvi posleratni popis zabeleìo je
da u gubicima stanovni{tva 66,4 odsto otpada na mu{karce.
Predratna Srbija je u granicama do 1910. godine brojala 2.911.701.
stanovnika, dok je popisom iz 1921. izbrojano 2.595.430, dakle za
316.271. osobu mawe nego pre deset godina. Izvesno je da bi u
redovnim prilikama prira{taj stanovnika predratne Srbije i za
period od 1910. do 1920. tako|e iznosio oko 17 odsto ili godi{we
1,7 odsto odnosno 494.899 stanovnika. Na 1.000 mu{karaca je 1910.
godine popisano 936,6 èna, a deset godina kasnije 1.087,7 èna. U
odnosu na 1910. godinu stanovni{tvo je bilo u mawku za 538.870,
odnosno 11,8 odsto. Broj èna u severnoj Srbiji popeo se za ~itavih
151,1 odsto u odnosu na prethodni popis. Ovakva pojava je bila retko
zapaèna u dotada{wim popisima stanovni{tva, i verna je slika
ogromnog stradawa mu{karaca u ratovima. Severna Srbija, koja je
1910. godine pripadala podru~jima sa vi{kom mu{kog stanovni{tva,
deceniju kasnije ubraja se u podru~ja sa znatnim vi{kom èna.74
Gustina naseqenosti je u 1921. godini mawa od prethodne
decenije za 5,7 osoba po kilometru kvadratnom. Naime, u Srbiji je
1910. godine na jednom kvadratnom kilometru ìvelo 48,9 qudi, a
73
Q. Popovi}, B. Kati}, Osvrt na gra|u, 89-94.
74
Prethodni rezultati popisa stanovni{tva u Kraqevini Srba, Hrvata i
Slovenaca 31. januara 1921. godine, Sarajevo 1924, 16.
1921. 43,2 lica.75 Po popisu iz 1910. godine u Srbiji je bilo 446.909

ku}a i 471.997 doma}instava, na selu 390.716 ku}a i 407.771
doma}instvo, a u gradu 56.193 ku}e i 64.226 doma}instava. Deset
godina kasnije popisano je 707.045 ku}a i 755.892 doma}instva.
75
Kao izuzetak od pravila moèmo navesti prestoni grad. Na jednom kvadratnom
kilometru je 1900. godine ìvelo 620 qudi, a 1927. 931 osoba. (Beograd u pro{losti
i sada{wosti, Beograd 1927, 68.)
III
PORODICA I ZANIMAWE
Seoska porodica
Selo je bilo dominantan oblik naseqa pred po~etak Prvog

svetskog rata. Po popisu iz 1910. godine Kraqevina Srbija imala
je ukupno 1.404 op{tine. Od toga su sedi{ta op{tina bila u 85
gradskih naseqa, a sva ostala u selima. Postojali su razli~iti
tipovi sela sa razli~itim brojem ku}a i doma}instava. Na izgled
naseqa i broj ku}a svakako je presudno uticao reqef odre|enog
podru~ja. Tako|e je bitnu ulogu imalo i ekonomsko stawe
stanovnika i stepen wihove prosve}enosti. Uglavnom su poznata
dva tipa seoskih naseqa. Zbog plodnosti zemqi{ta, u ravni~arskim
krajevima i re~nim dolinama, postojao je tip sela za koje je bila
karakteristi~na ve}a gustina naseqenosti. Sela su bila zbijeni-
ja, ku}e blizu jedna druge i na maloj udaqenosti od wiva. Ovakav
tip sela je razvijen u Ma~vi, Pomoravqu, Stigu, oko doweg toka
Peka i Timoka. Brdsko-planinski krajevi zauzimali su najve}i
deo teritorije srpske dràve. Ovakvi krajevi su bili vrlo pogodni
za gajewe stoke kojoj je potreban veliki prostor. To su predeli u
[umadiji, Podriwu, Starom Vlahu, Podgorini, u odre|enoj meri
na Kopaoniku i u Toplici. Ova sela su ra{trkana, ku}e su ~esto
dosta udaqene jedna od druge. U vreme opadawa sto~arstva i brèg
razvoja zemqoradwe u mawe brdovitim predelima de{avao se pro-
ces postepenog zbijawa ku}a u selima takozvanog {umadijskog
tipa. U planinskim krajevima, uglavnom u zapadnoj i centralnoj
Srbiji, sela su zadràla stari oblik, poznat kao brdski tip
seoskih naseqa. U tim selima je ku}a obi~no bila u sredini imawa.
Ku}e su toliko udaqene jedna od druge, da se kom{ije ne mogu dozvati
ni namernim dovikivawem.
Seoska porodica se mogla baviti dvema granama poqoprivrede:
zemqoradwom i sto~arstvom. Zbog prirode seoskih poslova, porodica
se u velikoj meri oslawala na lokalnu zajednicu. I u ovom periodu, na
po~etku XX veka, bez obzira na to da li se seosko doma}instvo bavi-
lo zemqoradwom ili sto~arstvom, porodica je te{ko mogla i da opstane,

a kamoli napreduje bez pomo}i seoske zajednice. Po pravilu, skoro
da nije postojala porodica koja je mogla da sama obavi sve poqske
poslove. O zna~aju koji je imala me|usobna pomo} u svakodnevnom
obavqawu radova svedo~e brojni dru{tveni obi~aji, kao {to su
pozajmice, komi{awa, mobe i tome sli~no. Susedi su imali va`nu
ulogu i u li~nom i u dru{tvenom ìvotu svake porodice. Bez wih
je bio nezamisliv neki zna~ajan porodi~ni doga|aj. Stoga su oni
obavezno pozivani da prisustvuju lepim doga|ajima, kao {to su
svadbe, ro|ewe novog ~lana porodice, krsna slava, ali i ru`nim i
tragi~nim kao {to su sahrane. Kom{ija je bio potreban da
sau~estvuje u tuzi zbog gubitka ~lana porodice i da pomogne da
posledwi ispra}aj pokojnika protekne onako kako dolikuje.
U Srbiji je za bogatu porodicu smatrana ona koja je imala
veliki broj ~lanova. I narodna mudrost je govorila: „Nije bogat
ko ima volova, ve} je bogat ko ima sinova!“ U takvim porodicama je
bilo dovoqno radne snage i mogle su da obave sve poqske i ostale
poslove u seoskom doma}instvu, kojih je uvek bilo mnogo. Zadru`na
porodica je stoga bila onaj model porodi~ne i ekonomske organizaci-
je koji je ovekove~en u narodnim umotvorinama. Razvoj dru{tvenog
ìvota nosio je u sebi uzro~nike uru{avawa i propadawa ovakve
vrste porodice. Tu svakako ubrajamo tri uzroka - ekonomski napredak
srpskog dru{tva, ve}i uticaj gradskih naseqa i èqu za ve}om
samostalno{}u svih ~lanova porodice. ^lanovi seoske porodice
su povezani krvnim srodstvom ali istovremeno ~ine i ekonomsku
zajednicu. Upravo zbog tog spoja srodstva i ekonomije stepen neza-
visnosti seoske porodice u odnosu na dru{tvenu zajednicu je ve}i
nego kada je u pitawu gradska porodica. Seoska porodica je i po~etkom
XX veka uglavnom sama mogla da zadovoqi najve}i deo svojih
potreba i proizvede hranu, ode}u, obu}u i name{taj, a mawim delom
se snabdevala u trgovini, kupuju}i so, gas, lu~, poqoprivredne
alatke od gvo`|a i bakarno posu|e za ku}ne potrebe. Ova sloboda
porodice u odnosu na dru{tvo, me|utim, imala je i svoju drugu
stranu. ^lanovi seoske porodice su me|usobno bili usko povezani
i zavisili jedni od drugih, pa se nije moglo ni misliti a kamo li
govoriti o bilo kakvoj vrsti samostalnosti.76
Od po~etka rata, seoska porodica se na{la u te{kom poloàju.
Osnovni razlog je {to su mobilisani mu{karci bili onaj osnovni
i najva`niji izvor radne snage. Zapo~iwawem ratnih operacija
76
A. Vuleti}, nav. delo.
doga|ao se proces stagnacije zemqoradwe i sto~arstva, osnovnih

delatnosti srpske seoske porodice. Poqa nisu obra|ivana, {to je
rezultiralo slabijim ètvama i letinama. Sto~ni fond je bio
prili~no umawen time {to je veliki broj stoke oduzet za potrebe
vojske. Posle vojnog poraza u 1915. godini, okupaciona vlast, i austro-
ugarska i bugarska, je veliku pa`wu poklonila srpskom selu iz razlo-
ga najve}e mogu}e eksploatacije i kori{}ewa svih proizvoda za
svoje potrebe. Stoga je Prvi svetski rat ostavio strahovite
posledice, i trenutne i dugoro~ne, na srpsko selo i porodicu.
Trenutne su bile potpuna materijalna propast sela i wegovih
stanovnika, ruinirawe poqoprivrede, zemqoradwe i sto~arstva i
uop{te seoskog doma}instva. Dugoro~no, proizveo je neke pojave,
~ije }e se pravo dejstvo ispoqiti u ve}oj meri i iskazati u svom
punom obimu tek u deceniji po zavr{etku rata. Pre svega mislimo
na promene koje su nastale u odnosima izme|u mu{karca i ène, a
one }e se u krajwoj liniji ticati i sudbine zadru`ne porodice i
ubrzavati proces wenog daqeg razgra|ivawa.
Seqaci su u ratu pored demografske, doìveli i potpunu
materijalnu propast. Bugarski i austrougarski vojnici su odmah
po ulasku u Srbiju po~eli da ru{e, razaraju i pqa~kaju po selima.
Dovoqno je samo pro~itati bele{ke savremenika ovog istorijskog
doga|aja: „Kud god su pro{li, a osobito gde su zano}ili uni{tavali
su ogradu (plot, letve, vrqike, kapije), gra|u od ku}a, ko{eva, vajata
i mlekara (pa i vrata i prozorska krila), kola, razne poqoprivredne
sprave, podrumske prostorije i sudove. Sve je to neprijateq upotre-
bqavao za ogrev. Vatre su bile na sve strane. Svuda, po napu{tenim
ku}ama, uzimali su sve {to im je bilo potrebno, a {to im nije bilo
od potrebe odmah se uni{tavalo. Stoku su svuda klali, a preteklu
sobom vodili. Pi}a se vi{e prosulo, nego {to se popilo.“77
Stawe na selu bilo je izuzetno te{ko ve} neposredno po
zavo|ewu okupacione uprave. Najvi{e su postradala sela koja su se
nalazila na va`nijim putevima i pravcima kretawa vojske.
Neprijateqski vojnici pqa~kali su i odnosili hranu, ode}u,
obu}u, predmete od vrednosti i odvodili tovarnu i priplodnu
stoku. Pripadnici trupa Centralnih sila posekli su mnoge
{umarke i zabrane i opqa~kali drvnu gra|u. Seqacima su nasilno
oduzimali predmete od bakra. Stoga su stanovnici sela bili
prinu|eni da se dovijaju i sakriju ìvotne namirnice i dragocene
predmete, da bi mogli da prehrane porodice. P{enicu su uglavnom
77
Jeremija Pavlovi}, Ka~er i Ka~erci, Beograd 1928, 186.
skrivali na dva na~ina. @ito su stavqali u burad i ukopavali u

zemqu ili su kopali ~etvrtaste jame u kojima su prvo sagorevali
slamu da bi isparile od vlage i tu sipali ìto pa zatrpavali
zemqom. Stoku su ~esto isterivali u {ume da ne bi postala plen
okupatora. Kako je primetio savremenik, tri savezni~ke vojske
koje su okupirale Srbiju bile su ujediwene u akciji porobqavawa,
pqa~kawa, paqewa i uni{tavawa privatne i dràvne svojine.
Sela koja su bila u planinskim krajevima, izvan strate{kih puteva,
bila su po{te|ena u prvom trenutku. Wihova ekonomska propast
zapo~ela je sa u~vr{}ivawem okupacione vlasti.78
U austrougarskoj okupacionoj zoni vojna vlast je odmah
zapo~ela sa nadzorom privrednog ìvota Srbije i usmeravala ga u
skladu sa svojim potrebama. Privredni ìvot u Guvernmanu regulisa-
lo je Privredno odeqewe. U okviru odeqewa postojalo je pet odseka:
Poqoprivredna grupa, Centrala za iskori{}avawe ètve, [umska
direkcija, Grupa zanatstva i Statisti~ka kancelarija. U odeqewu
je postojalo pet referada: trgova~ko-zanatlijska, poqoprivredna,
{umarska, lovna i ribolovna i rudarska. Austrougarska vlast radi-
la je na nemilosrdnom izvla~ewu koristi od srpske privrede.
Srpsko selo je vrlo brzo postalo sredi{te pa`we ~inovnika
Privrednog odeqewa, pogotovu onih iz Poqoprivredne grupe. Ve}
u prvoj godini okupacije nova vlast je uvela nov na~in privrednog
poslovawa. U skladu sa tim, obrazovane su nove institucije u kojima je
obuhva}en celokupni privredni ìvot. Kada je u pitawu poqoprivre-
da i wene grane zemqoradwa i sto~arstvo, to su Centrala za isko-
ri{}avawe ètve, Centrala za promet robe i devet poqoprivred-
nih stanica. Radi nadzora poqoprivredne proizvodwe, u svakom
okru`nom gradu Guvernmana otvorena je poqoprivredna stanica.
Okupaciona vlast je oduzimala „vi{kove“ poqoprivrednih proizvo-
da posredstvom Centrale za iskori{}avawe ètve i Centrale za
promet robe. Obe Centrale bile su u tesnoj vezi sa àndarmerijskim
i vojnim jedinicama.
Prihvataju}i doktrinu novog privrednog poslovawa, vojna
vlast je celokupnu privredu okupacione oblasti organizovala
prema sopstvenim potrebama. Radi snabdevawa doma}eg stanovni{tva
koje je ìvelo u gradovima, predvi|eno je uvo|ewe sistema
raspodele ìvotnih namirnica. To je podrazumevalo ograni~ewe i
strogu racionalizaciju doma}e potro{we, rekvizicije i oduzimawa
i koncesionirawe i monopolisawe pojedinih privrednih dobara.
78
Mihajlo [pani}, Okupacija, buna i teror u Srbiji od 1915-1918. godine,
Beograd 1923.
Okupaciona vlast je propisala rekvizicije i da`bine za seosko

stanovni{tvo. Osim raznih obaveza, koje su regulisali u novcu,
stanovnici sela morali su da obavqaju poslove koji su ih kolektivno
teretili, kao {to je pletewe asura, sakupqawe sena, ètveni
radovi i jo{ po neki poqski poslovi.
Okupaciona vlast je najvi{e napora uloìla da bi podstakla
brì razvoj poqoprivrede. U skladu sa tim planirano je i podsticano
{kolovawe srpske dece za poqoprivredna zanimawa. Otvorene su
dve poqoprivredne {kole, u Beogradu i Vaqevu, i obnovqena su
poqoprivredna dobra, ~ija je aktivnost prestala zapo~iwawem
ratnih operacija. Stru~waci iz Privrednog odeqewa uradili su
veliki broj elaborata o gajewu razli~itih kultura - konopqe, lana,
suncokreta, maka, a sve u skladu sa potrebama industrije Dvojne
Monarhije. Veliki zna~aj pridavali su brawu ogromnih koli~ina
koprive i bagremovog semena, i zato su obavezivali stanovi{tvo
srpskih sela da sakupe i predaju {to ve}e iznose ovih industrijskih
biqaka. Stru~waci iz Privrednog odeqewa Vojno-generalnog
guvernmana preduzimali su brojne mere u ciqu postizawa boqih
prinosa u poqoprivredi. Uradili su veliki broj elaborata o
ve}im prinosima po hektaru raznih poqoprivrednih kultura i
detaqan prora~un za narednu ètvu, insistiraju}i na brèm
razvoju ove privredne grane. Pored planirawa i elaborata o
gajewu raznih poqoprivrednih kultura, ura|eno je poprili~no i
na konkretnim stvarima: nabavqane su poqoprivredne ma{ine iz
Nema~ke i Austro-Ugarske, osposobqavani su mlinovi i ostali
objekti o{te}eni u ratnim dejstvima, nabavqane su su{nice za
su{ewe kukuruza i specijalizovani parni plugovi. Vojna vlast je
u najve}oj mogu}oj meri koristila svu raspoloìvu radnu snagu, u
ve}ini slu~ajeva svedenu na ène, decu i starije mu{karce, ratne
zarobqenike i internirce (vojnici Antante i srpske vojske), u
krajwem slu~aju i svoje vojnike.
Seosko stanovni{tvo je u prole}e 1916. godine po~elo da
obra|uje poqa zarasla u korov. U op{toj pqa~ki koja je nastupila po
okupaciji, zaplewena im je stoka sposobna za vu~u, {to je oteàvalo
izvo|ewe poqskih radova. Osim stoke, nije bilo dovoqno semena,
poqoprivrednih alatki i sredstava za obradu zemqi{ta, kao ni
qudske radne snage. U Podrinskom okrugu su u borbama 1914. godine
bile uni{tene ranije obra|ivane wive. Stoga se u februaru 1916.
godine ra~unalo na 15 odsto one povr{ine koja se obra|ivala pre
rata. Po proceni austrougarske vlasti, prilike u poqoprivredi su u
celini bile nepovoqne, odnosno bile su „nekakve“ u srezovima
Bogati} i Vladimirci, ali vrlo te{ke u ostala tri sreza Podrinskog

okruga - Loznici, Krupwu i Quboviji u „kojima se nigde ne moè
videti obra|eno zemqi{te, dok plugova i drugih sredstava za rad
skoro da uop{te i nema“.79
Kako su radile nove institucije? Odgovor je sadràn u
mnogim uredbama koje je donela vojna vlast. Na primeru nekoliko
naredaba koje su doneli visoki vojni zapovednici u dogovoru sa
privrednim stru~wacima, pokaza}emo kako je poqoprivreda u oku-
pacionoj zoni bila strogo kontrolisana i u potpunosti okrenuta
zadovoqavawu potreba vojske i civilnog stanovni{tva Austro-
Ugarske. Glavnokomanduju}i austrougarske vojske erchercog
Fridrih doneo je juna 1916. godine naredbu koja se ticala nastupa-
ju}e ètve. Po slovu naredbe, svi plodovi ètve, mlinovi i stoka
na okupiranom podru~ju stavqeni su pod nadzor i dati na raspolagawe
vojnoj vlasti. Na osnovu naredbe je Poqoprivredno odeqewe
razvilo sistem monopola ìtaricama. Eksploatacija ìtarica
poverena je Centrali za iskori{}avawe ètve u Srbiji. U po~etku
su u ìtarice ubrajani: p{enica, kukuruz, ra`, je~am, ovas, zob,
ali je godinu dana kasnije Uredbom Guvernmana pojam ìtarica
pro{iren i na crni luk, vo}e i povr}e i proizvode od vo}a. Zna~i,
naredba je ozakonila oduzimawe najva`nijih poqoprivrednih
proizvoda i istovremeno ukinula pravo prodaje na pijacama.
U godini kada je erchercog Fridrih doneo ve} navedenu
naredbu, poqoprivredni stru~waci su pomno radili na planirawu
jesewe setve, a potom i prole}nih poqskih radova. Radi {to boqe
realizacije planiranog upu}ene su naredbe svim okru`nim komandama
u Guvernmanu. Nare|eno je da svaki predsednik op{tine ta~no
ustanovi: 1. koliku povr{inu pogodnu za sejawe ima svaki zemqo-
radnik, 2. koliko je zasejao jesewim usevom, kakvom kulturom i na
kojoj povr{ini, 3. koliko mu je oranice za prole}ni usev ostalo, 4.
koju }e prole}nu kulturu zasejati i na kojoj povr{ini, 5. kolika je
povr{ina odre|ena za prole}ne useve ve} uzorana, 6. koliko
svakom zemqoradniku treba semena. U naredbi se daqe podvla~ila
va`nost gajewa mahunastog povr}a i biqaka od kojih se proizvodi
uqe. Tako|e se zahtevalo da se {to vi{e obradivih povr{ina zaseje
pasuqem, bundevama, lanom i suncokretom. Naredba se zavr{avala
sankcijom za one koji ostave neobra|enu povr{inu, uz napomenu da
ni jedno par~e pogodne zemqe za obradu, ne sme ostati nezasejano.80
79
AS, VGG, XVIII/269, mart 1916.
80
Isto, IX/307, Nr 10073/1, Smederevska Palanka 6. decembar 1916.
Austrougarska vlast je svake godine zahtevala da se {to

vi{e obradivih povr{ina zaseje ìtaricama, pogotovu p{enicom.
Ova kultura morala je da bude zastupqena na najmawe tre}ini od
ukupnih oranica svakog seoskog doma}instva. Ovo je ra|eno u ciqu
da se obezbedi {to ve}a koli~ina ìtarica neophodnih za qudsku
ishranu. Celokupnu proizvodwu seqaci su morali predati vlasti,
i to po veoma niskoj ceni, ostavqaju}i za ishranu svega po 300
grama kukuruza dnevno i po 42 kilograma p{enice godi{we po
~lanu doma}instva. Okupator je smatrao da je to dovoqna koli~ina
p{enice i jo{ 50 kilograma kukuruza u klipu za godi{we potrebe
jedne srpske seoske porodice. Svaka porodica dobijala je i za
slede}u setvu 170 kilograma p{enice po jednom hektaru obradive
povr{ine. Seqaci nisu smeli hraniti stoku kukuruzom, ve} samo
otpacima od hrane. Naravno da je ovako hrawena stoka slabo
napredovala. Za neizvr{avawe ovih naredbi, okru`ne komande su
izricale nov~ane kazne do 5.000 kruna, ili zatvor do {est meseci.
Slede}e, 1917. godine, primetile su se posledice slabe ètve
iz prethodnog leta. Time su dovedene u pitawe koli~ine poqo-
privrednih proizvoda koje je trebalo dostaviti Centrali za isko-
ri{}avawe ètve. Pored toga, postavilo se i osetqivo pitawe
daqeg funkcionisawa uvedenog sistema racionirane ishrane
gradskog stanovni{tva. Stoga je Privredno odeqewe Guvernmana
preduzelo mere u ciqu nabavke novih poqoprivrednih ma{ina i
alata za narednu setvu i radilo na pove}awu obradivih povr{ina
koje }e biti zasejane prole}nim i jesewim kulturama. Bilo je i
poku{aja uvo|ewa novih kultura, koje bi visokim prinosima
poboq{ale stawe u poqoprivredi. Uvedena je kultura suncokreta
umesto uqane repice, potenciralo se gajewe duvana, pamuka i
{e}erne repe. Poqoprivredni stru~waci su tako|e javqali da je
mak dao slabe razultate i da ga treba zameniti heqdom i prosom.81
Potrebe okupatora su redovno bile u nesrazmeri sa
privrednom mogu}no{}u srpskog sela u ratnim uslovima. Tako|e
su bile i u neskladu sa ose}awima Srba. Pored toga {to nije moglo,
seosko stanovni{tvo i nije èlelo da proizvodi za neprijateqa.
Stoga su u drugoj i tre}oj godini okupacije sve ~e{}e pretwe, kazne
i oduzimawa, ~ak i neophodnih koli~ina za ishranu doma}instva,
od strane tu|inske vlasti. Pogotovu se bezobzirnost okupatora
pove}avala sa pribliàvawem kraja rata. Tako je, zbog slabog roda
kukuruza, vlast donela naredbu kojom je dozvolila oduzimawe ove
81
Isto, IX/415, Kru{evac, 16. jun 1917.
ìtarice od zemqoradnika. Procena okupatora je bila da se kod

seqaka nalaze zalihe kukuruza od 500 do 1.500 vagona, pa je u leto
1917. godine dozvoqena rekvizicija. Trebalo je i}i od ku}e do ku}e
i detaqno pregledati svako doma}instvo. Ako su potrebe nalagale,
bilo je predvi|eno i angaòvawe àndarmerije. U slu~aju da
poqoprivrednici nisu postupili po naredbi i predali zalihe
kukuruza bila je predvi|ena kolektivna kazna, za sve stanovnike
sela. U slu~aju da seqani nisu hteli da predaju zalihe, vojna vlast
je mogla da uzme taoce, i da ih internira po logorima Dvojne
Monarhije. Pored toga, stanovnici sela morali su da plate kaznu
u iznosu od nekoliko hiqada kruna, a kukuruz koji bi okupaciona
vlast naknadno prona{la nije se pla}ao vlasniku, nego se oduzimao
bez nov~ane naknade.82
Sistematsko iskori{}avawe materijalnih dobara srpskog
naroda nastavqeno je i 1918. godine. Srbi su pqa~kani i preko
novog valutnog sistema, u kojem je odlukom vlasti dinar devalviran
i jedna kruna vredela je dva dinara. I u leto posledwe godine oku-
pacije Centrala za iskori{}avawe ètve je prikupila velike
koli~ine letine. Naredbom je ponovo bilo odre|eno: „Vr{idba je
dopu{tena samo na onim mjestima, koje odrede c./arska/ i k./raqevska/
sreska zapovjedni{tva. Svaki je proizvo|a~ duàn, da svoje ìto
donese na odre|eno mjesto gdje }e se vr{idba preduzeti po odredbama
vojno-kontrolnih organa. Kao nagrada za vr{ewe daje se 10 odsto
od ovr{ene koli~ine ìta, ako je vlasnik vr{alice davao sam
svoje gorivo, ina~e 8 odsto. Ova se nagrada mora odmah dati po
izvr{ewu vr{idbe. Vr{idba izvan odre|enih mesta strogo je
zabrawena. Oni, koji se o ovu naredbu ogre{e, bi}e ka`weni do
2000 kruna, a svo ìto oduze}e im se.“83
Nemilosrdno iskori{}avawe srpske seoske porodice od
strane austrougarske okupacione vlasti uticalo je na to da sve mere
koje je za tri godine preduzimala ta vlast u oblasti poqoprivrede
budu ukinute odmah po oslobo|ewu. Nisu prihva}ene ni one kulture
na ~ijem je gajewu okupator tako bri`qivo radio. Brojni elabo-
rati poqoprivrednih stru~waka iz Monarhije ostali su tako samo
na papirima.
Za ekonomsku pqa~ku srpske teritorije pod bugarskom oku-
pacijom bilo je tipi~no da je celokupna poqoprivredna proizvodwa
bila pod sekvestrom bugarske administracije. @etva se oduzimala
82
Isto, IX/1468.
83
Beogradske novine, br. 169, 26. jun 1918, Vršidba @ita, 2.
od seqaka u onom obimu koji je odredilo Ministarstvo privrede

iz Sofije. Iako opqa~kani ve} u proizvodwi, seqaci su morali da
pla}aju i poreze koji su bili znatno ve}i nego za vreme srpske
uprave, uprkos tome {to je dobar deo privrednog inventara i stoke
uni{ten u ratnim dejstvima ili opqa~kan prilikom ulaska
bugarske vojske na srpsku teritoriju, krajem 1915. godine. Postojalo
je vi{e vidova ekonomske eksploatacije, od kojih su najvi{e i
najduè primewivani: naplata poreza i prireza, zavo|ewe taksi,
prikupqawe rekvizicije, rad na kuluk, prikupqawe „dobrovoqnih“
priloga i eksploatacija vojnih zarobqenika i interniraca kao
radne snage. Bugarski sistem eksploatacije karakterisale su, pored
materijalnih, i qudske `rtve. Poznat je bio sistem iznu|ivawa,
koji su Bugari primewivali onda kada su hteli da izvuku {to vi{e
novca. U slu~aju kada porodica nije imala dovoqno novca da
otkupi ìvot svog ~lana, bugarski vojnici su ga ubijali.84
Bugari su naro~ito bili bezobzirni u ru{ewu prilikom
„ugu{ewa“ Topli~kog ustanka. Austrougarski posmatra~i u Ni{u
ta~no su donosili zakqu~ak o tome dokle je bugarska vojska prodrla
po oblacima dima koji su se dizali iznad zapaqenih naseqa, uglavnom
seoskih. Oni su izve{tavali da „Bugari sva mesta uni{tavaju
spaqivawem“ i da su „u plamenu skoro sve oblasti koje su Bugari
pacifikovali“. Jednom od ustanika se u svesti urezala strahovita
slika, sli~na prizorima iz pakla: „Iza{li smo na Banderu odakle
se pogled pruà na sve strane. Imali smo {ta i videti. Sela prema
Leskovcu, Ni{u i Toplici bila su u vatri. Na sve strane paqevina.
Dobijao se utisak da je sve upaqeno {to se vidi o~ima. Prizor je
bio stravi~an.“85 Kao na~in na koji bugarska vojska umiruje ustani~ko
podru~je pomenu}emo drasti~an primer sela Dvori{ta i sudbine
wegovih ìteqa. Ovo selo od 140 ku}a Bugari su potpuno uni{tili.
Sve stanovnike sela su internirali, a zapalili sve zgrade, koje su
potom izgorele do temeqa.86 Kao da su èleli da zatru tragove da se
tu ikada ìvelo.
Prema interniranim Srbima bugarski vojnici su bili
vrlo svirepi. Londonski Dejli Mejl pi{e: „Britanska vrhovna
komanda, Makedonija, utorak: „... Srpski zarobqeni~ki logor kod
Sofije uàsan je dokaz mr`we izme|u Bugara i Srba, koja te~e kao
84
Sevdelin Andrejevi}, Ekonomska pqa~ka Srbije za vreme bugarske okupacije /u:/
Zbornik radova Istorijskog instituta Srbija 1918. godine i stvarawe jugoslovenske
dràve, Beograd 1988, 19-32
85
Se}awa Radovana Bjelice, rukopis.
86
M. Isi}, Seqa{tvo, 30.
otrov kroz ceo balkanski sistem. Ali niko ne moè da poseti one
grozne ~ove~ije propale stvorove, koji su nekada bili srpski
vojnici ili seqaci, a da ne do|e do uverewa da se zaista ni{ta nije
promenilo. Bugari tvrde da se boje da Srbi ne tla~e makedonsko
stanovni{tvo koje je bugarske narodnosti. Bilo kako mu drago,
fakat sa kakvom neosetqivo{}u Bugari postupaju sa Srbima koji
su imali nesre}u da im padnu u ruke, svaki koji god iza|e na jednu
miqu izvan Sofije moè jasno videti. Tamo, na dogledu sa glavnog
puta u Radomir nalazi se jedno blatno poqe od tri akra (1 hektar)
okruèno bodqikavom ìcom. U ovoj ogradi nagurano je 3.000 Srba
raznih godina. Ve}ina Srba leàla je pod vedrim nebom dan i no},
na vetru i ki{i, leti i zimi, mnogi od wih za cele tri godine
svoga ropstva nisu imali nikakve pokrivke, a no}u pritiskuju
svoja izmrcvarena tela bliè jedno drugom da se zagreju kao {to i
stoka radi. Wihova hrana je jedna funta (pola kilograma) crnog
hleba na dan. Wihova takozvana supa koju su spremali dok sam ja
tamo bio, jeste jedan kazan vrele vode u kojem plivaju klipovi
kukuruza. Za pi}e kao i za umivawe jedna jedina cev kapqe za celo
ovo poqe. @edni qudi ~ekaju po dva sata dok na wih red do|e.
Nu`nik je ogra|ena rupa sva zaga|ena naokolo a no}u qudi spavaju
na goloj zemqi odmah do we. Deset Srba je umrlo one no}i pre moga
dolaska. Oti{ao sam tamo. Ujutru Bugari su pobacali wihove
le{ine u jedna kola i odvukli ih. Sat kasnije ta kola su se vratila
donose}i sledovawe hleba za taj dan. Pravo da kaèm nije samo hrana
na koju se ovi ìvi le{evi tuè u tom robija{kom logoru. Oni
priznaju da ni bugarski vojnici nemaju mnogo boqe sledovawe od wih.
Ali pored ovoga i pored stroge discipline ispoqavawe batinawa
i streqawa kojima su bili podvrgnuti, ~ovek ne moè a da sa najve}om
ogor~eno{}u ne okrivquje bugarsku vladu za brutalno odsustvo
elementarnog humaniteta, ostavqaju}i ove propale stvorove - jer
mnogi od wih su reducirani ispod povr{ine qudi - bez ikakve lekarske
pomo}i ili pa`we ma koje vrste. Izloèni svakojakom vremenu i
omr{aveli usled nedostatka hrane i najteìh radova, oni su bili
ostavqeni da ìve ili da umru kako najboqe znadu. Ako ko od wih nije
mogao da to izdrì, wegovi prijateqi bi ga odneli u jednu od onih
ku}ica zaraènih gadnim insektima. Tamo je leào dok nije umro, a
idu}eg jutra kola za dovoz hleba odvukla su wegovu le{inu...“87
Bugarski vojnici i ~inovnici pokazivali su neverovatnu
sistemati~nost pri pqa~kawu seqaka. Poku}stvo, name{taj, poqo-
87
Isto, 31.
privredni alat, ìto, bra{no, razni drugi proizvodi za qudsku i

sto~nu ishranu, odevni predmeti, devoja~ka sprema i, posebno, stoka,
svakodnevno su transportovani u Bugarsku. Bugari su oterali
ogroman broj grla stoke: 500.000 volova, 100.000 kowa, 2.000.000
ovaca, 500.000 koza, 30.000 mazgi, 500.000 sviwa. Pored uni{tewa
sto~nog fonda, upropastili su ili odneli: 20.000 plugova, 10.000
volovskih kola i tarnica sa spremom, po 2.000 komada drqa~a,
sejalica, prskalica, 1.000 kosa~ica, 1.500 vetrewa~a, 500 komada
ètelica, vr{alica, trijera, 30.000 komada grabuqa, motika i seki-
ra, 25.000 kosa sa brusevima, srpova i moti~ica i 12.000 komada
a{ova i testera.88 U toj predugoj otima~ini nije ih prekinulo ni
zakqu~ivawe primirja 27. oktobra 1918. godine, nego su i slede}ih
11 dana i no}i nastavili pqa~ku. U kolima, koja su otimali srpskim
seqacima, odvla~ili su opqa~kano, i terali stoku iz krajinskog i
poàreva~kog okruga.89
Savremenici su u svojim zapisima ostavili uàsne slike
okupatorovog trogodi{weg prisustva u Srbiji. Pogotovu su stra-
hovite posledice ostale u krajevima obuhva}enim Topli~kim
ustankom, u Topli~kom i Jablani~kom okrugu. Srpsko selo je posle
Prvog svetskog rata ostalo pre svega bez velikog broja stanovnika.
@iteqi sela su po zavr{etku rata ostali bez stoke, zemqoradni~kih
sprava, alata i ma{ina, name{taja i poku}stva, sa poru{enim i
putevima i prugama i uni{tenim prevoznim sredstvima. Veliki
broj ku}a bio je poru{en, sa razgra|enim dvori{tima, poru{enim
stajama, vajatima i ka~arama, i sa uni{tenim vo}wacima i ba{tama.
Gubici qudi u najboqim godinama ìvota, koji su predstavqali
najvredniju radnu snagu, bitno su uticali na smawewe produktivnosti
rada i uop{te na privrednu snagu srpskog sela. Dok je doprinos
srpskog sela u predratnoj Srbiji, u ukupnom nacionalnom dohotku
procewivan na 17.000.000 francuskih franaka, posle rata spao je na
samo 6.500.000 dinara. Stoga je sasvim razumqivo {to Ministarstvo
narodne privrede Kraqevine Srbije pri kraju rata, u uputstvu
Simi Lozani}u, vo|i misije u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama,
isti~e na prvom mestu ba{ ogromne gubitke u qudstvu: „Najve}i
gubitak predstavqa, sumwe nema, gubitak qudske radne snage. Ovom
gubitku treba dodati i gubitak usled invaliditeta, gde je radna
snaga potpuno izgubqena, ili reducirana.“90
88
89
Videti: B. Mladenovi}, Od{tetni zahtevi Srbije prema Bugarskoj, 101-104, u: Srbija
na kraju Prvog svetskog rata, Zbornik radova Istorijskog instituta, kw. 8, Beograd 1989.
90
M. Isi}, Ekonomske prilike, 65.
Srpska seoska porodica je za vreme rata skoro ostala bez

sto~nog fonda. U prvoj fazi rata stoka je oduzimana za komoru u
srpskoj vojsci, a potom je beskrupulozno pqa~kana i otimana u
rekvizicijama od strane neprijateqa. Uni{tewe sto~nog fonda je
prema podacima Delegacije Kraqevine SHS na Mirovnoj konferenci-
ji, iznosilo: goveda 70 odsto, bivola 70 odsto, kowa 90 odsto, maga-
raca 80 odsto sviwa 65 odsto, ovaca 60 odsto, koza 55 odsto, ìvine
70 odsto i ko{nica p~ela 80 odsto. Ovoliko uni{tewe sto~nog
fonda u Srbiji je sigurno najboqa potvrda ta~nosti procene
nadle`ne austrougarske slu`be da je Srbija „od svih okupiranih
oblasti najvi{e doprinela“, tj. da je iz we najvi{e izvu~eno za
zadovoqewe austrougarske ratne privrede.91 Prime}uju}i odli~no
op{te ekonomsko stawe u Kraqevini Srbiji, Kosta Stojanovi}, predse-
dnik Ekonomsko-finansijske i saobra}ajne sekcije na{e delegacije
na Mirovnoj konferenciji u Parizu, obra}aju}i se Nikoli Pa{i}u
i nagla{ava: „Zemqa, specijalno poqoprivreda, ostala je potpuno
bez stoke, bez poqoprivrednih sprava, bez svega {to je potrebno da
se privredni ìvot moè obnoviti. Ovogodi{wa ètva je potpuno
kompromitovana i ako se tom zlom stawu brzo ne na|e leka, svi su
izgledi da zemqa i za idu}u ètvu ne moè biti obra|ena. Izli{no
je napomenuti da ovakvo jedno nesre}no stawe ekonomsko ne moè
dugo trajati a da ne izazove vrlo kobne politi~ke i socijalne posledice.
Preka je potreba da se na{oj zemqi ukaè potrebna hitna pomo},
koja }e joj dati mogu}nost da se iza|e iz te{ke ekonomske krize,
koju danas preìvquje.“ Stoga je i na Mirovnoj konferenciji u Parizu
1919. godine na{a delegacija potraìvala kao {tetu nanetu poqo-
privredi 50,41 odsto od celokupne ratne {tete. Od toga su 41 odsto
~inile: {teta za upropa{}eno zemqi{te i vo}wake, vinograde i {ume,
za odnetu hranu i ètvene prinose za ~etiri godine, za uni{ten
poqoprivredni inventar i za {tetu nanetu sto~nom fondu.92
91
V. Stojan~evi}, Srbija i srpski narod za vreme rata i okupacije 1914-1918,
Leskovac 1990, 67.
92
M. Isi}, Ekonomske prilike... , 68-69. Prema podacima delegacije Kraqevine
SHS na Mirovnoj konferenciji u Parizu, {teta pri~iwena uni{tavawem obradivog
zemqi{ta, vo}waka, vinograda i {uma, zatim odno{ewem i uni{tewem poqo-
privrednog inventara, stoke, kao i qudske i sto~ne hrane, procewena je na
3.984.100.000 francuskih franaka, {to je predstavqalo oko ~etvrtinu ukupno
traène od{tete za Srbiju. Od 999.000.000 francuskih franaka, na koliko je
bila procewena {teta u~iwena na zgradama u Srbiji, skoro ~etvrtina odnosila
se na {tetu na name{taju i poku}stvu u privatnim domovima. Vi{e od tre}ine
celokupne {tete trebalo je da pripadne seoskim porodicama. (M. Isi}, Ekonomske
prilike, 66-67.)
Naravno da do nadoknade, pa makar i simboli~ne, nikada nije

do{lo. Seoska porodica je bila prepu{tena sama sebi, odnosno sve
vi{e ponovo pomo}i seoske zajednice. Stoga se i za vreme okupacije
i po oslobo|ewu, u vremenu ekonomske obnove sela, porodice po~iwu
vra}ati nekim oblicima narodnih obi~aja udruènog rada, koji su
ve} bili u fazi izumirawa i nestajawa. Najra{irenija je bila
pozajmica i sprega, u mawoj meri moba. Dovode}i u vezu odràvawe
moba u Topli~kom kraju sa ratnim razarawima, jedan zapis podvla~i:
„U pojedinim selima danas, 1925. godine, je vi{e moba nego pre rata,
a u pojedinim mawe. Vi{e je u onim selima, gde je neprijateq (za
vreme poznatog Topli~kog ustanka) spalio gra|evine, koje je te{ko
samcu podignuti, te se qudi uzajamno pomaù.“93
Gradska porodica
U XIX veku Kneèvina, pa potom Kraqevina Srbija bila je

zemqa, u kojoj je najve}i deo stanovni{tva, skoro devet desetina,
ìveo na selu i bavio se kao poqoprivredom osnovnom delatno{}u.
Gradovi su bili malobrojni, sa malo stanovnika, ali sa stalnim
prilivom doseqenika, najve}im delom sa sela. Zahvaquju}i dose-
qenicima i velikom prirodnom prira{taju, gradsko stanovni{tvo
se pove}avalo dvostruko brè od seoskog. Ipak, zna~aj gradskih
naseqa u privrednom i dru{tvenom ìvotu Srbije se iz godine u
godinu pove}avao, jer su u wima bile koncentrisane privredne
delatnosti koje su presudno uticale na brì ekonomski razvoj
dràve, kao i va`ne dru{tvene i kulturne institucije. @iteqi
gradova su se u odnosu na seosko stanovni{tvo bavili mnogo ve}im
brojem zanimawa, i bili vi{e raslojeni i u dru{tvenom i u
imovinskom pogledu. U gradovima su, tako|e, postojale dru{tvene
grupe, nosioci privrednog, dru{tvenog i kulturnog razvoja zemqe:
trgovci, zanatlije i ~inovnici.
Trgovci su bili ekonomski najja~i, najraslojeniji i
najpokretqiviji deo gradskog stanovni{tva. Oni su tokom XIX i
na po~etku XX veka ~inili privredno najaktivniji deo srpskog
dru{tva. Akumulacija ostvarena u trgovini bila je osnov ekonomskog
93
razvoja dràve u celini. U ovoj dru{tvenoj grupi, me|u wenim

najbogatijim pripadnicima, stvoren je kapital neophodan za
razvoj industrije u Srbiji. Pored vrlo bogatih porodica trgovaca,
bilo je i relativno siroma{nih, verovatno stoga {to su wihove
stare{ine poticale iz porodica u kojima su se oni prvi bavili
trgova~kim poslovima. U trgovinu se upu{talo mnogo qudi najra-
zli~itijih zanimawa i dru{tvenog porekla, po{to se moglo zaradi-
ti i ulagawem malog kapitala: biv{e zanatlije, seqaci, ~inovnici,
pa i neki najamni radnici. I dru{tvene veze trgovaca upu}uju na
zakqu~ak da su pripadali eliti. Sude}i prema malobrojnim
sa~uvanim mati~nim kwigama, oni su bili u razli~itim rodbinskim
vezama uglavnom s drugim trgovcima i ~inovnicima, koji su u srpskom
dru{tvu nesporno ~inili elitni sloj. Deci ~inovnika kumovali
su trgovci ili wihova deca, ili su, opet, deci trgovaca kumovi
bili ~inovnici i wihova deca. Pripadnici dveju dru{tvenih
grupa bili su povezani i bra~nim vezama. Pripadnici ove dru{tvene
grupe, bez obzira na to {to su uglavnom bili polupismeni, prihvatali
su sredwoevropske standarde u obla~ewu i stanovawu. Wihove
supruge su u prete`nom broju bile nepismene i kretale se u uskom
krugu rodbine i kom{iluka. Trgovci su u po~etku {kolovali samo
svoju mu{ku decu, da bi potom po~eli da {koluju i ènsku decu.
Zanatlije su ~inile slede}u veliku dru{tvenu grupu u srpskim
gradovima. Oni su predstavqali „zlatnu sredinu“ i broj~ano su bili
nadmo}ni. Moè se re}i da je wihov na~in ìvota preovladavao u
gradskim sredinama. Bez obzira na to {to su raspolagali znatnim
privrednim potencijalom, savremenici su gradska naseqa smatrali
trgova~kim centrima. Zanatlije su bile siroma{nije u odnosu na
trgovce. To siroma{tvo bilo je delom posledica wihovog dru{tvenog
porekla. Ve}ina zanatlija poticala je sa sela, odakle je dolazio
najve}i broj {egrta na u~ewe zanata. [egrti su najverovatnije
poticali iz siroma{nih porodica, jer je roditeqima ili starateqi-
ma deteta najvi{e odgovaralo da ih majstori obu~avaju besplatno.
Malobrojne bogate zanatlije bile su, kao i bogati trgovci, me|u
najuglednijim stanovnicima nekog naseqa i u prijateqskim vezama
sa trgovcima i ~inovnicima. Wihov dru{tveni poloàj nije se u
osnovi razlikovao od poloàja trgovaca. Dru{tvene veze ostalih,
siroma{nijih zanatlija, uglavnom su se odvijale u toj istoj grupi.
Prava je retkost da su zanatlije bile u bliìm porodi~nim vezama
sa pripadnicima drugih dru{tvenih grupa.94
94
B. Miqkovi}-Kati}, nav. delo, 101, 119, 135, 143.
Slede}a zna~ajna grupa bili su ~inovnici. Oni su bili

glavni nosioci gra|anskog na~ina ìvota. înovnici nisu ~inili
jedinstvenu grupu. Razli~itosti unutar ove grupe nastajale su
prvenstveno usled razlika u rangu, a ogledale su se u primawima,
ugledu i mo}i ~inovnika. Najniì sloj ~inili su privremeni
~inovnici, a najvi{i su bili najvi{i predstavnici vlasti u dràvi,
~lanovi vlade i Narodne skup{tine, slu`benici u ministarstvima,
profesori Univerziteta i Vojne {kole i sudije najvi{ih sudova.
U ~inovnike su spadali i u~iteqi, oficiri i sve{tenici. Osnov
dru{tvenog poloàja i ugleda ~inovnika bio je autoritet dràve
koju su oni predstavqali pred ostalim stanovni{tvom. Samo su
najvi{i ~inovnici - savetnici, ministri i poneki okru`ni na~elnik,
~esto bili i veoma bogati, dok su ~inovnici sredweg, a posebno
nièg ranga ìveli jedino od plate i nisu bili bogati qudi. I
jedni i drugi, me|utim, bili su ugledni. Dràvna vlast je planski
izdvajala ~inovnike od ostalih slojeva, materijalno ih obezbedila
i izgradila i podràvala wihov autoritet. Na taj na~in je dràvi
vlast stvarala od wih elitni sloj srpskog dru{tva, natprose~no
obrazovan, ekonomski obezbe|en, uticajan i ugledan. înovni~ka
elita je, pak, sa svoje strane, postavqala standarde odre|enog,
gra|anskog stila ìvota. Smatra se da je ~inovni~kih porodica
bilo mawe od 10 odsto od ukupnog broja gradskih porodica. U ovim
porodicama {kolovala su se i mu{ka i ènska deca.
U gradovima su ìvele i radni~ke porodice. Radnici su poti-
cali iz seoskih porodica i u grad su se selili obi~no zbog ekonomske
propasti doma}instva. Me|u gradskim porodicama najbrojnije su
bile porodice zanatlija i slugu. Druge po brojnosti bile su porodice
trgovaca, a potom porodice ~inovnika i nadni~ara.95
Na po~etku XX veka gradska naseqa su u ve}ini bila industri-
jski centri. Predratna industrija bila je uglavnom orijentisana
na proizvodwu robe {iroke potro{we. Od industrijskih grana
bile su razvijene tekstilna i prehrambena, kao i proizvodwa duvana.
Ovakva industrija bila je tesno povezana sa drugim privrednim
granama, pre svega sa poqoprivredom. Izuzetak je bila fabrika oru`ja
u Kragujevcu. Srpska dràva je mawe ulagala u industrijalizaciju
zemqe, daju}i prednost izgradwi i razvoju èleznice i ja~awu
vojske. Grad Beograd bio je najve}i industrijski i privredno-
finansijski centar Kraqevine, sa razvijenom trgovinom. Jo{ od
XIX veka prestoni grad je imao posebnu ulogu i zna~aj u dràvi. U
95
Isto, 147, 158-160.
wemu su ìveli najbogatiji qudi, pa je ~ak 80 beogradskih porodica

imalo imawa vrednija od 3.000 dukata a posedi deset porodica bili
vredniji od 9.000 dukata. Tada je Beogra|anima pripadalo ~ak 35,50 odsto
vrednosti imawa gradskog stanovni{tva Srbije, iako su ~inili
samo 15,11 odsto stanovni{tva. U prestonici je posebno bio oja~an
jedan dru{tveni sloj - ~inovni{tvo. Iako je dràvnih slu`benika
bilo i u drugim gradskim naseqima, oni nisu bili ni tako brojni ni
tako uticajni kao u Beogradu. U wemu su ìveli ~inovnici najvi{eg
ranga, koji nisu uticali samo na ìvot u gradu ve} i na ìvot i razvoj
cele Srbije, jer su koncipirali i sprovodili modernizaciju
dràve i dru{tva.96
U srpskim gradskim naseqima su i na po~etku XX veka
ìvele trgova~ke, zanatlijske, ~inovni~ke (nastavni~ke, sve{te-
ni~ke, oficirske), radni~ke i zemqoradni~ke porodice. Na primeru
grada Vaqeva pokaza}emo na osnovu sa~uvanog popisa, kojim su se
sve zanimawima bavili stanovnici: ~inovnici, dràvni slu`benici,
sve{tenici, trgovci, zanatlije, nadni~ari i zemqoradnici. U ve}im
gradskim naseqima, kao {to je Vaqevo, do{lo je do diferenci-
jacije u okviru razli~itih zanimawa, o ~emu svedo~i slede}i popis
zanimawa: advokat, apotekar, veterinar, lekar, ba{tovan, pripadnik
vojske i àndarmerije, ekonom, zanatlija, industrijalac, prosvetni
radnik, radnik, muzi~ar, sve{tenik, trgovac i ugostiteq. U istom
gradu su postojale slede}e zanatlije: abaxije, berberi, bozaxije,
bojaxije, bravari, voskari, zidari, elektroinstalateri, jorganxije,
kazanxije, kalajxije, kaldrmxije, kamenoresci, ka~ari, kobasi~ari,
kova~i, kolari, kroja~i, kujunxije, limari, lon~ari, ma{inbravari,
mesari, moleri, mutavxije, obu}ari, opan~ari, pekari, potkiva~i,
pu{kari, sara~i, stolari, sedlari, tapacireri, terzije, tka~i,
}ur~ije, }evabxije, fotografi, ciglari, crepari, ~asovni~ari,
~e{qari, {lajferi, {loseri i {tampari.97
Gradska porodica se od po~etka Svetskog rata na{la u
te{koj ekonomskoj situaciji. U oteànim uslovima za privre|ivawe,
ona je sve mawe mogla da obavqa svoju ulogu ekonomske zajednice,
odnosno da obezbedi dovoqno sredstava za preìvqavawe. Porodica
je postala samo zajednica srodnika koji su nekako sastavqali kraj
sa krajem. U ratnom okruèwu se sredwi sloj gra|ana potpuno
istopio i pribliìo se neverovatnom brzinom siroma{nom sloju
96
Isto, 68, 70.
97
M. Isi}, Materijalno stradawe vaqevskog stanovni{tva u Prvom svetskom ratu,
Vaqevo 1996, 8, 12, 13.
stanovni{tva. Za vreme trogodi{we okupacije, poloàj srpske

gradske porodice se jo{ vi{e pogor{ao.
Vojske Centralnih sila su u jesen 1915. godine zatekle
„o~ajno“ stawe u Srbiji. Me|u gradskim stanovni{tvom vladala je
nema{tina a ~esto i glad. Stoga su ministru inostranih poslova
Austro-Ugarske, baronu I{tvanu Burijanu, javili iz razru{enog i
opusto{enog Beograda da je neophodna pomo} civilnom stanovni{tvu,
navode}i kao posebno ugroène porodice austrougarske kolonije
u Beogradu i srpske porodice bez mu{kih ~lanova.98 Za vreme okupaci-
je privredni ìvot srpske prestonice je potpuno zamro. Po~etkom
novembra 1915. godine prosledili su izve{taj baronu Burijanu da
je grad mnogo o{te}en. Ve}ina zanatskih radwi i brojne privatne
ku}e uni{tene su ili te{ko o{te}ene. Stepen o{te}ewa je toliki
da je te{ko obnoviti ih bez ve}ih ulagawa. @ivot u gradu je potpuno
zaustavqen, a posledice rata }e dugo ose}ati, pisalo je u izve{taju.99
I u drugim srpskim gradovima privredna situacija je bila sli~na
ovoj, koju je okupaciona vlast zatekla u prestonici.
Privredno odeqewe preuzelo je nadzor nad privrednim
ìvotom u srpskim gradskim naseqima i uskla|ivalo ga sa potre-
bama Dvojne Monarhije. Renovirane su i ponovo otvorene samo one
fabrike i pogoni ~iji su proizvodi bili neophodni na trì{tu
Monarhije. Vojna vlast direktno je upravqala svim privrednim
objektima i nadzirala wihovu delatnost. Osim toga, u prvoj i drugoj
godini okupacije uspostavqena je organizacija rada privrede na
novim osnovama. Austro-Ugarska je, primewuju}i nema~ku doktrinu
o eksploataciji okupiranih zemaqa, osnivala privredne instituci-
je i izgradila svojevrstan privredni sistem, koji je omogu}avao
potpunu ekonomsku eksploataciju Srbije. Va`nu ulogu u tome imao je
Nau~ni komitet za ratnu privredu, osnovan pri Ratnom ministarstvu
u Be~u 1916. godine. Vojna vlast se najvi{e zanimala za poqoprivre-
du, neke zanate i grane industrije, uglavnom prehrambene. U mawoj
meri su obnovqeni i trgovina (u vidu dràvne, monopolske i trgovine
na crnom trì{tu) i zanatstvo, zavisno od kupovne mo}i gra|ana
i vrste roba i sirovina koje su bile neophodne za izradu odre|enih
proizvoda. Trgovina u Srbiji za vreme okupacije okarakterisana
je od savremenika kao „sitni~arska i lokalna“, jer se svela na proda-
ju ìvotnih namirnica i odevnih predmeta. Austro-Ugarska je, da
bi obezbedila stalan izvor prihoda, uvela u prole}e 1916. godine
98
Haus-Hoff und Staats Archiv, Wien, Politische Abteilung I, K. 973, Beograd, 5. novembar 1915.
99
B. Mladenovi}, Grad, 84-85.
monopolsku trgovinu. Monopol je uveden na robu {iroke potro{we:

so, {e}er, papir za cigarete, {ibice, petrolej, {piritus itd.
Savremenici su ostavili bele{ke o nestanku srpskih
privrednih, intelektualnih i ostalih krugova, koji su ~inili
elitu.100 Oni preostali pripadnici srpske elite ìveli su u
materijalnoj bedi, osiroma{eni i bez odgovaraju}ih poslova koji
bi im donosili zaradu. U tim danima se posao i zanimawe nije
moglo birati. Radilo se ono {to se moralo i {to je trenutno bilo
neophodno. @ivot je nametao neka druga pravila, i to vrlo
nemilosrdno. Nije se moglo istovremeno biti ponosan i sit! Ve}ina
qudi je stoga izabrala pragmati~no delovawe. Prioritet je bio
preìvqavawe, i ~lanova porodice i sopstveno, a moralisawe je
ostavqeno za neko drugo vreme. U bele{kama profesora Boìdara
Nikolajevi}a, koji se iz prestonice obreo u Smederevu, nailazimo
na podatke o potpunoj propasti nekada{wih pokreta~kih snaga razvo-
ja i modernizacije Srbije. U apoteci, koju „drì“ Gedeon Radulovi},
mla|i ~ovek „iz preka“, okupqalo se ono {to je predstavqalo
„ostatak varo{ke inteligencije“: „birgermajster“ Raka Risti},
profesor Ahil Kalman, drogerista Bora Mari},... kapetan Milutin
Risti}. Oni su nekako uspevali da sastave kraj s krajem. Nasuprot
wima, neki predratni ugledni qudi morali su da se prihvate posla
koji je bio daleko ispod wihovih poslovnih kvalifikacija. Tako se,
na primer, biv{i okru`ni na~elnik i sudija Steva Gudovi} prehra-
wivao prodaju}i vojnicima i gra|anima „anzihts-karte“, cigarete
„Makenzen“, „Hindenburg“, „11. armija“, {ibice i „ostale sitnice“.101
Osim pripadnika elite, i celokupno stanovni{tvo gradskih
naseqa ostalo je bez posla i mogu}nosti da zaradi za ìvot svoje
porodice. U bugarskoj okupacionoj zoni Morava pqa~ka je uzela
tolike razmere da su ve} nekoliko meseci po okupaciji pojedine
ène koje su ìvele u gradovima bile prinu|ene da idu u obli`wa
sela i prose. U Stenografskim bele{kama Narodne skup{tine
Kraqevine Srbije navode se kao primer Maga, udovica u~iteqa
Danila Katani}a, koja je izdràvala petoro dece i Sofija Proti},
u~iteqica sa troje dece, obe iz Kur{umlije.102 Austrougarska oku-
paciona vlast je ve} u januaru 1916. godine donela pravni akt,
100
B. Mladenovi}, Srpska elita u Prvom svetskom ratu, Istorijski ~asopis, XLIX
(2002), Beograd 2003, 243-259.
101
B. Nikolajevi}, nav. delo, 34.
102
Stenografske bele{ke Narodne skup{tine Srbije sa 93. redovnog sastanka
odrànog 12. 4. 1918. godine na Krfu, 334.
Op{te osnove za carsko-kraqevsku Vojnu upravu u osvojenoj oblasti

Srbije, kojim je regulisala na~in zapo{qavawa srpskog stanovni{tva.
Po odredbama ovog akta, svako zaposlewe bilo je privremeno i
radnik je mogao biti otpu{ten bez obrazloèwa, otkaznog roka i
od{tete. Postojala je i kategorija osoba kojima je u potpunosti
uskra}eno pravo na zaposlewe. Tu su spadali biv{i ~lanovi
Narodne odbrane, Crne ruke, politi~ki vrlo eksponirane osobe i
li~nosti koje su bile oslonac ranije vlasti, kao i svi za koje se
sumwalo da su u~estvovali u prevratu protiv Aleksandra Obrenovi}a,
„komite i vo|e bandi“ i biv{i austrougarski dràvqani, koji su
dobili srpsko dràvqanstvo (oni su od strane okupacione vlasti
oceweni kao najopasniji). Zaposlewe tako|e nisu mogli dobiti
profesori i u~iteqi, slu`benici policijskih i organa ranije
vlasti, kao i slu`benici na èleznici, u po{ti („telegrafa i
telefona“), finansijski i carinski slu`benici i sudije.103
Radi zapo{qavawa civilnog stanovni{tva u ve}ini gradova
su osnovane posebne slu`be. Tako je u Beogradu osnovana Slu`ba
za posredovawe u zapo{qavawu. Slu`ba je radila na zaposlewu
~etiri kategorije: 1. biv{ih srpskih dràvnih i privatnih ~inovni-
ka, 2. kvalifikovanih radnika, 3. osobqa za rad u ku}i, i 4. nadni~ara.
Slu`bi se naravno prijavilo mnogo vi{e osoba koje su traìle
posao nego {to se stvarno moglo zaposliti: u Beogradu 709 osoba,
u Kragujevcu 153, u Kru{evcu 57, â~ku 10, Gorwem Milanovcu 20.
Od prijavqenih je u Beogradu zaposleno 277 osoba, najvi{e pro-
davaca (31), pomo}nog osobqa u ku}ama (21) i u sanitetskoj slu`bi
(23). U avgustu je zaposleno 36 osoba, 34 u bolnicama i dve u Crvenom
krstu.104 Kao {to se moè primetiti, posao su uglavnom dobile
osobe iz tri posledwe kategorije, dok je zaposlewe dràvnih i
privatnih ~inovnika ostalo samo na papiru mrtvo slovo. U drugoj
polovini 1916. godine pove}ao se broj zaposlenih srpskih gra|ana
u austrougarskoj okupacionoj zoni. Po podacima vlasti, najvi{e
zaposlenih bilo je u trgovini i saobra}aju, 6.107 mu{karaca i 9.284
ène, odnosno zbirno 15.451 osoba. U industriji i zanatstvu radio
je 4.341 mu{karac i 5.079 èna, ukupno 9.420 lica. Najmawe zaposlenih
bilo je u javnim poslovima - 1.506 mu{karaca i 2.213 èna, odnosno
3.719 ukupno.105
103
B. Mladenovi}, Grad, 49. Bez obzira na odredbu da se sudije ne mogu zapo{qavati,
u op{tinskim sudovima su radili uglavnom Srbi. Sudije su obavezno polagale
zakletvu vernosti novoj vlasti. (Isto, 66)
104
Isto, 49.
105
Isto, 86.
@ivot pod okupacijom doveo je do relativizacije moralnih

normi i slabqewa nekih kriterijuma vezanih za poslovnu saradwu
srpskih privrednika sa novim vlastima. Pokazala se fleksibilnost
pojedinih trgovaca i zanatlija, koji su se po~eli pragmati~no
pona{ati u novonastaloj situaciji. Stoga se moè govoriti o jednom,
mawem delu srpskog gra|anstva koje je uspostavilo poslovne
odnose sa vojnom vla{}u. Va`no je uo~iti i ukazati na razliku u
na~inu i vrsti poslovawa. Neki, u najve}em broju trgovci, samo su
nastavili svoj predratni posao. Nekolicina qudi je, pak, za vreme
okupacije razvila posao sa austrougarskim vlastima, uglavnom kao
vojni liferanti. Oni su se veoma brzo obogatili (poznati pod
imenom ratni profiteri) i, uop{te svojim poslom i pona{awem,
postali poseban elemenat u tada{wem srpskom dru{tvu. O ovoj
grupi qudi ostavio je vrlo slikovitu bele{ku kwièvnik Bora
Stankovi}: „Sna{av{i se u novoj situaciji, pomiriv{i se sa „posto-
je}im stawem“, zdrava razuma, pametne promu}urnosti, odbaciv{i
ovu, mo`da, kod nas novajlija i inteligencije, tugu za propalom
Otaxbinom, slobodama, sre}ni, {to ih je mimoi{la te{ka ratna
~a{a bekstva iz zemqe preko Albanije, Crne Gore, propast svojih
radwi, domova, name{taja i onog bogatstva, i brzo se sna{av{i i
pomiriv{i se sa neprijateqevom najezdom, produìli svoj
pre|a{wi, ozbiqni ìvot, trgovinu, poslove i radove, ispuwene
sada onom retkom nasladom: legati u svoj krevet kao nekada, jesti
jela kao nekada, odevati se, {etati, piti, disati, u istom krugu, u
istom okviru, prostoru izme|u radwe, ku}e, kafane /.../ Samo, sada
je to uve}ano draì i nasladom sa pomi{qu i pore|ewem za sve
svoje poznanike, kom{ije, ortake koji su izbegli, koji se lome po
Albaniji, Crnoj Gori, Krfu, frontu, i ~ije porodice u crno uvi-
jene, prepla{ene da }e ostati bez hraniteqa, unezvereno huk}u i u
potaji, no}u, nari~u i pla~u i, kako iz radwe tako iz ku}e prodaju
{to je zaostalo, da se ishrane, odbrane od gladi“.106 Srpski trgovci
su mogli da se bave samo onim poslovima koje su im odobrile
vlasti. Svojim ranijim poslom nisu mogli da se bave oni trgovci
~ija je osnovna delatnost potpadala pod one vrste roba na koje je
uveden monopol.
Na po~etku okupacije, sude}i po izvorima vojne vlasti,
najteè je ìvelo stanovni{tvo u gradovima, osobito u Beogradu.
„Samo u Beogradu, koji ima sada oko 52.000 du{a, bilo je dnevno
izme|u 10.000 i 12.000 qudi bez sredstava“, pisao je grof I{tvan
106
Borisav Stankovi}, Pod okupacijom, Beograd 1929, 47.
Se~ewi, predstavnik Ministarstva inostranih poslova Austro-

