„Generalizovan anksiozni poremećaj- dijagnostika, terapija i dileme u kliničkoj praksi“-

Prof. dr Milan Latas

1. Generalizovani anksiozni poremećaj karakteriše stanje intenzivne i dugotrajne anksioznosti

koja se manifestuje (označiti pogrešno)

(a) patološkom brigom,

(b) strepnjom,

(c) iščekivanjem negativnog događaja

(d) halucinacijama*

(e) uznemirenošću i napetošću

2. Osnovni element psihopatologije koji karakteriše GAP je stanje

(a) napetosti i uznemirenosti pri čemu se ne javljaju somatski simptomi anksioznosti

(b) napetosti i uznemirenosti pri čemu se javljaju somatski simptomi anksioznosti*

(c) mirno stanje pri čemu se javljaju somatski simptomi anksioznosti

3. Simptomi kod GAP predstavlja

(a) značajnu tegobu i ne uzrokuje probleme u svakodnevnom funkcionisanju.

(b) prednost.

(c) značajnu tegobu i uzrokuje probleme u svakodnevnom funkcionisanju.*

4. Generalizovani anksiozni poremećaj se vrlo često sreće, kako u opštoj tako i u kliničkoj
populaciji, a smatra se da je jedan od najučestalijih anksioznih poremećaja. Većina ukazuje da se
prevalenca generalizovanog anksioznog poremećaja u opštoj populaciji kreće u rasponu od

(a) 1% do 6%

(b) 3% do 25%

(c) 30% do 60%

(d) 3% do 6% *

5. GAP se češće javlja kod

(a) žena , i to u odnosu 2 do 3 prema 1 *

(b) muškaraca , i to u odnosu 2 do 3 prema 1

(c) nema polnih osobenosti

6. Generalizovani anksiozni poremećaj se češće javlja u (označiti pogrešno)

(a) urbanoj populaciji,

(b) kod udovica/udovaca,

(c) male dece*

(d) razvedenih i rastavljenih,

(e) nezaposlenih

7. Pacijent sa generalizovanim anksioznim poremećajem najčešće

(a) ne traži medicinsku pomoć*

(b) uvek traži pomoć

(c) pruža pomeć kome treba

8. Najveći broj pacijenata sa generalizovanim anksioznim poremećajem, najčešće…

(a) nije adekvatno dijagnostikovano i, u skladu sa time, uvek je adekvatno lečeno

(b) nije adekvatno dijagnostikovano i, u skladu sa time, nije adekvatno lečeno *

(c) adekvatno dijagnostikovano i, u skladu sa time, nije adekvatno lečeno

(d) adekvatno dijagnostikovano i, u skladu sa time, adekvatno lečeno

9. Većina pacijenata svojim lekarima opšte medicine žali na

(a) bol kao primarni problem*

(b) brigu kao primarni problem

(c) sumnju kao primarni problem

(d) napetost kao primarni problem

10. Pacijenti se često javljaju za pomoć zbog komplikacija generalizovanog anksioznog

poremećaja koje se javljaju u njegovom hroničnom toku i koja imaju dominantniju simptomatologiju
na primer…. (označi pogrešno):

(a) depresija, *

(b) problemi sa supstancama

(c) briga
11. Prema DSM klasifikaciji, patološka briga je ključni element generalizovanog anksioznog
poremećaja. Nju karakteriše

(a) povremena anticipacija (“razmišljanje unapred”) negativnih ishoda svakodnevnih životnih

situcija.

(b) stalna anticipacija (“razmišljanje unapred”) negativnih ishoda svakodnevnih životnih

situcija.*

(c) stalna anticipacija (“razmišljanje unapred”) lepih ishoda svakodnevnih životnih situcija.

12. Osobe sa patološkom brigom su obuzete neprestanim razmišljanjem o tome šta će

(a) dobro da se dogodi u ondosu na svakodnevne životne okolnosti

(b) lepo da se dogodi u ondosu na svakodnevne životne okolnosti

(c) loše da se dogodi u ondosu na svakodnevne životne okolnosti*

(d) loše da se dogodi u ondosu na ranije životne okolnosti

13. Prema Albertu Elisu hronična briga se održava uverenjem

(a) da ako nešto lepo može da se desi, osoba treba da brine na vreme i da bude stalno na
operezu zbog moguće opasnosti.

