VUK DRA<KOVI> — PODSE>AWA

SRPSKA RE^
 Biblioteka
SRPSKE RE^I

Urednik
Qiqana <op
 VUK
DRA<KOVI>

PODSE>AWA

Beograd, 2001.
Izgubih u tom nemiru
Drugove i sve galije.
Koji je sat u svemiru?
Dan ili pono}, {ta li je?
(Jovan Du_i}, „Pesma”)
 PREDGOVOR

U sagledavawu i valorizovawu „huka istorije” to-

kom posledwe decenije dvadesetog veka na jugosloven-
skim prostorima, decenije koja je jugoslovenskim naro-
dima, ali i Evropi, donela najdramati_nija isku{ewa
posle Drugog svetskog rata i rasplete _ije }e posledice
ose}ati nekoliko generacija, javni istupi Vuka Dra{-
kovi}a (govori, _lanci, pisma, intervjui) bi}e, zbog _i-
wenice da je on u tom periodu vodio najve}u opozici-
onu stranku u Srbiji i u_estvovao u svim va$nim zbi-
vawima, a jo{ vi{e zbog wegovog specifi_nog „ugla po-
smatrawa” qudi i doga|aja, inspirativna i nezaobi-
lazna istoriografska gra|a.
I u ideolo{kim stavovima, i u projektima preure-
|ewa dr$ave, i u definisawu nacionalne politike,
Vuk Dra{kovi} je, u tom periodu, uvek, uz jasna pola-
zi{ta i jasno formulisana $eqena ishodi{ta, stav-
qao nu$no ali (nepomirqiv antikomunizam, ali ne i
antikomunisti_ka histerija, rehabilitacija Dra$e
Mihailovi}a, ali ne i negacija uloge partizanskog po-
kreta u borbi protiv fa{izma, parlamentarna monar-
hija, ali i referendum o tome, re{avawe srpskog pita-
wa, ali u granicama mogu}eg u datim okolnostima, pri-
hvatawe svetske realnosti, ali uz o_uvawe dostojan-
stva i samobitnosti), {to mu je, u atmosferi „jedno-
stavnih istina”, u atmosferi ili-ili, _esto {tetilo
dnevno, uz dobitak na duge staze.
Najinteresantnija i najprovokativnija linija u we-
govom ukupnom delovawu svakako je spremnost (i sme-
lost) da, na osnovu informacija i analiza, _ak i kada
je informacija malo da bi analize bile pouzdane, an-
ticipira doga|aje i tokove zbiqe.

–5–
 Na Prvom saboru SPO, odr$anom 29. oktobra 1990.
godine, Vuk Dra{kovi} je upozorio prisutne i naj{i-
ru javnost da }e re$im u Srbiji, u obra_unu sa stran-
kom i sa wim li_no, pribegavati (i) atentatima i re-
$iranim saobra}ajnim nesre}ama.
Tu tada neobi_nu procenu (u zemqi je, na talasu ev-
ropske euforije zbog ru{ewa Berlinskog zida, vlada-
lo op{te mi{qewe da je „s komunizmom gotovo”, da „do-
lazi demokratija” i da }e na prvim vi{estrana_kim
izborima biti uspostavqen nov sistem) mnogi su, kao i
ve}inu ranijih i potowih Dra{kovi}evih procena,
propratili zajedqivim i omalova$avaju}im komenta-
rima.
Deset godina kasnije, na Ibarskoj magistrali i u Bu-
dvi, „neobi_na procena” se obistinila.
U trenutku kada je Vuk Dra{kovi} detektovao mogu-
}e dimenzije politi_kog terora vladaju}e elite, to je
imalo prizvuk fantastike, a u trenutku kada je detek-
cija Vuka Dra{kovi}a potvr|ena, to je delovalo kao u$a-
san doga|aj.
Taj neobi_ni luk (rigidno odbacivawe procena Vu-
ka Dra{kovi}a i wihovo kolektivno prisvajawa kada
se potvrde kao ta_ne) jedno je od najuo_qivijih obele$-
ja wegove politi_ke biografije.
Mogu}e razloge za{to je to tako Ratko Bo$ovi} je
formulisao u predgovoru za Dra{kovi}evu kwigu „Ko-
jekude Srbijo”, jo{ na po_etku jugoslovenske krize:
„On kao da nema vremena da sa_eka sazrevawe op{teg
saznawa o sudu vremena. Ube|en je da na{e vreme nije
vreme za _ekawe, pasivnost, povla_ewe, taktizirawe,
oklevawe, a naro_ito nije zeman za }utawe. Wemu je
dra$i pqusak od omorine”.
Sposobnost anticipirawa doga|aja jedna je od naj-
va$nijih referenci politi_ara, naro_ito u turbu-
lentnim razdobqima i na nestabilnim podru_jima. Oni
koji blagovremeno i uspe{no uo_avaju „{ta }e biti” po
pravilu brzo dospevaju u sam vrh vlasti i postaju no-
sioci politi_kog $ivota.
Za{to, onda, ako je tako, a jeste, Vuk Dra{kovi} od
svoje sposobnosti da anticipira doga|aje ima vi{e {te-

–6–
te nego koristi? Zato {to su wegove anticipacije uvek
ubojito precizne i pune detaqa, skoro zaokru$ene u
izve{taj o ve} vi|enom.
On ne nagove{tava osnovne linije ne_ega {to mo$da
sledi, on plasti_no upozorava da odre|ena stvar sigu-
rno sledi; on ne pravi ograde u projekcijama budu}no-
sti, on s budu}nosti skida zastore koji je skrivaju.
Nema u tome, dabome, ni_ega spiritualnog; to i jeste
dar i posao politi_ara.
Neposredno pre procene da }e re$im u Srbiji, u ob-
ra_unu sa SPO i s wim li_no pribe}i (i) atentatima
i re$iranim saobra}ajnim nesre}ama, Vuk Dra{kovi}
je, na predizbornom mitingu u Ni{u, 11. oktobra 1990.
godine, pred sto hiqada prisutnih, „predvideo” i do-
laze}u nacionalnu i dr$avnu tragediju, uz nabraja-
we skoro svih wenih elemenata.
Odgovaraju}i na pitawe {ta }e biti ako Srbija na
prvim vi{estrana_kim izborima glasa za Slobodana
Milo{evi}a, on je, kao da nabraja poglavqa pro_itane
kwige, upozorio da slede rat, raspad zemqe, raspad voj-
ske, stotine hiqada izbeglica, me|unarodna izolaci-
ja i pretvarawe dr$ave u logor, {to se i dogodilo up-
ravo po predvi|enom redosledu.
Na po_etku ratne kataklizme u Bosni i Hercegovi-
ni, dok je ve}ina u Srbiji, opijena nacionalisti_kim
maglama i opsenama i nakaznom idejom o „ujediwewu
svih srpskih zemaqa”, unapred „slavila” pobedu nad
„muxahedinima”, u$ivaju}i u varvarskom razarawu
Sarajeva, Vuk Dra{kovi} je, izla$u}i se jednom od
naj$e{}ih talasa satanizacije, govorio da }e se „kr-
vavo ratno kolo” na bosansko-hercegova_kom prostoru
okon_ati dolaskom me|unarodnih snaga za uspostavqa-
we mira.
Ni{ta mawe smelu i tako|e bez ostatka potvr|enu
procenu on je imao i marta 1998. godine, kada je upozo-
rio da }e albanski teroristi za nekoliko meseci, uz
podr{ku sa raznih strana iz sveta, stvoriti jake voj-
ne formacije, a da }e crveno-crna koalicija vu}i ta-
ko naopake poteze da }e nas dovesti pred ultimatume
mo}nih, {to }e se zavr{iti NATO bombardovawem.

–7–
 Ta procena i signali da je ona ta_na verovatno su
presudno uticali da on i stranka, u mo$da najdrama-
ti_nijem nacionalnom i dr$avnom „cajtnotu” u novi-
joj istoriji, u|u u Saveznu vladu, s namerom da predu-
prede dolaze}u katastrofu.
I uo_i i tokom doga|aja u septembru i oktobru 2000.-
-te godine, Vuk Dra{kovi} je „video daqe”, kako tvrd-
wom u Budvi, 27. avgusta, da }e izbori {to slede biti
izbori protiv SPO, zato {to je SPO „radikalna opci-
ja raskida s komunizmom”, tako i tvrdwom u Beogradu,
u oktobru, da se posle petooktobarskog „prevrata” jav-
qaju i vaqaju „partizan{tina” i „hajdu_ija” u najgo-
rim formama.
Izjava o „partizan{tini” i „hajdu_iji” do_ekana je,
naravno, „na no$” kada je obelodawena, a samo desetak
dana kasnije wu su, u „postrevolucionarnim” suo_ava-
wima s realno{}u i u neizbe$nom „spu{tawu lopte”,
kao svoje vi|ewe postoktobarske atmosfere, prihvati-
li i mnogi na koje se odnosila.
U obimnoj gra|i za vrednovawe anga$mana Vuka Dra-
{kovi}a, uz klasi_ne programske i dnevnopoliti_ke
istupe i uz vi{e od deset hiqada stranica saop{tewa
za javnost SPO, posebno mesto imaju wegovi politi_ko-
-literarni ogledi u razli_itim formama (autorski
_lanci, pisma, besede), inspirisani konkretnim povo-
dima, ali s idejama, stanovi{tima i porukama kojima
vreme ne oduzima ni{ta od vrednosti.
To su, izme|u ostalog, otvorena pisma Dobrici >o-
si}u, Atanasiju Jefti}u, generalu Tomislavu Simo-
vi}u, Slobodanu Milo{evi}u, pismo iz zatvora, _lan-
ci „Poskidati kape i }utati” (povodom „osloba|awa do
zemqe” Vukovara) i „Karaxi} ANTE PORTAS”, govor
na Kongresu intelektualaca u Sava-centru, besede na
sva tri strana_ka Sabora, besede na Vidovdanskom sa-
boru... Zajedni_ki imeniteq ovih tekstova i ono {to
ih je, u deceniji rastakawa moralnih vrednosti i obes-
mi{qavawa moralnosti u politici, u_inilo i gesto-
vima li_ne hrabrosti, svakako je insistirawe na neod-
vojivosti morala od politike i onda kada univerzalni
moralni principi prividno {tete dominantnim po-

–8–
liti_kim interesima. Otvoreno pismo Dobrici >o-
si}u, _lanak „Poskidati kape i }utati” ili govor na
Kongresu intelektualaca u Sava-centru, na primer,
nisu samo antologijske stranice iz obimnog opusa jed-
nog politi_ara i pisca, ve} su i svedo_anstvo da su i
u gustoj tami nacionalnih, dr$avnih i ostalih ludi-
la bili mogu}i i „snopovi svetlosti”, ali u dramati_-
no „malim koli_inama”, zbog _ega je ta gusta tama i po-
trajala.
Stara istina da je u istorijski burnim razdobqima
najnezahvalnije „videti daqe” prati Vuka Dra{kovi-
}a od prvih koraka u politici, od programskog inter-
vjua zagreba_kom magazinu „Start” 1989. godine, a pra-
ti}e ga, o_igledno, i ubudu}e.

Milenko Vu_eti}

–9–
 1989.
Uo_i raspada dr$ave
Jugoslavija i Srbi
❖

<ta je titoizam
❖

❖
 LEOPARDOVA KO@A

(Razgovor sa novinarom Darkom Hudelistom, objavqen

u zagreba_kom magazinu „START”, 16. septembar 1989.)

Vi ste dobar dio svojeg $ivota proveli kao „_ovjek

u aparatu”. Stoga bi bilo zanimqivo _uti kada su se
i kojom prigodom pojavile u vama prve sumwe spram
Tita, wegove li_nosti i wegova djela?
Tu lozinku, taj slogan „Josip Broz je najve}i goro-
stas i genije koga su imali jugoslovenski narodi u _i-
tavoj svojoj istoriji”, ja sam kao dete, ro|eno posle ra-
ta, a uz to jo{ i vaspitavano u partizanskoj porodici,
ponavqao i u to zbiqa verovao. Prve klice sumwe ni-
kle su na studijama u Beogradu i wih sam se u prvi mah
bio prepla{io, ali probudile su ih batine koje sam do-
bio u studentskim demonstracijama 1968. godine. No,
_im su se sti{ali uboji i _im je Vo|a u svom govoru 9.
juna podr$ao studente moju svest ponovo }e zarobiti
idolopoklonstvo i misaona jalovost. Se}am se dobro i
do umrlog sata pamti}u tu nedequ 9. juna 1968. u Stu-
dentskom gradu u Beogradu.
Neko je, verovatno namerno, proturio vest da }e uve-
_e da govori Tito i da }e da osudi studente i naredi
vojsci da tenkovima krene u Studentski grad. Mi smo, u
Akcionom odboru, zasedali, i kao mladi, uspaqeni qu-
di, re{ili da, ako tenkovi krenu, idemo pod wih i na
wih. ^ak smo se bavili i ra_unicom koliko ima ukup-
no studenata, koliko ima ro|aka, o_eva, majki, sestara,
bra}e, kumova i prijateqa, i koliko }e qudi tim na-
{im udesima biti pobuweno. I zbiqa, ne samo ja, svi
smo ve_erali na brzinu, uz veliku tremu. Pojeli smo
po pola ili po tre}inu porcije i krenuli na igrali-
{te pred _etvrti $enski paviqon da slu{amo govor.
Na na{e veliko iznena|ewe, desilo se ne{to sasvim

– 11 –
suprotno od onoga {to smo o_ekivali da }emo _uti. On
nas je podr$ao, dao nam je za pravo.
Koji dan pre toga, upoznao sam se sa studentkiwom,
mojom koleginicom sa Pravnog fakulteta, Danicom Bo-
{kovi}, i po_eo sam da izlazim sa wom. Ona je zajedno
sa mnom slu{ala taj govor i kada se on zavr{io, krenu-
li smo, onako u odu{evqewu, da igramo kozara_ko ko-
lo, da pevamo i da kli_emo Titu. Povukao sam je i re-
kao joj: „Idemo u kolo”, a ona je kazala: „Kakvo kolo,
prevario nas je i izigrao!” Pri tome je za wega upotre-
bila i neku o{triju re_. Rekao sam joj: „Nemoj ti tako
o drugu Titu, nego u kolo!” Ona je odgovorila: „Pa bi-
raj sada izme|u wega i mene, mislila sam da si pame-
tan, ni{ta u toj glavi nema{!” I ja sam, naravno, osta-
vio wu i oti{ao za Titom. Kajao sam se dugo zbog toga,
i dugo sam ispa{tao, _etiri ili pet godina. Toliko je
vremena trebalo da pro|e da bi ta $ena pristala da
progovori sa mnom. Danas ste je upoznali u mojoj ku}i.
To je moja supruga. Pokaza}e se uskoro da je ona bila u
pravu, jer je samo sedam dana posle tog govora, na Kon-
gresu sindikata, Broz rekao sasvim suprotno: osudio je
studente, ali ovaj put one studente koji su bili smi-
reni i raspu{teni, po{to su oti{li na raspust. No, ja
hipnotisan i obespame}en, te ve_eri naprosto nisam
mogao da razmi{qam.
Smatram da ne bi bilo ni Hitlerovog, ni Staqino-
vog, ni Brozovog, ni Hoxinog, ni Mao Ce Tungovog kul-
ta, da milioni, stotine miliona qudi, nisu bili pret-
hodno obespame}eni. Ja sam bio odli_an student, dru-
$io sam se ve} uveliko sa Sokratom, Ni_eom, Senekom,
Dostojevskim, Ber|ajevim, ali moja u{kopqena pamet
nije naprosto bila kadra da nijednu od svetih naredbi
o genijalnosti i nepogre{ivosti Vo|e podvrgne makar
i ovla{noj proveri. To je neverovatno, ali to se, eto,
meni desilo. Akademik Gojko Nikoli{, lekar po u$oj
struci i vrstan intelektualac, ka$e u jednom inter-
vjuu da je posle rata, iako lekar, hvatao sebe u misli-
ma da Staqin, mo$da, i ne mora nikada da umre. To iz-
gleda sme{no, ali ja Gojku Nikoli{u verujem, jer sam
ne{to sli_no i sam ose}ao.

– 12 –
 Jeste li ikada posetili Ku}u cvije}a na Dediwu?
Nipo{to.
Kako ste uop}e primili vijest o Titovoj smrti
svibwa 1980. godine?
Ni{ta izuzetno osetio nisam. U svakom slu_aju ni-
kakvu radost, ali ni utu_enost. Tu vest primio sam ap-
solutno indiferentno. Ali, o vesti o wegovoj te{koj
bolesti i operaciji naravno da sam razmi{qao i u se-
bi, i sa prijateqima, analizariju}i {ta }e se desiti
posle Brozove smrti.
Vi ste, kako se barem deklarirate, veliki kri{}a-
nin i vjerujete u Boga. Jeste li ikada razmi{qali o
tome {ta je Bog imao u ra_unu kad je stvarao ovaj ko-
madi} zemaqske kugle koji zovemo Jugoslavijom i
{ta on misli o Jugoslaviji danas, devet godina po-
slije Titove smrti?
Mislim da je Bog bio veoma raspolo$en i pesni_ki
nadahnut kad je stvarao ovu zemqu. Proputovao sam go-
tovo ceo svet i _ini mi se da nigde nema tako relativno
malog par_eta zemqe koje ima sve najboqe i najlep{e.
Najlep{e more, najlep{e $alove i ostrva, najlep{u
ravnicu, najlep{e planine i kawone, i na tom najlep-
{em par_etu sveta verovatno nije slu_ajno {av sveta.
Sve {to razdvaja svet na{lo se ovde spojeno: pravoslav-
qe, rimokatolicizam, islam, jevrejstvo – sve _etiri
monoteisti_ke religije koncentrisale su se upravo na
ovom podru_ju. Kao da je Bog $eleo da ba{ ovde te _e-
tiri religije sveta dovede u harmoniju. Na $alost, us-
ta{ki genocid i predugo razdobqe titoizma tragi_no
su pomutili namere. Strah me je da smo nepomirqivo
zava|eni.
No, ipak, sve su te razli_itosti za Titova $ivota,
barem onda kada je bio u punoj $ivotnoj kondiciji,
vrlo sretno, harmoni_no i spokojno koegzistirale.
Vi tako ne mislite?
Ako bih konsultovao svoje tada{we razmi{qawe,
moj odgovor bio bi potvrdan. Ali, ako bismo sada objek-
tivno analizirali _itavo razdobqe titoizma, ostalo
bi veoma malo od onoga {to vredi ista}i i {to ne za-

– 13 –
slu$uje radikalnu kritiku. Jer, Broz slovi – jo{ i da-
nas govori se da o tome poga|awa nema niti sumwe u to
sme biti – kao tvorac Jugoslavije, tvorac-rodona_el-
nik bratstva i jedinstva, vo|a socijalisti_ke revolu-
cije, prvi pobuwenik protiv Staqina, osniva_ i li-
der pokreta nesvrstanih progla{enoga za savest _ove-
_anstva... Ima mo$da tu jo{ sijaset zasluga, ali ovo su
one temeqne, one nebeske, u koje se sumwati ne sme. Me-
|utim, ako nepristrasno, ohla|eno, bez ikakvih ideo-
lo{kih rovova, predrasuda i predube|ewa sve to ana-
liziramo, do}i }emo do sasvim suprotnog zakqu_ka.
Prvo, nije ta_no da je Josip Broz stvorio Jugoslaviju.
Jugoslavija je stvorena 1918. a ne ni 1943. niti 1945. go-
dine. Ona je rezultat Prvog svetskog rata i nikla je di-
rektno iz Golgote, pre svega i pre svih, srpskog naroda
i srpske vojske. U Evropi, s izuzetkom podeqene Nema-
_ke, nema ni jedne nove dr$ave koja je nastala 1945. go-
dine. Prema tome, apsurdno je, istorijski neta_no, i
kona_no nepravedno, Josipu Brozu pripisivati zaslu-
ge tvorca Jugoslavije. Isto tako mislim da je i teza da
je on kao vo|a revolucije i partije prvi uspostavio i
lansirao princip bratstva i jedinstva te ravnoprav-
nosti naroda u Jugoslaviji na neodr$ivim nogama.
Mo$ete li tu svoju tvrdwu dokumentirati i doka-
zati?
U Kraqevini Jugoslaviji nije bilo, na primer, ni
jednog dokumenta, |a_kog svedo_anstva, napisa na {ko-
lama, na javnim ustanovama, na li_nim ispravama i na
pe_atima, koji nije bio dvojezi_ki, latini_ni i }iri-
li_ni, pa _ak i na slovena_kom, i koji nije po{tovao
obe jezi_ke varijante. ^ak se u ideji bratstva i jedin-
stva Srba, Hrvata i Slovenaca u Kraqevini i prerev-
novalo, a svaka revnost – jo{ je Hristos rekao – ubija
i {kodi. Toliko se preterivalo da je popisom od 1931.
godine, {to neobjektivni Hrvati _esto isti_u, Hrva-
tima bilo zabraweno da se u popisu deklari{u kao Hr-
vati. To je ta_no, ali za{to se pre}utkuje da je tim is-
tim popisom to isto pravo bilo uskra}eno i Srbima, te
smo se i mi Srbi, kao i Hrvati, morali deklarisati
kao Jugosloveni.

– 14 –
 U jugoslovenskoj vojsci, pre rata, praznovali su se
potpuno ravnopravno i katoli_ki Uskrs, i katoli_ki
Bo$i}, i pravoslavni Uskrs i pravoslavni Bo$i}, i
Bajram i Ramazan. Postojale su i posebne kuhiwe za
vojnike muhamedance, {to u na{oj dana{woj armiji
jo{ nije slu_aj. Avgusta 1919. bila je na Kosmetu osno-
vana partija Xemijet, koja je za sve vreme svog postoja-
wa izra$avala jedino arbana{ke, odnosno {iptarske
interese, a bila je na udaru zakona samo onda kada je
interese susedne Albanije poku{avala da pretpostavi
jugoslovenskim interesima. Pri svakom sreskom sudu
na Kosmetu, na Kosovu i Metohiji, pa i u mnogim mesti-
ma po Sanxaku, Bosni i Hercegovini, postojao je uz ci-
vilnog sudiju i {erijatski kadija. U Kraqevini Jugo-
slaviji bilo je, dakle, uva$avano i {erijatsko pravo,
koje se sada ne uva$ava. Li_no sam skloniji ovom sa-
da{wem re{ewu, ali vidite koliko je onda o nekim
stvarima bilo vi{e vo|eno ra_una nego danas!
Na tom Kosovu koje je, kako obmawuje zvani_na pro-
paganda, bilo krvavo ugweteno i neravnopravno – mis-
lim na {iptare – za vreme „velikosrpske” Kraqevine
Jugoslavije, postojale su i islamske {kole. Samo ih je
u Kosovskoj Mitrovici bilo trinaest. <iptari su za
vreme Kraqevine Jugoslavije bili predsednici op{-
tina, poslanici, oficiri i senatori. Ilustracije ra-
di, od osam predsednika op{tina u |akova_kom srezu
1940. godine, sedmorica su bili {iptari. Niko Arba-
nasima nije zalazio u avliju, niti im je dirao u veru,
obraz i obi_aje. „Velikosrpska” vlast pribegavala je
blagoj prisili samo onda kada {iptar nije dozvoqavao
svojoj deci, posebno $enskoj, da idu u {kolu. Arnauti
su u doba Kraqevine Jugoslavije bili vlasnici bezma-
lo svih pilana, mlinova, trgova_kih radwi, pekara, ho-
tela i hanova na Kosmetu. A ta „velikosrpska” Jugosla-
vija bila je toliko „velikosrpska” da Srbija nikada za
trajawa Kraqevine Jugoslavije nije privredno uspela
da dostigne nivo jugoslovenskog proseka!
Dakle, pri_e o tome da je ideju o nacionalnoj ravno-
pravnosti, o bratstvu i jedinstvu, lansirala socijali-
sti_ka revolucija i da je barjaktar te ideje bio Josip

– 15 –
Broz, besmislene su. U decembru 1914. godine, kada je
@ivojin Mi{i} onim kontraudarom na Kolubari od-
bacio austronema_ke snage i proterao ih iz Srbije, i
kada su one bezglavo napustile Beograd, u $urbi nisu
uspele da sa dvora u Beogradu skinu tri zastave. Jedna
je bila nema_ka, druga austrijska, a tre}a hrvatska: mo-
narhiji je, u svakom slu_aju, bilo neobi_no stalo do to-
ga da i hrvatsku zastavu istakne kao okupatorsku. Srp-
ska vojska u{la je u Beograd i neko od oficira skinuo
je sa dvora sva tri barjaka i bacio ih pod Aleksandro-
vog Zekana, da ih vrhovni komandant Srpske vojske sim-
boli_no pregazi. Aleksandar je, me|utim, uo_io hrvat-
sku trobojnicu, zaustavio kowa i naredio: „Dodajte mi
je!” I onda ju je razvio, poqubio i rekao: „Ovo nije oku-
patorska zastava, nego zastava na{e bra}e Hrvata sa ko-
jima }emo, ako Bog da, da se ujedinimo u istoj dr$avi.”
Kow je tako pre{ao preko one dve strane zastave, ali ne
i preko hrvatske. Pa, {ta je to, nego nekakva ideja o brat-
stvu i jedinstvu? Tvrditi da nije bilo morala, ni qu-
bavi, ni razumevawa me|u ovim narodima pre 1941. go-
dine, pre 1937. godine, pre AVNOJ-a, pre Josipa Broza,
besmisleno je. ^ak je i Marks rekao: „Samo za primitiv-
ce istorija po_iwe od onoga dana kada su se oni rodili.”
Ako sam vas dobro shvatio, Josip Broz Tito u va-
{oj vrijednosnoj intepretaciji uop}e ne predstavqa
li_nost od prvorazrednog historijskog zna_aja ni kao
predvodnik jugoslovenske socijalisti_ke revoluci-
je? Gdje su vam argumenti za tu tvrdwu?
U nebeske zasluge Josipu Brozu se pripisuje i da je
bio vo|a socijalisti_ke revolucije. To je ta_no. Posle
svega {to smo do$iveli, i {to danas do$ivqavamo i
pre$ivqavamo s neveselim perspektivama, sa sada{-
wim iskustvom, i rekao bih mentalnim otre$wewem
mawe ili vi{e svih nas Jugoslovena, ne znam, me|utim,
koliko mi uop{te smemo da se di_imo tom revolucijom.
Vidite, ta prva „nenarodna”, „nazadna”, „diktator-
ska”, „velikosrpska” Jugoslavija, bila je parlamentar-
na monarhija, civilizacijski uklopqena u onda{wu
Evropu. Iz te Jugoslavije nije bilo gastarbajterskih
kolona u beli svet. Iz te Jugoslavije nije se be$alo

– 16 –
trbuhom za kruhom. U toj Jugoslaviji nije se u restora-
nu jedna cena ve_ere pla}ala kad poru_ite jelo, a dru-
ga kad zavr{ite – a mi se tome danu pribli$avamo. Di-
nar Kraqevine Jugoslavije bio je ja_i od {vajcarskog
franka i s tom nacionalnom valutom u xepu mogli ste
da idete bilo kuda po svetu. Onda{wa Jugoslavija bi-
la je jedna od zemaqa sa najstabilnijom privredom. A
tvrditi kako smo 1939. godine imali toliko i toliko
automobila, a danas ih imamo toliko i toliko, i to pri-
pisivati socijalisti_koj revoluciji, besmisleno je.
Pa, vaqda bismo imali vi{e automobila i bez revolu-
cije, samim tim {to je proteklo toliko godina. Vaqda
bi i onda{wa Jugoslavija napredovala: ne vaqda, ne-
go mnogo br$e i boqe od ove danas.
Samim _inom socijalisti_ke revolucije dobili smo,
dakle, drugu Jugoslaviju, koja je od svoga nastanka to-
talitarna partijska dr$ava boq{evi_kog tipa, sa jed-
nom strankom na vlasti i samo jednim dopu{tenim mi{-
qewem. Mawina podobnih – sad }e tome pola veka – us-
re}uje ve}inu nepodobnog naroda, na taj na_in {to vla-
daju}a stranka bespogovorno sprovodi voqu svojih samo-
izabranih vo|a, koji dr$e uzde ne samo partijske, ve}
i dr$avne, zakonodavne, sudske, izvr{ne, ekonomske,
kulturne i svekolike vlasti.
Druga Jugoslavija prohodala je u kolu sa re$imom
staqinske despotije i posle nadonosnog raskola sa wim
premestila se u kolo „demokratskih” re$ima Sukar-
na, Mobutua, Seku Turea, Selasija, Gadafija, Homei-
nija.... Mi smo se af-ri-ka-ni-zo-va-li za posledwih
dvadestak-tridesetak godina.
Prva Jugoslavija zapo_ela je kao unitarna dr$ava,
a ve} pri svom kraju, stvarawem Hrvatske Banovine,
imala je obrise federacije. Druga Jugoslavija zapo_e-
la je kao federacija, a dovr{ena, za Brozova $ivota,
kao konfederacija, u kojoj su svi, sem Srba, dobili svo-
je nacionalne dr$ave. Najkra}e, prva Jugoslavija bila
je u Evropi, a druga je u Africi i prenagla{eno je an-
tisrpska. Srbi su dva puta, najvi{e u ovoj zemqi, iz-
ginuli za ideju i san o Jugoslaviji, u kojoj }emo $ive-
ti demokratski i biti u woj svi ravnopravni. Izginu-

– 17 –
li su, na $alost, za ono {to prva Jugoslavija nije bi-
la i za ono {to druga Jugoslavija pogotovo nije. Sa mnom
je u Beogradu studirao momak _iji je otac kao sudija u
sporu izme|u jednog seqaka i kraqa Aleksandra pro-
sudio protiv Wegovog veli_anstva i kraq je tome seqa-
ku morao da vrati par_e zemqe, {to ga je bio zauzeo.
Ja ne znam ni jednog sudiju posle rata koji je tako ne-
{to mogao da u_ini, jer, naprosto, ko je posle rata mo-
gao da se usudi da sudi Josipu Brozu Titu? U bilo ko-
joj stvari, gra|anskoj, krivi_noj, itd. I ako mi sada
uporedimo kakve smo civilizacijske vrednosti revo-
lucijom dobili, moram da ka$em, i jasno se vidi, da sva
pore|ewa idu na {tetu druge Jugoslavije.
U drugim dijelovima Jugoslavije, a dosad sam mis-
lio da je tako i u Srbiji, stara Jugoslavija _esto se
naziva tamnicom naroda. Kako branite tezu o Kraqe-
vini Jugoslaviji kao prohrvatskoj dr$avi, ukoliko
ba{ sve ne $elite preokrenuti naglavce?
Srbi su na most ujediwewa 1918. zakora_ili raskop-
_ane du{e, ra{irenih ruku i u sirotiwskim opanci-
ma, punim svoje krvi, prosute u slavu tog sre}nog za-
grqaja i sretawa sa bra}om. U _asu zagrqaja poskida-
li smo svoje kape, pokidali znamewa sa svojih pobed-
ni_kih zastava, poskidali me|e sa svojih wiva (mis-
lim na nacionalne teritorije) i sve to, zajedno sa svo-
jim dr$avama, Srbijom i Crnom Gorom, zakovali u mrt-
va_ki sanduk i sa mosta ujediwewa bacili u vodu. Ni-
smo $eleli da se pred bra}om, koja ne imado{e ni_ega
od svega toga, ni dr$ava, ni pukova, ni zastava pobed-
ni_kih, zorimo i gordimo. Slavili smo veliku $rtvu
i qutili se na predsednika francuske Vlade @or$a
Klemansoa {to umesto _estitke Kraqu u Beograd {a-
qe neku vrstu sau_e{}a.
Samo retki Srbi tada naslu}uju da je re_ o fatal-
nom ujediwewu sa svim zlodusima pora$ene turske i
austrougarske imperije. Oko dvadeset hiqada hrvat-
skih, slovena_kih i muslimanskih oficira i podofi-
cira, koji su se od 1914. do 1918. u sastavu austrougar-
ske vojske tukli protiv Srba i Srbije, kraq Aleksan-
dar odmah po okon_awu vojne unapre|uje za po jedan ili

– 18 –
dva _ina i otvara im {irom vrata novostvorene jugo-
slovenske armije.
Uz rizik novog srpskog krvarewa, on oduzima od svo-
je ratne saveznice Italije hrvatske i slovena_ke te-
ritorije woj obe}ane Londonskim ugovorom od 1915. go-
dine. Hrvatima, Muslimanima i Arnautima opra{ta
sve nad Srbima po_iwene ratne zlo_ine. Rimskoj crk-
vi garantuje privilegije kakve nije imala ni u doba
vladavine katoli_ke Austrije. U Hrvatsku i Sloveni-
ju usmerava lavovski deo bankovnog kapitala i novac za
izgradwu vitalnih objekata dr$avne ekonomije. U no-
voj vojsci nema mesta za vojvodu Stepu i vojvodu Mi{i-
}a, a kov_eg sa posmrtnim ostacima vojvode Putnika sve
do 1927. _ami u Francuskoj, u nekom podrumu. Marko
Natla_en, koji 1914. pi{e pesmu „Srbe na vrbe” posta-
je banom, a Tugomir Alaupovi}, koji te iste 1914. bla-
gosiqa hrvatske pukove da ve{aju, koqu i siluju po
Ma_vi, prvi je ministar vera u novoj dr$avi. Solunci
i albanski mu_enici, gladni i kqasti, prose po Srbi-
ji. Prosi i majka Gavrila Principa. Milunka Savi}
_isti klozete, a kosti crnogorskog kraqa Nikole, de-
de Aleksandrovog, ne mogu da budu prenete u otaxbinu.
Ne mogu da mu se setim imena i prezimena, ali ban Hr-
vatske Banovine 1940. godine, posle rata, u inostran-
stvu objavquje jednu kwigu, gde pokazuje da je oko {ez-
deset odsto bankovnog kapitala Kraqevine Jugoslavi-
je bilo koncentrisano u Hrvatskoj.
Kona_no, u Jugoslaviju ulaze Srbija i Crna Gora kao
tada jedino postoje}e dr$ave, da bismo 1941. godine, iz-
bijawem Drugog svetskog rata, imali samo jednu dr$a-
vu – Hrvatsku kao Hrvatsku Banovinu – dok Srbije i
Crne Gore vi{e nema. Wih je Jugoslavija progutala!
Upravo je Aleksandar 1918. na odre|eni na_in nacrtao
mapu budu}e Paveli}eve Nezavisne Dr$ave Hrvatske.
Kako? Srpska vojska stoji te godine na Drini, a devede-
set odsto op{tina u Bosni, u Hercegovini, u Splitu, u
Dalmaciji ve} je bilo donelo proglase svojih narodnih
ve}a o prisjediwavawu Kraqevini Srbiji. Sti$u mol-
be da vojska u|e na svoje teritorije. Aleksandar, me|u-
tim, _eka. <ta _eka? Da Hrvatsko narodno vije}e u Za-

– 19 –
grebu, na brzinu, na nekom prostoru, stvori, kakvu-tak-
vu dr$avu, sa kojom }e Srbija i Crna Gora da se ujedi-
ne. I tako se na brzinu ra|a ta nepostoje}a dr$ava, a
pokaza}e se i te kako postoje}a – dr$ava Hrvata, Srba
i Slovenaca, do Drine i Srema, s kojom }e se ujedini-
ti Srbija i Crna Gora u Kraqevinu Srba, Hrvata i
Slovenaca. Aleksandar je 1918. mogao da bira. Insisti-
rali su i molili ga saveznici, Francuzi pre svih, da
se dr$i Londonskog ugovora od 1915. godine. Srbiji su,
dakle, bile zagarantovane granice: Papuk, Una, doli-
na Kupe, do iznad <ibenika. On je, me|utim, od toga od-
stupio. Godine 1921. Italija pridobija potporu i po-
dr{ku ratnih saveznika Srbije – Engleske i Francu-
ske – da tra$i Rijeku od Jugoslavije, a za uzvrat se nu-
de Skadar i Severna Albanija. Aleksandar je i to od-
bio. Stvarawem Hrvatske Banovine samo se jo{ ekspli-
citnije pokazala prohrvatska orijentacija biv{e dr-
$ave! Tvrdwe da je ona bila velikosrpska prosto ne
stoje.
Ako su Hrvati u staroj Jugoslaviji cijelo vrije-
me bili u tako povla{tenom polo$aju, kako vi sada
tvrdite, za{to se onda uop}e pristupilo osnivawu
Banovine Hrvatske, ako ne, u krajwoj liniji, uslijed
ogromnog nezadovoqstva i osje}aja nacionalne nerav-
nopravnosti tog naroda u novostvorenoj dr$avi?
Smatrate li da su samom _iwenicom {to je postojao
Jasenovac morali postojati i neki razlozi za wegovo
postojawe? Jugoslavija je 1918. godine bila potrebni-
ja Hrvatima, mnogo vi{e nego {to je bila potrebna Sr-
bima.
U istoj kraqevskoj Jugoslaviji hrvatsko nacio-
nalno pitawe nije bilo rije{eno. Povjesno je notor-
na _iwenica da se Hrvati u woj nisu osje}ali kao do-
ma}ini u svojoj ku}i.
Najmaksimalnije {to je mogu}e, Hrvatska je iskori-
stila novonastale okolnosti 1918. godine, posle poraza
i raspada Austro-Ugarske. Prikloniv{i se Jugoslavi-
ji i u{av{i u istu dr$avu sa Srbijom, ratnom pobed-
nicom, Hrvatska je izbegla tretman pora$enog u ratu.
A bila je pora$ena. Jugoslavija je 1918. bila najpre_a

– 20 –
upravo Hrvatima. Ona je bila most preko koga }e oni da
pre|u iz pora$enog tabora u tabor pobednika, most pre-
ko koga }e iz tabora onih koji su bili du$ni da Srbi-
ji plate ratnu od{tetu, i imovinsku i onu za zlo_ine
po_iwene u Prvom svetskom ratu nad srpskim narodom,
pre}i u bratski zagrqaj sa Srbima, pri _emu }e sve bi-
ti zaboravqeno i sve opro{teno. Pou_no je pro_itati
dokumenta s Mirovne konferencije u Parizu i uveri-
ti se kakve je muke imao kraq Aleksandar zbog toga {to
se u delegaciji, vaqda u svojstvu ministra inostranih
poslova, nalazio Trumbi}. Ne}e Francuzi, ne}e Engle-
zi, s wim da razgovaraju. Tretiraju ga kao po-ra-$e-
no-ga!
Jugoslavija je, rekoh, ta koja je spasila Hrvate da
podnesu konsekvence poraza u Prvom svetskom ratu. Da
nije bilo toga mosta, granice srpske dr$ave kretale bi
se danas od Papuka, Kupom i Unom do iza <ibenika.
Delovi Dalmacije i dalmatinskog ostrvqa, zatim Ri-
jeka, Istra i _itav kraj bili bi italijanski, kao {to
je bilo precizirano Londonskim ugovorom, a da li bi
ovaj ostatak mogao da se konstitui{e kao samostalna hr-
vatska dr$ava ili bi i daqe bio prirepak Austrije,
ja to ne znam. U svakom slu_aju, nostalgi_ni jauci za
Austro-Ugarskom ne mogu da uvere nikoga ko zna _iwe-
nice da su posledica lo{eg iskustva sa Jugoslavijom.
Ni na jednom bojnom poqu, ni za jednim diplomatskim
stolom, Hrvati ne bi mogli da dobiju ono {to su dobi-
li ulaskom sa Srbima u istu dr$avu, niti bi spasili
ono {to su tim brakom spasili. A kada su spasili iz-
gubqeno, tek tada su poku{ali da odvajaju i vi{e od
onoga {to bi im sledovalo. ^iwenice tvrdoglavo poka-
zuju da su Hrvati samo u{i}arili od Jugoslavije, a da
je od Jugoslavije, i od prve i od druge, jedinu {tetu
pretrpeo srpski narod. I Srbi su danas jako nezadovoq-
ni ovom Jugoslavijom, ali zbog toga sigurno niko ne}e
uzvratiti Jasenovcem ili Jadovnim. I gre{ke isto-
rije su istorija.
Vi neprekidno govorite o pobjedni_kim i pora-
$enim narodima poslije Prvog svjetskog rata...