Ugarske u Vojno-generalnom guvernmanu u Srbiji, ministru Burijanu
u martu 1916. godine.107 U velikoj bedi ìvelo je stanovni{tvo u
krajevima koji su bili popri{ta ratnih operacija u 1914. godini,
ali i u Uìcu, relativno bedno u â~ku, Kraqevu i Gorwem
Milanovcu. Savremenik tako|e svedo~i o mu~nom ìvotu: „U tom
pogledu naravno, varo{i stoje jo{ nezgodnije od sela. U svakom
slu~aju, ~inovni~ka je klasa najvi{e izloèna“.108 Iz ~inovni~kih
porodica je stoga i upu}en najve}i broj zahteva i molbi okupacionoj
vlasti za primawe potpore.109 U posebno te{kom materijalnom
poloàju bili su ~inovnici koji su izbegli iz ranijih mesta
ìvqewa. O tome je savremenik zabeleìo: „I me|u stanovni{tvom
i me|u izbeglicama nalazio se prili~an broj srpskih ~inovnika i
penzionera i wihovih porodica, kojima je bilo ponajteè. Oni
behu ostavqeni bez ikakvih sredstava za izdràvawe, a u varo{ici
se slabo koji osvrtao na wihovu bedu i nevoqu. Ovo izdavawe
dràvne pomo}i trajalo je do prole}a 1917. godine, a tada, kada su
~inovnici i penzioneri otpo~eli od srpske vlade dobijati svoje
plate i penzije, oni su jednome po jednome, otpo~eli obustavqati
dràvnu pomo} dokle je nisu svima obustavili.“110
Okupaciona uprava poku{avala je da odre|enim merama
pomogne najugroènijim slojevima gradskog stanovni{tva, iako se
savremenicima ~inilo da Austro-Ugarska nije vodila nikakvu
socijalnu politiku u svojoj zoni.111 Radi toga je u Beogradu obrazovan
Centralni odbor za pomo} sirotiwi, a u drugim gradovima,
sedi{tima okruga i srezova, preko okru`nih i sreskih komandi
delile su se namirnice, osnivale dobrotvorne ustanove: narodne
kuhiwe, domovi za siro~ad i stare osobe. Ove ustanove su, bez obzira
na te{ko}e u radu zbog nedostatka finansijskih sredstava, uglavnom
postojale i radile sve vreme okupacije. U martu 1916. godine
Vojno-generalni guvernman uputio je raspis okru`nim komandama
o osnivawu Centralnog odbora (komiteta), za pomo} stanovni{tvu
koje je u te{kom materijalnom stawu. Centralni komitet za pomo},
sa sedi{tem u Beogradu, imao je {est ~lanova koji su uìvali
107
Isto.
108
Arhiv Srbije, Ministarstvo Inostranih Dela, Politi~ko Odeqewe, Srb. 1917,
dosije II, fasc. X/177.
109
AS, VGG, XX/505, vi{e dokumenata.
110
Boò K. Mar{i}anin, Uspomene iz zbega, Beograd 1921, 185.
111
D. Lap~evi}, nav. delo, 76.
poverewe srpskih gra|ana. ^lanovi Komiteta nisu morali biti

birani iz redova gradske uprave, ali se podrazumevala lojalnost
novoj vlasti i politi~ka neangaòvanost. Glavni zadatak ovog
tela bio je humanitarna delatnost u okupiranoj oblasti. Osim
Centralnog, trebalo je, po slovu raspisa, u svakom okrugu obrazovati
okru`ni pomo}ni odbor od ~etiri ~lana, sa sedi{tem u okru`nom
gradu. Zadatak okru`nih komandi bio je da u svakom srezu obrazuju
sreski odbor za pomo} od dva ~lana, ~iji rad je nadzirao sreski
komandant. Glavni zadaci okru`nih i sreskih odbora bili su
otvarawe narodnih kuhiwa i ustanova za decu i stare osobe.112
Centralni odbor bio je najvi{e telo u toj hijerarhiji, koja je
podrazumevala razgranatu mreù odbora na teritoriji okupirane
oblasti. U stvarnosti je malo ostvareno od ove lepe, i pre svega humane
zamisli. Radio je samo Centralni odbor za pomo} stanovni{tvu
Beograda, dok su sve ostale humanitarne poslove u okruzima i srezovi-
ma, u znatno suènom obimu, obavqale okru`ne i sreske komande.
I pre obrazovawa Centralnog komiteta za pomo} u Beogradu,
okupaciona vlast bila je prinu|ena da pruà pomo} civilnom
stanovni{tvu. Usled dramati~ne situacije koja je vladala u gradu
neposredno po zavo|ewu okupacione uprave, ve} 10. oktobra 1915.
Gradski odbor je po~eo da deli pomo} najugroènijim porodicama
od dva do pet kilograma bra{na. Beogradska op{tina delila je
pomo} siroma{nim ènama, daju}i im svake subote po tri ipo
kilograma kukuruznog bra{na za slede}u sedmicu. Za uzvrat, ène
su ~istile ulice i odràvale ~isto}u u kancelarijama. Savremenik
je zabeleìo: „Stawe ishrane beogradskog stanovni{tva posle
nekoliko rekvizicija bilo je veoma te{ko. Ne samo da nije bilo
namirnica, nego ukoliko ih je i bilo qudi nisu imali novaca da ih
kupe.“113 Drugi je zapisao: „Beograd je izgledao àlosno. /.../ Ve}
oko 4 sata u zoru stajala je povorka bednih èna pred prodavnicama
mleka i ìvotnih namirnica da bi za sitnu decu dobile po ~etvrt
litra mleka i ne{to bra{na. Oko kasarna i oficirskih menaà
svuda izgladnela i odrpana deca sa lon~i}ima u rukama, da od vojnika
prime po koji zalogaj hleba ili ne{to ~orbe ili pasuqa.“114 Pored
ovakve „vrste“ pomo}i, koja je najvi{e zavisila od emocija
konkretnog vojnika, okupaciona vlast je ponekad davala gra|anima
one namirnice koje zbog lo{eg kvaliteta nije htela da upotrebi za
112
AS, VGG, XX/165, 21. maj 1916, No. 2767-1916.
113
L. Lazarevi}, Bele{ke iz okupiranog Beograda 1915-1918, Beograd 1919, 101.
114
\or|e Lazi}, Moja se}awa iz Svetskog rata, Novi Sad 1937.
ishranu svojih vojnika i ~inovnika. Tako su Beogra|ani dva ili

tri puta mese~no dobijali otpatke od zaklanih ìvotiwa (cubok)
i krompir sumwivog kvaliteta.
Osim ve} pomenutih vrsta pomo}i, op{tinska vlast je pristu-
pila popisu siroma{nih qudi, da bi se zvani~no odredio broj
osoba, kojima je bila neophodna socijalna pomo}. U op{tini grada
Beograda obrazovano je Sirotiwsko odeqewe sa pet rejona, u kojima
se do 20. oktobra prijavilo 4.325 porodica sa 9.930 ~lanova. Samo
desetak dana kasnije, do 2. novembra broj porodica se pove}ao na
5.692. sa 13.607 ~lanova. Kada se zna da je krajem oktobra ukupan broj
stanovnika u Beogradu iznosio oko 15.000 du{a, moè se zakqu~iti
da se za pomo} nije prijavilo samo 1.400 gra|ana ili 9,3 odsto od ukupnog
broja tada{wih stanovnika, odnosno da je 90,7 odsto ìteqa srpske
prestonice u prvim mesecima okupacije preìvelo zahvaquju}i
dobijawu pomo}i od okupacione vlasti. ^lanovi porodica koje su
dobijale pomo} pripadali su svim slojevima dru{tva i razli~itim
starosnim grupama. U oktobru 1915. pomo} je dobijalo 298 ~inovni-
~kih porodica, u decembru 295, odnosno 9,4 odsto od ukupnog broja
pomaganih porodica. U oktobru je pomo} primalo 750 porodica
zanatlija, a u novembru 707, {to iznosi 26,2 odsto od ukupnog broja
pomaganih porodica. U mesecu oktobru pomo} je dobilo 1.574
radni~kih porodica, a u decembru 1.840, tj. 58,2 odsto od ukupnog
broja pomaganih porodica. Stalna mese~na pomo} za jedno lice sastojala
se od {est kilograma bra{na i devet kilograma krompira. Op{tinski
odbor je, pored pomo}i koju je delio ~lanovima porodica, tako|e
vodio brigu i o osobama koje su u ratu ostale bez porodi~nog
starawa, pre svega o ratnoj siro~adi i deci bez roditeqa, kao i o
siroma{nim starim qudima.115
I u slede}oj godini austrougarski organi vlasti nastavili
su sa pomagawem najugroènijim porodicama u Beogradu. Posao je
postajao sve teì sa slede}ih razloga: izbeglo stanovni{tvo se u
ve}em broju vra}alo u grad, sredwi sloj stanovni{tva ekonomski
je propao i pribliàvao se siroma{nom sloju gra|ana. Osim toga,
privredno-trgovinska depresija je veliki broj qudi onemogu}avala
u poslovawu i sticawu sredstava za ìvot. Stoga je okupaciona
vlast u 1916. godini poo{trila kriterijume za primawe pomo}i.
Odre|eno je da se pomo} daje samo onim porodicama koje su imale
malu decu, a ostale bez ikakvih prihoda. U porodicama koje su
115
Beogradske novine, br. 114, 27. april 1917, Rad beogradskog opštinskog (varoškog) odbora
od 7. oktobra do 31. decembra 1915. godine.
imale odrasle ~lanove, pomo} su dobijala samo lica nesposobna za

rad. Porodice ~inovnika, trgovaca i zanatlija dobijale su privre-
menu pomo}, koja je trajala dok ne bi na neki drugi na~in do{li do
potrebnih sredstava za ìvot. Uvedena je vrlo stroga kontrola da
bi se pomo} delila samo najugroènijima i ustanovqeno 15 reonskih
kancelarija za raspodelu. U ovoj godini se za pomo} prijavilo
12.415 lica, od kojih su 3.542 osobe odbijene zato {to nisu
ispuwavale uslove za dobijawe pomo}i. Broj pomaganih porodica
iznosio je u januaru 3.310, u februaru 3.309, martu 3.311, aprilu
3.211, maju 3.443, junu 3.653, julu 3.611, avgustu 3.651, septembru 3.648,
oktobru 3.619, novembru 3.523 i u decembru 3.548 porodica.116
Mese~no je pomo} primalo izme|u 3.200 i 3.700 porodica. Broj
pomaganih je varirao i pove}ao se u drugoj polovini godine.
Prime}ujemo da je, bez obzira na napore koji su u~iweni na
zaposlewu odre|enog broja srpskih gra|ana, i daqe izuzetno veliki
broj porodica koje su pripadale svim socijalnim grupama, primao
potporu. U 1917. godini stalnu op{tinsku pomo} u Beogradu primalo
je 3.895 porodica, odnosno 9.081 lice.117 Pomo} se izdavala na blagajna-
ma okru`nih komandi, li~no vlasniku priznanice dobijene u za to
odre|enim uredima. Niko nije mogao za drugog preuzeti pomo}. U
ovoj godini se pove}ao broj porodica i lica koja su dobijala
op{tinsku pomo} u odnosu na prethodnu godinu.
Civilno stanovni{tvo je, i pored ove pomo}i, veoma te{ko
ìvelo. Polovinom 1916. godine situacija je bila unekoliko popra-
vqena, ali se i daqe veliki broj Beogra|ana jedva prehrawivao. I
godinu dana kasnije, po~etkom jula 1917. godine, po procenama
Obave{tajnog odeqewa Vojno-generalnog guvernmana, u gradu nije
bilo dovoqno ìvotnih namirnica. Gra|ani su pisali prete}a
anonimna pisma predstavnicima vojne vlasti, od kojih je jedno
stiglo i do Adolfa fon Remena, vojno-generalnog guvernera. Po
mi{qewu obave{tajnih oficira, Srbi su pisali ovakva pisma
zbog „te{ko}a u snabdevawu koje vladaju na teritoriji me|u doma}im
stanovni{tvom“, a koje su posebno bile izraène u Beogradu.118
U delatnost Centralnog odbora za pomo} spadalo je i otvarawe
ustanova za boravak dece bez roditeqa. U maju 1916. godine Osmo
odeqewe donelo je naredbu o otvarawu siroti{ta za mu{ku decu
116
Isto, br. 189, 7. jul 1917, Rad beogradskog op{tinskog odbora od 1. januara do 31. decembra
1916. godine.
117
Isto, br. 225, 17. avgust 1917, Koliko lica danas primaju pomo} u Beogradu, 2-3.
118
HHStA, PA I, K.977, izve{taj iz Beograda od 24. juna 1917.
od pet do dvanest godina, ~ije su majke ostale bez sredstava za ìvot.

Planirano je otvarawe pet ovakvih ustanova, koje su bile povezane sa
osnovnim {kolama. Otvoreno je ukupno osam siroti{ta: u Beogradu,
Vaqevu, Kru{evcu, Uìcu, [apcu, Kragujevcu, Gorwem Milanovcu
i Kosovskoj Mitrovici.
Osim azila za siro~ad, postojala su i materinska udruèwa
koja su tako|e dobijala izvesna nov~ana sredstva od vojne vlasti.
Okru`na komanda pruìla je mogu}nost siroma{nim ènama iz
Beograda da od osmog meseca trudno}e pa do ~etrnaest dana posle
poro|aja mogu biti primqene u civilnu gradsku bolnicu i dobiti
besplatnu negu i hranu i nadoknadu od jedne krune dnevno, ako se
obaveù da }e obavqati doma}e poslove u bolnici. Za zbriwavawe
i negu starih osoba siroma{nog stawa otvoreni su domovi za negu
staraca i starica u Beogradu i Kragujevcu. Sirotiwsko odeqewe
op{tine grada Beograda obratilo se molbom imu}nijem stanovni-
{tvu da pomaè starim odelom i obu}om, koja bi se razdala siro-
ma{nom stanovni{tvu.
Pored pomo}i koju je pruàla austrougarska vlast, postojao
je jo{ jedan na~in pomagawa ugroènim gradskim porodicama.
Naime, izbegli ~lanovi slali su pomo} svojim porodicama iz neutra-
lnih i savezni~kih zemaqa. Naj~e{}e je pomo} stizala iz {vajcarskog
grada @eneve, preko Crvenog krsta. Novac je ispla}ivan u Srbiji
u ekspoziturama austrijskih i ma|arskih banaka koje su radile u
okupiranoj oblasti.
Novac prikupqen posredstvom srpskog Crvenog krsta
koristio se za nezbrinute u Srbiji, kao i internirane i izbeglice.
Crveni krst Srbije obrazovao je i Obave{tajni biro za dostavqawe
pisama i novca onima u Srbiji i obratno. Jedan biro se nalazio na
Krfu a drugi u @enevi. Naro~ito je u posledwoj ratnoj godini
stiglo dosta nov~anih po{iqki Centralnom odboru za pomo}
beogradskoj sirotiwi, sa sedi{tem u ulici Vuka Karaxi}a. Predse-
dnik odbora dr Vojislav Veqkovi} podigao je u aprilu 1917. godine na
ime pomo}i u Pe{tanskoj ma|arskoj komercijalnoj banci 27.129.45
kruna. Mesec dana kasnije je dva puta pristigla nov~ana pomo} u
ekspozituru Be~kog bankarskog udruèwa: Vojislav Veqkovi} i
Mihajlo Avramovi} podigli su 41.952. krune. Ista ekspozitura je
u aprilu isplatila doktoru Veqkovi}u 50.000 kruna, koje je trebalo
namenski upotrebiti za nabavku ogreva i sredstava za ìvot
beogradske sirotiwe, a u junu Veqkovi}u i Avramovi}u jo{ 23.335
kruna. U julu je Mihajlo Avramovi} dobio nov~anu pomo} preko
srpskog Crvenog krsta u @enevi u iznosu od 44.199 kruna. Ovaj
iznos poslalo je Srpsko udruèwe za pomo} iz Amerike, sa sedi{tem

u Wujorku, radi pomo}i srpskim siroma{nim porodicama u Vojno-
generalnom guvernmanu. Istog meseca stigla je nov~ana pomo} iz
@eneve. Bez obzira na to {to nam se ~ini da su iznosi novca koji
su pristigli u prole}e i leto 1917. godine bili dovoqni da se
pomogne siroma{nim porodicama da lak{e preìve zimu, ni
pomo} dobijena preko Crvenog krsta (srpskog i me|unarodnog)
nije otklonila nema{tinu i bedu ovih qudi. Mere preduzete od
strane okupacione vlasti - otvarawe socijalnih ustanova, pomo} u
novcu i ìvotnim namirnicama i pomo} pristigla posredstvom
Crvenog krsta, dale su odre|ene rezultate time {to su donekle
ublaìle lo{ socijalni poloàj siroma{nih gra|ana.119
Srpska gradska porodica se i u drugim mestima nalazila u
sli~noj situaciji u kojoj je ìvela porodica u prestonici.
Moèmo pretpostaviti da je u ostalim gradskim naseqima moglo
biti i gore, po{to je Beograd bio sedi{te centralnih organa oku-
pacione vlasti i mesto gde je pristizala sva humanitarna pomo}
namewena srpskom stanovni{tvu. U svakom slu~aju i primer Beograda
kao grada u kome je radilo najvi{e privrednih pogona i fabrika i
gde je pomo} bila najredovnija, ilustruje tezu da je velika ve}ina
gradskih porodica veoma te{ko ìvela, odnosno da su okolnosti
bile takve da nisu bile u mogu}nosti da zarade za normalan ìvot,
nego su zapravo jedva preìvqavale u ratnim i okupacionim danima.
119
IV
ODNOSI U PORODICI
Seoska porodica
Iz ve} postoje}e literature o srpskoj porodici polovinom

XIX veka, autor je zakqu~io da se ona po svojim osnovnim karakteri-
stikama - veli~ini, strukturi i funkciji, nije razlikovala od
porodica u ostalim zemqama Evrope. Inokosna porodica bila je
dominantan oblik porodi~ne organizacije u Srbiji ve} od sredine
XIX veka. Zadruga je, kao oblik porodice, opstajala i daqe kao
tradicionalna forma ìvota. Tada su porodi~na, odnosno rodbinska
povezanost, kao i povezanost unutar seoske zajednice, bile veoma
izraène. Celokupan dru{tveni razvoj, a posebno ekonomski,
tekao je sporo i bio na veoma niskom stepenu da bi ugrozio postoje}e
veze. Ukazano je i na vi{e razli~itih zna~ewa pojma porodica. Ta
razli~itost proizilazi iz druga~ije uloge koju je ova dru{tvene
institucija imala u pro{losti, kada je u nerazvijenim dru{tvima
porodica obavqala mnoge funkcije koje danas vr{e dru{tvene
institucije - ekonomsku, obrazovnu, kulturnu i zdravstvenu. Usled
razvoja dru{tva, porodica je postepeno gubila pomenute funkcije
i zadobijala autonomiju u odnosu na ostale oblasti ìvota i rada.120
Glavni oblici srpske seoske porodice su inokosna i
zadru`na porodica. Aleksandra Vuleti} je, isti~u}i da ne postoji
op{teprihva}ena klasifikacija, sama napravila klasifikaciju i
po strukturi sve porodice podelila na: inokosne (nukleusne),
domazetske, zajednicu oca i sina i zadrugu. Pravu inokosnu porodicu
~inio je bra~ni par sa decom (zajedni~kom, pastorcima ili usvo-
jenom). U pro{irenoj inokosnoj porodici, pored bra~nog para s
decom, ìveo je i jedan ili vi{e srodnika, koji nisu bili oèweni,
odnosno udati (naj~e{}e majka porodi~nog stare{ine, sestre i
maloletna bra}a). Nepotpuna inokosna porodica je ona u kojoj je
jedan bra~ni partner nedostajao - to su porodice udovaca ili udovica
120
A. Vuleti}, Porodica, Beograd 2002.
s decom. Zadru`ne porodice su postojale u obliku o~inske, bratske

i ostalih zadruga. Sve porodice su bile patrilinearnog karaktera,
tj. razvijale su se po mu{koj liniji. Sinovi su mogli da i posle
ènidbe ostanu u zajednici sa ocem ili bratom, dok sa }erkama to
nije bio slu~aj. Odnos izme|u ukupnog broja pojedinih tipova
porodica, bez obzira na velike promene koje su se de{avale u
okviru pojedinih porodica tokom duèg vremenskog razdobqa,
nije se bitnije promenio. To govori u prilog tezi da je seoska
porodica bila fleksibilna, to jest da su se vremenom broj ~lanova
a samim tim i struktura porodice mewali, ali da je wena unutra{wa
organizacija opstajala.
Bra~na zajednica ~inila je osnovu svake porodice. Brak je
sklapan sa osobom suprotnog pola, naj~e{}e iz istog ili najbliìh
susednih sela, zbog slabe socijalne pokretqivosti stanovni{tva.
Ako bi se neki mladi} oènio devojkom iz susednog okruga, to je
ve} bila neuobi~ajena pojava. U slu~aju smrti jednog od supru`nika,
sam ìvot je nametao potrebu zasnivawa novog braka. Stoga je, da
bi doma}instvo moglo da opstane, bila normalna pojava stupawa u
drugi brak. Ako se doma}ica odlu~ila da ne stupi u ponovni brak
i ako nije bilo odraslog mu{karca u ku}i, vo|ewe doma}instva je
preuzimala èna, ali gotovo uvek uz pomo} i starawe nekog od rod-
bine. Starateqska i tutorska du`nost nad maloletnom decom nije
poveravana majci. De{avalo se da je za starateqa postavqan
kom{ija, ako nije bilo ro|aka koji su mogli da obavqaju tu du`nost.
Prosto nepojmqivo savremenom ~oveku, ali mogu}e u patrijarhalnom
dru{tvu u prethodna dva veka! U popisnim kwigama udovice nisu
beleène samo pod svojim imenom i prezimenom. Pored wihovog
imena je obavezno navo|en wihov dru{tveni status - udovica, ali
i ime i prezime pokojnog muà. Pored legalnih, postojali su i
„divqi“ brakovi. Ovakva forma zajedni~kog ìvota opstajala je
iz vi{e razloga: zbog postojawa me|usobnog srodstva, rastave
prethodnog braka bez prava na sklapawe novog, ili ve} postoje}eg
braka. Na bra~ni ìvot bez bo`jeg blagoslova odlu~ivali su se i
siroma{ni seqaci, koji su na taj na~in poku{avali da izbegnu
tro{kove ven~awa i svadbenog veseqa.121
Pogledajmo kakav je bio poloàj ène u dru{tvu po pozi-
tivnom pravu Kraqevine Srbije, koji je bio regulisan na osnovu
Srpskog gra|anskog Zakonika i Kaznitelnog zakona. Posebno nas
zanimaju odredbe o gra|anskopravnom poloàju ène - bra~nom
121
Isto.
pravu, naslednom pravu i krivi~nopravnoj za{titi pripadnica

ne`nijeg pola.
Osnovna karakteristika bra~nog prava u Srpskom gra|anskom
Zakoniku jeste neravnopravnost ène i wena apsolutna pot~iwenost
muèvqevoj vlasti i voqi. Paragraf 110 navedenog Zakonika
glasio je: „Supruga pak du`na je muà svoga slu{ati, naredbe wegove
nabqudavati, za wim i}i i gde on za dobro na|e, s wime onde
ìveti; wemu po silama svojim u otpravqawu doma}ih poslova, u
pribavqawu, a naro~ito ~uvawu imawa pripomagati, i ku}evni
red i ~isto}u nabqudavati, i naro~ito decu namirivati i blago-
naraviju sadràvati i ~uvati.“
Gra|anskopravni poloàj ène prema Srpskom gra|anskom
zakoniku u celini je bio inferioran u svim oblastima dru{tvenog
ìvota. Napomenimo ipak da je neravnopravnost bila najdrasti~nija
u naslednom pravu i da je bila ve}a kod udatih èna nego kod neu-
datih, udovica ili razvedenih èna. înom zakqu~ewa braka, èna
je gubila op{tu poslovnu sposobnost i izjedna~avala se sa malo-
letnikom. U ovom pogledu, srpski zakonodavac je, u paragrafu 920,
udatu ènu stavio u istu kategoriju u kojoj su se nalazili „uma
li{eni, raspiku}e sudom progla{ene, propalice i prezaduènici
kojih je imawe pod steci{te potpalo“. Bez saglasnosti supruga
udata èna je imala pravo da preduzme samo nekoliko pravnih
poslova: da sa~ini testament ili ugovor o nasle|ivawu, da vr{i
o~insku vlast umesto muà koji je li{en poslovne sposobnosti, da
odgovara za naknadu {tete iz delikta i da vodi spor sa muèm u
pogledu nekog svog li~nog ili imovinskog prava. Poslovna nespo-
sobnost udate ène podrazumevala je i nemogu}nost ène da bez
saglasnosti muà obavqa bilo kakvu slu`bu. Time je, posredno,
udata èna bila ograni~ena i u javnom pravu. Ona ne samo da nije
mogla sticati imovinu ili wome raspolagati, nego bez muèvqeve
saglasnosti nije mogla biti, na primer, u~iteqica, slu`benica,
radnica, umetnica i sli~no.
Po Srpskom gra|anskom zakoniku èna, iako je ìvela u
zadruzi, nije smatrana wenim ~lanom. Bez priznatog svojstva
zadrugara, ona nije mogla imati ni udeo u zadru`noj imovini. Ona
je tako|e, u potpunosti bila li{ena prava na zakonsko nasle|ivawe
umrlih zadrugara. Budu}i da je pravo zakonskog nasle|ivawa u
zadruzi mogao imati samo wen ~lan, to je èna, li{ena svojstva
zadrugara, gubila pravo da bude zakonski naslednik zadru`ne
imovine. I najudaqeniji mu{ki srodnik u zadruzi iskqu~ivao je
iz nasle|a najblièg ènskog srodnika, ukqu~uju}i tu i sestru i
majku. Oduzimaju}i èni svojstvo zadrugara, Zakonik je spre~io da

èna koja udajom izlazi iz zadruge odnosi deo zadru`ne imovine,
kao naslednik ili sopstvenik po nekom drugom osnovu. Time je
Srpski gra|anski zakonik i{ao na ruku o~uvawu jedinstva
zadru`ne imovine.122
Prime}uje se tako|e potpuna diskriminacija èna u nasle-
dnom pravu, bez obzira na to da li su ìvele u inokosnoj ili zadru`noj
porodici. Zakonski naslednici umrlog ~lana porodice u okviru
prvog naslednog reda su samo wegovi mu{ki potomci. Paragraf
396 jasno odre|uje: „Deca mu{ka umrloga i wihovi mu{ki potomci
dobijaju prvi nasledstvo; oni iskqu~uju sestre, oca i mater i sve
pretke wihove i wihovo potomstvo ili pobo~ne srodnike.“ @enskoj
deci, }erkama preminulog, pripadalo je samo „uìvawe, izdràvawe,
snabdevawe i pristojno udomqewe po postoje}em obi~aju“. Kada je
u pitawu preìveli bra~ni drug ostavioca, on postaje zakonski
naslednik tek onda, kada umrli nije ostavio nikoga od potomaka
ili predaka po o~evoj ili maj~inoj lozi. U ovom pogledu, mu` i
èna su izjedna~eni.
Na osnovu odredaba Kaznitelnog zakona moè se prou~avati
i kakva je bila krivi~nopravna za{tita èna. Odredbe ovog
zakona iz 1860. godine ukazuju na izrazito podre|en poloàj ène
u porodici. Mu` je dobio {iroka ovla{}ewa i mogu}nost da
fizi~ki ka`wava ènu. U ~lanu 349 ovog zakona se predvi|a kazna
do 30 dana zatvora za mu{karca za koga se dokaè da je „spram svoje
ène i drugih doma}ih krajwe ne~ove~an bio, ove nemilosrdno
tukao i zlostavqao“. Iz ovakvog stava zakonodavca jasno je da se
nasiqe mu{karca nad ènom i ostalim uku}anima smatralo
pravno dozvoqenim, osim ako se dokaè da je ono pre{lo zakonom
dozvoqene granice „krajwe ne~ove~nosti“ i nemilosrdnosti u
batinawu i zlostavqawu. Ukoliko nije prelazio slu~ajeve koji
podleù sankcionisawu, mu` je mogao da zlostavqa ènu bez bojazni
da bi zbog toga mogao biti ka`wen. Ova odredba odraàvala je
apsolutnu vlast mu{karca nad suprugom i ostalim uku}anima. Na
ovakav zakqu~ak ukazuje i okolnost da se ona nalazila u glavi koja
govori o ku}nim stare{inama i wihovoj ~eqadi, o gazdama i slugama.
U slu~aju napada na „polnu ~istotu“ ène bile su predvi|ene stroge
kazne. Te{ke krivi~ne sankcije koje su predvi|ene za to, proizlazile
122
Marija Dra{ki}, Olga Popovi}-Obradovi}, Pravni poloàj ène prema srpskom
gra|anskom zakoniku (1844-1946), u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i
20. veka, Poloàj ène kao merilo modernizacije, 2, Zbornik radova Instituta
za noviju istoriju Srbije, Beograd 1998, 11-25.
su iz patrijarhalnog veli~awa ovih vrednosti ène, koje ona treba

da ~uva za svog sada{weg ili budu}eg muà, a ne iz potrebe da se
za{titi li~no dostojanstvo i polna sloboda ène. Tako ovaj zakon
predvi|a smrtnu kaznu za onog „ko obe{~asti ènu koja jo{ nije
upoznala mu{karca i koja jo{ ìvi u o~evom domu i ako ga zateknu
da spava u wenom naru~ju“, pri ~emu nije bitno da li je èna na to
pristala ili ne.123
U predratnoj Srbiji seoska porodica se javqa u dva oblika:
zadru`nom, koji je u procesu nestajawa jer predstavqa izraz naturalne
privrede gde su potrebe svih zadrugara zadovoqavane sopstvenim
radom i unutar zadruge, i inokosnom, proizvodom sve ve}eg dife-
rencirawa dru{tva pod uticajem nov~ane privrede.124
Na ~elu zadruge stoji stare{ina, odnosno doma}in, koga
biraju svi oèweni zadrugari. U slu~aju zadruge oca i sinova to je
mesto uvek pripadalo ocu. Stare{ina je raspore|ivao zadrugare
na rad, a onda nadgledao i nadzirao kako ko radi; izricao pohvale,
nagra|ivao i ka`wavao. Bez obzira na to {to se o svim va`nim
stvarima dogovarao sa starijim ~lanovima porodice, wegova re~ je
uvek bila presudna. O~ekivalo se da on bude pravi~an ako me|u
zadrugarima do|e do sva|e. Doma}in je prodavao vi{ak proizvoda
u doma}instvu, kupovao stoku i namirnice, i{ao na zborove prvih
qudi u selu, pla}ao porez i prirez, {titio interes zadruge na
svakom mestu i predstavqao je pred vlastima. Po{to doma}in nije
imao mnogo vremena za rad na wivi, to za wegov izbor nije bilo
presudno kakav je radnik.125
U zadrugama, pogotovu onih sa velikim brojem ~lanova, ène
se nisu mnogo bavile poqoprivrednim poslovima, pa su imale dovoqno
vremena da se posvete „ènskom radu“. Svaka èna je plela, prela,
{ila, krpila i tkala za svoju uù porodicu. Ulogu „doma}ice“
naj~e{}e je imala svekrva. Ona je delila posao ostalim ènama,
delila vunu, lan i konopqe prema broju ~lanova, mirila ih kada se
posva|aju i sli~no. Posle wene smrti doma}icu je, u ve}ini slu~ajeva,
123
Vesna Nikoli}-Ristanovi}, Krivi~nopravna za{tita èna u Srbiji 19. i 20. veka,
u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, Poloàj ène kao merilo
modernizacije, 2, Zbornik radova Instituta za noviju istoriju Srbije, Beograd
1998, 26-35.
124
Literatura: M. Isi}, Seqa{tvo u Srbiji 1918-1925, Beograd 1995; B. Mladenovi},
@ena u Topli~kom ustanku.
125
[ire videti: Mihailo Avramovi}, Dràva i zadrugarstvo, Beograd 1910; Isti,
Na{e seqa~ko gazdinstvo, Beograd 1928; Sreten Vukosavqevi}, Nekoji zajedni~ki
sto~arski radovi u na{em narodu, Beograd 1938, Isti, Istorija seqa~kog
dru{tva, Beograd 1953.
postavqao stare{ina, jer se ène skoro nikad nisu mogle same

dogovoriti. Od zadru`nih poslova koje je èna obavqala najva`niji
su bili oni vezani za preradu mleka i pravqewe mle~nih proizvoda,
i spremawe hrane za uku}ane. Posao oko prerade mleka zahtevao je
mnogo ve{tine, ~isto}e, urednosti, i iznad svega, po{tewe. Zato
su se na du`nosti „planinke“ ène smewivale godi{we, pa i re|e,
za razliku od „redu{a“ koje su se mewale nedeqno.
Pored zajedni~ke imovine, zadrugari su raspolagali i
li~nim kapitalom, koji je nazivan osobina. Taj kapital su
nasledili ili stekli bavqewem nekim sporednim poslovima, pri
~emu nisu smeli zanemariti zadru`ne obaveze. Veoma ~esto osobina
je poticala od miraza koji je u obliku novca, grla stoke ili zemqe,
neki zadrugar dobio uz ènu. Prihodi od osobina nisu ulazili u
zajedni~ku, zadru`nu kasu niti su deobom zadruge deqeni. Oni su
iskqu~ivo kori{}eni za potrebe ~lanova uè porodice. Stoga je
razumqivo {to su osobine bile jedan od kamena razdora zadru`nog
ìvota. Osobinaru su ostali ~lanovi zadruge prebacivali da vi{e
vremena i pa`we posve}uje zemqi i stoci iz osobine nego
zadru`nim poslovima. Onome koji se bavio nekim zanatom ili
trgovinom obi~no se zameralo da dok on puni sopstveni xep drugi
obavqaju wegov deo posla u zadruzi. Netrpeqivost zadrugara prema
tu|oj osobini primoravala je osobinare da prikrivaju stvarnu
vrednost zarade od zanata i trgovine. Tu|e osobine su naro~ito
nerado gledane me|u ènama. îm bi neka od wih kupila sebi ili
deci neko boqe odelo, obu}u i sli~no, to se nastojalo objasniti kao
potkradawe zadruge. Sumwa da ova ili ona èna iskori{}ava
zadrugu za svoju uù porodicu prenosila se vrlo brzo i na mu{karce.
Odnosi me|u bra}om odnosno zadrugarima, su postepeno hladneli,
a poverewe popu{talo.
„Kakva je kolevka zanijala, takva je motika i zakopala“,
re~eno je. Ova narodna poslovica dovoqno govori o poloàju ène
u patrijarhalnom dru{tvu kakvo je bilo srpsko na po~etku XX
veka. Iako je, uglavnom, bila stub porodice i doma}instva, ovakav wen
poloàj u srpskom dru{tvu nije bio zakonom priznat i regulisan,
ve} je u odnosu na osobe suprotnog pola jo{ od ro|ewa tretirana kao
„niè“ bi}e, o ~ijoj su sudbini odlu~ivali mu{karci. Zakonodavac
Kneèvine Srbije nije dao èni politi~ka i gra|anska prava ni
pravo nasle|a, a u pogledu starateqstva nad imovinom stavqena je
u istu grupu sa „zgranutim, ludim i sumanutim“ mu{karcima. Wena
uloga u ìvotu i dru{tvu stvarno se svodila na to da bude stalni
izvor radne snage, da muù ra|a decu, kako mu se ne bi ugasio „ìàk“,
kao i da zadovoqi prirodne potrebe mu{karca. U pore|ewu s op{tim

dru{tvenim, privrednim i kulturnim razvitkom u Srbiji, poloàj
ène se vrlo sporo mewao, ~ak i u imu}nijim gradskim porodicama,
dok se na selu promene tako re}i nisu ni ose}ale.
Moè se re}i da su poloàj ène na selu, kao uostalom i u
ve}em delu Srbije, karakterisali wena op{ta neprosve}enost i pot-
puna poniznost i pot~iwenost mu{karcu. U samom trenutku ro|ewa
deteta su se ve} ispoqavala razli~ita ose}awa roditeqa i najbliè
rodbine. U skladu sa rasprostrawenim shvatawem na selu: „Sin, to mi
je ku}a, to mi je sve, a ènsko dete, to je tu|a ku}a“, je i odnos roditeqa
prema deci. Ako je ro|ena ènska beba, govorilo se:“Pa, na{lo se
ènsko.“ ]erku su roditeqi voleli na druga~iji od sina, nekako
stidqivo i bez previ{e re~i, uzdrànije, prosto u skladu sa tim da je
sudbinski predodre|ena da udajom ode iz roditeqske ku}e. Ona je zbog
budu}e udaje od ro|ewa smatrana za „tu|u kost“, „tu|u milost“, „tu|u
ku}u“. Sinu je osigurano nasle|e. „Sin sve sme da vidi, ~uje, ode bez
pitawa. Sigurni su u wegovo dràwe. Devojka nikud sama, ni s kim da
pri~a, iz ku}e da ne izlazi bez potrebe.“ âk i u slu~aju kada su deca
umirala, onda su roditeqi, sude}i po bele{kama savremenika i na
osnovu narodne tradicije, vi{e àlili za mu{kim detetom, jer pred-
stavqa „nenadoknadiv gubitak“. Smatramo da se àlost za ènskim
detetom mo`da nije ispoqavala u tolikoj meri, ali roditeqi nisu
verovatno mogli da svoj bol poja~avaju ili smawuju u odnosu na pol dete-
ta, odnosno da su na sli~an na~in tugovali za svakim umrlim detetom.
Roditeqi, pogotovu otac, nagla{avali su va`nost uloge
mu{ke dece u porodici. Neka je mu{ko dete tek prohodalo, ono ima
prava da stoji za vreme molitve pred majkom i babom, „jer je starije
mu{ko“. Devoj~ica je ve} u roditeqskoj ku}i ose}ala da je mawe
vredna i to ose}awe, kao senka, pratilo je do kraja ìvota. Za wu
je re~ oca, brata i muà bila zakon. Zato je i govorila: „Mi seqanke
ne umemo da mislimo. Za nas celog veka misle drugi... otac, ded,
svekar i on (mu`).“ Radila je podjednako te{ko i u ku}i i na poqu,
jer su ènska deca pored poqskih poslova morala da znaju i sve
poslove seoskog doma}instva, a tako|e i da spremaju miraz i darove za
svoje prosce. Kada bi deca stasala za {kolu, poha|ali su je sinovi,
a za }erke, koje su uglavnom ostajale kod ku}e, govorilo se da je boqe
da obavqaju sitnije poqske poslove i zamene pla}enu radnu snagu,
nego da gube vreme u {koli, po{to za wih ionako ima ko da misli.126
126
Po popisu ven~anih po pismenosti iz 1910. godine, u Topli~kom okrugu bilo je 79
pismenih, a 1057 nepismenih nevesta. Od svih ven~anih èna za navedenu godinu,
Ovakvo pona{awe starijih ~lanova porodice uticalo je i na me|uso-

bne odnose bra}e i sestara. Bra}a su po nepisanom pravilu „starija“,
pa su ih sestre, iako po godinama starije, morale slu{ati. U odnosu
me|u bra}om prvenstvo starijeg nad mla|im nije toliko izraèno.
Pravo ja~ega je ovde mnogo bitnije. îm mla|i brat dostigne snagom
starijega, on mu osporava wegova prava. „Nema autoriteta starijeg
brata nad mla|im. Ja~i gospodari starijemu, kad je ve} ja~i.“ Bra}a
prebacuju sestrama to {to ih spremaju za udaju, ne obaziru}i se na
~iwenicu da su ènska deca potpuno iskqu~ena iz nasledstva.
@ivot seoske devojke ispuwen radom i bez velikih promena
naglo bi se mewao jedino kada je dolazilo vreme za udaju. Tada se na
devojke obra}ala posebna pa`wa i to je bio najlak{i i najlep{i
period wihovog ìvota. Mu{ki ~lanovi porodice obasipali su ih
raznim poklonima, dok su se ène iz ku}ne zajednice trudile da ih {to
lep{e ukrase i obuku po modi, da bi privukle pa`wu potencijalnih
prosaca. Otac i bra}a nekada nisu pitali devojku da li voli svog
budu}eg ìvotnog saputnika, nego su se raspitivali o wegovim
roditeqima, gledali ku}u, imawe, poga|ali se za miraz ili o naknadi
za devojku. Na prelazu vekova sve su ~e{}e pojave da i devojka izrazi
mi{qewe o svom budu}em ìvotnom saputniku i da ne dozvoqava
da roditeqska voqa bude presudna u slu~aju wene udaje.
Shvatawa o uzrastu kada je momak zreo za ènidbu, a devojka
za udaju razli~ita su u pojedinim krajevima. Op{te je pravilo da
{to su podru~ja ekonomski zaostalija i neprosve}enija ~e{}i su
rani brakovi, i obrnuto, u privredno razvijenijim i prosve}enijim
sredinama ima vrlo malo ranih brakova. Mladi su se na selu upozna-
vali prilikom raznovrsnih zajedni~kih poqskih radova, ~uvaju}i
stoku na zajedni~kim pa{wacima, na seoskim igrankama i raznim
veseqima. Ipak, naj~e{}e mesto, kao stvoreno za upoznavawe to
jest „begenisawe“ bili su va{ari. Na va{aru su devojke i momci
igrali u kolu. Iza razigranog kola stajali su stariji mu{karci i
ène, roditeqi devojaka i momaka, i posmatrali odre|ene osobe.
Momci su se trudili da wihove izabranice {to duè igraju do wih
u kolu. Na rastanku su im obi~no kupovali kola~. Po pravilu je
veli~ina kola~a trebalo da predstavqa ja~inu qubavi. Drugi na~in
udvarawa bio je da momak devojci pokloni maramicu, koju su zajedno
dràli u kolu, jer je bilo dru{tveno nepoèqno da se dvoje mladih
6,95 odsto bilo je pismeno, a 93,05 odsto nepismenih. U Vrawskom okrugu je

situacija bila ne{to boqa. Ovde je ven~ano 216 pismenih i 2.534 nepismenih,
odnosno 7,86 odsto pismenih, a 92,14 odsto nepismenih. (Statisti~ki godi{wak
Kraqevine Srbije za 1909. i 1910. godinu, 48)
drè za ruku dok igraju. Lepota maramice je u ovom slu~aju bila u

skladu sa snagom qubavi. Na drugoj strani, na va{arima su se rodite-
qi i rodbina raspitivali o familiji momka, odnosno devojke.
Sklapawe braka je podrazumevalo i obavqawe nekih pretho-
dnih radwi. Devojka je morala biti ispro{ena, potom se pravio
dogovor izme|u roditeqa o ven~awu i svadbi. Svadbe su pred rat
obi~no trajale tri dana. Svadbeno veseqe je podrazumevalo velike
nov~ane izdatke. Sa ekonomskog gledi{ta to je bilo prekomerno
rasipawe novca êsta je bila pojava da su se siroma{ne porodice
zaduìvale da bi mogle da naprave svadbu. Po{tuju}i obi~aje, mnoge
porodice su zapadale u velike dugove, koje su godinama kasnije
vra}ale. âk su i bogate porodice ose}ale posledice, pa za duì vre-
menski period nisu bile u mogu}nosti da unaprede svoja doma}instva.
Sa dru{tvenog gledi{ta su takva veseqa bila poèqna. Selo je
uìvalo u pri~ama kako je otac napravio svom sinu svadbu da se
pamti. Kao da je postojala neka veza izme|u snage roditeqske qubavi
i koli~ine para koje }e se potro{iti kada se sin oèni. Osim skla-
pawa braka kada se i{lo „redovnim putem“, de{avali su se slu~ajevi
otimawa devojaka. Pogodna mesta za „otmice“ bili su va{ari, ali
nije bilo pravila. Devojke su otimane i na ulici, poqu, pri ispa{i
stoke. Nekada je postojao dogovor izme|u momka i devojke, a nekada
je devojka bila silom naterana da po|e momkovoj ku}i.
Sa udajom je po~iwao teì ìvot. Mlada èna morala je da
po{tuje sve ~lanove svoje nove porodice, a posebno muà, svekra i
svekrvu. Kada je ìvela u zadruzi, gde je u ku}i bilo vi{e èna,
ona je bila „redu{a“, tj. radila je sve ku}ne poslove kada je na wu
dolazio red, a u ostale dane je obavqala poqske poslove, zajedno sa
preostalim ènama i mu{karcima. Po povratku s poqa, dok su se
mu{karci odmarali, ène su obavqale preostale poslove, vezane za
decu, stoku i ku}u. Ujutru su ih opet ~ekali poqski radovi. Razli~it
poloàj mu{karca i ène ogledao se i prilikom svakodnevnog
obedovawa. Mlade ène su prvo posluìvale mu{karce, onda starije
ène i decu i tek potom i same dolazile na red. Jo{ vi{e obaveza
~ekalo je ènu kad bi postala majka. Trudnicu u zadruzi obi~no
nisu {tedeli od te{kog posla. êsto je do samog poro|aja radila
na wivi, pa se de{avalo da je bebu ra|ala u poqu i donosila je ku}i
uvijenu u kecequ. Ako bi na prvom poro|aju rodila }erku,
mu{karci iz ku}e uglavnom su je gledali popreko, kao da je kriva, a
cenili su ène koje su ra|ale sinove, jer je na mu{koj deci ostajala
ku}a, produèwe loze i ku}ne slave.
U braku je grubost muà prema èni bila skoro redovna

pojava. Veoma ~esto mu` je èni govorio ru`ne re~i, vre|ao je i
psovao. U srpskom dru{tvu bile su karakteristi~ne uzre~ice:
„@enu i kowa treba ~ovek svakog tre}eg dana tu}i“; „Ako ne bije{
ènu ~etrdeset dana ona poludi“; „Mu` treba da bije ènu, da se zna
ko je mu{ka glava“; „Da se èna ne izbije, ona bi presko~ila ku}u“;
„Brata i vola miti, a ènu i kowa tuci“. De{avalo se da je mu`
tukao ènu pred roditeqima, decom i kom{ijama, dokazuju}i tako
autoritet i ko je gazda u ku}i. Zato se i govorilo: „Mu` je gospodar
ène, i wegovo pravo je da je tu~e.“ U skladu sa takvim shvatawem,
èna se nije smela kretati nigde bez dozvole muà, niti bilo {ta
uraditi dok ga ne pita. Mu{karci su, naprotiv, mogli da ostave
ènu, da se odsele i oène nekom drugom. Mu` je imao pravo da
otera ènu ili da dovede jo{ jednu ènu u ku}u, ako nisu imali
poroda. Mogao je, tako|e, da je zlostavqa ili otera ako usled bolesti
nije vi{e mogla da obavqa svoje poslove.127 Ako, na primer, mu` i
èna idu negde zajedno, mu` je uvek napred, a èna pozadi. U kafani
je mu{karac za sebe naru~ivao pi}e, a za ènu ne. U gostima, na ru~ku,
mu{karci su sedeli, a ène su ih dvorile i donosile jelo, pa tek
na kraju zasebno jele.
Usled ovakvog pona{awa muà i patrijarhalnog vaspitawa
u roditeqskoj ku}i, gde je tako|e nau~ila da uvek mora biti pokorna
~oveku, „jer drugo je ~ovek, a drugo èna“, poniznost i pot~iwenost
ène karakterisala je wen poloàj u porodici. Pogotovo je bila
skoro obavezna poniznost mlade ène. „Mlade qube ruke i deci do
pet godina. Qube ruku i ustaju svakom mu{karcu.“ U pojedinim kra-
jevima je za praznik, kada je u ku}i bilo gostiju, èna qubila ruku
i svome muù. Starijim osobama je pri svakom susretu qubila
ruku. Ra{irena je i pojava da je èna svla~ila obu}u i ode}u muù,
pa i svekru i deveru ukoliko ih je imala, prala im noge, ~istila i
spremala obu}u i ode}u. O poloàju ène u seoskoj porodici karakte-
risti~no je ispovedawe jedne bolesnice prilikom lekarskog pre-
gleda. Ona je ispri~ala da je odavno bila bolesna, a ipak je morala
da obavqa sve poslove. Izdràla je bolesna na nogama deset dana,
a potom pala u krevet od iscrpqenosti. „A mi ènske na selu vu~emo
se kao prebijene ma~ke i ne smemo da legnemo. Niko nam ne veruje
da smo bolesne dokle god mrdamo. A kad legnemo, onda sav posao
127
Tihomir \or|evi}, O srpskim ènama, Beograd 1912; Isti, Na{ narodni ìvot,
Beograd 1923; V. Petrovi}, @ena u nas i u drugim zemqama, Beograd 1922; J. Tomi},
[ta je bila èna i {ta }e biti, Novi Sad 1919.
stane. Tada nas mnogi qudi vi{e àle kao radnu snagu, a ne kao druga,
ènu, majku dece“, izjadala se seqanka.
U dru{tvu, u kome su preovla|ivale nepismene i neobrazovane
ène, seqanka se naj~e{}e mirila sa svojim poloàjem u porodici.
„[ta vredi pomi{qati kad to ne moè da bude“ bilo je wihovo
pravdawe. Pot~iwen poloàj nisu priznavale jedino ène koje su
poreklom bile iz bogatih porodice. One su u novu porodicu donele
veliki miraz pa su se ose}ale nezavisnije. Zato su se ravnopravno
sa mu{karcima dogovarale o svim bitnim pitawima porodi~nog
ìvota, a nekad, istina retko, one su i upravqale poslovima u
doma}instvu. U povoqnijem poloàju bile su mira`xike, kojima
su roditeqi dovodili muà u ku}u. Velika ve}ina èna bila je u
neravnopravnom poloàju, ali su to shvatale kao neminovnost.
@ena je, kao ~uvar ku}nog ogwi{ta, mnogo uloìla u doma}instvo
da bi ga tako lako ostavila. Stoga je bezgrani~na wena trpeqivost,
pogotovu kad su u pitawu deca, „bo`ji blagoslov“.
Obele`ja li~nog i porodi~nog ìvota su lo{e ekonomske
prilike i neprosve}enost. U sve ~e{}im inokosnim doma}instvima,
gde èna postaje zna~ajniji ekonomski ~inilac, nemogu}e je, na
primer, da se trudnici posveti neophodna pa`wa. Naj~e{}e, ona je
radila sve poslove po ku}i i na wivi do dana poro|aja, a tada,
umesto lekara i stru~ne medicinske pomo}i, tu se nalazila neka
ve{tija èna iz kom{iluka - „babica“, koja je na primitivan
na~in i vraxbinama „olak{avala“ poro|aj. Porodiqa je morala brzo
po poro|aju na stane na noge i po~ne sa obavqawem uobi~ajenih
poslova. Ako je ìvela u inokosnoj porodici, na to je nagonila
obaveza da obavqa svakodnevne „ènske poslove“. Ako je ku}a bila
zadru`na, onda zato da joj ostale ène ne bi prebacivale i prekorevale
je. Otac je, brzo po ro|ewu deteta, zakazivao kr{tewe. Kada se radilo
o prvom, pogotovo mu{kom detetu „jer, sin je sve, on je ku}a, a ènsko
dete, to je tu|a ku}a“, doma}in je spremao veliko slavqe. Otac je
proslavqao ro|ewe deteta, zavisno od materijalnog stawa i pola
novoro|en~eta. Nije bio redak slu~aj da su i siroma{ni qudi za
kr{tewe svoga prvenca pravili veseqe kakvo se „dugo pamti“
Osnovno sredstvo u vaspitawu dece na selu bila je primena
sile, odnosno telesno ka`wavawe. „Batina je iz raja iza{la“, ili
„Batina svakog dotera u red“ naj~e{}a su opravdawa starih, pa
otuda i wihove molbe u~iteqima da tuku |ake. Na svako u~iteqevo
protivqewe reagovali su: „Ne zna se ko je stare{ina“ ili „Nema
koga deca da se boje.“ De~ake su zbog neposlu{nosti, ~e{}e tukli,
skoro dok se ne zamom~e, kada se obi~no govorilo: „Digni ruke od
wih.“ @enska deca su re|e ka`wavana batinama jer su bila

poslu{nija, ali je bilo slu~ajeva da su ih nekad dobijala i pred
udaju. Uz batine naj~e{}a vaspitna mera je bila ekonomska presija,
svojevrsno ucewivawe, nekad surovije i od samih batina. Vaspitawem,
~iju osnovu je ~inila strogost i ka`wavawe, kod dece se razvijao
ose}aj strahopo{tovawa prema roditeqima, posebno ocu. Ono je
trajalo dok su primewivane mere. Za qubav, blagost i ne`nost je u
porodici bila „zaduèna“ majka, tako|e i baka. To je unekoliko
bilo uobi~ajeno i za dedove. Odnosi izme|u dede i unu~i}a su bili
posebno interesantni. Deda je voleo unu~i}e, kupovao im poklone
i {titio ih od batina i razli~itih kazni. Pogotovu je posebna
„vrsta“ qubavi postojala izme|u dede i unuka koji su fizi~ki
li~ili. Tada je deda unuku kupovao odelo kakvo je on nosio, samo
mawi broj. Onda je sli~nost bila jo{ o~iglednija i ve}a.
Srpska èna, okovana stegama patrijarhalnog morala, mogla
je da qubav i ose}awa nesmetano iskazuje samo deci, pa je svoju
ne`nost, uglavnom i kanalisala prema wima. Ali, uporedo s
re~ima punim qubavi i topline, pri~ala je i o Kosovu, Milo{u
Obili}u, devet bra}e Jugovi}a, Kara|or|u Petrovi}u, prenose}i
tako mla|im nara{tajima tradiciju naroda kojem su pripadali. Majke
su svojoj deci usa|ivale od najranijeg detiwstva „onaj rodoqubivo-
vite{ki ose}aj, sa kojim se smelo i veselo prilaè ìvot na oltar
Otaxbine, kada prilike zahtevale budu“ i tako im davale po~etne
i va`ne lekcije iz rodoqubqa. „Prilike“ su se ukazale po~ev od 1912.
godine, pa u nastavku slede}ih sedam godina. Kraqevina Srbija
vodila je ~ak tri rata, dva balkanska i rat protiv Austro-Ugarske,
koji je prerastao u svetski. Znamenita srpska kwièvnica Isidora
Sekuli} je 1912. godine uputila apel svim srpskim ènama da ne
budu samo pasivni i nemi svedoci burnih doga|aja: „Probudi se,
srpska èno, i kucni po srcu i ponosu i druge srpske ène, i po|ite
od ogwi{ta do ogwi{ta, i od gnezda do gnezda i pepelom gu{ite
vatre oko kojih se meku{ci greju i u gnezda bacajte decu koja se u
ime narodnog zaveta ne krste. Jer propast naroda je greh i èna i
dece, i kad se narod u korenu zatre, niko ne treba da preìvi. Jer
nad grobom naroda treba da se hore pesme ìvota novih qudi, a bez
traga i spomena, i {to dubqe u zemqi, treba da trunu mekane kosti
i bolesna srca onih koji su hteli da budu si}u{na epizoda
ozbiqnog i veli~anstvenog ìvota ~ove~anstva.“128
128
Isidora Sekuli}, Kako je upravo bilo? U: Nova Evropa, kw. 2 1921.
Isidora Sekuli} je opomiwala Srpkiwe, verovatno ne

slute}i da }e ~ak sedam godina biti svedok krvavih ratova. Sve
godina ratovawa bile su vreme kada je seoska porodica doìvela
vrlo teàk period stagnacije. Mobilisani su mu{karci u najboqim
godinama. @ene su stoga bile prinu|ene da prihvataju i obavqaju
pored svojih uobi~ajenih poslova i one koji su se do tada
iskqu~ivo ubrajali u mu{ke poslove i spadali u domen obaveza
mu{karca. Stoga je va`no napomenuti da je za vreme Prvog svetskog
rata èna u seoskoj porodici dobila jo{ vi{e zaduèwa od onih
koje je imala u normalnim okolnostima. U periodu odbrane otaxbine,
ène, majke i sestre su, pored obavqawa svih poslova u seoskom
doma}instvu, i{le u obilazak svojih najmilijih na borbenim
poloàjima. Natovarene te{kim, belim torbama od grubog platna,
i{le su desetine kilometara pe{ice da bi videle sinove, muève,
bra}u i donele im ne{to od preobuke i omiqenu hranu. Ova pojava
je bila vrlo ~esta. @ene nisu àlile truda i napora za jedan kratak
susret. Bio je to divan dokaz qubavi i odanosti.
U poznu jesen 1915. godine trupe Centralnih sila okupirale
su Kraqevinu Srbiju. Srpska vojska se ubrzano povla~ila preko
Albanije, ostavqaju}i za sobom vidqiv trag obeleèn mrtvima.
Raweni i bolesni vojnici, uglavnom demoralisani i zabrinuti,
vra}ali su se svojim ku}ama. Vojnici okupacionih trupa su ve} pri
prvim susretima sa srpskim stanovni{tvom pokazali da ne}e
prezati ni od ~ega. Neposredno po zavo|ewu okupacione uprave,
opqa~kali su mnogo èna i devojaka. Pokloni i darovi koji su sa
rado{}u spremani za svadbe ili sli~ne sve~ane i lepe prilike,
postali su plen tu|inskih vojnika. U izvorima je navo|eno da su se
u kolima punim opqa~kanih stvari mogli na}i i „powave, koùsi,
ko{uqe mu{ke i ènske, ~arape, vune prane i neprane, pa ~ak i
predene“. Kao {to se vidi, pqa~kali su sve {to su na{li, a {to se
moglo upotrebiti. @ene su bile i svedoci svakodnevnog internirawa
preostalog mu{kog stanovni{tva. U stranoj {tampi je slikovito
zabeleèno da gomile èna, prate}i svoje muève, koje odvode u
internaciju, „tr~e, zastaju i opet tr~e“.129
Dragi{a Lap~evi} je, dirnut veli~inom stradawa i snagom
srpske ène, pisao je o wenom tegobnom ìvotu i radu u okupiranoj
otaxbini: „I interesantna je stvar da su ène tako stra{no pogo|ene
i tako o~ajno usamqene, kao kurja~ice radile i podnosile svoju do
129
Vossische Zeitung, 20. 11. 1915, U: Na{e patwe i na{e borbe, @eneva 1918.
strahovitosti te{ku sudbinu.“130 I zaista, moè se slobodno re}i

da se za vreme okupacije u Srbiji sav teret rada svalio na ènska
ple}a. One su u novim okolnostima postale za{titnice svoje
porodice, ku}e, porodi~nog imawa i celokupne imovine i ~esto
jedine hraniteqke svoje dece. Od svih nabrojanih uloga, koje su za
ve}inu èna bile nove i nezamislive u ranijem ìvotu, najva`nija
i najteà bila je o~uvawe porodice i ku}nog ogwi{ta. Mu{karci
koji nisu odstupili sa srpskom vojskom mogu se svrstati u dve
skupine. Prvu su ~inili bolesni i raweni, pa samim tim i u
velikoj meri nesposobni za obavqawe te{kih poqskih poslova.
Drugu grupu ~inili su radno sposobni i zdravi mu{karci, biv{i
vojni obveznici, koji su se iz straha od internacije stalno skrivali.
Oni su bili samo jo{ jedna gladna usta koja je trebalo nahraniti,
a na ~iju se pomo} nije moglo ra~unati. Pouzdaniji oslonac ènama
i deci predstavqali su stariji mu{karci, koji su pomagali prema
svojim mogu}nostima.
Prvi svetski rat, kao i dva prethodna - balkanska, bili su
generatori velikih promena u seoskoj porodici. Takvom dru{tvu,
koje se zbog broj~ane premo}i lep{eg pola moè nazvati i ènskim
dru{tvom, Bugari i Austrijanci su od marta 1916. godine uveli niz
propisa i odredili razne kaznene mere za nepo{tovawe istih. Od
tada u svim porodicama bez mu{kih ~lanova, èna je postala pred-
stavnik porodice pred vojnom vla{}u, odgovorna za izvr{avawe
svih obaveza. Od marta 1916. je tu|inska vlast zapo~ela sa sistematskim
oduzimawem svih namirnica neophodnih za qudsku i sto~nu
ishranu, kao i za potrebe vojske. Kao prate}a mera i{ao je kuluk,
koji je podjednako poga|ao ène, decu i starce. Oni su prenosili
oduzete stvari, doturali neophodne provijante neprijateqskim
vojnicima na frontu i kopali {an~eve. Prilikom kulu~ewa ~esto
su odlazili po nekoliko meseci od svojih ku}a. Tada nisu dobijali
nov~anu naknadu za uloèni trud, a zapostavqali su i svoje redovne
poslove. @enama je mnogo teè od svih nametnutih obaveza padao
sam ~in okupacije, propast dràve i poraz srpske vojske. Da bi
demoralisao seosko stanovni{tvo, neprijateq je namerno {irio
glasine da su srpski vojnici izginuli ili pomrli po gudurama
Albanije. @ene, stanovnice dràve u kojoj je svaka generacija
doìvela po jedan rat, pa i one na nemirnom grani~nom podru~ju,
naviknute na pu{karawa s Arnautima i Turcima, sada je razdirala
briga za izbegle srpske vojnike. Neprijateq ipak nije mogao
130
D. Lap~evi}, nav. delo, 71.
sakriti vesti da srpska vojska, mada broj~ano prore|ena, jo{ uvek