(b) da ako nešto opasno može da se desi, osoba treba da brine na vreme i da bude stalno na
operezu zbog moguće opasnosti. *

(c) da ako nešto opasno može da se desi, osoba ne treba da brine na vreme i da bude stalno na
operezu zbog moguće opasnosti.

14. Patološku brigu, potom, karakterišu i specifični oblici zaštitnog ili izbegavajućeg ponašanja.
Zaštitno ponašanje je ono ponašanje koje se primenjuje sa ciljem da se

(a) pojača intetnzitet anksioznosti, tj. ono ponašanje kojim se osoba “štiti” od prevelike
anksioznosti.

(b) uveća intetnzitet anksioznosti, tj. ono ponašanje kojim se osoba “štiti” od prevelike
anksioznosti.

(c) smanji intetnzitet anksioznosti, tj. ono ponašanje kojim se osoba “štiti” od prevelike
anksioznosti. *

(d) intenzivira intetnzitet anksioznosti, tj. ono ponašanje kojim se osoba “štiti” od prevelike
anksioznosti.
15. Patološka briga najbolje da se razume u izrazu:

(a) “Daj, Bože, šta ti majka misli!”.

(b) “Ne daj, Bože, šta ti majka ne misli!”.

(c) “Ne daj, Bože, šta ti majka misli!”. *

(d) “Daj, Bože, šta ti majka ne misli!”.

16. Prema Međunarodnoj klasifikaciji bolesti, ključni element psihopatologije generalizovanog

anksioznog poremećaja je pojava

(a) Napetosti i uznemirenosti. *

(b) Brige i strepnje

(c) Depresije

(d) Alkoholizma

17. Napetost i uznemirenost mogu da budu simptomi koji nejčešće

(a) prate patološku brigu *

(b) nikad ne idu zajedno

(c) se ne javljaju nikada

18. Napetost i uznemirenost ima hroničan tok, odnosno, može da traje

(a) dugo vremena uz manje ili veće oscilacije*

(b) samo kratko

(c) uz lekove uvek

19. GAP je praćen telesnim manifestacijama

(a) hipoaktivnog vegetativnog nervnog sistema

(b) hiperaktivnog vegetativnog nervnog sistema *

(c) hiperaktivnog centranog nervnog sistema

20. Kao posledice napetosti, javljaju se: (označiti pogrešno)

(a) umor,

(b) nesanica,

(c) dobar san *

(d) teškoće u koncentraciji…

21. Ukoliko su u kliničkoj praksi posumnja na postojanje generalizovanog ansioznog poremećaja

dovoljno je da se postave dva kratka pitanja koja, sa velikom verovatnoćom, mogu da upute na
dijagnozu ovog poremećaja:

(a) Da li svakodnevno ne brinete više nego što želite? i Da li ste svakodnevno jako uznemireni i
to ne možete da prekinete?

(b) Da li svakodnevno brinete više nego što želite? i Da li ste svakodnevno jako opšteni i to ne
možete da prekinete?

(c) Da li svakodnevno brinete više nego što želite? i Da li ste svakodnevno jako uznemireni i to
ne možete da prekinete? *

(d) Da li svakodnevno ne brinete više nego što želite? i Da li ste svakodnevno jako opušteni i to
ne možete da prekinete?

22. Cilj lečenja pacijenata sa generalizovanim anksioznim poremećajem je da se

(a) uklone povremeni znaci i simptomi poremećaja, a pre svih simptomi patološke brige i
simptomi napetosti

(b) uklone samo neki znaci i simptomi poremećaja, a pre svih simptomi patološke brige i
simptomi napetosti

(c) uklone svi znaci i simptomi poremećaja, a pre svih simptomi patološke brige i simptomi
napetosti*

23. Farmakoterapija generalizovanog anksioznog poremećaja bazira se na opštim principima

lečenja pacijenata sa anksioznim poremećajima koji su predstavljani u uvodnem delu. To
podrazumeva da se primenjuju lekovi:

(a) koji su se pokazali kao neefikasni u ostvarivanju ciljeva lečenja – uklanjanju simptoma
osnovnog (na primer generalizovanog anksioznog) poremećaja i komorbidnih poremećaja (na primer
depersija)

(b) koji su se pokazali kao efikasni u ostvarivanju ciljeva lečenja – uklanjanju simptoma
osnovnog (na primer generalizovanog anksioznog) poremećaja i komorbidnih poremećaja (na primer
depersija)*

(c) koji su se pokazali kao efikasni u delimičnom ostvarivanju ciljeva lečenja – uklanjanju
simptoma osnovnog (na primer generalizovanog anksioznog) poremećaja i komorbidnih poremećaja
(na primer depersija)

24. Pregabalin se pokazao kao

(a) izuzetno neefikasan lek u terapiji pacijenata sa generalizovanim anksioznim poremećajem.