– 21 –
 I posle Drugog svetskog rata sve se ponovilo. Hrva-
ti su, zahvaquju}i ulasku u Jugoslaviju 1945. godine,
ponovo bili spaseni. Opet se Hrvatska prebacila pre-
ko brvna iz pora$enog u pobedni_ki tabor.
Hrvati su, po vama, izgubili Drugi svjetski rat.
Nezavisna Dr$ava Hrvatska bila je dr$ava. Weni
pukovi tukli su se _ak i kod Staqingrada. I to je je-
dina fa{isti_ka tvorevina u Evropi koja je iz ratnog
poraza umar{irala u svoju najve}u pobedu. Za sve vre-
me postojawa Austro-Ugarske, koje se Hrvati sada no-
stalgi_no se}aju, postojale su samo Slavonija, Hrvat-
ska i Dalmacija. Godine 1945, ponovnim prebacivawem
u pobedni_ki tabor, svojevrsnim {vercovawem, repri-
zom 1918. godine, Hrvati izbegavaju odgovornost za ge-
nocid nad Srbima, izbegavaju tretman apsolutno pora-
$ene, potu_ene dr$ave u Drugom svetskom ratu i do-
bijaju Dalmaciju sa gotovo celokupnom jadranskom oba-
lom i ostrvima, te Srpsku Barawu. Nemojte mi re}i da
svi Hrvati nisu bile usta{e, jer }u vam odmah odgovo-
riti da je to ta_no, ali je ta_no i to da su sve usta{e
bili Hrvati. I nemojte mi re}i da je za vreme rata me-
|u Hrvatima bilo antiusta{ko i antifa{isti_ko ra-
spolo$ewe. Opet }u vam dati za pravo i uzvratiti da
je to isto raspolo$ewe, antinacisti_ko i antifa{i-
sti_ko, postojalo ni{ta mawe i u Nema_koj, pa je ipak
posleratna Nema_ka morala da podnese ne{to druga-
_iju sudbinu od Hrvatske. Ko je ka$wen 1945. godine?
Opet su ka$weni srpski narod i Srbija – upravo oni
koji su pobedili u tom ratu. Ne sme se zaboraviti i ne
mo$e se izbrisati da je sve do 1944. godine devedeset
odsto qudstva u partizanima bilo srpske nacionalno-
sti. Mo$e se osporavati falsifikatima i ta _iweni-
ca, na primer, nazivima partizanskih jedinica s pod-
ru_ja Nezavisne Dr$ave Hrvatske, neta_nim nazivi-
ma „Prva hrvatska brigada”, „Druga hrvatska brigada”,
„Prvi hrvatski korpus”, „Drugi hrvatski korpus”,
ali kada se malo pro_a_ka po nacionalnom sastavu tih
„hrvatskih” vojnih formacija, do}i }e se do podatka
da su one, iako im je Broz nadevao hrvatska imena, bi-
le devedeset odsto srpske, sastavqene od Srba.

– 22 –
 Htio sam vas, naime, pitati nije li danas, nakon
toliko vremenske distance i poslije svega {to se u
me|uvremenu dogodilo, u najmawu ruku neumjesno go-
voriti o pobjedni_kim i pora$enim jugoslovenskim
narodima? Kao da se u Drugom svjetskom ratu nisu bo-
rili i partizani, u sastavu narodnooslobodila_ke
vojske, i kao da ta vojska nije bila sastavqena i od
Srba i od Hrvata i od svih drugih na{ih naroda za-
jedno. U tome ratu su sve nacionalne razli_itosti o
kojima govorite bile podignute na jedan znatno vi-
{i stupaw, upravo u zajedni_koj borbi protiv zajed-
ni_kog okupatora?
Ta_no je da je u partizanima bilo i Srba, Hrvata,
Slovenaca, Makedonaca, i Arnauta, i Ma|ara. Ali, ka-
da iza|e podatak da su iz Vojvodine u partizanima do
1943. godine bila vaqda tri Ma|ara, da je do 1943. ili
1944. godine sa Kosova i Metohije oti{lo u partizane
vaqda tridesetak ili _etrdesetak {iptara i ako zna-
mo da je na podru_ju tada{we takozvane Nezavisne Dr-
$ave Hrvatske, ponavqam, devedeset odsto boraca bilo
srpske nacionalnosti, onda }emo do}i do podataka ko-
ji govore suprotno od fraze da smo se svi skupa bori-
li. Svi skupa stradali smo i u Jasenovcu, bilo je i u
Jasenovcu Hrvata i Slovenaca, bilo je i Muslimana,
ali je _iwenica da je to bio logor u kome je pre svega
_iwen i po_iwen genocid nad Srbima, Jevrejima i Ci-
ganima, i da su ove tri nacionalne skupine tamo stra-
dale zbog zlo_ina ro|ewa, kao Srbi, Jevreji i Cigani,
a da su Hrvati, Muslimani i ostali tamo ubijani zbog
toga {to se nisu slagali s usta{kim re$imom, {to su
ustali protiv genocida i, najkra}e, {to su bili _esti-
ti qudi. Te dve stvari ne smeju se brkati.
Ve} gotovo sat vremena bavimo se me|unacional-
nim odnosima u Jugoslaviji, u prvome redu odnosima
izme|u Hrvata i Srba. Razgovor se nekako spontano
prebacio na drugi predmet, koji u po_etku nismo bi-
li eksplicirali. Nije li, pitam se, i to dokazom da
u pozadini recentnih napada na Tita le$e ambicije
za uspostavqawem radikalno druga_ijeg tipa me|una-
cionalnih odnosa u na{oj zemqi, suprostavqenoga

– 23 –
dana{wem modelu, {to ga jo{ uvijek simboliziramo
Titovim imenom? Nisu li postoje}i unutra{wi
odnosi u Jugoslaviji krajwi i kona_ni ciq svake ili
gotovo svake antititoisti_ke reforme?
^ak i da su odnosi me|u nacijama unutar Jugoslavi-
je bili najidealnije re{eni, a nisu, razdobqu Titove
vladavine mogli bi se i moraju se uputiti prigovori
zbog toga {to je Jugoslavija, kao {to sam ve} rekao, bi-
la partijsko-policijska dr$ava, umesto da bude par-
lamentarna i demokratska, te je iskqu_ena i udaqena
od civilizacijskih tokova Evrope i na taj na_in {to
je afrikanizovana. To nema nikakve veze sa nacional-
nom politikom, ve} sa boq{evi_kom vizijom sveta i _o-
veka. <ta je taj boq{evizam doneo, {ta predstavqa i
dokle je doveo ne samo Rusiju nego svaku dr$avu u ko-
joj je do{ao na vlast, izli{no je govoriti. Odnosi me-
|u nacijama unutar Titove Jugoslavije tek su deo ukup-
nog krajwe negativnog dometa te Jugoslavije.
<ta za vas uop}e zna_i rije_ titoizam?
To je, najkra}e, jugoslovenska verzija boq{evizma.
Godine 1948. nije do{lo do raskola i raskida Tita sa
Staqinom, nego Staqina sa Titom. Prvi se tu, naime,
odbiv{i zagrqaj, xilitnuo Staqin, a ne Broz. Na Pe-
tom kongresu, _ak, koji slovi kao kongres na{eg raski-
da sa staqinizmom, Broz je svoj govor zavr{io povikom:
„Da $ivi veliki vo| me|unarodnog proleterijata drug
Staqin!” Posle Petog kongresa, kada smo „definitiv-
no” raskinuli sa Staqinom, uvode se seqa_ke radne za-
druge, kao kolhozi kod Rusa, ovda{wim seqacima se
_upaju brkovi, kao mu$icima s Volge i Dwepra, zao{-
travaju se mnoge boq{evi_ke besmislice pomo}u kojih
Broz poku{ava da doka$e Staqinu da nije skrenuo sa
boq{evi_kog puta. <ta je, u stvari, godina 1948? U
krajwem ishodu, to je protestantizacija boq{evizma.
Do 1948. postoji jedan Bog, jedan nesumwivi autoritet
i centar, a to su Staqin i Kremq. Posle 1948. preme-
stili smo samo Boga iz Kremqa u Beograd i od tada po-
_iwe apsolutni kult Josipa Broza. <ta je Goli otok
nego Arhipelag Gulag? Staqinizam je ovde uni{tavan
najstaqinisti_kijim metodama. To nije bio razra_un

– 24 –
sa Staqinom i centrom. Svi metodi i vlasti i kulta
policijsko-partijske dr$ave pomereni su iz Kremqa
u novi centar, u na{ Beograd. Odnosno, na Brione.
Iz dosada{weg dijela na{eg razgovora nedvojbeno
je jasno kako po va{em osobnom mi{qewu nacional-
no pitawe u Titovoj Jugoslaviji nije rije{eno na za-
dovoqavaju}i na_in, jer je rije{eno na {tetu Srba,
koji se u takvoj Jugoslaviji osje}aju obespravqenima
i poni$enima, svakako neravnopravnima spram osta-
lih na{ih naroda. <to mislite, ako ste ve} uvjere-
ni da je Josip Broz Tito unazadio i prevario Srbi-
ju, je li on to u_inio svjesno, dakako s namjerom?
O svesnom postupku se tu radi, i te kako svesnom, sem
ako nije re_ o vladawu i ure|ivawu dr$ave i dr$ava
u nesvesnom stawu. Neosporna je _iwenica da je Srbi-
ja u takozvanoj titovskoj Jugoslaviji obogaqena, rasko-
madana, a Ustavom iz 1974. godine prakti_no i ukinu-
ta. Nesporna je _iwenica, tako|e, da je u toj titovskoj
Jugoslaviji srpski narod u celini izlo$en gruboj de-
nacionalizaciji, nacionalnoj amneziji, proterivawu
i iseqavawu u Hrvatskoj, u Bosni i Hercegovini, na
Kosovu i Metohiji, u Makedoniji, prakti_no svuda gde
Srbi $ive u Jugoslaviji, i da je u doba te iste titov-
ske Jugoslavije postradao i u susednim dr$avama, u
Rumuniji i Enver Hoxinoj Albaniji, a da iz Beograda
nikad nije upu}ena, ako ni{ta drugo, makar protestna
depe{a, iako smo nekoliko puta do pucawa dovodili
me|udr$avne odnose sa Italijom i Austrijom zbog po-
lo$aja hrvatske i slovena_ke mawine u tim zemqama.
A to se sve doga|alo u doba kada je Jugoslavijom nepri-
kosnoveno vladao Josip Broz.
Wega decenijama vaspitava Kominterna. On je wen
|ak. U Kominterni, pak, glavnu re_ vode komunisti na-
cija pora$enih u Prvom svetskom ratu – Nemci, Aus-
trijanci, Ma|ari, Hrvati, Bugari... Oni ve} 1923. do-
nose odluku o razbijawu versajske Jugoslavije, koja je
po wima, citiram, „nakazno dete francuske i srpske
bur$oazije”. Kominterna je za boq{evi_ku Evropu i
nove granice. Austrijancima obe}ava Tirol, Nemcima
Alzas i Loren, Ma|arima deo Rumunije, a Jugoslaviji

– 25 –
je odre|ena najgora sudbina: da nestane. Dr$ava je po-
lo$ena na poslu$avnik, ali tako da surovo bude ka$-
wena Srbija, ratna pobednica, i da se razdele wene na-
cionalne teritorije: $itnica Vojvodina Ma|arskoj,
Makedonija Bugarskoj, Dalmacija i delovi Bosne i Her-
cegovine Hrvatskoj, a Kosovo Albaniji. Komunisti_ka
partija Jugoslavije podr$ava takve podele i bori se za
wih. Svi srpski delegati u Kominterni koji su odbi-
li da se zavere protiv srpskog naroda, nestali su u Sta-
qinovim gulazima. Pogledajmo samo kako dosledno Ko-
munisti_ka partija Jugoslavije sledi odluke Komin-
terne. Oktobra 1928. odr$an je u Drezdenu _etvrti kon-
gres KPJ, na kome se delegati jugoslovenskih komuni-
sta decidirano zala$u za prisjediwavawe Kosova i
Metohije Albaniji. Za wih je Jugoslavija obi_na im-
perijalisti_ka tvorevina, velikosrpska dr$ava koju
jednostavno treba sru{iti. U rezoluciji Drezdenskog
kongresa ka$e se, izme|u ostalog, da su pobedni_ki im-
perijalisti Antante (to tada govore pora$eni komuni-
sti) priklonili Jugoslaviji, citiram, „znatna alban-
ska, bugarska i ma|arska podru_ja”. Srpskim komuni-
stima nalo$eno je da drugim narodima i nacionalnim
mawinama, Arbanasima, Ma|arima, Bugarima i ostali-
ma, priznaju, opet citiram, „pravo na otpor i oru$ani
ustanak i da im u sprovo|ewu tog nauma ukazuju siste-
matsku pomo}”.
Poznato je da 1933. i 1934. Komunisti_ka partija Ju-
goslavije otvoreno podr$ava pokret hrvatskih usta{a,
solidari{u}i se sa wihovom oru$anom pobunom na Ve-
lebitu. Poznato je, isto tako, da je 1934. u sremsko-mi-
trova_koj kaznioni sklopqen monstruozni sporazum iz-
me|u komunista i usta{a, koji u ime komunista potpi-
suje Mo{a Pijade, a ispred usta{a Mile Budak, a u ko-
jem doslovce stoji da }e se hrvatske usta{e i jugoslo-
venski komunisti boriti za, citiram, „uni{tewe na
Balkanu svega {to je srpsko i pravoslavno”. Mawe ili
vi{e, isti stav prema teritorijalnom integritetu srp-
skog naroda u Jugoslaviji, kao dr$avnoj zajednici, ima-
la je i _etvrta zemaqska konferencija KPJ, odr$ana
u Qubqani decembra 1934. godine. Za wu je Jugoslavi-

– 26 –
ja, opet, bila versajska tvorevina, _ije uspostavqawe
nije bilo ni{ta drugo nego, citiram, „okupacija Hr-
vatske, Dalmacije, Slovenije, Vojvodine, Bosne, Crne
Gore, Makedonije i Kosova”. Posledwi veliki skup ju-
goslovenskih komunista, na kome je utvr|ena nacional-
na politika KPJ (a s tom politikom u{lo se u Drugi
svetski rat) bila je ta „povjesna” Peta zemaqska kon-
ferencija KPJ u Zagrebu, _ije je osnovne odluke sasta-
vio li_no Josip Broz.
U rezoluciji Pete zemaqske konferencije stoji po-
ziv, citiram, „za slobodu i ravnopravnost arnautskih
mawina na Kosovu, Metohiji i Sanxaku” i jasno se za-
hteva, citiram, „protjerivawe svih onih kolonizira-
nih, odnosno srpskih elemenata, pomo}u kojih srpska
bur$oazija ugwetava makedonski, arnautski i druge
narode”. U proglasu Drugog zasedawa AVNOJ-a naro-
dima Jugoslavije od 30. novembra 1943. godine ve} se na
po_etku, kao veliki plod i rezultat dotada{we revo-
lucionarne i oslobodila_ke borbe partizanskih je-
dinica, isti_e „uspe{no slamawe ki_me velikosrpske
hegemonije”. To ne samo da je licemerno, to je monstru-
ozno! S onu stranu Drine te 1943. ve} je od strane usta-
{a potu_eno i likvidirano najmawe sedamsto hiqada
Srba. S onu stranu Drine te_e u potocima srpska krv, a
AVNOJ isti_e kao svoju veliku zaslugu „uspe{no sla-
mawe ki_me velikosrpskoj hegemoniji”.
U istoj poruci AVNOJ-a narodima Jugoslavije govo-
ri se o juna_koj i slobodoqubivoj deci – obratite pa$-
wu koje se sve tu dr$ave, pokrajine, {ta li, pomiwu
– „Srbije i Hrvatske, Slovenije i Crne Gore, Bosne i
Hercegovine, Makedonije, Vojvodine i Sanxaka”. Ako
je pre rata u dokumentima KPJ i slovio naziv Hrvat-
ska i Dalmacija, u AVNOJ-u toga vi{e nema. Hrvatska
je ve} dobila Dalmaciju, Dalmacija je postala Hrvat-
ska. U tom dokumentu pomiwe se Srbija, ali mimo Sr-
bije, zasebno, pomiwu se i Crna Gora, Bosna, Hercego-
vina, Makedonija, Vojvodina, Sanxak, a o Kosovu i Me-
tohiji ni jedne jedine re_i! U nacrtu Deklaracije o
osnovnim pravima nacija i gra|ana Demokratske Fede-
rativne Jugoslavije izri_ito se predvi|a da }e „narod

– 27 –
Vojvodine i Sanxaka imati punu slobodu da sam odlu-
_i o svom odnosu i polo$aju u federaciji”. Za{to se i
u tom nacrtu uop{te ne pomiwu Kosovo i Metohija i
za{to Kosovo i Metohija nisu bili predstavqeni u
AVNOJ-u? Izgleda zbog toga {to je to podru_je bilo
obe}ano Albaniji i {to se de facto smatralo interes-
nom zonom Enver Hoxinih revolucionara. Vlast na _i-
jem je vrhu piramide stajao Josip Broz, nedodirqiv,
svemo}an i neprikosnoven, na najsvetijem podru_ju
srpskog naroda sistemati_no je stvarala i stvorila al-
bansku dr$avu. Danas na Balkanu postoje dve albanske
dr$ave, jedna Envera Hoxe i jedna Josipa Broza. Ali,
moram jo{ ne{to ovde da dodam. Izne}u svoj li_ni stav.
Mi{qewa istori_ara ne zanimaju me, jer smatram da
wihova }utwa nije posledica nedostatka dokaza, nego
kukavi_luka i oportunizma.
Svojevremeno je u novinama bila pokrenuta kampa-
wa oko toga za{to partizani nikada u toku rata ne po-
ku{a{e da napadnu na logor Jasenovac. Odgovoreno je
da je to bilo nemogu}e, da je logor bio izuzetno _uvan,
da se na mo_varnom podru_ju te{ko bilo spustiti niz
Savu, da bi gubici bili ogromni a u_inak nikakav. Re-
cimo da je tako. Zanemarimo svedo_ewe >anice Opa_i-
}a, koji je svoju pesmu „Jasenovac” posvetio jednom do-
ga|aju u toku 1943. kada je wegov komandant insisti-
rao da se ta fabrika smrti napadne, te je posle toga mi-
steriozno poginuo. Pretpostavimo da se tada zaista ni-
je moglo krenuti na logor, ali je barem postojala name-
ra. Me|utim, ja postavqam slede}e pitawe: za{to Ja-
senovac nije napadnut 1944. godine? Beograd je oslobo-
|en 20. oktobra i toga dana u{le su u na{ glavni grad
trupe tada najmo}nije armije u Evropi, sa $eqom da
wihov vaqak pre|e preko Slavonije i Zagreba prema
Be_u, ali su skrenute prema Ma|arskoj, uz obrazlo$e-
we da mi mo$emo sami da oslobodimo zemqu.
No, i bez obzira {to su Rusi tako skrenuli prema
Ma|arskoj, partizanske snage raspolagale su i avija-
cijom i tenkovima i bile su apsolutno u stawu da oslo-
bode Jasenovac. Od 20. oktobra 1944. Jasenovac radi sve
do 26. aprila 1945. godine. <est meseci posle osloba-

– 28 –
|awa Beograda, on neprekidno guta $rtve! I mislim, a
to je upravo moj li_ni stav: onaj ko je tada komandovao
partizanskom vojskom i nije pohitao da oslobodi Jase-
novac, odgovoran je za svaku glavu palu u toku tih {est
meseci! U tom istom periodu jake partizanske snage
imaju pre_ega posla, pa po Lijev_e-poqu, po Bosni, po
padinama Vu_eva i Zelengore, likvidiraju _etni_ke
snage koje se povla_e prema zapadnim granicama zem-
qe. Na Lijev_e-poqu, _ak, uz pre}utno ili slu_ajno
sadejstvo sa usta{kim i nema_kim snagama, ubijaju se
srpski rodoqubi.
Tako je, velite, bilo u Drugom svjetskom ratu, ali
{ta }e biti sutra s ovom na{om zemqom, _iji ste
eventualni raspad u skoroj budu}nosti nedavno, u
„Kwi$evnim novinama”, prokomentarisali svoje-
vrsnom prijetwom Hrvatima neka se ne zanose iluzi-
jama da }e u slu_aju podjele Jugoslavije opstati po-
stoje}e, avnojevske ili titovske granice izme|u SR
Hrvatske i SR Srbije?
Pre nekoliko godina, u pismu zagreba_kom „Vjesni-
ku” koje nikada nije bilo objavqeno, napisao sam da u
slu_aju raspada Jugoslavije, {to ne bih $eleo da se do-
godi, granice Srbije ne bi bile krojene ni prema avno-
jevskim, ni prema brionskim ili ne znam kojim maka-
zama. Nedavno sam, samo s ne{to malo vi{e zebwe, to i
ponovio.
Zapadne granice Srbije odredio je Ante Paveli},
tamo gde su se nalazili konc-logori za Srbe, spaqene
srpske crkve i najve}a srpska strati{ta, tamo gde je
tekla srpska krv sa usta{kog no$a. Zlo je, zna_i, iscr-
tavalo srpsku mapu. Po mom mi{qewu, u tom najgorem
slu_aju da Jugoslavija nestane, zapadne granice Srbi-
je morale bi da budu odre|ene prema principima pri-
rodnog i istorijskog prava, i to prema etni_koj mapi
koja je va$ila na dan 6. aprila 1941. godine. Za{to ba{
tada? Zato {to su hrvatske i muslimanske usta{e za
vreme Drugog svetskog rata po_inile u tim krajevima
genocid nad Srbima, pa iz tog magnum crimena Hrva-
ti ne mogu ni danas niti ikada vi{e u budu}nosti iz-
vu}i bilo kakvu dr$avnu korist za sebe. U slu_aju ra-

– 29 –
spada Jugoslavije, glasali bi Jasenovac, Jadovno, Gli-
na, sve hercegova_ke, li_ke i korduna{ke jame. I ne sa-
mo oni iz tih jama, nego i sve nero|eno potomstvo wi-
hovo, koje je tako|e uni{teno u tim logorima i na tim
strati{tima. Ovako _vrst stav zauzimam i zbog toga da
bih mnoge srbofobe i srbo$dere s onu stranu Drine
opomenuo na razum i da bi ih odqubio od usta{ke ide-
je o Hrvatskoj od Subotice do Kotora. Dok postoji Ju-
goslavija, ne postavqa se problem gde su zapadne i is-
to_ne granice Hrvatske, ni Srbije, ni Bosne i Herce-
govine, ni Makedonije. Znam da bi te deobe bile stra-
vi_ne. Etni_ka mapa Bosne, Hercegovine, Banije, Like,
Slavonije i Korduna izgleda kao ko$a leoparda. Srp-
ski, hrvatski i muslimanski $ivaq tu je izme{an. Se-
lo do sela, ku}a do ku}e, zaseok do zaseoka: ko }e to i
kakvim makazama pravilno podeliti? I za{to, kona_-
no, deliti? Ali, ako neko toliko $udi za Austro-Ugar-
skom i ako neko toliko zazire od zajedni_kog $ivota sa
Srbima, onda mora da se zamisli nad _iwenicom kako
}e da podeli i pocepa sraslo bez neslu}ene nevoqe.
Jugoslavija koju Vi sada krojite te{ko da mo$e
postojati, ali u slu_aju wena opstanka, u {to, kako
ka$ete, ipak vjerujete, kakav program predla$ete ju-
goslovenskim narodima, pa da svi oni, ako je to uop}e
mogu}e iz va{eg scenarija, budu zadovoqni, ukqu_u-
ju}i prije svih srpski narod, za koji smatrate da je
jo{ uvijek neravnopravan? Drugim rije_ima, kakva je
va{a alternativa titovskoj koncepciji ure|ewa unu-
tarwih odnosa u Jugoslaviji?
Mnogo svega onoga {to sam ve} rekao 4. marta ove go-
dine na vanrednoj skup{tini Udru$ewa kwi$evnika
Srbije – da na{a zemqa mora biti parlamentarna, de-
mokratska, vi{estrana_ka, a to zna_i detitoizirana,
jer svega toga nema dok smo odani svetim zavetima Jo-
sipa Broza – neophodno je obezbediti jedinstvom duhov-
nog i kulturnog srpskog prostora, a naravno i hrvat-
skog, i slovena_kog, u okviru Jugoslavije. Narodu koji
je nastradao u titovskoj Jugoslaviji, srpskom narodu,
neophodno je povratiti revolucijom i postrevolucio-
narnim otima_inama uskra}ena nacionalna prava u

– 30 –
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedo-
niji – a naro_ito u Hrvatskoj. Srbi u Hrvatskoj nisu
nikakvi stranci, nikakva mawina, i moraju da u$iva-
ju sva prava koja imaju i Srbi u Srbiji – }irili_no
pismo, pravo da budu u najte{woj duhovnoj vezi sa svo-
jom mati_nom dr$avom Srbijom. Srbe iz Hrvatske ni-
ko ne sme proterivati ni denacionalizovati. To, tako-
|e, mislim i za Srbe u Bosni i Hercegovini, Crnoj Go-
ri i Makedoniji, gde su posle rata nasilno denaciona-
lizovani i gde je do{lo do nasilni_kog otimawa srp-
skih crkava i manastira u prestonici srpskog sredweg
veka. Srbi u Hrvatskoj, ukoliko ostanu pokrajine u sa-
stavu Srbije, moraju dobiti pravo na autonomiju i mo-
raju imati svoju autonomnu jedinicu. <to se ti_e Bo-
sne i Hercegovine, mislim da bi i tu trebalo stvori-
ti tri autonomne jedinice: srpsku, muslimansku i hr-
vatsku. Srbima u Crnoj Gori niko ne sme uskra}ivati
ni zabrawivati pravo na wihovo nacionalno ime. To je,
dakle, jedno re{ewe, ono za koje se ja zala$em. Drugo
re{ewe je unitarna Jugoslavija, u kojoj bi bile izbri-
sane sve granice. Ono bi, mo$da, moglo biti sre}no, ali
je sticajem istorijskih okolnosti i gorkih iskustava,
te na{ih omraza i me|usobnih zazirawa, verovatno is-
kqu_eno. No, ponavqam, bilo koje razumno i civiliza-
cijsko re{ewe _ini mi se nemogu}im ako se pre toga ne
izvr{i detitoizacija.
Najkonkretnije – {ta?
Detitoizacija je neminovna. To je conditio sine qua non
Jugoslavije. Jugoslavija odana svetim zavetima i te-
meqnim principima Josipa Broza niti mo$e u Evropu,
niti ima {ansi da pre$ivi kao dr$ava. <to pre to
shvatimo, pre }emo se i sa mawe patwi i $rtvi izvu}i
iz dana{we bede, me|usobnih mr$wi, bezakowa, jedno-
umqa i civilizacijske sramote. Smatram da je odmah po-
trebno ukinuti Zakon o za{titi imena i dela Josipa
Broza. Taj pokojnik vi{e ne sme da bude u nadle$nosti
ni specijalnih zakona, ni tu$ila{tva, ni radnih bri-
gada, koje, kao u Bosni i Hercegovini, na ogoqena brda
vuku tovare kamewa da ukle{u wegovo ime. O Josipu
Brozu treba da se govori i pi{e slobodno. Neka se we-

– 31 –
govim zaslugama i krivicama bave istori_ari, litera-
tura i sociologija. Pokoqewa dela sude, {to je _ije da-
ju svima. Nisu protekle ni dve i po godine od Staqi-
nove smrti, a Hru{_ov je na Dvadesetom kongresu sov-
jetske partije skinuo masku sa lica velikog diktatora.
A {ta je sa maskama Josipa Broza? Ve} devetu godinu
jugoslovenski komunisti ni ne pomiwu da odr$e svoj
Dvadeseti kongres. Za{to? Kome je to u interesu da _ak
i zakonima i silom dr$avne prinude odr$ava kult
Brozovog bo$anstva i nedodirqivosti? Svaki gra|anin
ove zemqe mora biti slobodan da ga slavi ili da ga pro-
kliwe. Neka istori_ari i vojni eksperti slobodno ka-
$u da li su, recimo, Sutjeska i Sremski front veli-
ke pobede ili nepotrebne klanice? Da li je ru{ewe mo-
sta na Neretvi 1943. genijalna varka Vrhovnog koman-
danta ili naopaka naredba, izdata u panici i haosu?
Neka stanovnici U$ica, Vrbasa, Drvara, Velewa, Pod-
gorice, Mitrovice, Korenice i Velesa slobodno odlu-
_e $ele li da svi ti gradovi budu Titovi. Neka narod
Srbije slobodno ka$e $eli li i da li je ma i jednog sa-
ta $eleo da kao dan svog ustanka protiv okupatora sla-
vi dan kada je na seoskom va{aru, gde ni jednog okupato-
ra nije bilo, Srbin pucao u Srbina? Neka sud slobod-
no presudi po kome se to zakonu i pravu Broz 1945. godi-
ne preselio u tu|u ku}u na Dediwu i jo{ testamentom
ba{tu te ku}e odredio za svoj grob. Za{to nema peto-
krake na wegovom grobu? I je li on time povredio i po-
nizio stotine hiqada onih koji su ga pod tom zvezdom
pola veka sledili? Detitoizacija je pre svega pravo
svih gra|ana Jugoslavije da ospore i oduzmu ve_ni man-
dat titovskoj, odnosno boq{evi_koj partiji i wenom
aparatu vlasti, koji su ovako temeqno i svestrano up-
ropastili ovu divnu i bogatu zemqu.
Kakvi su, po vama, izgledi da se u _itavoj na{oj
zemqi sve to o _emu govorite doista i ostvari?
Stalno komunisti_ko pozivawe na nekakve uslove,
na trenutke, na okolnosti, to me zaista ne zanima. Ne
zanimaju me, u principu, nikakvi programi spasa, ako
oni dolaze od komunista bilo Hrvatske, bilo Sloveni-
je, bilo Srbije, bilo Makedonije. Ono {to me zanima,

– 32 –
to je vi{epartijski parlamentarizam u Jugoslaviji,
koji je, smatram, jedini garant demokratije. @elim,
prosto, da komunisti odu s vlasti, kao {to se desilo u
Poqskoj, a desi}e se, izgleda, i u Ma|arskoj. To je je-
dino spasonosno re{ewe.
Vredi li to i za komuniste u Srbiji, koji jo{ uvek
_vrsto dr$e vlast?
Ja govorim o Jugoslaviji, a Srbija je jo{ uvek u sa-
stavu Jugoslavije.

– 33 –
 1990.
Osnivawe SPO i bu|ewe Srbije
Prvi sabor SPO
❖

Prvi vi{estrana_ki izbori

❖

❖
 TRI STALNA PREDSEDNIKA
SRPSKOG POKRETA OBNOVE

(Miting u Novom Pazaru, 16. septembar 1990.)

Srpska istorija ima dva lica. Jedno je lice Svetog

Save, lice beskrajne dobrote i qubavi, lice pra{tawa.
Jedno je lice na{a svetosavska du{a, koja mr$wu pre-
obra$ava u qubav, zlo u dobro, koja od pu{ke stvara Je-
van|eqe, od kasarne crkvu. Ali, mi imamo i drugo li-
ce – lice koje je pokazao Stevan Sin|eli} na ^egru,
Obili} na Kosovu, Princip u Sarajevu, Kara|or|e u
Topoli, Milo{ u Takovu, Dra$a na Ravnoj Gori. Taj
drugi obraz srpske istorije nalagao nam je uvek, i na-
la$e nam i danas, da pretvaramo Jevan|eqe u ma_ i
crkvu u kasarnu, ako nema drugog na_ina da privedemo
zlo razumu.
Ja ne}u danas, na ovom svetom mestu srpske istorije,
da podse}am muslimane Ra{ke na to odakle izviru, gde
su im isto_nici i ko su oni. Znaju to oni i bez mene.
Znaju oni dobro da su im preci bili vitezovi i gospo-
da kod Nemawe, da su im preci i{li sa Lazarem i sa
Obili}em u boj na Kosovo protivu polumeseca i Azi-
je. Znaju oni dobro da su se Lazovi}i – dana{wi Sija-
ri}i – poislamili tek pre stotinu i pedeset godina.
Tro{iti re_i na to da im obja{wavamo stalno ko su,
odakle su, gde su im grobovi – izgleda da je besmisleno.
Ja $alim, ja saose}am sa tim delom na{ega naroda.
Veliki srpski pisac muhamedanskog zakona Mehmed
Me{a Selimovi}, u svom „Dervi{u i smrti”, stavio je
u usta Hasanu ove re_i: „Ni sa kim se istorija nije ta-
ko narugala kao {to je sa nama. Postali smo rukavac,
odvojen od mati_ne rijeke, suvi{e velik da ga zemqa
upije, suvi{e malen da bi postao zasebna rijeka, zaseb-
no jezero.”

– 35 –
 Kod razumnih qudi muhamedanskog zakona, komplek-
sa i mr$we nema. Oni znaju da vera nikada nije razdva-
jala narode i nikada nije odvajala qude. Primitivci,
nerazumni qudi, koji halakaju zemqom Ra{kom, napa-
daju}i srpske crkve, psuju}i Isusa Hrista i Hristo-
vu majku, da bi ponizili Srbe i terali ih u raseqewe,
ne znaju da bi ih osniva_ muslimanstva, Muhamed, zbog
toga nabio na kolac i odsekao im glave.
Muhamed nikada nije Isusa Hrista nazivao druga-
_ije nego svojim bratom, i to starijim bratom. A majka
Isusa Hrista, Bogorodica Marija, {to fukara koja mr-
zi, arlau_e i bu_e ne zna, jedna je od _etiri svete $e-
ne Islama. Onome ko wu napadne, ko wu uvredi, po Is-
lamu, po Kuranu – leti glava! Oni to ne znaju. Oni ne
znaju da su sve monoteisti_ke religije nikle iz jednog
korena, iz jevrejstva, i da }e se gore, na eshatolo{koj
ravni, opet sve sliti u jednu. Bog je jedan – zvali ga mi
Hristos, Jahve, Jehova, Gospod, Savaot, Alah... Razli_i-
ta su imena za isti pojam, za istu su{tinu. Qudi koji
mrze to ne razumeju, jer vera se temeqi na qubavi, a
mr$wa nikad nije razumela qubav i be$ala je od we
kao |avo od krsta!
U ovoj blagoslovenoj zemqi srpskoj, u ovoj divnoj
zemqi Ra{koj, pogledajmo ovu lepotu. Ima mesta za
svakog, bez obzira u koju crkvu ide i da li uop{te u
crkvu ide, ako je _ovek. Ako ovu zemqu Srbiju prizna-
je za svoju otaxbinu i ako joj ne radi o glavi, ako ne na-
pada kom{ije, ako je ne vre|a, ako ne manita, ako je ne po-
ni$ava. To je azbuka srpske istorije i srpskoga pravo-
slavqa.
Kad Srpski pokret obnove dobije vlast, svaki onaj ko
u ruku ovom Ra{kom zemqom stegne turski barjak, us-
ta{ki barjak, albanski barjak, ili bilo _iji drugi dr-
$avni barjak sem srpskog – osta}e i bez ruke i bez bar-
jaka!
Na tajnom sastanku, pre nekoliko dana, vrhova Stra-
nke demokratske akcije usvojena je rezolucija koja mi
je do{la do ruku. Rezolucija ka$e da }e 31. decembra
1991. godine, u Sarajevu, biti progla{ena Islamska
Republika Bosna i Hercegovina, koja }e u svom sasta-

– 36 –
vu imati tri celine – Bosnu, Hercegovinu i Sanxak,
kako oni ka$u. Predsednik te republike bira}e se po
{erijatskom zakonu, na sedam godina, a parlament }e
biti dvodomni, od Ve}a naroda, koje }e zasedati u Mo-
staru, i Ve}a begova, koje }e da zaseda u Travniku.
Narode srpski! Pitam vas i odgovorite u jedan glas:
mo$e li to ikad biti, dok ima ijednog Srbina?!
Pa, kad ne mo$e, i ne mo$e, ja vas molim: mudrost
me|u nas i razum u nas. Ne postoje politi_ke stranke u
Srbiji da se mrzimo, da se ru$imo preko {tampe, da
ne govorimo jedni s drugima. Stranke nisu te koje tre-
baju da nas zava|aju, nego to je prosto jedan instrumen-
tarij civilizovanog sveta da se spre_i jednoumqe, da
se takmi_imo u programima za dobrobit Srbije.
Dodajem, me|utim, da bez demokratije nema ni naci-
onalnog jedinstva ni jake Srbije sposobne da za{titi
na{ nacionalni interes. Zbog toga, ako ni zbog _ega
drugog, preru{eni komunisti moraju da odu. Ne bude
li tako – eto sumraka srpstva i Srbije!
Na kraju, ovde ste danas, u nekoliko navrata, klica-
li: „Vu_e, Vu_e”, pevali ste pesme, pomiwali ste mi
ime u tim pesmama. Ja vam se zahvaqujem, ali moram po-
noviti ne{to {to _esto ponavqam, i ponavqa}u svuda
gde se to bude de{avalo, a grlo i snaga mi dozvole da
govorim: Ti poklici ne vode ni_emu! Ako obnavqamo
svetosavsku tradiciju, onda moramo obnoviti i sveto-
savske svetiwe. Vezivati se za jednog _oveka, obo$ava-
ti bilo kog _oveka, $ivog i smrtnog _oveka, to je nesre-
}a i to je recidiv sistema koji ho}emo da razorimo i
uklonimo sa istorijske scene u Srbiji. Ju_e – $iveo
Josip Broz, a danas – $iveo Milo{evi}, $iveo Ra{-
kovi}, $iveo Kilibarda, $iveo Dra{kovi}! Ista je to
ideja i ista nesre}a, verujte mi. Ja sam samo slu_ajno
i privremeno predsednik Srpskog pokreta obnove. Mi
imamo tri svoja stalna predsednika. Wima verujte, ja
mogu da omanem. Ta tri predsednika, koji vas nikad iz-
neveriti ne}e su: Sveti Sava, Wego{ i Kara|or|e!

– 37 –
KAMENOVAWE NA KOSOVU POQU

(Izjava za „Srpsku re_”, 10. oktobar 1990.)

U paklu Kosova Poqa 29. septembra, dok su me pri-

stalice Socijalisti_ke partije Srbije, pomamno vit-
laju}i strana_kom petokrakom i fotografijama pred-
sednika te partije gospodina Slobodana Milo{evi}a,
ga|ale kamenicama i psovale, dok je $ivi zid polici-
je jedva zadr$avao te qude, te Srbe, tu na{u bra}u, da
ne po_ne lin_ nad bra}om, nad Srbima ne{to druga_i-
jih politi_kih uverewa, do mene je dopiralo jedno, naj-
_e{}e ponavqano, pitawe: „Gde si bio, izdajni_e, pre
pet godina?”
To pitawe me je, i kad se buka sti{avala, i kad su
kamenice poispadale iz nesre}nih ruku, i kad se Koso-
vo Poqe vratilo jesewoj ve_eri mo$da posti|eno, pro-
gawalo kao i svaki krik nerazuma.
>utao sam, dok je postavqano, da ne bih podjarene
jo{ vi{e podjario. >utao sam dok je izvikivano, jer za-
cenuti od mr$we ne bi mogli da me _uju, ni da me razu-
meju.
@eleo sam da ih podsetim na peticiju 2014 Srba,
upu}enu partijskom vrhu Srbije u jesen 1985. godine, u
kojoj su prekliwali za pomo} i spas.
Tada su se, prvi put, zatalasali kosovski bo$uri po-
sle bure belih kapica.
Da li znaju i da li im je ko rekao – $eleo sam da ih
pitam – {ta je o tom wihovom vapaju govorio drug Slo-
bodan Milo{evi}? Da li su ikada imali u rukama ste-
nogram sa sednice Predsedni{tva CK SK Srbije od 25.
decembra 1985. kada je Peticija 2014 razmatrana?
Drug Slobodan Milo{evi} tada veli:

– 38 –
 „Mi smo se ovde suo_ili sa jednim drasti_nim pri-
merom politike zloupotrebe velikih problema koji
stvarno postoje, da bi se manipulisalo qudima, da bi
se razbuktavao nacionalizam. Nije re_ o spontanom ve}
o jednom pa$qivo pripremanom neprijateqskom delo-
vawu. Bilo je ideja i poku{aja da se od Kosova Poqa,
sa vezama koje su se tra$ile u Beogradu, prave neredi
u Beogradu”.
@eleo sam da podsetim da je Kosta Bulatovi}, glav-
ni organizator te peticije, uskoro uhap{en i da je tre-
balo da i ja budem uhap{en, jer sam javno manifestovao
podr{ku Srbima Kosova i Metohije i prezir prema
wihovim tamni_arima.
Na istinu su, me|utim, u Kosovu Poqu, 29. septem-
bra, letele kamenice, kao i oko moje glave.
Na svetom mestu prolamali su se uzvici Bogdana
Kecmana, _lana Glavnog odbora Socijalisti_ke parti-
je Srbije, zaslepqeni verom u ono _emu se verovati ne
sme.
„Ne znate, bra}o, {ta radite”, rekoh im, „i ja vam
pra{tam”.

– 39 –
 <TA >E BITI
AKO NE IZGUBE IZBORE

(Miting u Ni{u, 11. oktobar 1990.)

Dame i gospodo, gra|anke i gra|ani Ni{a!