postoji i da se oporavqa na Krfu. Me{tani sela su, iz dana u dan, sve
vi{e verovali u kona~nu pobedu srpskog oru`ja. Uporedo s vra}awem
vere u pobedu, po~eli su da govore o brzom povratku svoje vojske.
Ve}ina èna se, bez obzira na teàk ìvot, na pqa~kawe, maltreti-
rawe, brojne poqske i ku}ne poslove, nadala da je okupacija samo
privremeno zlo. U seoskoj porodici je, ve} od leta 1916. godine vladao
optimizam po pitawu ratnog ishoda. Obave{tajni oficiri, i
bugarski i austrougarski, ocenili su da su ène „opasne“ po wihovu
vlast. Bugarska vojna i civilna vlast smatrala ih je, pored sve{teni-
ka, za najve}u smetwu u sprovo|ewu bugarizacije.
Prvi svetski rat je prouzrokovao promene i u bra~nom ìvotu
seoske porodice. Karakteristi~na je, u ratnim okolnostima, u
ve}em broju pojava „ranih“ brakova i „divqih“ brakova. Razlozi se
nalaze u demografskim promenama, izazvanim stradawem mla|ih
mu{karaca. Usled ogromnih qudskih `rtava mnoge seoske porodice
su ostale bez najsposobnije mu{ke radne snage, koju je trebalo na
neki na~in nadoknaditi. Izlaz je pronalaèn u sklapawu braka, pri
~emu se nije obra}ala pa`wa na uzrast supru`nika. Starija devojka
je dolazila u ku}u ~iji je doma}in poginuo u ratu, za nedozrelog
mu{kar~i}a, kao neophodna radna snaga. Ova pojava bila je prisut-
na u celoj Srbiji. Po saznawu Mom~ila Isi}a, najvi{e je ovakvih
slu~ajeva bilo u isto~noj Srbiji, gde je kod vla{kog stanovni{tva,
usled primitivnosti i neprosve}enosti, i pre rata sklapano
mnogo ranih brakova. Nedovoqan broj odraslih mu{karaca za ènidbu
uticao je i na one porodice koje su morale da svojoj }erki dovedu
muà u ku}u da za zeta uzimaju golobrade mladi}e. Roditeqi su se
bojali da k}erka ostane neudata, a imawe bez mu{kog naslednika.131
U navedenim slu~ajevima ne moè se govoriti o samostalnom
izboru bra~nog druga. To je, zapravo bila voqa roditeqa, koja je u
ve}ini slu~ajeva, dominirala i u doba mira skoro u celoj Srbiji.
Roditeqi su pre svega vodili ra~una o ekonomskim interesima i
èleli da svoju }erku udaju u bogatu ku}u, odnosno da svog sina
oène iz „dobre“ ku}e, {to je obavezno pretpostavqalo i veliki
miraz. Miraz je bio i pravna kategorija, odnosno obaveza roditeqa
bila je i namirivawe ènskog deteta prilikom udaje. Rat i okupaci-
ja su izmenili qudi i wihove kriterijume, tako da se prilikom
sklapawa braka u znatnoj meri ucewivalo i insistiralo na velikom
131
M. Isi}, @ena u seoskoj porodici u Srbiji izme|u dva rata, U: Srbija u moderni-
zacijskim procesima 19. i 20. veka, 2, Beograd 1998, 183-200, 187, 188, 189, 195.
mirazu. I ovo cenkawe oko miraza stvarni je odraz izmewenih

dru{tvenih odnosa, nastalih usled pogubnog uticaja siroma{tva.
Ra~unalo se da }e {to ve}i miraz re{iti prisutne finansijske
probleme doma}instva. Materijalno propadawe seoske porodice
doprinelo je tome da se i sam ~in sklapawa braka posmatra kao
svojevrsna berza, na kojoj se moè zaraditi. Roditeqi su se stoga
mnogo „mu~ili“ da udaju }erke, jer je, kako su se àlili, svaki
potencijalni zet, „i najzadwi, i sluga, i „}oravi“ traìo miraz“.
Posebno za vreme okupacije, zbog velikog osiroma{ewa seoske
porodice, pove}ao se broj „dogovornih otmica“ devojaka. Dok su se
pre rata ove „otmice“ primewivale naj~e{}e kada roditeqi nisu
odobravali devojci udaju za mladi}a kojeg je ona izabrala, u ratu su
razlozi bili druga~ije prirode. Na taj na~in su roditeqi bili
po{te|eni tro{kova oko veridbe i svadbe, jer otetoj devojci otac
nije morao da pravi svadbu. Tako|e se kod drugih, kom{ija i rodbine,
stvarao utisak da nije u pitawu siroma{tvo i ra~unica. Istina,
bilo je i slu~ajeva pravih otmica devojaka, naj~e{}e zato {to
roditeqi nisu odobravali brak. De{avalo se da mladi}i nisu
prezali od otmice, da bi se oènili lepom ili bogatom devojkom
sa velikim mirazom.
U ratnim okolnostima do{lo je do pove}awa broja „divqih“
brakova. Postojalo je vi{e razloga za ovakvu formu zajedni~kog
ìvota. Prvi i naj~e{}i razlog je bio taj {to mu{karac i èna
nisu imali pravo na sklapawe braka. U izvorima je zapisano da
sve{tenici nisu pristali da zakqu~e brak zato {to su budu}i
supru`nici jo{ uvek bili u braku, odnosno imali su ìvog
bra~nog druga, koji se trenutno nalazio u internaciji ili na
frontu. De{avalo se da mladoèwa i nevesta nisu doneli potrebna
dokumenta. Bio je i veliki broj lica koja nisu mogla da ìve u
zakonitom braku usled odredbi crkve o godinama kada se sklapa
punovaàn brak - maloletna lica, i osobe koje su „pre{le“ godine
kada se mogu ven~ati, pa nisu imale pravo na brak bez odobrewa
vi{e crkvene vlasti. Ranije bra~no ispitani mladi}i sa drugom
devojkom, i devojke sa drugim mladi}em morali su prvo poni{titi
prethodni ispit, da bi mogli da sklope punovaàn brak.132
132
AS, VGG, vi{e dokumenata iz XIV i XVIII odeqewa. Radi ilustracije citira}emo
jedan spisak „vanbra~no ìve}ih lica“ u selu Markovcu i Stojniku: „Trifun
Radosavqevi} sa Gospavom }erkom Radoja Star~evi}a iz Ora{ca. @ive u divqem
braku od meseca marta ove godine. Nisu ven~ani zato {to je Trifun interniran,
ina~e nema smetwe za brak. Milan Markovi} iz Jagwila do{ao je u ku}u Stanojke
udove po~. Milutina Jankovi}a iz Markovca i bra~no je ispitan ali nije ven~an
Za vreme rata je nepismena i neprosve}ena seqanka postala

svojoj deci jedini roditeq, i otac i majka. Ona je i u mirno doba
bila zaduèna za negu i vaspitawe dece, ali je otac bio prisutan i
neprikosnoven autoritet u o~ima dece. U ratno vreme, majka je
~esto nailazila na te{ko}e u vaspitawu dece. Ovo je pogotovu
vaìlo za odrasliju mu{ku decu, koja su majku doìvqavala kao
ne`nu i ose}ajnu osobu, nasuprot ocu koji je bio oli~ewe strogosti.
U ovom vremenskom periodu deca u ve}ini seoskih naseqa nisu
i{la u {kolu. To je pogotovu vaìlo za planinska sela. [kole su
uglavnom postojale u selima koja su bila ekonomski razvijenija i
na raskrsnicama va`nih puteva. U {kolu, su u ve}ini slu~ajeva,
i{la mu{ka deca, mada su zabeleèni slu~ajevi da su i ènska
deca poha|ala nastavu. De~aci i devoj~ice su u {koli dobijali
neku vrstu znawa. U~iteqi su insistirali na vaspitawu, koje je
ponekad sli~ilo vojnoj obavezi. Ovakva strogost u~iteqa imala je
i dobru stranu, jer je znatno olak{avala majkama da svoju decu drè
pod kontrolom.
zato {to nije kod ku}e ve} je srpski soldat, imaju jedno dete u divqem braku od 2
godine. Rajko Radosavqevi} sa @ivanom }erkom Qubomira Leki}a iz Markovca.
@ive u divqem braku od pre 3 godine. Nisu ven~ani zato {to izme|u wih postoji
srodstvo u petom stepenu (dvorodno). Imaju jedno dete od 2 godine. Mili}
Sre}kovi} sa Danicom }erkom Svetozara Dobri~i}a iz Stojnika. @ive
vanbra~no od februara ove godine. Nisu ven~ani zato {to je Mili} interniran,
ina~e smetwe nema. \ur|e Bori} sa Qubicom udovom po~. Vladimira Radulovi}a
iz Stojnika. @ive vanbra~no od aprila ove godine. Bra~no su ispitani i ven~a}e
se oko 15. jula t. g. Smetwe nemaju. êdomir M. Jovanovi} sa Vidosavom }erkom
Drage Marjanovi}a iz Ranilovi}a. @ive vanbra~no od maja ove godine. Nisu
ven~ani zato {to je êdomir maloletan nema propisan broj godina. @ivadin
@ivkovi} sa Natalijom }erkom Sre}ka Jokovi}a iz Stojnika. @ive vanbra~no od
maja ove godine. Bra~no su ispitani, ven~a}e se kroz 15 dana, smetwe nema.
Milosav Q. Jovanovi} sa Milicom @ivkovi} iz V. Ivan~e. @ive vanbra~no od
maja ove godine. Smetwe nemaju, javili su se meni za ven~awe i bi}e ven~ani kroz
15 dana. Veqko Simi} sa Jovankom udovom po~. Milovana Markovi}a iz Stojnika.
@ive vanbra~no od marta meseca ove godine. Nije ven~an zbog toga {to je pre{ao
godine i on i èna, a ina~e nije mi se hteo nikako javiti niti se javqa. Pre ove
ène doveo je bio drugu ènu pa je oterao i uzeo ovu Jovanku. @ivan Blagojevi}
sa Darinkom }erkom Tatomira Jovanovi}a iz V. Ivan~e. @ive vanbra~no od
decembra meseca 1915. g. Nije ven~an zato {to je ranije bra~no ispitan sa drugom
devojkom i treba taj ispit uni{titi, ina~e druge smetwe nemaju. Mladen Peri{i}
sa ènom Leposavom Milo{a Stamenkovi}a iz Kragujevca. @ive vanbra~no od
maja meseca ove godine. Nisu ven~ani jer oboje su pre{li godine, Mladen ima 70
godina a èna 55 godina i nemaju prava na brak bez odobrewa vi{e crkvene vlasti.
Javqao mi je se i molio da podnesem predlog, da mu se odobri ven~awe.“ AS, VGG,
XIV/50, Spisak vanbra~no ìve}ih lica u Markovcu i Strojniku, 4. jula 1916,
sve{tenik Filip Blagojevi}.
U seoskim porodicama je mnogo èna ostalo bez muèva.

Brojne su bile udovice i u zadru`nim i u inokosnim porodicama.
Wihova sudbina je bila razli~ita. Zabeleène su pojave da su se
neke, prete`no mlade, naj~e{}e bez potomstva, vra}ale u roditeqsku
ku}u. Udovice u inokosnim porodicama su bile prinu|ene na stalan
rad da bi prehranile svoju decu. Udovica, posebno mlada èna, je u
zadruzi nosila svoj krst: ose}ala se neza{ti}enom u zajednici, u
kojoj su jedino mu{karci imali sva prava i istovremeno je ose}ala
kompleks nezadovoqene potrebe za mu{karcem. Po op{teprihva-
}enom mi{qewu, udovice su smatrane za veliko zlo i ~esto su bile
deùrni krivci za nepoèqne pojave, kao {to je {irewe nemorala
na selu i brè raspadawe seoskih zadru`nih porodica.
Naravno da se za prate}e pojave rata kao {to je relativizaci-
ja morala ne mogu optuìti samo udovice, jer bi to bilo neta~no.
Tome su doprinosile i ène ~iji su muèvi bili privremeno odsutni,
a one se prepustile „slobodnijem“ ìvotu. Stoga je jedna od posledica
rata, koja }e se iskazati naro~ito u prvim poratnim godinama, bio
veliki broj pokrenutih brakorazvodnih parnica. Va`no je primeti-
ti da se za „nemoral“ osu|uju samo ène, dok su mu{karci potpuno
bezgre{ni. U ratu je proces deobe zadru`nih porodica bio ubrzan
na jo{ jedan na~in. Znatan broj udovica odvojio se od zadruge. U
nekim slu~ajevima je sama udovica èlela deobu kako bi se mogla
preudati ili boqe organizovati svoj i ìvot dece, ~esto uz pomo}
rodbine. Bilo je i slu~ajeva kada je kod preostalih ~lanova zadruge,
naj~e{}e kod èna - jetrva, preovladavalo mi{qewe da je boqe da
udovica ìvi sama sa svojom decom, „a oni }e joj pomagati“.
Dugogodi{we ratovawe je, pored promena u bra~nom ìvotu,
izmenilo ekonomski poloàj ène u seoskoj porodici. Ve} u toku
rata ona je, usled mobilizacije mu{karaca, pored uloge majke i
doma}ice, prihvatila na sebe i skoro sve „mu{ke“ poslove.133 @ena
je izdràla tri godine pod okupacijom, neza{ti}ena i ostavqena
na milost i nemilost austrougarskoj i bugarskoj vojsci, izloèna
oskudici u najosnovnijim ìvotnim potrebama, i brojnim drugim
133
I savremenici su to opisali: „[ta su izdràle jadne seqanke rade}i te{ke
poslove, ~ak i poslove koje su do tada samo qudi radili. Orale su, kopale, sejale,
`wele, plastile, radile od jutra do mraka, ~esto gowene bajonetom i kundakom,
samo da bi neprijateq {to boqu ètvu imao. Gajile su stoku, krile i mu~ile se,
pa ~esto i glavom pla}ale, ako su htele sakupiti i za{tititi svoju imovinu. Na
kuluk su i{le, kamewe vukle, xakove tovarile i najteè poslove radile, bez
ikakvog priznawa od obesnog neprijateqa, a uz to su jo{ i porez pla}ale, ratne
zajmove davale i hranile onu soldatesku po selima.“ (Pravda, 11. oktobar 1918, 1.)
nevoqama. Uz to, stalno u brizi za najmilijima, koji su se nalazili

na Solunskom frontu i u internaciji, i u tuzi i bolu za poginulima
na rati{tu. Ona je sa~uvala ku}ni prag i porodicu i do~ekala oslobo-
|ewe, pokazav{i se dostojnom srpskih vojnika.134
@ene su, godinama rade}i danono}no sve poqske i ku}ne
poslove, uspevale da obezbede sve {to je bilo neophodno za ìvot
jedne porodice. Naravno, postojale su izvesne razli~itosti izme|u
seoskih naseqa i uslova u kojima su stanovnici ìveli. Postojala
su seoska podru~ja na kojima su se u prvoj fazi rata najduè vodile
borbe protiv austrougarske, nema~ke i bugarske vojske. U ovim
predelima su bile upropa{}ene obradive povr{ine zemqi{ta,
tako da je trebalo uloìti vi{e napora da bi se zemqi{te osposobi-
lo za ponovnu obradu. Razli~ite su bile prilike u austrougarskoj
i bugarskoj okupacionoj zoni, bez obzira na to {to je i jedna i druga
vlast odredila obaveze seqaka prema vojnoj vlasti. Postojale su
osobenosti u podru~jima gde je bio prisutan oruàni pokret otpora
srpskog stanovni{tva. Tu su seqaci svoje poqoprivredne proizvode
davali srpskim gerilcima - ~etnicima. Po ugu{ewu ustanka, surovo
su stradali u kaznenoj ekspediciji, pri ~emu su, osim pqa~kawa
bili izloèni i potpunom uni{tewu doma}instava. Porodice su
ostajale bez ku}a i pomo}nih zgrada, bez hrane i odevnih predmeta, a
nije bio mali broj onih koji su ubijeni. Kada se sve ovo ima u vidu,
moè se shvatiti koliko je napora trebalo uloìti da bi se obezbe-
dilo ono najnu`nije za potrebe ishrane, da se ne umre od gladi.
Dugogodi{we ratovawe, koje je poslove seoskog doma}instva
ostavilo ènama, izazvalo je i primetne promene u wihovom pona-
{awu. Uspe{no zamewuju}i mu{karce u skoro svim poslovima, one
su se po~ele da ih opona{aju i u nekim drugim stvarima. Ono {to
je do pre rata bilo prava retkost, postalo je svakodnevno. Pi}e, ciga-
rete i psovawe sada su bili obele`je èna. Mnoge devojke i mlade
ène su u odsustvu mobilisanih mladi}a postale slobodnije u svom
polnom ìvotu, pa su se ~e{}e upu{tale u qubavne avanture. Posle-
dice su bile u~estale vanbra~ne veze, pa i deca za~eta u takvim
vezama. I po oslobo|ewu je znatan broj èna i devojaka nastavio sa
navikama ste~enim za vreme okupacije. Devojke nisu mnogo strahovale
134
„U ratu je seqanka poloìla ispit. Pala je gordost muèva i sinova, one su
prihvatile sve poslove. Sve mu{ke poslove. Orale su i porez pla}ale, pazar
vezivale i ~inovnike podmi}ivale. Muèvi su se vratili sa ru{ila~kog dela i
na{li sve u redu. Postideli se malo qudi, èna-seqanka je bila ~ovek. Vi{e
nego ~ovek: bila je radnik, organizator.“ (Dragoqub Jovanovi}, Seqak - svoj ~ovek,
Beograd 1997, 107.)
od toga da }e ostati neudate. Bile su potpuno svesne da su nezamenqive

zbog uloge koju imaju u porodici, kao i da u brak unose radnu snagu,
posebno neophodnu posle rata. O takvom izmewenom pona{awu
èna u seoskoj porodici pisali su i skoro svi na~elnici okruga u
redovnim tromese~nim izve{tajima. Tako je na~elnik beogradskog
okruga, mislimo preo{tro, pisao o prilikama u okrugu od aprila do
jula 1921. godine: „Moral èna na selu srozao se do krajwih granica.
Taj pojav, da vi{e ni mati, ni sestra ne uìvaju onaj uzvi{eni glas koga
uìvahu do rata, razorno je uticao na ku}nu zadrugu.“ Istovremeno,
wegov kolega, na~elnik smederevskog okruga, izve{tavao je o
nemoralu i pojavi vanbra~nih veza kao o navici ste~enoj u ratu. I
u vrawskom okrugu je bio veliki broj brakorazvodnih parnica i
ra{iren vanbra~ni ìvot, a usled toga i dosta dece ro|ene van
braka. Na~elnik zlatiborskog okruga, izve{tavaju}i 12. marta 1920.
godine okru`nog fizikusa, napisao je da u srezu ima 73 vanbra~na
deteta. Sli~no stawe u ka~erskom srezu obja{wavalo se: „Posle
evropskog rata ostalo je u Ka~eru mnogo udovica. Sve one, koje su
bile mla|e, a nisu se zarodile, vratile su se rasko{nom nemoralnom
ìvotu ìve}i sa qudima, koji ve} imaju ènu - odnosno porodicu.
Ne{to takav ìvot, a ne{to odsustvo muèva za vreme rata uticali
su da je 1920. godine u celom Ka~eru bilo oko 40 brakorazvodnih
parnica - razvoda braka.“135
Druga~iju vrstu promene doìvele su ène koje su u~estvo-
vale u pokretu otpora u okupiranoj Srbiji. Ovaj pokret postojao je
i u bugarskoj i u austrougarskoj zoni, i u rano prole}e 1917. prerastao
je u ustanak.136 Obave{tajni oficir vojske Monarhije je primetio:
„Seosko stanovni{tvo je prividno nezainteresovano za sada{we
prilike, ali u sebi ono misli druga~ije /.../ Srbinu je stalno pred
o~ima da mu mi govorimo samo ono {to je nama u interesu. On
slu{a i pri~iwava se savitqiv, ali tako postupa jedino zato {to
se boji kazne. Bio obrazovan ili ne, on u nama jedino vidi nasiqe.“137
135
136
Pokret otpora u Srbiji i wegovu duboku ukorewenost u masi seoskog stanovni{tva
moèmo razumeti jedino ako imamo na umu svu surovost okupacionih uprava, i
austrougarske, a posebno bugarske. Delatno{}u vojne vlasti bili su u potpunosti
ugroène osnovne vrednosti srpskog naroda, dràve i dru{tva. Da bismo otkrili
motive koji su Srbe pokrenuli na oru`je, moramo ih posmatrati u sistemu vrednosti
i ideja onda{weg vremena. Andrej Mitrovi} je naveo nekoliko razloga, koji su i
u prole}e posledwe ratne godine pokrenuli ~ete u Srbiji: „Ove ~ete su delovale
kao spontano stvorene oruàne grupe koje je nekad vodio prkos, nekad avanturizam,
ali najvi{e patriotizam.“ (A. Mitrovi}, Ustani~ke borbe, 512)
137
A. Mitrovi}, Ustani~ke borbe, 90.
Spremnost èna na razli~ite vrste potpore pokretu otpora

nalazi potvrdu u izve{tajima okupacionih vlasti, da su u sukobu
sa srpskim nacionalnim ustankom u kome u~estvuju svi koji mogu da
nose oru`je. @ene su, kao najbrojnija kategorija sanovni{tva u
okupiranoj Srbiji, postale akteri u va`nom istorijskom doga|aju
kakav je bio Topli~ki ustanak. Time su doìvele transformaciju,
postav{i ~inilac istorijskog doga|aja, za razliku od osoba sa
redukovanim zakonskim pravima, kakve su bile pre rata. @ene su i
pre ustanka pruàle pomo} ~etnicima, daju}i im hranu i odelo.
One su u toku bune prvenstveno imale razna zaduèwa u pozadini, ali
je bilo i onih koje u borbama nisu zaostajale za mu{karcima.
Zavisno od potreba koju su nametali doga|aji, bile su kuriri,
obave{tajci, negovale rawenike u improvizovanim bolnicama, po
{umama i u ku}ama, snabdevale borce ìvotnim namirnicama,
oru`jem i municijom. Osim toga, bile su i jataci, bodrile su mu{karce
i davale veliku moralnu podr{ku. Neke su se prikqu~ile pokretu
otpora jo{ pre ustanka - zbog maltretirawa od strane vojnika oku-
pacionih sila i da bi bile zajedno sa bra~nim drugom. @ene su,
ponete stihijom op{tenarodnog pokreta, u velikom broju u~estvo-
vale u napadima na gradove. Borile su se u Ibarsko-kopaoni~kom,
Jablani~kom i Centralnom odredu. Zavisno od ja~ine ustani~kih
borbi, ène i devojke su se selile iz jednog odreda u drugi.
Po ugu{ewu ustanka, na teritorije koje su ~inile takozvanu
„komitsku dràvu“ krenula je kaznena ekspedicija, sastavqena od
regularne vojske i neredovnih (komitskih) ~eta. U umirivawu
pobuwenih krajeva vojnici Centralnih sila nisu po{tedeli pri-
padnice ne`nijeg pola. Naprotiv! Oni su ène podvrgli slede}im
oblicima represalija - ubijawu (streqawe, ve{awe, klawe, spaqi-
vawe), silovawu, batinawu, raseqavawu, vo|ewu u potere, interni-
rawu, zatvarawu i pqa~kawu. Stanovnice Kosani~kog i Jablani~kog
sreza, koji su bili „ìà“ ustanka, osetile su strahovite posledice.
Sigurno je najvi{e ubijenih, u planinskom selu Gajtanu. Na perife-
riji teritorije obuhva}ene ustankom bilo je mawe postradalih. Na
spiskovima ubijenih nalaze se 452 imena. Moramo naglasiti da
ovaj broj treba prihvatiti s rezervom, zbog nepotpunosti sa~uvane
izvorne gra|e. Kona~an broj ubijenih i silovanih èna je veoma
te{ko utvrditi.138
138
B. Mladenovi}, @ena u Topli~kom ustanku.
Gradska porodica
I u XX veku grad je u Srbiji bio centar dru{tvenog, kulturnog

i politi~kog ìvota. U gradskim naseqima je na po~etku novog
veka do{lo do burnog razvoja privrednog ìvota. Bez obzira na to {to
su u gradu ìveli qudi koji su bili nosioci i kreatori dru{tvenih
promena i modernizacije, u porodici je i daqe preovladavala
tradicionalna raspodela mu{kih i ènskih uloga, poznata od
davnina. U nekim porodicama je lagano zapo~eo proces modernizaci-
je u odnosima izme|u mu{karca i ène, ali su, u celini gledano,
jo{ uvek opstajali tradicionalni odnosi. Znalo se da je du`nost
mu{karca, muà i oca, da obezbedi egzistenciju porodici, a ène,
supruge i majke, da brine o poslovima u doma}instvu. I u gradu je
èna bila glavni oslonac porodici, doma}ica i majka. @ena je, po
slovu zakona, bila u neravnopravnom poloàju sa mu{karcem,
nedovoqno emancipovana i uglavnom neobave{tena o delatnosti
svog muà. Ona ~esto nije mogla da razume ni posao svog supruga, a
jo{ mawe javne i politi~ke poslove. Malo druga~iji, unekoliko
boqi poloàj, koji se pre svega ogledao u mawem fizi~kom radu,
imale su ène iz bogatih porodica. One su dosta pa`we i vremena
posve}ivale ènskoj deci, pogotovu onoj koja se nisu {kolovala.
Majke su u~ile }erke da obavqaju doma}e poslove i pomagale im u
spremawu miraza. Najimu}nije ène su imale dosta slobodnog vre-
mena, koje su uglavnom provodile u razgovorima sa ro|akama i
kom{inicama, {to se na selu ili siroma{nim ènama u gradu
gotovo nije moglo desiti.
@ena je u srpskom dru{tvu, u kome je dominirao mu{karac,
bila slabo socijalno pokretqiva. Tome je doprinela apsolutna
posve}enost i okrenutost porodici, ro|acima, prijateqima i
kom{ijama, pa samim tim i potpuna zatvorenost prema spoqnom
svetu. Varo{ki mentalitet nije ni pretpostavqao a kamoli
tolerisao pona{awe koje je iskazivalo otvorenost i poku{aj
odstupawa od ve} odre|enih, nepisanih ali prihva}enih dru{tvenih
pravila. Stoga je ìvot osobe ènskog pola, bez obzira da li je u
pitawu èna, devojka ili devoj~ica, tekao u krugu porodice,
kom{iluka i bliìh ro|aka i na taj na~in je {titio od praznih
„~ar{ijskih“ pri~a. êtiri zida bila su na neki na~in za{tita
devojkama i ènama od ogovarawa i prepri~avawa koja je gradska
patrijarhalna sredina prihvatala bez provere kao potpunu istinu.
Svaki „pripoveda~“ je u pri~e unosio poneko svoje shvatawe i
opaàwe, a ~esto dodavao i neke pikanterije, onoliko koliko mu je

bila bujna ma{ta. Devojka je stoga, u ve}ini slu~ajeva, prvi put
napu{tala ku}u tek prilikom udaje, izme|u {esnaeste i dvadesete
godine. Ve}ina èna, i u prestonici i u drugim gradskim naseqi-
ma, svoju dru{tvenu ulogu obavqala je iskqu~ivo u krugu poro-
dice. Smatralo se da je èna „ostvarila“ sebe ako je bila dobra
majka i supruga.
@ivot u gradskom nasequ pruào je ve}u mogu}nost {kolo-
vawa i ènskoj deci, pre svega iz porodica koje su pripadale
eliti. Tako je pri kraju XIX i na po~etku XX veka lagano zapo~eo
proces u kome èna nije vi{e samo obavqala ku}ne i porodi~ne
poslove, ve} je po~ela da pronalazi svoje mesto i ulogu u dru{tvenom
ìvotu. U po~etku su za devojke i ène bila „rezervisana“ zani-
mawa u~iteqice i babice. Vremenom se sve vi{e {irio krug zani-
mawa u kojima èna „postaje osoba od imena“.139 Ove ène su imale
progresivnu ulogu, jer su unosile evropski duh u pona{awe i odevawe,
uop{te u svakodnevni na~in ìvota srpske gradske porodice.
Na osnovu izvora moè se utvrditi da su obrazovane ène
bile ipak u mawini. U Beogradu je ìvelo najvi{e èna koje su se
{kolovale i u inostranstvu zavr{avale fakultete.140 U unutra{wosti
su takve ène bile prava retkost, dok su ve}inu ~inile ne{kolovane,
zaokupqene poslovima i obavezama. Moè se uop{teno re}i da je
devedesetih godina XIX veka u Srbiji bilo veoma malo visoko{kolo-
vanih èna. Potrebe dru{tva i ~esto negativan odnos prema ènskom
obrazovawu ometali su razvoj ènske inteligencije, pogotovu one
{kolovane u granicama Srbije. Malobrojne devojke iz bogatijih i
vi|enijih ku}a odlazile su na zapadnoevropske univerzitete, u
[vajcarsku, Francusku, Nema~ku, ali i Austro-Ugarsku i Rusiju.
Ve}ina wih se po zavr{etku studija vra}ala u domovinu i
zapo{qavala u privatnoj ili u dràvnoj slu`bi, ali bez titule.
Situacija je unekoliko, u pozitivnom smislu, izmewena po~etkom
pro{log veka. Ve} od osnivawa Univerziteta u Beogradu, zakonom
je bilo dozvoqeno i regulisano redovno studirawe osoba ènskog
139
Miroslav Peri{i}, @ena u dru{tvenom ìvotu grada u Srbiji krajem XIX
veka, u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, Poloàj ène kao
merilo modernizacije, 2, Zbornik radova Instituta za noviju istoriju Srbije,
Beograd 1998 , 213, 216, 217.
140
Qubinka Trgov~evi}, O studentkiwama iz Srbije na stranim univerzitetima
do 1914. godine, u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, Poloàj
ène kao merilo modernizacije, 2, Zbornik radova Instituta za noviju istoriju
Srbije, Beograd 1998, 83-100.
pola, koje su u ènskim gimnazijama poloìle maturu. Tokom vreme-

na je bilo pravno ure|eno i wihovo zaposlewe u dràvnoj slu`bi.
Pred Prvi svetski rat je u srpskoj dràvi bilo èna intelektualki,
pogotovu onih sa zavr{enim Filozofskim fakultetom, koje su
imale dovoqno potencijala da se ravnopravno sa mu{karcima ukqu~e
u dru{tveni i kulturni ìvot zemqe.141
Za sklapawe gra|anskog braka, koji bi imao obele`je
uspe{nog, preduslov je bio postizawe odre|enog dru{tvenog sta-
tusa i materijalnog bogatstva. To se na neke slojeve dru{tva vi{e
odnosilo, dok je na druge u mawoj meri, ili uop{te nije uticalo.
Zakon o ènidbi je, na primer, obavezivao oficire na odre|eni
dru{tveni status. Ostali ~inovnici, naro~ito u prestonici, sami
su hteli da pre ènidbe dostignu odre|eni nivo ìvotnog standarda.
Brakovi su uglavnom sklapani unutar postoje}ih dru{tvenih
grupa, u ve}ini slu~ajeva izme|u pripadnika istih grupa, sli~nog
imovinskog stawa i ugleda. Brakovi su sklapani i unutar istih
profesija i tako su porodi~ne veze uklapane u ve} postoje}e
dru{tvene i poslovne veze. Najbrojniji deo gradskog stanovni{ta
~inili su mladi i radno sposobni qudi, stari izme|u 20 i 35 godina.
Bilo je vrlo malo osoba starijih od 60 godina. Mu{karaca je bilo
osetno vi{e od èna. Brak su prete`no sklapale osobe generacijski
bliske, po pravilu stariji mladoèwa i mla|a nevesta. Brakovi
devojaka s ranije oèwenim mu{karcima bili su ~e{}i od brakova
mladi}a s ranije udavanim ènama. Mladi}i koji su stupali u brak sa
ènom koja je ranije bila udata obi~no su bile kalfe, koji su se
ènili svojim gazdaricama. Brakovi s ve}om razlikom u godinama
bili su malobrojni, a zanemarqivo mali broj sklopqen je izme|u
mla|eg mu{karca i starije ène. Skoro sva deca u gradovima bila
su ro|ena u braku.
U braku se od ène o~ekivalo da bude posve}ena porodici,
da brine o deci i vaspitava ih, razvija religiozna ose}awa kod
~lanova porodice, qubav prema Bogu i crkvi. @ena je, posebno,
trebalo da udovoqava razli~itim potrebama ~lanova porodice.
Apsolutni gospodar u ku}i bio je mu{karac, dok je èna, pored
biolo{ke uloge, koja je svakako najva`nija, imala i dru{tvenu i
141
Maja Nikolova, [kolovawe ènske mladeì u Srbiji do 1914, u: Srbija u moderni-
zacijskim procesima 19. i 20. veka, Poloàj ène kao merilo modernizacije, 2,
Zbornik radova Instituta za noviju istoriju Srbije, Beograd 1998, 73-82 ; Nedeqko
Trnavac, Indiferentnost prema {kolovawu ènske dece u Srbiji 19. i 20. veka,
u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, Poloàj ène kao merilo
modernizacije, 2, Zbornik radova Instituta za noviju istoriju Srbije, Beograd
1998, 55-72.
vaspitnu. Mu{karac je obavqao poslove, putovao i donosio odluke u

porodici. Wegovu re~ su uku}ani uglavnom uvaàvali i prihvatali
je. Ni jedna va`nija odluka nije mogla biti doneta bez wegovog
znawa i pristanka. Od mudrosti oca zavisila je budu}nost dece,
k}eri i sinova. @ena je najvi{e vremena provodila u ku}i, brinula
se o ku}nim poslovima, na~inu ishrane, po{tovawu obi~aja, odràvawu
tradicije, primeni narodne medicine u svakodnevnom ìvotu. Ona
je, pored toga, bila i „stub“ porodice, simbol {tedqivosti, umerenog
na~ina ìvota i ~uvar ugleda porodice. @ena se uglavnom nije
protivila muèvqevoj voqi, iz razloga straha, poniznosti ili
qubavi. Ukoliko se nije pridràvala pravila patrijarhalnog
dru{tva, dolazilo je, mada relativno retko, do razvoda braka.
Razlozi su naj~e{}e bili: neverstvo, skitwa i sklonost alkoholu.
Poloàj razvedene ène i razvedenog mu{karca u srpskom dru{tvu
nije bio isti. @ena se naj~e{}e vra}ala u roditeqsku ku}u. Za
takvu ènu u srpskom jeziku postoji izraz raspu{tenica, prete`no
peòrativnog zna~ewa. @ena koja je po povratku u ku}u svojih
roditeqa, ìvela ìvot bez sadràja, u mnogo je teèm poloàju
od razvedenog mu{karca - mawe je prihvatqiva za druèwe, obi~no
nosi te{ko breme odgovornosti zbog rasturawa braka i krivicu
{to je do toga do{lo. Posebna je pri~a bila sa ènama koje su
imale decu. Usled razvoda braka one su ostajale bez dece i ~esto im
je bilo uskra}eno da decu pose}uju i vi|aju.
Kada govorimo o strukturi gradske porodice, ona je u XIX
veku inokosna. U gradu su preovladavale inokosne porodice i
sama~ka doma}instva. Prose~na inokosna porodica u gradu bila je
ne{to mawa od inokosne porodice na selu. Pro{irene porodice,
koje su pored bra~nog para i wihove dece ~inili i roditeqi ili
oèwena deca i unuci ili neki drugi srodnici, bile su u gradskim
naseqima malobrojne. Obi~no je 5 odsto, najvi{e 10 odsto porodica
bilo pro{ireno, i to ~esto ne roditeqima ili oèwenim sinovima
i unucima supru`nika, ve} drugim srodnicima iz wihove generacije.
Pro{irivawe porodice srodnicima iz generacije supru`nika
bilo je ~e{}e, jer su oni koji su se u gradskoj sredini ve} sna{li
pomagali doseqenim srodnicima u prvom periodu po naseqavawu.
Za gradsku porodicu karakteristi~no je prisustvo nesrodnika,
odnosno veliki broj slugu i {egrta koji su radili u trgova~kim,
zanatlijskim i ~inovni~kim porodicama. Inokosnih porodica
najvi{e je bilo kod stanovni{tva koje se bavilo zemqoradwom.142
142
B. Miqkovi}-Kati}, nav. delo, 61.
Za vreme Svetskog rata do{lo je do velikih i naglih promena

u ulozi ène u dru{tvu, a samim tim i wenog poloàja. Dogodila
se svojevrsna transformacija ène, time {to je okolnostima bila
naterana da, pored onih redovnih, koje su oduvek bile u wenoj
„nadle`nosti“, prihvati i mu{ke poslove i obaveze. @ena je
postala i predstavnik porodice pred novom vla{}u, a svojoj deci
i otac i majka, i vaspita~ i lekar i u~iteq i osoba koja pruà
qubav, podr{ku i za{titu. Stoga se slobodno moè re}i da je u
ovom va`nom periodu u srpskoj istoriji èna postala u~esnik
istorijskih doga|aja.
U svojevrsnom ènskom dru{tvu, kakvo je bilo srpsko za
vreme rata i okupacije, i pripadnice slabijeg pola su bile
izloène raznim vrstama maltretirawa. êsto se de{avalo da je
okupator sudio ènama zbog kriti~kih izjava, koje su tretirane
kao verbalni delikt i o{tro ka`wavane, kaznom zatvora ili
internirawem.143 Pri tom nisu uzimali u obzir wihovu porodi~nu
situaciju, da li su imale malu decu i da li je postojala osoba koja
moè brinuti o nedorasloj deci ~ija je majka osu|ena na kaznu.144 U
onovremenom srpskom dru{tvu, ène su svakodnevno iskazivale
zabrinutost zbog poraza vojske, ~iju su uniformu nosili wihovi
najbliì - o~evi, bra}a, sinovi, muèvi. Bile su prinu|ene na
svakodnevno snalaèwe kako bi zaradile hleb svojoj deci. Mnogima
su u ratu poginuli najbliì i wihovo du{evno raspoloèwe
najboqe je predstavqala crna boja. O te{kom ìvotu ve}ine èna
iz gradske porodice slikovito svedo~i bele{ka savremenice:
„@alosno je gledati duge redove na{ih èna s metlama i lopatama
kako gladne i pocepane ~iste ulice od slame, sena i |ubreta.
Vojnici s pu{kama stoje s obe strane ulice, i straàre. U podne,
kad se ovim bednim ~ista~icama izdaje tvrd, crn hleb, straàr
komanduje mirno. One moraju da podignu ruke u vis i da hvataju
hleb, koji im se dobacuje. Koja je spretna, uhvati ga; koja nije,
proma{i, hleb se otkotrqa, a gladna ~ista~ica ga uzima sa zemqe,
bri{e o prqavu haqinu i halapqivo jede. Nemci se pona{aju kao
okrutni i nemilosrdni gospodari na{e zemqe, imovine i ìvota.“145
Mnoge ène iz najuglednijih srpskih gra|anskih porodica, koje su
~inile dru{tvenu elitu, tako|e su bile u novim okolnostima
143
144
Zorka Raki}, u~iteqica iz Gorweg Milanovca bila je osu|ena na pet godina
zatvora zbog „veleizdaje“ i „rovarewa“ protiv Monarhije. (AS, VGG, XVII /1439,
K. Nr. 7588).
145
S. Mihajlovi}, nav. delo, 87.
prinu|ene da se pona{aju po pravilima vojne vlasti. Zabeleèno

je da su neke od wih morale da li~no ~iste ulicu ispred svojih
ku}a. Jednom prilikom nai{ao je neki oficir vojske crno-ùte
Monarhije i videv{i gospo|u iz ugledne srpske porodice da
obavqa poslove koji nisu prili~ili osobi wenog ranga, rekao da
odmah prestane sa radom. Ona je prosto pre~ula te re~i i prezrivo
rekla: „Ja sam jo{ neko vreme u ropstvu, ali }e i to skoro pro}i!“146
Bez obzira na to {to je najve}i broj èna bio ne{kolovan, zaokupqen
doma}im poslovima i obavezama i nije mogao da razume aktuelne
doga|aje, one su imale razvijenu nacionalnu svest, nastalu u
dugogodi{woj borbi za stvarawe srpske dràve. Iz te svesti je
proizilazilo i duboko uverewe da za slobodu otaxbine nikakve
`rtve nisu velike. Stoga su ène u svakoj prilici pokazivale da
ne prihvataju novonastalu situaciju. Mnogo je primera o tome da su
Srpkiwe ostale hladne prema poku{ajima vojnih vlasti da ustanove
neku vrstu druèwa i okupqawa. Austrijanci su u prestonom gradu
poku{avali da prire|ivawem zabava privuku Beogra|anke. Zabave
i druèwa su, u neku ruku bili obavezni, jer je nedolazak povla~io
i mogu}nost ka`wavawa osoba koje su se oglu{ile o poziv, na primer
time da ne dobiju kupone za ìvotne namirnice. Savremenici su
primetili: „Nijedna od boqih nije do{la. Do{le su samo one koje
su i ranije bile poznate sa razvrata.“147
Prime}ujemo da u istorijskim izvorima postoje kontradi-
ktorni podaci o pona{awu èna iz gradske porodice. U izvorima
srpske provenijencije potencirana je bezgre{nost ène, wena
potpuna odanost deci i vernost muù, ~ak i ako nije bio me|u
ìvima. Pogotovu je u slu~aju smrti muà èna sa mnogo pijeteta
~uvala uspomenu na wega. U nema~kim izvorima prisutna je
druga~ija predstava o srpskoj èni. Tako je u Beogradu vojna vlast
zabeleìla znatnu pojavu prostitucije u 1916. godini. U pet javnih
ku}a registrovano je oko 300 prostitutki.148 Trebalo bi se posebno
pozabavati pitawem uzroka ove dru{tvene pojave, koju su
zabeleìli oficiri okupacione vlasti. Uzroci prostitucije
koja se u pove}anom obimu javila ba{ u ovom periodu, bili su vrlo
razli~iti i do wih se moè do}i samo suptilnom analizom.
Savremenici su mogli da primete da su ranije prostitutke samo
146
U otaxbini ili austrijska i bugarska uprava u Srbiji. Iz akata ministarstva
unutra{wih poslova, Solun 1917, 5-6.
147
Isto.
148
B. Mladenovi}, Grad, 190.
nastavile isti posao i za vreme rata i okupacije. U ratu su pojedine

ène, koje su ranije pripadale sredwem ekonomskom sloju, potpuno
finansijski propale. One su sticajem okolnosti bile prinu|ene
da na taj na~in zarade hleb za svoju decu. Bosanski socijalista
Bogdan Kreki} je tako|e zapazio da su se ène masovno „odavale“
prostituciji. Razloge za takvo pona{awe on nije tuma~io kao
posledicu neke psihi~ke izopa~enosti èna ili wihove èqe za
lakim i udobnim ìvotom. Naprotiv, smatrao je da su, u ve}ini
slu~ajeva, pristale na to jer je to bio jedini na~in da bi mogle da
spasu svoje potomstvo i sebe od sigurne smrti od gladi. Neke ène
iz bogatih ku}a su izgleda èlele da i u ratu i okupaciji ìve
onako kako su navikle, udobno i „punim“ ìvotom. Takav ìvot je
bio mogu} jedino u dru{tvu pripadnika vojne vlasti. Neke su
pobu|ene èqom za avanturom, sude}i po izvornim podacima,
izabrale za qubavnike austrougarske oficire i ~inovnike.
Ponekad se, nagla{avamo, ra|ala prava qubav izme|u Srpkiwa i
carsko-kraqevskih oficira i vojnika, uglavnom Slovena iz
Dvojne Monarhije. Najvi{i predstavnici okupacione vlasti su se
brinuli kada se javqala simpatija izme|u srpskih èna i wihovih
vojnika, jer su smatrali da je najboqe re{ewe postojawe javnih
ku}a i dràwe prostitucije pod kontrolom.149 @ivot je ipak ~esto
bio ja~i od naredbi, pa su se javqala iskrena ose}awa, jo{ vi{e
podsticana surovom realno{}u. Pri kraju rata se stoga pojavila i
jedna karakteristi~na naredba, kojom se dozvoqavalo sklapawe
braka izme|u Srpkiwa i pripadnika austrougarske vojske.150
Srpkiwe su se zaqubqivale u vojnike okupacionih trupa, ali i u
ratne zarobqenike, me|u kojima su dominirali Rusi i Italijani.
Zabeleèno je da je \ovani Bonfanti, u civilstvu mehani~ar,
umalo postao `rtva osvete biv{e devojke. Ovaj slatkore~ivi
mladi} je, svojim spontanim pona{awem tipi~nim za Italijane,
uspeo da zadobije qubav Kru{evqanke Desanke Ivan~i}. Idila je,
me|utim, trajala mnogo kra}e nego {to se zaqubqena devojka nadala.
Bonfanti se vrlo brzo ponovo „zaqubio“, ovoga puta u Zorku Kati}.
Povre|ena Desanka je, u znak osvete nevernom draganu bacila u o~i
„razvodwenu sodu za prawe“. Italijan je imao sre}u i pro{ao samo
sa mawom ozledom oka.151
149
Isto.
150
AS, VGG, XVIII/230, 1917.
151
Beogradske novine, br. 229, 21. avgust 1917, Ljubavna tragedija u Kruševcu.
U gradskoj porodici deca su u ratu ~inila prete`ni broj

~lanova. Ona su pre vremena sazrela i dobila mno{tvo obaveza. U
datim okolnostima postala su nezamenqiva pomo} majkama i
umesto bezbri`nih dana detiwstva provodila su vreme u redovima
za hleb, mleko i ostale ìvotne namirnice. U to vreme najstariji
mu{kar~i} bio je jedina i nezamenqiva pomo} majci. Deca su bila
velike `rtve rata, jer ni wih nisu zaobi{le tragedije. Na vrlo
surov na~in uskra}ene su im igre, igra~ke i mnoge de~je radosti.
Deca su podnosila sve neda}e i zajedno sa odraslima snosila posledice
usled pogor{anih uslova ìvota. I najmla|i ~lanovi porodice su
se razboqevali, usled nedostatka novca se slabo i neredovno
hranili, ~esto gladovali i bili lo{e obu~eni i obuveni. De{avalo
se da su deca bila u beàniji i da su doìvela velike traume, koje
nisu pro{le bez posledica. Neka su povre|ena u borbama, a neka
poginula u ratu. Pri tom su bila odvojena od o~eva i bez wihove
qubavi i za{tite nekoliko godina. Za vreme okupacije deca su u
gradskim naseqima prihvatila razne obaveze u porodici i i{la u
{kolu. U nastavi, koju je organizovala vojna vlast, srpska deca su
uglavnom u~ila ono {to nisu mogla da primene u ìvotu. Bila su
obavezna da poha|aju {kole u kojima su ih u~ili stranci. Ona su
zbog toga ispoqavala, bez obzira na strah, neku vrstu neposlu{nosti
prema tu|inskoj vlasti. Ogledao se taj bunt u pevawu pogrdnih
pesama o monarhiji i ismevawu qudi koji su bili predstavnici
vlasti, ali i u razgovorima o budu}nosti. [ta }e biti kada se rat
zavr{i i obnovi se srpska dràva, bila je tema razgovora starijih
de~aka. Deca su se zabavqala ~ekaju}i u redu za mleko naga|aju}i
{ta im jo{ predstoji do oslobo|ewa i prise}ala se doga|aja „iz
sre}nih dana“ pre rata. Pri~ala su {ta }e imati kada se rat
zavr{i i o~evi im se vrate sa fronta, nabrajali jela koja }e jesti
i {ta }e od ode}e i obu}e dobiti na poklon. To je bio wihov beg od
sumorne svakodnevnice.
Srpska deca ìvela su u velikom siroma{tvu, ali su zato
ispoqavala ogromnu ma{tovitost i pronalazila razne oblike
zabave. Savremenik okupacije je de~ju igru video kao nesta{nu
igru jagawaca na livadi, dok qudi oko wih hvataju one kojima je
su|eno da za koji ~as osete no` pod grlom. Deca su bila samo deca,
pa su, bez obzira na ratno okruèwe, èlela da se igraju i
pronalazila su u mnogim prilikama na~ina da se malo razonode.
De~aci su u ratu sazreli i ogrubeli i sve wihove igre svodile su
se na isprobavawe snage. Rado su se igrali trule kobile, zmije,
skokova iz mesta i zatrke, troskoka, tr~ali najbrè {to su mogli.

Tako|e su jedan klis ili ma{ka bili dovoqni za zabavu grupe
de~aka. Od „mirnih igara“ popularni su bili klikeri, koje su sami
pravili od zemqe. Smelo su se upu{tali i u igre sa ozbiqnim
posledicama, kao {to je bilo ismevawe italijanskih zarobqenika
i austrougarskih vojnika, tako {to su ih vojni~ki pozdravqali, a
iza le|a bi im „napravili nos“. Nasuprot wima, devoj~ice su i u
ratu ostale verne svojim lutkama, krpicama i „{kolici“. Deca su
uìvala i u zimskim radostima, grudvala se i sankala.
Ni deca nisu bila po{te|ena odgovornosti. Vojna vlast je
i wih ka`wavala za verbalni delikt, naj~e{}e odvode}i ih na
privremeni rad. Stoga je strah je vladao i u detiwim du{ama. Kako
je objasnio savremenik „strah od progona, od svih progona od kojih
se pla{e i majke i deca“. Najvi{e su se pla{ili {efa beogradske
policije Vitmana. „Niko iz dvori{ta ga nije video. A svi znaju da
postoji takav neki glavni policajac. Wegovo ime uliva strah u
kosti.“152 U svakom srpskom gradu je postojao po jedan takav {ef
policije, kojim su majke pla{ile decu. Sa godinama koje su pro-
lazile i u svesti dece se pojavila nada u pobedu, a mr`wa prema
okupatoru je, iz dana u dan, postajala svesnija i ja~a. Savremenik je
zapisao: „Sazrevalo se brè nego u mirnodopskim prilikama ,Moj
otac je sa srpskom vojskom’ Sa {est ili sedam godina slika tog oca
koji je odavno oti{ao nije, mo`da, mogla da bude sasvim jasna.
Wegov lik se u se}awu mutio, udaqavao. Fotografija nije mogla da
pruì odgovore na sva pitawa. Ali on se pretvarao u neku nadu
koja se svodila na ,Vrati}e se na{i’. I to uverewe kao da ni{ta
nije moglo da pokoleba. Raweno detiwstvo je, verovatno, u toj nadi
nalazilo snage da izdrì. U ~itavoj atmosferi i u de~a~kim
du{ama okupacija se ose}ala kao privremeno zlo. Kao nepogoda
posle koje }e, sigurno, granuti sunce. Kao quta zima posle koje }e
do}i prole}e. Dok {kripi sneg pod nogama i ujeda mraz, dok se
uvija{ starom, pocepanom }ebadi i otrcanim powavama i dok
traì{ u wima spasa u ledenoj sobi, zna{ da }e{ s prvim danima
prole}a mo}i bos da tr~i{ dvori{tem i da se kre}e{ ulicama.
Kako se u tim detiwskim i de~a~kim godinama, razmrsuju ~vorovi
straha i nade te{ko je pouzdanije govoriti iz velike vremenske
udaqenosti. Ono {to je ostalo zauvek utisnuto u se}awu to je ba{
ta uporna nada koju nije mogla da pokoleba sumwa.“153 Srpska deca
152
Milan \okovi}, nav. delo, 218.
153
Isto, 220.
gledala su svoje vr{wake, decu austrougarskih oficira i ~inovnika,

kako zdravi i bucmasti, rumenih obraza voze bicikle ili igraju
tenis. Gledala su svoje vr{wake-strance kako jedu so~ne jabuke i
~esto velike komade vo}a bacaju u pra{inu. Po{to oni nisu imali
vo}a, niti para da ga kupe, i{li su u kra|u, odnosno, kako se onda
govorilo, „idemo preko zida“ ili „da presko~imo ogradu“. Kra|om,
koja je bila masovna pojava, dokazivalo se juna{tvo, bez obzira na
to {to su ~esto posledice bile povrede ruku, nogu, glava...154
I austrougarska i bugarska vlast je izvr{ila izmene i u
oblasti {kolstva.155 Po zamisli vojnih krugova, novi {kolski sistem
trebalo je da prevaspita srpsku decu i omladinu u duhu discipline
i reda. Gledano iz srpskog ugla, da uni{ti wihovu nacionalnu svest
i misao o nezavisnoj dràvi, a dugoro~no da doprinese potpunom
uni{tewu obrazovanih slojeva u Srbiji. I general Konrad fon
Hecendorf je smatrao da to treba {to pre uraditi i naglasio:
„Podvla~im, preko {kole je mogu}e da se pronikne u du{u naroda.“
Stoga su se ve} na po~etku 1916. godine pojavile prve zamisli, a
potom je zapo~eo konkretan rad na wihovom ostvarewu. U Beogradu
i gradovima devet severnih okruga stvoren je razgranat sistem
osnovnih {kola. U Guvernmanu je pridavana posebna pa`wa {kolstvu
i „pravom“ vaspitawu srpske omladine. Osnovni princip rada u
novootvorenim {kolama sastojao se u tome da u nastavi, koja je bila
osetno politi~ki i ideolo{ki obojena, u~enici budu vaspitavani
po austrougarskom uzoru i sti~u znawa pod kontrolom okupatora i
po wihovim nastavnim planovima. To je u stvari bio poku{aj da se
od najmla|ih ~lanova srpske porodice, od dece i omladine, naprave
dobri podanici Austro-Ugarske. Prva takva {kola otvorena je u
Beogradu, 12. februara 1916. godine u Bitoqskoj ulici. Dve savre-
menice zabeleìle su u dnevnicima ovaj doga|aj. Doktorka Slavka
Mihajlovi} zapisala je: „Ju~e je, u prisustvu Salis-Sevisa, otvorena
prva osnovna {kola pod okupacijom. Ona je sme{tena u zgradi
Trgova~ke akademije, u Bitoqskoj ulici.“ Druga, tada mlada devojka,
u bele`nicu nije unela ni malo odu{evqewa. Naprotiv! „Danas su
sve~ano otvorena predavawa u obli`woj {koli. Kako je danas
bilo u du{i svakoga koji iskreno qubi ovu grudu zemqe koja se
Srbijom naziva? Kakva su nedela mogla u~initi ta nevina de~ica da
im bude dodeqena ovako svirepa kazna, da prvu svoju radost stupawem
u {kolu ne osete, jer ulaze u {kolu kojom tu|in koji je upropastio
154
Isto, 215.
155
wihovu zemqu, odvojio ih od o~eva i bra}e gospodari. Sa kakvim ih

bolom u srcu vode majke u {kolu? Blagi Boè uskori na{e oslo-
bo|ewe, povrati nam {to skorije na{u zlatnu slobodu te da nam
omladina ne raste kao robqe, da ne bude sputana u nauci i da woj
bude ugu{ivan svaki ose}aj qubavi prema otaxbini i svojim slavnim
precima“, zabeleìla je Mara Radenkovi}.
U dva propisa, nazvana Osnovna na~ela za otvarawe osnovnih
i sredwih {kola u oblasti okupirane Srbije i Direktive za
politi~ku upravu na prostoru Vojno-generalnog guvernmana u
Srbiji, odre|en je sastav nastavnog osobqa. Nastavno osobqe,
u~iteqice i u~iteqi, bili su uglavnom iz Dvojne Monarhije. U
osnovnim {kolama zaposleni su kao prosvetni radnici vojna lica,
uglavnom podoficiri i vojnici nesposobni za obavqawe vojne
slu`be na frontu, kako se nagla{avalo, prvenstveno sa pedago{kim
obrazovawem i znawem narodnog jezika. Osmo odeqewe Guvernmana,
koje je bilo zaduèno za organizaciju novog {kolskog sistema,
osmislilo je da ona vojna lica koja nisu imala kvalifikacije za
rad u nastavi, poha|aju specijalni kurs u Beogradu i tako se osposobe.
Vrhovna komanda carsko-kraqevskih trupa uputila je vi{e
raspisa u kojima je ube|ivala podoficire i vojnike odre|ene za
u~iteqe u Srbiji da „mo`da imaju mawak {kolsko-tehni~kog znawa“,
ali zato u radu sa decom mogu ispoqiti svoj talenat za organizaciju
i osetiti uìvawe u u~iteqskom pozivu. Srpski u~iteqi mogli su
da se zaposle samo pod uslovom da ih kontroli{u vojna lica, „da ne
bi prenosili {tetan uticaj starih srpskih u~iteqa“. U Direktivama
o {kolstvu donetim 26. aprila 1916. precizirano je da se srpsko
nastavno osobqe ne zapo{qava, sa izuzetkom nastavnica ru~nog rada.
Kako su uistinu srpska deca prihvatala svoje nove u~ite-
qice i u~iteqe i direktore {kola u uniformi? Neka o tome pro-
govore oni sami. Milan \okovi} bio je u~enik drugog razreda jedne
beogradske osnovne {kole: „U prvom razredu su sa u~iteqicom
Darinkom Lackovi}, de~aci u~vrstili i dopunili svoje poznavawe
}irilice. A ve} u drugom razredu do{la je u~iteqica Ferenc
Palmer, koja, izgleda, nije znala }irilicu i na tabli je pisala
samo latinicom. Razume se, traìla je i da |aci tako pi{u na svojim
tablicama. Ta, kako se predstavqala, carsko-kraqevska u~iteqica
Ferenc Palmer, bila je visoka i uvek vrlo uredno i lepo odevena.
Imala je blag glas. Nije, za razliku od upraviteqa u uniformi,
vikala na decu. Naprotiv, uvek se samo sme{ila. Ponekog je, ko lepo
~ita i pi{e, i pomilovala. I svojom pojavom i svojim pona{awem
pridobijala je |ake. Ali su ti |aci, (da li nekom intuicijom, da li

na {apat majki, te{ko je re}i) i u woj gledali tu|ina, istog onakvog
kakav je, za wih, bio upraviteq. Oni su u~ili i dobro nau~ili
latinicu. U~iteqica je mogla da bude zadovoqna. Mogla je pomisli-
ti da }e wenoj deci, budu}im vojnicima Austro-Ugarske Monarhije,
ono malo znawa }irilice izvetriti iz glave. Mo`da? Ko zna {ta
je mislila? Ali, verovatno nije ni pomi{qala da ta ista deca, u
tajnosti, vade iz nekih polica i sanduka stare kwige s poùtelim
i od vlage ubu|alim listovima i iz wih, na }irilici, ~itaju pesme
o Kraqevi}u Marku i Milo{u Obili}u. I, ~ak, da jedni drugima
deklamuju te pesme. Okupator je, svakako, bio ~vrsto uveren da se
sve re{ava pritiskom i uterivawem straha, a deca pod okupacijom
su vrlo rano saznala da im je lukavstvo najboqi saveznik, da oku-
patora moèmo lagati ako mu se ne moèmo javno odupreti. Bez
{kole svoga naroda, bez o~eva koji su bili u nekoj dalekoj zemqi,
sa majkama polupismenim, deca su, ko zna kojim sve putevima,
traìla i nalazila upori{ta mo`da i u nekim jedva uhvatqivim
re~ima oko sebe? A dva pisma, nau~ena u prvom detiwstvu, umesto
da budu po~etak saznavawa o svetu i ìvotu, bila su, u tim godinama,
s jedne strane oru|e tu|e politike a s druge oslonac u odbrani svog
nacionalnog bi}a.“
U austrougarskoj okupacionoj zoni ponovo su otvorene i
neke sredwe {kole. U raspisu za otvarawe sredwih {kola, od
aprila meseca 1916. godine, istaknuta je „plemenita“ namera da se
posebna pa`wa posveti ba{ ovoj grupi stanovni{tva. Nagla{eno
je da „vi{e hiqada“ srpskih sredwo{kolaca od balkanskih ratova
nisu imali redovnu {kolsku nastavu i u mnogo slu~ajeva bili u
beàniji sa roditeqima, tako da su ostali bez pravog vaspitawa,
nedisciplinovani i „zatrovani dràvnim i dinasti~kim ose}awima“.
Sredwe {kole otvarane su od jeseni 1916. godine, ali je najve}i
broj zapo~eo sa radom u prole}e 1918. Tada je u okru`nim gradskim
naseqima otvoreno {est op{tinskih gimnazija u kojima je bilo od
{est do osam razreda. Pored gimnazija, radile su i poqoprivredne
{kole u Beogradu i Vaqevu i muzi~ka {kola u Beogradu. Izgleda,
me|utim, da srpski mladi}i nisu sa simpatijama prihvatili mogu}nost
poha|awa nastave. Predrag Milojevi} je zabeleìo da su on i wegov
stariji brat bili pozvani da se {koluju u Realnoj gimnaziji. U toj
{koli su u~enici, po odredbama vojne vlasti, dobijali i neku
vrstu hrane, uglavnom uìnu. Bez obzira na ovakav poku{aj, da se
gladni mladi}i privuku da dolaze na nastavu, bilo je malo |aka.
Kako je objasnio Milojevi}, zato {to nisu hteli da u~e „{vapsku

{kolu“. Mladi}i, me|u kojima i bra}a Milojevi}, radije su se
opredeqivali za zaposlewe u Elektri~noj centrali ili u tramva-
jskom prevozu.
Iako je od strane austrougarske vlasti uvek isticano da je
ovakav {kolski sistem bio „plemenita namera na{e plemenite
Monarhije“, ne moèmo se oteti utisku da je {kolovawe bilo
ne{to nametnuto, strano duhu i navikama srpske dece: |aci su
u~ili latinicu, a wihovo nacionalno pismo }irilica bilo je
zabraweno, programi iz istorije, jezika i kwièvnosti nisu bili
nacionalni, ve} odnaro|uju}i, disciplinske mere netradicionalne
i o{tre. Srpska omladina je mogla, uz ispuwewe odre|enih uslova,
da upi{e vi{e {kole i fakultete jedino na teritoriji Austro-
Ugarske. [kolski sistem koji je postojao u okupiranoj Srbiji,
mogao je mo`da da pokaè neke konkretne rezultate da je duè
potrajao. Ovako se ovaj svojevrsni „eksperiment“ zavr{io za dve i
po godine. U duèm periodu verovatno je mogao doprineti integri-
sawu podvojenih dru{tava tako {to bi nastale nove i druga~ije
generacije Srba. U takvom obrazovnom sistemu „proizvodile“ bi
se li~nosti koje bi usvajale nacionalne, politi~ke i kulturne
koncepte Dvojne Monarhije.
[kole su otvarane i u delu Srbije koji se nalazio pod
bugarskom okupacionom vla{}u. U tim {kolama nastava je bila na
bugarskom jeziku, a kao u~iteqice i u~iteqi su radile osobe iz
Bugarske. I nastavni program je bio prenesen iz bugarskih {kola.
Bila je, putem obrazovawa, prisutna kulturna i politi~ka indoktri-
nacija srpske dece. U {kolama, kao i u svakodnevnom ìvotu spro-
vo|en je proces odnaro|avawa srpskih mali{ana i vlast je {kole
koristila kao instrument u sprovo|ewu bugarizacije. \aci su nastavu,
koja je bila obavezna, slu{ali na bugarskom jeziku, u~ili da su
stanovnici dràve Bugarske i da su oni u stvari Bugari.
Okupaciona vlast je, prou~avaju}i pona{awe srpskog naroda
do{la do odre|enih zakqu~aka: da vode moralan porodi~ni ìvot,
po{tuju zakone i vlast, dotle dok se vlast pridràva zakona.
Spreman je na protest ukoliko vlast prekora~uje ovla{}ewa.
Qudi su mirni, radni i stabilni, plemeniti i velikodu{ni, reli-
giozni i duboko odani pravoslavnoj veri, ~uvaju tradiciju i narodne
obi~aje, gostoqubivi su, otvaraju vrata i najve}em neprijatequ
ako je u nevoqi, i mnogo polaù na sud i zakonitost. Tako|e vole
kulturu i obrazovanost. Pored dobrih osobina, srpski narod ima
i ~etiri velike mane. Prva je da lako pada pod tu|i uticaj, druga
da je lakoveran. Tre}a mana je da Srbi vole da ogovaraju, i ~etvrta