(b) izuzetno efikasan lek u terapiji pacijenata sa generalizovanim anksioznim poremećajem. *

(c) izuzetno pogrešan lek u terapiji pacijenata sa generalizovanim anksioznim poremećajem.

25. Kliničke studije ukazuju da je prgabalin efikasan i u uklanjanju

(a) kognitivnih i blagih simptoma anksiznosti

(b) samo somatskih simptoma anksiznosti

(c) samo kognitivnih simptoma anksiznosti

(d) kognitivnih i somatskih simptoma anksiznosti*

26. Dobra osobina pregabalina je

(a) to što ima jake sporedne efekte koje pacijenti lako podnose.

(b) to što ima blage sporedne efekte koje pacijenti lako podnose i to što ne može uspešno i
sigurno da se kombinuje sa drugim lekovima koji se koriste kod pacijenata sa generalizovanim
anksioznim poremećajem.

(c) to što ima blage sporedne efekte koje pacijenti lako podnose i to što može uspešno i sigurno
da se kombinuje sa drugim lekovima koji se koriste kod pacijenata sa generalizovanim anksioznim
poremećajem. *

27. Na osnovu kliničkog iskustva i kliničkih studija, a na bazi potvrdjene efikasnosti i

najbenignijeg profila neželjenih dejstava, preporuka je da se pacijenti sa generalizovanim anksioznim
poremećajem tretiraju (označiti pogrešno)

(a) nekim lekom iz grupe SSRI antidepresiva

(b) nekim lekom iz grupe iz grupe SNRI antidepresiva

(c) vitaminima *

(d) pregabalinom

28. Nije preporučeno da se pacijenti sa generalizovanim anksioznim poremećajem tretiraju

(a) Beta blokatori (propranolol) *

(b) nekim lekom iz grupe SSRI antidepresiva

(c) nekim lekom iz grupe iz grupe SNRI antidepresiva

(d) pregabalinom
29. SSRI i SNRI antidepresivi imaju prednost u odnosu na lekove iz druge linije tretmana pri

(a) neizraženijim kognitivnim (psihičkim) simptomima kao i kada postoji komorbidna depresija.

(b) izraženijim kognitivnim (psihičkim) simptomima kao i kada ne postoji komorbidna depresija.

(c) izraženijim kognitivnim (psihičkim) simptomima kao i kada postoji komorbidna depresija.*

(d) ne izraženijim kognitivnim (psihičkim) simptomima kao i kada ne postoji komorbidna

depresija.

30. Na šta ukazuju kliničke studije i dugogodišnje iskustvo ukazali u lečenju pacijenata sa
anksioznim i fobičnim poremećajima?

(a) da su benzodijazepinski anksiolitici efikasni *

(b) da su benzodijazepinski anksiolitici nisu efikasni

(c) da su benzodijazepinski anksiolitici štetni

(d) da su benzodijazepinski anksiolitici efikasni samo pre podne

31. Koji benzodijazepini se najčešće koriste kod nas? (označiti pogrešno)

(a) alprazolam,

(b) bromazepam,

(c) citalopram *

(d) lorazepam

32. Kada benzodijazepini imaju prednost

(a) pri izraženim somatskim simptomima anksioznosti i problemima sa spavanjem*

(b) pri ne izraženim somatskim simptomima anksioznosti i problemima sa spavanjem

(c) nikada

(d) pre podne

33. Kakvo doziranje ovih lekova mora biti?

(a) postepeno do redukcije simptoma anksioznosti*

(b) naglo

(c) ponekad

(d) nikad
34. U početku tretmana treba voditi računa o

(a) mogućoj pojavi preterano sedativnog efekta*

(b) mogućoj pojavi gorušice

(c) mogućoj pojavi upale

(d) mogućoj pojavi znojenja

35. Benzodijazepini mogu da uslove pojavu značajne motoričke problematike poremećaj

koordinacije kretanja, (označiti pogrešno)