Poku{ajmo da logi_ki, trezveno, bez ikakve strana-
_ke pristrasnosti i pripadnosti, proanalizirmo ovde,
na ovom veli_anstvenom saboru, {ta }e biti, {ta je ne-
izbe$no da bude ako 9. decembra, zbog velike izborne
prevare i kra|e, u sedlu ostanu komunisti.
Srbija je ve} i sada obele$ena $igom srama zbog to-
ga {to je posledwi boq{evi_ki bastion u Evropi, uz
Albaniju. Mi smo na me|unarodnom planu izolovani.
Ni{ta, _ak i ako preduzmemo ne{to {to je i _asno, {to
je po{teno, _ak i demokratsko – svet ne prihvata, jer
je sve uvijeno u oblandu crvene boq{evi_ke boje. Woj
niko ni{ta ne veruje.
Zna_i, mi ne}emo na me|unarodnom planu mo}i da
preduzmemo ni jedan korak a da ne budemo izvi$dani.
Upa{}emo u jo{ ve}u izolaciju, bi}e nam zavrnute
slavine finansijske pomo}i, ne}e Srbi iz dijaspore da
daju dinara u takvu Srbiju. S druge strane, komunisti
}e biti svesni izborne prevare. Zna}e da su krali, da
nemaju narod iza sebe, pa }e u skladu sa time i da se po-
na{aju. Onaj ko je jak, taj je tolerantan, taj je {iro-
kogrud, taj pra{ta, taj pru$a ruku pomirewa. Oni to
biti ne}e, ruku pomirewa ideolo{kim neistomi{qe-
nicima pru$iti ne}e. Sve koji nisu bili za wih, a to
zna_i ve}inu srpskog naroda, smatra}e svojim neprija-
teqima. Uve{}e jo{ $e{}a kadrovska geta, jo{ }e go-
ri qudi da vode Srbiju, {to }e uzrokovati time da }e-
mo ekonomski da tonemo jo{ vi{e, do}i }e do svakoja-

– 40 –
kih raslojavawa u na{em narodu: ideolo{kih, socijal-
nih, nemiri }e biti na pomolu, inflacija }e da galo-
pira...
I {ta }e daqe da bude?
Srbija }e da se uskome{a. Bi}emo, bra}o moja i ses-
tre, dovedeni do granice u$asa da jedni drugima ska-
_emo za vrat, da se uhvatimo za grla. Lebde}e nad nama
ma_ gra|anskog rata. A to pri$eqkuje Tu|man, to pri-
$eqkuje Ugqanin, to pri$eqkuje Rugova... svi kao hi-
jene gledaju – ho}e li Srbi udariti na Srbe?! Da bi ko-
munisti izbegli gra|anski rat, poku{a}e jo{ jedno: da
na{a ose}awa i nezadovoqstvo sistemom vlasti u Sr-
biji brzo prebace na spoqni plan i da nam ka$u: za
ekonomski kolaps, za ovu skupo}u, za u$asnu kadrovsku
politiku, za neslobodu, za sve – krivi su drugi. Hajde
da ratujemo sa wima!
Neka ih |avo nosi sa ratom. Ne bi to bio ni prvi ni
posledwi rat koji su Srbi vodili. Mi ga ne $elimo,
daleko mu lepa ku}a.
Ali rat u koji bi nas uveli srpski boq{evici, Sr-
bi bi izgubili i to je ono najtragi_nije.
Ne mogu takvi qudi voditi ni divizione, ni puko-
ve, ni _ete. Mora{ imati iza sebe slo$an narod, koji
zna {ta brani, a onda }e da gine, svestan istine da je
$ivot jeftiniji od onoga {to se brani. Ako _ovek nije
ube|en u tu _iwenicu, da je Srbija koju branimo vred-
nija od na{ih $ivota, bi}e dosta onih koji ne}e biti
spremni da je brane, a bi}e dosta i mutivoda, pokrive-
nih crvenim pla{tovima, koji }e prvi da okrenu le|a
na frontu. Gurnu}e nas u rat, a ne}e hteti da okrvave
ga}e!
JNA }e se raspasti, a Srpska vojska ne}e biti for-
mirana. Ratova}emo kriminalno i na sramotu tradi-
cionalne _asti na{eg vojnika. Srpski re$im }e sve na-
{e istine pretvoriti u neistine. Svet }e zaboraviti
da smo postradali u Jasenovcu i narod $rtva bi}e pro-
gla{en za narod xelata. Svi }e biti protiv nas, _ak i
Rusi. Izgubi}emo Prvi svetski rat i oba balkanska...
Eto, to }e nam se desiti ako 9. decembra komunisti po-
bede.

– 41 –
 A ako pamet pobedi, ako SPO pobedi, rata ni razbi-
jawa Jugoslavije biti ne}e. Ja verujem da nisu poga{e-
ne sve sve}e razuma ni u Hrvatskoj, ni me|u Muslima-
nima, ni me|u Arnautima. Mo$emo od Jugoslavije stvo-
riti jednu federaciju ili konfederaciju po uzoru na
{vajcarsku, punu kantona, raznih pokrajina, oblasti,
autonomija, gde }e svima da bude {iroko i potaman. To
je na{ ideal...
A sada vas molim da pozdravimo srpsku zastavu iz
Prvog svetskog rata. Prvi put posle 50 godina.

– 42 –
 NO> IZ „GORSKOG VIJENCA”

(Beseda na Prvom svetskom saboru Srpskog Pokreta Obnove

u Beogradu, 28. oktobar 1990.)

U no}i onoj koja prethodi istrazi poturica, vojvo-

da Batri} i jo{ _etrdesetak Crnogoraca, u „Gorskom
vijencu”, sawaju isti san: Milo{ Obili}, na bijelom
hatu, jezdi preko ravna Poqa Cetiwskoga.
Ne}u preterati ako ka$em da je iz sli_nog kolek-
tivnog sna nastao Srpski pokret obnove i za samo neko-
liko meseci izrastao u najve}u snagu dana{we Srbije.
Ste{wen neprijateqima, izdan od svojih, svuda po-
ni$en i progowen, u ku}i bez ku}e, u miru bez mira,
na wivi koja mu je oteta, u crkvi koja mu je oburvana, u
grobnici koja je preorana i neobele$ena, u vojsci koja
nije wegova, sa zave$qajem begunca i _ergara – srpski
narod ceo za{ao je u wego{evsku no} iz „Gorskog vi-
jenca”, gde mu, gde nam, na krilima $eqe za druk_ijom
sudbinom, u snove dolaze Obili} i Kara|or|e.
Kako, me|utim, iz snova u stvarnost koju ho}emo i
kako stvarnost, koju ne}emo, da uzmakne pred na{im
snovima?
Kojim putem iza}i iz Jugoslavije na koju ne prista-
jemo i sti}i do Jugoslavije koja bi odgovarala ne samo
Srbima i Hrvatima, ve} i svim ostalim, istovremeno?
Mo$e li, uop{te, da postoji takva Jugoslavija?
Kako, kuda i kad postaviti me|e novih dr$ava, ako
je raspad Jugoslavije neizbe$an?
Kako, bez ogla{avawa oru$ja, obezglasiti sve mr$-
we koje danas potresaju ovu zemqu i kojima je, svima
od reda, srpski narod na ni{anu?
Opstala Jugoslavija ili ne, opsta}e geografska
stvarnost da }e Srbi i Hrvati, Srbi i <iptari, Srbi
i ostali biti susedi. Ta _iwenica, sama po sebi, name-

– 43 –
}e obavezu narodima Jugoslavije da svoje odnose u_ine,
makar, sno{qivim.
Te{ke i neodgovorne re_i ne}emo da pote$emo. „Ni-
je rije_ svilena marama, da je ve$e{ sebi oko vrata, no
je rije_ tica lutalica!” – ka$e Wego{.
Dopustite, zbog toga, da se, {to sa$etije i {to ti-
{im glasom, dotaknem dramati_nih problema sada{-
wice i da saop{tim kako se prema wima postavqa Srp-
ski pokret obnove.
Jugoslaviju ne $elimo da ru{imo. Dva puta smo za
wu izginuli i ona ja najve}i grob, mo$da i najve}a kob
i zabluda, u srpskoj istoriji. Mi, me|utim, skidamo ka-
pe pred samo jednim grobom, a kamoli pred grobnicom u
koju, u ratovima za Jugoslaviju i zbog Jugoslavije, po-
lo$ismo tri miliona svojih grobova.
Jesmo za Jugoslaviju, ali za novu, sasvim druk_iju.
Za federaciju smo, _ak i po cenu pristajawa na sada{-
we unutra{we granice, koje su ina_e neistorijske i
kriminalno postavqene, pod uslovom da savezna dr$a-
va bude vi{estrana_ka i demokratska republika ili
monarhija i pod uslovom da se autonomne pokrajine ili
oblasti uspostave svuda tamo gde wihovo postojawe na-
me}u isti razlozi kao i u dana{woj Srbiji.
Prakti_no, to zna_i da bi trebalo zagarantovati
teritorijalnu autonomiju Srbima u Hrvatskoj, zatim
autonomiju Istre i Dubrovnika, a Bosnu i Hercegovi-
nu razdeliti na _etiri autonomne oblasti: jednu u ko-
joj preovla|uju rimokatolici, drugu u kojoj su u ve}i-
ni muslimani i dve u kojima prete$u pravoslavni. Dr-
$e}i se istog ar{ina, preurediti iznutra i Makedo-
niju, tako da budu nacionalno i kulturno zadovoqeni
tamo{wi Makedonci, i Srbi, i {iptari.
Pokrajine i oblasti unutar sada{wih republi_kih
granica u Jugoslaviji zami{qamo, pribli$no, kao
kantone u <vajcarskoj.
Na_elno, ne protivimo se ni konfederalnom ugovo-
ru, ni raspadu Jugoslavije. Naprosto, niko nema pravo
da ni Hrvatima, ni Slovencima silom name}e federa-
ciju, niti da spre_ava te narode da osnuju svoje suvere-
ne dr$ave. Niko, tako|e, ne sme da pori_e ni istorij-

– 44 –
ska, etni_ka i ratna prava srpskog naroda, do|e li do
konfederacije ili rastura zajedni_ke dr$ave.
Srbi su jedini narod koji ima ubedqive razloge da
se razvede od Jugoslavije i koji raspola$e i najve}om
snagom da to u_ini.
Ne}emo, rekoh ve}, da postavqamo dinamit pod ku-
}u koju smo krvqu svojom cementirali.
Ho}emo da tu ku}u preuredimo, da u woj bude dovoq-
no prostora i dovoqno slobode i dovoqno bogatstva i
spokoja za sve. Znamo da podelom, ma kakva ona bila, ni-
ko ne}e biti zadovoqan. Svi }e potezati dokaze da su
o{te}eni. Jasne etni_ke deobe su u mnogim krajevima
i neizvodqive, jer nacionalna i verska mapa podse}a
na ko$u leoparda.
Ovde, u ovoj zemqi, {av je sveta. Ovde su se srele i
neraspetqivo izme{ale sve velike monoteisti_ke re-
ligije: pravoslavqe, rimokatoli_anstvo, islam, jevrej-
stvo. Ne verujem da je to slu_ajno i da je Tvorac imao
lo{u nameru.
Trebalo je, vaqda, da ba{ ovde bude duhovni Parnas
na{e civilizacije, da se ovde pro$mu i u toleranci-
ji vi{eglasja sve te vere i kulture sliju u jednu veli-
ku harmoniju.
Za takav poduhvat mo$da jo{ ima pameti i vremena.
Smrtno pogo|ena ruskim kopqima u glavu, hidra
boq{evizma ispu{ta du{u u gotovo svim svojim evrop-
skim pipcima. Svugde, sem u Albaniji i, na $alost i
sramotu na{u, u Srbiji.
Zlu koje nas je unesre}ilo i u kaqugu svalilo vi{e
nego ijedan drugi narod u Jugoslaviji, ovde su, ispos-
tavqa se, najtvr|i i posledwi {an_evi.
Dok se socijalizmu {irom Evrope dr$e posmrtna
opela, u Srbiji, u slavu te proma{ene i okrvavqene
ideje o qudskoj sre}i, je_e hvalospevi.
Sejmeni jednog naopakog i propalog sveta ho}e da
vrata srpske budu}nosti otkqu_avaju kqu_evima pro-
{losti. Paliku}ama se poverava ga{ewe po$ara, xela-
tima slobode da joj vidaju rane i propisuju meleme.
Znamo da ta rasu{ena i crvoto_na dereglija ne}e mo-
}i ni dugo ni daleko Mrtvim morem da otplovi. Znamo,

– 45 –
me|utim, da su spremni krmano{i weni na sve – na pod-
vale, na zlo_ine – samo da koji mesec, koji dan i sat svoj
pad odgode.
Teror i mr$wu oni naro_ito iskaquju na Srpskom
pokretu obnove. <ta }e jo{ sve da preduzmu? Mo$da }e
pribe}i atentatima, trovawu, saobra}ajnim udesima.
Na teror i be{_a{}e wihovo Srpski pokret obnove
do sada nije uzvra}ao i ne}e ni ubudu}e. Ako bismo uz-
vratili, bez obzira {to smo brojniji i ja_i, to bi bio
po_etak nesagledivo tragi_nog obra_una. Za tu_u su po-
trebne dve strane, a mi drugi u_esnik u srpsko-srp-
skom obra_unu nikada ne}emo biti.
Odlaskom komunista, koji je neizbe$an, ne}e, na $a-
lost, nestati ni_ega {to su upropastili, razru{ili,
zavadili, obezduhovili, rasku}ili, omrznuli. Sve nam
to oni ostavqaju u nasle|e.
Sejali su pola veka neslobodu, siroma{tvo, neisti-
ne, mr$wu naroda prema narodu i _oveka prema _oveku,
_ak i mr$wu _oveka prema Bogu, pa }e trebati i mno-
go pameti, i napora, i strpqewa, i pomo}i prijateqa,
da izle_imo i uspravimo Srbiju.
Ostavqaju nam u nasle|e pokorovqena poqa, stara-
_ka i raseqena sela, prenaseqene i ru$ne i sirotiw-
ske gradove, izlokvane i xombaste puteve, propale fa-
brike i do prosja_ke torbe dovedene radnike, oronule
bolnice bez opreme i lekova, nezaposlenu omladinu,
ogromne i jo{ neizbrojane dugove, praznu dr$avnu bla-
gajnu, prazne i na}ve i ambare, haos i mr$wu na Koso-
vu i Metohiji, srpska geta u Hrvatskoj i Bosni, stawe
ni rata ni mira, Jugoslaviju koje prakti_no vi{e ne-
ma... sveop{tu, zapravo, bedu, strah i propadawe.
Kako, kuda, _ime i s kim? Ova bolna pitawa na{e bu-
du}nosti tra$e da se na wih, {to pre, odgovori.
Novo vino ho}e nove me{ine. U preporod, u novo do-
ba, Srbiju moraju povesti novi qudi. Mladi qudi,
prvenstveno.
Na strani mladosti su znawe, sve$ina mi{qewa,
snaga, odva$nost da rizikuju.
U mladosti Srbije jedina je mo} i nada da i biolo{-
ki osna$imo na{u naciju.

– 46 –
 Onog trenutka kad kancelarije za nezaposlene pre-
stanu pose}ivati mladi in$eweri, lekari, geolozi,
piloti, ekonomisti, magistri i doktori nauka, predu-
zimqivi i ma{toviti sawari od smelih ideja i rizi-
ka, i kad najboqi i najmla|i prestanu da se iseqavaju
a iz raseqewa ka Srbiji krenu povratnici, na{a dr-
$ava }e tek tada da se uspravi.
Srpski pokret obnove je za Srbiju u kojoj }e znawe
i stru_nost uvek biti iznad nacionalne, verske ili
strana_ke pripadnosti i u kojoj }e zakone vlasti sme-
niti vlast zakona. Ho}emo da Srbiju vode najboqi, a ne
najgori.
Svaki vid revan{izma komunistima za wihovo be-
zakowe ili odmazde bilo koga prema bilo kome bi}e
onemogu}eni, zabraweni.
Najve}a nesre}a koja bi nas mogla zadesiti je da le-
vo jednoumqe bude zameweno desnim ili ma kojim jed-
noumqem.
Ho}emo Srbiju u kojoj }e interes gra|ana biti pre-
_i od interesa vlasti, a da iznad svega bude interes
nacije i dr$ave.
Mi bismo, naravno, izdali demokratsku tradiciju i
svoje srpsko ime, ako bismo ikada sre}u svog naroda i
dr$ave podizali na neslobodi, na bedi, na nesre}i bi-
lo koga.
Srpski pokret obnove je za Srbiju koju }e da pokre-
}e sumwa, kriti_ka re_, duhovna bura, a ne besumwi-
vi qudi, baru{tina duha i gromki aplauzi.
Za rat smo ideja i programa, a protiv ideja i pro-
grama rata.
Za slobodnu smo utakmicu kapitala, roba, kulture,
pameti. Dr$imo da su zakoni tr$i{ta i profita vaz-
da bili razumniji od zakona i hirova politike.
Kao vododelnica Evrope, Jugoslavija, a i Balkan
ceo, mora na}i snage i mudrosti da se – kako je govorio
episkop Nikolaj Velimirovi} – uzdigne iznad oba pro-
kletstva: iznad mita o osu|enom Sizifu i mita o
okovanom Prometeju.
Najkra}e, nismo ni za iluzije Don Kihota, ni za ste-
rilnu opreznost San_a Panse.

– 47 –
 UO^I PRVIH
VI<ESTRANA^KIH IZBORA

(„Srpska re_”, 5. decembar 1990.)

Da li je predsednik Predsedni{tva na Vas mislio,

govore}i u Boru o „nekim ludacima i la$nim proro-
cima”?
Ne sravwujte me s Milo{evi}em. To on _ini i ka$e
„neki ludaci koji se bore za vlast”, i naravno da mi-
sli na mene. Ja, koji sam se odrekao najve}e mogu}e vla-
sti – najtira$nijeg pisca u srpskom narodu _ije se
kwige u ovom trenutku prevode na {est svetskih jezi-
ka, ja se borim za vlast! A ne bori se za vlast jedan pri-
u_eni bankar i prose_an student prava?! Najte$e op-
tu$be protiv svojih protivnika Milo{evi} }e lako
sro_iti, i bi}e ubedqive, samo ako, figurativno, sto-
ji pred ogledalom i opisuje ono {to vidi.
<ta biste Vi s wim u_inili?
Ne znam, zaista, {ta on mo$e da radi. Po{to }e bi-
ti, naravno, privatnih {kola, a poka$e li se ogromno
interesovawe za neki marksisti_ki fakultet, on bi
mogao da bude dekan. Ne}e, naravno, dr$ava pla}ati taj
fakultet, ve} roditeqi koji tamo {aqu decu. Tu bi
mogao brzo i da se obogati, s obzirom da tvrdi kako je
ogroman deo Srbije privr$en marksizmu. Ne{to dru-
go u ovom _asu ne vidim.
Ne mislite li da je zaslu$io barem funkciju {e-
fa uprave na Kosovu?
Taman posla. Kada smo se skupili na Kosovu Poqu,
pro{le godine na Vidovdan, da obele$imo 600 godina
od Kosovskog boja, nije bio mu{ko ni toliko da pre|e
sto metara pe{ke kroz svoj narod, nego je si{ao iz he-
likoptera, s neba. Taj veliki Srbin, koji smatra da je
Srbija du$na da kle_i pred wim, i vratio se u nebo ta-

– 48 –
ko, popev{i se u helikopter, na jedan bezobrazan, pri-
mitivan na_in, usred liturgije koja je slu$ena kosov-
skim mu_enicima. Posle toga _ina, kome sam prisustvo-
vao, izgovorio sam re_enicu: „Ovo je sramota, ovaj _o-
vek je nesre}a srpskom narodu”! <ta je Milo{evi}
u_inio za te izmu_ene Srbe na Kosovu? Ni{ta. Biju li
ih? Biju. Iseqavaju li ih? Iseqavaju. Nikada im ni-
je bilo gore. Gde je Kosta Bulatovi}? U Srpskom pokre-
tu obnove. Gde je Bo{ko Budimirovi}? U Srpskom po-
kretu obnove. Gde je Zlatibor \or|evi}? U Srpskom po-
kretu obnove. U Socijalisti_koj partiji Srbije ostao
je Bogdan Kecman i sli_ni primitivci i teroristi.
Ponekad se, kad upravo o ovome razmi{qam, pla{im
srpskog naroda. <iroke du{e se, izgleda, najlak{e
kroz pamuk proteraju. Jedan potpuno nepoznat _ovek,
dogmata, boq{evik sa dna kace, do|e na Kosovo Poqe i
ka$e: „Niko vas vi{e ne sme tu}i!” Oslu{nite re_e-
nicu. Vratite joj smisao iz medijskog mita u stvarnost.
Katastrofa! Sad bi mogao i morao da ka$e: „Stoko, mo-
raju vas tu}i!” Niko tako jeftinu re_enicu nije izgo-
vorio i tako krvavo naplatio, zahvaquju}i srpskom na-
rodu koji mu se bacio ni_ice pod noge. „Ti si car La-
zar, Kara|or|e, Sveti Sava”. Najve}a poni$ewa do$i-
vi rob pomisliv{i da je oslobo|en, a nije. On tada, za-
pravo, sam sebe poni$ava. Probu|ene nade bez ikakve os-
nove, i kod pojedinca, i kod naroda, stvaraju stradal-
nike. Neke okolnosti su i{le na ruku Milo{evi}u da
izgovori tu re_enicu, ali re_enica istoriju ne mewa.
Srpski narod se svukao pred wim, potpuno mu se prepu-
stio. I on je uradio ono {to se u tim prilikama radi.
Pla{ite li se odmazde komunista u slu_aju da po-
bedite na izborima? Postoje informacije da su ko-
lektivima od strate{kog zna_aja za Srbiju date ins-
trukcije da, ukoliko se desi ne{to „neplanirano”,
maksimalno bude uni{teno ono {to se mo$e uni{ti-
ti, ba{ kao {to su radili Nemci kada su se povla_i-
li. Verujete li u to?
Mawa je {teta po Srbiju i to da se desi, nego da oni
ostanu na vlasti. Jer, opet }emo stvoriti ne{to, a sa
wima idemo samo u propadawe. Sva wihova nada je u ve-

– 49 –
rovawu da srpski narod ima filozofiju ovce. To _esto
govorim qudima {irom Srbije. Pri_am im pri_u o se-
qaku koji vodi ovcu na pazar. „Mrzi{ li ti mene?” pi-
ta je. Ovca odgovara: „Ne, za{to bih te mrzela?” Se-
qak }e na to: „Kako za{to? Oca sam ti zaklao i pojeo.
Majku sam ti zaklao i pojeo”. A ovca }e: „Pa, jesi, jesi,
ali mi nisi popasao ono malo trave ispred mene i na
tome sam ti zahvalna”. Oni, bukvalno, misle da srpski
narod ima tu psihologiju ovce i da }e 9. decembra do-
biti wegov glas. Upropastili su Srbiju, pobili toli-
ke qude, milione oterali van Srbije, unesre}ili, ob-
remenili mr$wom, pokrali, rasku}ili, osiroma{ili,
ali ipak... nisu „ba{ sve pobili”, nisu „ba{ sve unesre-
}ili”, nisu „ba{ sve uni{tili”, pa zbog toga treba da
im budemo jo{ i zahvalni.
Da li srpski narod, prema onome {to ste videli
putuju}i Srbijom, mewa svoj odnos prema Slobodanu
Milo{evi}u?
Iza qubavi u pijanstvu, po pravilu ostaje pusto{.
Tako je i sa ovom vezom dela Srbije i wenog qubavni-
ka. Gde se u Srbiji pomene ime Slobodana Milo{evi-
}a, _uju se isti zvi$duci kao da se pomene Frawo Tu|-
man. Aplauz je, ina_e, u srpskoj politici, prethodni-
ca zvi$duku. Ne, me|utim, tako silovitom kao u ovom
slu_aju. <ahovnica i petokraka jednako su popularni.
Na _asnim izborima ovde bi, danas, socijalisti imali
{anse kao i HDZ, ni za glas ve}e.
Komunisti u Srbiji ne pokazuju ni najmawu $equ
da se povuku, pogotovo nakon govora Slobodana Milo-
{evi}a u Ni{u. Kako vam se _ini taj govor?
On je u Ni{u odr$ao opelo demokratiji. Dve sedmi-
ce uo_i izbora, {ef srpske dr$ave je, u svojstvu {efa
srpskih boq{evika i srpske pro{losti, ponudio dile-
mu: mi ili rat, mi ili haos, mi ili krv. Pri tome je bio
dosledan boq{evi_kom moralu da svoje protivnike pro-
glasi neprijateqima koji $ele upravo ono o _emu je on
govorio. Glasajte za nas, jer mo$ete ostati bez glave –
tako je Milo{evi} poru_ivao s ni{kog trga. Neprija-
teq je onaj koji ga ne voli. Wegov neprijateq je i ne-
prijateq srpskog naroda. Ko je protiv vo|e, taj je i pro-

– 50 –
tiv Srbije. Lanac poruka ide u tom smeru. ^ovek koji,
eto, tako nudi budu}nost, u celom govoru nije izustio
nijednu re_ koja prili_i budu}nosti. Najnesre}niji
trenutak za srpski narod je, zaista, wegova pojava na
Kosovu Poqu, kada je izgovorio onu nesre}nu re_enicu.
Ovaj _ovek, ovaj apostol Lewinovog Jevan|eqa, pokrao
je sve ideje Francuske 7 i Akademije, oskrnavio ih po-
gre{nim _itawem i zaveo srpski narod u muq. Bili
smo tada deset godina ispred svakog u Jugoslaviji. Sada
smo deset godina iza i ovakve Jugoslavije. Kada se poja-
vio Milo{evi}, kada nas je ogrejalo to „$arko sunce”
sa Istoka, Evropa je za Bosnu i Hercegovinu upotreb-
qavala izraz „Katanga Balkana”, a sada, ima tome godi-
na, taj izraz upotrebqava za Srbiju. Ni{kim opelom
demokratiji on je, ipak, {io odelo i za sopstveno opelo.
Ho}e li Srbija imati svoju vojsku?
Ne mo$e dr$ava imati dve vojske. Dok postoji jugo-
slovenska vojska, nema srpske, ali }e mo$da u sklopu
jugoslovenskog ludila i to izmisliti. U svakom slu_a-
ju, mi smo spremni na sve. <to god ho}e Slovenci i Hr-
vati za sebe, ho}emo i mi za sebe. Ako oni smatraju da
mo$e da bude Jugoslavija sa slovena_kom, hrvatskom,
srpskom vojskom – u redu je, stvori}emo i to. Daqa sud-
bina Jugoslavije kroji, zapravo, sudbinu mnogo toga.
<ta }e se dogoditi sa Vama, ukoliko postoje}a par-
tija ostane na vlasti?
Pre nekoliko dana, u „Politici ekspres”, meni se
direktno predo_ava sudbina: ili }u biti likvidiran,
ili }u morati da be$im iz zemqe. Oni meni poru_uju
da posle 9. decembra mogu da budem likvidiran ili da
be$im iz Srbije. I to _ine u srcu Evrope. <ta Evro-
pa da misli o takvoj zemqi i takvom re$imu, kad je on
spreman i na najcrwe brutalnosti prema opozicionim
prvacima. Na sve to, ja im, me|utim, odgovaram: iz Sr-
bije pobe}i ne}u, pogotovo zbog Slobodana Milo{evi}a
nikada i niodakle pobe}i ne}u, pa neka _ine {to su na-
umili. Budu}nost }e se nad svim ovim zgra$avati, jer
rukopisi, kako re_e Bulgakov, ne gore, pa i kad su ruko-
pisi za „Politiku ekspres” i sli_ne depoe srpskih mo-
ralnih i svih drugih posrtawa.

– 51 –
 1991.
Devetomartovske demonstracije i
hap{ewa
❖

❖ Po_etak rata

❖ Otpor ratu
 <TA HO>E GENERALI

(Na savetovawu okru$nih odbora SPO, 3. februar 1991.)

Da Predsedni{tvo Srpskog pokreta obnove ne bi „iz-

dalo” svoje _lanstvo i svoj narod, trebalo bi da danas
izrazimo „bezrezervnu podr{ku” Predsedni{tvu SF-
RJ i generalima JNA, kao glavnim garantima da }e us-
ta{ka i usta{oidna vlast u Hrvatskoj biti potu_ena,
a mir i Jugoslavija spa{eni.
No to nas – zar ne? – obavezuju „masovni i spontani”
mitinzi podr{ke generalima i vojsci, koji se odr$a-
vaju po Srbiji i svim srpskim krajevima.
U taj nas tor mame, pa i uteruju.
Ni Predsedni{tvu Jugoslavije, tom polumrtvom di-
nosaurusu iz xungle titoizma, bez kredita i bez zna-
wa da spasava dr$avu, ni komandi vojske, toj zacemen-
tiranoj tvr|avi ideolo{ke nadmenosti i titoisti_ke
oholosti, nikakve _estitke ne}emo da upu}ujemo.
^iwenice moraju biti pre_e od jeftinog skupqawa
„nacionalnih poena” i strana_ke trgovine Zlom koje
nas je natkrililo.
Istina nas danas, jedino, mo$e voditi, makar i uz
udarce la$i, da bi nam sutra, kad la$ potone, a poto-
nuti mora, dana{wi izbor da istinu sledimo i kada je
bolna, slu$io na _ast.
Armijski dokumentarni film o generalu Martinu
<pegequ i wegovim bojovnicima, mra_an zbog onih is-
pred kamere a licemeran zbog onih iza kamere, nije nas
iznenadio niti bilo _emu pou_io.
Znali smo i upozoravali, odavno, da se nad Srbima u
Hrvatskoj sprovodi duhovni genocid ve} decenijama,
od partizanske pobede zapravo, i da se priprema i za-
vr{ni udarac, po uzoru na 1941. godinu.

– 53 –
 Partijski, dr$avni i armijski vrhovi ove zemqe
sve su to poricali, servirali javnosti izmi{qenu
stvarnost o bratstvu i jedinstvu, slavili ono {to su
izmi{qali, a nas su progla{avali za {oviniste i ave-
ti pro{losti.
Znali smo, i bez ovog filma, i javno podse}ali, da je
usta{ka i genocidna Hrvatska jedina nacisti_ka dr-
$ava u Evropi koja je iz Drugog svetskog rata iza{la
kao pobednica, dobiv{i na poklon mnoge krajine naro-
da koga je nastojala da sasvim istrebi i primiv{i na
dar i jo{ neke teritorije koje Hrvatima nikada nisu
pripadale.
Iz toga su mnogi Hrvati duboke mr$we i plitke pa-
meti, vo|eni {ovinisti_kim elitama i zavo|eni {o-
vinizmom, izvla_ili zakqu_ke da se zlo_in isplati.
Znali smo, i bez ovog filma, i svedo_ili na sav glas,
da se u Hrvatskoj, umesto na pokajawu i osudi velikog
zlo_ina po_iwenog nad Srbima, budu}nost temeqi na
podgrevawu sna da se, _im iskrsnu povoqne okolnosti,
genocid dovr{i i stvori etni_ki _ista dr$ava.
Videli smo na vreme drvo za ve{awe na putu kojim
su nas terali slepci, upozoravali smo da se om_a wi-
{e, ali su nas slepci, umesto da nas bar _uju, udarali
svojim slepa_kim {tapovima.
Skoro pet decenija, jugoslovenska komunisti_ka par-
tija, weni generali, weni istori_ari, weni pisci, we-
ni novinari, wene i javne i tajne filmske kamere, we-
ni „masovni i spontani mitinzi”, tvrdili su ne samo
da se repriza genocida ne priprema, nego da genocida
nad Srbima nikada nije ni bilo!
Slepac koji zaboravi i ono {to je nekada gledao, o_i
nije ni imao, i slep se i rodio.
Vojna skrivena kamera je prekasno, a i nepo{teno,
ukqu_ena. Prekasno, jer je Zlo na sve strane ve} pusti-
lo korene. Nepo{teno, jer su dokumentarnu istinu na-
rodu ponudili isti qudi, ista vlast, ista sila koja je
skoro pola veka {irila neistinu.
Skrivawem istine bu_nom neistinom i u}utkiva-
wem nas koji smo istinu kazivali, prakti_no je pod-
strekavana genocidna ideja u Hrvatskoj.

– 54 –
 Sau_esnici u zlo_inu nemaju moralnu legitimaci-
ju da sude zlo_inu. Paliku}e od svog po$ara nikoga
spasiti ne mogu.
Dokumentarni film o generalu <pegequ, kona_no,
ne bi smeo da tereti samo wega i ostale generale Tu|-
mana. On je optu$nica, te{ka optu$nica, i protiv ge-
nerala kojima se ovih dana upu}uje op{ta podr{ka sa
„masovnih i spontanih” mitinga.
Uslikani su slika onih koji su ih slikali.
Film je snimqen u oktobru pro{le godine. On sve-
do_i da vojni vrh ove zemqe, a svakako i Predsedni-
{tvo Jugoslavije kao vrhovni komandant, znaju da vlast
u Hrvatskoj priprema naoru$avawe bojovnika HDZ. Taj
vrh zna da }e „kala{wikovi” biti prokrijum_areni
iz Ma|arske. Skrivena kamera prati, _ak, konvoj oru$-
ja dok on prelazi granicu.
Za{to oru$je ve} tada nije zapleweno, a javnost
upoznata sa istinom? Koji su to stratezi, i sa kojim
ciqem, re{ili da dopuste naoru$avawe i da, tek tri
meseca kasnije, narede razoru$avawe?
Nesporno je da u aprilu 1990. godine, kada je dobila
izbore, HDZ ne raspola$e oru$jem. Ono malo policij-
ske opreme i privatnog naoru$awa, uglavnom revolve-
ra i lova_kih pu{aka, ni u kom slu_aju nije moglo da
bude pokri}e i garancija sprovo|ewa u $ivot planova
o _i{}ewu Hrvatske od Srba i wenom otcepqewu od
Jugoslavije. Jo{ tada je trebalo izdati naredbu o ra-
zoru$avawu svih civila, ne samo u Hrvatskoj, ve} i u
celoj zemqi. Snage, koja bi poku{ala da se odupre tom
_inu, tada nije bilo.
Za{to to nije u_iweno? Za{to se _ekalo da konvoji
oru$ja preplave Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu i Herce-
govinu? Za{to Vrhovna komanda vojske ve} deset godina
dr$i trupe na Kosovu i Metohiji, a da ne naredi oduzi-
mawe niti jedne pu{ke od {iptarskih terorista, iako
se zna da oni raspola$u ne samo ’kala{wikovima’ i ’uzi-
jima’, ve} i topovima? Za{to, napokon, odluka o razo-
ru$avawu nije pala barem u avgustu 1990. kada su Srbi
iz Knina, sabijeni u opsadu ve} naoru$anih trupa HDZ,
upali u policijske stanice, da se i oni domognu oru$ja?

– 55 –
 Kao da je Vrhovna komanda vojske, zbog ne_ega, dopu-
{tala da se i povampirene usta{e, i balisti, i muxa-
hedini {to boqe za ratni sukob pripreme. Nenaoru$a-
ni, oni su mogli samo da pi{u peticije protiv Srbije
i Jugoslavije. Naoru$ani, do{li su i do snage da kre-
nu na Srbe i da ru{e Jugoslaviju. Ne tako davno, zlo-
_in je bio i letak, a danas to nije ni metak. Izgleda ap-
surdno, ali i uverqivo, da je upravo Vrhovna komanda
jugoslovenske vojske omogu}ila naoru$avawe onih koji
}e ve} prve plotune sasuti u vojnike i oficire te iste
armije.
Za{to?
Dok je {okirani narod gledao vojni dokumentarni
film o <pegequ i aplaudirao „svojoj vojsci”, u ka-
sarnama i armijskim ustanovama, _itana je i „prora|i-
vana” specijalna i tajna politi_ko-strate{ka anali-
za drame u zemqi.
Citira}u neke od tih vojnih ocena i planova:
...Iako budu}i razvoj situacije u SSSR-u nije mo-
gu}e pouzdano predvideti, u ovom trenutku se pouzda-
no mo$e re}i da je usporen proces dezintegracije te
velike zemqe. Sovjeti su se po_eli pribirati...
...Ni u Jugoslaviji socijalizam nije dokraj_en i ba-
_en na kolena. Jugoslavija je, dodu{e, uz visoku cenu
odolela prvom udaru i talasu antikomunisti_ke his-
terije. Zadr$ani su realni izgledi za o_uvawe zem-
qe kao federativne i socijalisti_ke zajednice...
...Treba u_initi sve da Savez komunista – Pokret za
Jugoslaviju, u idu}ih pet-{est meseci, postane glav-
na politi_ka snaga na jugoslovenskom prostoru i sto-
$er okupqawa svih levo orijentisanih politi_kih
partija, stranaka, udru$ewa i organizacija...
...Deo regruta iz Hrvatske i Slovenije, raspore|en
u Petoj (zagreba_koj) vojnoj oblasti, bi}e preba_en u
druge vojne oblasti i u Ratno vazduhoplovstvo i pro-
tivvazdu{nu odbranu...
...Na ideji jugoslovenstva, nacionalne ravnopravno-
sti, bratstva i jedinstva, slobode i socijalne pravde,
Partija je ostvarila pobedu u ratu od 1941. do 1945. go-

– 56 –
dine. S tom idejom, Savez komunista – Pokret za Jugo-
slaviju pobedi}e i sada...
...Vrlo je va$no spre_iti uvla_ewe „pete kolone” u
redove Saveza komunista – Pokreta za Jugoslaviju. Ne
sme se dopustiti ponavqawe gre{aka kakvih je bilo
u delovawu SKJ, kojega je razbila „peta kolona”...
Ni jednu re_ iz ovih citata nije potrebno poja{wa-
vati. Na{i generali ne vole metafore, slo$ene mis-
li, aluzije. Wihov stil je jasan, boq{evi_ki. Nema me-
sta sumwi ili druk_ijem mi{qewu. Komunizam i so-
cijalizam jedina su opcija, a jedina stranka koja u$i-
va blagoslov vojnog establi{menta je Savez komunista
– Pokret za Jugoslaviju. Naravno, u sprezi sa bratskim
ili sestrinskim strankama, kakva je Socijalisti_ka
partija Srbije.
Ti na{i generali i wihovi miqenici ne ustru_a-
vaju se ni trena da za ideal svih u Jugoslaviji progla-
se ne vra}awe na 1968. ili 1953. nego ba{ na 1945. godi-
nu. Ni biv{i SKJ, ne{to idejno i klasno razbla$en,
ne prihvataju. Oni su za _istu votku, za staqinisti-
_ko-lewinisti_ko-brozovski {piritus u kome slabi-
}i, kolebqivci i petokolona{i odmah uginu.
U 1991. godini insistira se na Staqinovoj defini-
ciji komunista kao qudi „posebnog kova”.
Tim starcima, tim vr{wacima i kursistima Tre}e
internacionale, tim herojima oki}enim ordewem za
prolivenu krv svoje bra}e, tim komandantima ovda{-
wih gulaga, tim tamni_arima slobodne misli, tim cr-
venim feudalcima, tim spaqiva_ima kwiga, tim ru-
{iocima crkava, tim raspiku}ama _ije dugove ne}e mo-
}i da otplate ni wihova praunu_ad, tim unesre}ite-
qima svih u Jugoslaviji, a srpskog naroda posebno, sme-
jali smo se i sprdali u novembru 1990. kada su, u „Sa-
va centru”, u Beogradu, odr$avali osniva_ki zbor svo-
je nove, odnosno stare, Komunisti_ke partije.
Verovali smo da su im, za sve vremena, presudili
wihovi tragovi i da }e uskoro, pod teretom sopstvene
savesti, moliti opro{taj od unu_adi, odlaziti u crk-
ve na ispovest i kajawe.

– 57 –
 Precenili smo qudsko i hri{}ansko a potcenili
satansko u wima. I, evo, kazna susti$e. Loma_a za de-
mokratiju je pripremqena, a sramni posao egzekutora
poveren je srpskom narodu.
Srpski pokret obnove uvideo je na vreme {ta se pri-
prema, ali smo, na svu $alost, bili nemo}ni da 9. de-
cembra spasimo Srbiju. Deo gra|anstva zavela je pro-
paganda, deo osve{}enih je zapla{en pretwama za $i-
vot ili je ucewen bednim platama i penzijama.
Sada se prisetimo onih ratobornih, predizbornih,
nastupa generala, govora vrhovnog komadanta u U$icu,
zastra{ivawa naroda ratom i gla|u na mitingu u Ni-
{u, vojnih transportera koji su, uo_i izbora, krstari-
li Srbijom.
Setimo se i op{teg muka i $alosti kojim je narod
Srbije do_ekao izbornu pobedu crvenih. Ona je prosla-
vqena jedino u {tabu zaverenika protiv demokratije.
Narod je tugovao, jer je znao da je pokraden i da je gla-
sao ne iz ube|ewa ve} iz pustog straha.
Od prvog dana opomiwali smo da se srpski komuni-
sti 16. jula 1990. godine, kada su promenili ime, nisu
ni najmawe promenili. Sada se saznaje da je i ta pro-
mena imena dogovorena u {tabu zavere. Plan je bio glu-
miti socijaliste, dok se ne dobiju izbori i dok vojska
ne osnuje i u_vrsti svoju partiju, a tada se vratiti svo-
joj boq{evi_koj matici. To vra}awe nazad i ven_awe s
le{om ve} je javno i odvija se pred na{im o_ima.
Da se ba{ sasvim ne bi videlo kako se mladenci –
vampirski Savez komunista – Pokret za Jugoslaviju i
jo{ mal_ice maskirana Socijalisti_ka partija Srbi-
je – qube i razmewuju prstewe, narodu se baca ne pesak
ve} kamewe u o_i.
Kipte}i bes naroda sad se gu{i „nacionalnim” raz-
lozima i agitacijom da ratujemo, da ginemo.
To, drugovi komunisti, ne bi bio rat za spas Srpstva,
ve} rat za spas va{eg propalog sveta i stila vladawa.
Propalog, propalog, tovari{}i, iako likujete nad nago-
ve{tajima da je wegova propast zaustavqena u Rusiji.
Zar ova oronula, ostarela i polugladna Srbija nema
pre{nijeg zadatka od ratovawa?