- veoma rado prijavquju vojnoj vlasti kom{ije i poznanike.156 U
okru`noj komandi u Kragujevcu slu`bovao je izvesni oficir
Obave{tajnog odeqewa Guvernmana, koji je vrlo nijansirano i
pa`qivo sagledao srpsko dru{tvo i porodicu. On je razlikovao
nekoliko kategorija stanovnika i pratio je wihovu delatnost i
ìvot kroz prizmu sloja kojem su pripadali. U izve{tajima je
pravio razliku i potencirao na woj - uo~io je inteligenciju i
neinteligenciju, dràvnike i duhovnike, bogate i siroma{ne i
ène i mu{karce.157
156
AVII, popisnik 7, kutija 78, Obave{tajna stanica Kru{evac.
157
AS, VGG, XX/410.
V
SVAKODNEVNI @IVOT
Seoska porodica
Kako je izgledao svakodnevni ìvot jedne seoske porodice

za vreme Svetskog rata? Kako je stanovala, odevala se i hranila,
obavqala poqske i ku}ne poslove, od kojih su bolesti patili weni
~lanovi, da li su imali zdravstvenu za{titu i lekarsku pomo} u
ratnim uslovima? Da li je postojao neki oblik dru{tvenog ìvota
i na koji se na~in de{avao? Na osnovu beleàka savremenika ovog
istorijskog doga|aja mogu se na}i odgovori na sva postavqena
pitawa i objasniti neke pojave, karakteristi~ne za ovo vreme, kao
{to su ogroman patriotizam, vera i nada u pobedu, ali i stalno
prisutan strah od hap{ewa, internacije, gladi i bolesti.
U gradskim naseqima se ja~e ose}alo prisustvo okupatora
nego na selu. Po selima i mawim gradskim naseqima, tipa varo{ica,
bile su sme{tene policijske stanice, u kojima je nekoliko
àndarma oli~avalo neprijateqsku vlast. Lokalnu vlast obavqali
su srpski gra|ani. Bez obzira na to, ìvot svakog pojedinca za
vreme rata i okupacije bio je mawa ili ve}a drama. Rat je izmenio
svakodnevni ìvot. Od prvih dana borbi protiv trupa Austro-
Ugarske carevine stvarnost i svakodnevica Srba bili su stalna i
neprekidna borba za opstanak. No, i pored toga {to su ìveli u
tako dramati~nim uslovima, nisu gubili nadu u kona~nu pobedu.
Srbi se, u dubini du{e, nisu pomirili sa okupacijom i poku{avali
su na sve na~ine da zaborave poraz od trupa Centralnih sila.
Mnogo teè od svih obaveza koje je propisala neprijateqska vlast,
padao im je sam ~in okupacije, odnosno propast dràve i neizvesnost
o sudbini srpske vojske. I pored toga {to su bili stalno zabrinu-
ti i razmi{qali o tome da li su najbliì ro|aci ìvi ili su
nastradali, wihovu veru da }e se rat zavr{iti pobedom srpske
vojske ni{ta nije moglo da pokoleba. Posebno su seqanke, rade}i
svakodnevne poqske i ku}ne poslove, govorile o brzom povratku
srpskih vojnika.
Od po~etka rata, neprijateqski vojnici su ru{ili i

palili ku}e po selima, ostavqaju}i vlasnike da se, bez krova nad
glavom, dovijaju na razli~ite na~ine. Pogotovu je bilo te{ko
siroma{nim seqacima, koji nisu imali nekih drugih zgrada, na
primer, vajate. U siroma{nim doma}instvima gde je stara ku}a
sagra|ena od tro{nog materijala bila jedini objekat za stanovawe,
problem je bilo te{ko re{iti. Najvi{e ku}a i ostalih objekata u
seoskom doma}instvu, uni{teno je u podrinskom okrugu 1914.
godine i u topli~kom okrugu tri godine kasnije. U podrinskom
okrugu, koji je bio prvi na udaru neprijateqa, od 32.625 ku}a,
koliko je bilo po~etkom 1916. godine ostalo je samo 19.685, i to
retko koja bez ve}eg o{te}ewa. Okru`ni komandant je 13. februara
1916. godine izvestio: „Posebno su opusto{eni dolina Drine, gde
nema ni jedne jedine ku}e koja nije o{te}ena, zatim [abac sa
okolinom i najzad mesta du` Save.“158 Po zavr{etku Topli~kog
ustanka je, po podacima Me|unarodne komisije za utvr|ivawe ratnih
zlo~ina Bugara u Prvom svetskom ratu, zapaqeno oko 50.000
objekata, porodi~nih ku}a i pomo}nih zgrada.
U ìvotu seoske porodice je zna~aj ku}e utoliko ve}i uko-
liko je doma}instvo siroma{nije, jer ono nije ni moglo imati
nekih drugih zgrada. U ovome se sagledava surova istina. Neugledna
ku}a seoske sirotiwe imala je mnogo ve}u ulogu nego dve ku}e
bogatijih seqaka. Kako su izgledale ku}e u kojima je ìvela seoska
porodica neposredno po zavr{etku Prvog svetskog rata vidimo iz
slede}eg opisa: „Danas je, usled oskudice gra|e, siroma{nim
seqacima - a siroma{tina je u selu op{ta pojava - onemogu}eno
da imaju vi{e gra|evina osim jedne jedine ku}e, koja je naj~e{}e,
stara, izan|ala kroviwara, pletara blatom oblepqena, koja nije
okre~ena od kako je podignuta, a zidovi su joj, obi~no, izbrazdani
slivawem ki{nice. Takve se ku}e vrlo ~esto vi|aju ~ak i po ~uvenoj
Ma~vi, koja je negda bila primer seqa~kog bogatstva, a koja je danas
u silnom procesu proletarizirawa i pauperizirawa; nisu usamqene
pojave da pauperske porodice stanuju i u takozvanim zemunicama...“ 159
Seoske ku}e bile su jo{ skromnije opremqene. U wima ~esto
nije bilo kreveta, ve} su qudi spavali po podu na kome je prostrta
slama, prekrivena powavom. Iz bogatih ku}a je neprijateqska
vojska opqa~kala i odnela predmete od vrednosti. Po zavr{etku
rata na selu je u ve}ini porodica vladalo ogromno siroma{tvo.
158
A. Mitrovi}, [abac pod okupacijom, 153.
159
M. Isi}, Ekonomske prilike na selu u Srbiji 1919. godine, Zbornik radova
Srbija na kraju Prvog svetskog rata, kw. 8, 1989, Beograd 1990, 65-76.
Ishrana seoske porodice je u doba mira bila razli~ita za

vreme posta i u „mrsne“ dane. Ova razlika se mawe prime}ivala
kod siroma{nih porodica. One su i za vreme dugotrajnog posta jele
sli~nu hranu kao i ostalim danima. Seoska porodica se naj~e{}e
hranila hlebom, prete`no od kukuruznog, re|e p{eni~nog bra{na,
i povr}em: krompirom, pasuqem, kupusom, paprikom i paradajzom.
U „mrsne“ dane jeli su i mleko i proizvode od mleka - sir, kajmak,
kiselo mleko. Ako je porodica bila bogata, jeli su ~e{}e slaninu
i meso, a zapr{ka je bila na masti. Zimi je specijalitet bio kupus
i pasuq sa suvim mesom i slaninom. Za vreme rata kvalitet ishrane
je, iz vi{e razloga, stalno opadao. Okupaciona vlast je tri godine
zaredom oduzimala „vi{ak“ proizvoda. Za vreme ratnih operacija
je drasti~no smawen broj stoke, a samim tim i koli~ine mesa za
ishranu. Tako|e je skoro u svakoj porodici primetan mawak radne
snage za obavqawe poqoprivrednih poslova.
Na selu su i pre rata zdravstvene prilike bile lo{e. U ve}ini
porodica bile su nepovoqne zdravstvene prilike i visoka stopa
mortaliteta. Onda je najvi{e qudi umiralo od tuberkuloze, a
bilo je mnogo bolesnih od sifilisa i veneri~nih bolesti. Tome su
sigurno u velikoj meri doprineli i neprosve}enost i zaostalost
na srpskom selu, ìvot u nehigijenskim prilikama i nemogu}nost
da se obezbedi kvalitetna i zdrava ishrana, kao i ode}a i obu}a.
Trudnica se, na primer, uglavnom nije ~uvala od te{kih fizi~kih
poslova do samog poro|aja, {to se moglo zavr{iti kobnim
posledicama i po majku i po bebu. Lekari su naj~e{}e radili u
gradskim naseqima, u okru`nim i sreskim varo{ima, i po nekoliko
desetina kilometara udaqenim od pojedinih sela. Pogotovu je
te{ko bilo stanovnicima planinskih sela da zbog lo{ih puteva
stignu sa bolesnikom do lekara. Stoga se ne moè govoriti o posto-
jawu bilo kakve vrste op{te preventivne za{tite. Pored toga {to
je bilo te{ko do}i do lekara, trebalo je platiti wegovu uslugu i
kupiti lekove. To je u ve}ini slu~ajeva bio veliki izdatak, posebno
za siroma{ne porodice. Tro{kovi bolni~kog le~ewa bili su veliki,
pa se moè pretpostaviti da je veoma mali, moè se slobodno re}i
simboli~an broj seqaka mogao da plati ovu vrstu le~ewa. Upravo
zbog malog broja lekara, visokih cena za obavqene preglede i
skupih lekova, najsiroma{niji su bili prepu{teni svojoj sudbini.
Po{to su ostajali bez pomo}i stru~waka u savla|ivawu bolesti,
me{tani sela su se „le~ili“ uz pomo} gatara i vra~ara. Po selima
je bilo {iroko rasprostraweno nadrilekarstvo, jer su neobrazovani
i ~esto sujeverni qudi, duboko verovali da im odgovaraju}u pomo}

mogu pruìti babe, koje su u torbi nosile razne trave, bacale i
skidale ~ini i vra~ale.
Rat je samo uve}ao broj bolesnih osoba i doprineo pojavi
nekih neuobi~ajenih bolesti. Pojavile su se epidemije, koje su
odnele mnoge ìvote. Naj~e{}a bolest bila je tuberkuloza, ali su
harale i mnoge druge bolesti i zaraze - velike bogiwe, pegavac,
trbu{ni tifus. I daqe je veliki broj nadrilekara „le~io“
obolele. U specifi~nim ratnim okolnostima posebno se uve}ao
broj „babica“, odnosno èna bez ikakvih stru~nih kvalifikacija.
U selima se pojavila potreba za wihovim „intervencijama“, usled
~e{}ih vanbra~nih veza, nastalih u ovom vremenu. One su izazivale
poba~aje i tako re{avale „probleme“ nastale u takvim neprihva-
tqivim, ali postoje}im vezama. „Babice“ su svoj posao vrlo ~esto
obavqale u krajwe nehigijenskim uslovima pa je dolazilo i do
smrtnih ishoda, izazvanih sepsom.
Okupaciona vlast je stalnom i sistematskom pqa~kom ostavi-
la me{tane sela i bez ode}e. ^lanovi seoske porodice su ratne
godine preìveli bukvalno u ritama, usled nedostatka rubqa,
ode}e i obu}e. Nedostajao je i materijal, vuna, pamuk i sukno, od
kojega se {ilo, pravilo i plelo odelo. Odelo koje su ~lanovi seoske
porodice nosili svakodnevno, pogotovu siroma{ni qudi, veoma
~esto se krpilo, sve dotle dok se ne bi toliko pocepalo da postane
neupotrebqivo. Ponekad je, od dugog no{ewa, krpqewa i prawa,
bilo te{ko prepoznati prvobitan materijal od zakrpe. Naj~e{}e
su deca nosila zakrpqeno odelo, u kojem su odlazila i u {kolu.
Siroma{tvo je bilo ja~e od narodne tradicije i raznovrsnih
verovawa. To je pokazivala uobi~ajena pojava da su ène nosile
prevrnute sukwe, a mu{karci prevrnute guweve, kako bi se odelo
mawe prqalo, uprkos ra{irenog shvatawa da ne vaqa ni{ta nositi
prevrnuto. @ene i devojke su se ~esto morale skrivati od nepoznatih
qudi, a nisu smele izlaziti u poqe na rad, zato {to su nosile
pocepanu ode}u. Zbog toga se, na primer, u godini po zavr{etku
rata i oslobo|ewu, nekoliko doma}ina u jednom selu obra}alo
vlasti, ukazuju}i u svojoj àlbi da im je neophodna pomo}: „Dajte
nam pamuka i platna, gospodine, mi smo goli, mi se ~esto ne moèmo
ni oprati: nas davi gad: na{a ènska ~eqad ne moè da radi u poqu,
jer nema {ta da obu~e: usled golo}e i ne~isto}e od boqe{tina
}emo propasti.“160
160
Za vreme okupacije, neprijateqski vojnici i ~inovnici su

vrlo ~esto pqa~kali „staja}e“ odelo i devoja~ku spremu. U takvim
okolnostima je zapo~eo proces promene seoske narodne no{we,
koji je jo{ vi{e ubrzan po zavr{etku rata. U ratu je poginuo veliki
broj najsposobnijih mu{karaca, pa je èna, i posle oslobo|ewa,
kao i za vreme okupacije, ~esto bila glavna radna snaga za
obavqawe poqskih poslova. Samim tim, ostajalo joj je malo vreme-
na, da se posle svih poqskih i ku}nih poslova, bavi izradom ode-
vnih predmeta u ku}i. To je mogla da radi samo no}u i zimi. Stoga
je uglavnom pravila odela kakva je zahtevao rad u poqu. Ode}a je,
pre svega, trebalo da odgovara vrsti posla i godi{wem dobu.
Sticajem okolnosti, èna je {ila jednostavnu ode}u, prikladnu za
te{ke fizi~ke poslove, a nije se mogla baviti izradom delova
ode}e koji su zahtevali sloènu i finu izradu, kao {to je bila
predratna narodna no{wa.
Obele`je skoro svake seoske porodice u Svetskom ratu
jeste op{te siroma{tvo, bez obzira na ekonomsko stawe porodice
pre rata. Pored toga, prisutne su i mnoge bolesti, glad i
nedostatak stvari neophodnih za ìvot - ode}e, obu}e, name{taja i
ku}nih predmeta. Savremenik je opisao stawe u srpskim seoskim
doma}instvima u godinama koje su sledile iza zavr{etka rata:
„Za|ete li po selima vide}ete ~emer i jad naro~ito po inokosnim
porodicama, gde nije bilo odrasle mu{ke ~eqadi. Sve je to golo,
boso i iznemoglo od gladi. Vide}ete mladi}e sa borama na ~elu, ni
traga od mladosti.“161
U ratnim, kao i prvim posleratnim godinama, ène su na
wivama bile brojnije od mu{karaca. One su radile sve poqske
poslove, bez obzira na to {to su imale malu decu. De{avalo se, da se
po neki put na wivi, na kojoj su kopale kukuruz, moglo videti i po
nekoliko kolevki. Dok su majke kopale, bebe su leàle u kolevkama.
@ene su uve~e ranije odlazile ku}ama, sa kolevkama na le|ima, da
bi obavile poslove u ku}i i namirile stoku. Kod ku}e su ostajala
mala deca koja ne doje, koju su pazila starija bra}a i sestre.
U predratnim zadru`nim porodicama ène su obavqale
uglavnom „ènske poslove“: ~uvale decu, mesile hleb, kuvale ru~ak,
prale, tkale, krojile, {ile, krpile, muzle stoku, sirile, prera|ivale
lan i konopqu, prele vunu, kopale, uglavnom u ba{ti, ~uvale stoku.
Ovakva podela poslova pruàla je mogu}nost odre|ene specijalizaci-
je èna u obavqawu pojedinih poslova. Tako se jedna vi{e bavila
161
Isto, Seqa{tvo, 34-35.
preradom mleka, druga je kuvala hranu, a tre}a pravila ode}u. U

inokosnoj porodici takva mogu}nost nije postojala. @ena je tu,
pored navedenih, „ènskih“ poslova, morala da sa muèm obavqa i
sve poqoprivredne radove. Kada je po~iwala sezona poqskih
poslova, èna je radila bez prestanka. Od prole}a, ona je zajedno
sa muèm na wivi: vodila je volove i kowe i tako pomagala pri
orawu, sejala ìtarice, drqala i kopala. U ku}i su je ~ekali
ku}ni poslovi, tako da je bilo sasvim uobi~ajeno da od svih ~lanova
porodice èna posledwa leè, a prva ustaje. U ranu zoru ona je ve}
palila vatru i za na}vama mesila hleb, pa potom spremala ostalu
hranu za taj dan. Dok su ostali uku}ani jo{ spavali, èna je obavqala
sve ku}ne poslove. Potom je spremala decu, pa pomagala muù da
upregne volove, otvarala mu kapiju i ispra}ala ga na wivu. Onda se
okretala hrawewu ìvine i stoke. Kada se sunce ra|alo, èna bi
se „natovarila“ obramicom sa hranom, koju je nosila u poqe, i malim
detetom, ako ga ima. U wivi bi se onda pridruìla muù i sa wim
radila dok ne zavr{e posao.
U ratu su ène i u zadru`nim i u inokosnim porodicama
radile i ku}ne i poqske poslove. U izmewenim okolnostima
nestale su razlike u poslovima koje su obavqale ène. Pomo} od
starijih mu{karaca i odraslije mu{ke dece bila je dragocena, ali
nedovoqna. Stoga su ène od ranog prole}a do pozne jeseni radile
razne poqske poslove, ne zapostavqaju}i ku}ne obaveze kao ni
negu i vaspitawe dece. U zimu, kad su poqa bila pod snegom, ène
su imale vi{e vremena za obavqawe ku}nih poslova. Onda su
tkale, prele, plele i sa odraslijom decom zavr{avale sve poslove
u ku}i i u {tali. U naro~ito te{kom poloàju su bile ène iz
siroma{nih porodica, sa mnogo dece. Uku}ane je trebalo obu}i iz
„ku}ne“ industrije. Stoga su one radile pri svetlosti sve}a, lu~i
ili lampe, koja je ~esto bila nedovoqna. Obi~no su ostajale do
duboko u no} za svojim razbojima i tkale, ili ujutru ustajale rano,
dok su se ostali ~lanovi porodice odmarali.
Seoska porodica je i u ratno vreme obeleàvala velike
verske praznike. To je bila jedina forma dru{tvenog ìvota koja
je postojala za vreme okupacije. Ratno siroma{tvo i sve ve}i broj
inokosnih porodica uticali su na to da se slavqewe krsnih slava
svelo na jedan dan. Uo~i slave se retko i{lo, a za drugi dan ostajali
su samo gosti iz daqine, a i oni su odmah posle doru~ka odlazili
svojim ku}ama. êste su bile pojave da porodica za slavu nije
mogla da zakoqe sviwu ili ovcu, nego su klale ìvinu. Pored
slave, obeleàvali su se veliki praznici, na prvom mestu Boì}.
Slavio se i Uskrs, kao veliki hri{}anski praznik. Za Boì} se,

po obi~aju, pripremala pe~enica. Pre rata su se bogati seqaci
takmi~ili ko }e zaklati najve}eg brava. ^lanovi siroma{nijih
porodica obi~no su imali na trpezi pe~enu gusku ili }urku. U
ratno vreme su i bogate i siroma{ne porodice slavile verske
praznike prema svojim mogu}nostima. Va`no je bilo o~uvati
obi~aj i obeleìti praznik, a svako je spremio ono {to je imao.
Gradska porodica
Svakodnevni ìvot gradske porodice bio je neprekidna

borba za o~uvawe gole egzistencije. U toj borbi su qudi ponekad
zaboravqali na „vi{e ciqeve“, odnosno patriotizam i otaxbinu.
Glavni motiv koji je pokretao na rad bio je strah od gladi.
Pogotovu u periodu okupacije, kada je vojna vlast, dono{ewem
raznih propisa, namerno stvorila razne administrativne pote{ko}e
za nabavku dovoqnih koli~ina hrane. Bez obzira na sve, u to vreme
Srbi su ìveli dva paralelna ìvota. U jednom su stalno prisutni
strah od gladi, bolesti, internacije, odvo|ewa u taoce, zatvora i
raznih vrsta maltretirawa od strane okupatora. Drugi je onaj
oblik ìvqewa, koji se razvijao u godinama pod tu|inskom vla{}u
i koji Isidora Sekuli} naziva „dràwe“, a pod wim je podrazumevala
pasivan otpor novoj vlasti u svakoj prilici.162 Srbi su svojim
pona{awem, na~inom obla~ewa, u me|usobnim obra}awima,
stavqali do znawa da su jo{ uvek u ratu. Svoj rat „vodili“ su
re~ima, pri~ama, prepri~avawem vesti i glasina u koje su
bezuslovno verovali. Sadràj tih vesti vra}ao je qudima toliko
potrebnu psihi~ku snagu i bodrio ih da izdrè.
Po mi{qewu okupacione vlasti, srpsko stanovni{tvo treba-
lo je da se pona{a u skladu sa pravilom - disciplina, red i obaveze,
a nikako nerad, politizirawe i kra|a. I zaista, srpska gradska
porodica je tako re}i bez predaha bila optere}ena problemima
koji su se morali svakodnevno re{avati, a ticali su se egzistenci-
jalnih potreba. Stvarnost je bio teàk ìvot i nema{tina koja se
~esto grani~ila sa bedom. Za vreme okupacije ~lanovi gradskih
162
porodica su sve svoje snage upravili na puko preìvqavawe, {to

je potisnulo u drugi plan wegovu, u predratnim godinama i na
po~etku rata, jako izraènu èqu za politi~kim ìvotom. „U
Srbiji danas nema otvorene politike, tu se jedino radom zanimaju“,
pisalo je u jednom izve{taju. I obave{tajni oficiri aus-
trougarske vojske primetili su da su nekada ratni~ki raspoloèni
Srbi postali „veoma pokorni“ i da su im sve èqe i misli saète
u pitawima: Kada }e do}i mir? Da li }emo mo}i da izdrìmo jo{
jednu zimu? êsto su razmi{qali u stilu: „Bog }e nam pomo}i!“ 163
Od po~etka ratnih operacija, u leto 1914. godine, srpska
vojska je ve}inu borbi protiv neprijateqa vodila na strate{ki
va`nim mestima, tako da gradska naseqa uglavnom nije ni branila,
odnosno wihova sudbina re{avana je u bitkama koje su se odigrale
na pogodnim mestima (doline reka, prevoji, brda). Izuzetak je
bila odbrana prestonice Beograda, i [apca kao grani~nog grada i
strate{ki va`nog mesta. U pohodu zdruènih armija Centralnih
sila u jesen 1915. godine, srpska vojska je pruìla otpor u
Beogradu, koji je pretrpeo velika razarawa. Austrougarska, a kas-
nije i nema~ka vojska bombardovala je neke gradove sa monitora i
dalekometnom artiqerijom, na primer Smederevo. Kragujevac,
kao sedi{te vojne industrije, bombardovan je dva puta iz aviona u
septembru 1915. godine.164 Bez obzira na navedene primere, moè
se, ipak, konstatovati da je ve}ina gradskih naseqa sa~uvana od
ratnih dejstava.
O ru{ewu i uni{tavawu srpskih gradova moè se govoriti
u obema fazama rata. U fazi odbrane otaxbine najvi{e je {tete
bilo u Beogradu i [apcu. Od objave rata zapo~ela su, moè se slobodno
re}i, svakodnevna bombardovawa Beograda sa monitora. Grad je
bombardovan u dva maha. Prvi put, 1914. godine, u leto i jesen kada
je bombardovawe trajalo 36 dana i no}i. Drugi put dvanaest dana,
tokom beogradske operacije, od 5. do 17. oktobra 1915. godine.
Stanovni{tvo nije izbeglo sudbinu svoje vojske. „Za celo to vreme
beogradsko stanovni{tvo je ginulo pod ru{evinama ili u bekstvu
pod otvorenim nebom od granata, koje je neprijateq bezobzirno,
nemilice i varvarski sejao po celoj varo{i daleko od mesta gde su
vo|ene borbe“, pisao je na~elnik {taba komande Odbrane Beograda.165
163
Isto, 184.
164
@ivomir Spasi}, Kragujeva~ka fabrika oru`ja 1853-1953, Beograd 1973.
165
P. Markovi}, Razarawa Beograda u Prvom svetskom ratu, Zbornik radova
Srbija 1918. godine i stvarawe jugoslovenske dràve, kw. 5, Beograd 1989, 43, 46.
Pored qudskih `rtava, koje su nesumwivo bile najve}e i nenado-

knadive, u ratnim operacijama ru{ene su i porodi~ne ku}e i razni
dràvni i privredni objekti. Ve}ina beogradskih porodica tada
se preselila u podrume, da u wima prona|e za{titu od granata.
Ameri~ki novinar Xon Rid je u prole}e 1915. godine posetio
Srbiju. U bele{kama nastalim na tom putovawu, po snazi i autenti-
~nosti se izdvaja deo zapisa o razarawu i uni{tavawu grada
[apca, koji je bio u zoni pro{logodi{wih borbenih dejstava. Rid
pi{e: „[abac je bio bogata i zna~ajna varo{, metropola najbogatije
pokrajine u Srbiji, Ma~ve, i centar razvijene trgovine vo}em,
vinom, vunom i svilom. Imao je 2.500 ku}a. Neke od wih razorili
su topovi: dvaput vi{e bilo je divqa~ki spaqeno, a sve radwe bile
su provaqene i opqa~kane. ôvek bi hodao ulicama kilometrima
i kilometrima svaka je ku}a bila opusto{ena. Osvaja~i su odneli
rubqe, de~je igra~ke, name{taj - a ono {to je bilo suvi{e te{ko
ili nezgrapno da se odnese razlupali su sekirama.“166
Na osnovu memoarskih beleàka savremenika moè se
sagledati globalni obim uni{tavawa nekoliko srpskih gradova,
prvenstveno prestonice Beograda i privrednog centra [apca.
Beogra|anka Mara Radenkovi} je u dnevniku za 21. oktobar 1915.
napisala: „Idu}i ulicom u strahu, utoliko sam videla da je
Beograd ru{evina opqa~kanih radwi, a od Terazija do Kalemegdana
na Dor}ol, ~ini utisak varo{i kojoj je bolest pokosila svo qudstvo.“
Doktorka Slavka Mihajlovi}, kojoj je opqa~kan stan pri ulasku
neprijateqskih vojnika u grad, zabeleìla je: „Pred nama se ukazala
slika uàsne pusto{i. Sve je poru{eno. Ostali su samo kamewe,
cigle i duboke jame od granata. Da bi se ulicom moglo pro}i,
potrebno je preskakati preko ru{evina i le{eva u raspadawu,
koji tu leè ve} vi{e dana. Nigde ìve du{e. Jedino se ma~ke i
psi vuku po ulicama i ru{evinama“ i „Beograd pruà o~ajnu sliku.
Postoje ulice u kojima su mnogobrojne ku}e bez krova, ili su
toliko poru{ene da se ki{a sliva u odaje.“167
Bez obzira na to {to je Franc Jozef I, car Austro-Ugarske
monarhije, potpisao ugovor o po{tovawu Pravilnika o zakonima
i obi~ajima suvozemnog rata, odmah po ulasku neprijateqske
vojske u Srbiju u jesen 1915. godine zavladao je haos i do{lo je do
silne pqa~ke srpske prestonice i ostalih gradova, a sve u skladu
sa pravilom da materijalna sredstva Srbije treba koristiti do
166
Xon Rid, Rat u Srbiji 1915, 43, Cetiwe 1975.
167
Isto, 20.
krajwih granica i bez ikakvog obzira prema stanovni{tvu.

Oficiri i vojnici pqa~kali su i dràvnu i privatnu imovinu, i
materijalne i kulturne vrednosti, pa ~ak i odevne predmete.
Nepo{tovawe prava privatne svojine srpskog stanovni{tva
ogledalo se i u oduzimawu stanova od strane okupacione vlasti.
Stanovi su oduzimani da bi u wih bili sme{teni oficiri i vojni-
ci. Ovakvo stawe je trajalo do 5. maja 1918. godine, kada je nare|eno
da vojnici mogu stanovati samo u kasaranama. Oficiri su i daqe
mogli da stanuju kod srpskih gra|ana.168
Vojnici trupa Centralnih sila su mnoge ku}e, du}ane i
kafane upotrebqavali za sme{taj kowa. Luka Lazarevi} je
zapisao da su vojnici provaqivali tavanice na pojedinim ku}ama
i radwama, da bi kowi bili udobno sme{teni i imali vi{e vazduha
u prostoriji. Da bi se kowi kvalitetno hranili i radi lak{eg
dopremawa sena i slame, vojnici su razvaqivali ulazna vrata na
lokalima. Polovina beogradskih porodica ìvela je, po proceni
Lazarevi}a, u gorim stanovima od onih koje su okupatori zauzeli
za boravak kowa. I carsko-kraqevski vojnik je zabeleìo kako
nije bilo ni{ta neobi~no, „da te je najednom iz prozora sobe
pogledala i pozdravila glava kakvoga plemenitoga ~etverono{ca
- kowa, kojega su tamo nastanili“. Useqavawem kowa o{te}ene su
mnoge zgrade i u wima vi{e nisu mogli da stanuju qudi.169
Na osnovu izvorne gra|e moè se sa sigurno{}u zakqu~iti
da su za vreme okupacije u gradovima ja~e do{le do izraàja
posledice rata nego u selima. Neki su gradovi bili u velikoj meri
poru{eni i do{lo je do opadawa svih privrednih aktivnosti pa su
okupatori govorili o „umrtvqenim“ delatnostima. Drugi su
sa~uvani od razarawa, ali je i u wima do{lo do neumitnog procesa
stagnacije svih privrednih aktivnosti. Ovakav stepen uni{tavawa
i slabqewa ekonomske snage jedne dràve, direktno }e se odraziti
i uticati na qude koji su u takvim nepovoqnim okolnostima
poku{avali da prona|u neki posao i tako obezbede preìvqavawe
~lanovima svojih porodica.
U Beogradu je za vreme okupacije bilo stacionirano mnogo
vojske i porodica oficira. Po ulicama su se {etali oficiri sa
suprugama i decom, po kafanama je svirala muzika za okupatorske
oficire i ~inovnike. Na osnovu beleàka savremenika okupacije
vidi se da je Beograd bio sav u znaku neprijateqske pobede. Zidovi
168
169
Isto.
i stubovi {areneli su se od plakata ispisanih na nema~kom,

ma|arskom i srpskom jeziku. To su bile razne naredbe i obave{tewa
o proslavama, vezanim za jubileje Dvojne Monarhije. Padali su u
o~i i posmrtni plakati i ceduqe - oglasi o prodaji „svega i
sva~ega“. Kafane su bile pune sveta, u po~etku samo okupatora, a
kasnije sve vi{e i srpskih gra|ana. Na ulicama se ~uo srpski
jezik, ali i ma|arski i nema~ki. Firme, objave i naredbe - sve je
bilo napisano latinicom. U Knez Mihailovoj ulici bilo je najìvqe.
Na korzou kroz ulicu preovla|ivali su austrougarski oficiri i
vojnici sa svojim suprugama. U izlozima prodavnica visile su
slike austrijskih i nema~kih vladara i vojskovo|a, nema~ke
bro{ure o ratu, karikature italijanskih i francuskih generala i
voji{ne karte sa obeleènim pobedama vojske Centralnih sila i
sli~no tome. Beogradskim ulicama prolazile su vojne patrole i
kontrolisale prolaznike. Gradom su saobra}ali tramvaji, dawu i
no}u, bez prekida. Srpski gra|ani mogli su se voziti do {est
~asova popodne, i to iskqu~ivo u „zadwim kolima“.170
Sa ishranom gradskog stanovni{tva je situacija bila jo{
gora nego sa stambenim prilikama. Lo{a i nekvalitetna hrana
prisutna je na trpezama stanovnika gradova u Srbiji od po~etka
ratnih dejstava, a naro~ito tokom tri godine okupacije. O tome je
slikovito zapisao stanovnik prestonice po zavr{etku Prvog
svetskog rata: „Ne samo Beograd, ve} i cela Srbija u ~asu svog
oslobo|ewa bila je samo jedan veliki zarobqeni~ki logor, iz
kojega su oti{li straàri ostaviv{i izmu~ene, neodevene i
gladne zarobqenike svojoj sudbini.“171 Posle tri godine okupacije,
Srbi su sa~uvali samo goli ìvot, vrlo ~esto bez osnovnih stvari
koje su neophodne da bi se moglo postojati kao qudsko bi}e. A kako
je to izgledalo od po~etka Svetskog rata? Jo{ u prvoj, a naro~ito
u drugoj ratnoj godini, ose}ala se oskudica u snabdevawu osnovnim
ìvotnim namirnicama. Problem }e se, u svoj svojoj ja~ini i
teìni ispoqiti tek u godinama koje su dolazile. Za tri godine
okupacije, gradske porodice su u pravom smislu re~i saznale {ta
zna~i ìveti od danas do sutra, sa stra{nom neizvesno{}u da li }e
se na stolu na}i i jedno par~e hleba ili }e se mrvicama zavaravati
glad. Od jeseni 1915. godine, gradska porodica, opqa~kana i
uni{tena, ~esto se na{la na ulici bez krova nad glavom ili u
170
171
P. Markovi}, Beograd na kraju rata, Zbornik radova Istorijskog instituta Srbija
na kraju Prvog svetskog rata, kw. 6, Beograd 1990, 95-100.
podrumu i u vla`nim i neuslovnim prostorijama zbog krova koji je

proki{wavao usled granatirawa. Hrane je bilo vrlo malo ili je
uop{te nije bilo. Snabdevawe gradskog stanovni{tva odmah posle
okupacije bilo je vrlo oteàno. Stanovnici gradskih naseqa bili
su u vrlo nezavidnoj situaciji. Ve}ina porodica je bukvalno
gladovala. Nova vlast na{la se pred humanitarnim zadatkom, da
pomogne srpske porodice da ne pomru od gladi u ovom vremenu
op{te oskudice.
Austrougarska vlast je radi snabdevawa doma}eg stanovni-
{tva, donela uredbu o sistemu raspodele ìvotnih namirnica,
koji je trebalo sprovesti uz upotrebu slede}ih pravila: ograni~ewe
i stroga racionalizacija doma}e potro{we, rekvizicija i oduzimawe
svih vrsta robe i proizvoda, oduzimawe na bazi „dobrovoqne“
predaje i koncesionirawe i monopolisawe pojedinih privrednih
dobara. Iz nema~ke doktrine o novoj organizaciji privrede u
okupiranim oblastima, austrougarska vlast je prihvatila odredbu
o racionisanom snabdevawu gradskog stanovni{tva. Zabrawena je
slobodna trgovina seqacima i sproveden je prinudni otkup stoke,
ìtarica, vo}a i povr}a. Na takav na~in dobijene ìvotne namirnice
bile su glavni izvor roba za snabdevawe gradskog stanovni{tva
preko legitimacija koje su im izdavale op{tinske vlasti.172
U prestonom gradu je bilo posebno te{ko snabdevati se
hranom. Austrougarska vlast je zabranila kretawe gra|anima,
tako da su se morali snalaziti kako su znali i umeli. Na po~etku
1916. godine brojne beogradske porodice oskudevale su u svemu, a
posebno u ìvotnim namirnicama. Za snabdevawe stanovni{tva
koje se lagano vra}alo u grad raspodeqene su sve rezerve hrane.
Najvi{e se ose}ala oskudica i nesta{ica bra{na i povr}a, posebno
krompira i pasuqa. Op{tinska uprava je u toku ove godine povremeno
limitirala cene najva`nijih namirnica, u poku{aju spre~avawa
{pekulacije i porasta cena. Bez obzira na sve preduzeto, situacija
u gradu bila je veoma te{ka.173
Vremenom je vlast detaqno odredila na~in funkcionisawa
sistema snabdevawa gradskog stanovni{tva. Stanovnici su snabde-
vani posredstvom tri novoformirane ustanove: Centrale za promet
robe (monopolska roba), Vojne intendanture (meso, mast i gorivo)
i Centrale za otkup ètve (hleb, bra{no i povr}e). Cene roba i
proizvoda bile su regulisane propisima o maksimalnim cenama. U
172
B. Mladenovi}, Grad, 83, 97.
173
Isto, 78.
skladu sa ovakvim snabdevawem gradskih porodica, trebalo je u

svim okru`nim i sreskim naseqima otvoriti prodavnice ìvotnih
namirnica. U prodavnicama, otvorenim radi „pravednog i jeftinog“
snabdevawa stanovni{tva, prodavala se samo tzv. racionirana
roba, po ta~no odre|enim, ograni~enim maksimalnim cenama.
U 1917. godini vojna vlast je donela jo{ dva propisa o
„racionalizaciji“ ishrane, {to je u stvari zna~ilo jo{ jedno
smawivawe koli~ine i vrste hrane po jednoj osobi. Prva naredba,
doneta u februaru, odnosila se na meso i mesne prera|evine. Bili
su to propisi za klawe stoke i zavo|ewu bezmesnih, odnosno posnih
dana. Tri dana u nedeqi: ponedeqak, sreda i petak, odre|eni su za
bezmesne. Istom naredbom uvedene su karte za snabdevawe civilnog
stanovni{tva mesom. Koli~ina mesa koja je sledovala jednoj osobi
zavisila je od wenog uzrasta. Odrasle osobe, u koje su ubrajani
stariji od 14 godina, dobijale su 120 grama mesa dnevno, a deca od
pet do 14 godina po 80 grama. Drugom naredbom odre|ena je dnevna
koli~ina povr}a po osobi. Ova koli~ina bila je ista za sve osobe,
bez obzira na uzrast, i iznosila je po 250 grama povr}a.174
Na primeru Beograda pokaza}emo kako je austrougarska
vojna vlast organizovala snabdevawe stanovni{tva mesom, mlekom
i hlebom. Posebne te{ko}e bile su sa nabavkom mesa i wegovom
preradom. Meso za potrebe grada nabavqano je kupovinom stoke u
udaqenim srezovima, gde je sto~ni fond bio u nekoj meri o~uvan.
Op{tinska uprava odre|ivala je cenovnik ìve stoke i mesa, vrstu
mesa i koli~inu mesnih prera|evina, koja se mogla proizvesti.
Mesari su od op{tine kupovali stoku, klali je i prodavali meso
stanovni{tvu. Prednost u snabdevawu su uvek imale vojne ustanove,
a one koli~ine mesa koje su posle isporuke vojsci preostale mogli
su da kupe Beogra|ani. U 1917. godini u gradu je radilo 15 kasapskih
radwi. Komanda mostobrana snabdevala je grad ribom.175 Retko se
de{avalo da je vlast davala vanredna sledovawa mesa. Jedno od
zabeleènih je za Uskrs posledwe ratne godine, kada su ~etvoro~lane
porodice dobile po kilogram mesa po ~lanu doma}instva, a ve}e
porodice, zna~i sa vi{e od ~etiri ~lana imale su sledovawe
najvi{e do {est kilograma.176
U gradu kakav je bio Beograd, sa dosta stanovnika i velikim
brojem dece, ali i brojnom vojnom posadom, bile su potrebne
174
Isto, 98.
175
Isto, 99-100.
176
AS, VGG, XVIII/62, 30. april 1918.
velike koli~ine mleka. Stoga je bilo vrlo va`no snabdeti se ovom

ìvotnom namirnicom, koja je ~esto bila neophodna i od vitalnog
zna~aja za pojedine kategorije stanovni{tva. Snabdevawe grada
mlekom obavqala je op{tina Mali Mokri Lug. Za potrebe beogradskih
bolnica Privredno odeqewe Guvernmana kupilo je 50 krava koje
su ~uvane u Mirijevu. U februaru 1917. postojale su mlekare u
poqoprivrednoj stanici Top~ider, na Bawici i Mirijevu i posebna
Centrala za mleko op{tine grada Beograda. Naravno da su na ovaj
na~in dobijene koli~ine mleka bile nedovoqne za snabdevawe
stanovni{tva. Prednost su imali vojnici i bolesnici, a preostale
koli~ine prodavane su u prodavnicama ve} na po~etku radnog vreme-
na, u ranim jutarwim satima. Za mleko se ~ekao red ispred prodavni-
ca, bez obzira na godi{we doba i vremenske uslove, ~esto ve} u cik
zore. Pogotovu su majke male dece bile stalno u redovima za mleko.177
Artikal za kojim je bila ogromna potra`wa bilo je bra{no,
p{eni~no i kukuruzno. Naravno da ga nije bilo u dovoqnim
koli~inama i da je podlegalo propisu o racioniranoj ishrani.
Po~etkom januara 1916. godine Gradski komitet delio je 250 grama
bra{na dnevno po osobi. Prodaja bra{na doma}em stanovni{tvu,
zbog nedostatka ìtarica, bila je najstroìje zabrawena. Pekare
su dobijale direktno od Gradskog komiteta bra{no po odre|enim
cenama, pravile hleb odre|ene teìne i prodavale ga po odre|enim
cenama. Kasnije, kada se situacija barem donekle popravila,
bra{no se prodavalo u prodavnicama u koli~ini koja je odre|ena
u legitimacijama za ishranu, zavisno od broja ~lanova porodice.
înovnik u op{tini grada Beograda je u martu 1917. godine
ocenio snabdevawe qudi: „Oskudeva se u svemu, posebno u sredstvima
za ishranu. Za snabdevawe stanovni{tva koje se vratilo nazad,
rekvirirana su postoje}a sredstva za ìvot od gradskog komiteta
i raspodeqena narodu. Posebno nedostaju bra{no i povr}e, krompir
i pasuq.“ U izve{taju je oceweno da odelo, cipele i ve{ neophodni
gra|anstvu „uop{te ne postoje“. Da bi se to ublaìlo, Gradski
komitet je bio prinu|en da otvori dve narodne kuhiwe i gradsku
prodavnicu. Grad je podeqen na 15 reona, u kojima su otvorena
mesta za kupovinu. Tu su stanovnici, preko karata za snabdevawe,
mogli da kupe nu`na sredstva za ìvot. Karte su u po~etku vaìle
samo za bra{no, zatim {e}er i kafu, pa so, petrolej, mleko i meso.
Wihovim uvo|ewem okupaciona uprava htela je da se „kontigentira
potro{wa sredstava za ishranu“.178
177
178
Isto, 102.
Do izvesnog poboq{awa u snabdevawu grada glavnim

ìvotnim namirnicama do{lo je u jesen 1917. ali su se i daqe
te{ko nabavqali mast i drva za ogrev. U ovoj godini op{tina je
garantovala potrebne koli~ine bra{na za gra|anstvo. Mleko se
prodavalo u osam prodavnica. Od novembra je odre|en nov dnevni
obrok od 200 grama kukuruznog bra{na ili 300 grama kukuruznog
hleba dnevno po odraslom licu i 120 grama kukuruznog bra{na ili
180 grama kukuruznog hleba kao dnevni obrok za decu. Po odluci
Op{tine grada Beograda, u novembru 1917. otvoreno je jo{ sedam
prodavnica ìvotnih namirnica, tako da ih je ukupno bilo petnaest.
Stanovnici i vojnici mogli su da se snabdevaju pivom koje je
proizvodila pivara Bajloni. Seqaci su mogli da vi{ak svojih
proizvoda - povr}e, ìvinu, jaja, donesu na gradsku pijacu ili
direktno u prodavnice ìvotnih namirnica i da prodaju po
propisima o maksimalnim cenama.
Vojna uprava ovlastila je op{tinske uprave da povremeno
odre|uju najvi{e cene za prodaju ìvotnih namirnica da bi se
spre~ile razne vrste zloupotreba i stalno skakawe cena u slobodnoj
trgovini, na pijacama, u bakalskim i mesarskim radwama. Za
Beograd su, na primer, u 1916. godini cene pet puta odre|ivane: u
januaru, februaru, martu, aprilu i decembru. Cene su bile u
dinarima, re|e u krunama. Maksimalne cene mewane su obi~no na tri
meseca, u januaru, aprilu, julu i oktobru. Predlozi za nove cene
upu}ivani su vojnim vlastima, obi~no 15 dana ranije. Posebne cene
su vaìle za Beograd a druge za ostale gradove po unutra{wosti.179
Kao {to se moè primetiti, uobi~ajena je bila svakodnevna
borba da se pobedi glad, odnosno da se prona|e dobar na~in kako da se
prehrani porodica. Snabdevawe gradskih porodica preko legiti-
macija za ishranu nije, po svedo~ewu savremenika, bilo dovoqno za
ishranu i zato se trebalo snabdevati na crnom trì{tu. To je
trì{te uvek bilo dobro snabdeveno, ali su cene bile visoke, {to
je iziskivalo vi{e novca. Kuponi iz legitimacija za ishranu nisu
nudili toliko hrane da se utoli glad. Pre su samo mogli da je
zavaraju. Par~e proje sa pekmezom od {qiva koji su majke kuvale i
~uvale u }upovima bilo je tih godina i hleb i prazni~ni kola~.
Stalno prisutni strah od gladi pokretao je qude na rad i
snalaèwe. Borisav Stankovi} zabeleìo je da je glad pretila da
uni{ti qude. U mozgu svakog ~oveka nametnula se misao kako snabde-
ti i osigurati porodicu „ne za mesec dana nego ~ak do nove ètve,
179
Isto.
novog leta“.180 Sa druge strane, nije bilo pametno nabaviti veliku

koli~inu hrane, jer je mogla postati plen okupatora, koji je stalno
vr{io premeta~ine po ku}ama. Luka Lazarevi} je zapisao: „Odneso{e
sve - nemate se ~im ni odenuti ni obuti. Hrane nema; nema soli, ni
drva, ni petroleja.“181 Rat je ostavio takve posledice da mnogo
porodica u prestonom gradu mesecima nije okusilo meso niti
zaprìlo ru~ak. Dragi{a Lap~evi} je za vreme okupacije ìveo u
dva grada, najpre u Jagodini, a potom u Beogradu. Stoga su dragoceni
podaci koje je zabeleìo o te{koj situaciji u gradskim naseqima
onovremene Srbije: o visokim cenama i lo{oj snabdevenosti gradskih
porodica. Mnoge porodice su „spas“ prona{le na crnom trì{tu.
Sva roba, i monopolska i u slobodnoj prodaji, redovno se mogla
prona}i na crnom trì{tu, i onda kada je nije bilo u prodavnica-
ma tzv. slobodne trgovine. Cena je, me|utim, na crnom trì{tu
bila mnogo ve}a. Sam ìvot i zakoni ekonomije i trì{ta su u
potpunosti poni{tili mere koje je preduzimala okupaciona uprava
radi limitirawa cena ìvotnih namirnica. Paralelno sa
dràvnom trgovinom razvila se i trgovina „na crno“ u kojoj je uvek
bilo dovoqno robe, ali po znatno vi{im cenama od propisanih.
U jednoj naredbi vojne vlasti odre|eno je da se ìvotne
namirnice mogu kupovati jedino na pijaci. Iz dnevnika Natalije
Aran|elovi} vidi se da je i na pijaci bila stalna nesta{ica
namirnica, ~ak i u letwoj sezoni. Cene su uvek bile visoke, bez
obzira na to da li su se namirnice kupovale u sezoni ili ne. Stoga je
gra|anstvo bilo prinu|eno da stalno kr{i naredbu, dovijaju}i se
na razne na~ine kako da iz okolnih sela nabavi ono {to mu je bilo
neophodno za preìvqavawe i spravqawe zimnice. Seqaci su
~esto pristajali da za svoje proizvode umesto novca uzmu ne{to
drugo. Postala je uobi~ajena trampa za „monetu u naturi“ - haqine,
marame, ubruse, posteqinu.182
180
B. Stankovi}. nav. delo, 41.
181
L. Lazarevi}, nav. delo, 21.
182
Trebalo bi, u okviru prou~avawa svakodnevnog ìvota napraviti komparaciju
izme|u dru{tvenog ìvota seoskih i gradskih porodica u ratu i miru. Posebno je
zanimqiva tema o odnosu seoskog prema gradskom stanovni{tvu u ratnim pri-
likama, gde se pored solidarnosti i poku{aja pomo}i moè primetiti i èqa za
lakom zaradom. Tako je savremenica zabeleìla da su seqanke u okolini
Beograda pevale: „Pod Perom smo leàle na slamke,
a pod Frawom leìmo na banke.“ (R. Savi}, nav. delo, 91)
Istovremeno je bilo i onih koje su pomagale ro|acima iz grada da preìve, daju}i
im pomalo bra{na ili neke ìtarice.
Mo`da je jo{ gore bilo stawe sa odevawem. Za vreme okupaci-

je qudi su doslovce bili dovedeni dotle da se opasuje pojasevima od
like. Situacija se nije mnogo popravila ni nakon oslobo|ewa.
„Radni~ke novine“ izve{tavale su da se de{avalo da roditeqi
nisu mogu da iza|u iz ku}e i sahrane dete, jer su bukvalno goli, i
nemaju u ~emu da iza|u na ulicu.183 O siroma{tvu i nedostatku ve{a
i garderobe svedo~ili su i pripadnici vojne vlasti. Srbi su bili
opqa~kani, ~esto i do gole koè, tako da nije ~udo da su u drugoj i
tre}oj godini okupacije gra|ani nosili pocepana i prqava odela,
sa zakrpama i izbledela odela neprepoznatqive boje. Deca su i{la
u odelima starijih ~lanova porodice. Ne moè se govoriti ni o nekom
pristojnom obla~ewu, a kamoli o pra}ewu mode. Mnoge ène su
svoju elegantnu garderobu mewale za ìvotne namirnice i de~ju
ode}u i obu}u. Najva`nije je bilo obu}i decu, da se ne razbole,
obezbediti im odgovaraju}u obu}u i toplu ode}u za zimu. U leto je
ve}ina stanovni{tva i{la bosa, ~uvaju}i obu}u za jesen i zimu.
Srbi su nekoliko godina ìveli u ratnim uslovima. To je
podrazumevalo pogor{ane uslove ìvota, neredovnu i slabu
ishranu i ~este stresne situacije. Takav na~in ìvota pogodovao
je razvoju mnogih bolesti, nastalih kao rezultat lo{ih okolnosti
u kojima je narod jedva preìvqavao. U prvoj ratnoj godini javile
su se i epidemije. Lo{e higijenske prilike pogodovale su razvoju
zaraznih i polnih bolesti. Usled opadawa imuniteta naj~e{}a
bolest, za vreme rata evidentno u porastu, bila je tuberkuloza.
Le~ewe je bilo individualno, vezano pre svega za iznos novca koji
je trebalo platiti lekaru za uslugu. Veliki broj qudi se stoga
okrenuo narodnoj medicini, poku{avaju}i da se le~i onim {to
nudi i daje priroda. U predratnoj Srbiji gotovo tre}inu umrlih
~inili su deca do pet godina starosti. Za vreme Prvog svetskog rata,
prema parcijalnim podacima koje pruà gra|a Arhiva Srbije, broj
osoba umrlih od starosti bio je osetno ve}i nego u mirnodopsko
vreme (7,4 odsto prema 6 odsto pred rat). Zarazne bolesti, koje su pored
tuberkuloze i pre bile glavni uzroci smrti, zadràle su primat i
u ratnim godinama.
Moè se uop{teno re}i da je u jesen 1915. godine, zdravstveno
stawe u srpskim porodicama u proseku bilo veoma lo{e. Nije bilo
dovoqno lekarskog osobqa, a i lekari koji su radili ~esto su bili
„nedostupni“ usled op{teg osiroma{ewa srpskog dru{tva u ovom
periodu. Okupaciona vlast je, stoga preduzela mere da stanovni{tvo
183
P. Markovi}, Beograd na kraju rata, 97.
zdravstveno „obrazuje“. Naredila je da se od{tampaju plakati, u

kojima je obja{weno kakve preventivne mere treba preduzimati u
svakoj porodici radi predupre|ivawa bolesti. Druga mera bilo je
postepeno uvo|ewe obaveznog vakcinisawa protiv odre|enih
bolesti. Postepeno, u meri koju je postoje}a finansijska situacija
dozvoqavala, austrougarska vlast je u okupiranoj oblasti Srbije
razvila svojevrstan sistem zdravstvene za{tite kojim je bilo
obuhva}eno celokupno stanovni{tvo. Primarni razlog je svakako
bio o~uvawe zdravqa vojnika i ~inovnika Dvojne Monarhije.
Obnovqen je rad zdravstvenih ustanova: bolnica, ambulanti, sanite-
ta i apoteka. Nedostatak novca uslovio je mali broj zdravstvenih
ustanova. Stoga je ponovo proradila 21. bolnica, i vi{e ambulanti
u gradskim naseqima, sedi{tima okruga i srezova U op{tinskim
ambulantama su o tro{ku op{tine le~eni i siroma{ni srpski
gra|ani. Za ve}inu stanovni{tva le~ewe je bilo skupo, bez obzira
na to da li se radilo o bolni~kom ili ambulantnom le~ewu. Kada je
trebalo hospitalizovati civile, onda su iz bolnica ~esto apelovali
da se upu}uju samo najteì slu~ajevi. Nedostatak novca uslovio je
nedovoqan broj medicinskog osobqa, lekara i medicinskih sestara.
U bolnicama su, po pravilu, radili srpski lekari pod kontrolom
austrougarskih kolega. Civilno stanovni{tvo le~ili su u ambu-
lantama okru`ni i sreski lekari srpskog porekla, ~iji je broj bio
mali. Otvoreno je malo apoteka i bile su lo{e snabdevene. Za
vreme rata se bolesti nisu mogle suzbiti. Pre bi se moglo re}i da je
postoje}i sistem zdravstvene za{tite bio samo poku{aj ublaàvawa
dramati~ne situacije.184
U ve}im gradskim naseqima, koja su bila sedi{ta okruga i
srezova, radile su ambulante, ~iji su rad dotirale op{tine.
Siroma{no civilno stanovni{tvo le~eno je besplatno u op{ti-
nskim ambulantama. Ve}ina pripadnika ranijeg sredweg sloja,
koji su u ratu osiroma{ili, nije imala dovoqno novaca da bi
mogla platiti ambulantno le~ewe. Otuda je okupaciona vlast i
tim qudima, pored siroma{nih gra|ana, koji su se le~ili o
tro{ku op{tine, omogu}ila besplatno ambulantno le~ewe. Ova
odluka bila je vrlo razumna. I u interesu okupatora bilo je da
civilno stanovni{tvo bude dobrog zdravqa, s obzirom na to da su
ìveli na istom geografskom prostoru.
O zdravstvenom stawu stanovnika Beograda pisao je,
neposredno po zavo|ewu okupacije, dr Franc Ciner, {tapski lekar
184
austrougarske vojske. U gradu je besnela tuberkuloza, koju je lekar

nazvao „bi~ ~ovje~anstva“. êsti su bili slu~ajevi vrlo te{ke
tuberkuloze u koì, `lezdama i kostima. Druga bolest od koje su
se u velikom broju razboqevali Beogra|ani bio je sifilis. U
ovom periodu ra{irio se i broj obolelih od pegavog tifusa.
Austrijski vojni lekar odao je na kraju svojevrsnu pohvalu srpskim
ratnicima: „Te{ko se moè shvatiti, kako je pored ovolikih
zaraza ovo stanovni{tvo ipak moglo biti tako neosporno hrabro
i sposobno za rat.“185
O situaciji u Beogradu tokom 1916. godine, savremenica,
ina~e lekar po obrazovawu, zabeleìla je: „U Beogradu je stawe
o~ajno. Me|u decom je zavladala velika epidemija {arlaha i difte-
rije, a kod odraslih tifus i zapaqewe plu}a. Sve ove bolesti
uglavnom se zavr{avaju katastrofalno. Lekova nema u dovoqnoj
meri. Ukoliko ih ima, narod ne moè da ih kupi, jer nema novaca.
Bolesnici leè po hladnim sobama, a ishrana je vrlo slaba.“ Po
ovim bele{kama, u gradu je 15.000 qudi bolovalo od tuberkuloze, a
pomo}i nije bilo zbog slabe i neredovne ishrane i lo{ih stambenih
uslova.186 U prvoj polovini 1916. godine u Beogradu je mortalitet
bio izuzetno visok. Za prvih {est meseci umrlo je 1.057 osoba,
najvi{e od tuberkuloze, 313 osoba, odnosno oko 30 odsto od ukupnog
broja umrlih. U analizi je posebno ukazano na opasnost od „viru-
lentnih“ bolesti: kolere, pegave groznice, bogiwa, trbu{nog
tifusa, dizenterije, zapaqewa slezine, paratifusa, {arlaha, difte-
rije, trahoma i zau{ki.
U 1917. godini u Beogradu je ukupno umrlo 1.890 osoba, 908
mu{karaca i 982 ène, odnosno, 4,2% predratnog stanovni{tva
grada. Od zaraznih bolesti umrlo je 138 osoba. Najvi{e umrlih je
bilo u aprilu, 223, u avgustu 222, i martu 208. Naj~e{}i uzroci
smrti bili su sr~ane tegobe, hroni~ne bolesti srca, zapaqewe
plu}a, arterioskleroza, nefritis, infarkt i maligna neoplazma.
Tri mu{karca i jedna èna izvr{ili su samoubistvo.
Ni u posledwoj ratnoj godini nije do{lo do suzbijawa
bolesti. U Beogradu je samo u jednom mesecu - junu, umrlo 140 osoba,
a i u slede}em mesecu bilo je 118 smrtnih slu~ajeva. Neposredno po
oslobo|ewu, u srpskoj prestonici je izbila {panska groznica.
Osim {to je umro veliki broj qudi, ova bolest je ostavqala i
te{ke posledice na centralni nervni sistem. Tako|e su zabeleèni
185
Beogradske novine, br. 240, 12. oktobar 1916, C. I kr. Rezervna bolnica ''Brno'' u Beogradu, 1.
186
sporadi~ni slu~ajevi pegavca, i ve}i broj osoba obolelih od polnih

bolesti, naj~e{}e sifilisa. Zabeleèno je: „Rat je bacio u prostitu-
ciju jedan neverovatan broj èna. Mnoge su pobijene, a ostale se
raspadaju od sifilisa.“ U prvoj deceniji posle Prvog svetskog
rata u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca zabeleèn je jedan od
najve}ih procenata u Evropi èna obolelih od ove opake
bolesti.187 Osim ovih konkretnih bolesti, bila je prisutna i jedna
izazvana strahom od ratnih dejstava, naro~ito razvijena u periodu
odbrane otaxbine. O toj bolesti je savremenik zapisao: „ Bilo ih
je koji su /.../ postali nervozni u tolikoj meri, da su se ose}ali
bolesni i ne samo dobijali lupawe srca, nego ose}ali i nekakav
pritisak na mozak, te nisu nalazili mira ni u najdubqim i najtvr|im
podrumima i suterenima.“188 Stalna pojava bila je smrt. Svakodnevno
je poneki gladan i bolestan ~ovek odlazio sa ovoga sveta. Smrt
nije birala koga }e povesti u svoje tamno carstvo. Umirali su i
mladi i stari. Savremenik svedo~i o tome: „I umiremo svaki dan.
Roditeqi gledaju kako im deca umiru na nogama svaki dan. Deca
gledaju kako im se otac, mati, baba i sestra mu~e. Svaki dan zebu i
gledaju i po svu no} ne mogu da spavaju od brige. Op{te o~ajawe.“189
Zabeleèni su i slu~ajevi da su ène prosile i umirale od gladi,
kao i drasti~an slu~aj da je èna jednog srpskog nièg ~inovnika,
kojoj je mu` bio u zarobqeni{tvu, otrovala svoje dvoje dece, pa potom
sebi oduzela ìvot.190 O siroma{tvu koje je vladalo u gradskim
porodicama dovoqno ilustrativno govori podatak da neke
beogradske porodice nisu imale dovoqno novca da svoje pokojnike
dostojno opreme i isprate na ve~ni po~inak. Cena pogrebne opreme
je bila: boqi mrtva~ki sanduk 45 kruna, obi~an sanduk bio je duplo
jeftiniji, 24 krune, a mrtva~ka kola u crkvi 12 kruna.191 Gradska
vlast je stoga donela odluku da se neki qudi sahrawuju o tro{ku
beogradske op{tine.
Vrlo lo{a ekonomska situacija beogradskog stanovni{tva
naterala je predsednika Beogradske op{tine, dr Vojislava
Veqkovi}a, profesora univerziteta @ivojina Peri}a i nekoliko
drugih lica da se jednim memorandumom obrate {efu general{taba
187
P. Markovi}, Beograd na kraju rata, 98.
188
J. Miodragovi}, Tragi~ni dani Srbije, Beograd 1921, 99.
189
Isto, 80.
190
AS, MID, Ministarstvo vojno Ministarstvu Inostranih Dela, Krf, Pov. F.\.O.
Br. 5.777.
191
AS, VGG, XVIII/67, 8. maj 1918, prepiska Takseno-poreskog odeqewa, Op{tinske
uprave Beograda i suda op{tine beogradske o grobqanskim taksama.
vojno-generalnog guvernera, pukovniku Hugu Kerhnaveu. U dopisu