(a) oslabljeni refleksi prilikom vožnje automobila i

(b) oslabljeni refleksi prilikom upravljanja mašinama

(c) ništa od nevedenog*

36. Pravilno doziranje benzodijazepina podrazumeva (označiti pogrešno)

(a) postepeno povećavanje doze do postizanja doze koja uklanja simptome

(b) Uzimanje doze bez značajnih neželjenih efekata

(c) redovno uzimanje više puta dnevno

(d) uzimanje ponekad*

37. Prekid terapije ovim lekovima treba da bude

(a) postepen, *

(b) prolongiranim smanjivanjem doze tokom nekoliko godina

(c) nagao

(d) da se ne prekida

38. Pozitivne karakteristike benzodijazepina

(a) Pojava terapijske zavisnosti

(b) Paradoksalni efekti: agitacija, agresivnost i suicidalnost

(c) Veliki potencijal zloupotrebe

(d) efikasnost *
39. Pregabalin je lek koji se primenjuje u lečenju (označiti pogrešno)

(a) Malarije*

(b) neuropatskog bola,

(c) kao dodatna terapija za parcijalnu epilepsiju

(d) nekih anksioznih poremećaja

40. Početna dnevna doza pregabalina iznosi

(a) 75–150 mg, podeljena u dve doze*

(b) 300 mg, podeljena u dve doze

(c) 600 mg, podeljena u dve doze

(d) 1000 mg, podeljena u dve doze

41. Pregabalin se primenjuje u doznom opsegu

(a) 150–600 mg dnevno *

(b) 10-15 mg dnevno

(c) 10-100 mg dnevno

(d) 100-3000 mg dnevno

42. Nedostaci pregabalina

(a) Nije efikasan kod shizofrenije*

(b) Efikasan kod GAP i socijalne fobije

(c) Bez zavisnosti

(d) Benigni neželjeni efekti

43. Prednosti pregabalina

(a) Siguran pri predoziranju i kombinovanju sa drugim lekovima*

(b) Nije efikasan kod paničnog poremećaja

(c) Nije efikasan kod depresije

(d) Ošamućenost, somnolentnost, ataksija, tremor

44. Neželjena dejstva kod primene pregabalina su obično (označiti pogrešno)

(a) traju ceo život +

(b) blagog do umerenog intenziteta,

(c) benigna po prirodi

(d) kratkog trajanja po uvođenju leka u terapiju

45. Kontrolisane kliničke studije i kliničko iskustvo su pokazali da je pregabalin efikasan u lečenju
pacijenata koji boluju od generalizovanog anksioznog poremećaja…

(a) u akutnoj fazi lečenja ali ne i u prevenciji relapsa

(b) u akutnoj fazi lečenja i u prevenciji relapse*

(c) samo u akutnoj fazi lečenja

(d) samo u prevenciji relapsa

46. Pregabalin ima prednost u odnosu na benzodijazepine zbog

(a) malog potencijala za zloupotrebu,

(b) malo verovatnog nastanka zavisnosti

(c) blagih apstinencijalnih simptoma prilikom obustave lečenja

(d) svega navedenog *

47. Negativni aspekt pregabalina je to što nije efikasan u terapiji

(a) paničnog poremećaja

(b) depresije

(c) svega navedenog*

48. Prednost u odnosu na primenu antidepresiva kod GAP jeste u tome što pregabalin

(a) brže deluje

(b) pokazao se efikasan i kod somatskih simptoma anksioznosti

(c) svega navedenog*

49. Primena antipsihotika kod pacijenata koji nemaju simptome psihotičnih se smatra

(a) Najboljim lečenjem

(b) Prvom linijom

(c) Vitium artis-om. *

50. Rezultati kliničkih studija koje ukazuju da propranolol

(a) jeste bio efikasan lek kod pacijenata sa anksioznošću

(b) nije bio efikasan lek kod pacijenata sa anksioznošću *

(c) povremeno bio efikasan lek kod pacijenata sa anksioznošću

(d) uvek bio efikasan lek kod pacijenata sa anksioznošću