– 58 –
 I kako to zami{qate da gurnete u rat narod koji ne-
ma ni svoje vojske, ni oru$ja?
Kult srpske vojske deo je srpske tradicije. Armija
kojom komanduju Brozovi generali i koja na svojim za-
stavama ima znamewe pod kojim su poubijani toliki
Srbi, poru{eni toliki srpski hramovi i obe{_a{}e-
ni toliki srpski grobovi, nije i ne mo$e da bude srp-
ska armija!
Nikada Srpska vojska ne bi dopustila poluvekovnu
Golgotu svog naroda ni na Kosovu i Metohiji, ni u Her-
ceg-Bosni, ni u Ra{koj, ni u Srpskoj krajini. I ne bi
dozvolila da se do zuba naoru$aju ba{ svi oni _iji je
nacionalni i verski ideal da Srba nestane.
Nije, i biti ne mo$e srpska, ona vojska koja ho}e da
na tenkovima vrati u Hrvatsku, Sloveniju i Makedo-
niju poredak koji su ti narodi odbacili.
^lanovi Srpskog pokreta obnove, a verujem i ogrom-
na ve}ina srpskih mladi}a, odbi}e da obuku unifor-
mu $andarma Jugoslavije i uniformu branilaca mrt-
vih ideja dva mrtva Josipa – Broza i Xuga{vilija.
Neka u rat za te ciqeve Brozovi generali i srpski
komunisti vode svoje glave i svoju decu.
Mi decu Srbije ne damo!

– 59 –
 9. MART 1991.

(Trg Republike)

Junaci,
Neka da Bog da danas svane sloboda na{oj Otaxbini.
Ne}u da vam pri_am o tome {ta se sve od jutros zbi-
valo. Svi smo se probijali kroz iste policijske obru-
_e i pokazali da nema obru_a koji danas ne}emo slo-
miti.
^estitam vam, junaci!
Tra$im od policije da nam odmah pusti pohap{e-
ne qude.
Zahtevamo:
1. Da Narodna skup{tina, kao osniva_ Televizije
Beograd, odmah donese odluku kojom se zabrawuje Soci-
jalisti_koj partiji Srbije i Savezu komunista – Po-
kretu za Jugoslaviju da vode kadrovsku i programsku
politiku Televizije Beograd.
2. Da kanali Televizije Beograd budu nadstrana_ki,
odnosno strana_ki tako {to }e biti podeqeni svim po-
liti_kim strankama, srazmerno wihovoj ulozi u poli-
ti_kom $ivotu Srbije.
3. Da Du{an Mitevi}, Sergej <estakov, Ivan Kri-
vec, Predrag Vitas i Slavko Budihna bezuslovno da-
nas podnesu ostavke ili budu smeweni sa svojih du$-
nosti.
4. Da se Televizija Beograd pismeno izvini svim opo-
zicionim strankama i organizacijama za nepo{tovawe
zakona o {tampi u predizbornoj kampawi i da se ta iz-
viwewa emituju na svim dnevnicima Televizije Beo-
grad. Da se Televizija Beograd pismeno posebno izvini
Srpskom pokretu obnove za uvrede koje je SPO-u uputio
novinar Televizije Beograd Slavko Budihna, kada je u

– 60 –
televizijskom Dnevniku beogradske televizije objavio
da je na{a stranka produ$ena ruka Tu|mana i hrvat-
skih usta{a. Da se u televizijskom Dnevniku pro_ita
demanti Srpskog pokreta obnove i to obavezno danas,
najkasnije do {esnaest _asova.
Od Televizije Beograd, daqe, tra$imo da direktno
prenosi rad Narodne skup{tine; da se zabrani i spre-
_i ometawe rada televizijskim organizacijama koje sa-
da ne kontroli{u Socijalisti_ka partija Srbije i Sa-
vez komunista – Pokret za Jugoslaviju; da se NTV Stu-
diju B i JUTEL-u omogu}i da svoje emisije emituju i
preko prenosne mre$e Televizije Beograd; da vlast u
Srbiji garantuje da ne}e spre_avati bilo koga da dobi-
je dozvolu za otvarawe televizijskog studija ako ispu-
wava uslove propisane zakonom; da se novinari, bez ra-
zmatrawa wihovih radnih i disciplinskih gre{aka
od strane nezavisnih sindikata i Dru{tva novinara,
ne mogu ka$wavati i otpu{tati sa posla.
Ukoliko u televizijskom Dnevniku u tri ili onome
u _etiri sata ne bude, kao po_etak ispuwavawa na{ih
zahteva, objavqen demanti koji tra$imo i ukoliko qu-
di prozvani od vas, omra$eni televizijski urednici,
urednici la$i, ne podnesu ostavke, krenu}emo pravo
na Televiziju Beograd, a ja }u biti na _elu.
Tih pet lopova i la$ova }emo izvesti iz televizi-
je, pred narod, da pred narodom, pred vama, podnesu os-
tavke.
Nadam se, ipak, da }e razum pobediti, i da to ne}e-
mo morati da _inimo.
Mi ne demonstriramo protiv organa vlasti, mada
wome zadovoqni nismo, niti protiv izbornih rezulta-
ta, mada u wihovu istinitost ne verujemo. Mi samo ho-
}emo da petorica televizijskih urednika odu.
Danas treba pokazati srpsko srce i srpsku izdr$-
qivost, drugog nam puta nema.
Podse}am vas na re_i patrijarha na{e svesrpske pa-
meti, Vladike Rada Wego{a, da _ast i bruka $ive do-
vijeka i da je svako ro|en za po jednom mrijeti.

– 61 –
 OSVAJAWE SLOBODE

(Terazije, 12. marta 1991.)

Dolazim pravo iz zatvora.

Tri dana do mene, u }eliji, nisu stizale nikakve ve-
sti. Ovo ovde je, zbog toga, za mene ne{to nepoznato i no-
vo, ali veliko.
Tri dana sam, i ne znaju}i {ta se zbiva, ba{ na ovo
_ekao.
Govorim tako {to mi se pla_e i {to bih leteo od
sre}e.
Nikada ne}e pro}i bol {to je 9. marta na ulicama
prestonog grada pala srpska krv, {to su pala dva ne-
du$na srpska $ivota.
Odajmo im, i ve_eras, po_ast.
S Trga Republike, pre tri dana, po_eo je juri{ u
slobodu. To vi{e nije i ne mo$e da bude Trg Republi-
ke. To je, od pre tri dana, Trg Slobode.
Ovo jesu demonstracije studenata, ali je ovo i usta-
nak cele Srbije.
Va{e zahteve pisao nisam, a potpisujem ih.
U ovom _asu, Srbija je kao rascepqena jabuka.
Do{ao sam ovde da vas zamolim da se Srbija sastavi
u jednu jabuku, u celu, zdravu jabuku, da se vrati mir
u gradove, u {kole, da se pomire zava|ene strane, da se
pomire o_evi sa decom, dedovi sa unucima.
Kako da se pomirimo?
Tako {to }e o_evi $rtvovati svoju ta{tinu i uob-
raziqu i slu{ati ono {to im budu}nost Srbije govo-
ri, {to im ka$u wihova deca. Sutra, ako bude trebalo
da se gine, ginu}ete vi, starci sigurno ne}e.
Po{tujte ih kao o_eve i dedove, kako dolikuje, a oni
Srbiju moraju da prepuste vama.

– 62 –
 Bilo bi licemerno s moje strane da ka$em: „Izbavi-
li ste me iz zatvora, hvala vam, mi sad idemo ku}i”. Ne.
Prethodno moraju da se puste svi uhap{eni.
Veliki deo zahteva je ve} usvojen i to je pobeda.
Posle 9. marta, Srbija nikada vi{e ne}e biti Sr-
bija pre 9. marta.
^ujem da na mesto gospodina Du{ana Mitevi}a do-
vedo{e gospodina Ratomira Vica. Sja{i Kurta da uz-
ja{e Murta. Ne seti{e se da na _elo Televizije dove-
du Matiju Be}kovi}a, Milorada Pavi}a, qude pozna-
te {irom sveta, kojima mo$emo da se podi_imo.
Imena pomiwem uzgred.
Ne znam koga vi predla$ete, siguran sam da predla-
$ete najboqe, i pridru$ujem vam se.
Vi ste budu}nost, vi vodite mene. Ja sam bio budu}-
nost 1968. godine. Bili smo prva posleratna generaci-
ja koja je ustala protiv despotizma.
Grejalo nas je isto ose}awe za demokratiju i prav-
du, za slobodu svakog _oveka, kao i vas.
Pravde radi, re}i se mora da vlast Josipa Broza ni-
je onda naredila da se tuku deca Srbije, kao {to je 9.
marta uradila ova vlast. Nije Broz tada izvodio voj-
sku na ulice.
Proklet neka je onaj koji je 9. marta vojsku i poli-
ciju poslao na ovaj grad.
Ni jedan jedini zahtev u tom trenutku nije bio upe-
ren protiv institucija vlasti u Srbiji, protiv dr$a-
ve, protiv ustavnog poretka, _ak ni protiv re$ima.
Zar je morala da padne krv zbog pet la$ova s tele-
vizije, omra$enih u celom srpskom narodu?
Odgovorni za krvoproli}e du$ni su, tako|e, da pod-
nesu ostavke.
Kakve komisije, kakvi anketni odbori, kakvi bak-
ra_i?
U svim normalnim zemqama, kada policija udari na
narod, kada jurne na narod i kada potekne krv, nema ko-
misija, ve} ministar policije, u tom _asu, podnosi os-
tavku.
Iz zatvora nisam iza{ao na slobodu, do{ao sam na
osvajawe slobode.

– 63 –
 KAKO JE NASTAO POKLI^:
SVI, SVI, SVI...

(Trg Slobode, 13. mart 1991.)

Za{to ovako mirno, kao {to je sada, nije bilo na ovom

Trgu pre _etiri dana, 9. marta, kada smo se ovde okupi-
li u ime budu}nosti, zabrinuti za wu, istih _istih
misli i otvorene du{e kao i danas, a suo_ili se, ne-
pripremqeni i nespremni, s najgorom pro{lo{}u ko-
ju ovaj Trg i ovaj narod pamte?
Nekome je zlo, pre _etiri dana, odgovaralo.
Vlast koja se tenkovima i suzavcem brani, pendre-
cima i mecima potpisuje, psima i kordonima $andar-
ma _uva, a la$ima krv sa sopstvenih ruku pere, nije ni
straha vredna vlast.
Da je pre _etiri dana bilo kao danas, da komunisti
nisu pokazali {ta i kako umeju kad ni{ta ne umeju i
kad treba ra_une da pola$u, na{a dva brata, ubijena
pre _etiri dana, bila bi ovde s nama.
Onaj ko je naredio napad na decu i prolio krv, a zna-
mo ko je to i znamo da }e mu istorija ime uz tu naredbu
ispisivati, onaj ko je zarad vlasti obe{_astio vlast i
poslao Srbe na Srbe, odgovoran je pred Srbijom i pred
Svetim Savom, i od te odgovornosti pobe}i ne}e.
Mi, me|utim, tra$imo i zemaqsku pravdu.
Pam}ewe devoj_ice Kristine, pretu_ene 9. marta,
bi}e i pam}ewe ovog naroda.
Fotografija Dragane Milojevi}-Srdi}, s rukama
ispred vodenog topa, svedo_i}e o brutalnosti re$ima
spremnog na sve, ali i o hrabrosti da se pred taj re$im
stane.
U podne 9. marta u susret su nam poslali borna ko-
la sa mitraqezima, a mi smo se u podne 9. marta sreli
sa sobom.

– 64 –
 Pred Srbijom su te{ka vremena.
Oni da odu ne}e, to su pokazali, mi da ih trpimo ne
smemo.
U popisu politi_kih previrawa u biv{im socija-
listi_kim zemqama, Beograd je, zbog 9. marta, zbog ono-
ga kako su se beogradski vlastodr{ci poneli 9. marta,
dobio mesto posledweg bastiona boq{evizma, i tako mu
se, sada, na sramotu, ime pi{e.
Ne}e dugo, to jedino mo$emo da obe}amo.
Na{a pro{lost, na{a tradicija, nala$u nam da bu-
demo Prag a ne Bukure{t, i toga }emo se dr$ati.
Represija se, me|utim, nastavqa.
Mnogi qudi, mirno okupqeni pre _etiri dana na
ovom Trgu i samo zbog toga batinani, jo{ su u zatvoru,
a sti$u vesti, tako tipi_ne za totalitarne sisteme, da
im se ni ta_nog broja ne zna i da se nad wima vr{i i
fizi_ka tortura.
Sva mo} im se slila u pendrek.
U unutra{wosti se privode, saslu{avaju, izla$u
najte$im pretwama i pritiscima oni koji su 9. marta
bili u Beogradu, a ne {tede se ni wihove porodice.
Po_e}e, _uje se, i otpu{tawe s posla.
Zar je to Srbija kakvoj te$imo?
Dr$ave u kojima su zatvori deo politi_kog $ivota
i mesto za politi_ke obra_une i razra_une, i same po-
staju jedan veliki zatvor.
Svet nas gleda u _udu.
S hap{ewima i privo|ewima na famozne „infor-
mativne razgovore”, sa svim tim odmazdama, s podvala-
ma i la$ima ko je {ta 9. marta radio i ko je {ta ura-
dio, mora odmah da prestane.
Iz zatvora moraju na slobodu odmah biti pu{teni
svi.
Svi! Svi! Svi!
Hajde, pet minuta neprestano, po{to Televizija pre-
nosi ovaj dana{wi miting, da ponavqamo, u jedan glas:
svi, svi, svi...

– 65 –
 SE>AWE NA 27. MART 1941.

(Trg Slobode, 27. mart 1991.)

Na dana{wi dan, pre pola veka, u ovom gradu je srp-

ski narod oven_ao sebe trnovim vencem slave, poneo naj-
ve}i krst onoga vremena i zaputio se na Raspe}e.
Poni{tili smo, tada, jedan me|udr$avni posao ko-
ji je, meren razumom trgovaca, po nas bio koristan, ali
i ne_astan po ar{inima srpske tradicije i istorije.
„Boqe rat nego pakt!” i „Boqe grob nego rob” – odjek-
nulo je Beogradom u okolnostima kada se niko drugi u
celoj Evropi, osim Srba, na takav _in nije usudio.
Na{ svetosavski krst odbio je diktat kukastog krs-
ta u _asu kada Francuske nije bilo, kada je Laman{ je-
dini branio Britaniju, kada je Gr_ka izdisala, Ame-
rika bila daleko i neutralna, a Rusija i daleko i u
sumwivom savezu sa fa{isti_kom imperijom.
Pre pola veka, na dana{wi dan, vest o pu_u u Beo-
gradu stigla je kneza Pavla u Zagrebu.
Onda{wi poglavnik Hrvata, doktor Vladimir Ma-
_ek, ponudio je odmah namesniku Kara|or|evi}u „ver-
ne hrvatske trupe”, koje }e slomiti pobunu.
„Moj narod ne}e pakt, i moj narod ho}e da se sklonim.
Moja je vrhovna du$nost da voqu svog naroda po{tu-
jem”, odgovorio je knez demokrata.
Mi 9. marta nismo bili pu_isti, niti smo ugro$a-
vali vlast dana{weg kneza komuniste. Tra$ili smo sa-
mo slobodnu {tampu i ostavke petorice televizijskih
novinara, i to onih i onakvih koji samo u boq{evi_kom
poretku neznawa i obesti mogu biti novinari.
Zbog tog zahteva, proglasili su nas ru{iocima, olo-
{em, usta{ama, stranim {pijunima. I pucali u nas.
Marta 1941. poni{tili smo ugovor sa silama osovi-
ne, oborili vladu, Namesni{tvo i kneza, pohapsili to-

– 66 –
like generale i oficire, maloletnog kraqa doveli na
presto… a poginuo je samo jedan _ovek, $andarm koji je
prvi potegao oru$je i kome nije pucano u le|a.
Marta 1991. godine, komunisti_ka vlast je, brane}i
uredni_ka mesta svojih pet hvalopojaca, ubila dvojicu
qudi, a bolnice napunila premla}enima i rawenima.
Srbija to vi{e trpeti ne sme i ne mo$e. Srbija je
gladna i hleba i demokratije.

– 67 –
 PRVI <TAB SPO

(Na sve_anoj akademiji, Dom sindikata,

Beograd, 13. maj 1991.)

Preselimo se, u mislima, u sumrak 17. aprila 1941.

godine, na visoravan jednu, nedaleko od Doboja.
Nemci zaposedaju varo{. Brzi odred ve} pora$enog
i rasturenog 41. pe{adijskog puka Jugoslovenske kra-
qevske vojske odstupa prema brdima. Radio-telegra-
fista raportira pukovniku Dragoqubu Mihailovi}u:
„Kapitulacija… kapitulacija… na{e vojske i na{e
dr$ave vi{e nema!” Pukovnik komanduje da se odred
postroji. Ka$e: „Junaci, ne priznajem kapitulaciju,
jer te re_i nema u srpskom jeziku!” Nekoliko trenuta-
ka }uti pred nemim strojem, u zemqu oborenog pogleda.
Zatim {apatom, gotovo za sebe, ka$e: „Sramota… ovo
nije bio rat, ovo je bila neka zabuna”, a onda povi{e-
nim glasom veli: „Rat tek po_iwe”, i sam se upu}uje u
{umu.
Trena toga, kada je sumrak padao na visoravan ali i
na Otaxbinu, pukovnik je, zabele$ili su o_evici, li-
_io na _uvenog Tripka Xakovi}a, koji je, u ona druga
mra_na vremena, sam na Tari sa_ekao tursku vojsku.
Za Mihailovi}em kre}e tridesetak vojnika i pod-
oficira: kapetani Milojko Uzelac zvani Taras i Pe-
tar Damjanovi}, marinac Frawo Seni_ar, Hrvat iz
Dalmacije, Jevrejin Xili Bewamin, kapetani Miro-
slav Stankovi} i Milenko Reqi}, poru_nik Bo$idar
Ili}, narednik Gojko Ajvaz, potporu_nik Pavle Me-
{kovi}, major Miodrag Palo{evi}...
Severno od Han Pijeska, izjutra 26. aprila, ovi ne-
ustra{ivi qudi napadaju jednu nema_ku motorizova-
nu kolonu.

– 68 –
 Pretposledweg dana aprila, posle danono}nih bor-
bi sa Nemcima i usta{ama, prvi gerilci u tada porob-
qenoj Evropi prelaze Drinu i sti$u u Srbiju.
Pukovnik Dra$a Mihailovi} naredio je da se raz-
viju dve zastave: Jugoslovenske kraqevske vojske i 41.
pe{adijskog puka. Odred je otpevao dr$avnu himnu „Bo-
$e pravde” i pesmu „Oj, Srbijo”.
Nedaleko od Bajine Ba{te, 5. maja, Odred opkoqava-
ju Nemci.
„Razre{avam vojni_ke zakletve i du$nosti svakoga
od vas ko danas nije spreman poginuti!” – ka$e Mihai-
lovi}.
Neki odlaze.
Pukovnik kre}e u proboj i na obronke Suvobora, onog
istog Suvobora koji je planinu u_inio slavnom, opet
ratnog Suvobora, i na Ravnu Goru dolazi u no}i izme-
|u 12. i 13. maja.
Odatle, odmah, upu}uje poziv na ustanak, a u planin-
ske pastirske kolibe sme{ta {tab SPO – {tab Srpskog
Pokreta Otpora!
Toga 13. maja 1941. bio je utorak.
Danas, 13. maja 1991. je ponedeqak.
Dana{wi SPO je osniva_u i vo$du onda{weg SPO
pro{le godine, na Ravnoj Gori, $eleo da podigne skro-
mno spomen obele$je, ali smo, progoweni od komunisti-
_ke policije, tu mermernu plo_u morali da zakopamo.
Bili smo danas na Ravnoj Gori i plo_u otkopali.
Na woj pi{e: U Topoli – Kara|or|e, u Takovu – Mi-
lo{, na Ravnoj Gori – _i_a Dra$a.
Istina je, napisa Lav Tolstoj, kao i zrak sunca: ni-
_im se ne mo$e skloniti, prekriti i zatrpati.
SPO je, pre pola veka, zastavu Otaxbine digao iz
pra{ine i na Ravnoj Gori sebi zadao velike obaveze:
proterati okupatora, za{tititi Srbe od hrvatskog ge-
nocida, sjediniti srpske zemqe i krajine i, ako to $e-
le Hrvati i Slovenci, sa_uvati Jugoslaviju.
SPO danas ima, tako re}i, iste ciqeve, pa i onaj o
progonu okupatora. To, dodu{e, nisu Nemci ili Ma|a-
ri ili Italijani, ni_ija tu|a vojska, nego jedna nama

– 69 –
nasilni_ki nametnuta tu|a ideologija koja ve} _etiri
i po decenije u lancima dr$i Srbiju.
Kad je Mihailovi}ev SPO poveo ustanak protiv
okupatora, srpski komunisti, predvo|eni strancima i
qudima sumwivog porekla i zanimawa, poveli su usta-
nak protiv SPO, izazvali krvave deobe u srpskom na-
rodu, okrenuli oca na sina, brata na brata, terorom,
me|unarodnim podvalama i stranim trupama domogli
se ratne pobede i do _asa ovog nam petokraku, taj i ne-
srpski i nehri{}anski i nedemokratski pe_at nesre-
}e, nametnuli kao sudbinu.
Zato {to ne}e petokraku, zato {to ne}e tu|e ve}
svoje belege, zato {to ho}e demokratiju a ne komuno-
kratiju, zato {to ho}e da Srbija bude jaka a ne i du-
hovno i ekonomski obogaqena, zato {to ho}e da Srbiju
vode najboqi a ne najgori, SPO je danas na istom ni{a-
nu istih ni{anxija kao i SPO pre pet decenija.
Bela Crkva i 7. juli 1941. ponovili su se u Beogra-
du 9. marta 1991. godine. Razlika je samo u tome {to je
pre pola veka srpska petokraka pucala u Srbe po na-
redbi jednog tu|inca, a danas srpska petokraka puca u
srpsku omladinu po naredbi Srbina!
Srpskom pokretu obnove slu$i na _ast {to je 9. mar-
ta bio i Srpski pokret otpora.
„Svetske bure i oluje odnele su i mene i moje delo”,
rekao je, slomqen zbog sloma wegovih i vojni_kih i de-
mokratskih ideala, general Mihailovi} komunisti_-
kim sudijama.
Vreme je pokazalo da je govorio neistinu.
Slava tog _oveka nije potamnela, a sa wegovog dela
skidaju sramotu istorijske _iwenice i neuga{eno pam-
}ewe naroda.
Sudski proces iz 1946. bio je montiran.
Samo tako je vitez mogao biti progla{en za izdaj-
nika, a $rtva za xelata.
Austrijski kaplar sudio je srpskom generalu, pore-
dak bez _asti sudio je jednom _asnom _oveku, sekta bez-
bo$nika sudila je izuzetnom hri{}aninu.
„Reko{e mi jednog dana da je {teta {to ja nisam po-
stao patrijarh, a na{ patrijarh Gavrilo vo|a gerile”,

– 70 –
ka$e Mihailovi} na su|ewu. „Zale|e ove kritike bi-
lo je u tome {to sam u pomirqivosti i pra{tawu i{ao
daqe i od najve}ih hri{}ana. Da su partizani takvi
bili, Nemci bi nas te$e osetili, a upokojene deseti-
ne hiqada na{ih vrlih doma}ina bile bi sa nama i ne
bi, umesto nas, na{ Beograd osloba|ao sovjetski gene-
ral Tolbuhin.”
I, zaista, Mihailovi} bi, ve} u septembru 1944. go-
dine, umar{irao u jugoslovensku prestonicu samo da i
Vinstonu ^er_ilu, kao i Josipu Brozu, nije bilo sta-
lo do toga da, kako ka$e Majkl Lis, Srbija bude razape-
ta na petokraku i silovana.
Ve} pola veka nasilno se napada svest i podsvest na-
roda tvrdwama da je Mihailovi} oko sebe sakupio go-
li olo{, masne i prqave koqa_e, talog sami, buka_e i
umobolnike.
Da li je, zapitajmo se, takav bio kwi$evnik Dragi-
{a Vasi}? Ili profesor krivi_nog prava Radoje Vuk-
_evi}? Ili major Aleksandar Mi{i}, sin vojvode @i-
vojina Mi{i}a? Ili umni Adam Pribi}evi}? Ili po-
ru_nik, Hrvat po ro|ewu, Zvonimir Vu_kovi}? Da li
je takav bio i dr @ivko Topalovi}? Ili general Mio-
drag Trifunovi} – Drowa? Ili Slovenac, major Ivan
Fregl? Ili Jevrejin, redov Bewamin? Ili narednik
Krsta Kqaji}? Da li su takvi bili oficiri Deroko i
Bojovi}? Da li je Stana Pu{evi}, _ijih devet sinova
gine brane}i zbeg srpske sirotiwe i neja_i od usta{a
i Nemaca, majka devet novih Jugovi}a ili majka devet
koqa_a, gibani_ara i izdajnika?
Sa Dra$om Mihailovi}em su bili najboqi. Doma-
}ini, oficiri, profesori, sve{tenici, pisci, advo-
kati, u_iteqi, sudije. A upravo je Srbija lakomosti,
neznawa, ideolo{kog slepila, sumwive vere, jednosmer-
ne pameti, skorojevi}stva i duhovnog ba{ibozluka oti-
{la na drugu stranu.
Na svetosavskom kongresu, u selu Ba, uz Mihailovi-
}a su stali prvaci svih predratnih politi_kih stra-
naka u Jugoslaviji, svih osim komunista.
Bilo je, naravno, naplavina i u Ravnogorskom pokre-
tu. Bilo je qudi koji su sramotili Mihailovi}evu za-

– 71 –
stavu, i naciju, i wenu veru. Bilo je kabadahija, nepo-
slu{nih komandanata, samozvanih lokalnih vojvoda.
Wihove grehe i kratku pamet nepo{teno je svaqi-
vati na ple}a generala Mihailovi}a. U okupiranoj i
na nekoliko dr$avica razbijenoj zemqi, on iz plani-
ne nije mogao da pod kontrolom dr$i svako seoce i sva-
ku jedinicu.
Mnogo toga {to je $eleo nije se desilo i dosta toga
{to se desilo nije $eleo.
Naro_ito je bio nemo}an da spre_i komunisti_ke
zlo_ine koji su wemu pripisivani. Po partijskom za-
datku, mnogi partizanski teroristi su pu{tali brade
i duge kose, petokraku zamewivali kokardom i klali
po Srbiji.
Bio je neverovatno skroman, jednostavan. U na_inu
odevawa, u ratnoj posteqi ili ishrani, ne be{e nika-
da razlike izme|u generala Dra$e i redova Janka, we-
govog posilnog. Po tome je podse}ao na kraqa Petra I
Kara|or|evi}a. Nije slu_ajno Srbija tome svome vla-
daocu dala nadimak _ika Pera, a ravnogorskom koman-
dantu _i_a Dra$a.
Sawario je o ujediwenom Balkanu i _itavo vreme
rata odr$avao veze sa generalima u Bugarskoj, Gr_koj,
Albaniji. Usred najve}eg hrvatskog i muslimanskog
pokoqa nad Srbima, on za komandanta Prvog ravnogor-
skog korpusa postavqa jednog Hrvata, a u _etnike pozi-
va mnoge muslimane i {tampa za wih posebne novine u
slobodnim srpskim planinama.
„Rastali smo se bratskim zagrqajem”, se}ao se po-
sle rata kapetan Mensfild. „^i_a je bio nasmejan, ali
je tuga sen_ila wegove bo$anstveno divne o_i u koje me
je bilo sramota da gledam. Stideo sam se, jer je Radio
London slavio _oveka koji je u Jugoslaviju poslat sa
misijom da oslobodila_ki rat pretvori u bratoubila-
_ki i da na ru{evinama dr$ave podigne komunisti_ku
>ele-kulu”.
Napustili su ga svi. Sin i k}erka. Zatim ^er_il.
Potom i jugoslovenski Kraq. Za kraqem, ameri_ki
predsednik. Na kraju i komandant wegove li_ne garde.

– 72 –
 Sve te udarce primio je bez jauka i nije se odrekao
nikoga od onih koji su se wega odrekli.
Kao da mu je Hristos sami bio uzor u nevinom stra-
dawu.
„Mnogo sam hteo, mnogo bio zapo_eo i mnogo verovao”,
rekao je on 16. jula 1946. svojim sudijama, znaju}i da je
do{ao kraj i, mo$da zbog toga i podsvesno brane}i se-
be onim Brankovim stihovima iz elegije „Kad mlidi-
jah umreti”. Odmah potom, zagrobno osmehnut i uz nak-
lon oficira gospodina , uputio se u svoju }eliju.
Kao i Pontiju Pilatu, wegovim ubicama se $u-
rilo.
Smrtnu presudu i odbijawe $albe na wu izrekli
su u istom danu.

– 73 –
 ZASLU@ILI SMO
TUTORSTVO EVROPE

(NIN, 17. maj 1991.)

\ur|evdan je pro{ao a „komunisti” su, uprkos Va-

{em obe}awu, ostali na vlasti...
Onaj |ur|evdan koji sam najavio u decembru, desio se
ne{to ranije, 9. marta. Da su se stvari odvijale onako
kako je trebalo da se odvijaju, da se u redovima opozi-
cije nisu pojavili oni koji su na brzinu procenili da
je a$daja gotova i da se {to pre treba upustiti u trgo-
vinu, uz sitan }ar za sebe, ve} u martu bi se sve svr{i-
lo. Ipak, posle tog dana ovi vladaju po inerciji, oni su
na aparatima za ve{ta_ko disawe.
Ne potcewujete li, gospodine Dra{kovi}u, uticaj
i ra{irenost Milo{evi}evog fenomena kod Srba?
Ne potcewujem. Na dan izbora, 9. decembra, jo{ na
bira_kom mestu, prognozirao sam pobedu i Socijali-
sti_ke partije Srbije i predsednika Republike. ^ak
trijumfalnu pobedu. Znam da je u srpskom narodu, na-
ro_ito izvan Srbije, jo{ jak taj mit, kult predsedni-
ka. Ipak, 9. mart je pokazao da je tako re}i sva mladost,
sva budu}nost Srbije protiv predsednika i poretka ko-
ji on personifikuje. Ni to ne potcewujem.
Imate li vi li_no nekakav neizmireni emotivni
ra_un sa wim, nakon hap{ewa 9. marta?
Ne.
Da li Vas je iznenadilo hap{ewe?
Iznenadilo me je zato {to se desilo u Skup{tini.
U skrnavqewu parlamenta na takav na_in bilo je i sim-
bolike, pa i otvorenih poruka kako se u Srbiji do$iv-
qava vi{estrana_ki sistem. A iznenadilo me je i to
{to me nisu hapsili i ranije.

– 74 –
 Jedan ste od retkih qudi koji je imao tu privile-
giju ili strahovitu odgovornost, kako ho}ete, da neko-
liko puta uzviknete svojim sledbenicima: „Juri{! Ju-
ri{! Juri{!” Po{to spadate u onu „vrstu” koja se u po-
lemici u NIN-u naziva „vrelim dinarcima”, monta-
warima, niste li tog momenta izgubili samokontrolu?
Nisam izgubio ni samokontrolu, ni kontrolu. Mis-
lim da sam tim pozivom na juri{ spasao mnogo $ivota.
U sli_noj situaciji sutra bih sve ponovio. Na juri{
sam se odlu_io u trenutku kada sam video mladi}a ko-
ji brani grlo od psa koji mu je skakao za grkqan. To je
bio juri{ na odbranu golih $ivota. To je bio juri{
protiv pola veka sistemati_no izgra|ivanog sistema u
kome je bilo dovoqno samo na sebe obu}i nekakvo dr$av-
no par_e ode}e, staviti neki znak dr$ave i sile na se-
be i tretirati narod kao stoku.
Nije li bilo previ{e lako re}i „Juri{!” sa bal-
kona? Malo ste podse}ali, vi i ovi oko vas, na sve_anu
lo$u „Zvezdinog” stadiona, koja upu}uje najboqu na-
valu u Evropi u napad?
Oni nisu prikazali na televiziji da mene, posle ko-
mande „Juri{!”, na balkonu vi{e nije bilo. A gde sam
bio, vidi se na snimku. Bio sam u prvim redovima, sa pa-
licom otetom od policije, da se i ja tu_em. I opet bih.
Deveti mart za_et je tako|e „istorijskim re_ima”
koje su tipi_ne, bar po gledawu sa strane, za odnose me-
|u „dinarcima”. On ka$e vama: „Ne dam!”, vi odgovara-
te: „Da}e{, da}e{!” Koliko je tu bilo o_igledne name-
re da jedan „dinarac” isprovocira drugog na akciju?
Ne znam otkuda i _emu insistirawe na tome „dinar-
ci” i „nedinarci”, {arplaninci, Durmitorci... Teori-
ja o nekakvim dinarcima, uvezenim Srbima, sad je popu-
larna u Beogradu. Tu teoriju naro_ito propagira jedan
akademik, _lan Socijalisti_ke partije Srbije. U prin-
cipu, takvo razvrstavawe qudi na osnovu toga gde su ro-
|eni, ne prihvatam. Kona_no, nisam ro|en nigde blizu
Dinare, ve} u najravnijem delu Srbije, u Banatu.
Ka$ete da je Milo{evi}u „kowa osedlala” srpska
inteligencija? Me|utim, mislite li da je srpska in-
teligencija i daqe uz Milo{evi}a? ^ini se da ga ta

– 75 –
inteligencija napu{ta, da je zbuwena, da se pravda, da
pere ruke, ali da i daqe ne zna {ta }e?
Mnogi se osve{}uju, mnogi se kaju, mnogi i javno pri-
znaju zablude. Nekima je promena adrese izgleda defi-
nitivna: Francusku 7 trajno su promenili za Lewino-
vu 6. Drugi poku{avaju da nekakvim vanstrana_kim de-
lovawem, ne znam _ime, svesno ili nesvesno, opet pru-
$e ruku spasa jednom davqeniku. Vanstrana_ko poli-
ti_ko delovawe je kao ona devojka koja je samo malo tru-
dna. Ovih dana na{ akademik, ugledni kwi$evnik, iz-
javquje da su politi_ke stranke, opozicione naravno,
najunosniji vid male privrede. Stekao bi _ovek utisak
da se obr}u milioni dolara, da se mi bogatimo. Pozivam
tog gospodina neka se malo bavi tim zanatom i da vidi
kako je. Istina je da nas odr$ava _udo. Pomo}i niotku-
da. Saplitawe sa svih strana. Na{e _lanstvo trpi svako-
dnevna {ikanirawa na poslu, otpu{tawa, prebijawa...
Da li je onda, po va{em sudu, kona_no re{ena dile-
ma u Srbiji ide li prvo demokratija ili nacija?
Pet godina smo, evo, izgibli oko te dileme. Rezul-
tat je nikakav. Niti smo oja_ali naciju, niti smo se iz-
borili za demokratiju. Jasno je kakav je smer neophodan:
prvo demokratija, iza toga demokratija, pa na tre}em
mestu demokratija! Onda sve samo po sebi dolazi. Demo-
kratska Srbija neminovno pora|a jaku Srbiju, jaku i
ekonomski, i duhovno, i vojni_ki, i ta jaka Srbija po-
staje najja_a za{tita Srbima izvan Srbije. Tvrdim da
je na odre|en na_in za sada{we stradawe Srba u Hrvat-
skoj ponajpre kriva ova _iwenica {to se mi pet-{est
godina vrtimo u manitom krugu: prvo nacija pa demo-
kratija. Da je Srbija pre pet godina imala po{tene vi-
{estrana_ke izbore, da je postala demokratska, ona bi
za ovih pet godina ve} iza{la iz ekonomske krize, bi-
la duhovno osna$ena i danas bi bila tako jaka da nikom
u Zagrebu ili bilo gde na pamet ne bi palo da provoci-
ra nekakav rat sa takvom Srbijom.
Pukla je koalicija izme|u va{e partije i demo-
krata?
Odbori i _lanovi Demokratske stranke i Srpskog
pokreta obnove u unutra{wosti dobro sara|uju. I to u

– 76 –
pravom smislu te re_i. Ako zatezawa i nesporazuma
ima, onda ih ima na vrhovima dve stranke. Meni je $ao
{to moram da ka$em da ni jednu demokratsku i va$nu
akciju od izbora, od formirawa Ujediwene opozicije
Srbije, Demokratska stranka nije povela. Sve je pokre-
tao Srpski pokret obnove, a oni su se, u zadwi _as, pri-
dru$ivali. Prvaci Demokratske stranke sami se hva-
le time kako su, posle 9. marta, u naredna dva-tri da-
na, oni popunili „prazninu” koju je ostavio, kako ka$u,
predsednik Srpskog pokreta obnove. Pa, kakvu su oni
to prazninu popunili? Da je situacija obrnuta bila,
ne bih i{ao na razgovore kod predsednika Republike
dok iz pritvora ne bude pu{ten predsednik Demokrat-
ske stranke. I poslanici Srpskog pokreta obnove ne bi
prisustvovali sednicama Skup{tine, nego bi se pri-
dru$ili poslanicima Demokratske stranke, da su oni
{trajkovali gla|u. „Praznina” je popuwena jednom
vrstom kolaboracije.
Mo$e li se ratom izme|u Srba i Hrvata i{ta re-
{iti?
Ne mo$e se re{iti ratom ni{ta trajno, ali ni ovak-
vim mirom se ni{ta ne mo$e posti}i. Ni privremeno,
ni trajno. Mir je okvir za spokojstvo. Mi spokojstva ne-
mamo. Ovaj dana{wi mir je onespokojavaju}i. Ne znam,
zaista, na koji na_in re{avati srpsko-hrvatski pro-
blem iz inferiorne i neodgovorne pozicije, u kakvoj
smo. Wihovi apetiti, u svakom slu_aju, narastaju up-
ravo zbog toga {to vide koliko je Srbija nespremna. Na
ovoj strani se ne _ini ni{ta osim {to se obmawuje ne-
sre}ni narod izvan Srbije da ga Srbija {titi. ^ime?
Nacionalnom patetikom? Nacionalnim otrovima s te-
levizijskih ekrana? Vru}im parolama o pitawima za
koja su potrebne hladne glave? Ovu zemqu mo$e spasi-
ti ili ravnote$a nemo}i ili ravnote$a straha.
Kako gledate na najavu internacionalizacije ju-
goslovenskog problema? Mo$e li se to zvati „tutor-
stvom”?
Da smo zaslu$ili tutorstvo Evrope, u to nema sum-
we. Ne bih se usprotivio tom tutorstvu. Mislim da Ev-
ropa mora da interveni{e. Kako, ne znam. Ali, da mo-

– 77 –
raju pre svega da umire i urazume Tu|mana i wegove, u
to nema sumwe. ^ini mi se da bismo mi u Jugoslaviji ka-
kvo-takvo re{ewe mogli da prona|emo ako bi obe gar-
niture odletele – i hrvatska i srbijanska. Problem je
u tome {to u Srbiji, ipak, opozicija ima snage da to iz-
vede, a {to tamo te snage ne postoje i {to tamo treba da
pomogne Evropa da oni odu. Pola veka _ekamo na glas
hrvatskog razuma, hrvatske savesti ako ni{ta drugo, da
neko ode u Jasenovac, u Glinu, u Jadovno i da se izvi-
ni. Ne Srbima. Ve} nebu. Da ka$e: po_iwen je veliki
zlo_in, veliki greh. Videli biste koliko bi bilo lak-
{e. Ali, oni to jednostavno ne}e. ^ak i jedan takav in-
telektualac, pesnik i stradalnik, ja po{tujem wegov
nacionalizam, on na wega ima pravo – Vlado Gotovac –
sad u nekom intervjuu ka$e: „U eventualnom ratu iz-
me|u Srba i Hrvata, Srbi }e mo$da i pobediti, ali
Srbi u Hrvatskoj to ne}e do$iveti”. Evropa, zaista,
ne sme ni da _eka, ni da spava.
Mo$ete li prognozirati daqi rasplet politi_-
kih doga|aja u Srbiji?
^vrsto sam ube|en da }e do ovog doba slede}e godine
biti odr$ani novi izbori u Srbiji. Samo ne znam ko-
like }e biti granice te Srbije, jer nisam siguran ho-
}e li opstati Jugoslavija.
Mislite li da Srbi ovakvi kakvi su i Srbija ova-
kva kakva jeste, kad do|u izbori, mo$e da glasa za _o-
veka sa va{im imixom: duga kosa, brada, bez bele ko-
{uqe i kravate...
Za svoj izgled nisam ni najmawe zaslu$an, za ikak-
vu sli_nost mog lica sa licima sa fresaka ne pripada
meni zasluga, a nisam ni kriv. Ovakav sam bio i ovako
sam se odevao i pona{ao i kada sam bio novinar i sa-
radnik NIN-a. Ovakav sam, {to se izgleda ti_e, bio i
kada sam bio _lan SKJ. Zna se da je moja politi_ka am-
bicija da pomognem da komunizam ode iz Srbije, da mu
vidimo le|a, i ni{ta vi{e. To stalno govorim.
Koliko iskreno?
Kad komunisti odu, prvi koji }e oti}i, dodu{e ne
sa wima, ali za wima, bi}u ja.