su bili sasvim skromni zahtevi: traìlo se, pre svega, da se
uprosti beskrajno duga i zapletena procedura kojom su Beogra|ani
dobijali dozvolu da putuju u unutra{wost zemqe, a da se ta dozvola
daje ne samo privilegovanim {pekulantima, ve} i svima onima
koji bi imali potrebe da donesu malo namirnica. Zatim je moqena
vlast da izmeni svoju politiku maksimalnih cena. Zavr{avalo se
time {to se traìlo da se dozvoli Beogradskoj op{tini da ona sama
kupi izvesnu koli~inu stoke za klawe, da bi se vojna intendantura
spre~ila da {pekuli{e tim namirnicama. Pukovnik Kerhnave je
negativno odgovorio, isti~u}i da su navodi u dopisu neta~ni, da
stanovni{tvo ne trpi oskudicu u namirnicama, da, na primer,
wegova èna kupuje sve namirnice u Beogradu veoma lako i jevti-
no, pa je zakqu~io da za ta pitawa nije nadle`na op{tina nego
vojni guvernman.192
Po uspostavqawu okupacione uprave bile su prekinute
veze Srba sa inostranstvom. Sa stabilizovawem okupacione vlasti,
zapo~eo je lagano proces obnavaqawa veza sa spoqnim svetom.
Sredinom 1916, a posebno u drugoj polovini iste godine, normali-
zovan je po{tanski saobra}aj. Pisma i poruke prekinula su
nedoumice u vezi sa sudbinom odsutnih ~lanova porodice i donela
malo olak{awa. Donekle su bile uspostavqene i dru{tvene veze
me|u Srbima. Kao rezultat toga javio se ne{to ve}i broj sklopqenih
brakova, {to je na po~etku okupacije bilo skoro nezamislivo. U
jesen 1915. i zimu 1916. se ~esto de{avalo da se u toku celog meseca
nije ven~ao nijedan par. U posledwoj ratnoj godini svadbama su
prethodile veridbe. O tome se pisalo i u novinama: „Beograd sad
ìvi potpuno normalnim ìvotom. Zimus smo imali i svadbe i
slave, sad imamo svadbe. Ju~e je bilo prstenovawe simpati~nog
herihtera beogradskog g. Miodraga Mi{i}a sa g-|icom Kovin~i}em
na Haxi Popovcu, u ku}i vjerenice. Bili smo prisutni jednom lije-
pom manifestovawu punog i rasko{nog izliva radosti uz pratwu
tambura{a. Mladenci su bili prema svima predusretqivi, do
ganu}a i kao jedna prerezana jabuka krasili ovu divnu sve~anost
svojom qubazno{}u.“193
Za vreme rata i okupacije do{lo je do svojevrsnog raslojavawa
me|u srpskim stanovni{tvom. Promena na~ina ìvota uslovila je
192
Tri{a Kaclerovi}, Cimervaldska konferencija. Apel srpskih socijalista
civilizovanom svetu, Beograd 1951, 62.
193
Br. 159, 12. jun 1917, Jedno prstenovanje, 3.
i izmewen na~in pona{awa nekih qudi. Jedan savremenik je,

koriste}i staru narodnu izreku da ne pada sneg da pomori svet, ve}
da svaka zverka pokaè svoj trag, slikovito prikazao kako su
te{ke okupacione okolnosti razotkrile, kao sneg tragove, karakter,
moral i postupke qudi, pa je svako obelodanio svest o tome {ta
smatra po{tenim i nepo{tenim, i {ta kao srpski gra|anin sme i
ne sme da uradi. Pojavio se tip qudi koji je zadovoqavawe svojih
materijalnih potreba podredio svemu drugome, gube}i ose}aj za
solidarnost i ne vode}i ra~una o tome da i drugi treba da preìve.
^lanovi gradske porodice su veoma te{ko podnosili oku-
paciju, pogotovu kada se oduìla na nekoliko godina. Mlada
Beogra|anka Mara Radenkovi} je svoja ose}awa saèla u re~enici:
„Ala je te{ko biti robom!“ Savremenici su svoj ìvot opisali
kao bedan, potpuno prazan ìvot, „ni potpun fizi~ki, a kamo li
du{evni“. Qudi su se radovali kada bi sreli jo{ nekog „na nogama
i s pomalo {ale ili bar nade na dobro, na odràwe na ìvot“. Oni
su ~inili ìvot podno{qivijim, takve qude su svi traìli i
druìli se sa wima. Za vreme okupacije crkve su bile pune sveta,
koji se molio za ìvot i zdravqe odsutnih ~lanova porodice.
Boìdar Nikolajevi} je smatrao da Srbin odavno nije bio toliko
poboàn i retko kad je slavio tako revnosno krsno ime i ~uvao
obi~aje, kao pod neprijateqskom okupacijom. @ene su stalno
odlazile u crkvu, i ~ini nam se u woj nalazile mira svojoj du{i.
Mu{karci su dosta vremena provodili u kafanama. U wima su
davali odu{ka svojoj tuzi, besu i nezadovoqstvu. Za kafanskim
stolom vodili su diskusije o va`nim vojnim i politi~kim pitawima,
kritikovali su i hvalili srpsku vladu i vojsku, psovali i grdili
predsednika vlade i ministre.
Bez obzira na rat i okupaciju, gradsko stanovni{tvo trudilo
se da makar malo boqim ru~kom proslavi praznike: Boì}, Uskrs
i krsnu slavu. Svi porodi~ni praznici bili su svedeni na skromne
proslave u najmawoj mogu}oj meri „tek da se obeleì, da se zlo ne
raduje“. Ve}ina qudi slavila je slavu, koja se svodila na skromno
posluèwe, ~esto bez ru~ka i ve~ere. Doma}ini su zato do~ekivali
goste veselo, srda~nog izraza lica, zahvalni svome svecu {to su i
tako mogli da ga proslave. Prvi Boì} u okupaciji proslavqen je,
po bele{kama savremenika, sa puno tuge jer je „nedostajalo raspo-
loèwe i voqa da se taj veliki praznik do~eka i provede“. Qudi
su ose}ali u du{i teàk teret i tugu. Tri puta su se za vreme oku-
paciji slavili boì}ni i uskr{wi praznici, svake godine sve
teè i siroma{nije. Srbi su zaboravqali, optere}eni brigama, da
naberu koprive uo~i Blagovesti ili da proslavi Cveti, koje su

prolazile bez lepote i topline. O nekom dru{tvenom ìvotu
gradskih porodica u periodu okupacije je nemogu}e govoriti, jer ga
prakti~no nije ni bilo. Dovoqna ilustracija o nepostojawu stal-
nih dru{tvenih veza me|u Srbima jeste i zabrana izjava sau~e{}a
porodici nastradalih.194
Svaki ~ovek je èqno o~ekivao kraj rata, povratak srpske
vojske i oslobo|ewe. Zato je bio sklon da poveruje dobrim vestima
i da ih daqe prenosi. Zbog toga treba razlikovati vesti i „vesti“,
odnosno vesti i glasine. Borisav Stankovi} je o tome ostavio vrlo
ilustrativnu bele{ku: „A vesti lete: lude, protivure~ne, nemogu}ne,
ali za nas istinite, glavu bi razbili onom ko bi nam kazao da nisu
- istinite! Te, oficiri, ceo Guvernman preselio se u Zemun, wihove
porodice odavno odvedene svojim ku}ama. No}as na Torlak dolazio
aeroplan, rumunski, francuski i na{. Bacali plakate. Ona, ju~e
{to se ~ula pucwava, to je bila borba oko Grocke, Poàrevca,
Gradi{ta negde, izme|u monitora. Princ \or|e aeroplanom dolazio
i ostavio svoj {iwel i kapu na Top~iderskom brdu. /.../ I glasovi
kako se spremaju spiskovi za internirawe.“195 I carsko-kraqevski
obave{tajni oficiri su primetili da svakojake fantasti~ne
vesti padaju kod Srba uvek na plodno tle. U Beogradu je prime}eno:
„[ta za fantasti~ne vesti i kombinacije mogu postati potpuno
bezna~ajni doga|aji pokazalo je pre nekoliko dana slu~ajno skidawe
table sa natpisom ,Carska i kraqevska policijska komanda Beograd’,
koju je zamenila tabla sa natpisom „Okru`na komanda“. Radnici
jo{ nisu ni dovr{ili posao, a ve} se po gradu zuckalo da se „[vabe
za kona~an odlazak pripremaju.“ „Vesti“ su se prenosile neverovatnom
brzinom izraàvaju}i nade, èqe i o~ekivawa Srba. Neverovatno
brz poraz Rumunije u leto 1916. godine je qudima na vrlo surov
na~in pomutio nadu da }e skoro biti oslobo|eni. Pad susedne
dràve izazvao je takvo bezna|e koje je dovodilo i do smrtnih ishoda.
Posebno je me|u devojkama, koje su ~ekale da im se verenici vrate
iz srpske vojske, bio veliki broj umrlih.
Kao rezultat ìvota pod okupacijom javilo se verovawe u
razne neverovatne pri~e. U Beogradu su odràvane spiritisti~ke
194
Savremenik je zabeleìo o jednom takvom doga|aju: „[vabe su odmah zabranile
da se kuka i da se izjavquje sau~e{}e. Ali i bez toga, vila da si bio, ne bi mogao
do}i do Jeli~i}eve familije da je te{i{, jer je svuda oko ku}e straà bila, isto
kao i Stevovi}eve.“ ( Politika, br. 4311, 17. februar 1920, Radomir Gruji}, Pod
[vabom u Brusu, 1.)
195
B. Stankovi}, nav. delo, 47.
seanse. Jednoj je, sude}i po izve{taju, prisustvovalo 35 èna. U toj

vrsti okupqawa okupaciona vlast videla je delo jedne fanati~ne
religiozne sekte sa eventualnim politi~kim te`wama. Me|u
ènama je bila ra{irena lakovernost, praznoverje i nada da
vra~are mogu re{iti neki problem prisutan u porodici. Obi~no
su te osobe sa „nadqudskim“ mo}ima bile Ciganke, koje su svoje
usluge napla}ivale u krunama. Vlast je ovu pojavu poku{avala da
spre~i ka`wavawem.196
U izmewenim uslovima ìvota, kada su rat i okupacija
vrlo dugo bili sastavni deo svakodnevnice, u svesti qudi pojavila
su se i druga~ija razmi{qawa. Postepeno je qudski um preplavila
èqa za okon~awem rata i normalnim ìvotom u miru. Rat je smatran
velikim zlom po ~ove~anstvo. Mara Radenkovi} je zabeleìla neka
svoja razmi{qawa: „Ne mogu da razumem ovaj veliki doga|aj, ovaj
stra{ni rat koji je pomerio ceo svet iz osnova, iz svoga mirnog
toka ìvota. Uni{tio dràve, gradove, brda i doline; sve preo-
brazio i silno, neizmerno mnogo qudi, koji bi ~ove~anstvu bili od
nesumwive koristi, oterao u smrt. (...) Na{to sve ovo?“ 197
196
Beogradske novine, br. 257, 29. oktobar 1916, Uhap{ena vra~ara, 2.
197
Istorijski arhiv grada Beograda, Dnevnik Mare Radenkovi}.
VI
STRANCI O SRBIMA
Kraqevina Srbija sa svojim stanovnicima postala je

privla~na za strance, posebno od po~etka oruànih sukoba. Ve} od
leta 1914. godine, qudi raznih profesija i radoznalog duha,
skloni avanturama, pre svega humanitarni radnici i novinari,
dolazili su u Srbiju. U periodu odbrane otaxbine od napada vojske
Dvojne Monarhije od leta 1914. do jeseni slede}e godine, u Srbiji
je boravio znatan broj qudi iz savezni~kih (Francuska, Rusija,
Velika Britanija) i neutralnih zemaqa ([vajcarska i Sjediwene
Ameri~ke Dràve). Nekoliko wih je zabeleìlo utiske sa puto-
vawa i opisalo ìvot u onovremenoj Srbiji. Pre svega mislimo na
Anrija Barbija, ratnog dopisnika pariskog lista @urnal i
ameri~kog novinara Xona Rida, koji je kao dopisnik Metropoliten
magazina zajedno sa Bordmanom Robinsonom, krenuo marta 1915.
godine na duga~ak put. Xon Rid je primetio: „Mi smo ih videli kako
su se uìveli u rat kao u neki posao, po~eli da se prilago|avaju
ovom novom na~inu ìvota i da govore i misle o drugim stvarima.“198
Isti autor je zabeleìo: „ Kad se osvrnem na sve, ~ini mi se da je
najva`nije {to treba znati o ratu to kako razni narodi ìve;
wihovu sredinu, tradicije i sve ono {to sami kaù i u~ine a {to
ih razotkriva. U mirno vreme su prikrivene mnoge qudske vrline
koje izbiju na povr{inu u o{troj krizi, ali je, s druge strane, u
vreme velikih op{tih napora mnogo li~nih i rasnih vrlina
potisnuto s povr{ine.“199 Naravno da wihovi utisci u celini odi{u
teìnom tragedije koja je sna{la srpski narod i dràvu.
Naro~it utisak na strance koji su obilazili Srbiju,
ostavio je izgled pojedinih gradova, nastradalih u ratnim
operacijama. To se posebno odnosilo na [abac i Beograd. Stoga
su vrlo detaqno opisali gotovo neshvatqiv obim uni{tavawa
pojedinih gradskih naseqa. Ameri~ki novinar je zabeleìo:
198
X. Rid, nav. delo, 8.
199
Isto, 10.
„[abac je bio bogata i zna~ajna varo{, metropola najbogatije

pokrajine u Srbiji, Ma~ve, i centar razvijene trgovine vo}em,
vinom, vunom i svilom. Imao je 2.500 ku}a. Neke od wih razorili
su topovi: dvaput vi{e bilo je divqa~ki spaqeno, a sve radwe bile
su provaqene i opqa~kane. ôvek bi hodao ulicama kilometrima
i kilometrima, svaka je ku}a bila opusto{ena. Osvaja~i su odneli
rubqe, de~je igra~ke, name{taj - a ono {to je bilo suvi{e te{ko
ili nezgrapno da se odnese razlupali su sekirama. /.../ Nije samo
nekoliko ku}a tome podvrgnuto - ve} svaka ku}a.“200 Anri Barbi je
svoje utiske o [apcu zapisao u sli~nom tonu kao Rid: „[abac je,
ili jo{ ta~nije, bio je jedan mali, lepi grad, po va`nosti {esti u
Srbiji. Sme{ten na Savi, povezan sa Drinom èlezni~kom prugom
koja je prolazila kroz Ma~vu, taj grad od 13.000 stanovnika prema
kojem je i{la cela mreà puteva sa severozapada za Srbiju, bio je
izuzetna tr`nica ìtarica i stoke. Srbi su ga branili, Austrijanci
zauzeli, Srbi povratili; [abac je pretrpeo austrijsko mitraqi-
rawe, potom srpsko mitraqirawe, i, najzad, na wega su se obru{ile
topovske jedinice i poqske baterije sa topovima i haubicama.
Posle svega toga, vatra, koju su zapalili pobe|eni, osvetlila je
samo ru{evine i ruine!“ 201
Nasuprot opisu gradova koji su uni{teni u ratnim dejstvima,
nailazimo na opise lepih srpskih gradova kod stranaca koji su ih
posetili. Katarina Klara [turceneger je zabeleìla: „Kragujevac
je u jednoj izvanredno prijatnoj dolini, okruèn zelenilom; ku}e
na periferiji su gra|ene na blagim padinama planine; uokolo
lepe seoske ku}e, bele i ~iste, izbijaju iz qupkog drve}a. Kroz
varo{ proti~u mirne vode Lepenice na ~ijim obalama rade mnogo-
brojni ratni zarobqenici.“202 O izgledu grada Vaqeva, Barbi je
zapisao: „Sme{teno u lepom kraju, izme|u visova i zelenila, Vaqevo,
jedno od najlep{ih mesta u Srbiji podeqeno je Kolubarom u dva,
veoma razli~ita dela: staro Vaqevo na desnoj obali, novi grad,
beli, koketan i ~ist, sa svojim bogatim vilama, svojim modernim
hotelima i svojim brojnim zdawima. Ovde su ulice pravilne i seku
se pod pravim uglom, po amerikanski.“203
Katarina Klara [turceneger je ostavila zapise koji govore
o velikom prirodnom bogatstvu zemqe Srbije. To je stajalo u potpunom
200
Isto, 43.
201
A. Barbi, Sa srpskom vojskom, Beograd 1986, 10.
202
K. K. [turceneger, nav. delo, 52.
203
A. Barbi, nav. delo, 126.
neskladu sa ose}awima Srba i wihovim du{evnim i fizi~kim

stawem. Ona pi{e po~etkom jeseni prve ratne godine: „Posmatrala
sam zavidqivim okom obra|ene povr{ine, koje su pritisli
plodovi, wive kukuruza unedogled u kojima bi ~itav jedan vojni~ki
eskadron, qudi i kowi, mogao da se sakrije u stoje}em stavu, toliko
su biqke visoke i guste. Zasadi kupusa, livade zelenila, vo}waci
puni plodova okruùju prijatne ku}e za stanovawe; daqe, pa{waci
sli~ni onima u Alpima, sa poko{enom utrinom, gde su pasla stada
; jo{ daqe jezerca i bare gde su sviwe i guske uìvale ìvot; sve je
to izgledalo kao da se vratilo prirodnom stawu; jedva da se ovde-
onde prime}ivao koji ~uvar, i to su bili gotovo uvek ène i deca,
mali junaci, ène junaci koje same od pre tri godine seju, àwu,
obra|uju zemqu i odràvaju je u dobrom stawu.“204 Ali, pred po~etak
nove, 1915. godine, ista autorka prime}uje i sumorne i te{ke
posledice oruànog sukoba: „Koliko drugih rana zadobijenih u
ovom ratu ne}e mo}i nikad da budu izvidane! Toliko rawenih srdaca,
uni{tene sre}e, toliko dragih rastavqenih svojih zauvek! I
osaka}enih koji ulaze u novu godinu vuku}i se! I izolovanih koji
ovde pla~u: i usamqenih ~iju tugu niko ne deli! Nesre}nici koje
glad dovodi do ludila, slomqene egzistencije koje tonu u o~aj! Za
sve te rane zemqa nema nikakvog leka. One }e ve~ito krvariti.“
Iz beleàka stranaca jasno se vidi raspolu}enost stvarnosti koju
Srbi ìve. Na jednoj strani sjajne vojni~ke pobede protiv mnogo
ja~eg neprijateqa i obilata letina. Na drugoj strani isuvi{e
te{ka i velika cena tih pobeda u svakom pogledu.205
Svakako su zanimqive bele{ke koje su stranci na~inili o
srpskim vojnicima. Na wih je impresivan utisak ostavqala ta
vojska koja je pobe|ivala, a bila bez ikakvih uslova za postizawe
pobeda. Motivisanost da se odbrani otaxbina odnela je pobedu nad
tehnikom koju je neprijateq imao! Stranci-savremenici beleè
svoje utiske o vojnicima, uop{te o srpskoj vojsci, o wenim ~elnim
qudima, paravojnim formacijama-~etnicima, o rawenicima,
lekarima i bolnicama.
Katarina Klara [turceneger je bila u prilici da vidi
prve borbene linije u srpskoj prestonici. Ona je posetila vi{e
puta srpske vojnike u beogradskoj tvr|avi. O tome je zapisala:
„Pratila sam ih na vatrenoj liniji, i{la sam sa wima u wihove
zaklone, delila sam sa wima wihove obroke, gostila sam se wihovim
204
205
Isto, 117.
sledovawem. Delila sam im duvan, koji je postajao redak i veoma

cewen otkada su uni{tene zgrade monopola. Radovala sam se {to
vidim te ozbiqne qude kako ponovo postaju deca, prostodu{na i
vesela deca!“ Za uzvrat, da bi ugodili go{}i, doneli su gusle, „taj
stari i po{tovani nacionalni instrument“.206 O velikoj pobedi u
Kolubarskoj bici ostalo je ovo: „Nikad nijedna pobeda nije
proslavqana tako usrdno, tako intimno. „Hvala Bogu!“ - tako se
pozdravqalo; jedno Te Deum otpevano u crkvama, i sve je bilo
re~eno; svako se vratio na svoj posao i na svoje du`nosti. - Nove
du`nosti! Da, pretrpani smo radom u bolnicama u ~itavoj kraqevini;
jer potu}i sedam armija, to ne biva a da se i sam ne iscrpe.“207 Na
kraju prve ratne godine, ona je ocenila: „Da, narod koji se tako bori
za svoja najdragocenija dobra, za svoje ogwi{te i svoju otaxbinu,
zasluùje da ih sa~uva. Ostala sam u ~vrstom ube|ewu da taj narod
ne}e biti pobe|en.“208
Doktor Ar~ibald Rajs je jednu kwigu uspomena posvetio
svojim ratnim drugovima, oficirima i vojnicima Moravske divizije.
Doktor Rajs je u ovoj kwizi govorio o srpskim vojnicima na
Solunskom frontu. Tu je vrlo zanimqivo mi{qewe nema~kih solda-
ta o svojim protivnicima i saveznicima sa Balkana. Nema~ki vojni-
ci su o saveznicima Bugarima imali „bedno mi{qewe“. Bugari su za
wih, po bele{kama Rajsa, bili divqaci, dok su Srbe mnogo hvalili.
„[teta, re~e jedan mlad pe{ak, koji jo{ nosi {iqatu kapu, {to
Srbi nisu na{i saveznici, a Bugari na{i protivnici!?“209
Ameri~ki novinar Xon Rid je jo{ prilikom dolaska u Srbiju
iz voza gledao srpske vojnike. ûo je od srpskih oficira ovu pri~u:
„Mi Srbi vi{e uop{te nemamo uniformi. Vodili smo ~etiri rata
za tri godine - prvi i drugi balkanski rat, albanski ustanak, a sada
evo ovaj... Tri godine na{i vojnici nisu se presvukli.“210 Rid je
vi|ao naoruàne qude u raznim uniformama, ako se uop{te moglo
govoriti o uniformama: „U svim mogu}im vrstama poluuniformi, s
redenicima ukr{tenim na grudima kao meksikanski revolucionari.
Izme|u zemunica bile su kupe naslaganih pu{aka, i topovi s
volovskim jarmovima, a pedesetak volovskih kola bez federa bilo
206
Isto, 86.
207
Isto, 98.
208
Isto, 105.
209
Rodolf Ar~ibald Rajs, Pisma sa srpsko-makedonskog fronta (1916-1918), Tuzla
1924, 40-41.
210
je pore|ano sa strane, dok su ne{to daqe pasli sapeti volovi.“

O~igledno je ovde opis neke paravojne formacije, najverovatnije
~etnika, koji su imali svoje posebne odrede. Na èlezni~koj stanici
u nekom gradu straàrio je „odrpan vojnik, upalih obraza, prqav i
izgladneo, ali s pu{kom na gotovs u rukama. Svuda po Srbiji vi|ali
su se ti qudi - posledwi o~ajni~ki pabirak mu{ke snage zemqe -
koji su ìveli u blatu, na oskudnoj hrani i u bednoj ode}i, ~uvaju}i
odavno opustelu èlezni~ku prugu.“211 Kada je putovao u pravcu
Beograda, video je jedan transport srpske vojske „dvanaest niskih
otvorenih vagona krcatih vojnicima u drowcima od uniformi
svake vrste, uvijenih u }ebad najsuprotnijih boja“.212 Opisao je i
dve li~nosti, poru~nika Stanojevi}a i anonimnog mladog oficira
srpske vojske, koji su na wega ostavili jak utisak. Poru~nik
Stanojevi} je u razgovoru, izme|u ostalog, bio veoma kriti~ki
raspoloèn prema Francuzima i Englezima: „[ta rade ti Francuzi
i Englezi - vikao je nestrpqivo - Za{to ne tuku Nemce? Treba
wima malo Srba da im pokaù kako se ratuje. Mi Srbi znamo da je sve
{to je potrebno: spremnost da se umre, i rat bi brzo bio gotov...!“213
Posebno je interesantna bele{ka o nekom mladom oficiru, koji je
u civilstvu bio univerzitetski profesor, a ovo mu je bio tre}i
rat. Oficir-profesor je ve} tri godine ìveo ìvotom „nomadskog
ratnika, ìvotom kakav nijedan Englez, Francuz ili Nemac ne bi
mogao da izdrì. Preìveo je stra{no povla~ewe, i jo{ stra{niju
ofanzivu pro{le zimske kampawe, spavaju}i napoqu, na ki{i, ili
u zemunicama punim gamadi, na prostoj seqa~koj hrani ili bez
hrane uop{te, i to mu je jo{ i prijalo.“214
Ameri~ki novinar u svojim bele{kama prikazuje i kratak
istorijat Kraqevine Srbije, isti~u}i da se pre mawe od sto godina
pojavila kao slobodna dràva posle pet vekova turske dominacije.
Daqe je naglasio da je tajni san svakog Srbina ujediwewe svih srpskih
naroda u jedno veliko carstvo. To veliko srpsko carstvo bi, po pisawu
Xona Rida, obuhvatilo slede}e teritorije: „ma|arska Hrvatska,
istovetna rasom i jezikom - Dalmacija, kolevka srpske kwièvnosti
- Bosna, izvori{te srpske poezije i pesme - Crna Gora, Hrvatska i
Slovenija“. To bi Carstvo brojalo petnaest miliona stanovnika,
i prostiralo bi se od Bugarske do Jadrana, i od Trsta, na istok i sever,
211
Isto, 17.
212
Isto, 21.
213
Isto, 30.
214
Isto.
daleko u ma|arske ravnice. U toj dràvi, koju Xon Rid naziva carstvo
mogla bi da se oslobodi energija borbenog, preduzetnog naroda
Kraqevine Srbije, koja je sada sapeta u uskim planinskim dolinama,
za eksploataciju bogatih ravnica i grubi ìvot pomoraca. Xon
Rid isti~e da svaki seqak, vojnik, zna za{to se bori. Jo{ dok je
bio u kolevci, majka ga je pozdravqala sa: „Zdravo, mali osvetni~e
Kosova!“ Kad bi u~inio ne{to r|avo, majka bi ga karala ovako:
„Ne}e{ na taj na~in osloboditi Makedoniju!“ Ceremonija prelaska
iz detiwstva u de~a{tvo bila je obeleàvana recitovawem jedne
drevne pesme - Ja sam Srbin.“215 Rid je, dakle, smatrao da su srpska
deca jo{ u pelenama bila nau~ena da moraju osvetiti Kosovo i uje-
diniti sve srpske zemqe. Potom su i u {koli vaspitavani u sli~nom
duhu. Rid nagla{ava da se u {kolama u Srbiji u~ila „ne samo
geografija stare Srbije nego i svih srpskih zemaqa, po redu wihovog
ponovnog oslobo|ewa - prvo Makedonija, zatim Dalmacija, Bosna,
Hercegovina, Hrvatska, Banat i Ba~ka! Sada je Kosovo osve}eno i
Makedonija oslobo|ena ropstva, jo{ za ìvota ovih vojnika koji
su slu{ali svoje majke i nikad nisu zaboravqali svoju „bra}u, brojnu
kao gro`|e u vinogradu“.216 Xon Rid nagla{ava da su Srbi jedini od
svih balkanskih naroda ostali „jedna nepome{ana rasa jo{ od vre-
mena kad su do{li u ovaj kraj pre osam vekova - i jedino su oni
izgradili svoju sopstvenu civilizaciju, neizmewenu od drugih“.
Po Ridovom mi{qewu, Srbija se oslobodila sama. Dok su evropske
sile nametnule strane dinastije Bugarskoj, Rumuniji i Gr~koj,
Srbijom je vladala wena doma}a vladarska ku}a. Rid zakqu~uje da
Srbija „sa takvim ìvqem, s takvom istorijom, s imperijalisti~kim
impulsima koji su ja~ali iz dana u dan i iz ~asa u ~as u srcima
wenih seqaka-vojnika,“ sigurno ide u pravcu krupnih sukoba kuda
}e da je „odvedu wene ambicije!“ 217
I u Svetskom ratu Srbi hrabro podnose sve `rtve, smatraju}i
da su potpuno opravdane i o~ekivane. „Jedan stari oficir, koga
smo docnije sreli, rekao je, s nekom vrstom svetskog entuzijazma: -
Mislili smo da }e se ovaj san o Velikoj Srbiji ostvariti - ali kroz
mnogo godina, u daqoj budu}nosti. A sada je on ostvaren za na{e
vreme! To je ne{to za {ta vredi umreti!“218 I pobeda u Kolubarskoj
bici je proiza{la iz takvog raspoloèwa. Rid je ovako opisuje:
215
Isto, 34.
216
Isto, 35.
217
Isto, 69.
218
Isto.
„Ova velika bitka, o kojoj je vojvoda Mi{i} lakonski raportirao

ponositim telegramom: „Na teritoriji Srbije vi{e nema austrijskih
vojnika osim zarobqenika“, nije dobila svoje ime. Neki je zovu
bitkom na Kolubari, a drugi vaqevskom bitkom. Ali ona je, mo`da,
najve}i vojni~ki podvig u ~itavom velikom svetskom ratu.“219
Ameri~ki novinar beleì o posebnosti odnosa izme|u nadre|enih i
vojnika koji su karakterisali srpsku vojsku za vreme rata: „Pukovnik,
dva kapetana, ~etiri poru~nika, jedan kaplar i dva redova seli su
za sto s nama. U Srbiji, izgleda, ne postoji glupa tradicija da
druèwe oficira i vojnika razara disciplinu. Mnogo puta smo u
restoranima primetili kako obi~an vojnik ili podoficir pri|e
stolu za kojim sede oficiri, salutira u stavu mirno, a zatim se
rukuje sa svima redom i sedne. I ovde je narednik koji nas je
posluìvao za stolom seo s nama da popije kafu i bio nam zvani~no
predstavqen.“220 Xon Rid je vi|ao srpske vojnike i u trenucima
odmora. I o tome je ostavio vrlo ilustrativan zapis. „Uz kaldrmisanu
ulicu i{ao je krupan Ciganin sa srpskim gajdama, naduvenim pod
mi{kom, a za wim su i{le stotine vojnika, drè}i se za ruke, igra-
ju}i postrance neku vrstu jednostavne polke - kolo, koje se igra
svuda u ovom delu sveta. Talasali su se, klik}u}i, dok nisu stigli
do seoskog trga; tu su na~inili ogroman, nepravilan krug, s Ciganinom
u sredini. Melodija se promenila u brì, divqiji ritam. Igra~i
su bacali noge vi{e i skakali brè u svim mogu}im varijacijama -
svaka je specijalitet drugog sela - a uz igru pevali su kratke
horove uz mnogo smeha.“221 Bio je prisutan kada su srpski vojnici u
rovovima pevali „otegnutu makedonsku pesmu o veli~ini imperije
cara Stefana Du{ana, a prate}a violina uwkala je i ciktala pod
gudalom muzikanta Ciganina“.222 Tako|e je zabeleìo i podrugqivu
pesmicu, koju su srpski vojnici u prvim borbenim linijama pred
srpskom prestonicom ~esto pevali soldatima crno-ùte monarhije:
Car Nikola ja{e kowa vranca,

Frawa Josif pojah’o magarca -
Uzdu stavio na rep umesto na glavu,
Eto kraqa Austriji!“ 223
219
Isto, 36.
220
Isto, 48.
221
Isto, 69.
222
Isto, 77.
223
Isto, 47.
Rid je razgovarao sa srpskim vojnicima. Veliki utisak je na

Amerikanca ostavio razgovor sa jednim oficirom, ~lanom Soci-
jaldemokratske stranke. Razgovor je dugo trajao i obuhvatio mno{tvo
tema. Srpski oficir je, pri~aju}i o promenama koje je rat uneo u
wegov ìvot, rekao: „Kad odlazim na odsustvo, èni i deci, wihov
ìvot mi izgleda dalek od realnosti; on mi brzo dosadi i ose}am
olak{awe kada se primakne vreme povratke ovamo, na front, mojim
prijateqima, mome radu, mojim topovima... To i jeste najstra{nije...“224
Postoji i dosta podataka u Ridovoj kwizi o tragi~nom
bilansu rata. Mobili{u se i tre}epozivci i de~aci nedorasli za
vojsku. On je iz voza gledao slede}u scenu: „Rezervisti posledweg
poziva su ulazili kroz kapiju, jedan po jedan, dok je narednik
prozivao wihova imena sa spiska i beleìo znak pored imena. Tu
su bili starci i mladi de~aci, u svim varijantama improvizovane
uniforme s poderanim opancima na nogama - ali svi sa {ajka~ama
i svi naoruàni novim pu{kama. De~ak kome nije moglo biti vi{e
od {esnaest godina, tako pijan da se jedva teturao, posrnuo je kroz
kapiju s majkom, seqankom, koja ga je pridràvala da bi ostao na
nogama. Niz weno lice tekle su suze; obrisala mu je znojavo lice
maramom i popravila mu revere, potap{av{i ga dvaput po grudima.
Mumlaju}i, on se uputio spava}im kolima. Jedan policajac ga je
uhvatio za ruku. - Napred, - viknuo je - napred u teretni vagon. - Bez
re~i, de~ak je obgrlio policajca i obojica su pali na zemqu, razmla-
tarana gomila ruku i nogu. Svi su se smejali.“225
I francuski novinar Anri Barbi pisao je o „zanesenosti“ i
entuzijazmu prisutnom kod srpskih vojnika tre}eg poziva, mobili-
sanih u jesen prve ratne godine. „Podjednako su zaneseni i imaju
isto uverewe kao i qudi iz aktive i rezervisti“, zabeleìo je
Barbi.226 U wegovoj kwizi opisano je oslobo|ewe Beograda u
decembru 1914. godine.227
224
Isto, 79-80.
225
Isto, 82.
226
227
„To su zaista srpski kowanici koji stiù u galopu. Sada ve} prepoznajem
wihove sive uniforme i wihove {ajka~e. Vi~em, ne znam {ta ni sam, ja se smejem
i pla~em istovremeno, tr~e}i prema wima. Ima ih svega dvanaest, sa dva oficira.
Qubimo wihove ruke, wihove kowe! /.../ I daqe gledamo u na{e vojnike. Ne sawam.
@ene im bacaju hrizanteme, maramice ... Plavi kaputi koji su preplavili
Beograd su nestali! /.../ Mi smo oslobo|eni! ... Svi, starci, ène, deca, svi sakupqamo
napu{tene pu{ke od pobe|enih i jurimo za na{im kowanicima prema
Kalimegdanu. I monitori su, tako|e, nestali i pored èlezni~kog mosta koji je
Doktor Rajs je tako|e pisao o vojnicima tre}eg poziva, koji

su mobilisani u Vaqevu. Qudi su se masovno odazivali na vojni
poziv i ispunili su ulice pred hotelom Sekuli}.228 Istoga dana je
jedan puk drugog poziva pro{ao ulicama grada, sa muzikom na ~elu.
Vojnici su oti{li na front. Vojnici su, po Rajsovim bele{kama,
izgledali „kao da su odvaqeni od kamena, pravi [umadinci izme|u
trideset i ~etrdeset i pet godina. Oni ni u ~emu ne ustupaju svojim
mladim drugovima. Sem oficira koji im komanduju i koji imaju
uniformu, svi su ostali obu~eni u seqa~ko odelo i sa opancima na
nogama. Jedino obele`je ovih zakonitih branilaca otaxbine jesu
wihove pu{ke u ~ije su grli}e udenute zelene gran~ice, opasa~ sa
fi{eklijom i bajonetom, i {ajka~a zelenkaste boje.“229 I Rajs je
primetio srda~nost odnosa izme|u oficira i vojnika. „Oficiri i
vojnici ~ine jedno. To su prijateqi, svi sinovi zemqe, ali
najtvr|e prijateqstvo ne iskqu~uje strogu disciplinu, koja je
usvojena od sveg srca, jer ovi starci znaju iz iskustva da, jedino,
ova disciplina dozvoqava da se izvojuju velike pobede.“230 Po
Rajsu, srpska vojska je vrlo r|avo odevena, ali je moral i
izdr`qivost vojnika bio doveden do savr{enstva. Primetni su,
ipak, bili i znaci slabosti, pa doktor beleì „da se to mora usko-
ro svr{iti, jer su ~etiri rata iscrpla zemqu“.231 Zabeleìo je i
suprotne primere, kao {to je bio mladi oficir koji ga je do~ekao
na stanici. To je bio doteran, mlad ~ovek, koji je [vajcarca
zaprepastio svojom doterano{}u i „veli~anstvenim“ lakovanim
~izmama bez ijedne mrqe blata, pored toga {to je vreme bilo
ki{ovito i blata u izobiqu, pa se sticao utisak da ovaj ~ovek
polazi na bal.232 Zapazio je i da su Srbi „ro|eni artiqerci“233 i da
su na frontu uvek bili dobro snabdeveni hranom i pi}em. Sem pri
povla~ewu kroz Albaniju, nikada se nije gladovalo na srpskom
frontu.234 I on je zabeleìo o prisustvu ~etnika na frontu i
sada neupotrebqiv zbog eksplozije koja ga je prepolovila, jedno dvadesetak {ajki,

punih begunaca, udaqavaju se ... Ma|arska obala se ~inila sva u plavom. To su
hiqade begunaca koji, pe{ice, idu prema stanici u Zemunu.“ A. Barbi, nav. delo, 323.
228
R. A. Rajs, [ta sam video i doìveo u Srbiji, Beograd 1928, 11.
229
Isto, 15.
230
Isto, 28.
231
Isto, 45.
232
Isto, 75.
233
Isto, 77.
234
Isto, 80.
~iwenicu da je za wih ipak vaìo liberalniji sistem nego za

ostale vojnike, obrazlaù}i to upravo time {to stavqaju svoj
ìvot na kocku svakog trenutka.235
Posledice ratnih dejstava bile su pogibije i rawavawa
vojnika. I o tome nalazimo podatke u delima stranaca koji su obi-
lazili Kraqevinu Srbiju. Katarina Klara [turceneger je li~no
negovala rawenike u vi{e vojnih bolnica. O tome je zapisala:
„Kad sam prala noge tih nesre}nika, jadne, pokrivene zemqom,
pra{inom, krvqu i ranama da skoro vi{e nisu imale oblik nogu,
otkrila sam da nije bilo ni jednog jedinog koji nije imao ve} dva,
tri ili ~etiri oìqka, ve}a ili mawa, iz ranijih ratova. Siroti
qudi! Oni se par~e po par~e daju otaxbini.“236 Rawenike su nego-
vale mnoge bolni~arke iz Srbije237 i inostranstva, sa mnogo pa`we
i qubavi. „Sve gospo|e obavqaju previjawa sa herojskom odano{}u;
one peru, ~iste i zavijaju rane ~esto od ranog jutra do kasno u no},
po svojoj sopstvenoj inicijativi; samo te{ke slu~ajeve obra|uje
glavni lekar.“238 Ona pi{e o prijemu rawenika u Kragujeva~ku
vojnu bolnicu: „Stiù rawenici. Donose ih na nosilima i
spu{taju pored nas. Niko ne jeca - sve o~i se sijaju, ~ak i one koje
se skoro sklapaju od umora, jer sva srca su puna ponosa i zahvalnosti
{to su se borila kod Zemuna i {to su odnela pobedu. âk{ire su
krvave i rase~ene, ali {ta mari! Ko{uqe su raskop~ane i koporani
skinuti, ali ko bi zbog toga zamerao? Stotinu ruku spremnih da
pomognu pruàju se da okrepe one {to dolaze, da im ponude
osveàvaju}e pi}e. Sve` ve~erwi vetar okrepquje umorna lica.“239
Zapisala je i neka svoja razmi{qawa: „Na boji{tu, ~ovek se
one~ove~uje, pijan je od mr`we prema neprijatequ, kojeg }e ubiti
i samo se zato bije. Ali u bolni~koj sali, gde ~ovek dolazi sebi, on
vidi svoje „ja“ upropa{}eno i pocepano, svoje najdraè nade uni{tene
zauvek... zauvek, onda tek ose}a svu tragiku rata.“240
235
Isto, 73.
236
237
K. K. [turceneger je zapisala: „Crveni krst, Kolo sestara, @enevsko dru{tvo,
Dru{tvo knegiwe Qubice, svi ti odbori koje sa~iwavaju srpske gospo|e poznate
kao odu{evqeni patrioti i koje su se sasvim posvetile negovawu srpskih junaka.
Sve te dobrovoqne organizacije su stavile sebi u zadatak previjawe rana, i pohitale
da ublaè du{evne patwe, da olak{aju bede siromaha i svakovrsne bolove doma}ih
qudi i izbeglica.“ K. K. [turceneger, nav. delo, 121.
238
Isto, 44.
239
Isto, 53.
240
Isto, 65.
Bez obzira na to {to su rawenike le~ili poznati i priznati

stru~waci, kao {to je bio doktor Vu~eti} u Kragujevcu ili pukovnik
Sondenmajer, prvoklasni hirurg, bilo je mnogo vojnika koji su
podlegli povredama. Oni koji su preìveli, u ve}ini slu~ajeva su
ostajali te{ki invalidi. Zato je i Katarina Klara [turceneger
napisala: „Jedna od najteìh posledica rata je {to nesre}nici,
raweni za otaxbinu, mora toliko da pate do ozdravqewa, ili ~ak
da pate do kraja svoga ìvota.“241 Tako|e je zabeleìla i o pojavi
tifusa u Srbiji, ~ija su posledica bile brojne `rtve i me|u vojnici-
ma i me|u civilnim stanovni{tvom. „Ali onda nastade r|avo
vreme, zemqa se pretvori u mo~varu. U Vaqevu izbi tifus, izazvan
stotinama le{eva koje su Austrijanci, u svome ru`nom povla~ewu,
bili ostavili nesahrawene. Epidemija je bila èstoka: svi oni
koji su jo{ mogli da beè u~inili su to, i pro{irili bolest tako
po celoj zemqi. Tako i do nas stiè tifus, u zgrade odre|ene za
zarobqenike, iza bolnice. Bilo je te{ko zaustaviti uàsnu nesre}u,
usled zgusnutosti stanovni{tva do koje su dovele tada{we okolnosti.
Bolest je prodrla u skoro sve slojeve stanovni{tva.“242
Xon Rid je i u prole}e 1915. godine prime}ivao posledice
tifusa. On je posetio jednu bolnicu i o tome potresno zabeleìo:
„U{li smo u baraku, du` ~ijih su zidova posteqe leàle jedna uz
drugu, i pri slaboj svetlosti dveju sijalica mogli smo da vidimo
pacijente kako se tresu u svojim prqavim }ebadima, po pet i {est
wih natrpano u dva kreveta. Neki su sedeli i apati~no jeli; drugi
su leàli kao mrtvi ; neki su, opet, ispu{tali, rop}u}i, kratke
jauke, ili vikali, iznenada uhva}eni delirijumom.... Prolazili smo
kroz bolesni~ke sobe pune zadaha, u kojima je zaudaralo na raspadawe
i smrt, dok nas nije sasvim obrvalo ose}awe bespomo}nosti ovih
qudi i dok nam se nije smu~ilo od smrada.“243
O velikom broju nastradalih i umrlih dovoqno govore dve
Ridove zabele{ke: „Prolazili smo sada kroz uzano poqe zasa|eno
malim drvenim krstovima, koji su mogli biti vinogradarske pritke,
postavqenim na metar rastojawa jedan od drugog; mar{irali su
kraj voza nekih pet minuta.“244 i „Teren izme|u rovova bio je preriven
u nepravilne gomile zemqe. Pogledav{i boqe, videli smo stra{nu
stvar: iz ovih malih gomila str~ali su komadi uniformi, lobawe
241
Isto, 122.
242
Isto, 127.
243
244
Isto, 17.
sa ulepqenom kosom, s kojih su jo{ visile krpe mesa; bele kosti s

natrulim {akama na kraju, krvave kosti koje su virile iz vojni~kih
~izama. Nad ~itavim krajem lebdeo je uàsan smrad. ôpori polu-
divqih pasa {mugnuli su na ivicu {ume; i na tom rastojawu mogli
smo da vidimo kako se dva psa otimaju oko ne~ega {to je leàlo
poluzakopano na tlu.“245
I doktor Rajs je zabeleìo o velikom broju rawenika u leto
1914. godine. On pi{e: „Beskona~ni nizovi seqa~kih kola koje
vuku volovi, idu jedna za drugima. U kolima sa ~etiri to~ka leè
bleda i nepokretna tela u pocepanim i prqavim uniformama i sa
zavojima koji nisu vi{e ~isti. Na prsima nose objave, zaka~ene za
jedno dugme. To su te{ki rawenici koji se dovoze sa boji{ta na
volujskim kolima. Ve} ~etiri-pet dana oni tako putuju u ovim
kolima bez udobnosti i bez za{tite od ki{e i nevremena. Wihove
rane su zaraène; ponegde po wima gamiù crvi.“ Rawenike su pre-
vozili vojnici tre}eg poziva, koji „pu{e cigaretu i wihov ozbiqni
pogled izraàva da razumeju tragi~ni udes svoga naroda, - udes koji
ho}e da sloboda srpskog naroda bude iskupqena najteìm `rtvama
koje ~ovek moè da podnese“. U Srbiji je bio veliki broj bolnica,
jer su {kole, kafane, i gotovo sve prostranije zgrade bile pretvorene
u bolnice, ali ih ipak nije bilo dovoqno.246
O srpskim lekarima Rajs je zabeleìo: „Veli~anstvene i
mirne energije koje jo{ nalaze lepu re~ da uliju hrabrosti
rawenicima kojima ~esto nema vi{e spasa, ovi lekari rade bez
odmora, uz pomo} svojih bolni~ara i nekoliko dobrovoqnih
velikodu{nih bolni~arki, i to sa najograni~enijim sredstvima....
Lekari na srpskom frontu bili su pravi heroji samoodricawa. A
wihovi bolesnici! I oni su bili heroji. Nikad niste ~uli jauke
bola, tako pojmqive na ovakvim mestima. Strpqivo, stoi~ki,
raweni srpski vojnik o~ekivao je ili da ozdravi ili da umre. Jedva
ste ~uli da se sa usana onih koji najvi{e pate, otme jedno „Boè!“
ili „Majko!“... Ali kad je jedan rawenik ose}ao da mu se vra}a ìvot
i da }e da pobedi smrt, onda ga je obuzimala nestrpqivost da izi|e
i potraì svoje drugove!“ 247
Umirawa su bila stalna. Jedne nedeqe je umrlo po 59 raweni-
ka dnevno. Tada nije bilo dovoqno sve{tenika da isprate umrle do
mesta wihovog posledweg po~inka. Sahrane su bile toliko u~estale
245
Isto, 67.
246
R. A. Rajs, [ta sam video, 12.
247
Isto, 13.
da su pred crkvom u Vaqevu stajali ~itavi redovi mrtva~kih sanduka.

Kad je bio pogreb nekog oficira, onda bi i jedan odred vojnika
tre}eg poziva, seqaka u narodnom odelu, sa pu{kom, fi{eklijom i
bajonetom, do{ao da oda posledwu po{tu. Rajs je opisao sahranu
jednog vojnika, 22-godi{weg Milana Mazi}a. „Niko ne ide za ovim
sandukom i, tamo gore, wega }e sahraniti stari vojnici bez cere-
monije. Ovi seqaci-vojnici vr{e to bez uzbu|ewa, kao svoju redovnu
du`nost. Oni su na to i suvi{e navikli! Pedeset mrtvaca dnevno
pro{le nedeqe, a ove nedeqe dvadeset. Me|utim nije prvi rat - to
je ~etvrti!“ Grobqe se nalazilo na breùqku iznad grada: „Pravilno
su nanizani bezbrojni grobovi sa prostim crveno-sme|im krstom
koji nosi ime pokojnika.... Smrt sve izjedna~ava i vojnici po~ivaju
pored svojih oficira. Nekoliko grobova oki}eno je cve}em ili
srpskom zastavom, i ove zastave, lepr{aju}i se na vetru na ovom mestu
smrti koje dominira dolinom, ~ine neobi~no snaàn utisak.“248
Posebno poglavqe i posebnu temu u svim bele{kama stranaca
predstavqa odnos srpskih vlasti, i vojnih i civilnih, prema ratnim
zarobqenicima. To je Katarina Klara [turceneger nazvala „srpsko
milosr|e“ i tako u dve re~i saèla odnos koji je pre svega zna~io
dostojanstven stav prema protivniku i po{tovawe wegove li~nosti.
Prime}eno je i da se suprotna strana nije tako pona{ala i da je
srpske zarobqene vojnike uglavnom ubijala, ponekad i na vrlo
okrutan na~in. Katarina Klara [turceneger je opisala jedan
„zarobqeni~ki logor“ u Ni{u: „Me|u zarobqenicima, oficiri su
najboqe prolazili. Oni su bili sme{teni u najboqem kraju varo{i;
jedna lepa kasarna, ~ista i prijatna sa zgradom na ~etiri krila,
skoro je sasvim skrivena u velikom parku; sobe su velike i lepe, i,
uz to, wihovi korisnici su ih ukrasili slikama, vencima, pejzaìma
svoje domovine. Podijum sa klavirom pokazuje nam da tu i za
razonodu ima mogu}nosti. Na jednom stolu za ~itawe nalaze se
francuske i nema~ke kwige. Tu je ~ak i Tolstoj... Interesovala me
je i po{ta. Sve je tu bri`qivo ure|eno, a specijalna kancelarija je
namewena za nov~ane po{iqke koje stiù masovno. Sedam do osam
stotina oficira grupisani su po narodnosti; svaka provincija
ima svoje sobe i svoju kuhiwu, tako svi mogu da ìve po svojim
nacionalnim navikama. Jedna kantina vaqano ure|ena kompletira
celinu; bra}a po oru`ju iz raznih plemena mogu tu da se sastaju, i
da piju u svoje i zdravqe drugih na slovenski ili nema~ki na~in.
Pred kasarnom se prostire {iroko poqe koje sluì kao
248
Isto, 14.
igrali{te za zarobqenike; po lepom vremenu, vide se ujutru kako

se bave raznim sportovima. Celina ostavqa utisak jednog prostranog
sanatorijuma, {to potvr|uje dobar izgled zatvorenih. Iskreno
re~eno, ne verujem da se ma gde u svetu sa zarobqenicima postupa
tako dobro kao ovde.“249 I Xon Rid je zabeleìo da je u Ni{u, srpskom
glavnom gradu u ratnim uslovima, video mno{tvo austrijskih
zarobqenika u vojnim uniformama koji su se slobodno kretali,
bez ikakve straè. Povremeno je vi|ao i austrijske oficire u
„punoj“ uniformi i sa sabqom.250 Sli~no je video i doktor Rajs. On
je u Ni{u sretao zarobqenike koji su bili boqe snabdeveni i
boqe se hranili od srpskih vojnika. U Vaqevu je video mnogo
zarobqenika koji su se slobodno kretali ulicama grada.251 Katarina
Klara [turceneger je pisala i o neprilikama u kojima se nalazila
vlast kako bi re{ila problem sa izbeglim Srbima u Ni{u krajem
1914. godine. Pred najezdom neprijateqske vojske, civilno stano-
vni{tvo je spas traìlo u unutra{wosti zemqe: „ Ali, gde jo{ da
se na|e mesta? Svaki pedaq terena bili su ve} zauzeli Austrijanci
proterani iz Beograda. Samo u Ni{u je bilo oko 100.000 stanovnika
vi{e nego u obi~no vreme. Jedan krov? Jednu {upu? Juri se tamo,
trpi se svukud. Sva javna mesta pretrpana su rawenicima,
zarobqenicima, svakojakim izbeglicama, pa ~ak i austrijskim
podanicima. îtave porodice dolaze iz Zemuna, Mitrovice, Bosne,
itd“. Ocewuju}i napore koje je uloìla srpska vlada i rezultate
koje je postigla, [turceneger beleì: „Jadni srpski narode!
Vre|aju te, napadaju te, mrcvare te do agonije: a ti mora da vidi{,
pored tvojih dràvqana, i dràvqane tvoga neprijateqa, wegove
izbeglice, wegove zarobqenike! I ti u tome uspeva{. Istina, to je
xinovski posao. Posmatrala sam izbliza tu delatnost i evo {ta
sam na{la: pored ogromnih tro{kova izazvanih ratom, vlada je
potro{ila jo{ ~itav milion da smesti i ishrani izbeglice. Ovi
pristiù iz dana u dan i do kasno u no}, u ni{ku op{tinu, gde
Odbor gospo|a „Kola srpskih sestara“ razvija grozni~avu aktivnost,
da nov~ano pomogne pojedincima i porodicama, i da na|e
skloni{te za sve, dok ne pro|e rat. Da, sad sam tek spoznala svet
bede kakvu jo{ nisam videla, i za kakvu nisam verovala da moè da
postoji. [ta moè da se vidi vi{e, i gore, na istom tlu? Mogu li
ìvot i smrt da imaju jedno pored drugog tragi~nije pojave? Crna
249
250
251
R. A. Rajs, [ta sam video, 10, 15.
je ova krv, stegnuta na mrtvacima! Crne su ove qute rane {to su

izbu{ile ìve! Crni, isto tako ovi sprovodi jadnika, o~ajnika...
Ali, iznad svega toga, bdi srpsko milosr|e, sve revnosnije da ute{i
sve brojnija srca koja vapiju za wim.“252
I na le|a srpskih civila sru~ilo se te{ko breme rata i
wegove posledice. Bez obzira na sve, narod je sa~uvao osobinu koja
ga je karakterisala u mirnodopskim uslovima i po kojoj je bio pre-
poznatqiv - gostoqubivost. Katarina Klara [turceneger je
ose}ala na svakom koraku. Posebno je dirnula toplina sa kojom je
do~ekana od predsednika srpskog Crvenog Krsta: „On mi je
pruìo obe ruke, poèleo mi dobrodo{licu, i primio me u svoju
ku}u kao gosta Srbije. Wegova dobra i draga èna mi je kao prava
majka.“253 Xon Rid je ugo{}en u ku}i Gaje Mati}a, upravnika po{te
u Obrenovcu „nervoznog, sitnog ~oveka prijatnog osmeha. Pored
wega je stajala wegova èna, uzbu|ena, uzrujana i sva narasla od
va`nosti {to prima u ku}u strance. Cela porodica nas je doprati-
la u spava}u sobu, koja je bila ukra{ena najbeqim ~ar{avima,
najveselijim vezovima i vazama punim cve}a s livada. Dva oficira
iz {taba divizije stajala su kraj nas lupaju}i glavu {ta sve da
urade da nam bude udobnije; jedna devoj~ica donela je tawire pune
jabuka, suvih {qiva i u{e}erenih pomoranxi; vojnici su kle~ali
svla~e}i nam ~izme, a jedan je stajao kraj umivaonika da nam poliva
dok operemo ruke; sam Gaja Mati} se muvao iz sobe u sobu s bocom
rakije u ruci, nude}i nas da pijemo, name{taju}i i ~iste}i stolice
i stolove, i daju}i glasna i stroga nare|ewa posluzi. U Srbiji je
najve}a ~ast za ~oveka da mu stranac do|e u ku}u. Ovo lepo srpsko
gostoqubqe prema strancima iskusili smo mnogo puta.“254 Stranci
su u Srbiji dobijali besplatno cigarete onda kada ih nije bilo ni
za srpske vojnike. I doktor Rajs je stalno bio obasipan pa`wom:
„Upoznao sam lepu starinsku gostoqubivost srpskog naroda koju
je, ~ak i u najteìm okolnostima, strogo odràvao.“255
Xon Rid je jo{ od trenutka kada je voz pre{ao granicu, po~eo
da uo~ava razliku: „Isti qudi, ali mawi broj, pa i to ve}inom ène,
starci i deca. Dudovo drve}e bilo je zapu{teno, duvan u poqu bio
je pro{logodi{wi i poùteo usled truqewa; kukuruzne stabqike
{tr~ale su na poqima zaraslim u korov i nepooranim dvanaest
meseci ili duè. Ovde je tek jedna wiva od svakih deset pokazivala
252
K. K. [turceneger, nav. delo, 96-97.
253
Isto, 40.
254
255
znake kultivacije. Povremeno bismo videli dva vola, koje vodi

èna u svetloùtoj marami i sukwi blistavih boja, kako vuku
drveno ralo istesano od krive hrastove grane, koje u rukama drì
vojnik s pu{kom o ramenu“. Mu{karaca u toj zemqi kao da nije
bilo: „Svi mu{karci u Srbiji su u vojsci - ili su mrtvi - a sve
volove je vlada uzela da vuku topove i komorxijska kola. Ali od
decembra, otkako smo isterali Austrijance, nije bilo borbi.
Stoga vlada {aqe vojnike i volove svuda po Srbiji, gde god su
potrebni, da pomognu pri orawu.“ Na sve strane vidqivi su znaci
borbe protiv tifusa, pogotovu u \ev|eliji, gde se skoro na svakim
vratima lepr{ala crna zastava, znak smrti u ku}i.256
Rid opisuje grad Ni{, srpsku ratnu prestonicu, ovako: „Sviwe
su groktale, koko{ke kokodakale; na zemqi su leàle gomile korpi
s jajima i zeqem, povr}em, i crvenim paprikama; dostojanstveni
starci u koùsima lagano su hodali s jagwadima u rukama. Ovo je
bio centar grada. Bila su dva ili tri restorana i smrdqive kafane,
otrcani hotel „Orijent“, neizbe`na ameri~ka prodavnica cipela
i, me|u jeftinim malim radwicama, iznenada izlozi koji blistaju
od skupocenog nakita i ekstravagantnih ènskih {e{ira. Po
plo~nicima se guralo mno{tvo probranog sveta: Cigani, osiro-
ma{eni seqaci, àndarmi s velikim sabqama, u crvenim i plavim
uniformama, poreznici odeveni kao generali, tako|e sa sabqama,
elegantni oficiri oki}eni ordewem, vojnici u prqavim drowcima,
nogu uvijenih u krpe - hromi vojnici, vojnici koji posr}u na
{takama, bez ruku, bez nogu, otpu{teni iz pretrpanih bolnica i
jo{ modri i klecavi od tifusa - i svuda austrijski zarobqenici.
Debeli Jevreji - vojni liferanti - }askali su s politi~arima-
dokoli~arima za besprekornim kafanskim stolovima. înovnice
ministarstva, ène i qubavnice oficira, otmene dame, gurale su
se sa seqankama u wihovim nabranim veselim sukwama i ~arapama
ìvih boja. Vlada je iz Beograda izbegla u Ni{, i planinsko selo
od dvadeset hiqada stanovnika postalo je grad od sto dvadeset
hiqada - ne ra~unaju}i one koji su pomrli. Jer tifus je pomeo grad
u kome je po {est i deset ìvelo u jednoj sobi, dok najzad nisu svuda
zalepr{ale crne zastave u dugim, mra~nim redovima, a kafanski
prozori bili oblepqeni crnim papirnim posmrtnicama. /.../ Svuda
po Ni{u, gde god je bilo malo ugaène trave, okupqali su se jadnici
i bi{tali jedan drugog od gamadi. Smrad u gradu je bio uàsan.“257
256
257
Isto, 26-27.
\ur|evdan, veliki hri{}anski praznik, proslavqen je i

1915. godine: „\ur|evdan praznik koji u Srbiji ozna~ava dolazak
prole}a. Na taj dan cela Srbija ustaje u zoru i odlazi u {ume i
poqa, bere cve}e, igra, peva i celog dana svetkuje. Pa ~ak i ovde, u
ovom prqavom, pretrpanom gradu, s tragi~nom tugom rata i pomo-
ra nadvijenim nad svaku ku}u, ulice su pruàle veseo izgled.
Seqaci su svoja prqava te{ka odela i koùhe zamenili letwom
ode}om od izvezenog ble{tavog platna. Sve ène nosile su nove
haqine i nove svilene marame, ukra{ene ~vorovima od pantqika,
li{}em i cve}em - ~ak su i volovski jarmovi i glave volova bili
ukra{eni granama qubi~astog jorgovana.“ U momentu slavqa, bilo
je i osoba koje su morale da obave zaostale poqske poslove: „Se}am
se i pet krupnih, sna`nih èna s lopatama na ramenima, koje su uz
pesmu promar{irale sredinom ulice da zauzmu mesto svojih
mrtvih muèva u poqskom radu.“258
Iz Ni{a je Xon Rid otputovao u Kragujevac, sedi{te
srpske Vrhovne komande: „@elezni~ka pruga i{la je uporedo s
Moravom. Ovde je sve bilo zeleno, a na crnim poqima ène su
orale volovima i oru}i prele vunu na preslicama. Bele, niske
ku}e pod }eramidom, sa ~ardacima ispod divnih turskih svodova s
}o{kovima i{aranim bojama, leàle su sakrivene me|u {qivama
i jabukama u punom cvetu.“259
U Kragujevcu se ameri~ki novinar upoznao sa dr Vojislavom
M. Jovanovi}em. To poznanstvo je ostavilo jak utisak na Amerikanca
i on je ovako portretisao Jovanovi}a: „Xonson je sav bio proèt
evropskom kulturom, evropskom elegancijom, cinizmom, moderni-
zmom; ali ako biste zagrebali po povr{ini, nai{li biste unutra
na Srbina, na sna`nu, muèvnu vrstu jedne mlade rase ne tako daleko
od planinskog seqaka, duboko patriotskog i duboko nezavisnog.
Mnogo srpskih „intelektualaca“ je nalik na Beograd, kroz koji su
jo{ pre tri godine seqaci terali svoja {kripava volovska kola
nekaldrmisanim ulicama kroz duboko blato, izme|u prizemnih ku}a
kao {to su one u Ni{u - a koji sada zida zgrade, pravi trotoare i
zavodi prizore i poroke Pariza i Be~a. Oni se zanose modernom
umetno{}u, modernom muzikom, tangom i fokstrotom. Oni ismevaju
pesme i ode}u seqaka.“260 Na Rida su jak utisak ostavili srpski
sve{tenici, za koje je napisao da su izvanredni qudi. Oni su
258
Isto, 28.
259
Isto, 31.
260
Isto, 33.
u~iteqi i {iriteqi patriotizma me|u seqacima, koji ih biraju

za narodne poslanike u Skup{tini.
U [umadiji je Rid prolazio pored neobra|enih i
zapu{tenih poqa: „Nije vi{e bilo ni poku{aja da se zemqa
obra|uje. Padina za padinom, izbu{ene u pe}ine ili pokrivene
kolibama od blata i slame, pruàle su sme{taj pukovima u ritama;
rovovi ukopani u blago nagnute livade presecali su ovaj teren za
koji su se vodile te{ke borbe - a na mestima gde je bitka bila
naro~ito èstoka, stabla hrastova stajala su bez grana i li{}a,
potpuno ogoqena tu~om {rapnela i pu{~anih metaka.“261
Rid je iz Kragujevca otputovao za Beograd. U srpskoj pre-
stonici je zatekao stra{ne posledice granatirawa sa susedne
obale reka Save i Dunava: „Beogradski univerzitet predstavqao je
masu ru{evina koje su zjapile. Austrijancima je on bio specijalan
ciq, jer je tu bila kolevka pansrpske propagande, a me|u wihovim
studentima obrazovano je tajno udruèwe ~iji su ~lanovi ubili
nadvojvodu Franca Ferdinanda.“ U gradu je Amerikanac zatekao
dosta stanovnika: „Qudi su ponovo po~eli da se vra}aju u grad koji
su napustili pre {est meseci, u vreme prvog bombardovawa. Svakog
dana, pred zalazak sunca, na ulicama je bivalo sve vi{e sveta.
Nekoliko radwi je boja`qivo otvoreno, nekoliko restorana i
kafana u kojima pravi Beogra|anin provodi sve svoje vreme
pijuckaju}i pivo i posmatraju}i mondenski svet koji prolazi.“262
Iz Beograda, ameri~ki novinar je otputovao za [abac, grad
koji je bio bukvalno uni{ten u neprijateqskoj ofanzivi. Na putu
ka [apcu, prolazili su „pored poqa na kojima su ène u izvezenim
ko`nim jelecima i platnenim sukwama gazile po crnici, vode}i
volove pozajmqene od vojske, dok su za wima vojnici dràli
drveno ralo. Duge trake platna doma}eg tkawa visile su sa ìvica
i ograda, bele}i se na suncu. Osim vojnika, u ovom kraju nije bilo
mu{karaca.“263 Rid je primetio da je pored puta bilo mnogo drvenih
krstova, obojenih u zlatnu, zelenu i crvenu boju. Ti krstovi su
podignuti u spomen na qude koji su tu ìveli, a ~ija tela nisu
prona|ena i sahrawena. Sledi slika pusto{i i stradawa ovog kraja:
„Drve}e, trava i cve}e divqali su po brdima. Pro{logodi{we
wive bile su xungla od korova. Ku}e s od{krinutim vratima i razja-
pqenim prozorima po~ivale su me|u neobra|enim vinogradima.
261
Isto, 38.
262
Isto, 42.
263
Isto, 49.
Ponekad bismo se truckali niz {iroku ulicu tihog sela u kome bi

se starci dovla~ili do vrata da nas posmatraju kako prolazimo,
deca su jurila po pra{ini s ov~arskim psima nalik na kurjake, a
grupe èna dolazile s wiva s lopatama na ramenu.“264 I stra{an
zakqu~ak Xona Rida: „Izgledalo je da ova bujna, plodna zemqa ne
sadrì ni{ta osim smrti i spomena na smrt.“265
U [apcu je novinar nailazio na tragove neprijateqskog
osvajawa. Video je opusto{eni hotel „Evropu“ i pocrnelu i
unakaènu crkvu u kojoj su austrougarski vojnici zatvorili 3000
[ap~ana i nisu ih pustili iz crkve tri dana i no}i. U sreskom
na~elstvu je Ridu prezentovano mno{tvo izve{taja, izjava i
fotografija o stradawima Srba. „Na jednoj slici, snimqenoj u
selu Le{nici, videlo se vi{e od sto èna i dece, lancima zajedno
povezanih, s glavama odse~enim i nabacanim na posebnu gomilu. U
Kravici su starci, ène i deca bili mu~eni i izloèni zverskom
nasiqu, a onda iskasapqeni. U Jermenovcu je pedeset osoba bilo
saterano u jedan podrum i ìvo spaqeno. Pet nebrawenih varo{i
je sravweno sa zemqom - ~etrdeset dva sela su razorena, a ve}i deo
wihovog stanovni{tva masakriran.“ Opisuju}i sada{wost grada,
Rid prime}uje: „ U ovom prijatnom gradu koji je nekad cvetao, sada
nije ìvelo ni dve stotine qudi, jadno tavore}i u svojim razru{enim
ku}ama, bez dovoqno hrane. I{li smo besciqno po vrelom suncu
opustelim ulicama, pored trga na kome je nekada dràna pijaca
~itave severozapadne Srbije i na kome su se okupqali iz bogatih
planinskih dolina i plodnih ravnica, stotinama kilometara
udaqenih, seqaci u svojim vedrim no{wama. Bio je i sada pija~ni
dan. Nekoliko jadnih èna u krpama stajalo je àlosno pored
korpi s uvenulim povr}em. Na stepeni{tu razvaqenog sreskog
na~elstva sedeo je mladi} kome su ma|arski bajoneti iskopali o~i.
Bio je visok i ple}at, rumenih jagodica - odeven u ble{tavo
doma}e platno seqa~ke letwe no{we, a za {e{irom je imao ùti
quti}. Svirao je melanholi~nu melodiju na srpskim guslama s
kowskom glavom, i pevao: Tuàn sam jer sam izgubio vid i nikada
vi{e ne}u videti sunce i zelena poqa i {qive u cvetu. Neka je
blagosloven svako ko mi je dao gro{. Blagosloven svako ko }e mi
dati...“ Nasuprot ovakvoj stvarnosti i realnom stawu, sreski
na~elnik je Ridu, sa puno optimizma, govorio o obnovi i ponovnom
ìvotu ovog uni{tenog grada. Pokazuju}i na razorene zgrade,
264
Isto, 50.
265
Isto, 51.
na~elnik je rekao Ridu: „Kad se rat zavr{i, izgradi}emo nov [abac.