– 78 –
 PO@AREVA^KI ^AMAC

(Otvoreno pismo Dobrici >osi}u,

„Politika” i „Borba”, 31. jul 1991.)

Dragi Dobrice,
<ta se ovo de{ava sa Srbijom, kad wen prvi pisac,
u intervjuu „Politici”, igra dobo{ara i zove na gubi-
li{te? Ima li drugog izlaza i moramo li, zaista, po
peti put u ovom veku da izginemo?
Sad je ba{, ocewujete Vi, istorijska prilika da Sr-
bi „zavr{e borbu za svoje oslobo|ewe i ujediwewe ko-
ju vode dva veka”. Zbog toga su, po Vama, izdajnici svi
koji tako ne misle, a defetisti oni koji opomiwu da je
Srbija za takav poduhvat nespremna i da bi totalni
rat u koji nas gura sada{wi re$im bio fatalan.
I bez rata, biolo{ki smo ugro$eni.
Najve}i broj srpskih majki ispra}a sinove jedince
u armiju. Imamo vi{e penzionera nego |aka, re|e se ra-
|amo nego {to umiremo.
Koji je to ideal, Dobrice, dostojan pregnu}a da na
bojna poqa uputimo mlade i najskupqe glave Srbije?
Vi pomiwete neku krwu Jugoslaviju, bez Hrvatske i
Slovenije. Svaka Jugoslavija nedostojna je, me|utim,
na{e $rtve.
Ako Makedonci i Muslimani ne budu hteli takvu
Jugoslaviju, onda }e, ka$ete Vi, srpski narod „stvori-
ti svoju dr$avu na svojim etni_kim prostorima”. Ko-
jim to prostorima i kako? Novim ratom sa Makedonci-
ma i Muslimanima? Otkako Vas poznajem, nikada niste
bili tako neprecizni, povr{ni i neodgovorni.
Ratom ni{ta ne posti$emo, ali rat je, na nesre}u,
po_eo i moramo na}i na_ina da ga prekinemo. Kako?
Mo$da tako, Dobrice, {to }emo se napregnuti da pro-
niknemo u wegove korene, da odredimo ratne podstre-

– 79 –
ka_e i wihove ciqeve. Mo$da }emo tako na}i odgonet-
ku i shvatiti da nacionalna sre}a ni Srba ni Hrvata
danas nije u monolitnosti, u jedinstvu i u psihologi-
ji tora, koju i Vi, na $alost, podupirete. O sre}i, na-
ravno, ne mo$e biti ni govora, o spasu je re_, a do we-
ga }emo, izgleda, sti}i jedino ako i mi i Hrvati bude-
mo {to je mogu}e masovnije i $e{}e nejedinstveni, ne-
poslu{ni i protiv sada{wih re$ima pobuweni.
Od Brozove smrti pa negde do 1987, Beograd je, se}a-
te se, bio prestoni grad preporoda i burevesnik novog
vremena. Za na{u Francusku 7 znala je cela Evropa.
Sve}e demokratije i velike nade u Srbiji su gorele. A
danas? Srbija je svuda naru$ena i omra$ena, {to i Vi
sami priznajete. Dodu{e, Vi tvrdite da ona nije boq-
{evi_ka i da su slepi svi: i Francuzi, i Englezi, i
Amerikanci, i Nemci... Svi nas, po Vama, kleve}u bez
razloga, a predrasude, neobave{tenost ili mr$wa ne
dopu{taju im da uvide kako je Srbija prva sru{ila
titoizam i boq{evizam u Jugoslaviji. Kada, Dobrice?
Mo$da 9. marta ove godine?
Pamtite, svakako, i to da su 1987. u Srbiji bili
sna$ni zahtevi za vi{estrana_kim izborima. Znate,
naravno, i {ta je sve re$im preduzeo da do takvih iz-
bora ne do|e. Zamislite, me|utim, {ta bi se desilo da
je Srbija tada postala republika vi{estrana_ke demo-
kratije. Zadobili bismo svu naklonost Evrope i sveta,
a ovde, u Jugoslaviji, svi bi krenuli ne protiv Srbi-
je ve} za Srbijom!
To je, dragi Dobrice, bila istorijska {ansa da mir-
no i mudro, podr$ani od demokratske javnosti i u sve-
tu i kod ku}e, re{imo i srpsko nacionalno pitawe.
Umesto da krene tim smerom, vlast _oveka koji je, ka-
ko Vi ka$ete, „od svih srpskih politi_ara u posled-
wih pet decenija najvi{e uradio za srpski narod”, iz-
metnula se u $andarma svake vi{estrana_ke i nekomu-
nisti_ke ideje u celoj Jugoslaviji. Od prestonice slo-
bode i nade, Beograd se pretvorio u metropolu odbra-
ne jednog biv{eg sveta i propale vere.
Vi, Dobrice, govorite o „slovena_koj divqoj mr$wi
prema srpskom narodu”. Dijagnoza je ta_na, na $alost.

– 80 –
Ali, zapitajmo se, kako se desilo da nas tako stra{no
zamrznu oni koji nas nikad nisu mrzeli? Do 1914. u tom
narodu pod Alpima nije bilo imena kao {to su: Bogdan,
Lazar, Milo{, Uro{, Nemawa... Slovenci su usvajali
najsrpskija imena iz qubavi i zahvalnosti prema Sr-
bima i Srbiji. Oni 1941. nisu izdali. Sa istim $arom,
kao i mi, branili su Jugoslaviju. Od 1941. do 1945. nije-
dna srpska glava nije pala pod Triglavom... Ne}u da du-
$im. O ovome smo, se}ate se, nas dvojica _esto razgova-
rali. I {ta se de{ava? Brane}i i titoizam i boq{evi-
zam, iako je od wih najvi{e postradala Srbija, ovda{-
wi re$im, dozvoli}ete da ga nazovem maloumnim, us-
tremio se, posle Brozovog odlaska, na Sloveniju. Svaka
antititoisti_ka i antikomunisti_ka ideja iz Qubqa-
ne ovde je na no$ do_ekivana. Zvani_na Srbija psuje i
pquje mlade Slovence koji odbijaju da nose {tafetu i
tu palicu, na trgu u Qubqani, iz poruge, izla$u u ob-
liku prese_enog penisa. Histerija drma Srbiju kad
mladi Slovenci pronalaze i telesne sli_nosti izme-
|u Broza i Hitlera, kad pi{e „Mladina” da se JNA po-
na{a rasipni_ki i da vojnici argatuju na izgradwi
zamka admirala, kao da su wegovi li_ni kmetovi... Qu-
di kratke pameti u Qubqani uzvra}aju tako {to po_i-
wu pomagati {iptarske teroriste na Kosovu i Metohi-
ji. ^ine to namerno, znaju da }e povrediti o_ni $ivac
Srbije. Ovda{wa vlast odgovara bojkotom slovena_ke
robe. Mr$wa narasta kao lavina. Pucaju sve spone iz-
me|u dva naroda. Vi, Dobrice, nastojite tih dana da spa-
sete neke mostove. Odlazite u Qubqanu kod tamo{wih
pisaca i wih dovodite u Beograd. Uzalud. ^a{a $u_i
je prepuwena onog trenutka kada se titoizma odri_u i
slovena_ki komunisti, kada proklamuju vi{estrana_-
ki sistem i miniraju Trinaesti kongres jugoslovenske
kompartije. Prvi _ovek srpskog komunizma taj „zlo_in”
nije mogao da oprosti i doneo je odluku o progonu Slo-
venije iz Jugoslavije! Taj _ovek, odnosno wegov primi-
tivni i srpskoj tradiciji neprimereni propagandni
rat protiv jednog malog naroda, uveliko je zaslu$an za
ovaj vulkan _emera i zla koji se sru{io na na{u voj-
sku pod Triglavom u junu i julu ove godine.

– 81 –
 Opiru}i se slomu komunizma i nastoje}i da wegov,
a time i svoj kraj {to je mogu}e vi{e odgodi, vlast u
Srbiji baca udicu: prvo nacija, pa demokratija! Naj-
pre_i su, govore oni, nacionalni interesi, nacional-
no ujediwewe, izgradwa nacionalne ku}e koja nam je od
1945. oburvavana i ru{ena. Tek potom, sledi}e pospre-
mawe u samoj ku}i.
Veliki deo na{eg naroda i na{e inteligencije, na
svu $alost, zagriza taj mamac obmane i nesre}e. Samo
retki opomiwu da ne mogu ru{ioci srpstva da budu we-
govi obnoviteqi, i da je, naprotiv, odlazak komunista
i povratak demokratije preduslov da bismo, kako vaqa,
re{ili i srpsko nacionalno pitawe.
Usamqenike koji govore da faraon ne izbavqa iz
ropstva faraonskog niko nije _uo. Jednom re_enicom
(„Niko ne sme da vas bije!”) opijena nacija bogotvori
svog mesiju i vo$da. Detiwaste du{e, _edna i lakover-
na, Srbija mu se bacila pod noge a on je Srbiju uzjahao.
Tada, eto ba{ tada i ba{ tako, po_elo je na{e propa-
dawe.
Nacija, pa demokratija! Tim bi_em {iba se evrop-
sko usmerewe i napredna misao. Svuda se zame}e kavga
i otvaraju svi frontovi, istovremeno. Po$ar se nigde
ne gasi, samo se umno$avaju vatre i sukobi. Propagan-
dna ma{ina srpskih komunista, a Televizija Beograd
i novinska ku}a „Politika” naro_ito, postaju fabri-
ke mr$we koje }e te{ko uzdrmati i svetosavsko i de-
mokratsko bi}e na{e nacije. Nikada u istoriji na{
nacionalizam nije bio tako prizeman i opskuran, sav
u muqu ki_a i potoweg neukusa. Prostakluk i mr$wa
postaju stubovi patriotizma, a glupost jedinica pame-
ti. Najgori izbijaju na _elo kolone, a najboqi se $igo-
{u za „izdajnike vere i nacije”. Kao narodni spasite-
qi promovi{u se neura_unqivi, poluinteligentni,
koji se hvali{u pokoqima ili propovedaju da je srp-
sko sve od Ankare do Be_a i od Tirane do Sent Andre-
je i Temi{vara.
Takav nacionalizam srpskih komunista, boq{evi_-
ki i po formi i po sadr$aju, do{ao je, kao poru_en,
sli_noj prostoti i jadu u Hrvatskoj, Ra{koj, Sloveni-

– 82 –
ji, Bosni, Makedoniji. Mrak je odgovarao mraku, talog
talogu, i savr{eno je proradio zakon spojenih sudova
jugo-ludila.
Pred svetom je, u ovom tu$nom nadmetawu, pora$e-
na gotovo samo Srbija. Za{to? Zbog toga, Dobrice, {to je
posledwa pristala na vi{estrana_ke izbore i {to je
na birali{tima komunisti_ka vlast onako trijumfal-
no pobedila. Progla{eni smo za posledwi boq{evi_ki
bunker Evrope i za izvor svih nesloboda i zala u da-
na{woj Jugoslaviji.
Nedavno, na jednoj kwi$evnoj tribini, surovo ste,
dragi Dobrice, optu$eni kao onaj koji je „sa obe ruke
gurnuo Srbiju u boq{evizam”. Davne 1944. godine to-
liku mo} Vi niste imali. Mo} da pru$ite danas ma-
kar jednu ruku Srbiji i povu_ete je iz ponora Vi, me-
|utim, imate. Na $alost, ne samo {to tu ruku ne pru-
$ate, nego sav svoj kwi$evni_ki ugled i kapital po-
buwenika protiv titoboq{evizma i borca za nacio-
nalna prava na{eg naroda ula$ete u o_uvawe postoje-
}eg re$ima koji uspe{no proizvodi samo bedu, smrt i
me|unarodnu izolaciju. Za{to, pobogu?
^ovek koji je napisao „Vreme smrti” ne sme, nikada,
smrt da propoveda. Kako ste se ose}ali 28. jula uve_e, u
nedequ? Srpska televizija je, koriste}i Va{e re_i u
„Politici”, psovala mirovni miting u Sarajevu! „Ka-
ko divno re_e veliki pisac...” Tako se, atakuju}i na mir
i razum, zaklawaju iza Vas na{i bojovnici smrti, a
sumwam da su ijednu Va{u kwigu pro_itali ili da su
je razumeli.
Nikada se srpskom narodu nisu obra}ali i u wego-
vo ime govorili pli}i mozgovi. U jednoj re_enici ka-
$u da su Hrvati i Slovenci umobolni zato {to JNA
progla{avaju za okupatorsku vojsku! Pa, ako je srpska,
onda je, zbiqa, ona za Hrvate i Slovence okupatorska.
Ako nije srpska, a nije, u _ijem interesu ti plitkoum-
ci podsti_u vojnike koji nisu Srbi da be$e iz zajedni-
_ke armije? Danas se zakliwu da su za Jugoslaviju, a
ve} sutradan licitiraju koga }e sve i kako da otpuste
iz Jugoslavije. Pre podne su za sporazum sa Muslima-
nima, a posle podne ih guraju Hrvatima.

– 83 –
 S kim ste, Dobrice, i gde ste to zalutali?
U kratkom qudskom veku dovoqno je jednom biti ko-
munista i jednom se na}i naspram svog naroda, slobode
i demokratije. Dovoqan je, sasvim, boravak na Brioni-
ma i na „Galebu”. <ta }e Vam, posle svega, _amac iz Po-
$arevca?
Vlast Vam, kao ni meni, nije potrebna. A slava? O to-
me }e odlu_ivati _itaoci na{ih kwiga, ali tek kada
umremo. Na{ $ivot je samo gra|a za nepristrasne, bu-
du}e sudije.
Ne}ete, Dobrice, imati mo} da odre|ujete te sudi-
je i da uti_ete na presudu. @ivot razmazi neke qude,
steknu odre|ene navike i zaborave da sve prolazi.
Mogu se slo$iti sa Vama u tome da „voqi i ma{ti
mladog sveta” prepustimo Srbiju. Ali, prizna}ete, to
niste izgovorili iskreno ili, pak, ne poznajete „voqu
i ma{tu” na{e omladine.
Ne otkucava bilo srpske mladosti ni u salonima, ni
u skleroti_noj Akademiji nauka, ni na Dediwu. To srce
tu_e pred fakultetima, pred uredima za nezaposlene,
u gimnazijama, u kasarnama, u _ekaonicama zapadnih
ambasada gde se _eka bekstvo iz ovakve Srbije.
Re$im je, Dobrice, 9. marta ubio nadu srpske mla-
dosti. Toga dana je ova zemqa, sve dok ne odu martovski
xelati, ostala bez svoje budu}nosti. Pod okriqem re-
$iranog rata, vlast u pustiwu pretvara sve oaze demo-
kratije nikle iz martovske pobune. Uspe{no, _ak veo-
ma uspe{no, za sada. No} pada na Srbiju, a stid i o_aj
rastr$u je iznutra. Iz tog poni$ewa mora da grune
prkos i udari grom. Novi 9. mart je, Dobrice, vrlo bli-
zu i tada }emo saznati ko }e nepovratno da ode: oni i
pro{lost ili mladost i sutra Srbije?
Omladina ne}e rat, jer ho}e kompjutere, i ho}e po-
sao, i stan ho}e, i da $ivi pristojno i slobodno. Ne}e
rat i zbog toga {to za ciqeve i po komandi devetomar-
tovskih ubica ne $eli da pogine. Ne}e rat, jer raz-
mi{qa i ose}a sasvim druk_ije nego srpski predsed-
nik. „Ne znamo da radimo, ali zato umemo da se tu_e-
mo”, ka$e on. Budala{tina, sviwarija!

– 84 –
 Ne potcewujte, Dobrice, te divne i pametne mlade
qude. Znaju vi{e i vide daqe i od Vas i od mene. Zna-
ju da u ratu, za koji ih i Vi mobili{ete, ne bi ginuli
ni za spas Srbije ni Srba izvan Srbije. Ginuli bi, pre
svega, za jedan strah i za jednu ambiciju. Za strah od
mira, jer bi u miru vlast pro{lih qudi i poredak ne-
znawa i op{te hipokrizije morali brzo da propadnu.
Ginuli bi i za ambiciju jednog _oveka da stvori Jugo-
slaviju po svom ukusu i po svojoj meri i da, kao novi
dr$avotvorac, u|e u istoriju.
Dedovi i o_evi neka slu{aju svoje unuke i sinove i
Srbija }e biti spa{ena, i beda pobe|ena, i mr$wa sa-
hrawena, i rat }e da prestane. Ni hrvatskoj omladini
se ne gine. I tamo{wu decu su zlom otrovali ili na-
silno mobilisali pro{li qudi iz pro{log vremena.
I tamo jedna luda_ka i primitivna vlast strepi od
mira. I tamo su na sceni bolesne ambicije i su$eni
umovi.
Ko bi ratovao kad bi oni koji ginu bacili oru$je?
Na bojnom poqu ih, sigurno, ne bi odmenili oni koji su
rat re$irali.
Srbi i Hrvati, posle ovog rata, moraju da se razgra-
ni_e. Ni Knin ni Borovo ne mogu vi{e ni u jednom mi-
ru biti u sastavu hrvatske dr$ave.
Prekidajmo rat i postavqajmo te me|e {to pre! Za
stolom, re_ima i _iwenicama, a ne kur{umima i gro-
bovima.
Jedno, kao pisci, obojica moramo da znamo. Na{e
kwige nas nikada ne}e amnestirati od krivice za ono
{ta smo _inili, a nismo smeli da _inimo, i za ono {to
nismo _inili, a morali smo da _inimo.

– 85 –
 MORAMO SE
OSLOBODITI GREHA

(Pismo Patrijarhu Srpskom, Gospodinu Pavlu,

16. septembar 1991.)

Va{a Svetosti!
Mesecima ve}, apostolski Va{a Svetost vr{i ope-
la na{im mu_enicima pomorenim pre pola veka od sa-
tanske ruke hrvatskih usta{a, _ije svete mo{ti tek sa-
da vadimo iz jama i sahrawujemo ih po obredu na{e ve-
re i nacije. Svetijeg zadatka niste mogli da se prihva-
tite. Sa nas, $ivih, skidate veliku sramotu i greh. Ni-
ko od nas, $ivih, ne mo$e imati mira sve dok se na{a
mrtva bra}a svetosavski ne smire i ne upokoje.
Narod srpski pritiska}e i pratiti prokletstvo,
ako ne otvorimo sve jame i sva strati{ta, ako ne popi-
{emo i ne opojemo sve na{e pokojnike, ako VJE^NA-
JA PAMJAT ne odjekne iznad svih bezdanih kre_ana,
konclogora, bunara, reka, tamnica i zakorovqenih gu-
bili{ta, iznad svih srpskih Golgota.
Od greha zaborava mrtvih samo jedan greh je ve}i:
deliti mrtve prema znaku no$a, pu{ke ili maqa xe-
lata, pa neke opojavati a neke i daqe pre}utkivati i
dr$ati u mraku nepostojawa. Prisiqen sam podseti-
ti Va{u Svetost da se, na $alost, upravo to sada de{a-
va. Pravo na vje_nuju pamjat dodequje se mu_enicima
postradalim od usta{a, balista, ma|arskih i bugar-
skih fa{ista, a uskra}uje se sasvim i jedino $rtva-
ma komunisti_kog, partizanskog no$a i kur{uma.
Zbog tog greha, najve}eg greha, sa mnogih gubili{ta
odjekuju kletve i te_e pobuna. Svetosavsko opelo i grob
tra$e i od partizana pomoreni u Ko_evqu, kod Zida-
nog Mosta, u Beogradu, ^a_ku, Kragujevcu, Ni{u, Les-

– 86 –
kovcu, <apcu, Kraqevu, U$icu, Novom Sadu, Zaje_a-
ru, Negotinu i desetinama jama Crne Gore, Like, Bo-
sanske Krajine, Hercegovine... Samo u jamu Ponor kod
Miqevine, u leto 1945, kad je rat ve} bio zavr{en,
partizani su bacili najmawe 20.000 (dvadeset hiqada!)
goloruke mladosti iz Srbije. Zar i wih ne treba izva-
diti iz ponora? A po oslobo|ewu Beograda, za svega ne-
koliko dana, likvidirali su 12.000 „crnih ta_aka”, ka-
ko su oni nazivali svoje $rtve.
Ba{ u Srpskoj patrijar{iji, Va{a Svetosti, _uva
se $alosni spisak pravoslavnih sve{tenika ubijenih
od komunista. Taj spisak je samo malo kra}i od spiska
pravoslavnih sve{tenika ubijenih od usta{a. U Her-
cegovini, u selu Brai}evi}i, partizani su poubijanu
srpsku decu zatrpavali u stajsku grudinu i, potom, te-
rali wihove majke da igraju i pevaju. Kod Kola{ina
su, kraj Tare, iznad poklane bra}e na krst razapeli psa
i mestu svog zlo_ina sami dali ime – Pasje grobqe! Na
@abqaku poubijane bacaju u bunare. U februaru 1942,
u Gorwem Selu kraj Nik{i}a, prisilili su pravo-
slavnog sve{tenika da iskopa jedan grob, da u taj grob
polo$i kov_eg na kojem je pisalo „narodni neprijateq
Isus Hristos” i da, posle svega, pop odr$i opelo „ubi-
jenom Bogu”!
Narod sve pamti, ni{ta ne zaboravqa. Zna narod gde
su i partizanske jame. Zna narod ispod kojih se fudbal-
skih igrali{ta nalaze neopojane i neobele$ene grup-
ne grobnice od komunista poubijanih. Pamti na{ narod
ispod kojih se stambenih naseqa nalaze grobovi...
Sveta obaveza svih nas, a Srpske pravoslavne crkve
i Va{e Svetosti pre svega, jeste da mo{ti tih mu_eni-
ka otkopamo, iz ponora izvadimo, po pravoslavnom obre-
du sahranimo. Zatra$ite, molim Vas, od dana{we vla-
sti u Srbiji, koja _uva i nastavqa komunisti_ku ide-
ologiju i tekovine, da zapevamo vje_nuju pamjat i we-
nim $rtvama, svima odreda. Krenite, Va{a Svetosti,
od potrage za grobom generala Dra$e Mihailovi}a. Na
sramotu Srbije i celog naroda srpskog, jo{ ne znamo
gde je vo$d Tre}eg srpskog ustanka u zemqu polo$en.
Od tog groba put vodi do hiqada, desetina hiqada taj-

– 87 –
novitih grobova u Srbiji, jer dana{wi re$im nastav-
qa da krije komunisti_ke zlo_ine.
Zabrawuju}i da istina izi|e na videlo, vlast u Sr-
biji dr$i odre{ene ruke da iste zlo_ine ponovi i ve}
ih ponavqa.
Na{a Crkva sve to vidi i sve zna. A }uti. Trpi.
Sve dok je tako, sve dok ne krenu opela i iznad rat-
nih i poratnih komunisti_kih strati{ta, sve dok i ti
mrtvi ne na|u svoj mir, produ$ava}e se i trajati po-
stradawe i prokletstvo $ive Srbije.

– 88 –
 DANAK U KRVI

(Pismo ministru odbrane Srbije, generalu Tomislavu

Simovi}u,”Politika” i „Borba”, 25. oktobar 1991.)

Gospodine generale!
Mesecima ve} gine mladost Srbije na razboji{tima
od Tovarnika do Gospi}a, od Vukovara do Karavanki, a
Vi se, koliko pamtim, ni jednom ne pojaviste na tele-
viziji, da roditeqima i najbli$im, barem, izjavite
sau_e{}e.
Oficirska, a i qudska _ast nalagala Vam je i mno-
go vi{e – da tra$ite, generale, opro{taj zbog tih hi-
qada mrtva_kih sanduka, jer je ve}ina na{ih vojnika
i stare{ina pala zbog neobu_enosti JNA, zbog u$asnog
komandovawa, zbog izdaje i rasula u vojsci, a svi su po-
ginuli uzalud, za ciqeve koji nisu bili wihovi i u
ratu do koga nije moralo da do|e.
Onoga dana kada su na{i mu_enici, odnosno dezer-
teri i kukavice, kako ih Vi nazivate, javili za kasap-
nicu kod Tovarnika, kad je avijacija i artiqerija JNA
desetkovala svoje trupe, bili ste du$ni da do|ete u
televizijski studio i kleknete, da Vas Srbija vidi, i
da podnesete ostavku.
Vi ste, generale, umesto toga, naredili hap{ewe i
moralni lin_ svedoka izdajstva, nesposobnosti i ras-
trojstva u vojsci, koja, mesecima ve}, nije u stawu da od
usta{a o_isti Borovo naseqe.
Na televiziji ste se pojavili tek ju_e, 23. oktobra,
da sav bes iskalite na meni, jer sam se usudio da uzmem
u za{titu mladost Srbije koja ne}e u takvu vojsku i u
takav rat i koja odbija da Vam, marvinski poslu{no,
daje danak u krvi.
Okomili ste se na Srpski pokret obnove i mene, oho-
lo i etiketama, i to ba{ istoga dana kad su na{i mom-

– 89 –
ci, ponovo, uleteli u zamku kod tog prokletog Tovar-
nika.
Moj protest zbog Va{eg pogroma nad rezervistima i
wihovim stare{inama u Srbiji nazvali ste „sramnim
_inom, ravnim izdaji” i zapretili da }e mi zbog toga
„suditi sopstvena deca”. Mirne savesti _ekam to su|e-
we, i sebi i Vama. Ta deca Vama ve}, uostalom, sude na
svojevrstan na_in, odbijawem da Vas slede.
Kako }e nam, me|utim, suditi potomstvo, kad Vi po-
dr$avate strategiju da Srbija ostane bez potomstva,
jer je gurate u totalni i fatalni rat protiv svih u
Jugoslaviji i u svetu, iako znate da Srbija takav rat
ne}e, a i da ga ho}e, za wega nije pripremqena? Nije,
generale Simovi}u, jer nigde pod kapom nebeskom nema
ni prijateqa ni saveznika, ekonomski je na izdisaju,
a nema ni svoje Srpske vojske!
Taj i takav rat, koji Srbiji naturate, nije rat „za
spas i slavu”, kako Vi ka$ete. To je rat za samouni{-
tewe. To je izdaja svake vojne i normalne logike, ali i
plotun u biolo{ko bi}e na{eg naroda.
Pre nekoliko dana, i tokom celog ovog rata, i Vi i
predsednik Republike Srbije i predsednik Narodne
skup{tine, tvrdili ste da Srbija nema niti }e ikada
imati ratne ciqeve u ovom ratu. Sada prvi put tvrdi-
te da takvi ciqevi postoje. A i Vi i mi znamo dobro da
su jedini Va{i ratni ciqevi da uni{tite Srpski po-
kret obnove i demokratsku opoziciju Srbije, i da sa-
_uvate vlast i privilegije, ne pitaju}i za cenu u qud-
skim $ivotima.
Qudima nije potreban niko da bi im otvorio o_i za
o_igledne konfuzije, a i obmane.
I devetog marta, kada ste, na zgra$awe celog demo-
kratskog sveta, na srpsku omladinu slali transporte-
re, pozivali ste se na interese Srbije. I sada, kada tu
omladinu, neobu_enu i _esto bez oru$ja, {aqete pod
usta{ke transportere, opet ka$ete da je to u interesu
Srbije.
Pre nekoliko meseci, Srpski pokret obnove je zva-
ni_no zatra$io formirawe Srpske vojske, {to je ina-
_e deo na{eg programa, a Vi ste i taj zahtev progla{a-

– 90 –
vali za nacionalnu izdaju, prete}i hap{ewima i od-
mazdom. Sada, odjednom, pomiwete da }ete formirati
Srpsku vojsku.
Takva prevrtqivost, gospodine generale, nala$e
samo i jedino ostavke: i Va{u, i Vlade, i Skup{tine,
i predsednika Republike.
Po Srbiji lele_u majke i sestre srpskih ratnika
poginulih u ratu u kome Srbija nije.
Ne uvi|ate li koliko je ova surova nelogi_nost is-
tovremeno i optu$nica protiv politike koja je proiz-
vodi kao svoj najve}i domet.
Su|ewa }e, pretpostavqam veoma brzo, zaista biti,
i to velikog su|ewa, ali vama koji ste za rat, a ne nama
koji smo za mir.
I Vi i ja smo, gospodine generale, prolazni. I rat-
ni, i nacionalni, i politi_ki ciq mora nam biti isti:
da nas nad$ive deca, kako bi nas nad$ivela Srbija.

– 91 –
 HA<KI DOKUMENT

(Otvoreno pismo Slobodanu Milo{evi}u,

1. novembar 1991.)

Gospodine Predsedni_e!
Interes Srbije, i celog na{eg naroda, nala$e Vam
da prihvatite ha{ki dokument kao osnovu za mirno re-
{ewe srpsko-hrvatskog ratnog sukoba i agonije svih u
Jugoslaviji.
Du$ni ste da stavite ta_ku na pogibeqnu politiku
koja Srbe gura u rat protiv svih, a Srbiju pretvara u
geto bez ijednog saveznika u Evropi i _itavom svetu.
Ha{ki dokument nudi sve {to $elimo i tra$i ne-
{to i {to ne $elimo, ali on ne zna_i poraz ni Srbi-
je ni srpskog naroda. To je samo poraz Va{e vi{egodi{-
we, jednosmerne i ultimativne, ideolo{ke, dr$avne
i nacionalne strategije.
Od 1987. pa do danas, ta politika je samo umno$ava-
la neprijateqstva i otvarala nova $ari{ta sukoba i
frontova, ne re{iv{i ni jedan $ivotni problem na-
{eg naroda. Ta politika nas je uvukla u rat za koji ni
ekonomski, ni demokratski, ni diplomatski, ni propa-
gandno, ni vojni_ki nismo bili pripremqeni.
Politika je ve{tina mogu}eg.
Ono {to smo, i bez me{awa Evrope, lako mogli ju-
_e, danas ne mo$emo.
Vi ste odbili i asimetri_nu federaciju i konfe-
deraciju.
Odbijawem ovoga {to danas nudi ha{ki dokument,
rizikujete da ve} sutra ni to ne}emo mo}i da dostig-
nemo.
Srbija nema ni snage, ni voqe, ni razloga da ratuje
sa Evropom i svetom. Nemate pravo da je terate u pro-
past i pod tepihe bombi neke nove, me|unarodne, „pu-

– 92 –
stiwske oluje”. Srbiji je dosta grobova, i invalida, i
siro_adi, i bede.
Shvatite i prihvatite ovu istinu, suo_ite se sa
realno{}u i Srbija }e Vas podr$ati. Poslu{ajte srp-
sku omladinu, koja ne}e rat, poslu{ajte majke i o_eve
jedinaca i to je, znajte, voqa ogromne ve}ine u Srbiji.
Nema pre_eg nacionalnog zadatka od obustave rata
i demokratskog i ekonomskog preporoda Srbije. Ha{ki
dokument nam to nudi. A onda, i samo tada, kad izgra-
dimo demokratsku, ekonomsku sna$nu i od Evrope i sve-
ta prihva}enu Srbiju, bi}e za{ti}en i nacionalni
interes svih Srba na prostoru dana{we, ili ve} biv-
{e, Jugoslavije.
Kao Kara|or|e danas ne mo$emo, kao Milo{ moramo.

– 93 –
 POSKIDATI KAPE I >UTATI

(„Borba”, 28. novembra 1991.)

Ne mogu da _estitam vukovarsku pobedu, koju tako

eufori_no slavi ratnom propagandom opijena Srbija.
Ne mogu, jer ne}u da se ogre{im o mrtve, o hiqade mrt-
vih, a ni o neprolazni bol i nesre}u svih pre$ivelih
Vukovar_ana.
„Prokleti bili, {ta su nam u_inili!” – kunu pre-
$iveli i Srbi i Hrvati iz Vukovara. Pri tom, naj-
_e{}e spomiwu dva imena.
Niko, izgleda, kao $rtva sama ne ume da odredi epi-
centar svog stradawa. „Neovisna Hrvatska ili smrt”
– govorio je T. „Federacija ili smrt” – govorio je M.
Smrt je bila jedina stanica u kojoj su se ukr{tali wi-
hovi vozovi. Neizbe$ni ishod takve politike je ovo
{to je ostalo od Vukovara.
To vi{e nije i nikada ne}e biti Vukovar. On je Hi-
ro{ima i hrvatskog i srpskog bezumqa.
Prvi crnoko{uqa{i pojavili su se u tom gradu tek
krajem pro{le godine i od ve}ine tamo{wih Hrvata
bili su neprihva}eni. Jednom rutinskom akcijom, wih
je jugoslovenska vojska mogla da ukloni. Nije to u_ini-
la. ^ekalo se da naraste a$daja i da po_nu pokoqi.
Tada je, tek tada, vojska krenula. Pod lozinkom spa-
savawa Srba od usta{a, mesecima je bombardovala grad
u kome je bilo mnogo vi{e civila nego usta{a, a me|u
tim civilima najvi{e Srba. U Vukovaru su, od usta{a,
ginuli mahom Srbi. U redovima armije opet su, uglav-
nom, stradali Srbi. Tako smo, u ime spasa srpstva, dobi-
li novi Sremski front i novo Jadovno na{eg naroda.
Samo, dakle, skre}em pa$wu da je Vukovar najve}a
srpska grobnica u ovom besmislenom i sramnom ratu,

– 94 –
{to ne zna_i da meni i svake nevine hrvatske $rtve
nije jednako $ao.
Praviti razliku izme|u nesre}e Srba i Hrvata ne
samo da je ne_asno nego je i veoma te{ko. Skoro polovi-
na Vukovar_ana iz me{ovitih su srpsko-hrvatskih bra-
kova. A u celoj Jugoslaviji, biv{oj Jugoslaviji, za po-
sledwih 46 godina skolopqeno je oko 800.000 me{ovi-
tih brakova. Blizu sedam miliona qudi etni_ki su me-
|usobno izme{ani. Crnilom }e, sigurno, istorija obe-
le$iti sve one koji su te milione ro|aka gurnuli u de-
obe i uzajamno satirawe.
Svi u ovoj dr$avi koje vi{e nema, a Srbi i Hrvati
naro_ito, pre$ivqavamo dane najve}e sramote i pada.
Potomstvo }e pquvati na one koji su divni, pitomi i
nevini Vukovar uprqali crnim legijama, pa ga, razru-
{enog i okrvavqenog, jo{ i proglasili hrvatskim Sta-
qingradom. Potomstvo }e se stideti i ovog igrawa, ovog
pevawa, ovog bekrijawa u gradu-grobu, u gradu-kosturu.
Treba poskidati kape i barem }utati, a ne slaviti po-
bedu.
Mali qudi, mali po dometima svoje pameti, ali bes-
krajno slavohlepni i vlastogramzivi, po$urili su da
u sablasnom Vukovaru odr$e svoju „sve_anu sednicu” i
da le{ negda{weg grada, iz kojeg su sa svih strana jo{
dopirali jauci, proglase za – svoju prestonicu. Nisu
sa_ekali ni da se mrtvi sahrane. Ta $urba u li_nu sre-
}u preko op{te nesre}e primer je i moralnog i poli-
ti_kog le{inarstva prvog reda.
Iz mrtvog Vukovara ti slavqenici i ti jedini po-
bednici izdaju komandu: Na Vinkovce, na Osijek! Pro-
htelo im se, eto, da wihova dr$ava-hacijenda bude ne-
{to prostranija, pa su odlu_ili da krenu na hrvatske
gradove. Wih i one koje stoje iza wih ne zanima isti-
na da nikad srpski nisu bili ni Vinkovci ni Osijek.
I ne budu li se – prete oni – predali ti hrvatski gra-
dovi, wihova vojska }e od tih gradova napraviti Vuko-
var. Posle Hiro{ime bi}e i Nagasaki!
A ta „wihova” vojska su mladi}i iz Srbije koji su
pod sasvim drugim motivima mobilisani. Oti{li su u
rat da brane srpske zemqe, a ne da osvajaju tu|e. Oti{-

– 95 –
li su da ginu za srpstvo, a ne za sujetu nekih generala
ni za megalomanske apetite one sre}ne vlade iz unesre-
}enog Vukovara.
Koliko je Srbija u ovom ratu izgubila glava do sa-
da? Za{to se kriju brojke, za{to se taje imena poginu-
lih? Izgubiti danas deset hiqada vojnika isto je {to
i 1914. izgubiti stotinu hiqada. Tako ka$e demograf-
ska nauka. Pre osam decenija, srpska ku}a je, u proseku,
imala po {est pu{ki doraslih mladi}a. Danas, me|u-
tim, jedan vojnik jedva da do|e po jednoj porodici.
One koji vladaju danas Srbijom ova statistika ne za-
nima. Predsednik Republike jo{ ni jednom ne izjavi
ni sau_e{}e majkama Srbije. Samo ponavqa da Srbija
nije u ratu. Pa, ako nije, izvedite je iz rata, iz smrti,
gospodine Predsedni_e! Izvucite sve vojnike iz Srbi-
je ispod komande onih koji bi da „osloba|aju” i tu|e.
Srbiju treba spasavati od sun|era koji tra$e sve
vi{e krvi. Od pomra_enih umova koji bulazne o nekak-
voj granici Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica.
Samo dotle dokle je na{e i ni korak daqe. A dokle je
na{e pokazuje etni_ka mapa iz 1941, pre usta{kog geno-
cida. Dotle i Evropa i svet moraju da nam priznaju. Pre-
|emo li tu liniju, surovo }emo, kao osvaja_i, biti ka$-
weni. I mnoge krajine, koje su na{e, tada }emo izgubiti.
Strane trupe neizbe$no dolaze. Da _uvaju mir ili
da ga uspostave. Te{ko Srbiji ako isprovocira sudbi-
nu Iraka i ako poveruje da je Kina ta sila koja }e mo-
}i da je za{titi od me|unarodne i ekonomske i vojni-
_ke odmazde.
Za do_ek „plavih {lemova” i za skoro priznawe svo-
je suverenosti, Hrvatska se u$urbano priprema. Hap-
{ewe Parage, vrhovnog komandanta usta{a, iznena|u-
je samo naivne. Wemu i wegovim crnoko{uqa{ima }e,
zbog sveta i pred svetom, pripisati sve zlo_ine nad
Srbima, a $ig fa{izma skinuti sa hrvatskog obraza.
Uverqivo ili neuverqivo, ali u politi_kom gambitu
vuku se i takvi potezi.
A {ta se _ini u Srbiji? Ovde, gde fa{izma nikada
nije bilo, re$im ga poku{ava promovisati za sto$er-
nu ideju nacije.

– 96 –
 U Skup{tini sede i sa televizijskih ekrana ne si-
laze poslanici koji tra$e da se bombarduje atomska
centrala u Kr{kom, da se sru_i tovar napalm bombi na
Zagreb, da se i hrvatska deca ubijaju kao „kere uz ban-
dere!”
U parlamentu srpskom se, javno, naru_uju politi_-
ka ubistva, streqawa, premla}ivawa, hap{ewa, progo-
ni iz Srbije. I sve se to i ostvaruje. ^lan Centralne
uprave SPO Branislav Mati} – Beli izre{etan je na
pragu svoje ku}e. Hapse se predsednici stranaka, a po-
slanici demokratske opozicije teraju na front zbog
toga {to su ovaj rat nazvali prqavim. Demoliraju se
prostorije opozicionih stranaka i novinskih redak-
cija. Pomra_ina guta qude. Kwi$evnik Rajko \uri},
predsednik Svetskog kongresa Roma, morao je da be$i u
inostranstvo. Emigrirao je, pre neki dan, i kwi$evnik
Vidosav Stevanovi}, sa oboje dece i suprugom. Pretho-
dno je pretu_en. Fa{isti_ki SA odredi osudili su ga
na progonstvo iz Srbije.
Vo|a tih SA odreda, na sramotu takozvane JNA, vr-
{i smotru wenih jedinica na rati{tima!
Otkuda to savezni{tvo? Otuda {to su boq{evici
i fa{isti uvek duhovni i mentalni ro|aci, a i od tu-
da {to su ih okolnosti prisilile da se me|usobno is-
poma$u.
Partizanski kadar JNA i vladaju}a SPS bore se da
sa_uvaju i komunisti_ke temeqe wihove vlasti i Ju-
goslaviju. SPS ne mo$e da vlada Srbijom bez pomo}i
ideolo{ke vojske, a ta vojska ne mo$e da na|e sebi no-
vog mu$a, novu dr$avu, takozvanu okrwenu Jugoslavi-
ju, bez podr{ke SPS i provodaxijskih usluga srpskih
fa{ista.
Svi u_esnici ovog dvojnog ili trojnog pakta pani_-
no zaziru od svega {to tra$i srpska omladina: od de-
mokratije, od neideolo{ke srpske vojske, od neideolo-
{ke {tampe, televizije, pravosu|a...
Taj pakt totalitarizma strepi od vlasti i suda one
Srbije koja je 9. marta poku{ala da otvori kapije slo-
bode.

– 97 –
 Pod okriqem {to du$eg i {to krvavijeg rata, kao
da Srbiju 9. marta treba prorediti i obogaqiti. Srbi-
ja pro{losti se sveti Srbiji budu}nosti. Mnogim star-
cima, koji su na ivici groba, pre_i je spas ideala wi-
hove mladosti od $ivota i mladosti wihove unu_adi.
Oni se moraju zaustaviti.

– 98 –
 SRBIJU I CRNU GORU ONI >E
PROGLASITI ZA JUGOSLAVIJU

(Na savetovawu okru$nih i op{tinskih

odbora SPO, 8. decembar 1991.)

Pre godinu dana, 9. decembra, Srbija je izglasala sve

ono {to nije $elela: rat, obogaqenost svoje omladine,
ekonomsku propast, bedu, strah, me|unarodnu izolova-
nost. Jedna stravi_na propaganda, u prvom redu Tele-
vizije Beograd, u_inila je da je na{ narod 9. decembra
pro{le godine, oblagan i omamqen, glasao za svoju pro-
past, verovatno najve}u u ovom veku.
Uo_i 9. decembra, mi smo na mnogim mitinzima govo-
rili da }e, ako Srbija nama poveruje 9. decembra, ve}
10. decembra delegacija najumnijih glava na{eg naro-
da krenuti u Qubqanu, u Zagreb, u Sarajevo, u Pri{ti-
nu, u Skopqe, svuda, da odmah otpo_ne rat pregovorima.
Da pregovaramo, da ne bismo ratovali.
Insistirali bismo na ekonomskim odnosima, na kul-
turnim vezama, na kulturnom i duhovnom jedinstvu srp-
skog naroda, ne negiraju}i isto takvo jedinsto hrvat-
skog naroda, makedonskog naroda i svih drugih. Izbori-
li bismo se i za na{u izbornu postavku o punoj autono-
miji Srba u celoj Hrvatskoj, o teritorijalnoj autono-
miji sa nezavisnim sudstvom, nezavisnom policijom, sa
svim onim atributima koje jedna dr$ava ima u regio-
nima u kojima su Srbi ve}ina u Hrvatskoj.
Ube|en sam da bismo uspeli, jer bismo jednom razum-
nom politikom, vra}awem Slovenaca ka Jugoslaviji, ne
iz qubavi nego iz ekonomskih interesa pre svega, uspo-
stavqawem tolerantnih odnosa sa Sarajevom, sa Skop-
qem, sa svima, izolovali i hrvatski secesionizam, a
onda bismo snagom argumenata pred Evropom i pred sve-
tom $igosali vaspostavqawe krvavih nacisti_kih i

– 99 –
usta{kih zastava iz 1941. godine. Evropa bi tada pri-
tekla u pomo} nama, da im te zastave skr{imo. Skr{i-
la bi ih Evropa, i ne bismo danas pri_ali pri_u kako
su Srbi narod omra$en od svih samo zbog toga {to su
Srbi. To nije ta_no. To je jedna od najve}ih obmana ko-
je re$im nudi narodu kao odgovor za sve svoje proma-
{aje. Ube|en sam, tako|e, da bi Jugoslavija danas bila
formalni i veoma labavi savez suverenih republika,
ali sa celom lepezom autonomija, regija, kantona. Koli-
ko puta smo upozoravali da nam etni_ka mapa najve}eg
dela dr$ave li_i na leopardovu ko$u?
U preduze}u na Zapadu, ako neko ima 51 odsto kapi-
tala, smatra se vlasnikom. Na ovom jugoslovenskom pro-
storu smo biolo{ki najja_a nacija, istorijski najute-
meqenija, imamo $itnicu, imamo energetske resurse,
imamo industrijske potencijale, imamo najpametnije
qude, najboqe pisce, najboqa pozori{ta, vojnike. Tu je
bila {ansa da stvorimo tu „Veliku Srbiju”, koja }e bi-
ti velika svojom demokratijom, tolerancijom, na_inom
$ivota, $ivotnim standardom, duhovnim uzletima od
temeqa rasko{ne tradicije do visina modernih evrop-
skih dometa, koja }e biti privla_na za sve, koje se ni-
ko ne}e odricati nego }e se jagmiti da joj pripada, ko-
je se niko ne}e pla{iti, Srbiju kakvu smo imali po-
_etkom ovog veka, pa je Mustafa Golubi} iz Stoca do-
lazio da nam vodi _etni_ke _ete da se bore protiv Tu-
raka zbog Srbije koja ga je bila omamila, u koju je bio
zaqubqen i kojoj se predao.
^ak i kao velika zabluda na{eg naroda, ona Jugosla-
vija iz 1918. godine predstavqala je najve}i mogu}i
spomenik pobedi Srbije nad Austo-Ugarskom u Prvom
svetskom ratu. Secesionizmom Slovenije i Hrvatske,
do koga nije moralo da do|e, Srbija je izgubila Prvi
svetski rat. Sedamdeset _etiri godine nakon slavne po-
bede, slavna srpska vojska je pora$ena.
Prvi svetski rat smo ve} izgubili, a oni rade na to-
me da izgubimo i Prvi i Drugi balkanski.
Iskrvari}emo, postrada}emo, bi}emo prepolovqeni.
Bi}emo svedeni u granice pre Kumanova, pre Prvog
balkanskog rata. To je ta strategija koju nam oni nude,

– 100 –
ako ne podignemo Srbiju, ako joj ne otvorimo o_i, ako se
ne suprotstavimo.
Ha{ki dokument, ona tre}a i _etvrta verzija, ve} je
daleki san i ve} ga mo$emo samo sawati. Bilo je nekak-
ve Jugoslavije u tom dokumentu i on je predstavqao mi-
nimum onoga {to bi svi prihvatili, a zna_ilo bi obu-
stavu rata.
Mi smo tim dokumentom, {to opet skrivamo od Sr-
bije, na podru_ju dana{we Hrvatske, i to na 32 odsto
wene dana{we teritorije, prakti_no dobijali dve srp-
ske dr$ave pod me|unarodnim protektoratom, sa srp-
skom policijom, srpskim sudstvom, bez ikakvih Tu|ma-
novih i hrvatskih policajaca, poreznika, zatvora, is-
lednika, bez {ahovnice.
Kuda }e pobe}i Bosna? U Aziju? Mo$e li Bosna po-
be}i?
Nedavno sam u_estvovao u$ivo u jednoj emisiji Ra-
dio Sarajeva. Mnogi Muslimani su izjavqivali da bi
$eleli da vide Kraqevinu Srbiju i kraqa Srbije, ko-
ga }e oni na Ba{-_ar{iji do_ekati baklavama i cve-
}em, kao prijateqa.
Sve je to sad dovedeno pod veliki znak pitawa.
No, i kada u_ine da izgubimo oba balkanska rata, da
ode Makedonija, kada isprovociraju da se ve} od izne-
mogle, od iskrvavqene Srbije otcepe Kosovo i Metohi-
ja, kad i to izgubimo, kad se Herceg-Bosna odmetne, kad
mo$da i delove Vojvodine po_nemo da gubimo, tada }e
nastupiti zavr{ni _in drame.
I taj okrajak srpstva, jer }e na kraju posti}i da na
to spadnemo, oni }e stupidno nazivati Jugoslavijom.
^uli ste gospodina koji komanduje srpskom decom,
koji komanduje {umadijskom decom, kako ka$e: pa {ta,
neka ostane i samo Srbija, neka ostane Crna Gora, to }e
se zvati Jugoslavija!
I ka$e jo{ taj gospodin da su Srbi i$ivqen narod,
pa im ne treba vi{e da budu Srbi i ne treba im vi{e
da im se dr$ava zove Srbija.
Mi, eto, treba da budemo Jugoslavija, da posle svega
izgubimo i ime!

– 101 –
 Na tu obogaqenu Srbiju, wihova strategija }e dove-
sti milion ili dva izbeglica iz srpskih krajina, pa
}e se na Srbiju sle}i sve petokrake i oru$je wihovo,
pa }e Srbiju da pretvore u logor i po_e}e da vladaju
silom.
Od kad je po_ela wihova slava, wihova politika vo-
dila se na slede}i na_in: ima{ mali problem i re{i
ga tako {to }e{ stvoriti jo{ ve}i problem.
Oni stalno nekom ve}om nesre}om zakopavaju pret-
hodnu, ne otklawaju je, nego samo _ine da se zaboravi.
Toliko puta sam se vra}ao na 9. mart ove godine.
Stojim na balkonu Pozori{ta, stojim na spomeniku
Knezu, gledam, vidim lepotu, vidim najlep{e, najmla-
|e, najumnije, najhrabrije glave na{e Srbije.
Znam da tre}ine s Trga vi{e nema. Poubijani su, u
invalidskim kolicima su, po zatvorima su!
Ovaj rat se koristi i da bi se uni{tila, proredi-
la, dokraj_ila, na kolena bacila Srbija 9. marta.
U{}e ubija 9. mart.
Ne znam da je, od kada se pi{e srpska istorija, pos-
tojala generacija nesrpskijih dedova. <ta im je? Ko
su? Vuku se sa skupa na skup, arlau_u da sru{e Be_, da
sru{e Berlin, a jedva idu! Guraju svoju krv, svoje unu-
ke da izginu. ^ini mi se, mnogi to _ine i zlurado. U{-
}e je i 10. marta htelo da krene direktno na Terazije,
da se obra_una. Sada za to nema potrebe. Terazije su ra-
sejane po bojnim poqima, izlo$ene minama, izlo$ene
kur{umima. Terazija nestaje, onog na{eg Trga nestaje,
svakim danom sve je mawi.
Dobijamo pisma – ispovesti mu_enika iz vojnih zat-
vora.
Deset hiqada krivi_nih postupaka! Sjajno. Ima}e-
te, gospodo, uskoro sto hiqada, milion.
Sva Srbija }e uskoro biti protiv vas.
Kad se vratite s ovog Savetovawa, obja{wavajte qu-
dima na{u politiku. Mi nemamo televiziju. Budite
televizija Srpskog pokreta obnove. Obja{wavajte tole-
rantno. Onako kako mi moramo, kako nas ime i Program
obavezuju. Mnogo je divnih, zavedenih, oslepqenih qu-

– 102 –
di. Obja{wavajte svima. Budite apostoli, budite pro-
svetiteqi. Otvarajte Srbiji o_i, tuma_ite joj udes i
nesre}u koja joj se priprema, da bi se Srbija br$e trg-
la i nesre}i suprotstavila. Radite na ja_awu jedin-
stva opozicije, demokratske naravno. Na tri stranke je
kwiga spala, na toliko slova, ali je i to dovoqno.

– 103 –
 1992.
Rat zahvata i BiH
Vidovdanski sabor
❖

Stvarawe DEPOS-a i vanredni

❖

izbori
❖
 PROZRA^NE GRANICE

(Na Okruglom stolu vlasti i opozicije u Sarajevu,

12. januar 1992.)

Nikada boqe nisam razumeo tezu ameri_ke antipsi-

hijatrijske {kole – da se ponekad do pameti sti$e pre-
ko ludila – kao na primeru ove zemqe.
Mnogo ranije, a _ini mi se i mnogo lep{e, to je rekao
i Lav <estov.
„Onoga trenutka kada zlo poka$e svoju su{tinu”,
veli <estov, „ono po_iwe da radi u korist dobra”.
U ovoj zemqi ludila je dosta, a zlo je, naro_ito u Hr-
vatskoj, i previ{e pokazalo svoju su{tinu, pa je na od-
re|eni na_in po_elo da radi u korist dobra.
Nadajmo se, bar, da je tako.
@eleo bih da izrazim zadovoqstvo {to su se u po ne-
_emu podudarile teze predsednika Bosne i Hercegovi-
ne, gospodina Alije Izetbegovi}a, sa onim {to je, sle-
de}i svoj Program, a vo|en principima realnosti, Srp-
ski pokret obnove predlo$io pre vi{e od mesec dana.
Izlazak iz lavirinta u kome smo, i bez fewera, i
bez razumnih vodi_a, izlazak iz ove agonije pune pret-
wi da }e se stalno uve}avati, nije nemogu}.
Strahujem, samo, da za to nema podjednake voqe na
svim stranama. Mora nam biti jasno, kao prvo, da Jugo-
slavije vi{e nema. Dotle smo stigli, odatle vaqa po-
_iwati.
Mo$emo to da primimo sa mawe ili vi{e sentimen-
talnosti, ili zadovoqstva, u zavisnosti kakav je ko od-
nos imao prema Jugoslaviji – ja nisam sre}an {to se
uru{ila u samu sebe – ali ne mo$emo, jer nemamo vre-
mena, da se jedino bavimo pitawem za{to se to dogodi-
lo i ko je prvi potpalio fitiq.
U velikoj stisci smo za takve analize.

– 105 –
 Te pri_e, u ovom _asu, ne slu$e ni_emu.
Ono {to moramo da shvatimo jeste da Jugoslavije ne
mo$e biti ni kao krwe, ni ovakve, ni onakve, nikakve,
na silu.
Nas, me|utim, ima.
Nestankom Jugoslavije nismo nestali mi, nije nes-
tao ovaj geografski prostor, a ni etni_ka slika na we-
mu, nije nestala _iwenica da ovde $ive qudi istoga
jezika, mawe vi{e iste tradicije, kulture, pro{losti
i verovatno iste budu}nosti.
Plac je tu, dakle, a tu je i gra|a.
Nestankom dr$ave koju smo imali, uzimaju}i sve ovo
u obzir, nisu nestale potrebe i nije nestala pamet da
stvorimo neku drugu dr$avu, mo$da sre}niju od one u
kojoj smo do sada $iveli.
Put su donekle trasirali u Minsku i Alma Ati, a
mo$da i na Malti, mudri politi_ari u sli_noj nevo-
qi kao {to je na{a.
Da bismo znali {ta ho}emo, du$nost nam je da zna-
mo {ta ne}emo. Jasno nam je, vaqda, da ne}emo Vukovar,
jasno nam je, vaqda, da je svako nasiqe ru{ewe na{e
budu}nosti i da bi svaka upotreba sile u Bosni i Her-
cegovini zna_ila, u najmawu ruku, da }e pola ovoga na-
roda oti}i u zbegove a zemqa li_iti na Vukovar.
Ne{to drugo, {to do toga mo$e da dovede, ne smemo.
O granicama izme|u zajednica ju$noslovenskih dr$a-
va – a ja mislim na _etiri dr$ave, na Bosnu i Herce-
govinu, Srbiju, Crnu Goru, i Makedoniju – ovde je re_.
Tim granicama nema mesta nigde sem na mapi. Ne sme-
mo nikada pristati, ni vi iz Bosne, ni mi iz Srbije, da
nas na Drini iko pretresa i tra$i nam paso{e, da pred
nama podi$u ikakve grani_ne rampe, niti da tamo gle-
damo ikakve grani_are.
To treba da budu prozra_ne granice, kojih na tere-
nu nema, a ima ih samo na mapi.
Na prostoru ove _etiri jednako ravnopravne i jedna-
ko suverene dr$ave mora da postoji jedinstveno tr$i-
{te, da postoji nesmetano kretawe qudi, robe i kapi-
tala, kulture, ideja, na principima Evropske zajedni-
ce i s ciqem da svi {to br$e postanemo wen deo.

– 106 –
 Moneta bi, _ini mi se, morala da bude jedinstvena.
Monetarna politika je, na kraju krajeva, kad se od-
bace svi ukrasi dr$ave, sva zvona i praporci, sva
dr$avna i dr$avotvorna presti$na ludila, pouzdan
znak ozbiqne dr$ave.
Nacionalna izme{anost obavezuje nas da mudro i
bez zazora jednih od drugih obezbedimo duhovno i kul-
turno jedinstvo me|u narodima koji budu $iveli u ove
_etiri, a u drugoj varijanti {est, _lanica Zajednice.
Granice ne smeju spre_iti puno duhovno i kulturno je-
dinstvo Srba iz Bosanske krajine, iz Kninske krajine,
Srba iz Sarajeva, Srba iz Hercegovine, sa Srbima iz
Crne Gore i Srbije. Isto va$i i za Muslimane, i za
druge.
Za ovu _etvoro_lanu zajednicu posebno su zaintere-
sovana dva vode}a naroda u woj, a to su Srbi i Musli-
mani, jer je istorija udesila da smo na isti na_in i na
istom prostoru rasejani i me|usobno izme{ani. Podi-
zawe nekakvih kineskih ili bilo kakvih drugih zido-
va, nekakvih tvrdih me|a s pu{karnicama i zlim po-
gledima, zna_ilo bi automatski razgra|ivawe i srp-
skog i muslimanskog bi}a.
Sre}na je okolnost, i dobro je, da su dva najve}a na-
roda na razvalini Jugoslavije, Srbi i Muslimani, bar
za sada protiv toga da se ova ve} dovoqno bolna razva-
lina daqe ekonomski, kulturno i duhovno razgra|uje.
Siguran sam da je ovo formula i forma da $ivimo
boqe nego {to smo $iveli u dosada{woj Jugoslaviji,
pod uslovom da dobra voqa i mudrost nadvladaju stra-
sti.
Problem armije, do ju_e jedne od najmo}nijih u Ev-
ropi, a danas u kazanu sopstvenih ideolo{kih i drugih
zabluda, spada u probleme za hitno re{avawe.
Dobro je {to gospodin Alija Izetbegovi} nudi plan
za to, i {to s wim izlazi javno.
U planu lorda Karingtona o sudbini JNA se ne govo-
ri ni{ta i taj Karingtonov plan je mawkav pre svega
zbog toga.
Mo$emo mi koliko ho}emo da se qutimo na armiju,
da joj upu}ujemo prigovore, da je dovodimo u sumwu kao

– 107 –
instituciju, ali ne mo$emo zatvoriti o_i pred _iwe-
nicom da ta armija postoji.
Wena mo} u vojnom smislu i daqe je, uprkos svemu,
velika. Hiqade podoficira, oficira, generala i wi-
hove porodice ne smeju biti odba_eni.
U tradiciji svih civilizovanih naroda je da se po-
{tuje qudska _ast.
Niko nema pravo da tim qudima u vojsci odri_e i
oficirsku _ast.
Nijedan general ne}e pristati da bude portir ili
da prodaje semenke, da bude profesionalno i egzisten-
cijalno ba_en na sprud i poni$en, dok mu je makar je-
dna jedina raketa pri ruci.
Objektivna vojna mo}, u takvoj situaciji, lako mo$e
da sklizne u politi_ko mo}ni{tvo.
Moj pogled na re{avawe armijskog pitawa donekle
se razlikuje od onoga {to nudi Alija Izetbegovi} i
slobodan sam da ka$em da je ne{to sveobuhvatniji.
Nije nam posao da {tof prodamo budza{to, metafo-
ri_no re_eno, ako od wega mo$emo i sebi odelo da skro-
jimo.
Kad su _etiri dr$ave zajednice kojoj te$imo u pi-
tawu, mislim da bi u wima, na vojni_kom planu, treba-
lo da ostanu jedinstveni: avijacija, mornarica, raketne
jedinice i svi oni rodovi vojske koji raspola$u opas-
nijim i skupqim oru$jem.
Pristalica sam toga da sve _etiri dr$ave imaju svo-
je garde ili vojske, koje odr$avaju nacionalnu struk-
turu tih dr$ava, ali nacionalne garde ili vojske ne
iskqu_uju zajedni_ke rodove.
Sada{wa vojska, _ije generale, pukovnike i ostale
moramo zaposliti, ima prakti_no jednu obavezu – da
shvati nu$nost promena, da se oslobodi ideolo{kih
pristupa, da pre|e na _isti vojni_ki profesionalizam
i da preuzme obavezu iskqu_ivo za{tite spoqnih gra-
nica Zajednice.
Politika i vojska su, za demokratsko i vi{estrana-
_ko dru{tvo, nespojive stvari, i od ambicija vojske da
uti_e na politiku ili politike da upotrebqava voj-

– 108 –
sku du$nost nam je da se obostrano, javno i praksom, za-
uvek oprostimo.
Nacionalna mapa mora, svakako, da se odrazi unutar
zajedni_ke vojske.
U zajedni_koj komandi ne sme, jer je daleko od pame-
ti, da bude, recimo, devedeset odsto Srba, ili devede-
set odsto Muslimana. Ta zajedni_ka komanda treba, u
nacionalnom sastavu, da odslikava realno stawe iz $i-
vota.
Tako }e se lako re{iti i odnos izme|u komande Za-
jednice i komande _lanica.
U stepenu saveza na{ih dr$ava, u onome {to ih _i-
ni celinom, nemamo prava, a ni zdrava logika to ne
diktira, da idemo ispod evropskog nivoa.
Parlamente imaju i Engleska, i Francuska, i Ne-
ma_ka, ali postoji i Evropski parlament, jak po uti-
caju, demokratski po na_inu rada, mudar po poslani-
cima koje okupqa, s nizom kompetencija.
Zar su Englezi mawe Englezi, Francuzi mawe Fran-
cuzi, a Nemci mawe Nemci kada ne{to od svojih va$-
nih poslova, _ak i iz najva$nijih oblasti, kao {to su
me|unarodna politika, ekonomija, kultura, ekologija
obavqaju i u Evropskom parlamentu?
Po wihovom razvoju, po kvalitetu $ivota wihovih
gra|ana, po wihovoj pojedina_noj mo}i stopqenoj i u za-
jedni_ku mo}, to se ne bi moglo re}i.
Za{to onda i mi ne bismo formirali parlament po
uzoru na Evropsku zajednicu, dakle Parlament ju$no-
slovenskih dr$ava?
^ime bi nas to ugro$avao Savet ministara, _ije bi
se sedi{te „{etalo” svake godine od Sarajeva do Beo-
grada, Podgorice i Skopqa, po redosledu i na na_in
kako se dogovorimo?
Kasnije, kad se razum i mir vrate, ba{ tim redom,
kad ratne rane zacele, i Zagreb i Qubqana na{li bi
se, siguran sam, u svemu ovome.
Unutar Zajednice bilo bi potrebno postaviti dvo-
stepeni odnos.
Nikakve ozbiqnije prepreke ne postoje, ne bi treba-
lo da postoje, da Zajednica stupi u carinsku, a za{to

– 109 –
ne i u ekonomsku uniju sa Hrvatskom i Slovenijom, i
da tako oformimo neku vrstu ju$noslovenskog komon-
velta.
Kad se oko svega ovog dogovorimo, a ne vidim da ne mo-
$emo da se dogovorimo, pod uslovom da s dogovarawem
po_nemo, osta}e nam i da sa_inimo i potpi{emo neko-
liko istorijskih sporazuma. Istorijski sporazum iz-
me|u Srba i Hrvata, pre svih, jer je tu i „puklo”, pa
istorijski sporazum Srba i Muslimana, Hrvata i Mu-
slimana, Srba i Albanaca. Tim sporazumima mi }emo,
posle iskustava koje smo stekli, re{iti niz problema
koji su doveli do mr$we, sukoba i ratova. S malo vi-
{e pameti, s vi{e dogovarawa a ne sva|awa, sve se to
moglo izbe}i.
U Bosni i Hercegovini situacija nije dobra.
Ne treba mnogo pameti pa da se shvati da u Bosni i
Hercegovini tri dr$ave ne mogu da se porode.
Kad se te tri dr$ave na|u u jednoj, a sve tri ho}e da
zauzmu prostor koliko ima ta jedna cela, sve tri ho}e
ne mnogo nego najvi{e, nasta}e teskoba s kobnim posle-
dicama.
Fizi_ki je to, prosto, neizvodqivo.
Do}i }e do gurawa, do istiskivawa, do potiskivawa,
do geometarske politike i kuke i motike, do |avola, do
belaja, a upravo to se ne sme dogoditi.
Sva tri naroda koja $ive u Bosni i Hercegovini mo-
raju na drugi na_in da re{e svoje eventualne, a pone-
gde i realne strahove od supremacije u pogledu _uva-
wa i negovawa nacionalnih prava.
To je, od po_etka, najboqe bilo re{eno u programu
Srpskog pokreta obnove, koji je danas jo{ aktuelniji
nego u danima kada je stvaran.
Unutar Bosne i Hercegovine kao jedne dr$ave, da bi
se zadovoqila etni_ka mapa i nacionalna mapa, treba
uvesti princip regionalizacije i kantonizacije.
To je na{ predlog.
Nema nikakve smetwe, ni politi_ke, ni ekonomske,
ni kulturne, ni duhovne, ni nacionalne, da se formi-
ra Skup{tina srpskih kantona, pa Skup{tina musli-

– 110 –
manskih kantona, pa Skup{tina hrvatskih kantona, i
da te skup{tine tvore Skup{tinu Bosne i Hercegovi-
ne kao zajedni_ko parlamentarno telo.
Ni{ta {to vodi razumu ne sme da nam bude strano.
Kad mawka pameti, no$evi se vade iz kanija a topo-
vi ukopavaju, ali kad pamet i bogato iskustvo odlu_u-
ju, problemi se re{avaju na qudski na_in.
Prilika nam je, gotovo istorijska a svakako posled-
wa, ne da spasavamo {to se spasavati mo$e, nego da na-
pravimo i ne{to boqe od onoga {to smo imali.

– 111 –
 HRABROSTI JE IME
NEPOSLU<NOST

(Miting na Svetosavskom platou, 9. mart 1992.)

Srbijo na{a!
Pamtim sva tvoja lica sa Trga slobode, 9. marta pro-
{le godine.
Mnogih tih lica danas ovde nema.
Nema Gi{ke, nema Belog, nema Neboj{e, nema Sa{e,
nema Dragana, Xerija nema, nema Milana, Lazara, Jo-
vana, Milutina nema.
Poginuli su.
Nema najboqih.
Nema Ravnogorca, nema Ace, nema Duleta, Radeta,
Bore, kapetana Vrani}a...
Po bolnicama su, u invalidskim kolicima, u zatvo-
rima, zarobqeni ako su $ivi.
Tu mladu, odba_enu i $rtvovanu Srbiju digli su u
rat pod parolom: Svi Srbi u jednoj dr$avi.
Posle hiqada grobova i stotina hiqada izbeglica i
svih ostalih nesre}a, ka$u da je ta dr$ava odve} okr-
wena Jugoslavija, sastavqena samo od Srbije i Crne
Gore.
Bitka za dr$avu svih Srba okon_ava se, evo, dr$a-
vom svih komunista.
Hrvatska bez Srba i Krajine pod me|unarodnom za-
{titom: to je pobeda koju slavi dana{wi re$im u Sr-
biji.
Bosna i Hercegovina je pred po$arom. Ve} kolone
na{e sirotiwe prelaze Drinu.
Armija se povla_i iz Makedonije, Srbija i Crna
Gora postaju logor izbeglica i jedna velika kasarna.
Dva veka srpske istorije, sve na{e pobede i pregnu-
}a od Kara|or|evog vremena, ovaj re$im je bacio kroz

– 112 –
prozor i pro}erdao u jednoj inaxijskoj, samovoqnoj,
ideolo{koj i po nas fatalnoj partiji SPS pokera.
Uslov za spas, za preporod i uzlet Srbije samo je je-
dan: da se sada{wa vlast ukloni.
Sama je priznala da ne mo$e i ne}e da se mewa. On-
da mora da ode.
Kada i kako?
Svakako ne protestnim skupom ni 9. marta, ni 9. ap-
rila, ni 9. maja.
Prenesimo 9. mart i ovaj protest u {kole, na uni-
verzitete, u preduze}a, pozori{ta... poka$imo gra|an-
sku hrabrost koja se zove gra|anska neposlu{nost, i
Srbija }e biti spa{ena.
Neka stanu {kole, fakulteti, fabrike, neka se Sr-
bija samo nekoliko dana pretvori u zemqu velikog ne-
pokreta i ti{ine i pobeda je sigurna.

– 113 –
 RAPORT O SLOMU

(Otkrivawe spomenika |eneralu Mihailovi}u,

13. maj 1992.)

Evo Te, opet, |enerale Mihailovi}u, na Ravnoj Go-

ri, i evo, opet, nas sa Tobom i uz Tebe, _i_a.
Raport koji Ti danas podnosim, raport je na{eg po-
raza i ogromne nesre}e.
Srpski narod pre$ivqava gotovo isti udes kao i pre
pola veka, kada si do{ao na Ravnu Goru, digao iz pra-
{ine na{e zastave, pokazao put spasewa i zacelio po-
lomqena krila nacije.
Vardarska Makedonija, u kojoj davno krunisasmo na-
{eg prvog cara i objavismo na{e prve carske zakone, ta
Helada na{e kulture i vere, koju si osloba|ao od Azi-
je 1912. i branio od Bugara 1913. i 1941, vi{e nije u na-
{oj dr$avi.
U Qubqani, u onoj zgradi u kojoj be{e sedi{te {ta-
ba Tvoje Dravske divizije, i u Cequ, gde be{e _uveni
39. pe{adijski puk, kojim si Ti komandovao, izve{ane
su zastave druge vojske i druge dr$ave.
Usta{e vladaju Hrvatskom, a Sava nam donosi pok-
lane srpske svatove, kao i 1941.
Ni_u grani_ni prelazi na Drini, jer ni Herceg-
Bosna nije pod istim dr$avnim krovom s nama.
Sramota je i pogledati mapu negda{we Jugoslavije,
|enerale. Suverena Slovenija, suverena Hrvatska, su-
verena Bosna i Hercegovina, suverena Makedonija!
Ima, eto, dr$ava kojih nikada nije bilo, a nema jedi-
no dr$ava kojih je vazda bilo i koje su 1918. i stvori-
le Jugoslaviju.
Nema ni Srbije, ni Crne Gore.
Wima je nadenuto druk_ije ime, naturena nesrpska
zastava, nesrpska vojska i nesrpska himna.

– 114 –
 Komunizam je pao svuda u Evropi, _ak i u Kremqu.
Jedino na prostorima od Subotice do Ulciwa i od Kla-
dova do Malog Zvornika slave se ro|endani Prve pro-
leterske, petokraka se prome}e u ru$u, a Tvoje ubice,
|enerale, ne odustaju od wihovog antijevan|eqa.
Pod petokrakom je zapo_eto i pod petokrakom se,
evo, dovr{ava na{e postradawe.
Uzalud smo ginuli na Mi{aru, na Ivankovcu, na Vu-
_ijem Dolu i Fundini, uludo je pucala Nevesiwska
pu{ka, zbog ni_ega smo krvarili na Kumanovu i Bre-
galnici, na Ceru i Kolubari, bez ikakvog smisla i fa-
talno smo one olujne no}i u Ni{u proglasili da nam
je ratni ciq dr$ava Ju$nih Slovena, pa zbog toga ci-
qa zaputili se preko Albanije, sahrawivani u moru,
umirali od kuge i gladi u tu|ini, juri{ali na Kajmak-
_alan, izgubili svaku tre}u mu{ku glavu i pre Ita-
lijana stigli do Splita, Rijeke i Qubqane.

– 115 –
 SRBIJA NIJE WEGOVA K>ERKA

(Govor na otvarawu Vidovdanskog sabora u Beogradu,

28. jun 1992.)

Na{a Otaxbina, Srbija i Crna Gora, i ceo srpski

narod, nalaze se u ponoru. Na mapi sveta kao i da ne po-
stojimo. Iskqu_eni smo iz civilizacije. Uskoro }e ce-
lom _ove_anstvu biti zabraweno da nam telefonira, da
nam pi{e, da sa nama ima ikakva posla ili dodira.
Danas smo ovde da Otaxbinu vadimo iz karantina i
sramote, da joj skinemo to u$e sa vrata, da joj pru$imo
ruku da iza|e iz jame. Ne treba biti lekar pa znati da
se bolest izle_iti ne mo$e ukoliko joj se ne odredi uz-
ro_nik. Ovde smo danas da ocenimo da li je uzrok ovog
na{eg postradawa u Moskvi i Va{ingtonu, u Londonu
ili Tokiju, ili u Parizu, ili je mo$da ba{ ovde, u
ovom gradu, i nedaleko odavde.
Predsednik Republike tvrdi da je uzrok na{em po-
stradawu _iwenica da smo mi Srbi i da je ceo svet pro-
tiv nas samo zato {to smo Srbi. I shodno takvoj dijag-
nozi, on je odredio i terapiju. Moramo ostati u pono-
ru, na dnu jame, skapati, umreti ili juna_ki izginuti
u borbi protiv _itavog sveta! Da vidimo, dakle, gde je
uzrok zla.
Pre dva dana, neo_ekivano, televizija i {tampa su
nam javili da je predsednik Republike Srbije ponudio
konfederaciju sa Gr_kom. U potaji, iznenada, na svoju
ruku, ne obave{tavaju}i nikoga, odlu_io je da nas „uda”
za Grke. O _emu to kazuje? O tome da predsednik Repub-
like celu na{u Otaxbinu, sve $ivo u woj, smatra svo-
jim vlasni{tvom, svojom privatnom svojinom. K}erka
da mu je, du$an bi bio da Srbiju makar upita da li je
voqna da ode za onog koga je on naumio. Uzrok svih na-
{ih zala je, dakle, u _iwenici da je pre pet godina Sr-

– 116 –
bija postala svojina jednog _oveka. Ka provaliji i ne-
sre}i smo krenuli onog trenutka kada smo eufori_no
po_eli da za ujediniteqa i spasiteqa progla{avamo
_oveka koji je poveo jednu bahatu, inaxijsku politiku
ultimatuma, politiku _iji je glavni slogan sabijen u
princip: „nema promena i nema kompromisa”.
Oslowena na golu silu, ta politika je stvorila je-
dan iracionalni svet, nepostoje}i svet, svet za sebe.
Poklopila je i za svoje vlasni{tvo proglasila, pri-
svojila, masmedije u Srbiji, a pre svega televiziju.
Priznavala je samo onaj svet, samo onu javnost, one in-
formacije i samo one qude koji su se pojavqivali u
wenom svetu i na wenoj televiziji.
Stvorena je orvelovska Srbija, zavladao je mrak,
upali smo u tunel, Srbiji su za_epqene u{i i zaveza-
ne o_i.
Daleko, dakle, pre sankcija Ujediwenih nacija, ta
politika, weni _elnici i protagonisti su nas iskqu-
_ivali iz Evrope i sveta, izolovali od svih i potom
zavadili sa svima. Kako je propadala ekonomija, kako je
propadalo sve, umno$avali se nezaposleni, kako se, po-
sebno na Istoku, nezadr$ivo ru{ila gra|evina boq-
{evizma, tako je ovde u Srbiji, i to samo u Srbiji, da
bi se ta gra|evina boq{evizma spasila, podsticana na-
cionalna histerija, klasna borba i klasni barjaci za-
mewivani su nacionalnom bojom i nacionalnim barja-
cima, podstrekivan je nacionalizam podmuklog tipa,
psova_ki, primitivan, jedna duhovna iskqu_ivost ko-
ja je svojstvena nacional-socijalizmu ili fa{izmu,
ali nikada nije bila primerena tradiciji srpskog na-
roda. Katedre pravoslavqa zauzeli su oni koji su za
bradu ve{ali pravoslavne popove i po_eli da nas u_e
veri. Tako je geometrijskom progresijom po_eto umno-
$avawe svih neprijateqa, da bismo do{li dovde da se
i srpski Patrijarh i na{i _asni episkopi i na{i aka-
demici i najumniji qudi na{eg naroda progla{avaju
za sluge Vatikana. Uskoro o_ekujemo da }e i srpski na-
rod proglasiti za anti-srpski narod.
Tvrde onesve{}enoj, oslepqenoj i gluvoj Srbiji da
je ovaj rat nama bio nametnut i da je bio neizbe$an.

– 117 –
Pri tome, ra_unaju na kratko pam}ewe, misle da smo
zaboravili da su prve sankcije, uop{te uvedene pro-
tiv nekoga, uvedene od strane ovog re$ima prema Slo-
veniji. Zaboravqaju da je Srbija izvo|ena kao krdo na
trgove, na ulice, u fabri_ke hale, da je naredba bila
da se bojkotuje Slovenija samo zbog jednog jedinog zahte-
va – da se Jugoslavija transformi{e u asimetri_nu
federaciju. Politika ultimatuma ultimativno je od-
govorila – ne! Odbacila je sve kasnije mirne predloge
za konfederaciju, labavu konfederaciju, savez suve-
renih dr$ava, ha{ke dokumente, sve, sve! I, evo, sti-
gli smo dokle smo stigli. Ju_e nisu hteli asimetri_nu
federaciju sa qudima sa kojima $ivimo sedamdeset
godina, sa qudima istog etni_kog porekla, istog ili
sli_nog jezika, da bi, usred ovog krvavog i besmislenog
rata, {ef dr$ave tajno ponudio konfederaciju Gr_-
koj! Kao da je namerio da se i sa Grcima malo hvatamo
za vratove.
Od Srbije i Crne Gore stvorio je neku sasvim tre-
}u zemqu, od dve istovetne srpske zastave stvorio je
nesrpsku, a za srpsku himnu proglasio kafansku pesmu.
I sve to jo{ progla{ava velikom pobedom.
Ovde ima verovatno dosta izbeglica, pa ih pitam –
sawate li zavi_aj, sawate li detiwstvo, sawate li na-
pu{tene vinograde, ku}e, i mo$e li se sve to, mo$e li
se zavi_aj, mogu li se koreni i grobqa, poneti sa sobom
na |onu od cipela? I mogu li vam zgari{ta, koja su os-
tala u va{em zavi_aju, zameniti ratno-hu{ka_ke emi-
sije beogradske, odnosno srpske televizije? Vi ste sre-
}ni samo na toj televiziji. Ovaj re$im je gurnuo srp-
ski narod u Hrvatskoj i Herceg-Bosni u najve}u nesre-
}u, trgovao wegovom nesre}om dok mu je to odgovaralo,
a onda digao ruke, okrenuo glavu, oprao ruke kao Pon-
tije Pilat, kada mu se u_inilo da mu to odgovara.
Ako bi se moglo ono {to ni Bog ne mo$e – da se vra-
timo u 1987. godinu, a da znamo {ta }e biti ako ovom re-
$imu poverujemo – nema Srbina iz Herceg-Bosne, nema
Srbina u na{im srpskim krajinama, koji bi ovom re$i-
mu poverovao i koji bi krenuo za wim. Ta politika je
zavela Srbe. Vi dobro znate da su poklisari, seizi na-

– 118 –
{eg predsednika, 1990. godine, uo_i prvih parlamen-
tarnih izbora u Srbiji, zajahali televiziju i svu
{tampu, agituju}i protiv srpske opozicije, a za pred-
sednika i komunisti_ku vlast. Tobo$e u ime srpstva,
tobo$e zbog toga jer }e demokratska opozicija gurnu-
ti vas s onu stranu Drine u rat, da iskrvarite, da iz-
gubite zavi_aj, da postanete novi Jevreji. Devetog mar-
ta pro{le godine, kada je bio posledwi poku{aj da ovo
zlo uklonimo i da stvorimo novu demokratsku Srbiju,
koja }e imati prijateqe u svetu, koja }e mo}i da pre-
dupredi rat i da na najboqi na_in za{titi na{u bra-
}u s onu stranu Drine, stigle su od tih istih predsed-
nikovih qudi s onu tamo stranu reke pretwe da ide
milion Srba preko Drine da ubija srpsku omladinu.
Nikada srpska omladina tu uvredu, tu pretwu nije za-
boravila, ali je znala da ne dolazi iz du{e na{e bra-
}e, na{eg roda, nego od qudi samoqubivih, koji bi svu
Krajinu, svu Herceg-Bosnu prodali, sve Srbe, za jedan
jedini trenutak vlastoqubqa i krvave slave! Zar nam
se i sino} na televiziji Srbije nisu pojavili isti qu-
di, iz istih krajina, da bi progovorili protiv ovog
Sabora, tra$ili da danas ne saborujemo, jer je, tobo$e,
u interesu Srba s onu stranu Drine da ovaj wihov pre-
lat {to vi{e ostane na vlasti.
Danas u ovom gradu ne}ete videti mnogo beogradske
policije, kragujeva_ke policije, po$areva_ke, vaqev-
ske. Doveli su na{u bra}u iz krajina i kazali im – vi
umete da pucate i vi }ete da pucate!
Varaju se! Ta na{a bra}a iz krajina, ako budu mora-
la da pucaju, a ne}e morati, sigurno znaju ko ih je une-
sre}io. Da li srpska demokratija, koja nije imala pri-
like da odlu_uje o bilo _emu, ili onaj ko ima toliku
mo} da sutra mo$e da proglasi federaciju Srbije i
Marsa, bar on tako misli.
Srpski pokret obnove je proro_ki od po_etka, i zbog
toga je na krst ve_ito bio razapiwan, upozoravao {ta
}e biti ako im dozvolimo da nas vode kuda su nas vodi-
li. Nismo bili samo proroci, bili smo i lekari. Pro-
pisivali smo uvek na vreme terapiju – niko nas nije
slu{ao. Ako bi neki od na{ih predloga, nakon {to bi

– 119 –
nas izanatemisali, oni i prihvatili, prihvatali su
ga kada je ve} bilo kasno, kada su svi vozovi pro{li,
kada bi leku pro{ao rok upotrebe i prestao biti lek
i postao otrov. Ja sam verovatno najnesre}niji predsed-
nik stranke, jer su se sva zla predvi|awa i najcrwe
slutwe {ta }e se desiti sa narodom kojem pripadam –
obistinili. Bio bih sre}an da mogu re}i – nisam video
daleko, nisam bio u pravu. Bio bih beskrajno sre}an.
Svim argumentima demokratske Srbije papagajski
odgovaraju: izabrani smo na legitimnim izborima. Ne-
ma nikog da toliko govori o po{tewu kao lopov. Nema
nikog ko toliko proizvodi telegrame podr{ke, osim
onog ko podr{ke nema. Nema nikog ko se toliko zacenu-
to poziva na legitimitet izbora, osim onog ko zna da su
bili nelegitimni i u _asu odr$avawa. A {ta je ovo?
Koji su ovo izbori? Nikada niko posle rata nije skupio
u ovom gradu ovoliko qudi. Ovo je najve}a skup{tina,
ovo su najve}i izbori!
U Sretewskom Ustavu iz 1836. godine, u doba kwaza
Milo{a, imali smo _lan: „I rob kad pre|e granicu Sr-
bije, postaje slobodnim _ovekom”. To je na{a tradici-
ja. Obezbe|uju}i miran i dostojanstven $ivot Ma|aru
u Senti, Albancu u Prizrenu, Muslimanu u Ra{koj, mi
}emo ste}i pravo da od sveta tra$imo da to isto ima
Srbin u Zagrebu, u <ibeniku, u Rijeci, da to imaju na-
{a srpska bra}a ma gde da su, i da to onda mo$emo da
branimo svim sredstvima.
Previ{e je zla svima nama – i Srbima, i Hrvatima,
i Muslimanima, i Slovencima. Narod vapije protiv
mr$we, razarawa, smrti, za jednom novom evropejskom
politikom. Ova zemqa treba da bude {ampion u toj po-
litici. Svi smo postradali, svi smo jedni drugima
skrivili i dugujemo veliko izviwewe. Veliko izviwe-
we i pokajawe. To je jedini put. Alternativa je da iz-
ginemo i da od Balkana napravimo mir grobqa!
U ovom _asu ne mo$e jedan ministar inostranih po-
slova oprati obraz Srbiji koji su oni ukaqali. Treba
nam najmawe pedeset najpametnijih, najumnijih, naj-
demokratskijih ministara inostranih poslova. Imamo
ih, neka samo oni odu, i sve }e do}i na svoje mesto.