Vlada je ve} izdala nare|ewe da niko ne popravqa stare poru{ene
ku}e. One moraju biti sasvim iznova izgra|ene.“266
O stradawu civila i izbeglica iz ovog kraja Rid govori: „Za
na{im vagonom i{la su ~etiri zatvorena teretna, krcata jadnim
izbeglicama, uglavnom ènama i decom, koje su se vra}ale domovima
{to su ih bili napustili, bez i~ega i pe{ice, pre {est meseci,
pred austrijskim bi~em. I{li smo lagano prostranom plodnom
ravnicom, belom od vo}waka u cvetu i zelenom od visoke trave i
mladog li{}a, izme|u neobra|enih poqa oivi~enih korovom i pored
belih ku}a pocrnelih od poàra. Ceo je ovaj kraj bio spaqen,
opqa~kan, a stanovni{tvo pobijeno. Nijednog vola nismo videli,
a kilometrima ni ~oveka. Pro{li smo kroz varo{ice u kojima je
trava rasla po ulicama i gde nijedno qudsko bi}e nije ìvelo.
Ponekad bi se na{ voz zaustavio da se izbeglice iskrcaju; stajali
su tu, pored pruge, s celom svojom imovinom u vre}i preba~enoj preko
ramena, i }utke posmatrali ru{evine svojih domova...“267
U Loznici je Rid nai{ao na istu sliku: „Na ulicama su bile
ustajale bare od nedavnih ki{a, pokrivene zelenom àbokre~inom.
U vazduhu se ose}ao zadah tela koja su se raspadala i zapu{tene
prqav{tine. Na ogradi pred skoro svakom ku}om bio je kre~om
iscrtan bar jedan zlokobni krst, da pokaè gde je tifus, ili gde je
bio.“268 U ve~e je grad malo ìvnuo: „U sumrak smo seli za kafanski
sto na velikom trgu lozni~kom, pili tursku kafu i jeli crni hleb
i kajmak - divan ùti sir-maslac. U nejasnoj ve~erwoj svetlosti
volovi su leàli kraj svojih kola, a seqaci, odeveni od glave do
pete u belo platno, stajali su u svetlim grupama i razgovarali.
Kroz deset raznih vrsta kr~mi rasutih po ovom ogromnom prostoru,
kuqala je poplava ùte svetlosti i nailazile eksplozije muzike
na violini i pevawa.“269
U Vaqevu, gde se nalazila velika vojna bolnica, tragovi
stradawa i umirawa su bili vidqivi: „Na ulicama i u svakom
dvori{tu bile su gomile |ubreta i otpadaka. Malo se preduzimalo
da se one otklone; bilo je ~ak i novih gomila preko starih - ali sveè
poprskane kre~om. Tu je kqu~ srpskog stava prema sanitarnim merama.
Oni ih ne razumeju - nemaju ni najmawu ideju o tome {ta one zna~e.
266
Isto, 55-57.
267
Isto, 59.
268
Isto, 60.
269
Isto, 62.
To je ne{to moderno, ne{to evropski, ne{to {to civilizovani

svet upotrebqava da spre~i bole{tine; prema tome, oni prskaju na sve
strane dezinfekciona sredstva, s poluprezrivim podsmehom prema
onima koji su takve kukavice da preduzimaju ovakve mere predohrane,
a zatim i daqe gomilaju |ubre, kao i uvek {to su ~inili.“270
Francuski novinar Anri Barbi je stalno bio nastawen u
Beogradu. On je bio svedok svakodnevnog bombardovawa srpske
prestonice. O tome je zabeleìo: „Stanovnici su na to naviknuti;
podrumi su postali mesta za ìvot i pod zemqom se spava, ìvi,
primaju se posete! Za vreme smirewa u bombardovawu, civili ~ine
ono {to èle; idu jedan drugom u posetu. Svako }e da sazna od svojih
prijateqa vesti i da se uveri, kako se ne bi brinuo, da li im je neki
„{rapnel“ ili „eksploziv“ naneo zlo.“271 Bilo je i dana bez bombardo-
vawa: „Mir se nastavqa, ìvot se vra}a u normalan kolosek. Samo
treba videti pijacu u ulici Kraqa Milana pa ne verovati da je
rat. @ivost raste u gradu. U kafani Ruski car razgovor se vodi
jedino o prelasku srpskih trupa u Srem.“272 Bilo je i dana kada su
bombardovawa po~iwala ujutru i trajala do kasno u no}. U takvim
danima Beogra|ani su se skrivali po ku}ama, ulice bi opustele, a
uve~e su qudi, nose}i du{eke na le|ima, traìli sigurno preno}i{te
kod Ta{majdanske jame.273 U vremenu nestvarnog mira, koje je prolazi-
lo bez bombi sa neprijateqske strane, ~ovek bi za trenutak poverovao
da nije u ratu, do momenta dok mu pogled ne bi pao na demolirane
ili zapaqene zgrade. U jesen su Beogra|ani do{li u grad da pokupe
zimske stvari, {to je odavalo utisak ìvosti. @ivo je bilo i nede-
qom, kada je Knez Mihailovom ulicom prolazio „korzo“. Sa prvim
mrakom ulice bi opustele, jer nije bilo svetlosti.274
Doktor Ar~ibald Rajs je tako|e boravio u Beogradu 1914.
godine. Dolaze}i, video je seqa~ka kola natovarena name{tajem
onih koji su beàli iz srpske prestonice. U gradu „nikoga na ulica-
ma. Beograd je u opsadnom stawu i kafane i restorani zatvaraju se
u 20 ~asova. Naravno da nema nikakvog osvetqewa na ulicama, ali
veli~anstven mesec ipak ih osvetqava. Po ku}ama svet se sluì
sve}ama, jer je austrijsko bombardovawe razru{ilo elektri~nu
centralu“. Ulica Kraqa Milana bila je pusta. „Tu se sreta samo malo
270
Isto, 72.
271
272
Isto, 154.
273
Isto, 183-184.
274
Isto, 211-212.
prolaznika, a gotovo nijedna kola. [to se ~ovek vi{e pribliàva

sredini varo{i, rane od bombardovawa postaju mnogobrojne....
Nekoliko du}ana je zatvoreno; mnogi su otvoreni i kroz staklena
vrata vide se trgovci kako usluùju svoje retke mu{terije. Naprotiv
kafane vrve od sveta, naro~ito one koje leè prema kvartu Slavije.
Tu hitaju svi gra|ani da saznadu najnovije vesti sa fronta, koje
objavquje saop{tewe ministarstva unutra{wih dela ili koje
raznose vojnici na prolasku sa fronta ili opet neki retki putnici
iz Vaqeva.“275 Rajs je zapazio da su Beogra|ani imali obi~aj da neko-
liko minuta po prestanku bombardovawa ve} budu na ulici i piju
kod „Ruskog cara“, jer im se od uzbu|ewa osu{ilo grlo.276
I Rajs je posetio [abac i zabeleìo o tu`noj sudbini
bogatog grada koji je postao hrpa ru{evina. Na sve strane vi|ao je
tugu i bol Srpkiwa koje su àlile za svojim poginulim ro|acima.
O tome je zabeleìo: „Sunce je bilo selo i ja sam ~uo àlostivi
„jao“ èna koje su plakale na improvizovanim grobovima wihove
dece i muèva.“ I: „Seqanke dolaze da obi|u svoje mrtve mu~enike,
sahrawene svuda po vo}wacima. One tu pobadaju zapaqenu sve}u i,
leè}i na humci, one razgovaraju sa onima kojih je nestalo: „Mali
moj, ti si bio moje blago; za{to si me ostavio?“277 U nedequ se
obavezno odlazilo na grobqe: „Danas majke, ène, k}eri pohitale
su da se mole Bogu na ovoj dugoj humci, gde po~ivaju wihovi pobijeni
muèvi, wihovi sinovi, wihovi ocevi. One su donele jela koje
me}u na grob, i sve}e koje zabadaju, zapaqene, u zemqu. I dok blagi
jesewi vetri} leluja male plamenove i dok jarko sunce plavi sva poqa,
one koje ostaju, razgovaraju sa svojim pokojnicima kroz ravnodu{nu
zemqu na kojoj }e naredno prole}e u~initi da niknu, mesto pokrova,
crveni makovi, plavi razli~ci i bele rade.“278
Rajs je boravio i u Kragujevcu, koji je davao utisak normalnog
ìvota. U gradu je primetio postojawe trgovine, rad pijaca.:
„Okupqeni u grupe, seqaci i seqanke, obilato gestikuliraju}i,
poga|aju se sa gra|anskim kupcima ili onima koji su do{li
naro~ito sa sela da kupe kowa, kravu ili sviwu, koje nemaju.... Kad
prodaju svoju robu prodavci i prodava~ice posedaju u krug po zemqi,
jedu}i hleba, sira i luka i zalevaju}i rakijom iz ~uture koja ide od
ruke do ruke.“279 U gradu su radile kafane, bioskopi. „Kafane su
275
R. A. Rajs, [ta sam video, 21-22.
276
Isto, 25.
277
Isto, 34-35.
278
Isto, 38.
279
Isto, 52.
morale dobro zara|ivati u Kragujevcu, sedi{tu Glavnog Stana

vojske. êsto je bilo te{ko na}i praznog mesta od 18 do 22 sata
uve~e. Velika razonoda Kragujevca bio je wegov „park“. Od 17 sati
u ve~e, tu se sleè sve {to ima omladine u varo{i i, ubrzo, sretaju
se samo parovi i male grupe mladi}a i devojaka, koji flertuju i
smeju se pored svega rata. Oko 18 ~asova dolaze vojna lica. Nekoliko
grupa vi{ih oficira koji obi~no raspravqaju i mnogo mladih
poru~nika i podoficira, zdravih ili koji se oporavqaju, i koji
traè drugaricu da ih prati na wihovoj {etwi posle rada i pre
ve~ere.“280 U prole}e i leto 1915. u gradu se ìvelo mirno. Rajs je
zapisao: „Kad ne bi bilo velikog broja oficira, vojnika, ~lanova
raznih stranih misija, austrougarskih zarobqenika koji se, zaki}eni
malom trobojnom trakom, {etaju slobodno ulicama; kad ne bi bilo
mnogih crnih zastava na niskim ku}ama, ~ovek bi verovao da se
nalazi usred mira.“281 Na poqima i Rajs vi|a samo ène, starce i
decu gde vode sna`ne volove koji vuku kola, ili àwu ìto. U
Beogradu beleì primere da stanovnici vi{e i ne reaguju na
pojavu aeroplana na nebu i da se gosti guraju na terasi „Ruskog
Cara“.282 Rajs je obi{ao i ciganski kvart na ûburi i zapisao kako
su svi stanovnici ostali, jer bez obzira na to {to su siroma{ni,
ne mogu se odvojiti od svojih stra}ara i prwa.283
Zabeleèno je dosta i o sudbini Srba koji su se u jesen 1915.
godine odlu~ili na povla~ewe sa vojskom i potom boravili u izbe-
li{tvu u savezni~kim i neutralnim zemqama. Opisano je mnogo
tragi~nih sudbina, svojevrstan pakao kroz koji su prolazile srpske
izbeglice, me|u kojima je bilo i dece.
Postoje zabele{ke i o strancima koji su u prvoj fazi rata
boravili u Kraqevini Srbiji. Tu ne mislimo na strance koji su u
statusu ratnih zarobqenika bili na teritoriji Srbije, nego na
one koji su bili u raznim misijama. Xon Rid je zabeleìo gotovo
nestvarnu scenu u Ni{u: „Na sre}u nas je ameri~ki vice-konzul, g.
Jang, primio u konzulat i uveo u Diplomatski klub, koji je imao
trpezariju iznad jednog napu{tenog restorana i gde se mogla
dobiti dobra hrana, dok je pola grada umiralo od gladi. Ulazilo se
kroz sviwac, po{to bi se presko~ila otvorena kanalizacija; a
kada biste otvorili vrata kluba, zapawene o~i ugledale bi stolove
280
Isto, 52-53.
281
Isto 53.
282
Isto, 68, 65.
283
Isto, 70.
ukra{ene cve}em i pokrivene srebrom i sne`nobelim stolwacima,

a glavnog kelnera u elegantom smokingu, austrijskog zarobqenika
koji se zvao Fric, i koji je pre rata bio glavni kelner u hotelu
„Karlton“ u Londonu. Vredelo je pre}i miqe da bi ~ovek video bri-
tanskog poslanika kako majesteti~no prolazi pored sviwca i pewe
se uza stepenice kluba kao da je na Pikadiliju.“284 Isti autor je
zabeleìo o savezni~kim vojnicima u Beogradu: „Sutradan smo s
kapetanom obi{li strane baterije. Francuski topovi i wihovi
artiqerci bili su postavqeni me|u drve}e na vrhu jednog visokog
{umovitog brega koji gleda na Savu. Topove su opsluìvali francu-
ski pomorski artiqerci. Ne{to daqe, ruski mornari le{karili
su na travi oko svojih te{kih topova a na padinama iza Beograda
bili su Britanci, ~uvaju}i prolaz Dunavom od austrijskih brodova
za snabdevawe koji su bili ukotvqeni iznad Zemuna i ~ekali na
priliku da skliznu niz Dunav s topovima i municijom za Turke.“285
Ar~ibald Rajs je pisao o srpskim saveznicima Francuzima:
„Francuzi bili jedini saveznici koji su shvatili srpski narod,
wegovu du{u i wegove aspiracije. U ovim okolnostima, nije dakle
nimalo ~udno da je francuska vojna misija imala mnogo boqi
rezultat nego engleska. ôvek je svuda sretao francuske lekare na
frontu, u jedinicama, po varo{ima i po selima, gde pelcuju gra|a-
nsko stanovni{tvo i vojne li~nosti. U Kragujevcu, u jednoj sali
kafane „[umadija“ radio je dr. Garnie. On je pelcovao 1500 stanovni-
ka nedeqno protiv kolere, i oni dolaze dobrovoqno, iako pelcovawe
nije obavezno.“286 Postojale su stalne misije, ali i „misionari“ u
prolazu. Kroz Kragujevac su tako pro{li mnogi francuski i drugi
politi~ari na povratku ili odlasku u Rusiju. Rajs je primetio:
„Oni su se zaustavili u Ni{u i Kragujevcu, pri~ali mnogo, bili
dekorisani i razumevali malo o zemqi koju su pose}ivali. Bilo je
jo{ „obave{tajnih misija“ savezni~kih i neutralnih novinara koji
su prohujali kao vetar kroz zemqu, ne razumevaju}i ni wen jezik ni
wen mentalitet, ali ne prezaju}i da o woj daju povoqne ili nepovoqne
opise, prema politi~koj boji lista koji su zastupali.“287 U Kragujevcu
su boravili novinari Robinson iz „Tajmsa“ i Pol di Bo{e iz
„@urnala de @enev“. Bilo je i drugih, koji su se savremenicima
u~inili „po malo fantasti~ni“, kao {to je bio ruski dopisnik,
284
285
Isto, 44.
286
287
Isto, 50.
uvek besprekorno utegnut u „novu novcatu uniformu“ i sa ~izmama

koje su izazivale qubomoru svih mladih kowi~kih oficira.288
Stalnim „misijama“ pripadala je i ruska vojna bolnica,
koja je iz Vaqeva bila preseqena u Kragujevac. Ipak, po bele{kama
doktora Rajsa, ku}a u kojoj su stanovale „sestre“ bila je jo{ vi{e
pose}ivana od strane ratnika koji su èleli da malo flertuju.
Pogotovu je, u vreme ~aja, u ovoj ku}i bila gu`va. „Gospo|a Tamara,
lepa Tamara, kao {to smo je nazivali me|u nama, bila je divna
doma}ica, koje }e se verno se}ati oni koji su bili u Vaqevu i
Kragujevcu.“289 Kao stranac, Rajs je primetio da se u Srbiji tih dana
bije velika diplomatska bitka. Po wegovoj oceni, „diplomatske
bitke koje se vode u ovom trenutku, isto toliko su va`ne kao i
strategijske bitke. Rusima ne ide dobro i saveznici Antante trebaju
novih snaga, regrutovanih me|u neutralnima. Stoga bi oni hteli
uvu}i u borbu i Rumuniju. Ali ove zemqe ~ekaju da im se masno
plati wihova pomo}, a saveznici, to jest Rusija, Engleska, Francuska
obe}avaju im sve {to ho}e... na {tetu Srbije i bez wenog pitawa.
Tako je obe}ano Bugarskoj, u slu~aju da Srbija dobije Bosnu i
Hercegovinu, da joj se ustupi cela srpska Makedonija: Veles,
[tip, Bitoq, Prilep i, ~ak, Ohrid. Ona bi isto tako dobila od
gr~ke strane Kavalu, Dramu, Seres. Najzad, ustupa joj se Jedrene i
linija Midije.“ Rajs zakqu~uje da bi na taj na~in Srbija bila
li{ena „ploda wena dva posledwa rata. Srbi ne traè ni{ta, ali
oni isto tako ne}e da se raspolaè wihovom teritorijom ~ak da se
i ne pitaju. I oni imaju potpuno pravo!“290
I Rajs pomiwe vojnike engleske misije admirala Trubrixa.291
Admiral Trubrix je za vreme Prvog svetskog rata pisao dnevnik.
Dnevnik se sastoji iz dva dela. Prvi obuhvata razdobqe od 18.
oktobra 1915. do 29. januara 1916. godine. Zna~i, obuhvata kqu~no
288
Isto, 51.
289
Isto.
290
Isto, 59.
291
Isto, 66. Admiral Ernest Trubrix (1862-1926) bio je komandant eskadre krstari-
ca, lakih krstarica i razara~a britanske mediteranske flote od prvih dana rata.
Wegova eskadra nalazila se pod komandom admirala Berkli Milna, postavqenog
za komandanta britanske mediteranske flote 1911. godine. Po~etkom 1915. godine
admiral Trubrix je upu}en u Srbiju, gde je postavqen za komandanta britanske
dunavske flotile. Ona je krstarila Dunavom, vr{ila izvi|awa i pripremala
budu}e akcije. Kako se moè naslutiti iz Dnevnika admirala Trubrixa, ciq bri-
tanskog prisustva na Dunavu bio je ru{ewe austrougarskih i nema~kih linija
komunikacije i onesposobqavawe saobra}aja u \erdapu. Tokom 1917. i 1918. godine
boravio je na Krfu i u Solunu, gde je obavqao va`ne politi~ke poslove i misije.
razdobqe povla~ewa srpske vojske, vlade i naroda, odnosno svega

{to se ticalo wihovog prelaska iz zemqe na jadransku obalu. Dnevnik
admirala Trubrixa, kako je primetio profesor @ivojinovi}, svojim
opaskama, sadrìnom i obiqem podataka, kazuje mnogo o qudima,
prilikama i mentalitetu jednog vremena i jedne generacije.292
Iz sa~uvanih pisama i telegrama, zakqu~uje se da je on bio li~ni izaslanik britanskog

kraqa kod regenta Aleksandra, kod koga je imao uvek obezbe|en pristup. Prenosio
je najva`nije politi~ke i druge poruke, zna~ajne za vojne planove i operacije na
solunskom frontu. Dragoqub @ivojinovi}, Dnevnik admirala Ernesta Trubrixa
kao izvor za srpsko-britanske odnose u 1918. godini, Zbornik radova Srbija 1918.
godine i stvarawe jugoslovenske dràve, Beograd 1989, 141-153.
292
U wemu se prepli}u dva sveta, dve civilizacije, dva na~ina mi{qewa, dve poli-
tike. Admiral nikoga ne {tedi i ni{ta ne prikriva, {to nije slu~aj sa britanskim
piscima dnevnika i se}awa. Srpski ~ovek, vojnik, oficir ili civil opisani su
sa svim vrlinama i manama, vrednostima i slabostima. Trubrixova opaàwa o
karakteru Srba, wihovom dràwu u pojedinim situacijama, otkrivaju mnogo.
Istovremeno, admiral ne koristi svoja znawa za ismevawe ~itavog srpskog naroda
ili pojedinaca. On ih prihvata onakve kakvi su, ne zanose}i se wihovom snagom
ali i ne potcewuju}i wihove vrednosti. Zapravo se svojski trudi da bude realan.
Zbog toga, kao i iznetih podataka, Trubrixov dnevnik predstavqa jedan od najva-
`nijih izvora za poznavawe qudi i prilika sa kojima se sretao i suo~avao u
odre|enim periodima prvog svetskog rata. Admiral ne propu{ta da ukaè na
pona{awe Srba i ono {to smatra slabostima. „U trenucima trijumfa i nervoze,
srpsko samopouzdawe, i ono {to sam pre tri godine nazvao krajwa samouverenost,
nije ni malo lepo. Niko (Englezi, Francuzi, Italijani, Grci) nije bio vredan,
jedino Srbi. @eleo sam da mu kaèm /regentu/ da treba da se moli da wihova umerenost
bude jednaka wihovoj hrabrosti.“ Trubrix ponavqa svoje mi{qewe o Srbima i
wihovom karakteru i posle proboja Solunskog fronta: „Uvek te{ki, oni su dvostruko
teì kad postiù uspehe. U su{tini, moè se re}i da jedino kad su depresivni,
oni su privla~ni... Upravo ta osobina odbija mnoge qude od Srba.“ Bez obzira na to,
dodaje Trubrix, ~iwenica da oni ìve izme|u Nemaca i Istoka, nametala je Velikoj
Britaniji obavezu da radi s qudima kao {to su oni, po{to drugih nema. Upravo
takva raznolikost otkriva pravu dubinu, ponor koji je delio Veliku Britaniju i
Srbiju, razdvajao wihove politike i ciqeve u ratu. Moglo bi se re}i da su dve zemqe
samo sticajem okolnosti, slu~ajno, na{le u ratu na istim stranama.
VII
SRPSKE PORODICE
Na osnovu izvora kojima smo raspolagali bili smo u

mogu}nosti da rekonstrui{emo ìvot nekoliko srpskih porodica
za vreme Svetskog rata. Prva je primer porodice koja se ugasila u
ratu, druga i tre}a su porodice koje su izgubile nekoliko ~lanova.
êtvrta porodica je karakteristi~na po tome {to u woj nije bilo
`rtava, nego se, neuobi~ajeno za ratne prilike, uve}ala za jednog
~lana koji je ro|en 1915. godine.
Porodica Begovi}
Porodicu Begovi} na po~etku rata ~ine ~lanovi: majka

Milosava, otac Dimitrije293 i ~etvoro dece, tri sina i }erka. Oni
su ìveli u selu Dobri Do u Kosani~kom srezu. Izgleda da je za
vreme Topli~kog ustanka Milosava Begovi}, koja je bila u drugom
stawu, oti{la u selo Gajtan, gde je ìvela wena rodbina. U dokumentu
o usmr}enima iz op{tine Medve|a zapisano je da je marta 1917.
godine u Gajtanu nastradala porodica Begovi}. Milosava Begovi} je
doìvela istu sudbinu kao i ve}ina me{tana tog planinskog sela.
Wu su, zajedno sa ~etvoro dece: Miodragom (8 godina), Milutinom (6),
Milovanom (4) i Koviqkom (2), zaklali bugarski vojnici u kaznenoj
ekspediciji koju su izveli 24. i 25. marta.294
O stradawu porodice Begovi} ve} su pisali Milivoje
Perovi} i Dobrosav Turovi}. Po Perovi}evim istraìvawima,
ènu i ~etvoro dece Dimitrija Begovi}a, od kojih je najstarije
293
Dimitrije Begovi} ro|en je 1887. godine u Dobrom Dolu. U~estvovao je u Prvom
svetskom ratu i Topli~kom ustanku 1917. godine. U ustanku je prvo bio borac, a od juna
1917. postao je komandant Jablani~kog ~etni~kog odreda. Poginuo je krajem godine
u selu Vlasovu.
294
ASANU, br. 14392.
imalo 10 godina, Bugari su zatvorili u ku}u i zapalili.295 Kod

Turovi}a nalazimo unekoliko druga~ije podatke. Po wemu, jedno
poterno odeqewe bugarske vojske je krajem jula 1917. godine uhvatilo
na planini Radanu ènu i ~etvoro dece Dimitrija Begovi}a. Pred
majkom Milosavom, koja je bila u drugom stawu, Bugari su zaklali
decu, pa i wu izboli bajonetima. Jo{ ìvoj nesre}nici su rasporili
trbuh i izvukli bebu koju su bacili uvis i do~ekali na bajonet. Da
bi prikrili surov zlo~in, vojnici su le{eve ène i dece ubacili
u ku}u i zapalili.296 Kao {to se vidi, u literaturi postoje podaci
koji se u potpunosti ne poklapaju sa podacima iz dokumenta nastalog
neposredno po zavr{etku rata. Ono {to je nesporno jeste da su supru-
ga i deca Dimitrija Begovi}a ubijeni na surov na~in.
Dimitrije Begovi} je leto 1917. godine provodio uglavnom
u skrivnicama i zemunicama. Odràvao je vezu sa poverqivim
qudima i izmicao bugarskim poterama. Bugari su jednom skupili
qude iz Gajtana i poveli ih u „hajku“. Begovi} je uspeo da pobegne
poteri neokrznut metkom, bez obzira na to {to su bugarski vojnici
pucali za wim iz sveg raspoloìvog oru`ja. U jesen ga je u zemunici
na Prolom planini otkrila jedna potera. Me|u traga~ima su, po
pri~ama savremenika doga|aja, bili i Srbi, i to ba{ oni poverqivi
qudi. Po usmenoj narodnoj tradiciji, Begovi}a je poteri izdao
wegov pobratim Mihajlo Raoni}, a ubio ga Miloje Ga{evi}.297 Na
taj na~in je nastradao i posledwi ~lan porodice Begovi}. Iza ove
srpske porodice ostao je zapis u dokumentu o bugarskim zlo~inima
i nadgrobni spomenik podignut na planini Radanu, negde sedamdesetih
godina pro{log veka.
295
Milivoje Perovi}, Topli~ki ustanak 1917, Beograd 1971, 282.
296
Dobrosav Turovi}, Gajtan u NOB, Beograd 1975, 87.
297
Kazivawa Mijata Radojevi}a i Cvetka Grbovi}a, u: Kazivawa o Topli~kom
ustanku, priredila Boìca Mladenovi}, Novi Sad 1995, 56, 71.
Porodica Milovanovi}
Porodica Milovanovi} je na po~etku Prvog svetskog rata

ìvela u Kur{umliji. Brojala je {est ~lanova: majka Sofija,298
otac Kosta299 i ~etvoro dece, sinovi Milovan, Ivan i Milan i
}erka Milica.
Kosta Pe}anac se na po~etku rata odazvao mobilizaciji i
kao narednik se borio u Drugom puku Moravske divizije drugog
poziva. Kao pripadnik Moravske divizije u~estvovao je u Cerskoj
i Kolubarskoj bici.300 Wegova porodica je ìvela u Kur{umliji,
gde je i on povremeno dolazio na odsustvo. Porodi~na fotografija,
koja je verovatno nastala 1915, mogu}e u prole}e ili leto, prikazuje
porodicu sa troje dece (Milovana nema na fotografiji), majku
Sofiju i oca Kostu u vojni~kom odelu. Otac drì oru`je, dok majka
ne`no i pokroviteqski pridràva najmla|e dete, }erku Milicu,
koja sedi u foteqi. Kosta sedi me|u decom, a Sofija i wena sestra
Aleksandra stoje. O~igledno je u vreme nastanka ove fotografije
ratnik bio na kratkom odmoru. Deca su obu~ena moderno u odela koja
im je kreirala majka. Najmla|i sin Milan je dugokos, kao devoj~ica.
Verovatno se Sofija nije mogla osloboditi navike da je on dugo bio
zamena za }erku. ]erka Milica, kao prava dama, nosi kapicu na
glavi i cipele na nogama, na kaputi}u ima cvet bez obzira na to {to
je dvogodi{wakiwa. Zahvaquju}i Sofiji, deca izgledaju lepo i
298
Sofija je ro|ena 1889. godine u Aleksincu, u porodici Milosavqevi}, od majke
Tomanije i oca Jovana. Imala je dve sestre, stariju Nikosavu i mla|u Aleksandru
i brata, koji je umro vrlo mlad. Otac je bio imu}an ~ovek i {kolovao je sve tri
}erke. Sofija je zavr{ila ènsku zanatsku {kolu. U osamnaestoj godini udala se
za ~etni~kog vojvodu Kostu Milovanovi}a Pe}anca.
299
Kosta Milovanovi} ro|en je 1879. godine u selu De~ani, u blizini istoimenog
manastira. Roditeqe Persidu i Milovana ubila mu je grupa obesnih Arnauta pri-
likom napada na manastir Visoki De~ani 1883. godine. Do doseqavawa u Srbiju u
oktobru 1892. godine ìveo je u ku}i svoga strica. U Kosani~kom srezu je ìveo
u selima Krtoku i Mehani, rade}i kod imu}nijih seqaka najamni~ke poslove. Od
1900. godine sluìo je redovni kadrovski vojni rok, a potom je slu`bovao u
grani~noj àndarmeriji u karauli Kitka kod Vrawa. Od 1904. prikqu~io se
~etni~koj akciji u Makedoniji. êtovao je najvi{e u skopskoj oblasti. Komandovao
je ~etom od 1905. do 1907. u borbi protiv Turaka i bugarskih komita. Od 1909. do 1912.
godine nastavio je sa borbom u Makedoniji. U 1912. godini u~estvuje u Prvom balka-
nskom ratu. Posebno se istakao u bici kod Merdara, u osloba|awu Pri{tine i
\akovice. U~estvovao je i u drugom balkanskom ratu.
300
Mom~ilo Pavlovi}, Boìca Mladenovi}, Kosta Milovanovi}-Pe}anac, 1879-
1944, biografija, Beograd 2003.
otmeno, kao iz najbogatije gra|anske ku}e. Na fotografiji se vidi da

je Sofija i daqe lepa èna, i pored ~etiri trudno}e i poro|aja jo{
joj je struk devoja~ki. Samo se po nemirnom pogledu vidi da nije vi{e
samouverena, ve} nemirna i da te{ko preìvqava ratne dane.
Druga godina Prvog svetskog rata donela je Sofiji
Milovanovi} veliku tugu. Kada je krajem oktobra Kosta Pe}anac,
kao redovan vojnik srpske vojske, krenuo u odstupawe prema jugu,
Sofija je sa decom ostala u Kur{umliji. Jo{ pre povla~ewa srpske
vojske, u septembru 1915. iznenada se razboleo najstariji sin Milovan,
sedmogodi{wak, koji je do tada bio zdravo i napredno dete, od neke
te{ke bolesti. Kako je kasnije pri~ala majka, on se po svoj prilici
razboleo od tifusa i nije mu bilo leka. Sahrawen je na grobqu u
Kur{umliji. Otac je pre povla~ewa preko Albanije saznao za
tragi~nu sudbinu svoga prvenca.
Sofija je ostala sa troje dece da ìvi u Kur{umliji.
Krajem oktobra u grad su u{li bugarski, a nekoliko dana kasnije i
austrougarski vojnici. Bugarska vojska zavela je okupacionu vlast,
dok su carsko-kraqevski soldati svratili samo u prolazu u
varo{icu pod Samokovom. Nekoliko vojnika crno-ùte monarhije su,
prolaze}i kroz grad, zakucali na vrata ku}e porodice Milovanovi},
verovatno u nameri da ne{to upitaju uku}ane. Sofija ih je do~ekala
na vratima, drè}i u naru~ju }erku Milicu. Austro-ugarski vojnik
je ne{to pitao ènu, {to ona verovatno nije razumela. On se naqutio
{to nije dobio odgovor, istrgao joj dete iz naru~ja i bacio ga na
pod. Nesre}na majka je dugo te{ila prestra{eno dete od napada
pla~a. Ali, to nije bilo sve. Usled jakog udarca, Milica je dobila
krvarewe, koje nikako nije prestajalo. U ratno vreme se do lekara
te{ko dolazilo, pri~ala je kasnije Sofija Milovanovi}. Detetu
nije bilo spasa i umrlo je na maj~inim rukama. Sofija i Kosta su
tako za nepunih dva meseca izgubili dvoje dece.
Godinu 1916. Sofija je provela u Kur{umliji sa sinovima
Ivanom i Milanom. Po zavo|ewu okupacione vlasti, za suprugu
~etni~kog vojvode Pe}anca nastupili su te{ki dani. Bugarski
vojnici su stalno dolazili u ku}u i pretresali, maltretiraju}i
uku}ane. Sinovi, ve} dovoqno veliki da shvate {ta se doga|a, uvek
su prisustvovali premeta~inama. Jednom su vojnici izveli Sofiju
iz ku}e i poveli je sa sobom. Ivan i Milan su tr~ali za majkom.
Bugari su u centru grada napravili ve{ala i doveli Sofiju da je
obese. Ona se samo nasmejala i rekla im: „Obesite me slobodno.
Kosta mene vi{e ne voli. On odavno ima drugu. Samo }ete uslugu da
mi u~inite.“ I ovoga puta Bugari su samo ispitivali hrabrost
ène vojvode Pe}anca. Skinuli su je sa ve{ala i naredili da ide

ku}i. Ova igra obesnih soldata sa nemo}nom ènom imala je koban
kraj. Sin Ivan, sedmogodi{wi de~ak, gledao je kako mu majku pewu
na ve{ala i silno se upla{io. Kako je kasnije zapisao Kosta
Pe}anac, Ivan je umro „jer su ga upla{ili Bugari, dete je gledalo
kako mu~e Sofiju i posle dva sata umrlo“.301
Kosta Pe}anac je stigao na podru~je Toplice avionom sa
Solunskog fronta 28. septembra 1916. godine. Wegov zadatak je bio
da formira u pozadini tajnu ~etni~ku organizaciju koja bi posle
proboja Solunskog fronta napala neprijateqa s le|a i time
olak{ala nastupawe srpskoj i savezni~koj vojsci. On se istoga
dana sastao sa snahom Savkom, suprugom wegovog brata od strica
Ilije Milovanovi}a, koji je bio na Solunskom frontu. Savka je sa
decom ìvela u selu Mehane. Od we je vojvoda Pe}anac saznao da mu
je supruga u Kur{umliji.302 Devet dana kasnije, 7. oktobra, on je,
kako je zabeleìo u dnevniku, dobio „vezu“ sa svojom porodicom.
@eleo je da vidi sina i suprugu i stoga je udesio da se sakrije u
{umi blizu varo{i, a da Sofija provede putem Milana.303 Vojvoda
Pe}anac je vrlo slikovito opisao taj „susret“: „U tome se pojavi
jedna èna, povezana u crnoj marami i vodi jednog de~aka sa sobom,
koji radosno poskakuje kao da sluti da se pribliùje svome ocu, a
mo`da i oslobodiocu. Uzeh dogled i poznah svoju suprugu gde se
kre}e stazama strmoga Samokova, a kad bi bliè, po~e ne{to da
razgovara sa detetom; dete je veselo {to ide u {etwu, ulazi u
grawe, lomi prut i traì britvu da pravi {tap ili bi~, koji je on
neobi~no voleo i koji sam mu morao ~esto kupovati. @ena je znala
da sam ja negde tu i po~e{}e je bacala tuàn pogled kroz poùtelu
{umu ali me nije mogla spaziti. Dete to spazi, pa zapita: „Je li,
mama, {to gleda{ u {umu da nije to tata?“ „Nije“, odgovara ona, „tata
je u ratu“. „Ho}e li on da ubije Bugare?“ Posle malog zastoja, kad se
uveri da u blizini nikog nema, ona odgovori: „Ho}e, sine“. Zatim se
izgubi{e stazom daqe. Ja ostadoh nepomi~an za poduè vremena.“304
Posle ovog „susreta“ Pe}anac je osetio veliku èqu da
izbliza vidi i poqubi Milana, koji mu je sada bio jedinac. Stoga
je poslao poverqivog ~etnika da pozove kod svoje ku}e Sofiju i
Milana na preno}i{te. Uve~e je Pe}anac sa ~etom stigao do
301
Dnevnik Koste Milovanovi}a Pe}anca od 1916. do 1918. godine, priredila
B. Mladenovi}, Beograd 1998, 22.
302
Dnevnik, 22.
303
Isto, 23.
304
Isto, 23-24.
ozna~ene ku}e, ali je morao da sa~eka napoqu dok su uspavali

Milana. Oprezni ~etni~ki vojvoda pla{io se da bi ga dete neho-
tice moglo izdati. Milanu su dali da popije ~a{u vina od koga se
napio i uspavao. Otac je opisao kako je pri{ao krevetu u kome mu
je spavao sin „pa milovah moje jedin~e, poqubih ga nekoliko puta...“
Suprugu Sofiju, koja je plakala, Pe}anac je te{io, govore}i joj:
„[to pla~e{, slabice jedna, su|eno nam je da ovo pretrpimo, a
uskoro }emo ako Bog da biti slobodni, jer ovo robovawe ne}e biti
za dugo.“305 U tri sata po pono}i Pe}anac je sa ~etnicima oti{ao,
rekav{i pre toga èni da odmah napusti Kur{umliju, bez obzira
na to {to mu je ona rekla da bez pomo}i prijateqa ne bi mogla ni
do tada da preìvi.
Sofija i Kosta Pe}anac sreli su se ove no}i prvi put
posle nepunih godinu dana. Posledice ponovnog susreta Sofija je
primetila mesec dana kasnije. Ovoga puta nikako nije smela da
rodi. Pla{ila se da }e je Bugari ubiti, po{to imaju o~igledan
dokaz da se srela sa svojim suprugom. Bez we }e i Milan nastradati.
Zamolila je stoga jednu ènu da joj donese vreteno i oprala ga
dobro rakijom. Sama je sebi izvr{ila poba~aj.
Dok je vojvoda Pe}anac stvarao organizaciju za borbu protiv
okupatora, wegova porodica, sada svedena samo na Sofiju i Milana,
i daqe je ìvela u Kur{umliji. Izgleda da su bugarski okupatori
bili obave{teni o susretu Koste Pe}anca sa suprugom i sinom. Ako
to nisu znali, onda su Sofiju i Milana uhapsili iz predostro`nosti,
zato {to su saznali da je vojvoda Pe}anac do{ao sa solunskog
fronta u Toplicu. Posle izlaska iz zatvora, Sofija je poslu{ala
savet svoga muà i pri kraju 1916. preselila se u Ni{. U tom gradu
ona je te{ko ìvela sa detetom, nije bilo prijateqske pomo}i, a
bili su stalno pod bugarskom prismotrom. Pe}anac je brinuo za
svoju porodicu. Svoja preìvqavawa i ose}awa ispoqio je u pismu
upu}enom supruzi na po~etku 1917. godine.306 Iz svakog reda te kratke
poruke vidi se da duboko strepi da se ne{to ne dogodi wegovom sinu i
èni. „Draga Sojo, budi junak u svim mukama, jer za sve te muke bi}e
nam blagodarna na{a bra}a i srpski narod“, bodrio je vojvoda svoju
ìvotnu saputnicu.307
@ivot u Ni{u bio je okon~an tako {to su Bugari Sofiju sa
{estogodi{wim sinom oterali u logor. Po podacima iz beleàka
305
Isto, 24-25.
306
Videti Dnevnik, 62.
307
B. Mladenovi}, @ena u Topli~kom ustanku, 67-68.
savremenika ustanka, Sofija Milovanovi} je dosta vremena provela

u internaciji. Krajem 1916. bila je internirana u Bugarsku, gde je
zadràna do polovine idu}e godine.308 O~igledno da ti podaci nisu
ta~ni, jer se Sofija tada nalazila u Ni{u, kuda je vojvoda Pe}anac
uputio pismo. Vrlo je mogu}e da su je bugarske okupacione vlasti
za vreme Topli~kog ustanka poslale u logor. U septembru 1917.
Sofija je, zajedno sa sinom Milanom, bila u Negotinu.309 Ti podaci
su neosporno ta~ni, jer je Kosta Pe}anac pouzdano znao gde su se
tada nalazili wegova èna i wegov sin. On je 15. septembra dobio
pismo od Sofije i Milana iz Negotina. Pisali su mu da pate i
oskudevaju u svemu. Poslali su i Milanovu sliku, koju su bugarski
vojnici u Prokupqu zaplenili.310 Stoga je u leto 1917. godine, kada
su Sofija i Milan ve} bili u logoru, vojvoda Pe}anac veoma bolno
preìvqavao opaske ~etni~kog vojvode Dimitrija Dimitrijevi}a,
sa kojim se ina~e veoma lo{e slagao, da se wegova èna intimno
zbliìla sa Bugarima.311
Sofija je kasnije pri~ala da je u logoru u Bugarskoj jedva
preìvela. Trebalo je snalaziti se, voditi brigu o detetu, nekako
se prehraniti i preìveti. Brinula je da detetu obezbedi dovoqno
hrane da preìvi. Sebe je ve} preàlila. Onda se neka Bugarka
saàlila na dete i po~ela mu donositi po malo hrane. Milan je
bio bolestan, mr{av, nije mogao da hoda od iznemoglosti. U logoru
su i majka i sin dobili va{i.
Posle zavr{etka rata ~ekala je porodicu Milovanovi}
ku}a u Kur{umliji. Porodica je bila broj~ano prepolovqena,
mawa za tri ~lana: Milovana, Ivana i Milicu. Sofija i Milan
bili su ozbiqno bolesni. Posledice internirawa u logor ose}ali
su godinama kasnije. Sofija je trajno upropastila zdravqe. Dobila
je tuberkulozu i krvoliptawe. Nekada{wa lepotica je zbog silnih
va{iju morala da se o{i{a do glave. Milan je bio bole{qiv i
osetqiv de~ak, miran i povu~en u sebe. Posledice ratnih trauma
ose}a}e do kraja ìvota.
308
Radomir Radosavqevi}, Topli~ki ustanak 1917, rukopis, 46.
309
B. Mladenovi}, @ena u Topli~kom ustanku, 105.
310
Dnevnik, 147.
311
Iz dokumenata se vidi da je 18. jula zatraìo od ~etovo|e Jovana Bulaji}a da
mu saop{ti {ta je Dimitrijevi} govorio o wegovoj familiji. Istog dana Bulaji}
je odgovorio da mu je tokom neke sva|e Dimitrije Dimitrijevi} rekao da je „Pe}anac
upropastio ovaj narod“, da nije izaslanik Vrhovne komande i da mu se èna „kurvala
po Kur{umliji i Ni{u sa Bugari“. (Arhiv Vojno-istorijskog instituta, Beograd,
popisnik 7, kutija 79, fascikla 12, broj 21.)
Porodica Mladenovi}
Mladenovi}i su se doselili posle Berlinskog kongresa, 1878.

godine iz Rugovske klisure kod Pe}i.312 Mesto koje su odabrali za
novi ìvot nalazilo se u Toplici, selo Dowa Re~ica na obroncima
planine Jastrepca. Najbliè ve}e mesto bio je grad Prokupqe.
Doselili su se otac Mladen, po kome }e potomci uzeti prezime
Mladenovi}, i majka Ikonija, sa sinovima Tanasijem - Tasom,
Jana}kom - Ja}kom i Jovan~om.313 Stariji sinovi Tanasije i Jana}ko
su se po ènidbi odvojili od roditeqa, dok je najmla|i ostao da
ìvi sa wima. Jovan~a se oènio Petkanom iz sela Vodica, sa
druge obale reke Toplice. U braku su wih dvoje izrodili devetoro
dece, pet sinova: Iliju, Luku, Pavla, \or|a i Svetislava i ~etiri
k}eri: Jelenu, \ur|u, Milevu i Todoru. Sinovi Ilija, Luka, Pavle
i \or|e su odsluìli vojni rok pre po~etka Balkanskih ratova, a
potom se oènili. Najstariji sin Ilija se oènio Marijom i imao
petoro dece, ~etiri }erke i sina. Luka se oènio Natalijom i imao
~etvoro dece, tri sina i }erku. Pavle se oènio Milicom i imao
~etiri sina. \or|e se oènio Milicom, ali nije imao dece. Najmla|i
sin Svetislav se oènio Dragiwom 1913. godine, pre odsluèwa
kadrovskog vojnog roka. Sinovi Pavle, \or|e i Svetislav su posle
ènidbe ostali da ìve u ku}i sa majkom Petkanom, dok su se Ilija
i Luka odvojili. Otac Jovan~a je u me|uvremenu umro.314
U Prvom balkanskom ratu mobilisani su Ilija, Luka i
Pavle i borili se u Moravskoj diviziji. Pavle se nije vratio. Rawen
je u Kumanovskoj bici, a potom podlegao povredama u bolnici u
Skopqu. Pred smrt ga je posetila supruga Milica, koja je dobar
deo puta od sela do Skopqa prepe{a~ila. Svojim sinovima je iz
Skopqa donela samo vojni~ki opasa~, koji im je nesre}ni otac
poslao za uspomenu.
312
Podatke o porodici Mladenovi} dobila sam od svog dede Ran|ela Mladenovi}a.
Sa wim sam stalno razgovarala o doseqavawu i ìvotu na{ih starih. Te sam razgovore
beleìla i kasnije napravila genealo{ku tablicu mojih predaka. U woj su, naravno,
nedostajale godine ro|ewa i smrti. Zato sam podatke vezane za godine smrti
prona{la na seoskom grobqu u Dowoj Re~ici. Stoga mogu zakqu~iti da su izvori,
na osnovu kojih je napisana istorija porodice u Prvom svetskom ratu narativni,
i da pripadaju porodi~noj tradiciji, koja je, s kolena na koleno, preno{ena sve do
autora rada.
313
Verovatno su Mladen i Ikonija imali }erke, ali o tome nema pomena u poro-
di~noj tradiciji.
314
Nadgrobni spomenik nije sa~uvan, tako da se ne zna godina smrti.
Za Drugi balkanski rat nema podataka o u~e{}u Mladenovi}a

u ratnim operacijama. Ako su i bili u borbama, niko od wih nije
bio rawen niti je poginuo.
Porodicu Mladenovi} na po~etku Prvog svetskog rata
~ine ~lanovi tri doma}instva, nastala iz jednog. U prvom ìve
Petkana, wena snaha Milica sa sinovima Vitomirom, Dragoqubom,
Milivojem i Todorom, sin \or|e sa ènom Milicom, sin Svetislav
i snaha Dragiwa. U drugom doma}instvu ìve roditeqi Ilija i
Marija sa decom, sinom Qubomirom i }erkama Dobrijom, Cvetom,
Darinkom i Jelenom. U tre}em doma}instvu ìve roditeqi Luka i
Natalija sa troje dece, sinovima Prokopijem i Radomirom i }erkom
Boànom. U leto 1914. godine porodica Mladenovi} brojala je 22
~lana. Luka i \or|e Mladenovi} bili su na spisku za mobilizaciju,
dok je Ilija bio tre}epozivac. Najmla|i brat Svetislav je bio
regrutovan, ali nije pozvan na odsluèwe vojnog roka.
Bra}a Luka i \or|e bili su borci Moravske divizije drugog
poziva. I jedan i drugi su se odazvali mobilizaciji. Luka je ostavio
suprugu i troje dece, a \or|e suprugu. Kao i ve}ina onda{wih
Srba, i Mladenovi}i su smatrali da je odbrana otaxbine najve}a ~ast
i svetiwa. Stoga su svoje ìvote podredili ovom ciqu i zakletvi
koju su poloìli u vojsci.
U prvoj ratnoj godini ponovo se zavijorio crni barjak na
ku}i majke Petkane. Isti onaj koji je stavqen posle pogibije sina
Pavla kod Kumanova. Ovoga puta je àlost bila za \or|em, nastrada-
lim u Kolubarskoj bici. Poginuo je ne ostaviv{i iza sebe potomstvo.
Uskoro je i wegova mlada udovica napustila ku}u Mladenovi}a i
vratila se u roditeqski dom. Ali, iste ove godine bilo je i radosti
zbog novog ìvota. Najmla|em sinu Svetislavu rodio se 20. oktobra
sin Ran|el.
U drugoj ratnoj godini najmla|i sin Svetislav je pozvan na
vojnu obuku. Regrutni centar se nalazio u Skopqu. Tamo je veliki
broj srpskih mladi}a sticao osnovnu vojnu obuku i nau~io se da
rukuje oru`jem. To je bilo vreme varqivog primirja i priprema za
nastavak borbi protiv neprijateqa.
Kada je u jesen 1915. godine usledio napad zdruènih trupa
Austro-Ugarske, Nema~ke i Bugarske, u ratnom stroju Moravske
divizije prvog i drugog poziva bila su bra}a Luka i Svetislav
Mladenovi}. Oni su se u jesen povla~ili sa svojim saborcima ka
jugu. U sukobu sa neprijateqskom vojskom mla|i brat je rawen.315
315
Ne zna se pouzdano kada i gde je Svetislav Mladenovi} rawen.
Izvesno vreme je bio zbrinut u bolnici u Skopqu, a kada mu se

zdravstveno stawe znatno pogor{alo, odlu~io je da se vrati u
rodno selo. Prosto je neverovatno kako je ovaj ~ovek uspeo da u
op{tem ratnom meteù stigne, nekada vozom, nekada pe{ice, do
svoje ku}e. Posledwi deo puta, od Ni{a do Dowe Re~ice, putovao
je, ve} polumrtav, u volovskim kolima svog tasta. Za Svetislava
nije bilo spasa i on je, po povratku, poìveo nekoliko dana i umro
u dvadeset drugoj godini ìvota, ostaviv{i iza sebe jednogodi{weg
sina i suprugu. Luka Mladenovi} se, kao vojnik Moravske divizije
povukao preko Albanije, a potom bio raspore|en na Solunskom
frontu. U borbenim dejstvima nije bio rawavan, bez obzira na to {to
je kao mitraqezac bio na najopasnijim borbenim poloàjima.
Slede}e, 1916. godine, Dragiwa Mladenovi} je, po{to je
suprugu dala godi{wi pomen, oti{la da sa sinom ìvi kod svojih
roditeqa. Izgleda da je za ovakvu odluku bio prioritetan ekonomski
momenat. Weni roditeqi, Nevena i Manojlo \or|evi} iz Dowe
Trnave kod Prokupqa, bili su znatno bogatiji od Mladenovi}a.
Stoga je Dragiwa rat provela kod majke i oca u Dowoj Trnavi.316
Tre}u ratnu godinu porodica preìvqava vrlo te{ko pod
bugarskom okupacijom. Bugarska vlast propisala je razne obaveze
za Srbe. U porodici je te godine jedini mu{ki ~lan bio Ilija
Mladenovi}. Ostali su bili deca ili de~aci, ukupno sedmorica,
ali jo{ uvek nedorasli za te{ke fizi~ke poslove. Stoga je te{ko
bilo obraditi wive i uraditi poqske poslove. @ene su se svim
snagama borile, poku{avaju}i da obave {to vi{e poslova, pre svega
zato da im deca ne bi gladovala. U svakom doma}instvu se ìvelo
veoma oskudno, ~esto nije bilo ni proje. Hleb je tada bio samo
lepo se}awe. Jedna ista kora proje se vi{e puta stavqala u tepsiju,
da bi se u woj ispekla repa ili kisela trava. Ponekad su jeli
kuvanu travu i zeqe, bqutavog ukusa, jer nije bilo soli. Posebno je
bilo te{ko majci Petkani, koja je za ~etiri godine izgubila tri
sina. Wen ìvot se pretvorio u mu~ewe, ostala je bez radosti i
voqe za ìvotom. Crnu maramu, znak àlosti za poginulim sinovima,
nosila je do kraja ìvota. Pored tuge za nastradalim sinovima,
brinula je za sina Luku, od koga nije bilo nikakvih vesti i o ~ijoj
se sudbini dugo ni{ta nije znalo. Jedina uteha bila su joj unu~ad,
kap vode lepog u moru ru`nog. Wene snahe Milica i Natalija nekako
su uspevale, rade}i ~esto i danono}no, da svom brojnom potomstvu
316
Posle rata, Dragiwa se sa sinom vratila u Dowu Re~icu. @ivela je sa svekrvom
Petkanom u istom doma}instvu.
obezbede dovoqno hrane. To je bilo te{ko vreme za dve ène. êsto

su orale i obavqale te{ke poqske poslove, jer pomo}i nije bilo
niotkuda. I wihova bra}a bila su na Solunskom frontu ili su
izginula u borbama 1914-1915. Milica i Natalija Mladenovi} sa
svojim ìvotnim pri~ama, nisu bile izuzeci nego pravila u okupira-
noj Srbiji. Prva je mlada ostala udovica i brinula o deci. Drugoj
je mu` bio na frontu, a ona dugo ni{ta nije znala o wemu, ~ak ni
to da li je ìv. Luka je bio nepismen, isto kao i Natalija, tako da vrlo
dugo nisu ni{ta znali jedno o drugom. Moè se samo pretpostaviti
kroz kakve su patwe prolazile ène i wihovi muèvi na frontu i
koliko je tuge bilo u du{ama onih ~iji su sinovi, bra}a i muèvi
ginuli ili o kojima nisu imali nikakvih vesti.
Slede}a, 1917. godina donela je jo{ vi{e patwi i stradawa.
Krajem februara je na podru~ju Toplice, Kosanice i Jablanice
zapo~eo ustanak. Iz porodice Mladenovi} niko nije bio u~esnik
ustanka. Ilija je bio ~ovek u zrelim godinama i jedini mu{karac
u porodici, {to ga je, na neki na~in obavezivalo da ostane kod ku}e.
Wegova }erka Dobrija je bila verena za Gligorija Aksentijevi}a,
koji je krenuo u ustanak.
Po „ugu{ewu“ ustanka, kaznena ekspedicija je stigla u selo.
Bugari su do{li po sumornom vremenu, ki{i i snegu. U{li su u
pusto dvori{te, jer su i ène i deca, prestra{eni, boravili u
ku}i. Vojnicima je u susret krenuo pas, ogroman vu~jak. Besno
laju}i, kidisao je na Bugare. U prvom trenutku, oni su se zbunili.
Vu~jak je sko~io na najblièg i ujeo ga. Drugi vojnik je skinuo
pu{ku i pucao u psa. Jedini za{titnik èna i dece leào je mrtav.
Bugari su besni iza{li iz dvori{ta, ne ulaze}i u ku}u.317
U selu su bugarski vojnici uhapsili nekoliko qudi za koje su
znali da su ustanici. Nekoliko dana kasnije, ovi qudi su internirani.
Me|u wima je bio i kmet sela Jovan Aleksi} i ~uveni mitraqezac
iz Cerske bitke Marjan Aleksi}. Druga kaznena mera bila je
paqewe ku}a. Jedan bugarski vojnik je do{ao u dvori{te porodice
Mladenovi} sa namerom da zapali ku}u u kojoj je ìvela Petkana
sa snahama i unucima. Uzeo je pregr{t slame i {ibicu i popeo se
na tavan. Prvi put je zapalio vatru i iza{ao u dvori{te. Milica
se popela na tavan i ugasila vatru. Tri puta se ponavqala ista
situacija - Bugarin je palio vatru, a Milica je gasila. Na kraju je
bugarski vojnik odustao i oti{ao neobavqena posla. Milica je
svojim hrabrim nastupom uspela da sa~uva porodici krov nad
317
O ovome mi je ispri~ao pokojni Prokopije Mladenovi}.
glavom. Osim poku{aja paqewa ku}e, nije bilo zlostavqawa èna

i dece od strane bugarskih vojnika.
U posledwoj ratnoj godini u porodici Mladenovi} nije
bilo ni ra|awa ni umirawa. @ivelo se kao i u godinama koje su
prethodile, sa tugom u srcu, patwom u du{i, u bolu zbog poginulih.
De~aci su lagano rasli, sazrevali i postajali mladi}i. Samim tim
„odmena“, odnosno velika pomo} svojim majkama. U ratu su ostali
bez o~eva, neki na sre}u samo na tri godine, nisu i{li u {kolu,
nisu imali vremena za igru i zabavu, pored majki nisu ose}ali
dovoqno za{tite i slobode kao pored o~eva. Detiwstvo im je pro-
lazilo bez bezbri`nosti i radosti i rano su stekli mnoga nepri-
jatna iskustva.
Rat je zavr{en u jesen 1918. godine. Luka Mladenovi} se vratio
svojoj porodici u prole}e 1919. godine.318
Na kraju Svetskog rata porodicu Mladenovi} ~ine ~lanovi:
Petkana, Milica sa ~etiri sina, Dragiwa sa sinom, Ilija i
Marija sa sinom i ~etiri }erke, Luka i Natalija sa dva sina i
}erkom, ukupno wih 20. U ratu su poginula dvojica, a jedna èna se
vratila u roditeqsku ku}u. Rodilo se jedno dete.
318
Natalija i Luka su krajem 1919. dobili sina @ivka.
Porodica Aran|elovi}
Na primeru porodice Aran|elovi} opisa}emo ìvot jedne

oficirske porodice u Prvom svetskom ratu. Porodice srpskih
oficira pripadale su eliti, maloj grupi qudi koji su bili kreatori
i nosioci razvoja i preobraàja dràve i dru{tva. Svetski rat
doneo je brojna isku{ewa i stavio na ispit zrelosti supruge srpskih
oficira. Uobi~ajeni porodi~ni ìvot u mirnodopskim uslovima
podrazumevao je za wu ulogu majke, naj~e{}e sa brojnim potomstvom,
i uzorne supruge, dostojne jednog oficira. Porodi~ni ìvot su
remetila jedino periodi~na odsustvovawa supruga i oca zbog
prirode posla kojim se bavio. U ratu su porodice srpskih oficira
doìvele razli~ite neda}e i borile se sa brojnim problemima,
nepoznatim i teìm od dotada{wih i uobi~ajenih, kao i sa ozbiqni-
jim posledicama. Rat je doneo stalne borbe, koje su podrazumevale
i zahtevale duge periode odvojenog ìvota oficira od ~lanova
porodica. Redovan pratilac oruànih sukoba bila je smrt, kao i
mogu}nost povre|ivawa i rawavawa, po~ev od lak{ih povreda pa
do rana koje su mogle da ugroze ìvot. Rat je stoga uneo u svakodnevni
ìvot porodice i stalnu brigu i razmi{qawa o odsutnom ofi-
ciru kao i posebnu vrstu interesovawa za izve{taje sa frontova,
oslu{kivawe vesti i stalno prisutan strah od smrti. U prvoj i
drugoj ratnoj godini porodice srpskih oficira osetile su na svojoj
koì do tada nepoznata iskustva ìvota u zbegu i izbegli{tvu,
povla~ewe za vojskom do granica Srbije, potom po zimi i snegu kroz
besputnu Albaniju. Za one porodice koje su odlu~ile da ostanu u
Srbiji, ìvot pod okupacionom upravom tako|e je doneo brojne
neprijatnosti i razne vrste maltretirawa. Neke ru`ne i nemile
pojave: svakodnevna pqa~ka, o{te}ewe i oduzimawe stanova i ku}a,
name{taja i odevnih predmeta, postale su sastavni deo ìvota,
koji se nije mogao izbe}i.
Porodicu Aran|elovi} na po~etku Prvog svetskog rata
~ine {est ~lanova: majka Natalija, otac Nikola i ~etvoro dece,
sinovi Predrag i Jovan i }erke Nada i An|a. Na kraju rata ova
porodica broja}e sedam ~lanova, po{to je u me|uvremenu uve}ana
ro|ewem sina Miodraga. Jedna je od retkih porodica koja se u ratu
uve}ala, nasuprot uobi~ajenoj pojavi smawewa broja ~lanova u srpskim
porodicama. Glava porodice do rata je bio Nikola Aran|elovi},319