– 120 –
 Mi smo, zakazuju}i ovaj Sabor, rekli da $elimo da
ponovimo podvig Praga i Sofije. Od vas zavisi ho}e-
mo li to mo}i. Moramo da znamo – ako je danas nezgodno
trpeti ki{u, sutra }e biti nezgodnije trpeti bombe.
Ako je naporno stajati ovde danima, sutra }e biti na-
pornije i fatalnije ginuti ili kilogram koprive, kao
u Sarajevu, pla}ati _itavom mese_nom platom. A to nas
_eka. Qudi koji preko televizije ili radija prate ovaj
skup du$ni su da vas odmene. Dovoqan je samo ovaj grad.
Ceo ovaj grad mora da podr$i Sabor, mora da saboru-
je. Srbija vi{e nema odbrane, Srbija vi{e nema nade.
Ovo su posledwi poku{aji da ih zaustavimo.
Do mene sti$u vesti da su date razne instrukcije
vojsci. Ne bi me iznenadilo da je predsednik Republi-
ke rasporedio artiqeriju oko Beograda, u nameri da
tu_e Beograd, po uzoru na svoga pulena u Sarajevu. Ni-
ko nikada srpskog vojnika i srpskog oficira nije toli-
ko osramotio, unizio, bacio u blato, kao ova vlast. Na-
{i vojnici i oficiri, srpski vojnici i oficiri, pr-
vi put od kad postoji Srbija, pognute glave od sramote
ne mogu da pogledaju u o_i Otaxbini. Ko ih je tako ob-
rukao? Treba da znaju da }e im oficirsku i vojni_ku
_ast, gospodstvo i dostojanstvo, vratiti samo nova, de-
mokratska Srbija. Ovo je trenutak, Otaxbina ih zove,
Srbija ih zove da zajedno zaboravimo poraz i preokre-
nemo ga u veliku pobedu. Sve {to va$i za wih, va$i
i za na{u policiju. Mi drugih policajaca, vojnika i
oficira nemamo, niti ih $elimo. Wima je mesto ovde
s nama, a ne da ih dr$e u podrumima i po tavanima, sa
ma{inkama i snajperima, u o_ekivawu naredbe da pu-
caju. U koga? U budu}nost Srbije? U nas? Verujem u pa-
triotizam i srpskog vojnika i oficira i policajca,
ali }u ipak re}i: stigne li im sa bezumnog mesta kak-
va bezumna naredba, neka je, za ime Boga, ponosno odbi-
ju i odlu_no pri|u svom narodu!
Pitaju – {ta }e biti kad predsednik podnese ostav-
ku. Nasta}e haos, vele, jer nema ko da ga zameni. Ko }e
ga zameniti – pitaju stalno? Evo odgovora ko }e ga za-
meniti – niko! Takvog predsednika, sa takvom politi-
kom i ovla{}ewima, vi{e nikad ne $elimo da imamo.

– 121 –
Doveo je Srbiju do groba! Naterao joj je du{u na nos, pa
se ko_operi pred televizijskim kamerama i prigova-
ra narodu da mu srce nije u grudima i da mu je srce iz
grudi si{lo u pete. A gde je va{e srce, gospodine Pred-
sedni_e? Ono nije ni u petama, ono je sada u nekom doba-
nova_kom ili ne znam kome bunkeru, u tunelu, u blin-
diranom oklopu.
Ako imate srca, gospodine Predsedni_e, do|ite ova-
mo, na ovaj Sabor, stanite pred svoj narod, pogledajte
mu u lice, i on vama neka pogleda u lice. Spasite Srbi-
ju od sebe i to je sasvim dovoqno. Nije ta_no da u srci-
ma ovih qudi nema qubavi za vas, gospodine Predsed-
ni_e. Do|ite ovde, podnesite ostavku, i nasta}e erup-
cija odu{evqewa. Bi}ete ispra}eni aplauzom, najve-
}im aplauzom.

– 122 –
 KOMPJUTERI A NE PU<KE

(Zavr{ni govor na Vidovdanskom saboru, 5. jul 1992.)

Pro_ita}u vam, za po_etak, poruku episkopa ra{ko-

-prizrenskog, preosve}enog Artemija, upu}enu Vidov-
danskom saboru:
„Bra}o i sestre, narode srpski! Posle 603 godine,
ponovismo Vidovdansku bitku. Ona prva je trajala je-
dan dan, ova na{a – osam dana; u onoj je u_estvovalo oko
sto hiqada Srba, u ovoj – nekoliko miliona; u_estvova-
hu i milioni onih koji ne mogahu do}i na plato pred
Skup{tinu; u onoj od Srba niko ne ostade, u ovoj – ni-
ko ne pogibe. Zato ona be{e fizi_ki izgubqena, ali mo-
ralno i duhovno dobijena. Ova do$ive duhovni poraz,
jer ne ostvari svoj ciq. Posle one moralne pobede Sr-
bi izdr$a{e 500 godina turskog ropstva, posle ovog du-
hovnog poraza ne mo$emo izdr$ati ni pet godina ko-
munisti_kog ropstva.
Posle ovog Vidovdanskog sabora koji pro|e jalov, bez
ploda i rezultata, vi{e se nikakav sabor u Srbiji ne
mo$e odr$ati sem „skupova” podr{ke „voqenom vo|i”.
<ta nas po povratku ku}ama o_ekuje? Glad bez hle-
ba i drugih $ivotnih namirnica, bolesti i o_ajni_ko
umirawe bez lekova, rat bez pobede, grob bez vaskre-
sewa, no} bez svitawa.
Sada otkucava posledwi odsudni _as.
Ako nije pomogao Vidovdanski dan da gluve vo|e na-
{e _uju o_ajni_ki vapaj majke Srbije iz miliona grla
wene obezna|ene dece, neka nam pomogne ova zadwa Var-
tolomejska no}.
Gospod je rekao „Kucajte i otvori}e vam se.” Mi ku-
casmo i lupasmo na vrata gluvih vo|a. Oni nas ne _uju
i ne otvaraju. Stoga: razvalimo vrata i izbacimo ih na-

– 123 –
poqe. Sad ili nikad, kidajmo komunisti_ke lance, Slo-
boda nas zove!
@ivela Srbija!
@iveo srpski narod!
@iveo srpski Kraq!”
Sabornici i saborci,
Nije episkop Artemije rekao ni{ta samo svojim sr-
cem – iz wega su progovorila srca svih nas.
<ta nam je _initi? Otkuda, odjednom, muk i neko _e-
kawe?
Sve dotle dok se bude o_ekivalo da jedan _ovek izda
komandu, a to kao i da sada lebdi negde u vazduhu, srp-
ski narod }e sam sebe dovoditi u situaciju da li_i na
krdo.
Lako je udariti, ali {ta posle?
Stajao sam na mestu gde je ubijen Lazar – to je jedno
ose}awe. I stajao sam na mestu gde je ubijen Kara|or|e
– to je strahotno ose}awe.
Mogli bismo mi sada, ovog trena, neka nas je i samo
petnaest hiqada, mogli smo to sino}, preksino}, da slo-
mimo i polomimo TV Bastiqu, mogli bismo da polomi-
mo onu zgradu gde stanuje zlo, mo$emo da u|emo u sve
wihove zgrade.
Preko jednog jedinog le{a na bilo kojoj strani ako,
me|utim, prekora_imo, {ta je to, i {ta smo postigli?
Da li je ovo zbiqa odsudni trenutak? Da li je ovo
posledwa no}? Da li je ovo posledwi dan?
Sa te televizije koju bismo bratoubistvom i preko
krvi osvojili, i kada bi postala slobodna i kakvu $e-
limo, stalno bi tekla krv.
Velike odluke ne donose se vru}ih glava.
Ne}u ni{ta da vam sugeri{em.
Izvr{imo analizu onoga {to se za ovih osam dana, a
jednog dana, Vidovdana, zbilo ovde.
Sazivaju}i ovaj Sabor rekli smo da }emo poku{ati
da ponovimo podvig Praga i Sofije, gde su mu_enici
sli_ni nama razgrnuli mrak.
Da li smo u tome uspeli?
U Sofiji je sve trajalo dva dana. Samo sto hiqada
qudi je donelo svetlost bez ispaqenog metka. U Pragu

– 124 –
se to desilo petog dana, kada je {irom ^e{ko-Slova_-
ke pola miliona uni$enih iza{lo na ulice. Ni tamo
nije bilo nasiqa.
I mi smo takav ideal nenasiqa imali.
<ta smo za ovih osam dana uspeli? U _emu smo, bez
ikakve sumwe, uspeli?
Pre tri meseca, kada smo obele$avali godi{wicu
9. marta, ono {to nas je bilo – bilo nas je na Svetosav-
skom platou. Svuda okolo Beograd je bio pust. Kao da se
o_ekivao atomski udar. Strah je pro$imao ovaj grad i
wegove qude. Ogromnu ve}inu wih. Qudi toga dana ni-
su smeli da iza|u na ulicu, takav je stravi_an priti-
sak bio TV Bastiqe i propagande re$ima. Tri meseca
kasnije, sve je druk_ije. Ve_eras, ju_e, prekju_e, vidi-
mo ovde roditeqe koji na ramenima nose jednogodi{wu,
trogodi{wu decu.
Beograd je oslobo|en straha!
Prestonica je pala!
Beli grad je slobodan.
Beograd vi{e nije wihov, a u svakom na{em podvi-
gu ubudu}e mo$emo da ra_unamo na Beograd.
To je _iwenica koja se ne da osporiti.
Priznawe, ogromno, i naklon moj, i naklon svih sa-
bornika, najzaslu$nijima za slobodu Beograda – sabor-
cima iz {atora!
To su mu_enici, a qudi neverovatne snage, koji su
devet dana, neprestano, i pre sunca i posle sunca, odr-
$avali vatru Sabora, da bi oslobodili Beograd, kad
nisu ve} uspeli da sa onima koji su za psihijatrijske
klinike a ne za sabore ra{_iste ono {to se moralo ra-
{_istiti.
Idu dani kada }e Beograd dobiti novu ulicu – no-
vih ali pravih oslobodilaca, novih junaka – i ona }e
biti u spomen na{em Saboru i pre svega qudima iz {a-
tora.
Ti junaci su iz svih krajeva Srbije i oni }e $i{-
ku ogwi{ta na{eg, Vidovdanskog, beogradskog, {irom
Srbije razneti.
Svuda }e se novi Vidovdan zapaliti.

– 125 –
 Bez obzira kada se Sabor zavr{i i kako se zavr{i,
upozoravam teroristi_ke slu$be re$ima da u_esnike
Sabora, a naro_ito qude iz {atora, kada se vrate u be-
du, jer su iz bede i protiv bede ovamo i do{li, ostave
na miru.
Ruke na wih neka ne di$u, otkaze neka im ne daju.
Desi li se tako ne{to ikome – episkop nas je blago-
slovio i od Boga je prosto – silom }emo uzvratiti na
silu.
Mi jesmo Hristos, ali je i Hristos umeo da plane
gnevom. I on je znao da potegne ma_ u hramu Jerusalima.
Dugo se pred sviwe biseri ne mogu bacati!
Ne}emo ni mi dugo na kolenima, sve{teni_ki. Sa_e-
kajmo, ipak. Neka im je ovo posledwe upozorewe, apel
wihovoj savesti, potowim trunkama savesti. Ho}emo li
to {to kanimo, ako i daqe gluvo}om budu odgovarali,
uraditi ve_eras ili uskoro, mewa samo jedna stvar: us-
koro }e svuda, i bez na{eg prisustva, biti izve{ani
beli barjaci, barjaci wihove predaje. Kad su na kole-
nima najuspravniji, veliki trenutak dolazi.
Crne barjake po Srbiji isticati ne smemo.
Mi smo im za ovih dana Vidovdana, najdu$eg srpskog
Vidovdana, pru$ili veliku priliku, dr$ali im ne-
prestano _asove demokratije, u nadi da }e ne{to shva-
titi.
Mnogima se, verujem, i me|u wima razum bistri. Oni
kojima je razum jo{ u sili i inatu veoma }e brzo zavr-
{iti na psihijatrijskim klinikama, gde im je i mesto.
Doterani su do duvara.
Oni vladaju ilegalno, oni vladaju kriminalno.
Pripremajmo se i na to da na wihovu gluvo}u, ako
potraje, odgovorimo onako kako se gluvima ot_epquju
u{i.
Najve}a pobeda Vidovdana je {to su Evropa i svet
videli ko je ko u Srbiji, ko se oslawa na „kala{wiko-
ve”, a ko je u pu{ke stavio karanfile. O dva sveta je
re_, o dve Srbije, o dva izbora.
Mi _inimo sve da Srbija karanfila bude toliko ve-
lika da onoj zloj, i ve} mo$emo da ka$emo ludoj Srbi-
ji, oru$je ispadne iz ruke.

– 126 –
 Imamo li snage, imamo li voqe, imamo li strpqe-
wa, imamo li mudrosti, da jo{ malo _ekamo?
Ruke }e im utrnuti same, oru$je }e im ispasti iz
ruku, a mi ne}emo ponoviti greh i zlo_in, da brat kre-
ne na brata.
Kompjuteri nam trebaju, a ne pu{ke.
Srpski predsednik je i ovih dana manifestovao sna-
$no svoju sklonost ka terorizmu i sili. To je manife-
stovao pred celom zemaqskom kuglom. I to prema kome?
Prema sopstvenom narodu. U nas su i ovog _asa upereni
snajperi. Kako onda da mu poveruju Evropa i svet da je
nesklon oru$ju i terorizmu kada su u pitawu drugi?
Te{ko Srbiji dok je taj _ovek na wenom _elu.
Mu_no je i nama, {to smo u velikoj dilemi da zbog
jednog _oveka, vrhovnog krivca, dolazimo u isku{ewe
da krenemo i na mnoge koji su uz wega {to iz neznawa,
{to iz straha da }e ostati gladni, {to uceweni, i da
se tako tu_emo sa sobom.
Podi$em, ve_eras, na ovom Saboru, optu$nicu pro-
tiv tog _oveka, zbog zlo_ina uni{tewa Srbije i poni-
$ewa srpskog naroda.
On stvara veliku usta{ku dr$avu sve do Drine svo-
jom politikom.
Pre nekoliko dana u novinama je osvanula karika-
tura na kojoj su Tu|man i Paraga sa transparentom na
kome pi{e: „Milo{evi}u, ostani”, i ta satira je naj-
istinitiji politi_ki komentar.
Oni zaista $ele da on ostane i _ine sve da ostane.
Za{to?
O genocidu nad srpskim narodom u biv{oj Nezavis-
noj Dr$avi Hrvatskoj pisao sam u nekoliko romana. I
u „No$u”, i u „Molitvi”, jedno od centralnih mesta
posve}eno je pokoqu, iskopu sela Prebilovci, u Her-
cegovini. Od dve hiqade srpskih du{a, koliko ih je
bilo 1941. u Prebilovcima, samo ih je trista pre$i-
velo rat. Prvi regrut iz Prebilovaca oti{ao je u voj-
sku dve decenije kasnije. Pi{u}i „No$” i „Molitvu”,
pisao sam kako su hrvatske usta{e ubijale $ive Srbe,
a sad, kada sve ovo pro|e, kako da pi{em i kako da opi-
{em, da su 1992. ponovo do{li da ubijaju $ive, ali ne

– 127 –
samo $ive, ve} da jo{ jednom ubiju i one {to su ih pre
pola veka ubili? Kosturnica u Prebilovcima, u koju
su kosti skupqene tek lane, ovih dana je minirana, a
kosti su spaqene. Nema vi{e ni traga od mo{tiju mu-
_enika, ali ni od Prebilovaca, sravwenih sa zemqom.
I to je krivica srpskog predsednika i wegove poli-
tike.
Apelujem na Srbe iz Herceg-Bosne i iz srpskih kra-
jina da shvate {ta _inimo, da zagrme i oni na sav glas,
da nam se pridru$e u zahtevu da ode wihov najve}i ne-
prijateq i mu_iteq.
Na kraju, optu$ujem predsednika Srbije i za zlo-
_in brisawa genocida po_iwenog nad srpskim narodom.
U svetskim _itankama istorije vi{e se ne pomiwe
Jasenovac. Svet je zaboravio na najve}i udes jednog na-
roda u ovom veku. Jasenovac se pripisuje nama! A kako
nam je pripisan? Tako {to je pamet i strategija srp-
skog predsednika pred televizijskim kamerama celog
sveta bombardovala Sarajevo, Mostar, Dubrovnik... ta-
ko {to je pred kamerama celog sveta u srpskoj Narod-
noj skup{tini govoreno da }e se napalm-bombama ru{i-
ti Zagreb, napasti atomske hidrocentrale, {to su po-
miwani krematorijumi za Hrvate kojih nikada bilo
nije! Kako su od $rtava napravqeni zlo_inci? Tako
{to se tom politikom srpski narod sramotio, predstav-
qao kao zlo_ina_ki i i divqi, a u no}i, u pozadini,
gde nema stranih novinara, gde nema javnosti, tekao je
genocid nad nama, kuqale su izbegli_ke kolone, nesta-
jala su sela.
Strategija srpskog predsednika ubila nam je Jase-
novac i oskrnavila mrtve.
Taj _ovek je najve}a sankcija protiv srpskog naroda!
On se ne mo$e oboriti spoqwim sankcijama, on se
mora oboriti unutra{wim sankcijama.
Op{ta pobuna je po_ela na ovom Saboru i ona }e Mi-
lo{evi}a odneti.

– 128 –
 DEMOKRATSKI POKRET SRBIJE
– DEPOS

(Skup{tina DEPOS-a, 10. oktobra 1992.)

@u}a na{, kako su ga zvali seqaci u wegovom Stru-

ganiku, a vojvoda @ivojin Mi{i} za sve nas ostale, od-
lu_io je, nekako ba{ u ove dane one godine, da Koluba-
ra bude posledwa linija odbrane Srbije.
Vi, koji ste u ovoj dvorani i stotine hiqada onih
_iju demokratsku voqu i strategiju zastupate, nova ste
Kolubara nove Srbije.
DEPOS! DEPOS! DEPOS! To je danas Prva srpska
armija. Pred wom su, me|utim, mnogo ve}a pregnu}a ne-
go pred Prvom armijom kojom je Mi{i} komandovao.
Da bi Beograd i Srbija povratili slobodu i suvere-
nost, Mi{i} je morao da raskr_i od Kolubare do Dri-
ne. DEPOS mora da razmi_e obru_e i oko Kolubare, i
oko Ni{a, oko Morave, Prizrena, Cetiwa, Knina, Ne-
vesiwa, Une, Sarajeva, Kupe, Save, Rume, Kumanova...
oko svakog na{eg sela, grada, reke, kawona, planine, i
da razmi_e te obru_e prema istoku i prema zapadu i
prema severu i prema jugu, na sve _etiri strane sveta
i do na kraj sveta!
Dr$ava na{a i ceo narod na{ stegnuti su planetar-
nim gvo$|ima izolacije i prezira. U kavezu smo, kao
zveri, i u zatvoru, kao ubice i divqaci. Na stubu smo
srama, od Tokija do Anda i od Sidneja do Aqaske.
Obaveza DEPOS-a je da izbavi Srbiju i Srbe iz ove
tamnice i da ukloni pet posledwih krastavih godina
sa svih vekova na{e istorije, vere, kulture i tradi-
cije.
Mi{i}u je bilo lak{e nego nama. Onda se Srbija
branila samo od onih koji su je spoqa ru{ili. Danas je

– 129 –
moramo spasavati od onih koji su je iznutra okupira-
li, slomili, iznurili, obespametili, obrukali.
DEPOS! To je nova Srbija. Demokratska Srbija koja
}e po_ivati na bogatom i slobodnom gra|aninu, na kul-
tu mira a ne rata, $ivota a ne smrti, pomirewa a ne is-
trebqewa.
Samo takva Srbija }e mo}i da iza|e iz tamnice, da
povrati stare i stekne nove saveznike i prijateqe.
Samo takva Srbija mo$e ubrzo postati sto$er, pi-
jemont novog ekonomskog, kulturnog i dr$avnog sabira
svih danas razdrobqenih i od matice udaqenih na{ih
krajina, a i motor neke budu}e, evropejske reintegra-
cije _itavog prostora doskora{we Jugoslavije.
Da bi srpstvo bilo jako i za{ti}eno, mora postoja-
ti jaka Srbija. Opet ponavqam: Ne brani se Beograd u
Kninu, nego Knin u Beogradu.
DEPOS je jedina snaga kadra da sku}i rasku}ene, za-
posli nezaposlene, za{titi neza{ti}ene, urazumi ne-
razumne. Da izbeglim od rata vrati otete zavi_aje, voj-
ni_kim magacinima uniforme, devojkama momke i maj-
kama sinove. Da zakon vlasti zameni vla{}u zakona. Da
dostojnom brigom dr$ave olak{a bol porodica poginu-
lih i rane rawenih. Da bezna|e preobrne u nadu, ru-
{ewe u gradwu, rati{ta u radili{ta, kala{wikove
u kompjutere, ina}ewa u dogovore.
DEPOS! To su evropske zarade i penzije, evropske
{kole, univerziteti, bolnice, obdani{ta. To je i pro-
fesionalna vojska na{a, opremqena, obu_ena i pla}e-
na kao i vojska u SAD, Francuskoj, Nema_koj ili Iz-
raelu.
DEPOS je $ivot, a od $ivota nemamo pre_eg ni na-
cionalnog ni dr$avnog interesa. Samo je Srbija kolev-
ki i svadbi – Velika Srbija. Ona je na zemqi, a ne na
nebu.
Bore}i se za slobodne i demokratske izbore, mi se
borimo za tu novu Srbiju spasa, $ivota i preporoda.

– 130 –
 NE>E SE ON <ETATI
PO MOJOJ SRBIJI

(„Srpska re_”, 14. decembar 1992.)

Pet dana pre izbora, posle toliko pre|enih kilo-

metara, posle toliko odr$anih govora i posle svih
nesuglasica u DEPOS-u, {ta o_ekujete od predsto-
je}ih izbora?
Mihizu sam kazao da }u u petak, 18. decembra, kover-
tirati svoju prognozu koliko }e ko da dobije na ovim
izborima. Mislim da }e DEPOS i na saveznom i na re-
publi_kom nivou da dobije oko 30% glasova. Pretpos-
tavqam da }emo na lokalnim izborima da pro|emo ne-
{to slabije.
Razloga je mnogo. Prvo, na lokalnim izborima mi ne-
mamo po svim selima i zaseocima tako jaku kontrolu i
mnogi seqaci bi}e u situaciji da glasaju javno. Na wih
se ve} vr{e svakojaki pritisci, a mogu da mislim {ta
}e tek da bude na sam dan izbora. Osim toga, veliki deo
naroda je podmi}en, qudi non-stop nale}u na istu pre-
varu: ovih dana delili su penzije, opra{tali tele-
fonske ra_une, poreze, ne znam {ta jo{ sve ne. Pribe-
gavaju i zastra{ivawu: mobili{u sa bira_kih spisko-
va... Da i ne govorimo o fatalnom u_inku televizije!
Ako ve} ankete govore da ste najomrznutiji _ovek
u Srbiji, trebalo bi onda da na mitinzima, na kojim
Vi govorite – nema nikog. Ili da, recimo, do|u oni
koji Vas mrze i ga|aju Vas jajima i paradajzom.
Zato i mislim da je najve}i deo tih anketa unapred
projektovan, smi{qeno, da je to bio deo strategije za
javnost, koja bi mene unapred, u izvesnom smislu, kom-
promitovala i uklonila sa politi_ke scene. Me|utim,
ja nisam reagovao i, kao {to ste imali priliku da vi-

– 131 –
dite, nisam se zbog wih sakrio. Da se za predsednika
Srbije nije kandidovao Milan Pani}, ja bih se kandi-
dovao. Kada se pojavio kandidat sa, po mojoj proceni,
ne{to vi{e {ansi, oberu_ke sam mu dao podr{ku, po-
vukao svoju kandidaturu i – $elim mu sve najboqe.
Ne _ini li Vam se, me|utim, da gospodin Pani}, ma-
we prema DEPOS-u, a vi{e prema Vama, ne pokazuje
znakove neke naro_ite simpatije ili zahvalnost za tu
podr{ku, koja mu je vi{e nego dobro do{la tokom we-
gove predizborne kampawe?
Na konferenciji za {tampu rekao sam da bi Pani}
podr$ao DEPOS, ali da od nekoga ne sme – doku_ite
sami!
To nam morate Vi re}i! Ko je taj zbog koga gospo-
din Pani} ne sme da ka$e ono {to misli? On je _o-
vek demokrata, odrastao u demokratskoj zemqi. Ne ra-
zumemo...
Vidite, on je na _istini, bez neke jake podr{ke... On
visi o koncu, koji je u rukama gospodina Dobrice >o-
si}a. Dobrica >osi} bi rado da se ukloni Milo{evi},
ali da opstanu SPS i leva opcija. Uklawawem Milo-
{evi}a, sam >osi} bi mogao da postane predsednik So-
cijalisti_ke partije Srbije. To je ista krvna grupa,
isti rezus faktor i trebalo bi utvrditi vanbra_no
o_instvo. S druge strane, >osi}u je mnogo vi{e stalo
da se sa politi_ke scene nekako ukloni DEPOS, kao ev-
ropejska, antikomunisti_ka, desna varijanta.
Zato nije _udo {to je >osi}, ba{ danas, nekoliko da-
na pre izbora, javno podr$ao tu svoju qubav i izjasnio
se protiv DEPOS-a. Od toga }e vi{e {tete imati >o-
si} nego DEPOS. Bilo mi ga je $ao, jer videlo se koli-
ko je on ube|en da je wegovo mi{qewe odlu_uju}e i we-
gova podr{ka najzna_ajnija. Pri_ao je o nekom svom pro-
gramu koga nema, agitovao za stranke kojih nema. @a-
lio se {to ga ne podr$avaju SPS i Slobodan Milo{e-
vi}, vaqda zbog toga {to je pro{le godine on nazvao
Milo{evi}a najve}im Srbinom dvadesetog veka. Ja mi-
slim da se Srbija ni umiriti ni uspraviti ne}e dok
ih sve zajedno ne skinemo sa politi_ke scene.

– 132 –
 Kako to da mislite da nema program?
Pa sam je rekao „moj program je u mojim kwigama”, a
kad otvorite kwigu tamo pi{e: Da se ponovo rodim i
imam 20 godina, ponovo bih oti{ao u partizane i tukao
_etnike. Mi u DEPOS-u ne mo$emo podr$ati takav
program. Mi smo za nacionalno pomirewe i za presta-
nak podela. Daqe pi{e u wegovim kwigama: Socijali-
sti_ka partija Srbije je partija koja Srbiju vodi u Ev-
ropu, u demokratiju, mir i preporod! U istoj kwizi pi-
{e: Rat, mr$wu i retrogradni, primitivni naciona-
lizam 19. veka nosi Srpski pokret obnove. Rekao je, za-
tim, da je on do{ao na _elo Jugoslavije „da spre_i div-
qu gradwu u Srbiji”, odnosno da spre_i povratak Ka-
ra|or|evi}a u Srbiju. „Ne}e se on {etati po mojoj Sr-
biji”, ka$e Dobrica Aleksandru II Kara|or|evi}u, si-
nu posledweg srpskog kraqa, unuku Aleksandra I Kara-
|or|evi}a i potomku oca Srbije Kara|or|a. Eto, ta ide-
olo{ka mr$wa je toliko prokqu_ala da je Srbiju pro-
glasio svojom, a potomka Kara|or|evog za tu|inca u Sr-
biji. Ovakav program ne mo$e i ne sme podr$ati DE-
POS, a mislim da to ne mo$e ni jedan Srbin. Ovakav
levi boq{evi_ki ekstremizam ne usu|uje se da podr$i
_ak ni SPS.
Za{to bi to gospodin >osi} $eleo?
DEPOS je negacija wegove mladosti i celog wegovog
$ivota, i to u psiholo{kom smislu mogu da razumem,
ali razumski ne odobravam.
Do sada se niste sreli ni sa gospodinom >osi}em
ni sa Slobodanom Milo{evi}em. Za{to Vas, kao li-
dera najja_e opozicione stranke u Srbiji, predsednik
SRJ Dobrica >osi} jo{ uvek nije primio? On radi
isto {to i Milo{evi}!
Mislim da nisam ni{ta izgubio time {to me gospo-
din >osi} nije primio. Ponavqawem Milo{evi}eve
gre{ke i pokazivawem istih antipatija samo on gubi,
ja ne.
Mislite da ste za ove dve godine u_inili vi{e kao
politi_ar nego {to biste u_inili kao pisac?
Sumwam da sam za ove dve godine bio spreman da na-
pi{em i{ta. Nisam _ovek koji bi, u situaciji ovoli-

– 133 –
kih smrti i nesre}a oko mene, mogao da se izolujem pod
neko stakleno zvono i pi{em roman. Ne verujem da bih
to mogao.
Da li mislite da biste nekim romanom mo$da ura-
dili vi{e nego {to ste postigli politi_kim radom?
Ne, nipo{to. Rizikova}u da budem preterano ne-
skroman, ali mislim da sam na obarawu komunizma u_i-
nio vi{e nego iko u Srbiji. I na osloba|awu Srbije...
Seme koje sada ni_e, svu ovu pobunu protiv jednog po-
retka stvari, dobrim delom sam i posejao. Moje, ba{ da
ka$em – propovedi, ustalasale su zna_ajan deo mlade
Srbije. Nastupao sam kao politi_ar, koji je istovreme-
no i propovednik. To je _iwenica i to je odgovornost.
Da li se ose}ate pomalo odgovornim za sve ovo {to
se doga|a u Bosni, zbog nacionalizma koji je, povam-
piren, napravio rat, izbeglice, smrt? U Bosni, a naro-
_ito u Hercegovini, Vas optu$uju da su kwige koje
ste napisali probudile taj nacionalizam i dopri-
nele svemu ovome!
Moje kwige bile su osude zlo_ina i pisane sa ciqem
da se zlo_in vi{e nikada ne ponovi. Te kwige su anti-
ratne, mirotvora_ke, kwige pomirewa, qubavi... Glav-
ni junak u sagi o genocidu, u sva _etiri romana, biv{i
je hoxa Halil Barbari}, Sikter Efendija. On, dakle,
nosi ono pomiriteqsko, on je taj koji na jednoj nozi no-
si cipelu Safeta Barbari}a, a na drugoj nosi cipelu
\ura Barbari}a, svog pravoslavnog pretka.
Mo$da su te kwige napisane prekasno. Da je istina
kazana 45. godine, mi bismo tada do$iveli pro_i{}e-
we i katarzu. Da se nije istina sabijala pod zemqu, sve
bi bilo druk_ije. Mo$da sam se kasno rodio. Ali, i da
sam se ranije rodio, vremena su bila takva da te kwige
ne bi mogle da ugledaju svetlost dana. U svakom slu_a-
ju, optu$ivati mene da sam svojim kwigama podstakao
ovo {to se desilo u Bosni isto je {to i optu$ivati,
recimo, pisce, filmske umetnike, slikare, koji su go-
vorili o genocidu nad Jevrejima u Drugom svetskom ra-
tu, koji su progovorili o fa{isti_kim konc-logorima,
da su, zapravo, time investirali u neki budu}i pogrom
Jevreja, u neke budu}e konc-logore. Ne, ne. Ovde je pro-

– 134 –
blem u tome {to je na vlast u Srbiji do{la, odnosno na
vlasti se zadr$ala, jedna staqinisti_ka garnitura,
koja je svoje jednoumqe, svoj antinacionalizam i inter-
nacionalizam preko no}i promenila u NACIONALI-
ZAM. I, sa istom glupo{}u, sa istim $arom sa kojim su
zabrawivali moje kwige, bacili su se na reklamirawe
takozvanog srpskog nacionalnog interesa. Kad se u wi-
hovim rukama na{ao srpski dr$avni barjak, srpski
verski barjak i demokratski barjak, morali smo zavr-
{iti ovako kako smo zavr{ili.

– 135 –
 1993.
Drugi sabor SPO
Junske demonstracije i zatvorska
❖

tortura
❖

❖ Ponovo izbori, cepawe DEPOS-a

 NA<I DANI TEKU UNAZAD

(Drugi sabor SPO, 6. mart 1993.)

Re_i, koje slede, neka budu primqene, pre svega, kao

ispovest. Ali ne ispovest moja, pred vama, nego svedo-
_ewe o nama i na{em vremenu.
Svedo_im o jednom i, otkad kao narod postojimo, je-
dinom antivremenu. Na{i dani teku unazad, a svaki
je du$i od godine.
Pre 28 meseci, bili smo u ovoj istoj dvorani. Krov
na dr$avnoj ku}i nam je proki{wavao, a ispod krova
su popu{tali nose}i stubovi i odjekivala galama na
kavgu spremnih uku}ana.
Prvi svetski sabor SPO odr$ali smo na promaji,
a Drugi i vanredni odr$avamo u ru{evini.
Dan po okon_awu rada Prvog sabora, odneli smo na-
{e molitve, na{e cve}e i na{e suze u Jasenovac.
Danas je Jasenovac svuda i svima. Jame negda{we sur-
vavaju u sebe jame sada{we. Ne stigosmo da popi{emo
i qudski sahranimo ni sve svoje, pre pola veka pomo-
rene, dedove i o_eve, a crna $etva do|e po unuke i si-
nove.
Prvi sabor na{ disao je verom da }e Otaxbina otvo-
riti vrata svima onima koje je petokraka rasterala i
rasejala {irom sveta. Mnogi delegati Sabora su tada,
prvi put od izgnanstva, ugledali nebo pod kojim su ro-
|eni.
Nade u povratak danas nema. Odlaze i be$e, u svim
pravcima, najdu$e i najnesre}nije kolone ^arnojevi-
}a u na{oj istoriji. Be$e pogorelci i besku}nici iz
Herceg-Bosne, iz Srpske Krajine, iz Hrvatske... Neki
u daleki i tu|i svet, a neki u Crnu Goru i Srbiju. A
be$e, masovno, i o_ajnici iz Srbije. Be$e od bezna|a,

– 137 –
od propasti, od terora petokrake, koja se presvukla u
ru$u, a ima bodqe na povr{ini i kukasti krst u sre-
di{tu.
U izbegli{tu su nam i nacionalni trezori. Na Ki-
pru je kasa, a kqu_ar wen u Beogradu. I ta kasa je pu-
nija {to je Srbija siroma{nija i praznija. Toliko go-
spodar Srbije voli Srbiju, da je tro{i kao dedovinu.
U izbegli{tvu su nam, _ak, i aerodromi. Na{i Sur-
_ini su u Pe{ti, Sofiji i Temi{varu. Bli$ih nema-
mo. Na Sur_in, koji je kraj Beograda, sle}u i sa wega
pole}u samo _avke, bilo da je re_ o kolovo|ama na{e
nesre}e ili ba{ o pticama. Jedino su oni i ptice izu-
zeti od zabrane letewa.
Na Prvom Saboru na{em bili smo zagledani u bu-
du}nost. Danas je najpre_i zadatak da zaustavimo Zlo
koje nam uni{tava i pro{lost.

1.

Ratovali smo i postradavali otkad trajemo. Sve na-

{e $rtve imale su neki smisao i bile su sabirne. Po-
lagane su u stvarawe dr$ave, u wenu odbranu, wen vas-
krs i {irewe.
Iz ideje sabira, a ne rastura, izrastala su krila
Crnogorcima, pa su, na tim krilima, nadletali i Pe}
i De_ane i Beograd i Novi Sad i Dalmatinsko Kosovo
i goru Romaniju, onda kad se pod srpskim barjakom dr-
$ala samo Katunska nahija.
Nije, kao {to neki govore, iz ni_ega stvorena Kara-
|or|eva Srbija, jer se iz ni_ega ni{ta ne stvara. Ona
je ro|ena iz ideje o vaskrsu srpske dr$ave. Sve {to je
govorilo na{im jezikom bilo je okupirano, ali nije bio
skr{en i okupiran narodni duh sabirne obnove. Taj
duh, ta ideja su grunuli u Topoli.
<ta drugo, nego ta ista svest i sila, odr$ava u $i-
votu na{e kosture na Krfu, Vidu i u gudurama Alba-
nije? Kad se osloba|a svoje, kad se dr$ava obnavqa i
pro{iruje, kad $rtva nije skupqa od ciqa $rtvovawa,
onda se i de{avaju _uda, koja nisu _uda, da je francu-
ska kowica sporija od srpske pe{adije.