dok u kasnijem periodu to, sticajem okolnosti, postaje wegova
supruga Natalija.320
Po~etak rata zatekao je majora Aran|elovi}a na funkciji
komandira telegrafskog odeqewa Tre}e armije. Natalija je sa
decom bila u Beogradu. Zapo~eli su te{ki i dugi dani odvojenog
ìvota, u kojima je Nikola bio u prvim borbenim linijama, stalno
izloèn opasnosti. Natalija je u leto i jesen 1914. godine strepela
za sudbinu svoga supruga, a istovremeno se brinula o ~etvoro dece.
Najstariji Predrag je i{ao u {kolu, a mla|i sin i dve }erke bili
su na pred{kolskom uzrastu. Majka ih je gajila kako je najboqe
mogla i umela, poku{avaju}i da im bude i otac i majka tako da deca ne
osete o~evo odsustvo. Stalna i velika pomo} dolazila je jedino od majke
Marije, dugogodi{we udovice potpukovnika Qubomira Bajalovi}a,
koja se preselila kod svoje starije }erke. Bez maj~ine pomo}i,
Natalija bi verovatno jo{ teè podnela prvu ratnu godinu. Major
Aran|elovi} je povremeno dolazio sa fronta da poseti porodicu.
Retki su bili ti trenuci, ali dragoceni kako za decu i Nataliju, tako
i za Nikolu Aran|elovi}a koji se, istina na kratko, vra}ao uobi~a-
319
Nikola Aran|elovi} ro|en je u Ni{u 27. avgusta 1876. godine. U onovremenoj
srpskoj dràvi izgradio je vrlo uspe{nu vojnu karijeru. Bio je pitomac 29. klase
Niè i 12. klase Vi{e {kole Vojne Akademije. Prva du`nost bila mu je u
Inèwerijsko-tehni~kom odeqewu Ministarstva vojnog. Od 28. januara 1905.
nazna~en je za nadzornika kraqevog i vojnog kupatila. Na toj du`nosti nije dugo
ostao, jer je ve} 9. marta iste godine postavqen za komandira prve ~ete prvog
inèwerijskog bataqona. Od 24. decembra 1913. do po~etka Svetskog rata bio je
referent inèwerije odreda, a potom komandir telegrafskog odeqewa Tre}e
armije i pomo}nik {efa telegrafa Vrhovne komande. Na toj funkciji je ostao do
kraja rata.
320
Natalija je ro|ena 1884. godine u porodici Bajalovi}, od majke Marije i oca
Qubomira. U porodici Bajalovi} bilo je petoro dece: Dragoqub, Dimitrije, Natalija,
Mom~ilo i Anka. U porodici je tako|e ìvela i usvojena devoj~ica Mariola
Popovi}. Qubomir Bajalovi}, pe{adijski potpukovnik, bio je izvesno vreme na
funkciji a|utanta kraqa Milana Obrenovi}a. Porodica Bajalovi} se visoko
kotirala u tada{wem dru{tvenom ìvotu srpske prestonice. Stoga je bilo
sasvim normalno da su sva deca, i mu{ka i ènska, bila {kolovana. Tako je i stari-
ja }erka Natalija poha|ala Zavod Qubice Sladojevi}. To je bila privatna {kola,
uglavnom namewena ènskoj deci iz visokog dru{tva. U {koli su se u~ili strani
jezici, o upravqawu doma}instvom, poslugom, guvernantama, svirawe klavira.
[kolske koleginice bile su joj kasnije gospo|e Sr{ki} i Spalajkovi}. Prakti~no
su u {koli devojke sticale znawa koja su im bila neophodna kao pripadnicama
visokog dru{tva u svakodnevnom ìvotu. Natalija se 1905. godine udala za
kapetana Nikolu Aran|elovi}a. Ona je imala 21, a on 29 godina. (Podatke o Nataliji
Bajalovi} udatoj Aran|elovi} dala je wena }erka An|a).
jenom na~inu ìvota i poku{avao da zaboravi rov, blato, vojnike

crno-ùte monarhije koji nadiru i smrt, prisutnu na svakom koraku.
Posle uspe{no zavr{enih bitaka - Cerske i Kolubarske- u
prvoj ratnoj godini, izgleda da je u porodici Aran|elovi} porastao
optimizam u pogledu ratnog ishoda i pobede Srba nad neprijateqem.
Srpska vojska je posle ~etrnaest dana okupacije Beograda od strane
austrougarskih trupa, oslobodila svoju prestonicu. Za vreme ove
kratke okupacije Natalija je sa majkom i ~etvoro dece ostala u
gradu. Usledio je predah od rata, koji su ~lanovi porodice uglavnom
provodili zajedno. Natalija je u januaru 1915. godine ponovo zatru-
dnela. Mo`da su planovi roditeqa bili da wihova peta beba bude
ro|ena u slobodnoj Srbiji. O tome naravno moèmo samo naga|ati,
ali su se okolnosti za devet meseci potpuno promenile.
U jesen 1915. godine trupe Centralnih sila preduzele su
odlu~uju}u ofanzivu protiv srpske vojske. Ovoga puta porodica
Aran|elovi} je, zajedno sa Marijom Bajalovi}, po~etkom oktobra
izbegla iz Beograda u ]upriju. U brojnoj koloni izbeglica iz
srpske prestonice bile su i dve ène, jedna u poodmakloj trudno}i
i sa ~etvoro male dece, a druga starica. Vodila ih je nada da }e se
izbegli{tvo brzo okon~ati, a oni se pre Natalijinog poro|aja
vratiti u svoj stan u Beogradu. Imali su pri tom na umu pro{logo-
di{we iskustvo kada je vojska Dvojne Monarhije bila brzo proterana
iz Srbije. Ovoga puta se nije tako desilo. Trupe Centralnih sila
su iz dana u dan potiskivale srpsku vojsku sve ju`nije. Pro}i }e tri
godine do povratka te iste vojske u otaxbinu i prestoni grad, ovoga
puta sa oreolom pobednika.
Kako se poro|aj pribliàvao, Natalija i wena majka su
odlu~ile da ostanu u ]upriji. Najstariji brat Dimitrije je sa svojom
suprugom nastavio da se povla~i za srpskom vojskom. Natalija je,
o~ekuju}i ro|ewe svog petog deteta, imala samo dve èqe, da poro|aj
protekne bez problema i da se rodi zdrava beba. Sve wene misli
bile su upravqene u tom pravcu, kao da je za trenutak zaboravila
na rat i te{ku i tu`nu sudbinu srpske dràve, vojske i naroda. I
po~etkom meseca novembra, kada su se srpske trupe, usled nadmo}nosti
protivnika, povla~ile iz centralne Srbije, Natalija je rodila
sina Miodraga. Prethodna ~etiri poro|aja bila su u prisustvu
babice i lekara, u uslovima koji su podrazumevali preduzimawe
svih mera da i majka i beba budu bezbedne i sigurne. Ovoga puta svu
pomo} za vreme poro|aja i negu neposredno po poro|aju pruìla joj
je samo majka Marija. Nije bilo ni ginekologa ni babice! Vreme je
bilo ratno, pa se boqi uslovi nisu ni mogli o~ekivati. Bez obzira
na sve, poro|aj je protekao potpuno u redu, bez komplikacija i beba je

bila zdrava. Ni{ta vi{e Natalija nije ni èlela.321 O ro|ewu tre}eg
sina Nikola Aran|elovi} sazna}e tek sedam meseci kasnije.
Natalija je èlela da se {to pre vrati iz privremenog
izbegli{tva u ]upriji. Stoga se desetak dana, koliko je bilo
neophodno, odmarala, a potom odlu~ila da se sa majkom i decom
vrati u Beograd. Boravak u ]upriji produìo se tako na mesec i
po dana. Od ]uprije do Beograda porodica je putovala vozom, bez
nekih ve}ih pote{ko}a. U Beogradu ih je ~ekao stan u Molerovoj
ulici, koji nije bio obijen i opqa~kan. Nekim ~udom ostao je
sa~uvan! Tu su za Nataliju nastali drugi, ali ne mawi problemi:
preìveti dugu i hladnu zimu sa petoro dece, obezbediti dovoqno
hrane i snabdeti se ogrevom. Ovo je bilo jo{ teè izvesti zbog
toga {to su i Natalijina bra}a, koja su joj mogla pomo}i, bila u
inostranstvu. Tako|e Aran|elovi}i nisu imali ro|ake na selu,
~ija bi pomo} dobro do{la. Naime, najve}i problem i ogromna
briga svih èna, koje su poput gospo|e Aran|elovi} ìvele za
vreme okupacije bez muèva, bila je kako preìveti rat i odvojen
ìvot sa {to mawe posledica. U Beogradu i ostalim srpskim
gradovima je najteè bilo obezbediti dovoqno hrane i ne gladovati,
dovoqno drveta za ogrev i ode}u i obu}u za decu. Kao i ve}ina èna
poreklom iz gra|anskih porodica i Natalija Aran|elovi} je bila
prinu|ena da prodaje ku}ne stvari da bi mogla da prehrani i ogreje
petoro dece.
Stan u kojem je ìvela porodica Aran|elovi} bio je u jednoj
od ~etiri zgrade sa zajedni~kim dvori{tem. U tim zgradama ìvele
su ène i deca. U celoj Molerovoj ulici bio je samo jedan mu{karac,
kom{ija [qivi}! Sli~na situacija, unekoliko povoqnija po broj
osoba mu{kog pola, bila je i u ostalim beogradskim ulicama. Beograd,
kao uostalom i cela Srbija, imao je specifi~nu demografsku
sliku, znatno izmewenu u odnosu na posledwi srpski popis iz 1910.
godine. Najbrojnije su bile ène, potom deca, pa u znatno mawem
broju stariji mu{karci. Mla|ih mu{karaca bilo je izrazito malo.
U takvom spletu okolnosti, ène su postale glavni oslonac porodice.
Te ène, ro|ake, prijateqice i kom{inice gospo|e Aran|elovi},
kao i ona sama, ìvele su i mislile samo na povratak srpske vojske
i bile zabrinute zbog neizvesne sudbine trupa u kojima su se borili
wihovi muèvi, sinovi, bra}a, o~evi, u stalnom strahu da li }e se
321
Istorijski arhiv Beograda, K. 1, inv. br. 145, Dnevnik Natalije Aran|elovi}.
Svi citati su iz dnevnika koji je Natalija pisala za vreme okupacije.
vratiti ìvi. Mnogim ènama su u ratu poginuli najbliì. Tom

svojevrsnom ènskom dru{tvu okupaciona vlast je, na osnovu
propisa, koje je neprestano donosila, uvela mogu}nost primene kazni
za prekr{ioce, po~ev od nov~anih, kazne zatvora, internirawa,
odvo|ewa u taoce, do smrtne kazne za najteè prestupe. Natalija
Aran|elovi} je o tom pritisku okupatora zabeleìla: „Stra{no nas
mu~e i kiwe - zar je sve to lako izdràti kad sve tako grozno ~ujemo!
Pa to je od straha da poludimo - jo{ mi imamo stra{ne trenutke da
proìvimo i veliko je pitawe da li }emo kraj sa~ekati!“
Za ve}inu srpskih porodica svakodnevni ìvot je proticao
izme|u ~etiri zida, gde su provodile ve}i deo dana. Stalne neda}e
i problemi uticali su na zbliàvawe qudi i izrodili veliku soli-
darnost me|u susedima. Nisu vi{e bile najbitnije ro|a~ke veze. Za
vreme okupacije je najve}u pomo} pruào onaj ko je bio fizi~ki
najbliì. Porodice su, koliko su mogle, pomagale jedna drugoj u
re{avawu nastalih problema, pogotovu kada bi se neko razboleo.
Bolest majke ili starije mu{ke dece ~inila je ostale ~lanove
porodice nemo}nim da razre{e ovu, za wih bezizlaznu situaciju.
Svakodnevni ìvot porodice Aran|elovi}, odnosno Natalije
i wene majke Marije Bajalovi}, bio je ispuwen iznalaèwem na~ina
kako da se prehrane i da nabave dovoqno odgovaraju}e i kvalitetne
hrane za ~etvoro dece i bebu. Kao i sve porodice u Beogradu, i ova
porodica snabdevala se preko legitimacija za ishranu. Naime,
dobijali su odgovaraju}i broj kupona, zavisno od broja ~lanova
porodice. To je, i po bele{kama Natalije Aran|elovi} i po se}awu
drugih savremenika, bilo nedovoqno za ishranu. Zato se srpsko
stanovni{tvo snalazilo kako je znalo, kupuju}i na crnom trì{tu,
koje je uvek bilo dobro snabdeveno, ali su cene bile znatno vi{e
nego u prodavnicama gde se roba kupovala preko legitimacija za
ishranu. Okupaciona vlast je donela naredbu, po kojoj su se ìvotne
namirnice mogle kupovati jedino na pijaci. Zbog ove zabrane, brojne
srpske porodice bile su prinu|ene da se na razli~ite na~ine dovija-
ju da bi nabavile dovoqno namirnica za spravqawe zimnice i
ishranu. Poseban problem bilo je snabdevawe mlekom. Natalija
Aran|elovi} je zapisala da je morala da ustaje u pola ~etiri ujutru
i ~eka u redu da bi kupila neophodnu hranu za svoju bebu. Ona je sve
ìvotne namirnice kupovala iskqu~ivo na pijaci i u piqarama,
ba{ onako kako je to okupaciona vlast propisala. Stoga je wen
dnevnik pun beleàka o stawu na pijaci. Vladala je stalna nesta{ica,
~ak i u letwoj sezoni, a cene su bile veoma visoke. Ona je, boje}i se
velike skupo}e, zapisala: „Kako }emo te{ko ìveti, i od ~ega - nema
ni{ta.“ Na crnom trì{tu vladala je velika skupo}a: kilogram

meda ko{tao je 16 kruna, {e}era 12 kruna, metar drva 45 kruna.
Veliku pa`wu Natalija je pridavala zdravqu svoje dece.
Brinula se da pravilno rastu i razvijaju se, bojala se mnogo
bolesti i ulagala je puno u preventivu, po{tuju}i ono narodno -
boqe spre~iti nego le~iti! Stoga nije {tedela kada je trebalo
kupovati {e}er, ~aj i mleko.
Za vreme Svetskog rata deca su pre vremena sazrevala.
Pored toga {to su bile uskra}ene igre, radosti i igra~ke, veliki
broj dece provodio je period okupacije bez o~eva. U wihovom
se}awu lagano je bledeo lik oca, koga nisu videla godinama. Deca
Natalije Aran|elovi} se po tome nisu razlikovala od svojih
vr{waka. I ona svoga oca nisu videli pune tri godine! U me|uvremenu
su rasli i stasali za {kolu sinovi Predrag i Jovan. U prole}e
1916. godine, kada je okupaciona vlast u Beogradu otvorila ~etiri
{kole za srpsku decu, bra}a Aran|elovi} su krenula u {kolu.322
K}erke Nada i An|a su jo{ uvek bile pred{kolskog uzrasta.
Natalija nije puno zna~aja pridavala {kolovawu svojih sinova,
ali je, pretpostavqamo, kao i ve}ina roditeqa, bila ogor~ena {to
su wene sinove u~ile u~iteqice iz Dvojne Monarhije. Predrag i
Jovan nisu u {koli u~ili da pevaju himnu Srbije, nego sve~anu pesmu
dràve koja ih je okupirala. U nastavi je bila obavezna latinica,
a srpsko nacionalno pismo }irilica potpuno je potisnuto iz
{kole. Stoga su i sinovi majora Nikole Aran|elovi}a na svojim
tablicama i u sveskama pisali latinicom.
Natalija Aran|elovi} je pune ~etiri godine bila glavni
oslonac porodice. Pokazala se kao izuzetno izdr`qiva èna,
spremna na te{ko}e i probleme koje je uglavnom uspe{no re{a-
vala. Vodila je obi~an ìvot, sli~an ìvotu wenih kom{inica.
Oficirski balovi, izlasci i sve ono {to je bilo wen ìvot
kao supruge srpskog oficira sada je bilo samo lepo se}awe!
Uspomenama su pripadala i lepa i elegantna odela po posledwoj
modi i odlazak frizeru. Sada je najva`nije bilo nabaviti dovoqno
hrane i ode}e za decu, ~esto i tako {to je novac dobijala prodaju}i
svoju elegantnu garderobu.
Natalija je sve poslove obavqala sama, i{la u kupovinu i
donosila kupqenu robu sa pijace. Jedina olak{avaju}a okolnost
bilo je to {to je od leta 1916. redovno dobijala po{iqke novca od
supruga posredstvom Crvenog krsta. Ona je po prirodi bila {tedqi-
322
Isto, 110-147.
va, a pogotovu je u ratnim uslovima ispoqila svoju osobinu da od

jednog dinara napravi dva. Stoga je stalno pravila kombinacije
kako da na najboqi na~in vodi doma}instvo, a da pri tom ne{to
u{tedi. Stranice wenog dnevnika pune su razmi{qawa o sudbini
Srpkiwa, kojima je Svetski rat doneo ulogu o kojoj nisu ni sawale:
da same, bez prisustva, pomo}i i podr{ke mu{karca, organizuju i
vode poslove i izdràvaju porodice.
U 1917. godini ~ak i „~eli~na“ i sna`na èna kao {to je
bila Natalija Aran|elovi}, na izvesno vreme je poklekla i pre-
pustila se tuzi i bolu. Uzrok je bio sasvim opravdan: smrt majke
Marije. Stara gospo|a se razbolela i posle nekoliko dana sagorela
je kao sve}a! Bol wene }erke bio je istinski i dubok. Nije vi{e
bilo sigurnog oslonca i pomo}nika u te{kim vremenima. Ali,
moralo se daqe! Petoro dece i stalni problemi vratili su Nataliju
u stvarnost i pokrenuli iz stawa o~ajawa i tuge.
Gospo|a Aran|elovi} je dru{tvene odnose323 uspostavila
uglavnom sa svojim najbliìm ro|acima. To je radila na dva na~ina:
dopisivawem sa ro|acima koji su ìveli u Srbiji, u emigraciji
ili na Solunskom frontu i druèwem sa porodicama povezanim
rodbinskim vezama. Ovih prvih bilo je na sve ~etiri strane sveta.
U Beogradu je ostala jedino sestra Anka sa decom. Natalija je bila
u bliskom srodstvu sa porodicama Bajalovi} i Vojinovi}. Na
Solunskom frontu bila su bra}a Dragoqub i Mom~ilo Bajalovi},
sredwi brat Dimitrije bio je sa uòm porodicom u Nici. „Sestra“
Mariola Vojinovi} ìvela je u Kosovskoj Mitrovici sa suprugom
Jovanom i dvoje dece:Natalijom i Ilijom, a stariji sinovi Dimitrije
i Dragoqub bili su u izbegli{tvu u Francuskoj.324
Odmah po povratku iz ]uprije, Natalija Aran|elovi} je
po~ela da razmi{qa o tome kako da stupi u kontakt sa suprugom i
obavesti ga o ro|ewu tre}eg sina. Tek u slede}oj, 1916. godini, ona
je uspela da uspostavi vezu sa suprugom i odsutnim ro|acima. Prvo
pismo od majora Aran|elovi}a dobila je maja 1916. preko Crvenog
Krsta. Iako {krto, sve u svemu nekoliko fraza, ono je na Nataliju
imalo produèno pozitivno delovawe. Slede}ih nekoliko meseci,
dok nije stiglo drugo pismo, ona je iz tog papira i nekoliko
323
Okupator je ograni~io slobodu kretawa i zabranio odlazak bez dozvole vlasti
iz jednog mesta u drugo, da bi kontrolisao kretawe stanovni{tva. Za putovawe iz
okruga u okrug bio je neophodan paso{. Vid. B. Mladenovi}, Grad, 47.
324
Mariola je bila druga èna Jovana Vojinovi}a. Posle smrti supruge Sofije,
sa kojom je imao }erku Zorku i sina Kostu, Jovan Vojinovi} se oènio drugi put
Mariolom Popovi}.
napisanih re~enica crpla snagu za daqi nastavak ìvota u

prozai~noj i surovoj svakodnevnici.325
I majora Aran|elovi}a je, po{to je jedva spasao goli ìvot,
na Krfu po~ela mu~iti tuga za porodicom. Nedugo zatim, na jednom
prijemu koji je bio organizovan u ~ast savezni~kih oficira, srpski
oficiri su saznali da mogu preko Gr~ke banke da {aqu novac svoji-
ma koji su ostali u Srbiji. Iz Gr~ke su po{iqke putovale preko
[vajcarske kao neutralne zemqe.326 Od marta 1916. godine srpski
oficiri su po~eli da {aqu novac i tako pomagali svoju rodbinu u
zemqi. Novac je stizao posredstvom Crvenog krsta. Na isti na~in
putovala su i pisma i dopisnice (karte) u oba pravca, iz Soluna u
Srbiju i iz Srbije za Solun, naravno preko [vajcarske.327
Slede}i potez Natalijin je bio da uspostavi vezu sa
bra}om, od kojih su se dvojica povukli kao pripadnici vojske
(Dragoqub i Mom~ilo) i jedan kao civil ìveo u savezni~koj zemqi
(Dimitrije). Sestra se na razli~ite na~ine dopisivala sa bra}om.
U leto 1916. godine dobila je posredstvom Crvenog krsta prvo pismo
od brata Dimitrija Bajalovi}a iz Nice. Dopisivawe su nastavili
u Beogradskim novinama. Sredinom 1916. godine Natalija je i sa
ostalom bra}om bila u kontaktu putem prepiske. Nekada su pisma
stizala preko Crvenog krsta, naj~e{}e od supruga. U ve}ini slu~ajeva
dopisivawe je bilo putem kratkih poruka u Beogradskim novinama
i Velikoj Srbiji. Mariola Vojinovi} je iz logora Neìder pisala
„sestri“ Nataliji.328 Ova èna je u logoru i umrla od upale sredweg
uha januara 1917. godine. Nekoliko pisama koja su posredstvom Crvenog
krsta stigla do „sestre“ svedo~e o te{kom ìvotu, puna su àlbi
na lo{e uslove i nema{tinu. Sa wom je bio i suprug Jovan i dvoje
maloletne dece, Natalija od osam i Ilija od ~etiri godine, koja su
svoje detiwstvo provodila u logoru.
U dru{tveni ìvot pod okupacijom treba svakako ubrojati
i proslavu krsnih slava. Dok su Boì} i Uskrs bili praznici koji
325
B. Mladenovi}, Pismo u Prvom svetskom ratu, u: Pismo: zbornik radova. - Beograd:
Udruèwe za srpsku povesnicu, 2001, str.237-252.
326
Mile Bjelajac, Oficirska èna u Srbiji i Jugoslaviji 1862-1946, U: Srbija u
modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, 2, Poloàj ène kao merilo modernizaci-
je, zbornik radova, Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd 1998, 126-139.
327
B. Mladenovi}, Pismo.
328
Porodica Vojinovi} je internirana u jesen 1916. godine zbog Koste, sina Jovana
Vojinovi}a iz prvog braka. Kosta Vojinovi} se u leto 1916. godine odmetnuo od
austougarske vlasti i zapo~eo sa organizovawem srpske gerile. Potom je bio jedan
od predvodnika Topli~kog ustanka 1917. godine.
su se obeleàvali u krugu porodice, krsne slave su podrazumevale

dolazak gostiju u ku}u. Porodica Aran|elovi} je slavila Svetog
velikomu~enika Dimitrija - Mitrovdan 26. oktobra po starom - 8.
novembra po novom kalendaru. Dve godine zaredom 1914. i 1915,
Nikola Aran|elovi} nije bio prisutan na slavi. Natalija se nadala
da }e on biti tu u jesen tre}e ratne godine. Kada se wene nade nisu
ostvarile, zapisala je: „Po~e{e i slave, a vas nema. Ostasmo mi do
godine! Te{ko nama! I ko }e sve od nas i ostati!“ I slede}e dve
godine je gospo|a Aran|elovi}, uz pomo} sinova Predraga i Jovana
slavila porodi~nu slavu, bez prisustva svoga supruga.
Svaka vrsta druèwa i okupqawa Srba bila je zabrawena,
tako da se i ne moè govoriti o dru{tvenom ìvotu u pravom smislu
te re~i. @ene su me|usobno, u susretima i ku}nim posetama, prepri-
~avale razne ratne pri~e iz svakodnevnog ìvota. Po{to se okupaci-
ja oduìla, one su èqno o~ekivale povratak srpske vojske i
oslobo|ewe. Natalija je to ovako objasnila: „Samo nas ta nada
odràva, da }e kroz mesec dana do}i srpska vojska, kakvih sre}nih
~asova }e tada biti! Koliko suza radosti }e se proliti!“ @ene su
bile sklone da poveruju svakoj dobroj vesti i da je daqe prenose.
Zbog toga treba razlikovati vesti i „vesti“, odnosno vesti i glasine.
„Vesti“ su se prenosile neverovatnom brzinom, izraàvaju}i nade,
èqe i o~ekivawa okupiranih. Pogotovu je ulazak susedne Rumunije
u rat na strani Antante probudio euforiju i ogromnu veru da je
kraj rata blizu. Natalija Aran|elovi} je zabeleìla o situaciji
u srpskoj prestonici: „U Beogradu vri. Naga|a se razno. Kupe sve
sa ulice. Vidi se uzrujanost, na svakom licu uzbu|enost, {ta }e
najzad biti sa nama? Rusi u Beloj Crkvi, Rumuni u Or{avi, pre{li
Dunav, za ~etiri dana su tu. Na Savi ène koje su radile otpustili
su, uznemireni su to se vidi. Wihove gospo|e moraju ku}i, jer ovo
je ratna zona. Temi{var evakuisan. Gasara u Or{avi zapaqena od
aeroplana bombom, izgorela sva.“ A onda je do{lo do bolnog otre-
`wewa. Rumunska vojska nije bila dorasla protivniku. Stoga je u
jesen sve vi{e Srba uvi|alo da ih ~eka jo{ jedna te{ka zima pod
okupacionom vla{}u. Kada je jedini mu{karac u ulici, kom{ija
[qivi}, poku{ao da unese malo optimizma pri~ama o oslobo|ewu
Skopqa, to mu nije po{lo za rukom. Kom{inice se ovoga puta nisu
prepu{tale la`nim nadama. Natalija pi{e: „[qivi} re~e jutros
meni da je zauzeto Skopqe na juri{ u subotu u zoru. Zauzeli ga Srbi
i Francuzi. Naravno da u tu pri~u ne verujemo, nekoliko puta smo
se u ludo radovali!“ Vi{e se nije verovalo ni u mo} i snagu
savezni~kog oru`ja: „Gde su ti saveznici, prokleti da su {to nas
upropasti{e. O~ajna sam {ta }e sa nama biti, crni i stra{ni dani

nas ~ekaju - ovo je propast sveta.“
Mnogo èna, iz svih dru{tvenih slojeva, redovno je i{lo u
crkvu. Tu su u molitvama za ìvot i zdravqe odsutnih ~lanova
porodice nalazile mir i utehu svojoj du{i. Pogotovu je za velike
hri{}anske praznike bilo mnogo èna sa decom. Natalija je o
tome beleìla u dnevniku. Na Mladence 1918. godine wena dva
sina su se pri~estila u najbliòj crkvi. Po{to je to bilo Jovanovo
prvo pri~e{}e, majka se potrudila da mu taj dan ostane u lepom
se}awu. Kod ku}e je de~ake do~ekao lep doru~ak - mladen~i}i od
belog bra{na i bela kafa. Primetan je ponos majke {to su weni
„mu{karci“ Predrag i Jovan i{li sami u crkvu i pri~estili se.
Natalija kao obrazovana i pametna èna nije bila sklona
da veruje u neke neverovatne pri~e i ~uda. @ene koje su ìvele u
wenom susedstvu bile su druga~ije, sklone da poveruju u ~uda. To je
bio rezultat dvogodi{weg te{kog ìvota pod okupacijom. Gospo|a
Aran|elovi} je zabeleìla nekoliko takvih praznovernih pri~a.
U gradu se pri~alo da je ro|ena beba, koja je, dok je babica kupala,
stala na noge i rekla da }e okupatori ostati u Srbiji onoliko koliko
ona bude ìvela i posle dva dana beba je umrla. Pronela se pri~a
da u Svetom pismu pi{e da }e se rat zavr{iti u novembru 1920. godine.
Po tre}oj pri~i, navodno je ro|ena beba koja je odmah progovorila,
i rekla da }e se mir zakqu~iti na Veliki petak.
U patrijarhalnom dru{tvu je presudno za odre|ewe statusa
ène bio dru{tveni poloàj wenoga muà. Srpske ène su stoga
tek za vreme Prvog svetskog rata bile u poziciji da samostalno
donose odluke bitne za wihovu porodicu. Za mnoge ène, navikle
da budu u senci muà i da se povinuju wegovim odlukama, to je bio
preteàk zadatak. Natalija Aran|elovi} se odli~no sna{la u ovoj
novoj ulozi. Za vreme odsustvovawa Nikole Aran|elovi}a, porodi-
ca je uspe{no podnela sve te{ko}e na koje je nai{la. êsto je
Natalija u dnevniku beleìla da joj je te{ko, da se umorila od
takvog ìvota, da joj je potreban Nikola, da ne moè vi{e sama da
re{ava probleme. Bez obzira {to je bila sama i sama se izborila
sa mnogim te{ko}ama, ona je stalno u bele{kama nagla{avala da je
to sve Nikolina zasluga. Da li je u pitawu samo skromnost? Ili
prenagla{avawe zna~aja mu{karca u porodici? Samo je jednom za
sve vreme rata Natalija napisala ne{to {to se moè shvatiti kao
prekor, ali ne upu}en suprugu, nego srpskoj vladi. Ona je u Beogradskim
novinama pro~itala da je srpska vlada dozvolila oficirima koji
su privremeno boravili u Francuskoj da mogu sklopiti drugi
brak, bez obzira na to {to su u Srbiji ve} imali porodice, a sve u

ciqu pove}awa nataliteta. Natalija je bila zgroèna ovom ve{}u.
Nije mogla da poveruje da srpska vlada moè da toleri{e takvo
pona{awe srpskih oficira, nego im, naprotiv, savetuje da sklapaju
brakove i imaju {to vi{e dece. To je zapravo krik jedne povre|ene
ène, ~ije je `rtvovawe za porodicu trajalo ve} ~etiri godine. Na
kraju je, te{e}i samu sebe, zabeleìla: „Ne}e to moj Nikola nikada
da uradi!“ Ogor~ewe na srpsku vladu je potrajalo mesecima i jednom
je, reaguju}i na pohvale koje su ~lanovi te iste vlade izrekli
Srpkiwama, napisala: „Pa i jest nama treba svaka zasluga da se oda,
jer mi podièmo ovaj podmladak, ovo je temeq i stub Srbije.“
Posle tri godine, do{ao je druga~iji mesec oktobar. Toga
oktobra sloboda je zakucala na vrata srpske prestonice. Godine
te{kih isku{ewa bile su zavr{ene. Srpska vojska je, kao da je krila-
ta, napredovala posle proboja Solunskog fronta. Ve} krajem
slede}eg meseca, odnosno 1. novembra, bili su u Beogradu, gde im je
prire|en veli~anstven do~ek. A potom su krenuli daqe, preko Dunava
i Save, u oslobo|ewe svoje, kako su onda govorili, jo{ neoslobo|ene
bra}e. Kao u nekom nestvarnom snu susrela se Natalija sa suprugom
Nikolom i bra}om Dragoqubom i Mom~ilom. I ponovo je bila
jedna od retkih èna koje su za vreme Svetskog rata bile po{te|ene
pogibije najbliìh ro|aka. Woj su se svi vratili iz rata
neokrznuti metkom. Istina, sva trojica su bili oficiri srpske
vojske, spremniji i boqe priviknuti na ratovawe od mobilisanih
vojnika. I pored velike radosti zbog oslobo|ewa i povratka vojske,
ovoga puta oven~ane oreolom pobednika, u Beogradu je bilo i
druga~ijih ose}awa. Mnoge majke, sestre i supruge su tek tada saznale
za pogibiju svojih najbliìh i najdraìh. Wihova sre}a i tuga su
se preplitale. Svesne su bile Srpkiwe, a i tako su vaspitavane, da
nijedna `rtva nije velika za slobodu otaxbine. Natalija Aran|elovi}
i wene ro|ake i kom{inice ìvele su u vremenu koje je imalo
druga~ije vrednosne sudove i merila kada se radilo o nacionalnim
i rodoqubivim stvarima. One su dostojanstveno podnele i izdràle
i vi{egodi{wi teàk ìvot i gubitak najbliìh u ratu.
Na kraju Svetskog rata, Nikolu Aran|elovi}a je ponovo ~ekala
uloga glave porodice i „ku}e“, koju je za vreme wegovog odsustvovawa
preuzela Natalija. Ponovo je Natalija bila gospo|a majora Nikole
Aran|elovi}a, uzorna supruga i majka petoro dece. I{la je u posete
ro|akama i prijateqicama, obla~ila se i ~e{qala po posledwoj modi,
imala poslugu i pomo} u ku}i. Iznad svega je imala po{tovawe
supruga Nikole Aran|elovi}a, {to je uspela da u ratu sa~uva porodicu.
REZIME
Pisawe istorije srpskog dru{tva u Prvom svetskom ratu,

bez obzira na rezultate koji ve} postoje, jo{ uvek je na samom
po~etku. Istorija porodice je relativno nova oblast u istori-
ografiji. Porodica, kao osnovna }elija dru{tva, je najvi{e bila
predmet prou~avawa sociologije, kao nauke o dru{tvu, i antropologi-
je. Istorija kao nauka o pro{losti qudskog dru{tva, nije ovoj
temi posve}ivala posebnu pa`wu, ili je to ~inila u fragmenima,
u okviru nekih {irih prou~avawa. Prou~avawe dru{tva i pisawe
wegove istorije je prosto nemogu}e i neizvodqivo bez analize
porodice. To pogotovu vaì za dru{tva koja se nalaze na niskom
stepenu razvoja i ~ija je privreda agrarnog tipa, kao {to je slu~aj
sa srpskim dru{tvom na po~etku XX veka. U wemu porodica nije
bila jasno izdvojena kao posebna institucija, ve} se s dru{tvom
poklapala u mnogim svojim funkcijama. Upravo stoga se istorija
dru{tva i porodice stalno me|usobno proìmaju.
Ciq ovog istraìvawa bio je da doprinese pove}awu znawa
o srpskoj porodici, koja je za vreme Prvog svetskog rata, u periodu od
1914. do 1918. godine, pretrpela niz razli~itih promena. U ratnim
okolnostima nastale su promene u strukturi, broju ~lanova, i
najva`nije, organizaciji porodice.
Prvo {to se prime}uje, upore|ivawem podataka iz posledweg
srpskog popisa iz 1910. godine i popisa okupacione vlasti iz 1916.
godine, je op{ti mawak stanovni{tva. Taj „mawak“ su uglavnom
poginuli vojnici, oni koji su se povukli preko Albanije, zarobqeni-
ci koji su se nalazili u logorima za internirce i civili u tim
logorima. Mali, gotovo zanemarqiv, broj seoskog i znatno ve}i broj
gradskog stanovni{tva nalazio se u statusu izbeglica u savezni~kim
i neutralnim zemqama. Drugo, zapaà se ogromna nesrazmera izme|u
broja mu{karaca i èna. Po srpskom popisu je na 100 èna dolazilo
107 mu{karaca, a po austrougarskom na 100 èna 69 mu{karaca.
Primetan je veliki gubitak mladih, reproduktivno najsposobnijih,
ali i sredove~nih mu{karaca. Nestanak velikog broja mu{karaca
u najboqim godinama ìvota imao je trenutne (smawewe broja brako-

va i novoro|en~adi), ali i trajne posledice, koje su se ogledale u
smawewu reproduktivne snage srpskog dru{tva. Za vreme rata je
mortalitet bio ve}i od nataliteta, pa se moè govoriti o negativnom
prirodnom prira{taju. Izuzetak su ~inile pojedine op{tine,
uglavnom neka sela, u kojima je prirodni prira{taj bio pozitivan.
U Srbiji je 1910. godine poqoprivredno stanovni{tvo
~inilo 84,9 odsto od ukupnog broja stanovnika. U austrougarskoj
okupacionoj zoni - Vojno-generalnom guvernmanu u Srbiji, je brojalo
1.238.846 qudi, {to je ~inilo 90,1 odsto od ukupnog broja stanovnika.
Seosko stanovni{tvo je i za vreme rata ostalo u svojim mestima
boravka, zato {to je bilo vezano za zemqu prirodom posla koji je
radilo. Gradsko stanovni{tvo - ~inovni{tvo, inteligencija i
drugi koji su egzistencijalno bili vezani za dràvnu slu`bu, su se
lak{e i u velikom broju odlu~ili na odlazak iz zemqe u poznu
jesen 1915. godine.
U Prvom svetskom ratu seosko stanovni{tvo srpske dràve
doìvelo je pravu demografsku katastrofu. Po zavr{etku rata,
zvani~na vlast je registrovala podatke koji pruàju strahovitu
sliku: dràva Srbija je poprimila izgled grobqa i invalidskog
doma. Qudski gubici proceweni su na 28 odsto od celokupnog stanovni-
{tva. Oko polovine nastradalih, ~ak 53 odsto, su bili mu{karci
u dobu izme|u 18 i 55 godina, i jo{ 264.000 invalida iz iste kategorije
stanovni{tva. Posledice „demografske katastrofe“ trpele su i
porodice. Iza poginulih i umrlih ostalo je mnogo udovica i
potomstvo, deca oba pola ~iji broj nije utvr|en. Pored vojnika,
ginuli su u neprijateqskim kaznenim ekspedicijama i civili,
mu{karci, ène i deca. Najpoznatije su dve, od kojih je jedna usledila
u leto 1914. na podru~ju Ma~ve i Posavine, a druga 1917. godine na
podru~ju Toplice i Jablanice posle „gu{ewa“ ustanka.
Srbija je sa tolikim brojem nastradalih i onesposobqenih
qudi, ostala i bez najkvalitetnije mu{ke radne snage, lica u dobu izme|u
18 i 55 godina. Time je poqoprivredi zadat teàk udarac od koga se
godinama oporavqala, po{to je ~ovek, uz prirodne uslove i stoku,
osnovni ~inilac produktivnosti. Me|u ratnim `rtvama bilo je i
mu{ke dece ispod 15 godina. Upravo ta uàsna ~iwenica, da su stradala
i nepunoletna lica, potkrepquje tezu da je u toku Prvog svetskog
rata na srpskom selu do{lo do ogromne broj~ane nesrazmere u
korist èna. Time su poreme}eni odnosi izme|u polova na kojima
u stvari i po~iva jedno dru{tvo. Bez skladnih odnosa izme|u mu{ka-
raca i èna, u naj{irem smislu, i nema qudskog dru{tva. Treba
naglasiti da je u tri ju`na okruga demografska situacija bila

znatno druga~ija. Broj nastradalih osoba mu{kog pola bio je mnogo
mawi nego u devet severnih okruga, i udeo èna u ukupnom broju
stanovnika nije toliko pove}an kao u devet severnih okruga.
U gradskim naseqima Srbije su demografski poreme}aji
bili veoma veliki. Znatan deo gradova izgubio je vi{e od polovine
mu{karaca. Pred rat su ène u najve}im gradovima Srbije ~inile
mawinski deo stanovni{tva i wihov udeo u ukupnom broju populacije
iznosio je izme|u 41 odsto i 43, 5 odsto, zavisno od grada. U ratnim
okolnostima udeo èna najvi{e se pove}ao u Vaqevu, ~ak za 22,4 odsto,
a zatim u Beogradu za 20,3 odsto. Do znatnih promena do{lo je u Kragujevcu
(19,2 odsto), [apcu (18,3 odsto) i â~ku (17,5 odsto). Primetno je da
je u svim gradovima do{lo do velike nesrazmere u broju mu{karaca
i èna u odnosu na popis iz 1910. godine. Pogotovu je to bilo izraèno
na uzrastu od 16 do 60 godina ìvota, gde je bilo ~ak pribli`no
tri puta vi{e osoba ènskog pola. U popisu je registrovana
neprirodna pojava u dru{tvu, da su prevladavale ène mla|ih i
sredwih godina, kada su biolo{ki najsposobnije za ra|awe, dok je
osoba suprotnog pola bilo mnogo mawe. Opisano stawe bilo je
glavni uzrok promene u strukturi porodice. U gradu preovla|uje
inokosna porodica, kakva je bila i pre rata, ali sa mawim brojem
~lanova. Prose~na srpska gradska porodica brojala je oko ~etiri
~lana. Zadru`nih porodica ima u znatno mawem broju. Me|u wima
je vrlo malo porodica koje imaju po devet i deset ~lanova.
U srpskim gradovima je za vreme okupacije mortalitet
stalno bio ve}i od nataliteta. Najvi{e su umirale bebe, potom
osobe uzrasta od 16 do 50 godina, zatim deca uzrasta od dve do pet
godina i najmawe stariji od 50 godina. Sklopqeno je izuzetno malo
brakova. De{avalo se da se mese~no ne obavi nijedno ven~awe.
Ratnim prilikama treba pripisati i pove}an broj vanbra~no ro|ene
dece. Osim pogibije u borbama i stradawa usled pogor{anih uslova
ìvota, do{lo je i do smawewa broja sklopqenih brakova i pada
nataliteta, {to je proizvelo dugotrajne posledice u vidu smawene
reproduktivne sposobnosti srpskog dru{tva.
Popis stanovni{tva iz 1921. godine daje podatke da su neke
dru{tvene anomalije nastale za vreme Svetskog rata samo deli-
mi~no ispravqene. Broj mu{karaca je i daqe bio mawi od broja èna,
ali su oni sada sa 47,4 odsto u~estvovali u ukupnom stanovni{tvu. I
daqe su gubici mu{kog stanovni{tva bili osetno ve}i od gubitaka
ènskog, iako znatno mawi nego 1916. Prvi posleratni popis zabele-
ìo je da u gubicima stanovni{tva 66,4 odsto otpada na mu{karce.
Predratna Srbija je u granicama do 1910. godine brojala 2.911.701.

stanovnika, dok je popisom iz 1921. izbrojano 2.595.430, dakle za
316.271. osobu mawe nego pre deset godina. Na 1.000 mu{karaca je
1910. godine popisano 936, 6 èna, a deset godina kasnije 1.087,7
èna. U odnosu na 1910. godinu, stanovni{tvo je bilo u minusu za
538.870 lica, odnosno 11,8 odsto. Broj èna u severnoj Srbiji popeo
se na 151,1 odsto u odnosu na mu{karce. Takva pojava je bila retko
zabeleèna u dotada{wim popisima stanovni{tva, i verna je
slika ogromnog stradawa mu{karaca u ratovima.
Od po~etka rata, seoska porodica se na{la u te{kom poloàju.
Prvo iz razloga {to su mobilisani mu{karci bili onaj osnovni i
najva`niji izvor radne snage. Sa zapo~iwawem ratnih operacija
de{ava se proces stagnacije zemqoradwe i sto~arstva, osnovnih
delatnosti srpske seoske porodice. Poqa nisu obra|ivana, {to je
prouzrokovalo slabije ètve i letine. Sto~ni fond je ve} na po~etku
rata bio prili~no umawen zato {to je veliki broj stoke oduzet za
potrebe vojske. Posle vojnog poraza u jesen 1915. godine, okupaciona
vlast, i austrougarska i bugarska, je veliku pa`wu poklonila srp-
skom selu iz razloga najve}e mogu}e eksploatacije i kori{}ewa
svih proizvoda za sopstvene potrebe. Neprijateqski vojnici su
odmah po ulasku u Srbiju po~eli da ru{e, razaraju i pqa~kaju.
Neposredno po zavo|ewu okupacione uprave, stawe je bilo
izuzetno te{ko. Trupe Centralnih sila su pqa~kale i odnosile
hranu, ode}u, obu}u, predmete od vrednosti i odvodile tovarnu i
priplodnu stoku. Okupaciona vlast je vrlo brzo propisala rekvizici-
je i da`bine koje je trebalo podmiriti. Uz ove mere i{ao je kuluk,
koji je poga|ao ène, decu i starce. Osim raznih obaveza, koje su
regulisali u novcu, stanovnici sela morali su da obavqaju poslove
koji su ih kolektivno teretili, kao {to je pletewe asura, sakupqawe
sena, ètveni radovi i jo{ neki poqski poslovi.Ve} u prvoj godini
okupacije uveden je nov na~in privrednog poslovawa i do{lo je do
obrazovawa novih institucija u kojima se obavqao celokupni
privredni ìvot. Radi nadzora poqoprivredne proizvodwe, u
svakom okru`nom gradu Guvernmana otvorena je poqoprivredna
stanica. Okupator je oduzimao „vi{kove“ poqoprivrednih proizvo-
da posredstvom Centrale za iskori{}avawe ètve i Centrale za
promet robe.
Nije bilo dovoqno stoke, semena, poqoprivrednih alatki i
sredstava za obradu zemqi{ta, kao ni qudske radne snage. Gubici
u qudstvu u najboqim godinama ìvota, koji su predstavqali
najvredniju radnu snagu, a prelazili su 62 odsto, bitno su uticali
na smawewe produktivnosti rada i uop{te na privrednu snagu srpskog

sela. Okupaciona uprava je preduzimala brojne mere u ciqu postiza-
wa boqih prinosa u poqoprivredi. Ura|en je veliki broj elaborata
o brèm razvoju i ve}im prinosima po hektaru raznih poqoprivre-
dnih kultura i detaqno ura|en prora~un za narednu ètvu.
Nabavqane su poqoprivredne ma{ine iz Nema~ke i Austro-Ugarske,
su{nice za su{ewe kukuruza i specijalizovani parni plugovi i
osposobqavani mlinovi i ostali objekti o{te}eni u ratnim
operacijama. Vojna vlast je maksimalno koristila svu raspoloìvu
radnu snagu, u ve}ini slu~ajeva svedenu na ène, decu i starije
mu{karce, ratne zarobqenike i internirce, u krajwem slu~aju i
svoje vojnike. Glavnokomanduju}i austrougarske vojske erchercog
Fridrih doneo je juna 1916. godine naredbu koja se ticala nastupa-
ju}e ètve. Po slovu naredbe, svi plodovi ètve, mlinovi i stoka
na okupiranom podru~ju stavqeni su pod nadzor i dati na raspolagawe
vojnoj vlasti. Na osnovu naredbe je Poqoprivredno odeqewe razvi-
lo sistem monopola ìtaricama. Eksploatacija ìtarica poverena
je Centrali za iskori{}avawe ètve u Srbiji. Zna~i, naredba je
ozakonila oduzimawe najva`nijih poqoprivrednih proizvoda i
istovremeno ukinula pravo prodaje na pijacama. Potrebe okupatora
su redovno bile u nesrazmeri sa privrednom mogu}no{}u srpskog
sela u ratnim uslovima. Pored toga {to nije mogao, srpski seqak
i nije èleo da proizvodi za neprijateqa. Stoga su u drugoj i
tre}oj godini okupacije sve ~e{}e pretwe, kazne i oduzimawa, ~ak
i neophodnih koli~ina za ishranu doma}instva, od strane tu|inske
vlasti. Pogotovu se bezobzirnost okupatora pove}avala sa pribli-
àvawem kraja rata.
@iteqi gradova su se u odnosu na seosko stanovni{tvo bavili
mnogo ve}im brojem zanimawa, i bili vi{e raslojeni, i u dru{tvenom
i u imovinskom pogledu. U gradovima su postojale dru{tvene
grupe, nosioci privrednog, dru{tvenog i kulturnog razvoja zemqe:
trgovci, zanatlije i ~inovnici. Gradska porodica se od po~etka
rata na{la u te{koj ekonomskoj situaciji. U oteànim uslovima
za privre|ivawe, ona je sve mawe mogla da obavi svoju ulogu
ekonomske zajednice, odnosno da obezbedi dovoqno sredstava za
preìvqavawe. Porodica je postala samo zajednica srodnika koji
su nekako sastavqali kraj sa krajem. U ratnom okruèwu se sred-
wi sloj gra|anstva potpuno istopio i pribliìo se neverovatnom
brzinom siroma{nom sloju stanovni{tva. Za vreme trogodi{we
okupacije, poloàj srpske gradske porodice se jo{ vi{e pogor{ao.
Osim pripadnika elite, i celokupno stanovni{tvo gradskih naseqa
na{lo se u situaciji da ostane bez posla i mogu}nosti da zaradi za

ìvot svoje porodice. @ivot pod okupacijom doveo je do relativizaci-
je moralnih normi i slabqewa nekih kriterijuma vezanih za
poslovnu saradwu srpskih privrednika sa novima vlastima.
Pokazala se fleksibilnost pojedinih trgovaca i zanatlija, koji
su se po~eli pona{ati pragmati~no u novonastaloj situaciji. Stoga
se moè govoriti o jednom, mawem delu srpskog gra|anstva koje je
uspostavilo poslovne odnose sa vojnom vla{}u.
Vojna vlast je bila prinu|ena da pomogne gradskim porodica-
ma da preìve. U Beogradu je obrazovan Centralni odbor za pomo}
sirotiwi, a u drugim gradovima, sedi{tima okruga i srezova,
posredstvom okru`nih i sreskih komandi delile su se namirnice,
osnivale dobrotvorne ustanove: narodne kuhiwe, domovi za
siro~ad i stare osobe. Ove ustanove su, bez obzira na te{ko}e u
radu zbog nedostatka finansijskih sredstava, uglavnom postojale i
radile sve vreme okupacije. Pored pomo}i koju je pruàla okupa-
ciona vlast, postojao je jo{ jedan na~in za pomagawe ugroènim
gradskim porodicama. Naime, izbegli ~lanovi slali su pomo} svojim
porodicama iz neutralnih i savezni~kih zemaqa i sa Solunskog
fronta. Naj~e{}e je pomo} stizala iz {vajcarskog grada @eneve,
preko Crvenog krsta. Novac je ispla}ivan u Srbiji, u ekspoziturama
austrijskih i ma|arskih banaka koje su radile u okupiranoj oblasti.
Glavni oblici srpske seoske porodice su inokosna i zadru`na
porodica. I pored velikih promena u okviru pojedina~nih porodica
tokom duèg razdobqa, odnos izme|u ukupnog broja pojedinih tipo-
va porodica nije se bitnije promenio. To govori u prilog tezi da
je seoska porodica bila fleksibilna, tj. da su se vremenom broj
~lanova a samim tim i struktura porodice mewali, ali da je wena
unutra{wa organizacija ostajala ista. Bra~na zajednica predstavqa
osnovu svake porodice. Shvatawa o uzrastu kada je momak zreo za
ènidbu, a devojka za udaju razli~ita su u pojedinim krajevima.
[to su podru~ja ekonomski zaostalija i neprosve}enija ~e{}i su
rani brakovi, i obrnuto, privredno razvijenije i prosve}enije
sredine imaju vrlo malo ranih brakova. Iako je, uglavnom, èna
bila stub porodice i doma}instva, ovakav wen poloàj u srpskom
dru{tvu nije bio zakonom priznat i regulisan, ve} je u odnosu na
mu{karca jo{ od ro|ewa tretirana kao „niè“ bi}e, o ~ijoj su sudbi-
ni odlu~ivali mu{karci. Zakonodavac Kneèvine i Kraqevine
Srbije nije dao èni politi~ka i gra|anska prava ni pravo nasle|a,
a u pogledu starateqstva nad imovinom stavqena je u istu grupu sa
„zgranutim, ludim i sumanutim“ mu{karcima. Wena uloga u ìvotu
i dru{tvu stvarno se svodila na to da bude stalni izvor radne snage,

da muù ra|a decu, kako mu se ne bi prekinula loza, kao i da zadovoqi
prirodne potrebe mu{karca. U pore|ewu s op{tim dru{tvenim,
privrednim i kulturnim razvitkom u Srbiji, poloàj ène se vrlo
sporo mewao, ~ak i u imu}nijim gradskim porodicama, dok se na selu
promene tako re}i nisu ni ose}ale.
Godine ratovawa bile su vreme kada je seoska porodica
doìvela vrlo teàk i bolan period stagnacije. Oni koji su bili
najve}i izvor radne snage za obavqawe te{kih poqskih poslova
obukli su uniforme. @ene su stoga bile prinu|ene da prihvataju i
obaqaju, pored svojih uobi~ajenih poslova, i one koji su se do tada
ubrajali u mu{ke poslove. Prvi svetski rat doneo je seqanki jo{
vi{e zadataka nego {to ih je imala u mirnodopskim prilikama.
Najva`niji zadatak nesumqivo je bio o~uvawe porodice i ku}nog
ogwi{ta. One su izdràle tri godine pod okupacijom, neza{ti}ene
i izloène oskudici u najosnovnijim ìvotnim potrebama, i brojnim
nevoqama svake vrste. Uz to, stalno u tuzi i brizi za najro|enijima.
Prvi svetski rat je naro~ite promene izazvao i u bra~nom ìvotu
na selu. Karakteristi~na je pojava „ranih“ i „divqih“ brakova u
ve}em broju. Do{lo je i do promena u na~inu sklapawa brakova.
Sve su bile ~e{}e „dogovorne otmice“ devojaka, da roditeqi ne bi
morali da prave svadbu. Mnogo je èna ostalo bez muèva. Brojne su
bile udovice i u zadru`nim i u inokosnim porodicama. Dugogodi{we
ratovawe, koje je celokupne poqske i ku}ne radove seoskog doma}i-
nstva ostavilo ènama, doprinelo je i wihovoj izvesnoj transforma-
ciji. Obavqaju}i mu{ke poslove, neke od wih su se po~ele
pona{ati sli~no wima. Pi}e, cigarete, psovawe, postalo je obele`je
èna. U odsustvu mu{karaca, mnoge mlade ène i devojke postajale
su slobodnije i u svom polnom ìvotu, {to je za posledicu imalo
brojne vanbra~ne veze, pa i decu. Svesne svoje nezamenqive uloge u
porodici, kao i ~iwenice da u brak unose i radnu snagu, naro~ito
neophodnu posle oslobo|ewa, one nisu strahovale za udaju, pa su
sporo mewale navike iz ratnih dana. Svojevrsnu transformaciju
doìvele su i ène koje su u~estvovale u pokretu otpora u okupiranoj
Srbiji. One su, angaùju}i se i pomaù}i prema svojim mogu}nostima,
odigrale zna~ajnu ulogu u Topli~kom ustanku. U delu okupirane
Srbije ène su, kao najbrojnija kategorija stanovni{tva, postale
u~esnici jednog istorijskog doga|aja, i tako od osoba bez posebnih
zakonskih prava postale ~inilac istorije.
Ve}ina èna u gradskim porodicama je svoju dru{tvenu ulogu
obavqala iskqu~ivo u krugu porodice. Ona je sebe ostvarila ako
je bila dobra majka i supruga. @ivot u gradskom nasequ pruào je

mogu}nost {kolovawa i ènskoj deci, pre svega iz porodica koje
su pripadale eliti. Tako je na prelasku vekova zapo~eo proces u
kome èna nije vi{e samo obavqala ku}ne i porodi~ne poslove,
ve} je po~ela da pronalazi mesto i ulogu u dru{tvenom ìvotu. Za
vreme Svetskog rata do{lo je do skokovitih i velikih promena u
ulozi ène u dru{tvu, a samim tim i wenog poloàja. Do{lo je do
svojevrsne transformacije ène, time {to je okolnostima bila
naterana da prihvati i mu{ke poslove i obaveze, pored onih redovnih,
koje su oduvek bile u wenoj nadle`nosti. Stoga se slobodno moè
re}i da je u ovom veoma va`nom periodu u srpskoj istoriji èna
postala u~esnik istorijskih doga|aja. @ena je postala predstavnik
porodice pred vojnom vla{}u, a svojoj deci i otac i majka, i vaspita~
i lekar i u~iteq i osoba koja pruà qubav i podr{ku.
U gradskim naseqima se ja~e ose}alo prisustvo okupatora
nego na selu. Po selima i mawim naseqima bile su sme{tene polici-
jske stanice, u kojima je nekoliko àndarma oli~avalo neprijateqsku
vlast. Bez obzira na to, ìvot svakog pojedinca za vreme okupacije
predstavqao je mawu ili ve}u dramu. Srbima je mnogo teè od svih
obaveza padao sam ~in okupacije, odnosno propast dràve Srbije i
neizvesnost koja se odnosila na sudbinu srpske vojske. Osim velike
brige i razmi{qawa o tome da li su najbliì ro|aci ìvi ili
mrtvi, prisutna je stalno i vera u kona~nu pobedu srpske vojske.
Seoske porodice ìvele su u lo{im uslovima. U seoskim
ku}ama je bio veoma skroman name{taj. êsto nije bilo ni kreveta,
ve} se spavalo po podu na kome je prostirana slama pa prekrivena
powavama. Iz bogatih ku}a je neprijateqska vojska opqa~kala i
odnela predmete od vrednosti. Po zavr{etku rata na selu je vladalo
te{ko siroma{tvo. U ratu je kvalitet ishrane stalno opadao.
Uve}ao se broj bolesnih osoba i pojavile su se neke neuobi-
~ajene bolesti. Najvi{e je bilo bolesnih od tuberkuloze, ali i od
velikih bogiwa, pegavca, trbu{nog tifusa i srdoboqe. ^lanovi
seoskih porodica su retko odlazili lekaru zbog udaqenosti od
grada, visokih nadoknada za lekarske preglede i lekove. Stoga su
naj~e{}e bili prepu{teni sami sebi i pomo}i gatara i vra~ara.
I u ratu su se slavili veliki verski praznici (Boì} i Uskrs)
i krsne slave, sada znatno siroma{nije, ali se ipak obeleàvalo.
Svakida{we odelo ~lanova seoskih porodica, naro~ito siroma{nih,
veoma ~esto se krpilo, sve dotle dok ne bi postalo neupotrebqivo.
Skoro svaku seosku porodicu snalazile su razne bolesti, glad,
oskudica u najosnovnijim stvarima, odelu i obu}i i nesta{ica naj-
neophodnijeg name{taja i poku}stva. U ratnim godinama su nestale

razlike u poslovima koje su obavqale ène. I u zadru`nim i u
inokosnim porodicama radile su i ku}ne i poqske poslove. Pomo}
od starijih mu{karaca i odraslije mu{ke dece bila je dragocena,
ali nedovoqna.
Gradska porodica u toku Svetskog rata ìvi te{ko. U
periodu odbrane otaxbine, u ratnim dejstvima razoreni su mnogi
objekti, kako privatne porodi~ne ku}e, tako i zgrade u dràvnom
posedu. Po zavo|ewu okupacione uprave, oficiri i vojnici
pqa~kali su i dràvnu i privatnu svojinu, materijalne i kulturne
vrednosti, pa ~ak i odevne predmete. Lo{a i nekvalitetna hrana
prisutna je na trpezama stanovnika gradova u Srbiji od po~etka
rata, a naro~ito za tri godine okupacije. Hrane je bilo vrlo malo
ili je uop{te nije bilo. Stanovnici gradskih naseqa na{li su se
u dramati~noj situaciji, a ve}ina porodica je bukvalno gladovala.
Vremenom je vlast detaqno odredila na~in funkcionisawa sistema
snabdevawa gradskog stanovni{tva. Stanovnici su snabdevani
posredstvom tri novoformirane ustanove: Centrale za promet
robe, Vojne intendanture i Centrale za otkup ètve. Cene roba i
proizvoda bile su regulisane propisima o maksimalnim cenama. U
srpskim gradskim porodicama je postala normalna pojava svakodnevna
borba da se pobedi glad, odnosno da se prona|e na~in kako da se
prehrani porodica. Snabdevawe preko legitimacija za ishranu
nije bilo dovoqno. Mo`da je jo{ gore bilo stawe sa odevawem. Ne
moè se govoriti ni o nekom pristojnom odevawu, jer su gra|ani
nosili pocepana i prqava odela, sa zakrpama. Deca su nosila odelo
starijih ~lanova porodice.
Pogor{ani uslovi ìvota, neredovna i slaba ishrana i ~este
stresne situacije pogodovale su razvoju mnogih bolesti. Lo{e
higijenske prilike uzro~nik su razvoju zaraznih i polnih bolesti.
Usled opadawa imuniteta naj~e{}a bolest je bila tuberkuloza.
Le~ewe je bilo individualno, vezano pre svega za iznos novca koji je
trebalo platiti lekaru. Veliki broj qudi se stoga okrenuo narodnoj
medicini. Stanovni{tvo se trudilo da makar malo boqim ru~kom
proslavi praznike: Boì}, Uskrs i krsnu slavu. Ve}ina qudi slavi-
la je slavu, koja se svodila na skromno posluèwe, ~esto bez ru~ka
i ve~ere. Doma}ini su zato do~ekivali goste veselo, zahvalni svom
svecu {to su i tako mogli da ga proslave. Kao rezultat ìvota pod
okupacijom javilo se verovawe u svakakve vesti i neverovatne pri~e.
Odràvane su i spiritisti~ke seanse. Me|u ènama je bila ra{irena
lakovernost, praznoverje i nada da vra~are mogu re{iti wihov problem.
U „produènom“ trajawu rata i okupacije, u svesti qudi pojavila su

se i razmi{qawa o miru. Rat je smatran za veliko zlo koje je
sna{lo ~ove~anstvo.
Dva savremenika rata, jedan iz neutralne, a drugi iz nepri-
jateqske zemqe, zabeleìli su utiske o srpskom narodu u Svetskom
ratu. Trgova~ki putnik iz [vajcarske, koji je za vreme okupacije
izvesno vreme boravio u Beogradu, pi{e: „Po{ao sam iz Beograda
s ube|ewem da srpski narod, koji je privremeno stavqen pod tu|
jaram, svojim sada{wim dràwem, svojom svesnosti o svojoj slobodi,
daje jedan sjajan dokaz o svojoj moralnoj vrednosti i o boqoj
budu}nosti koja ga o~ekuje.“ Upore|uju}i izdr`qivost srpskih trupa
prilikom wihovog povla~ewa sa postojano{}u i hladnokrvno{}u
srpskih porodica koje su ostale u Srbiji, zakqu~io je da su jedni
dostojni drugih.329 Pukovnik Hugo Kerhnave je desetak godina po
zavr{etku Prvog svetskog rata izrekao svojevrsnu pohvalu narodu
protiv koga je ratovao. On je smatrao da srpski narod nije izgubio
veru u sebe i svoj opstanak, nego je i pod tu|inskom vla{}u „hrabro
ispoqavao svoja uverewa“, mada je {est godina bio u ratu. Kerhnave
je naglasio da je od ukupno ~etiri miliona stanovnika, svoje ìvote
u borbi ili usled epidemije dalo najmawe 800 hiqada qudi („Nijedan
narod nije podneo ve}e `rtve u ovom ratu“), pa nije popu{tao ~ak
ni onda kad vi{e ni stopa wegove zemqe nije bila slobodna i kad
su mu se i vojska i vlada nalazile u dalekom izbegli{tvu.330
329
AS, Ministarstvo Inostranih Dela , Politi~ko Odeqewe, dosije VI, fasc. IV.
330
Hugo Kerchnawe, Die Organisation der Truppen des Militargeneralgouvernements Serbien
und der Verlauf der Operationen im grossen, u: Militarwissenschaftliche und technische
Mitteilungen, Wien 1929, 23-24.
THE FAMILY IN SERBIA IN THE FIRST WORLD WAR
Summary
The writing of the history of the Serbian society during World War I
is still its initial stage, although some valuable work has already been done.
The history of the family is still a comparatively new branch of historiography.
The family, as the basic social cell, has been mainly the object of study of
sociology and anthropology. History as the science of the past of the human
society has not devoted special attention to this subject, or it has touched upon
it only occasionally and within the framework of some broader research. The
proper study of the society and the writing of its history is simply impossible
without an analysis of the family. This is especially true of the societies which
are on a low level of development and whose economy is of the agrarian type,
as was the case in Serbia in the early twentieth century. The family was not a
separate and detached entity, and many of its functions overlapped with those
of the society. It is precisely because of that that the history of the society and
the history of the family are in a state of constant interaction.
The aim of the present study is to conntribute to the better knowledge
of the Serbian family and of the various changes which it underwent during
World War I, i.e. in the 1914-1918 period. These changes caused by the war
conditions involved the structure, number of members and, most imporantly,
the organization of the family.
The most striking fact revealed by a comparison of the evidence
obtained by the last Serbian census in 1910 and that returned by the census
made by the occupation authorities in 1916 is the general decline in the number
of inhabitants. This decline was mainly the result of the fact that many soldiers
had been killed in battle, while many others had retreated through Albania or
had been taken as prisoners of war to internment camps, in which a number
of civilians had also been confined. A small, almost negligible number of the
rural population and a considerably greater number of the urban inhabitants
had sought refuge in allied or neutral countries. Another striking feature is the
vast disproportion in the number of men and women. According to the Serbian
census, there were 100 women to 107 men, while the Austro-Hungarian figures
are 100 women to 69 men. Particularly conspicuous was the loss of young,
reproductively most active men, although the number of middle-aged men
was also smaller than before. The disappearance of a large number of men in
their prime had not only immediate consequences - the smaller number of
marriages and of newly born children; it also had a lasting effect, reflected in
the diminished reproductive potential of the Serbian society. During the war
the mortality rate was higher than the birth rate, so that one can speak of a
shrinking population. The sole exceptions were a few localities, mostly in
rural areas, which had a positive rate of population growth.
In 1910, 84.9 % of the total number of inhabitants in Serbia consist-
ed of the agricultural population. In the Austro-Hungarian occupation zone -
the Militargeneralgouvernement Serbien - the agricultural population numbered
1.238.846, i.e. 90.1 % of the total number of inhabitants. During the war,
members of the rural population remained in the places in which they had
lived before since they were tied to the land they worked. The urban population
- members of the beaurocracy, the intelligentsia and other state-employed
people - were more inclined to leave the country, and a large number of them
did so in the late autumn of 1915.
The rural population of the Serbian state suffered a veritable demo-
graphic disaster. The evidence recorded by the official Serbian authorities
after the end of the war presented an appalling picture: the country looked like
a graveyard and a home for the disabled. The loss of human life was estimated
at 28 % of the total population. About half of the dead, as many as 53 %, were
men aged between 18 and 55, and there were 264.000 disabled persons from
the same category of the population. Families were also badly hit by the con-
sequences of this demogrpahic catastrophe. The people who had been killed
or had died left behind widows and children of both sexes, whose number has
not been ascertained. Many civilians - men, women and children - were killed
in the punitive expeditions of the enemy. The best-known of these were the
expedition in Macva and the Sava region in the summer of 1914 and the campaign
launched in the region of Toplica and Jablanica in 1917, after the "suppression"
of an insurrection.
Since such a large portion of its population aged between 18 and 55
was killed or disabled, Serbia was left without the most productive male
labour force. This dealt a severe blow to agriculture, which took years to
recover, since human labour is, in addition to natural conditions and livestock,
one of the basic factors of agricultural production. The terrible fact that even
boys under age had perished contributed to the disproportionately great number
of women in the Serbian villages in the First World War. Thus the relations
between the sexes, on which a society is in fact based, were upset. Without
harmonious relations between men and women, in the broadest sense, there
can be no human society. It should be pointed out, however, that the demographic
situation was considerably different in the three southern counties. The loss
of the male population was much smaller than in the nine northern counties,
so that the relative share of women in the total number of their inhabitants did
not increase so much as in the northern counties.
In the towns of Serbia the demographic disturbances were very great.

A considrable number of towns lost over half of their male population. Before
the war, the number of women was smaller than the number of men, and their
share ranged between 41 % and 43.5 % of the total number of inhabitants in
the largest towns of Serbia. During the war, the share of women grew most in
Valjevo (22.4 %) and Belgrade (20.3 %). There followed Kragujevac (19.2 %),
Šabac (18.3 %) and Cacak (17.5 %). It is noticeable that, in comparison with
the returns of the 1910 census, all towns showed substantial disproportions in
the number of men and women. This was particularly evident in the age group
16 to 60, in which the number of women was approximately three times
greater than the number of men. The census registered an uncommon social
phenomenon - the prevalence of young women in the period of their greatest
fertility over a considerably smaller male population. This stuation was the
main reason for the changes in the family structure. In the towns, the nuclear
family remained the dominant form, as it had been before the war, but it now
consisted of fewer members. The average Serbian urban family had four
members. There were considerably fewer extended families (zadruge). They
included a very small number of families with nine or ten members.
The mortality rate was constantly higher than the birth rate in the
Serbian towns during the occupation. Mortality was highest among infants; the
next category consisted of people from 16 to 50 years of age; there followed
children aged 2 to 5. The lowest mortality rate was recorded in the over-50
age group. There was an exceptionally small number of marriages. Months
could pass without a single new marriage. The increased number of children
born out of wedlock could be also attibuted to the war conditions. All these
factors - loss of life in the war operations, poor living conditions, fewer marriages
and the diminished birth rate - had a long-lasting effect on the reproductive
potential of the Serbian society.
The returns of the 1921 census show that some social anomalies origi-
nating in the war years had been only partly mitigated. The number of men
was still smaller than the number of women, but men now constituted 47.4 %
of the total population. The losses in the male population were still greater
than those of the female population, althogh they were now considerably
smaller than in 1916. The first afterwar census showed that men accounted for
66.4 % of the total loss of population. The total number of inhabitants in the
territory of prewar Serbia as it was in 1910 was 2.911.701, while the 1921
census reported 2.595.430 inhabitants, i.e. 316.271 persons fewer than ten
years earlier. The men to women ratio was 1.000:936.6 in 1910, and ten years
later it was 1.000:1.087.7. The population loss, in comparison with the state
in 1910, was 538.870 persons, or 11.8 %. The number of women in relation to
men in northern Serbia rose to 151.1 %. Such a phenomenon had been rarely
recorded in previous censuses and is a clear illustration of the great sufferings

of men in war.
The peasant families found themselves in a difficult position from the
beginning of the war. First and foremost, the mobilized men were the basic
and most important labour force. The onset of the war operations marked the
begining of a process of stagnation of farming and stock-breeding, the basic
activities of the Serbian rural family. The fields were left unworked, and that
meant poorer harvests and other produce. The number of livestock was con-
siderably diminished already at the beginning of the war because a large number
of animals was requisitioned for the army. After the military defeat in the autumn
1915, the occupation authorities, both Austro-Hungarian and Bulgarian,
sought persistently to exploit the Serbian villages as much as possible and to
seize all their produce. The enemy soldiers began devastating, ravaging and
looting the country immediately after their entry into Serbia.. The situation
weas particularly grave immediately after the establishment of the occupation
rule. The troops of the Central Powers plundered objects of value, food, clothes,
footwear, and drove away draft animals and breeding stock. The occupation
authorities lost no time in imposing various requisitions and levies. To this
were added demands for free labour, which did not spare women, children and
old people. Besides various obligations, which were paid in money, villagers
were burdened by tasks imposed upon them as a community, such as haying,
harvesting and various other field works. A new system of economic activity
was introduced already in the first year of the occupation and a number of
new institutions regulating the entire economic life was set up. An agricultural
station was established in the main town of each county to supervise the agri-
cultural production. The occupation authorities requisitioned "the surplus pro-
duce" through their Central Office for the Utilization of the Harvest and the
Central Office for the Traffic of Goods.
There was not enough cattle, seeds, farming implements and other
things necessary for the cultivation of land. There was also a grave shortage
of labour. The loss of men in their prime, who represented the most valuable
labour force, amounted to over 62 % and had a serious effect on the decline of
the productivity and on the general economic strength of the Serbian village.
The occupation authorities took numerous measures for the increase of the
agricultural production. A number of projects was made for the more rapid
development of farming and the increase of the yield per hectare, and detailed
plans were worked out for the following harvest. Various farming machines,
drying devices for maize and special steam ploughs were imported from
Germany and Austro-Hungary, and mills and storages damaged in the war
operations were repaired. The military authorities exploited as much as possi-
ble the available labour force, now reduced mainly to women, children, older
men, prisoners of war and interned persons. In special cases they also used
their own soldiers. The Commander General of the Austro-Hungarian army
Erzherzog Friedrich issued, in June 1916, an order which placed the entire
harvest, mills and livestock in the occupied territory under the control and at
the disposal of the millitary authorities. This order served as the basis of a system
which the Agricultural Department used to monopolize grain crops. The
exploitation of grain was handed over to the Office for the Utilization of the
Harvest in Serbia. In other words, the order legitimated the seizing of the most
important farming products and also abolished the right of sale in the open
market. The requirements of the occupation forces always exceeded the economic
possibilities of the Serbian village in war conditions. Besides, the Serbian
peasant was not willing to produce for the enemy. Hence, the increasingly more
frequent extortions, mulcts and exactions, which included even the foodstuffs
indispensable for the bare sustenance of the housdehold. The insolence of the
occupators became increasingly worse as the war drew to its end.
The townspeople were engaged in a much greater variety of pursuits
than the rural population, and they also represented a more diversified
agglomeration as regards their social and economic status. There were social
groups in the towns which functioned as agents of the economic, social and
cultural development of the country: merchants, craftsmen and members of the
bureaucracy. The urban family found itself in a very trying economic situation
from the very beginning of the war. It was increasingly difficult for it to function
as an economic unit and to provide sufficient resources for survival. It became
merely a community of kinsmen striving to make ends meet. The middle layer
of the citizen class disappeared completely, merging with incredible speed
with the poor strata of the population. During the three years of the occupation
the position of the urban families deteriorated still further. The former members
of the elite and the entire urban population found themselves out of work and
without any means to earn a living for themselves and the members of their
families. Life in the occupied country produced an atmosphere conducive to
the relativization of moral norms and the weakening of certain criteria concern-
ing the cooperation with the new authorities. Some merchants and craftsmen
adopted a flexible and pragmatic stance in the new situation and entered into
business relations with the military authorities.
The military command had to take some steps to help the town families
survive. A Central Board for the Relief of the Poor was set up in Belgrade,
with branches in the centres of county and district administration, which doled
out provisions and founded charitable organizations such as soup kitchens,
orphanages, and shelters for old people. In spite of the chronic lack of funds,
most of these organizations managed to sustain their activity to the end of the
occupation. In addition to the aid extended by the occupation authorities,
there was another source of relief for the needy urban families. Namely, some
refugees were able to send money to their families from the neutral or allied
countries and from the Thessalonikian front. This aid came mostly from
Geneve through the Red Cross organization. The money was transmitted to
Serbia via the branches of Austrian and Hungarian banks which had set up in
the occupied territory.
The main forms of the Serbian rural family is the nuclear family and
the extended family. In spite of the fact that great changes could take place within
some families over an extended period of time, the relationship between the
total number of the two family types did not undergo any substantial alteration.
This supports the view that the rural family was flexible, i.e. that the number
of its members and, consequently, its structure could change from time to
time, but that its internal organization remained the same. Matrimony represent-
ed the basis of every family. The opinions when a young man or girl are
mature enough to marry vared from region to region. The more economically
undeveloped and uneducated an area was, the more frequent were early marriages,
and vice versa. Although women were generally the main pillar of the family
and the household, their status as such was not legally recognized and regulated.
From their birth on they were treated as "inferior" creatures, whose fate was to
be decided by men. The legislators of the Principality and Kingdom of Serbia
did not grant women political and civil rights. They did not have even the
right to inherit property and were placed in the same category as "muddled,
deranged and insane" men whose property had to be managed by a guardian.
It was considered that the woman's role in life and society was to be a perma-
nent source of labour, to bear children to her husband and thus ensure the con-
tinuation of the family line, and to satisfy his natural needs. The improvement
in the position of women lagged far behind the general social, economic and
cultural development of Serbia. This was true even of the well-to-do urban
families, while changes in the rural communities were barely noticeable.
The war years were a period of painful stagnation for the rural family.
Those who had been the mainstay of the labour force were in the army.
Consequently, women had to take over, in addition to their usual chores,
numerous duties previously considered as "male jobs". Their most important
task was undoubtedly the preservation of the family and the household. They
endured three years under occupation, unprotected, coping with the shortage
of the basic things of life and exposed to numerous troubles of all kinds. In
addition, they constantly worried about and pined for their dearest ones. The
First World War caused particularly great changes in rural marriages. One of
the characteristic trends was the increased number of "early" or unsolemnized
marriages. There were also some changes in the manner of contracting marriages.
Increasingly more frequent were the so-called "arranged elopements", which
relieved the parents of the obligation to prepare a wedding feast. Many

women were left without their husbands. There were numerous widows in
both nuclear and extended families. The long-lasting warfare, which shifted
the burden of all the agricultural and domestic labours in rural households to
women, led to certain changes in their behaviour. The performing of male
jobs made some of them behave like men. They learnt to drink, smoke and
swear. In the absence of men, many young women and girls became freer in
their sexual life, too; extramarital relations and children born out of wedlock
became more common. Aware of their irreplaceable role in the family and of
the value of their contribution to the labour force, particularly needed after the
liberation, of the household into which they married, they did not fear that
they would remain unmarried and were slow to change the habits they had
acquired in the war days. The women who took part in the resistance movement
in occupied Serbia also underwent a transformation. They became actively
engaged, as far as their abilities permitted, in the Toplica Insurrection, in
which their support played an important role. In that part of occupied Serbia
the women, as the most numerous category of the population, became partici-
pants in a historical event; thus women, persons without special legal rights
up to that time, were transmuted into agents of history.
The social role of the majority of women in the urban communities
was confined to the domestic sphere. It was considered that the woman fulfilled
herself if she was a good mother and wife. The urban communities made
some provision for the education of girls as well as boys, primarily those from
the well-to-do families. Thus a process began to take place at the turn of the
century whereby women no longer merely performed domestic and family
duties, but also began to assume a role in social life. During the war the abrupt
and great changes took place in the role played by women in the society, and,
consequently, in their position, too. The circumstances compelled them to
take on male tasks and duties in addition to those they had always been
responsible for. It can be therefore justly said that women became participants
in historical events in this important period of Serbian history. The woman
became the representative of the family in its dealings with the military
authorities, and in her relation with her children she had to assume the role of
both father and mother, and also to act as their teacher, doctor and the person
to whom they can look for love, nurture and support.
The presence of the occupators was felt more strongly in the towns
than in the villages. In the villages and smaller towns there was usually only
a police station with a few policemen who represented the enemy authorities.
In spite of that, the life of each individual during the occupation was a drama
in itself. The Serbs grieved at the mere fact of occupation, i.e. at the collapse
of their state, and the uncertain destiny of the Serbian army weighed down
upon them far more heavily than any obligation imposed upon them. In spite
of the great anxiety over the fate of their nearest relatives, they never lost their
faith in the ultimate victory of the Serbian army. The rural families lived in
poor conditions. The peasant houses were very scantily furnished. Frequently
there were no beds, and people slept on straw laid on the floor and covered
with a rough coverlet. The well-to-do houses were plundered and what was
valuable in them was taken by the enemy soldiers. Dire poverty reigned in the
rural areas after the conclusion of the war. The quality of nutrition was on the
constant decline during the war years.
The number of diseased persons increased, and some unusual illnesses
appeared. The most widespread disease was tuberculosis, but there were also
numerous cases of smallpox, typhus and cholera. Members of peasant families
rarely sought medical help because that implied going to a town and incurring
the expenses for the doctor's fee and drugs. Hence they were mostly left to
fend for themeselves or to seek help from local sorceresses and witchdoctors.
During the war religious holidays (Christmas, Easter) and family feasts (slava)
continued to be celebrated, though in a meagre way. Members of the peasant
families, especially the poorer ones, wore the same clothes until they became
completely unusable in spite of patching. Almost every peasant family was
afflicted with some disease, with hunger, and with the shortage of clothes,
footwear and even the simplest items of furniture. The differences between
male and female jobs disappeared during the war years. Women from both
nuclear and extended families worked in the fields as well as in the house. The
help of old men and older boys was precious, but insufficient.
The urban families led a hard life during the war. Many buildings,
both private family houses and state-owned edifices, had been destroyed in
the war operations during the defence of the country. After the establishment
of the occupation rule, the officers and soldiers plundered both state and private
property, including various objects of material and cultural value, and even
pieces of clothing. The diet of the urban population was inadequate and of a
poor quality from the beginning of the war, and it became especially deficient
during the three years of the occupation. Food was scarce or unobtainable.
The urban inhabitants found themselves in an extremely difficult situation,
and the majority of families were literally starving. As time went on, the
authorities made a detailed plan for the provision of food for the urban popu-
lations. Three institutions were set up for that purpose: the Central Office for
the Traffic of Goods, the Military Intendance, and the Central Office for the
Purchase of Crops. The maximum prices of goods and products were fixed by
special regulations. The daily struggle to fend off starvation became a normal
phenomenon in the life of the Serbian urban family. The food allowance issued
on the basis of ration books was not adequate. The problem of clothing was
perhaps even more acute. No decency in dressing could be observed: people

went about in worn out, patched and soiled clothes. Children wore the clothes
of the older members of the family. The poor conditions of living, the irregular
and inadequate diet and frequent stressful situations gave rise to many maladies.
The poor hygienic conditions contributed to the spreading of infectious and
venereal diseases. The most common disease was tuberculosis. Its treatment
was individual, depending primarily on the amount of money which could be
paid to the doctor. Many people therefore turned to popular medicine. Efforts
were made to mark, with a decent meal at least, the major holidays - Christmas,
Easter, and the slava. The majority of people observed the slava, though in a
very modest way, offering their guests light refreshments instead of a special
dinner or supper. The host nevertheless welcomed his guests joyfully, grateful
to the patron saint of his family for being able to celebrate him in that way at
least. Life in occupied Serbia gave rise to the beliefs in various strange news and
incredible stories. Spiritual séances enjoyed considerable popularity. Superstition,
credulousness and belief in the efficiency of spells were widespread among
women. The long duration of the war and the occupation made people reflect
on peace. War was considered a great evil which befell mankind.
Two contemporary witnesses, one from a neutral and the other from
an enemy country, recorded their impressions of the Serbian people in the
First World War. A commercial traveller from Switzerland, who lived in
Belgrade for a time during the occupation, writes: "I left Belgrade with the
impression that the present conduct and the appreciation of freedom of the
Serbian people, now temprorarily under the foreign yoke, is a splendid testimo-
ny of its moral worth and of the better future that awaits it." He compares the
endurance of the Serbian troops during their retreat with the steadfastness and
fortitude of the Serbian families which remained in Serbia, and concludes that
the ones are worthy of the others.1 Colonel Hugo Kerchnawe, writing about
ten years after the end of the First World War, left a tribute to the people
against which he had fought. He says that the Serbian people did not lose its
faith in itself and its survival, and that it " manifested its views courageously"
under the foreign rule, although it had been at war for six years. Kerchnawe
points out that eight hundred thousand persons, out of a total of four million
inhabitants, laid their lives in battle or died of epidemic diseases ("No nation
made greater sacrifices in this war"), and that the Serbian people did not succumb
even when not a foot of its soil was free and when both its army and its govern-
ment had taken refuge in distant lands.2
1
AS, Ministry of Foreign Affairs, Political Department, Reg. VI, File IV.
2
Hugo Kerchnawe, Die Organisation der Truppen des Militargeneralgouvernements Serbien und
der Verlauf der Operationen im grossen, in : Militarwissenschaftliche und technische Mitteilungen,
Wien 1929, 23-24.
SPISAK IZVORA I LITERATURE
ARHIVSKA GRA\A
Neobjavqeni izvori:
1. Istorijski arhiv grada Beograda

Dnevnik Natalije Aran|elovi}
Dnevnik Mare Radenkovi}
2. Arhiv Vojno-istorijskog instituta - Beograd

Arhiva Topli~kog ustanka, popisnik 7, kutija 79.
3. Arhiv Srbije - Beograd

Vojno-generalni guvernman
Ministarstvo Inostranih Dela
4. Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti - Beograd

Memoari Jovana Avakumovi}a
5. Haus-Hof und Staatsarchiv -Wien

Ministarstvo Inostranih Poslova
Objavqeni izvori:
1. Dnevnik Koste Milovanovi}a Pe}anca od 1916. do 1918. godine,

priredila Boìca Mladenovi}, Beograd 1998.
2. Ortsverzeichnis fur das von den k.u.k. Truppen besetzte Gebiet Serbiens.
Zusammengestellt auf Grund der Ergebnisse der Volkszahlung vom 10. Juli 1916.
in Gegenuberstellung zu jenen der Volkzahlung vom 31. Dezember 1910,
Belgrad 1917.
3. Popis stanovni{tva Kraqevine Srbije 1905. godine, Beograd 1906.
4. Prethodni rezultati popisa stanovni{tva i doma}e stoke u

Kraqevini Srbiji 31. decembra 1910. godine, kw. V, Beograd 1911.
5. Prethodni rezultati popisa stanovni{tva u Kraqevini Srba,

Hrvata i Slovenaca 31. januara 1921. godine, Sarajevo 1924.
6. Stenografske bele{ke Narodne Skup{tine Kraqevine Srbije sa

93. redovnog sastanka odrànog 12. aprila 1918. na Krfu, Beograd, b.d.
[TAMPA
1. Beogradske novine
2. Ve~erwe novosti
3. Velika Srbija
MEMOARSKA GRA\A
1. Barbi Anri, Sa srpskom vojskom, Beograd 1986.

2. Dommert Rudolf, Der serbische Feldzug, Leipzig 1916.
3. \okovi} Milan, Deca pod okupacijom 1915-1918, u: Beograd
u se}awima 1908-1918, Beograd 1977, 209-222.
4. @ivanovi} @ivan, Srbija u ratovima, Beograd 1958.
5. Kreki} Bogdan, Kroz Srbiju i Rumuniju sa austrijskom vojskom
1916-1918, Sarajevo 1919.
6. Lazarevi} Luka, Bele{ke iz okupiranog Beograda 1915-1918,
Beograd 1919.
7. Lazi} \or|e, Moja se}awa iz Svetskog rata, Novi Sad 1937.
8. Lap~evi} Dragi{a, Okupacija, Beograd 1921.
9. Mar{i}anin Boò, Uspomene iz zbega, Beograd 1921.
10. Milojevi} Predrag, Kad se}awa oìve, u: Beograd u se}awima
1908-1918, Beograd 1977.
11. Miodragovi} Jovan, Tragi~ni dani Srbije, Beograd 1921.
12. Mihajlovi} Slavka, Oblaci nad gradom, Beograd 1955.
13. Nikolajevi} Boìdar, Pod Nemcima, Beograd 1923.
14. Puri} Dragiwa, Usred pakla rodilo se dete, u: @ene-Solunci

govore, Beograd 1987, 187-217.
15. Rid Xon, Rat u Srbiji, Cetiwe 1975.
16. Savi} Radmila, Deca u vrtlogu rata 1914-1918, Gorwi
Milanovac 1988.
17. Sekuli} Isidora, Kako je upravo bilo? U: Nova Evropa,
kw. 2 1921.
18. Stankovi} Borisav, Pod okupacijom, Beograd 1929.
19. Sturzenegger, Clara, Die Wiederaufstehung Serbiens, seine glorrechsten
und seine dunkelsten Tage, Bern-Berlin 1920.
LITERATURA
1. Andrejevi} Sevdelin, Ekonomska pqa~ka Srbije za vreme

bugarske okupacije, u: Zbornik radova Istorijskog instituta
Srbija 1918. godine i stvarawe jugoslovenske dràve, Beograd
1988, 19-33.
2. Beograd u pro{losti i sada{wosti, Beograd 1927.
3. Bjelajac Mile, Oficirska èna u Srbiji i Jugoslaviji 1862-
1946, U: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka,
Poloàj ène kao merilo modernizacije, Zbornik radova
Instituta za noviju istoriju Srbije, Beograd 1998, 126-139.
4. Vuleti} Aleksandra, Porodica u Srbiji sredinom 19. veka,
Beograd 2002.
5. Dra{ki} Marija, Popovi}-Obradovi} Olga, Pravni poloàj
ène prema srpskom gra|anskom zakoniku (1844-1946), u: Srbija u
modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, Poloàj ène kao mer-
ilo modernizacije, Zbornik radova Instituta za noviju istoriju
Srbije, Beograd 1998, 11-25.
6. \or|evi} Tihomir, O srpskim ènama, Beograd 1912.
7. Isti, Na{ narodni ìvot, Beograd 1923.
8. @ivojinovi} Dragoqub, Dnevnik admirala Ernesta Trubrixa
kao izvor za srpsko-britanske odnose u 1918. godini, u: Zbornik
radova Istorijskog instituta Srbija 1918. godine i stvarawe
jugoslovenske dràve, Beograd 1989, 141-153.
9. Isi} Mom~ilo, Seqa{tvo u Srbiji 1918-1925, Beograd 1995.
10. Isti, Materijalno stradawe vaqevskog stanovni{tva u
Prvom svetskom ratu, Vaqevo 1996.

11. Isti, Seqa{tvo u Srbiji 1918-1941, Beograd 2000.
12. Isti, Ekonomske prilike na selu u Srbiji 1919. godine, u:
Zbornik radova Istorijskog instituta Srbija na kraju Prvog
svetskog rata, Beograd 1990, 65-76.
13. Isti, @ena u seoskoj porodici u Srbiji izme|u dva rata, u:
Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, Poloàj ène
kao merilo modernizacije, 2, Zbornik radova Instituta za noviju
istoriju Srbije, Beograd 1998, 183-200.
14. Istorija srpskog naroda, kw. VI 2, Beograd 1994, 2.
15. Kazivawa o Topli~kom ustanku, priredila Boìca Mladenovi},
Novi Sad 1995.
16. Kaclerovi} Tri{a, Cimervaldska konferencija. Apel srpskih
socijalista civilizovanom svetu, Beograd 1951.
17. Kerchnawe Hugo, Die Organisation der Truppen des Militargeneralgou-
vernements Serbien und die Verlauf der Operationen im grossen, u:
Militarwissenschaftliche und technische Mitteilungen, Wien 1929.
18. Markovi} Predrag, Prilog prou~avawu demografskih prilika
u Beogradu i okolini, u: Zbornik radova Istorijskog instituta Srbija
1916. godine, Beograd 1987, 321-325.
19. Isti, Razarawa Beograda u Prvom svetskom ratu, u: Zbornik
radova Istorijskog instituta Srbija 1918. godine i stvarawe
jugoslovenske dràve, kw. 5, Beograd 1989, 43-52.
20. Isti, Beograd na kraju rata, u: Zbornik radova Istorijskog
instituta Srbija na kraju Prvog svetskog rata, kw. 6, Beograd 1990,
95-100.
21. Miliki} Du{an, Beograd pod okupacijom u prvom svetskom
ratu, Godi{wak grada Beograda, V, 1958, 263-316.
22. Miqkovi} Kati} Bojana, Struktura gradskog stanovni{tva
Srbije sredinom XIX veka, Beograd 2002.
23. Mitrovi} Andrej, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd 1984.
24. Isti, Ustani~ke borbe u Srbiji 1916-1918, Beograd 1987.
25. Isti, Prilog prou~avawu demografskih prilika u okrugu
[abac pod austro-ugarskom upravom (1915-1918), Istorijski glas-
nik 1-2, 1984, 81-91.
26. Mladenovi} Boìca, @ena u Topli~kom ustanku 1917. godine,
Beograd 1996.
27. Ista, Grad u austrougarskoj okupacionoj zoni u Srbiji 1916-
1918. godine, Beograd 2000.
28. Ista, Od{tetni zahtevi Srbije prema Bugarskoj, u: Zbornik
radova Istorijskog instituta Srbija na kraju Prvog svetskog rata,
kw. 8, Beograd 1989, 101-104.

29. Ista, Pismo u Prvom svetskom ratu, u: Pismo, zbornik rado-
va, Beograd 2001, 237-252.
30. Ista, Srpska elita u Prvom svetskom ratu, Istorijski ~asopis,
kw. XLIX (2002), Beograd 2003, 243-259.
31. Nikoli}-Ristanovi} Vesna, Krivi~nopravna za{tita èna u
Srbiji 19. i 20. veka, u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i
20. veka, Poloàj ène kao merilo modernizacije, 2, Zbornik
radova Instituta za noviju istoriju Srbije, Beograd 1998, 26-35.
32. Nikolova Maja, [kolovawe ènske mladeì u Srbiji do 1914,
u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka, Poloàj
ène kao merilo modernizacije, 2, Zbornik radova Instituta za
noviju istoriju Srbije, Beograd 1998, 73-82.
33. Pavlovi} Mom~ilo, Mladenovi} Boìca, Kosta Milovanovi}
Pe}anac, 1879-1944, biografija, Beograd 2003.
34. Peri{i} Miroslav, @ena u dru{tvenom ìvotu grada u Srbiji
krajem XIX veka, u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20.
veka, Poloàj ène kao merilo modernizacije, 2, Zbornik radova
35. Perovi} Milivoje, Topli~ki ustanak 1917. godine, Beograd 1971.
36. Popovi} Qubodrag, Kati} Bojana, Osvrt na gra|u o stanovni{tvu
u Srbiji po zavr{etku rata, u: Zbornik radova Istorijskog institu-
ta Srbija na kraju Prvog svetskog rata, kw. 8, Beograd 1990, 89-93.
37. Popovi} Qubodrag, Prilozi za istoriju uì~kog kraja u
prvom svetskom ratu (gubici u stanovni{tvu od 1912-1918),
Uì~ki zbornik 1987, 137-150.
38. Rajs Rodolf Ar~ibald, Za{to volim Srbe, Sarajevo 1924.
39. Spasi} @ivomir, Kragujeva~ka fabrika oru`ja 1853-1953,
Beograd 1973.
40. Stojan~evi} Vladimir, Poloàj stanovni{tva u Srbiji, u:
Zbornik radova Istorijskog instituta Srbija 1917. godine,
Beograd 1988, 11-20.
41. Isti, Srbija i srpski narod za vreme rata i okupacije 1914-
1918, Leskovac 1990.
42. Trgov~evi} Qubinka, O studentkiwama iz Srbije na stranim
univerzitetima do 1914. godine, u: Srbija u modernizacijskim
procesima 19. i 20. veka, Poloàj ène kao merilo modernizacije,
2, Zbornik radova Instituta za noviju istoriju Srbije, Beograd
1998, 211-217.
43. Tripkovi} \oko, Srpska ratna drama 1914-1915, Beograd 2001.
44. Trnavac Nedeqko, Indiferentnost prema {kolovawu ènske
dece u Srbiji 19. veka, u: Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20.

veka, Poloàj ène kao merilo modernizacije, 2, Zbornik radova
45. Turovi} Dobrosav, Gajtan u NOB, Beograd 1975.
46. [abac u pro{losti, 4, [abac 1984.
47. [pani} Mihajlo, Okupacija, buna i teror u Srbiji od 1915-
1918. godine, Beograd 1923.
GEOGRAFSKI REGISTAR
A
Albanija - 11, 17, 19, 26, 30, 38, 78, 97, 98, Vrawe - 173
153, 174, 180, 183, 195 Vrawski okrug - 21, 92
Aleksandrovac - 21 Vrwa~ka bawa - 20
Aleksinac - 173
Amerika - 69, 84, 145 G
Austro-Ugarska (Dvojna Monarhija) - Gajtan, selo - 42, 105, 171, 172
19, 21, 40, 50, 56, 63, 64, 66, 75, 79, 96, 104, Gorwi Milanovac - 19, 21, 43, 44, 53, 77,
107, 110-113, 115-118, 121, 129, 131, 138, 79, 83, 110
145, 151, 174, 179, 185, 188, 199 Gorwomilanova~ki okrug - 53
Gradi{te - 143
B Grocka - 143
Balkan - 148 Gr~ka - 150, 190
Banat - 150
Ba~ka - 150 D
Bawica - 134 Dalmacija - 149, 150
Bela Crkva - 191 De~ani, selo - 173
Beograd - 9, 11, 12, 20, 21, 28, 30, 43, 44, Dobri Do, selo - 171
46-54, 63, 73, 75, 77-84, 107, 111, 115-117, Dowa Re~ica, selo - 178, 180
128-131, 133-136, 138-141, 143, 145, 149, Dowa Trnava - 180
152, 158, 160-162, 165, 167, 168, 184-189, Dor}ol - 129
191, 193, 197, 200, 204 Drama - 169
Beograd, okrug - 21 Dra~ - 19
Berlin - 42 Drina - 41, 122, 146
Be~ - 11, 12, 35, 48, 75, 161 Dunav - 162, 168, 169, 191, 193
Bitoq - 169
Blace - 41 \
Bogati}, srez - 64 \akovica - 21, 173
Bosna - 40, 149, 150, 158, 169 \ev|elija - 160
Bugarska - 19, 21, 69, 118, 149, 150, 169, \erdap - 169
177, 179
E
V Evropa - 40, 85, 140
V. Ivan~a, selo - 101 Elbasan - 21
Vaqevo - 19, 30, 36, 43, 44, 53, 63, 74, 83, Engleska - 169
117, 146, 153, 155, 158, 164, 166, 169, 197
Vaqevo, okrug - 21, 31, 33, 36 @
Vaqevo, srez - 31, 37 @eneva - 13, 83, 84, 200
Varvarin, srez - 21
Veles - 169 Z
Velika Britanija - 145, 170 Zaje~arski okrug - 21, 28
Velika Morava - 21, 161 Zemun - 143, 153, 154, 158, 168
Visoki De~ani, manastir - 173
Vladimirci, srez - 64 I
Vlasovo, selo - 171 Italija - 11
J Loznica, okrug - 64
Jablanica - 27, 40, 181, 196 London - 168
Jablani~ki okrug - 42, 69
Jablani~ki srez - 105 Q
Jadran - 149 Qubovija - 41
Jagodina - 136 Qubovija, okrug - 64
Jadar - 40
Jadransko more - 19 M
Jagwilo, selo - 100 Makedonija - 21, 150, 169, 173
Jagodina - 19, 20 Makedonija, oblast - 21, 67
Jagodina, srez - 21 Mali Mokri Lug, op{tina - 134
Jastrebac, planina - 178 Markovac, selo - 100, 101
Jedrene - 169 Ma~va - 18, 40, 59, 122, 129, 146, 196
Jermenovac - 163 Medve|a, op{tina - 171
Merdare - 173
K Mehane, selo - 173, 175
Kavala - 169 Midija - 169
Kalemegdan - 129, 152 Mionica, srez - 31, 37
Kamenica, srez - 31, 36, 37 Mirijevo - 134
Ka~er - 104 Mitrovica - 158
Kolubara - 40, 146, 151 Morava v. Velika Morava
Kopaonik - 27, 59 Morava, oblast - 21, 26, 27, 76
Kosanica - 27, 181
Kosani~ki srez - 27, 105, 171, 173 N
Kosovo - 27, 46, 96, 150 Negotin - 177
Kosovo i Metohija - 21 Negotinski okrug - 21, 28
Kosovska Mitrovica - 21, 43, 83, 189 Nema~ka - 19, 21, 63, 107, 179, 199
Kosovska Mitrovica, okrug - 21, 45-47 Nica - 189, 190
Kragujevac - 19, 30, 43, 44, 53, 73, 77, 83, Ni{ - 21, 67, 157, 158, 160, 161, 167, 168,
101, 119, 128, 155, 161, 162, 166-169, 197 176, 177, 180, 184
Kragujevac, okrug - 21 Ni{ki okrug - 21
Krajinski okrug - 69 Novi Pazar - 43
Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca - Novi Pazar, okrug - 21, 45-47
39, 42, 70, 140
Kraqevina Srbija v. Srbija W
Kraqevo - 79 Wujork - 84
Krtok, selo - 173
Krupaw - 41 O
Krupaw, okrug - 64 Obrenovac - 159
Kru{evac - 19, 21, 30, 43, 44, 53, 65, 77, Obrenovac, srez - 31, 37
83, 119 Ora{ac - 100
Kru{evac, okrug - 21, 53 Or{ava - 191
Krf - 76, 78, 83, 99, 140, 169, 190 Ohrid - 169
Kumanovo - 179
Kur{umlija - 41, 76, 173-177 P
Kur{umlijski srez - 27 Pariz - 18, 39, 70, 161
Pek - 59
L Petkovica, selo - 41
Lepenica - 146 Pe} - 178
Leskovac - 67 Pikadili - 168
Le{nica, selo - 40, 163 Pirotski okrug - 21, 27
Loznica - 41, 164 Podgorina - 59
Podriwe - 18, 59 T
Podrinski okrug - 63, 64, 122 Ta{majdanska jama - 165
Poàrevac - 143 Temi{var - 191
Poàreva~ki okrug - 21, 28, 69 Terazije - 129
Pomoravqe - 59 Timok - 59
Posavina - 18, 40, 196 Toplica - 27, 40, 67, 175, 176, 181, 196
Prekora|a, selo - 41 Topli~ki okrug - 27, 59, 69, 71, 91, 122, 178
Prizren - 21 Top~ider - 134, 143
Prijepoqe - 43 Torlak - 143
Prijepoqe, okrug - 21, 45-47 Trst - 149
Prilep - 169
Pri{tina - 21, 173 ]
Prwavor - 40, 41 ]uprija - 20, 185, 186, 189
Prokupa~ki srez - 27 ]uprijski okrug - 21, 42
Prokupqe - 21, 41, 177, 178, 180
Prolom planina - 172 U
Ub, srez - 31, 37
R Uìce - 19, 30, 43, 44, 53, 79, 83
Radan, planina - 172 Uìce, okrug - 21, 56
Radomir - 68
Ranilovi}i - 101 F
Rekovac, srez - 21 Francuska - 11, 107, 145, 169, 189, 192
Ribare, selo - 41
Rugovska klisura - 178 H
Rudnik - 40 Haxi Popovac - 141
Rumunija - 143, 150, 169, 191 Hercegovina - 169
Rusija - 107, 145, 168 Hrvatska - 149
S
Sava - 122, 146, 162, 168, 191, 193 C
Samokovo, planina - 174, 175 Cer - 40
Seres - 169 Crna Gora - 19, 78, 149
Sjediwene Ameri~ke Dràve v. Amerika
Skadar - 19 ^
Skopqe - 21, 178, 179, 180, 191 â~ak - 19, 43, 44, 53, 77, 79, 197
Slavija - 166 â~ak, okrug - 21
Slovenija - 149 ûbura - 167
Smederevo - 19, 30, 43, 44, 53, 76, 128
Smederevo, okrug - 21, 53 [
Smederevska Palanka - 64 [abac - 30, 31, 41-44, 83, 122, 128, 129,
Solun - 13, 111, 169, 190 145, 146, 162-164, 166, 197
Sofija - 67, 68 [abac, okrug - 21, 53
Srbija - 9-15, 17-20, 22, 25-30, 38, 39, 42, [vajcarska - 11, 107, 145, 190, 204
44, 47, 50, 53, 55-57, 59-62, 64, 69-77, 79, 83, [tip - 169
85, 86, 89-91, 96-99, 104-107, 115, 116, 118, [umadija - 59, 162
128, 129, 131, 136-138, 145, 146, 148-151,
154-156, 159-161, 163, 167, 169, 170, 173, 180,
183, 185, 186, 188-190, 192, 193, 196-204
Srem - 165
Stari Vlah - 59
Stig - 59
Stojnik, selo - 100, 101
IMENSKI REGISTAR
A
Avakumovi} Jovan - 20 Begovi}, porodica - 171, 172
Avramovi} Mihailo - 83, 89 Begovi} Dimitrije - 171, 172
Aksentijevi} Gligorije - 181 Begovi} Koviqka, k}i Dimitrija Bego-
Aleksi} Jovan, kmet sela - 181 vi}a - 171
Aleksi} Marjan, mitraqezac - 181 Begovi} Milovan, sin Dimitrija Bego-
Andrejevi} Sevdelin - 67 vi}a - 171
Anica - 15 Begovi} Milosava - 171, 172
Aran|elovi}, porodica - 183-188, 191 Begovi} Milutin, sin Dimitrija Bego-
Aran|elovi} An|a, k}i Nikolina - 183, vi}a - 171
184, 188 Begovi} Miodrag, sin Dimitrija Bego-
Aran|elovi} Jovan, sin Nikolin - 183, vi}a - 171
188, 191, 192 Beogra|ani - 50, 74, 81, 82, 111, 133, 139,
Aran|elovi} Miodrag, sin Nikolin - 141, 165, 166
183, 185 Bjelajac Mile - 190
Aran|elovi} Nada, k}i Nikolina - Bjelica Radovan - 67
183, 188 Blagojevi} @ivan - 101
Aran|elovi} Natalija, ro|ena Bajalo- Blagojevi} Filip - 101
vi}, èna Nikolina - 136, 183-193 Bonfanti \ovani, austrougarski
Aran|elovi} Nikola, major - 183, 184, vojnik - 112
186, 188-193 Bori} \ur|e - 101
Aran|elovi} Predrag, sin Nikolin - Bo{e Pol di - 168
183, 184, 188, 191, 192 Britanci - 168
Arbanasi (Albanci, Arnauti) - 45, 47, Bugari - 21, 26, 27, 42, 67-69, 98, 118, 122,
98, 173 148, 172, 174-177, 181
Austrijanci - 26, 40, 98, 111, 146, 155, Bulaji} Jovan, ~etovo|a - 177
158, 160, 162 Burijan I{tvan, baron, ministar spo-
qnih poslova Austro-Ugarske - 21, 75, 79
B
Bajalovi}, porodica - 184, 189 V
Bajalovi} Anka, k}i Qubomirova - Veqkovi} Vojislav, dr, predsednik
184, 189 Beogradske op{tine - 83, 140
Bajalovi} Dimitrije, sin Qubomirov - Vitman, {ef beogradske policije - 114
184, 185, 189, 190 Vojinovi}, porodica - 189, 190
Bajalovi} Dragoqub, sin Qubomirov - Vojinovi} Dimitrije, sin Jovanov - 189
184, 189, 190, 193 Vojinovi} Dragoqub, sin Jovanov - 189
Bajalovi} Qubomir, otac Natalije Vojinovi} Zorka, k}i Jovanova iz prvog
Aran|elovi}, potpukovnik - 184 braka - 189, 190
Bajalovi} Marija, majka Natalije Aran- Vojinovi} Ilija, sin Jovanov - 189, 190
|elovi} - 184, 185, 187, 189 Vojinovi} Jovan - 189, 190
Bajalovi} Mom~ilo, sin Qubomirov - Vojinovi} Kosta, sin Jovanov iz prvog
184, 189, 190, 193 braka - 189
Bajalovi} Natalija, k}i Qubomirova - 184 Vojinovi} Mariola, ro|ena Popovi},
Barbi Anri, francuski novinar - 145, usvojena u porodicu Bajalovi}, druga
146, 152, 153, 165 èna Jovanova - 184, 190
Vojinovi} Natalija - 189, 190 Jeli~i}, porodica - 143
Vojinovi} Sofija, prva èna Jovanova Jovanka - 15
- 189 Jovanovi} Vojislav M, dr - 161
Vukosavqevi} Sreten - 89 Jovanovi} Darinka - 101
Vuleti} Aleksandra - 10, 60, 85 Jovanovi} Dragoqub - 103
Vu~eti}, doktor - 155 Jovanovi} Milosav Q. - 101
Jovanovi} Tatomir - 101
G Jovanovi} êdomir M. - 101
Garnie, lekar - 168 Jokovi} Natalija - 101
Ga{evi} Miloje - 172 Jokovi} Sre}ko - 101
Grbovi} Cvetko - 172 Jugovi}i, bra}a - 96
Gruji} Radomir - 143 Juri{i}-[turm Pavle, general - 20
Grci - 170
Gudovi} Steva, sudija, biv{i okru`ni K
na~elnik - 76 Kalman Ahil, profesor - 76
Kara|or|e Petrovi}, vo`d - 96
D Kara|or|evi} Aleksandar, regent - 170
Damert Rudolf (Dammert Rudolf) - 48 Kara|or|evi} \or|e, princ - 143
Dimitrijevi} Dimitrije, ~etni~ki Kara|or|evi} Petar, srpski kraq - 136
vojvoda - 177 Katani} Danilo, u~iteq - 76
Dobri~i} Danica - 101 Katani} Maga, udovica u~iteqa
Dobri~i} Svetozar - 101 Danila Katani}a - 76
Dra{ki} Marija - 88 Katarina - 15
Kati} Bojana v. Miqkovi}-Kati} Bojana
\ Kati} Zorka - 112
\okovi} Milan - 114, 116 Kaclerovi} Tri{a - 141
\or|evi} Manojlo, otac Dragiwe Mla- Kerhnave Hugo (Kerchnawe Hugo), puko-
denovi} - 180 vnik, {ef general{taba vojno-generalnog
\or|evi} Nevena, majka Dragiwe guvernera - 141, 204
Mladenovi} - 180 Kraqevi} Marko - 117
\or|evi} Tihomir - 94 Kreki} Bogdan, bosanski socijalista - 112
Kovin~i}, gospo|ica - 141
E
L
Englezi - 149, 170
Lazarevi} Luka - 80, 130, 136
Lazi} \or|e - 80
@ Lap~evi} Dragi{a, prvak srpske
@ivkovi} @ivadin - 101
Socijaldemokratske partije - 19, 20, 55,
@ivkovi} Milica - 101
79, 97, 98, 136
@ivojinovi} Dragoqub - 170
Lackovi} Darinka, u~iteqica - 116
Ledineg Julius, civilni komesar
I Okru`ne komande - 46
Ivan~i} Desanka - 112
Leki} @ivana - 101
Ikonija, èna Mladenova - 178
Leki} Qubomir - 101
Isi} Mom~ilo - 39, 41, 67, 69-71, 74, 89,
Lozani} Simi}, vo|a misije u SAD - 69
99, 104, 122, 124, 125
Italijani - 112, 170
M
Ma|ari - 40
J Mazi} Milan, vojnik - 157
Jang, ameri~ki vice-konzul - 167
Makenzen August fon, nema~ki feld-
Jankovi} Milutin - 100
mar{al - 19
Jankovi} Stanojka - 100
Mari} Bora, drogerista - 76
Jevreji - 45, 46, 160
Mari} Pantelija, kmet - 41
Marjanovi} Vidosava - 101 Mladenovi} Darinka, k}i Ilijina - 179
Marjanovi} Draga - 101 Mladenovi} Dobrija, k}i Ilijina -
Markovi} Jovanka - 101 179, 181
Markovi} Milan - 100 Mladenovi} Dragiwa, ro|ena \or|evi},
Markovi} Milovan - 101 èna Svetislavqeva - 178-180, 182
Markovi} Predrag - 43, 50, 128, 131, 137, 140 Mladenovi} Dragoqub, sin Pavlov - 179
Mar{i}anin Boò - 20, 79 Mladenovi} \or|e, sin Jovan~in - 178, 179
Mati} Gaja, upravnik po{te u Mladenovi} \ur|a, k}i Jovan~ina - 178
Obrenovcu - 159 Mladenovi} @ivko, sin Lukin - 182
Miliki} Du{an - 43 Mladenovi} Ilija, sin Jovan~in - 178-
Miln Berkli, engleski admiral - 169 180, 182
Milovanovi}, porodica - 173, 174, 177 Mladenovi} Jana}ko - Ja}ko, sin Mla-
Milovanovi} Ivan, sin Kostin - 173- denov - 178
175, 177 Mladenovi} Jelena, k}i Jovan~ina - 178
Milovanovi} Ilija, brat Kostin - 175 Mladenovi} Jelena, k}i Ilijina - 179
Milovanovi} Milan, sin Kostin - 173-177 Mladenovi} Jovan~a, sin Mladenov - 178
Milovanovi} Milica, k}i Kostin - Mladenovi} Luka, sin Jovan~in - 178-182
173, 174, 177 Mladenovi} Qubomir, sin Ilijin - 179
Milovanovi} Milovan, otac Kostin - 173 Mladenovi} Marija, èna Ilijina -
Milovanovi} Milovan, sin Kostin - 178, 179, 182
173, 174, 177 Mladenovi} Mileva, k}i Jovan~ina - 178
Milovanovi} Persida, majka Kostina - 173 Mladenovi} Milivoj, sin Pavlov - 179
Milovanovi} Savka, snaha Kostina - 175 Mladenovi} Milica, èna \or|eva -
Milovanovi} Sofija, ro|ena Milo- 178, 179
savqevi}, èna Kostina - 173-177 Mladenovi} Milica, èna Pavlova -
Milovanovi} Pe}anac Kosta, ~etni~ki 178-182
vojvoda - 173-177 Mladenovi} Natalija, èna Lukina -
Milojevi} Predrag - 117, 118 178-182
Milojevi}i, bra}a - 118 Mladenovi} Pavle, sin Jovan~in - 178, 179
Milosavqevi}, porodica - 173 Mladenovi} Petkana, èna Jovan~ina -
Milosavqevi} Aleksandra, sestra Sofije 178-182
Milovanovi} - 173 Mladenovi} Prokopije, sin Lukin -
Milosavqevi} Jovan, otac Sofije 179, 181
Milovanovi} - 173 Mladenovi} Radomir, sin Lukin - 179
Milosavqevi} Nikosava, sestra Mladenovi} Ran|el, sin Svetisavqev -
Sofije Milovanovi} - 173 178, 179
Milosavqevi} Tomanija, majka Sofije Mladenovi} Svetislav, sin Jovan~in -
Milovanovi} - 173 178-180
Milo{ Obili} - 96, 117 Mladenovi} Tanasije - Tasa, sin
Miqkovi}-Kati} Bojana - 30, 47, 56, 72, 109 Mladenov - 178
Miodragovi} Jovan - 12, 140 Mladenovi} Todor, sin Pavlov - 179
Mitrovi} Andrej - 41-44, 46, 54, 104, 122 Mladenovi} Todora, k}i Jovan~ina - 178
Mihajlovi} Slavka, lekar - 48, 110, 115, Mladenovi} Cveta, k}i Ilijina - 179
129, 131, 139 Mi{i} Miodrag, herihter beogradski - 141
Mi{i} @ivojin, vojvoda - 151
Mladen - 178 N
Mladenovi}, porodica - 178-182 Nemci - 143, 149, 170
Mladenovi} Boìca - 9, 42, 69, 75-77, 84, Nikolajevi} Boìdar, profesor - 12,
89, 105, 110, 111, 115, 127, 130, 132, 134, 76, 76, 142
172, 173, 175-177, 189, 190 Nikoli}-Ristanovi} Vesna - 89
Mladenovi} Boàna, k}i Lukina - 179 Nikolova Maja - 108
Mladenovi} Vitomir, sin Pavlov - 179
O Sekuli} Isidora, kwièvnica - 96, 97, 127
Obrenovi} Aleksandar, srpski kraq - 77 Se~ewi I{tvan, grof, predstavnik
Obrenovi} Milan, srpski kraq - 184 Ministarstva inostranih poslova
Austro-Ugarske u Srbiji - 78, 79
P Simi} Veqko - 101
Pavlovi} Jeremija - 61 Sondenmajer, pukovnik, hirurg - 155
Pavlovi} Mom~ilo - 173 Spalajkovi}, gospo|a - 184
Palmer Ferenc, u~iteqica - 116 Spasi} @ivomir - 128
Pa{i} Nikola, predsednik vlade - 70 Srbi - 11, 15, 20-22, 25, 40, 41, 45, 47, 55,
Peri} @ivojin, profesor Univerziteta 65-68, 77, 82, 104, 111, 112, 118, 119, 121,
- 140 127, 128, 131, 137, 141-143, 145-148, 150,
Peri{i} Miroslav - 107 153, 158, 163, 166, 167, 169, 170, 172, 179,
Peri{i} Mladen - 101 180, 185, 191, 193, 202
Perovi} Milivoje - 171, 172 Sre}kovi} Mili} - 101
Petrovi} V. - 94 Sr{ki}, gospo|a - 184
Petrovi} @ivan - 11 Stamenkovi} Leposava - 101
Pe}anac Kosta v. Milovanovi} Pe}anac Stamenkovi} Milo{ - 101
Kosta Stankovi} Borisav (Bora), kwièvnik
Popovi} Qubodrag - 30, 43, 56 - 78, 135, 136, 143
Popovi}-Obradovi} Olga - 88 Stanojevi}, poru~nik - 149
Proti} Sofija, u~iteqica - 76 Star~evi} Gospava - 100
Puri} Dragana - 15 Star~evi} Radoje - 100
Stevovi}, porodica - 143
R Stefan Uro{ IV Du{an, srpski kraq i
Radenkovi} Mara - 116, 129, 142, 144 car - 151
Radojevi} Mijat - 172 Stojanovi} Kosta, predsednik Ekonomsko-
Radosavqevi} Radomir - 177 finansijske i saobra}ajne sekcije na
Radosavqevi} Rajko - 101 Mirovnoj konferenciji u Parizu - 70
Radosavqevi} Trifun - 100 Stojan~evi} Vladimir - 30, 70
Radulovi} Vladimir - 101
Radulovi} Gedeon, apotekar - 76 T
Radulovi} Qubica - 101 Tamara - 169
Rajs Ar~ibald, dr - 40, 41, 148, 153, 156- Tolstoj Lav - 157
159, 165-169 Tomi} J. - 94
Raki} Zorka, u~iteqica - 110 Trgov~evi} Qubinka - 107
Raoni} Mihajlo - 172 Tripkovi} \oko - 18
Remen Adolf fon, vojno-generalni gu- Trnavac Nedeqko - 108
verner - 82 Trubrix Ernest, engleski admiral -
Ribarac Stojan - 20 169, 170
Rid Xon, ameri~ki novinar - 18, 129, 145, Turovi} Dobrosav - 171, 172
146, 148-150, 152, 155, 158-164, 168 Turci - 21, 45, 47, 98, 168, 173
Risti} Milutin, kapetan - 76 U
Risti} Raka, „birgermajster“ - 76 Ulmanski Sava, {ef odseka za Srbiju
Robinson Bordman, ameri~ki novinar - Nau~nog komiteta za ratnu privredu - 12
145, 168
F
Romanov Nikola II, ruski car - 151
Franc Jozef I, austrougarski car - 129,
Rumuni - 191
136, 151
Rusi - 112, 169, 191
Franc Ferdinand, nadvojvoda - 162
Francuzi - 149, 168, 170, 191
S Fridrih, erchercog, glavnokomanduju}i
Savi} Radmila - 12, 136
austrougarske vojske - 64, 199
Salis-Sevis - 115
Fric, austrijski zarobqenik, kelner - 168
H
Hecendorf Konrad fon, general - 115
C
Cigani - 160
Ciner Franc, {tapski lekar aus-
trougarske vojske - 138
[
[ap~ani - 163
[vabe v. Nemci
[qivi}, kom{ija porodice Aran|elovi}
- 186, 191
[pani} Mihailo - 62
[turceneger Katarina Klara (Sturzen-
egger C.) - 55, 146, 147, 154, 155, 157-159
[umadinci - 153
Boìca Mladenovi}
PORODICA U SRBIJI U PRVOM SVETSKOM RATU
Izdava~
Istorijski institut Beograd
Za izdava~a
Dr Tibor @ivkovi},
direktor Istorijskog instituta
Lektura i korektura
Melita @ivkovi}
Registar
Slavica Merenik
Prevod rezimea
Veselin Kosti}
Sekretar Redakcionog odbora

Sneàna Risti}
Kompjuterska priprema za {tampu

Slobodan Simi}
[tampa
îgoja {tampa
Studentski trg 13, Beograd
e-mail: chigoja@eunet.yu
Tira`
500 primeraka
ISBN 86-7743-056-3
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
94 (497.11) "1914/1918"
316.356.2 (497.11) "1914/1918"
314.1 (497.11) "191"
305-055.2 (497.11) "1914/1918"
MLADENOVI], Boìca
Porodica u Srbiji u Prvom svetskom ratu / Boìca

Mladenovi} ; urednik Tibor @ivkovi}. [registar Slavica
Merenik] - Beograd: Istorijski institut, 2006 (Beograd:
îgoja {tampa). - 220 str. : tabele ; 25 cm. + (Posebna izdawa
/ Istorijski institut ; kw. 51)
Na spor. nasl. str. : The Family in Serbia in the First World War
- Tira` 500. - Napomene i bibliografske reference uz
tekst. - Summary. - Bibliografija : str. 215-220. - Registri.
ISBN 86-7743-056-3
a) Porodica - Srbija - 1914-1918 b) @ene - Srbija - 1914-1918

c) Prvi svetski rat - 1914-1918 d) Srbija - stanovni{tvo -
1914-1918 e) Srbija - Dru{tvena istorija - 1914-1918
COBISS.SR-ID 129435404

Porodicau Srbijiu Prvom Svetskom Ratu

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Porodicau Srbijiu Prvom Svetskom Ratu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BO@ICA MLADENOVI]

THE FAMILY IN SERBIA

prof. dr Dragoqub @ivojinovi}

Objavqivawe ove kwige finansijski je pomoglo

MINISTARSTVO NAUKE I ZA[TITE @IVOTNE SREDINE

SRBIJA U PRVOM SVETSKOM RATU 17

SVAKODNEVNI @IVOT 121

Seoska porodica 121

STRANCI O SRBIMA 145

SRPSKE PORODICE 171

SPISAK IZVORA I LITERATURE 215

prou~avawa. Tema, istorija porodice je do`ivela promenu i u

ekonomskih i dru{tvenih odnosa sporije razvijala. Gradska porod-

sekundarnih izvora zna~ajna je memoarska gra|a, publikovana u

okon~awu, dok su se}awa jo{ bila sve`a, verno odslikavaju

broja mu{karaca i `ena. Posebno je bio veliki gubitak mla|ih,

Prvi svetski rat je bio veliki i nezaobilazan doga|aj u

a stanovni{tvo je ubijano ili je spas potra`ilo u bekstvu.7 Dr`avna

nalagali su prikupqawa novih vojnih obveznika. Do prole}a 1915.

pa odlazila daqe. Ipak se mnogobrojni begunci zadr`avaju; mnogi

wihovih trupa i{la je tako da su Elbasan, \akovica i Kosovska

na zaposednutom podru~ju. U ~lanu 43 Pravilnika jasno je odre|eno

nov~anih, kazne zatvora, internirawa, odvo|ewa u taoce, do smrtne

Prou~avawe demografskih prilika neke dr`ave u ratu je

velikim prirodnim prira{tajem. Nastradali su ve}inom bili

okupacionog podru~ja, ne mo`e se osporiti da su `ene ~inile

mati~nih kwiga. Materijali prikupqeni popisom oblasti Vojno-

Broj stanovnika 1910. godine 1916. godine

Severni okruzi 1,568.048 1,218.207

Upore|uju}i podatke iz srpskog popisa iz 1910. godine,20 sa

lica za teritorije koje su bile u granicama Srbije do 1912. godine

procenila ukupne gubitke stanovni{tva na 22,3 odsto, ali je taj po-

Kamenica 13.527 12.997 26.524 8.136 12.153 20.289

Spisak ro|enih nudi podatke o broju ro|enih beba.24

Bra~na Vanbra~na Ukupno Blizanci Mrtvoro|ena

UKUPNO 755 715 73 70 828 785 20 20 8 3

Izvor: AS, VGG, XIV/76

Spisak umrlih25 sadr`i podatke o broju osoba koje su pre-

Broj umrlih Uzroci smrti Nasilna smrt

Meseci Inf. Druge Samo-

Januar 253 133 120 30 36 22 162 0 1 2

Izvor: AS, VGG, XIV/76

178, a najve}i broj - 1229 lica od „drugih“ oboqewa. Od nasilne

Izvor: AS, VGG, XIV/76.

Podaci o broju ven~awa26 pokazuju da je na teritoriji

Na osnovu izvorne gra|e iz Haus-Hoff und Staats Archiv-a u Be~u

Godine starosti Mu{karci @ene Ukupno

Izvor: HHStA, PA, K. 975.

Podaci da su u 1916. godini ro|ene 1.653 bebe, a umrlo 1.945

Kada se analiziraju demografske pojave u srpskom selu za

U Prvom svetskom ratu seosko stanovni{tvo do`ivelo je

su primetili sr~anost i hrabrost srpskog seqaka koji je u velikoj

su izgorela /.../ U ovom zlosre}nom Prwavoru, ne vidi se ni{ta

narodnog predstavni{tva Kraqevine SHS 1919. godine je u svom

Pred rat su `ene u najve}im gradovima Srbije ~inile mawinski

Austrougarski organi vlasti popisali su i stanovni{tvo

znamo kojih, veroispovesti). U okrugu Kosovska Mitrovica bilo

pravoslavci rimokatolici grkokatolici protestanti muslimani ostali ukupno

ukupno 91.85 0.26 0.10 0.04 7.46 0.00 100

Izvor: AS, VGG, XX/102, Beograd, 14. jul 1918.

U slede}oj tabeli prikazali smo versku pripadnost stanovni-

Izvor: AS. VGG, XX/102.

Iz tabele se prime}uje da je okupaciona vlast `iteqe tri