– 138 –
 Svaki rat je, naravno, stra{na nepogoda, i onima ko-
je rastavi od $ivota mo$da je i neva$no da li je taj
rat bio pravedan ili nepravedan, _astan ili ne_astan.
Potomstvu i ostatku $ivota to nije svejedno. I Zlo i
Dobro $ive ve_no i ne odlaze u grob sa onima koji su
ih zastupali. Vera, kultura i _ast nacije nejasni su
pojmovi samo pigmejima koji uobraze da od wih po_iwe
vreme i da posle wih nema nikoga i ni_ega.
Na{a dr$ava se, uvek, stvarala, obnavqala i {iri-
la i na svesti na{ih neprijateqa da su nam ciqevi
pravdeni i da su iza srpskog ma_a stajale jevan|eoske
vrline i ratnika i naroda.
Bili smo i broj_ano i nov_ano i oru$jem slabiji od
svih neprijateqa, ali smo za Pravo i _ove_nost bili
od wih ja_i. Time je Srbija pridobijala i saveznike i
prijateqe.
Iz ovakvih ideala, $rtvovawa, pregnu}a i tradici-
je srpske, nikla je 1918. godine i na{a najve}a dr$ava,
kojoj smo, ne{to kasnije, dali ime – Jugoslavija.
Stvorili smo je po meri se}awa na zajedni_ki koren
davno preseqen na Balkan iz predela oko Dwepra, Dwe-
stra i Volge, a i po meri istovetnosti i sli_nosti je-
zika. Na{li smo se u dr$avi du$oj od srpskog pokri-
va_a i mo$da je porubqivawe onog {to nije na{e bi-
lo neizbe$no.
U ovom vremenu dr$avnih brakova na evropskom Za-
padu i dr$avnih razvoda na Istoku, postavqene su me-
|e izme|u ^eha i Slovaka, Rusa i Ukrajinaca, Rusa i
Estonaca, Rusa i Belorusa...
Samo se deoba Jugoslavije izmetnula u polom svega
i rat do istrebqewa. Vojske, kojih na po_etku rata ni-
je bilo, porazile su vojsku koje vi{e nema.
Pali su dr$avotvorni napori svih srpskih vekova,
da ne bi pala jedna svuda u Evropi, sem u Srbiji, mrt-
va ideologija.
Ovo je optu$nica protiv prvih, a verujem i posled-
wih, srpskih stratega narodnog i dr$avnog rastura.
Izgubili su dva veka, za mawe od dve godine. Pod
wima smo pora$eni i na Mi{aru, i na Ivankovcu, i

– 139 –
na Kumanovu, i na Bregalnici, i na Kolubari, i na Ce-
ru, i na Mojkovcu, i na Solunskom frontu.
Ni{ta nisu sabrali, nego oduzeli. Ni{ta sastavi-
li, nego rastavili. Ni{ta sku}ili, nego rasku}ili.
Nikog pridobili, no svakog od nas odbili.
Sad je cela jedna Srbija izvan granica Srbije, i te
granice }e, ostanu li oni tamo gde su, brzo i uspe{no
biti dovedene u pitawe.
Brane}i petokraku, kad je niko nije branio, napu-
stili su sve {to niko ne bi napustio.
Duhovno nedorasli da grade budu}nost, krenuli su
natra{ke kroz vreme, da ru{e pro{lost.
Kada bi se, _udom nekim, na Oplencu, iznad Topole,
uspravili Kara|or|e i Aleksandar, ne sumwajmo u to
{ta bi komandovali.
2.
Pogre{ismo, Va{e Kraqevsko Viso_anstvo, {to ne
ome|ismo, najpre, dokle je srpsko, pa tek onda ne napra-
vismo ovo preduze}e sa Hrvatima i Slovencima – go-
vorio je Baja Pa{i}, u decembru 1918, Prestolonasled-
niku i Vrhovnom komandantu Aleksandru.
To preduze}e – rekao je tada Pa{i} – po_iva na dva
nose}a stuba: jedan je u Beogradu, a drugi je u Qubqa-
ni. Sa Slovencima nemamo ni teritorijalnih, ni isto-
rijskih za|evica i sporova. Slovenija nije zapadna ka-
pija Jugoslavije, nego zapadna brana, eventualnoj, hr-
vatskoj secesiji. Dok god bude ukle{ten izme|u Srba
i Slovenaca, hrvatski avanturizam }e biti nemo}an.
^ovek koga je, pre pet godina, zapalo da tvori srp-
sku sudbinu, prezirao je i Aleksandra i Pa{i}a. Oni
su za wega bili „klasni neprijateqi”. O dr$avotvor-
nom i politi_kom iskustvu Srba, a pre svega Srbijana-
ca, znao je onoliko i onako koliko su ga i kako o tome
obave{tavali uxbenici i te_ajevi komunisti_ke par-
tije.
Na {tetu dr$avnom razlogu a zbog li_ne ideolo{-
ke odmazde, jer su slovena_ki komunisti prvi okrenu-
li le|a boq{evi_kom antijevan|equ, a slovena_ki om-
ladinci prvi odbili da tr_e za kultnom {tafetom,

– 140 –
taj _ovek je podmetnuo dinamit pod onaj nose}i stub u
Qubqani, mo$da i ne shavataju}i {ta }e sve, i kojom
$estinom i brzinom, iza toga da eksplodira.
Uveo je i ekonomske sankcije protiv Slovenije, ne
naslutiv{i da se to ne_asno u$e ja_ih, jednoga dana,
mo$e zategnuti i oko grla Srbije.
Verovao je da sve sme i mo$e, pa je, u zanosu i pijan-
stvu od neograni_ene a nekontrolisane mo}i, nepogre-
{ivo povla_io pogre{ne poteze, bez strategijskog ili
takti_kog dara da vidi makar dva dana unapred. <a-
hovski re_eno, igrao je tako lo{e, da se svaki wegov
protivnik mogao razmetati kao da je velemajstor. Na
nesre}u Srbije i Srba, umno$avao je protivnike, a gu-
bio sve partije. Zaigrao je, na kraju, protiv celog sve-
ta, inaxijski ne priznaju}i neznawe i poraz, oslawa-
ju}i se na la$ne pozicije, koje Srbima prikazuje we-
gova televizija, i jo{ la$nije komentare wegovih se-
kundanata.
SPO je znao, i javno obznawivao, {ta se moralo _i-
niti.
Prvi smo bili za to da Srbija prihvati ponudu o
asimetri_noj federaciji.
Za{to nam nije odgovaralo da Srbija, Crna Gora,
BiH i Vardarska Makedonija tvore federaciju, koja
bi bila u jednom labavijem savezu sa Hrvatskom i Slo-
venijom?
Hrvatski secesionizam i rastu}a histerija usta-
{tva mogli su se smiriti mudro i tiho, pa{i}evski.
Trebalo je obnoviti i u_vrstiti odnose sa Slovenci-
ma, {to je bilo u obostranom interesu. U Zagrebu bi,
istoga trena, razumeli da od NDH nema ni{ta. Onih
koju stotinu usta{a, koji su divqali tih meseci, Voj-
ska bi razoru$ala i smirila samo u jednoj akciji. Ako
bi odjeknuo koji zvi$duk iz sveta, brzo bi bio zaborav-
qen.
Odbiv{i projekat asimetri_ne federacije, stra-
tezi na{eg dr$avnog i nacionalnog rastura odbaci}e,
kasnije, i ponudu konfederacije, a jo{ kasnije, kad su
odjeknuli i prvi pucwi me|unacionalnog sukoba, i
plan o savezu suverenih dr$ava Jugoslavije.

– 141 –
 Nisam od onih koji smatraju da je odluka o povla_e-
wu Armije iz Slovenije bila katastrofalna. Pora$a-
vaju}a je bila politi_ka nepamet koja je dovela do ra-
ta pod Triglavom. Ali, kad je on ve} po_eo, razum je na-
lagao da se, i po cenu gubitka dr$avne teritorije, pre-
kine besmisleno ubijawe.
Oni koji su povukli ovaj potez, morali su, me|utim,
znati da je, toga _asa, za Srbe Prvi svetski rat postao
polovi_no izgubqen i preduzeti jedino {to se moglo
preduzeti, kako ne bismo, sasvim, izgubili Prvi svet-
ski, a mo$da i oba balkanska rata. SPO je predlagao da
Vojska, bez oklevawa, napusti sve garnizone na nesum-
wivo hrvatskoj teritoriji, pa da se zaustavi i utvrdi
na zapadnim granicama srpskog naroda.
Tra$ili smo da ta skra}ena Jugoslavija, odmah,
prizna suverenost Slovenije i Hrvatske bez srpskih
krajina.
Zahtevali smo, tako|e, da se Vojska depolitizuje i
da, uglavnom, bude profesionalna.
Zatra$ili smo i da se, u ostatku Jugoslavije, hit-
no odr$e vanredni parlamentarni izbori.
Verujem, sna$no, da bi, usli{ewem ovih predloga
SPO, ratna tragedija bila izbegnuta, a spre_ilo bi se
i budu}e rastakawe srpskog istorijskog i narodnog pro-
stora.
Na politi_koj pozornici Srbije ko_operili su se,
me|utim, primitivci i neznalice, brbqaju}i o fan-
tomskim granicama Karlovac-Karlobag-Ogulin-Viro-
vitica i rasipaju}i u$as pokoqa bez ciqa.
Ciq je, zapravo, postojao i on je, zaista, i ostvaren.
Nacionalni buka_i i {teto_ine su, poput hijena, jur-
nuli prema mirisu smrti, osetiv{i trenutak za rat-
nu pqa_ku i krvavu slavu!

3.

Oktobar je bio, a godina 1915. Zbog toga {to je od vi-

lica zaklanih Srba pravio korice za vojni_ke no$eve,
srpski major je pucao u zarobqenog bugarskog majora.

– 142 –
 Srpski major osu|en je na smrt, jer se neoprostivo
ogre{io o nalog na{e narodne tradicije da zarobqeni
neprijateq nije neprijateq i da se oru$je ne pote$e
na onog ko je bez oru$ja.
Zbog milosr|a, kojim je obasut pav{i u srpsko za-
robqeni{tvo, Esad pa{a je, na samrti, zatra$io da ga
sahrane me|u Srbima.
U ovom ratu nam je izga$ena i tradicija, kultura,
vera. Ideologija koja nije srpska, gurnula je i nacio-
nalnu sudbinu i _ast i zastave u posed obezbo$enog i
zakorovqenog suterena.
Narod, koji je ve} pola veka odvojen od svojih kore-
na, sramotom su opijali, i jo{ ga opijaju, svakojaki du-
hovni odrodi.
U ime nacije Rastka Nemawi}a, danas istupaju pro-
povednici u$asa da progonimo ili ubijamo i decu ro-
|enu u me{ovitim brakovima.
Patrijarha srpskog, zbog toga {to podu_ava da tu|e
bezumqe ne sme pora|ati na{e bezumqe, i najve}eg $i-
vog pesnika srpskog, zbog toga {to kazuje da se jamina
jama ne mo$e ujamiti, taj muq i vere i pameti progla-
{ava za nacionalne izdajnike.
Jasenovac je, sve do ovog rata, u ve_nim kwigama vo-
|en na stranici srpskog nevinog postradawa, a na kori-
cama hrvatske neprolazne sramote.
Jasenovac je, i daqe, na istoj naslovnici zlo_ina,
jo{ i ponovqenog, ali se na koricama Zla, prvi put ot-
kad ima Srba, utiskuje i na{e ime.
Samo dva puta, za minulih 11 vekova, 1941. i 1991.
godine, Hrvati su se na{li u {ansi da stvore sebi dr-
$avu. I oba puta su, zbog nemawa dr$avotvorne svesti
i odgovornosti, posegnuli za etni_kim _i{}ewem Sr-
ba, za logorima, maqem i no$em.
Srbe u Herceg-Bosni i Srpskoj Krajini poveli su,
na $alost, u ovom ratu, i neki qudi koji su se poneli
ne za srbijanskim, na{im i svetosavskim, nego za hrvat-
skim primerom.
Odnaro|ena pamet ru{iteqa Sarajeva, kao varvare
je predstavila svetu upravo narod najve}ih gra|evina-
ra i zadu$binara.

– 143 –
 Nikola Tesla se, negde odmah iza Prvog svetskog ra-
ta, na neobi_an na_in upisao u kwigu gostiju jednog ho-
tela u Parizu. Nije dozvolio da mu, ispod imena, sto-
ji ni da je gospodin, ni lord, ni viso_anstvo, ni veli-
_anstvo.
Ja sam Srbin! – rekao je Tesla i prisutni su se pred
tom re_ju, odnosno pred wenim tada{wim zna_ewem u
Francuskoj, iskreno poklonili.
Na spomen da smo Srbi, danas svuda, u$asnuto, okre-
}u glavu.
Ideoligija mr$we i rastura razorila je i svetsku
predstavu o Srbima kao hristolikom, ali i ahilej-
skom, narodu.
Na{a istina razume se kao neistina, na{e pravo kao
nepravo.
Da li Srbe satanizuje antisrpska planeta ili nas,
mo$da, monstrumima predstavqaju doma}i idioti koji
se, pred kamerama i mikrofonima sveta, hvali{u time
da gazduju privatnim kre_anama za spaqivawe qudi?
Nema, naravno, i nije bilo tih kre_ana, ali je u wi-
ma, nepostoje}im, spaqivan obraz Srbije.
Kada {ef dr$ave izjavi da wegov narod ne ume da
radi, ali ume da se tu_e, onda on daje direktnu prepo-
ruku civilizovanom i stvarala_kom svetu da srpski
narod bude odba_en i potu_en.
O_ekivati da }e u Moskvi, Va{ingtonu ili Parizu
aplaudirati Srbiji petokrake poduprte kukastim krs-
tom gotovo je isto kao i kada bi sviwa uobrazila da mo-
$e, ispod slavoluka, u}i u Meku.

4.

Na Prvom na{em saboru usvojili smo i proglasili

Deklaraciju o nacionalnom pomirewu.
Da nikad vi{e – kazali smo – srpska levica ne od-
seca srpsku desnicu i da nam, nikad vi{e, jedno oko ne
ni{ani u drugo.
Leva ruka, na $alost, nije zaboravila kako je
odsecala desnu i kojim je udarcem smaknula krunu
iznad Beograda.

– 144 –
 Kad su, u jesen 1944, proleterske brigade pre{le sa
leve na desnu obalu Drine, u grobove bez grobnog bele-
ga, i bez prava da Srbija lelekne za wima, oborene su
nam kolone najboqih. Kolone koje, na sramotu na{u, jo{
nismo ni otkopali ni hri{}anski upokojili.
Kao „petokolona{i” i „sluge me|unarodne reakci-
je”, streqani su seqaci ispod wihove {ajka_e, |aci u
{umadijskim opancima, studenti, profesori univer-
ziteta, pisci, advokati, sudije, glumci, novinari...
Ideolo{ka sabqa podruma poskidala je, tada, glave
Lov}enima.
Ista sabqa je, ponovo, u istoj ruci. Ista je optu$ni-
ca, ista meta, iste namere.
Nema danas u Srbiji gotovo nikoga od pameti, znawa,
ugleda i _asti, a da nije $igosan kao „petokolona{” i
„sluga me|unarodne reakcije”. Na stub „nacionalne iz-
daje” prikivaju se Topola i Takovo, dakle oni u koji-
ma su i dr$avni, i crkveni, i doma}inski, i vojni_ki
damari nacije.
Sa berijevsko-gebelsovskog ekrana, iz bra_nih po-
steqa komunista koji odri_u da su ono {to jesu i fa-
{ista koji bi da su ono {to nisu, iz svih tvr|ava vla-
daju}e propasti, baca se anatema na <umadince, Mo-
ravce, Sremce, Bana}ane...
Da bi zavarali tragove svog zlo_ina, na{em unesre-
}enom narodu s onu stranu Drine bacaju pra{inu u o_i.
Podsti_u mr$wu prema <umadiji, a znaju, samo {to
kriju da to ne znaju, da postradawa s onu stranu Drine
ne bi moglo biti, kad bi s ovu stranu Drine o dr$avi
i naciji odlu_ivala <umadija.
Pomr_ina guta one Srbe po Hercegovini, Bosni, Sla-
voniji i Barawi koji znaju ko i zbog _ega trguje wiho-
vom nesre}om i koji jedini spas tra$e i vide u smeni
antidemokratskog i antinacionalnog re$ima u Beo-
gradu.
Stra{na ideja o novom proleterskom udaru na Srbi-
ju promovisana je martovskih dana 1991. kada je zapre-
}eno da }e „milion Srba iz BiH prite}i u pomo} pred-
sedniku Srbije” i, kako je tako|e re_eno, „rasterati
bandu”.

– 145 –
 Ta „banda” je bila srpska omladina, koja je, na Trgu
slobode i na Terazijama, tra$ila pravo na $ivot i na
budu}nost.
Na tu „bandu” su, 9. marta, izveli ne samo tenkove,
nego i dresirane pse.
Ne samo policija, nego su i lideri politi_kih stra-
naka, uz to i narodni poslanici, dobili ovla{}ewe
da pote$u i oru$je i toqage i pesnice na beogradske
studente, profesore, |ake, taksiste, glumce, pisce, no-
vinare, u_iteqe...
Gradovima Srbije, javno, i sve masovnije, patroli-
raju razne beretke i razne uniforme koje nisu iz Sr-
bije.
Tiho i u o_ajawu, bez jauka, prazne se Beograd, <u-
madija, Veqkova Krajina, Pomoravqe...
Vi{e od 300.000 du{a rasejano je po svetu za posled-
we dve godine. Be$e mladi, obrazovani, najlep{i, naj-
boqi...
A u parlamentu Srbije odjekuje osvetni_ki i anti-
srbijanski aplauz predlogu da se, svima koji su pobeg-
li i koji }e da pobegnu, zauvek zabrani povratak.

5.

Kuda krenuti i na {ta se osloniti?

Mudrac je davno rekao: „Dajte mi ta_ku oslonca i ja
}u polugom pomeriti Zemqu”.
Potra$imo, dragi prijateqi, na ovom Saboru, tu ar-
himedovsku ta_ku oslonca na{eg naroda.
Ako je nacija jedan mnogoqudni _ove_iji organizam,
a smatram da to ona jeste, onda moramo znati da bol ma
kojeg dela uzrokuje da _itavo telo pati, ali kad na-
strada srce ceo organizam, u gr_u, umire.
Ono {to je srce u telu _oveka, to je matica u telu
nacije.
Matica Srpska je u Srbiji, i to se znalo i po{to-
valo sve do 1945. godine.
Arhimedovska ta_ka narodnog oslonca u „Na_ertani-
ju” Ilije Gara{anina je sabijena u dve re_i: demokrat-
ska Srbija.

– 146 –
 Mora matica biti demokratska, jer iz demokratije
izvire snaga, a iz snage matice izvire jedina sigurna
za{tita svake na{e pokrajine.
Oslawam se, pre svega, na tu srbijansku dr$avotvor-
nu i politi_ku misao, uveren da slaba Srbija, prezre-
na i odba_ena od svih, Srbija od koje be$i i Srbija, ne
mo$e za{tititi nikoga.
Oslawam se na srbijansko dr$avotvorstvo, jer dru-
goga i nemamo.
Na{a dr$avna ideja za_eta je u Ra{koj i odatle
preneta u Zetu. Svi nam $upani, knezovi, despoti,
kwazi, kraqevi, carevi, patrijarsi, svetiteqi, voj-
skovo|e, diplomate i ujediniteqi napajani su na tom
izvoru.
Ko je god pio vodu sa tog studenca, nije oduzimao ne-
go sabirao, nije ru{io nego gradio, nije razbra}ivao
nego bratimio.
Na tom vrelu se napaja Srpski pokret obnove. Samo
na tom temequ je mogu}e dizati palu pro{lost i sti-
zati odbeglu budu}nost.
Zato je potrebno da sebi samima postavimo pitawe:
{ta bi, danas, u ovom bezna|u i svetskoj samo}i, bio
dr$avni i nacionalni ciq Kara|or|evi}a, Obreno-
vi}a, Gara{anina, Dositeja, Milovana Milovanovi}a,
Stojana Novakovi}a, Pa{i}a, Jovana Risti}a, Skerli-
}a, Slobodana Jovanovi}a...
Sabor ovih qudi bi, uveren sam, kao neodlo$ne, pro-
glasio slede}e poslove:
1. Ukloniti dahije iz Beograda i vaspostaviti de-
mokratiju i snagu u srcu nacije;
2. Pru$iti ruku mira svima i preduzeti svekoli-
ku aktivnost za bezuslovni prestanak rata i ubijawa;
3. Prekinuti odmah sramotnu i pogubnu politiku
neprijateqstva sa _itavim svetom i krenuti u bitku
obnavqawa starih i sticawa novih prijateqa i savez-
nika;
4. Ni pred na{im narodom ni pred narodima sveta
ne amnestirati nijedan zlo_in nanet srpskom rukom i
srpskim oru$jem, kako bi dobili u moralnosti i sna-
zi na{i zahtevi za ka$wavawem zlo_ina po_iwenih

– 147 –
nad Srbima i kako bismo, jednakim odnosom prema zlu
i svome i tu|emu, pokrenuli proces sveop{teg iscele-
wa od mr$we i ratnog bezumqa.

6.

Beda miliona qudi, gangstersko boga}ewe mawine,

teror la$i dr$avne televizije, progon zakonitosti i
morala, nasiqe i u parlamentu i na ulici, nesno{qiv
rast cena roba i usluga, a stalni pad ceni _ove_ije pat-
we i $ivota – to je li_na karta dana{we Srbije koja
ispu{ta du{u.
Gladni u_iteqi u_e gladne |ake, gladni lekari le-
_e gladne bolesnike, gladni voza_i voze gladne put-
nike.
Stotine hiqada radnika, koji su na prinudnom od-
moru, svedok su istine da je Srbija na prisilnom umo-
ru.
Za osredwu mese_nu platu i penziju jedva da se mo-
$e kupiti i po kilogram hleba dnevno.
Redovi za sahrane, redovi za benzin, redovi za mi-
lostiwu pred {alterima banaka _iji su vlasnici ne-
poznati, redovi za hleb, redovi za iseqeni_ke vize...
Da oni gazduju vazduhom, morali bismo i za dnevne
porcije kiseonika stati u redove.
Oni ka$u da me|unarodna satanizacija Srba dopri-
nosi na{em ugledu i da ekonomska i svekolika izola-
cija Srbije koristi wenom razvoju.
Da bi, po wima, neko tr_ao br$e, ili skakao du$e,
dragoceno je da, prethodno, izgubi noge.
Na{i vlastodr{ci su se obradovali sankcijama. Tu
surovu kaznu, _iji je ciq da podstakne otpor naroda
protiv re$ima koji nas vodi u sunovrat, oni koriste
kao opravdawe za sve {to propada, ali i kao priliku
da, u sprezi sa kriminalcima, zavedu zakon bezakowa
i opqa_kaju sve {to se opqa_kati mo$e.
U bolnicama nema lekova, ali bombi ima _ak i u ob-
dani{tima.
Naoru$ane dru$ine uvode hara_e i poreze, ubija-
ju, otimaju, ru{e qudima ku}e i radwe, objavquju spi-

– 148 –
skove za likvidaciju, hvataju taoce po stanovima i vo-
zovima... <ef dr$ave izjavquje qubav {efovima tih
hordi, a generali stoje mirno pred wima.
Toj antipameti i antivremenu puna su usta, ali sa-
mo usta, srpstva i Srbije. Oni su Srbi po zanimawu.
Li_ni interes proglasili su za nacionalni.
„Patriotske snage”, kako sami sebi laskaju, ne}e da
Srbiji bude ime Srbija, ne}e srpsku himnu, be$e od
srpske crkve.
Iz svojih ideolo{kih i antinacionalnih bunkera
vade filmove o Srpskoj vojsci, _ije su prikazivawe za-
brawivali decenijama. Namamquju narod na pomisao
da su wihovi dana{wi generali isto {to i oni na{i
|enerali i vojvode sa Solunskog fronta. Misle da je do-
voqno da pokriju glavu kapom kakvu je imao Vojvoda
Stepa, pa da budu kao Vojvoda Stepa. Umi{qaju da je
isto kad vrhovni komandant, regent Aleksandar, rat
provodi na frontu, sa vojnicima, i kad wihov dana{-
wi vrhovni komandant rat potpiruje iz skloni{ta u
prestonici, tvrde}i pri tome da rata i nema.
Knin se – ka$u oni – wihovom zaslugom na{ao u Sr-
biji. Istovremeno, zidaju grani_ne karaule na Drini.
Dr$ava i pixama za wih su sli_ni pojmovi, jer su
i dr$ava i pixama u li_nom wihovom posedu. Nikog ne
pitaju}i, ni narod ni parlament, udaju i preudaju
Srbiju. U Atini tajno, pa kad nesu|eni „mlado$ewa”
odbije „nevestu”, onda na @abqaku javno, uz odre|enu
primenu sile.
U tom braku je ve} nesno{qivo. Crna Gora im zame-
wuje Sloveniju. Kad ve} nema Triglava, Lov}en posta-
je de$urni krivac i de$urni neprijateq. O_ekujmo,
uskoro, anticrnogorske mitinge i ekonomske sankcije
protiv Cetiwa. Te „patriotske” snage }e, zatreba li,
poslati i privatne svoje horde da oru$jem urazume
potomke Wego{eve i pokradu varo{ u kojoj se Nemawa
rodio.
Oni vreme ne ra_unaju od Hrista, ve} od Osme sed-
nice wihove kompartije. Ho}e da „pismima _italaca”,
koja sami pi{u, TV-emisijama, koje sami ure|uju, i
„telegramima podr{ke”, koje sebi {aqu, na kolena ba-

– 149 –
ce Moskvu, i London, i Pariz, i Va{ington... „U to
ime”, gotovo sve dr$ave i narode sveta proglasili su
za „istorijske neprijateqe” Srbije.
Svi mi skupa, taoci smo partijske strasti jedinih
evropskih fanatika re{enih da obnove petokraku na
moskovskom Kremqu.
Kad spomiwu Svetog Savu, misle na Staqina, a na
sibirske gulage misle kad spomiwu pravnu dr$avu.
Postradali smo zbog toga {to ih jo{ mnogi u na{em
narodu nisu prepoznali.
Propadamo i zbog greha {to dopu{tamo, {to trpi-
mo, da nam Kraq nije doma}in ku}e, nego je izbeglica
i besku}nik, a rasipnik vodi wegovo imawe.
Pitawe vi{e ne sme da glasi: ho}emo li ih skinu-
ti sa na{eg do blata savijenog ponosa i vrata, jer to mo-
ramo. Jedino pitawe je: kako }emo?
Na to pitawe oni, a ne mi, daju odgovor. Silom su, ka-
$u, do{li na vlast i samo silom mogu biti skloweni!
Boqe i hiqade mrtvih nego jedna ostavka! Tako govo-
re, i „u to ime” ne nameravaju da se mewaju.
Mi se 9. marta, a taj dan smo proglasili za Dan Srp-
skog pokreta obnove, nismo bili pobunili. Nismo se po-
bunili ni na Vidovdanskom saboru. Oba puta smo – opo-
miwali.
Vlast koja je mafija i mafija koja je vlast, vi{e ne-
ma pravo na narodno trpqewe i narodnu opomenu.
I da zavr{im. Neka se snaga Srpskog pokreta obno-
ve, DEPOS-a, svih demokratskih stranaka, student-
skih, seqa_kih, radni_kih, nau_nih, crkvenih, vojni_-
kih, |a_kih, izbegli_kih, kwi$evnih i svekolikih
stale$a i rukavaca na{eg naroda slije u jednu mati-
cu, u jedan tok i huk koji }e bezna|e preokrenuti u na-
du, odlaske u povratke, rat u mir, smrt u $ivot, besmi-
sao u smisao, besciqnost u ciq i lutawe u put.

– 150 –
 PISMO IZ ZATVORA

(1. jul 1993)

Dragi prijateqi,
Dugujem vam neizmernu zahvalnost za brigu koju is-
poqavate za zdravqe moje supruge Danice i mene, kao
i sve va{e napore i molbe da budemo pu{teni iz zat-
vora.
Sa ovom zahvalno{}u ja sam, dragi prijateqi, na-
merno _ekao dok se ne okon_a istraga. Sada je to zavr-
{eno. Pravno, nijedan dokaz nije prona|en ni protiv
Danice, ni protiv mene. To su priznali i sudije i tu-
$ioci, pa sam bio _vrsto ube|en da }emo danas, 1. jula,
i Dana i ja biti na slobodi. Verovao sam, bez sumwe,
da }e jedna cela porodica, okrivqena bez krivice, da-
nas iza}i iz zatvora. Vapili smo, i jedno i drugo, za
odmorom od nepravde, torture i neopisivih muka koji-
ma smo bili izlo$eni, namerni da preko svoje patwe
i svega pre|emo }utke, s opro{tajem, da bi se sti{ale
opasne strasti i mr$we i podela u Srbiji.
Usledio je, me|utim, u posledwem trenutku politi-
_ki ultimatum sudijama i tu$iocima, upu}en sa naj-
vi{eg dr$avnog mesta u Srbiji, i ti pravnici su, u
strahu od odmazde, danas presudili da – ostanemo u
zatvoru.
Pre{li su preko svih pravnih _iwenica. Neka na{
istra$ni dosije proslede na ocenu pravnicima Gr_ke,
Francuske, SAD, Velike Britanije... ako se usu|uju.
Pre{li su i preko nalaza medicinskih eksperata
da su nam u policiji nanete u$asne povrede i da smo
_udom ostali u $ivotu. Pre{li su i preko _iwenice
da mi predstoji jedna te$a hirur{ka intervencija,
koju sam do danas tajio.

– 151 –
 Jednostavno, povinovali su se ultimatumu sa najvi-
{eg dr$avnog mesta u Srbiji da Dana i ja moramo os-
tati u zatvoru.
Namera je o_igledna, i zna se _ija je to namera, da
nas dvoje dugo, dugo podnosimo patwu i bol i da neko-
me, tako, priu{timo li_no u$ivawe u li_noj osveti.
To ne}u da dozvolim. Zbog toga sam odlu_io da, od da-
nas, 1. jula, stupim u {trajk gla|u, odlu_an da umrem
i da mojim mu_iteqima ne dozvolim dugo u$ivawe.
Znam, oni }e nas, mo$da ve} danas, isterati sa Ne-
urohirur{ke klinike i protesti lekara ne}e ih spre-
_iti u tome. Vrati}e me me|u pacove, u samicu koja na-
likuje grobu, i tu me, nasilno, odr$avati u $ivotu po-
mo}u sondi i infuzija. To }e, svakako, produ$iti mo-
je muke, ali nema sile koja }e me spre_iti da odusta-
nem od odluke da umrem i u_inim ih odgovornim za mo-
ju smrt pred Srbijom i celim svetom.
Svak je ro|en za po jednom mreti, _ast i bruka $i-
ve dovijeka.
Od vas, dragi prijateqi, tra$im dve stvari. Prvo,
izborite se da mi Danu makar oslobode. I drugo, ne iz-
lazite na ulice, ne dajte ni_im povoda da moja nesre-
}a uzrokuje najve}u nesre}u – da strasti mr$we i su-
koba zapale na{u Srbiju. Prekliwem vas, dr$ite se
ovog mog amaneta.
Vas, koji niste u SPO-u, ovo molim, a _lanovima i
pristalicama SPO-a ovo nije samo molba nego i moja
– naredba.
Od danas, dakle, odbijam hranu, lekove, sve. Molim
se Hristu da se moja $eqa za smr}u ispuni {to pre.
A {to se ti_e onih koji su u policiji onako krvni-
_ki propu{tali kroz palice, kundake, _izme i pesni-
ce moju Danu i mene – sve im je opro{teno.
@ao mi je {to ne}u do_ekati dan da nekim od wih
poklonim moje kwige, ove koje su iza{le u junu i koje
nisam ni video.
Opra{tam, najiskrenije, kao Hristos na Golgoti, i
onima koji su naredili sudijama da, bez krivice, osta-
nem u zatvoru i kojima odgovaram samo ovako: wihovu

– 152 –
$equ da me nema ispuni}u i ispuwavam, od danas, do-
brovoqno.
Na|ite se, dragi prijateqi, mojoj Dani, ako je spa-
site, na pomo}i. Prenesite joj moj zavet da se okani po-
liti_kog rada i neka se brine, iskqu_ivo, o izdawu
mojih kwiga, ovde i u inostranstvu.
Ohrabrite moje stare roditeqe, bra}u i sestre, sve
moje prijateqe. Uverite ih da drugog izbora za mene
nije bilo i da se, u srcu wihovom, zbog moje sudbine,
ne za_ne ni senka mr$we ili osvetoqubivosti prema
bilo kom.
I na kraju: molim demokratsku opoziciju Srbije da
se – ujedini. Molim i poziciju i opoziciju da posveto-
save, da oqude, da posrbe sve wihove budu}e polemike
u parlamentima, u {tampi, na televiziji.
Novi predsednik SPO da bude izabran na Saboru.
Odmah posle moje smrti. Dotle, SPO da vodi Slobodan
Rakiti}.
Hvala lekarima, zatvorskim stra$arima i svima
koji su se brinuli o mojoj Dani i meni.

– 153 –
 SNAGA JEDINSTVA

(„Borba” i „Srpska re_”, 13. jul 1993.)

Nakon tolikih apela i protesta na{e demokratske

javnosti i gotovo celog sveta, ukqu_iv{i tu i molbe i
zahteve mnogih dr$ava, Danici i meni je vra}ena na-
silni_ki i bez ijednog pravnog razloga oteta sloboda.
Da li su doga|aji od 1. juna, ispred Saveznog parla-
menta, time „abolirani”, zaboravqeni, i da li demo-
kratska Srbija i weni prijateqi u svetu kojih, poka-
zalo se, ima mnogo, imaju razloga da slave pobedu? ^iju
pobedu i nad kime? I koji su rezultati te pobede, ako
pobede ima?
U potragu za ovim, i jo{ nekim, odgovorima upu{tam
se u bolni_koj posteqi, iscrpqen jo{ i fizi_ki i um-
no, neizle_en od te{ke amnezije i, priznajem, protivno
savetu lekara, koji od mene zahtevaju odmor, opu{tawe
i neku vrstu autosugestivnog zaborava na ve_e 1. juna.
Naravno da }u se povinovati naredbi medicine, ali
naredba savesti da se neke stvari ne smeju pre}utati
mora biti pre_a.
Istraga je zavr{ena a optu$nica bila podignuta, a
da policija i pravosu|e nisu ni poku{ali da odgovo-
re na ono najva$nije i najbolnije pitawe: ko je, 1. juna
uve_e, pred Saveznim parlamentom ubio mladog mili-
cionera Milorada Nikoli}a?!
Za ubicu je progla{en SPO, stranka od nekoliko
stotina hiqada _lanova i pristalica! Takav kolektiv-
ni pucaw, po presudi politi_ke anateme, nije zabele-
$en u celokupnoj istoriji prava, barem od Justinija-
na i Ulpianusa pa na ovamo.
Kao „kolektivnom ubici” SPO-u je zapre}eno zabra-
nom rada, a „presudu” treba da donesu sudije, ne krivi-

– 154 –
_ari, ne stru_waci, nego sudije – Ustavnog suda! To je
vi{e nego za onu Riplijevu rubriku – Verovali ili ne!
Sad se tek pribli$avam onom {to je centar ove prav-
ne lakrdije i na{e nacionalne sramote. Pred zgradom
Saveznog parlamenta poku{ana je 1. juna ove godine re-
priza Hitlerove paqevine Rajhstaga. Hitlerovci su
podmetnuli po$ar, a na klupu za optu$ene posadili
Dimitrova i ostale, _ije su glave hteli da poskidaju.
U spontano okupqene gra|ane, koji su pred zgradu
Savezne skup{tine 1. juna uve_e do{li da izraze wi-
hovo ogor_ewe zbog fa{isti_kog nokauta poslanika
SPO Mihaila Markovi}a, upali su, u pozne ve_erwe
sate, dobro od nekog instruirani na{i fa{isti i za-
po_eli – „paqevinu” na{eg „Rajhstaga”.
Za razliku od Hitlerovih piromana, ovi „na{i” do-
bili su nalog da ne zapale Saveznu skup{tinu nego – da
ubijaju narod pred Skup{tinom. Ciqevi su bili sle-
de}i: ubiti predsednika SPO, uzgred i nekog policaj-
ca, polomiti koji prozor na zgradi parlamenta i ot-
voriti put hitlerovskoj podvali da ubice budu sudi-
je, a $rtve ubice!
Sre}om, jedan od najmqenih ubica gubi na mestu zlo-
_ina i li_nu kartu i _lansku kartu na{ih fa{ista, a
svedoci te dokumente, uz pismene izjave i pred TV ka-
merom, predaju pravnicima Srpskog pokreta obnove a
oni – dr$avnoj policiji i pravosu|u.
Policija nema kud. Hapsi tog svog o_igledno ne-
spretnog saradnika, vr{i tobo$wu proveru i – na sve
stavqa ta_ku debelog }utawa. Momak je priznao da je
pucao, da je pucala jo{ ove}a dru$ina wegovih partij-
skih drugova, ali je pravosu|e, po ne_ijoj naredbi, di-
glo ruke od istrage!
Kad ve} ne}e dr$ava, onda Srpski pokret obnove ho-
}e i mora, uz pomo} dokaza kojima raspola$e i koji su
ve} predo_eni i naj_uvenijim pravnicima Evrope, pri-
siliti „ina_e slobodno pravosu|e Srbije” da saop{ti
istinu i objavi ko je, i po _ijem nalogu, 1. juna 1993, u
prestonom gradu Srbije, ubio Milorada Nikoli}a i na
jo{ monstruozniji na_in poku{ao Hitlerovu reprizu
Rajhstaga!

– 155 –
 Sa svim ovim _iwenicama i sa jo{ niz detaqa iz za-
tvorske }elije pismeno sam obavestio istra$nog sudi-
ju, okru$nog javnog tu$ioca Beograda, Republi_kog tu-
$ioca, predsednika okru$nog suda Beograda i pred-
sednika Vrhovnog suda Srbije. U_inili su to i advoka-
ti SPO-a, ali je „nezavisno pravosu|e Srbije” za$mu-
rilo na svako oko, stavilo povez preko usta i, „ubed-
qivo”, da ubedqivije biti ne mo$e, posvedo_ilo da je
„pravosu|e” i da je „nezavisno” i da ne prima nikakve
diktate od „Carstva mi”.
Pobedu }emo, dakle, mo}i da obznanimo tek onda ka-
da „nezavisno pravosu|e Srbije” prinudimo da podig-
ne optu$nicu protiv ubice Milorada Nikoli}a, pro-
tiv SS grupe upu}ene da prospe krv pred Saveznom
skup{tinom i, naravno, protiv organizatora ovog zlo-
_ina.
Pobedu }emo imati pravo da slavimo i tek onda ka-
da se na optu$eni_koj klupi pojave oni koji su, nakon
re$irawa „srpskog Rajhstaga”, premla}ivali sasvim
nevine gra|ane i kada se izborimo za Srbiju u kojoj se
tako ne{to nikome ne mo$e vi{e nikada dogoditi.
Ina_e, {to se mene ti_e, ispod _asti mi je da govo-
rim o mukama kojima sam bio izlo$en. Bez trunke iro-
nije, mogu samo da zamolim te qude koji su mi to u_i-
nili da mi oproste. Za muke i rane nanete ostalim wi-
hovim $rtvama – pravo na opro{taj ne postoji.
Ispada, eto, da nikakve pobede nema. Ima, ali ne zbog
toga {to smo Danica i ja na slobodi.
Pobeda je u velikom i divnom _udu, zaista _udu, da
se, polako, dan za danom, uprkos torturi i najavama da
}e Srbija imati bar onoliko dr$avnih batina{a ko-
liko ima i stanovnika, i uprkos razjediwenoj i me|u-
sobno zava|enoj demokratskoj opoziciji, ova zemqa os-
loba|a straha, da bi ga se gotovo sasvim i oslobodila,
i da se opozicija, isprva smeteno, ali sve odlu_nije i
pribranije, zbijala u jedinstveni front otpora, odno-
sno samoodbrane.
Kad su se svi „pruti}i”, i „mali” i „veliki”, sabi-
li u _vrsto povezan snop, re$iseri „srpskog Rajhsta-

– 156 –
ga” su ustuknuli i, o_igledno, zastrepeli od rizika da
taj snop prelome.
Hteli su da kr{e gran_icu po gran_icu, stranku po
stranku, ali _im su gran_ice i grane sa_inile stablo
stratezi op{teg poloma opozicije posumwali su u sna-
gu svojih oru$ja i oru|a.
Zastrepeli su od izvesnosti da Srbije, one prave,
ima ba{ kad su bili uvereni da je nema i da je poko-
pana.
Naklapawa o malim i velikim strankama razbila
su se o zid istine o velikim srcima i velikim pregnu-
}ima.
Nikada demokratska opozicija Srbije nije bila raz-
jediwenija, samim tim ni slabija, nego 1. juna uve_e, a
nikad slo$nija, samim tim ni sna$nija, nego 40 dana
kasnije. Istoga trena, re$im je uzmakao i ako opozici-
ja to nije razumela, a _vrsto verujem da jeste, ova veli-
ka pobeda bi}e upropa{}ena, a s wom fatalno odlo$e-
ne nade u svitawe nove zore nad Srbijom i spasewe ce-
log naroda.
Prekinimo, zbog toga, sa svim na{im pro{lim za|e-
vicama i ta{tinama. Prekinimo i sa ra_unicama ko je
i koliko doprineo pobedi, ko je i kad krenuo, ko je skup-
qao ovakve a ko onakve poene. Taj put, takav na_in raz-
mi{qawa, odve{}e nas, sve skupa, bestraga.
Pravo na me|usobne _arke nemamo sve dok se o na{
snop, o na{e stablo ne polome rogovi totalitarizma i
dok Srbiji ne podarimo boqu sudbinu.
Pa, i ako se budemo sporili oko ne_ega, a toga neiz-
be$no ho}e i mora biti, onda to _inimo kao demokra-
te, kao qudi koji su_eqavawem raznih argumenata tra-
$e najboqe re{ewe za sve nas i Srbiju, a ne kao nam-
}ori koji svakog ko druk_ije misli progla{avaju za
svog protivnika, da ne ka$em ba{ i du{manina.
Du$ni smo, osim toga, da poku{avamo, uporno i strp-
qivo, da kulturi dijaloga, polemike i duhovnog i _i-
weni_nog „ma_evawa” u_imo i na{e politi_ke supar-
nike iz vladaju}e stranke. Na psovku ne smemo uzvra-
}ati psovkom, na glupost glupo{}u, na mr$wu mr$-
wom.

– 157 –
 Slede}a, ni{ta mawe zna_ajna pobeda na{a, jeste u
_iwenici da je demokratska opozicija Srbije, za pro-
teklih _etrdeset dana, u parampar_ad razbila kon-
strukciju re$ima o „antisrpskoj svetskoj zaveri”. ^im
je taj „antisrpski” svet shvatio da postoji druk_ija,
demokratska Srbija i da se ona sjediwuje, on je toj i
takvoj Srbiji pru$io ne jednu, nego obe ruke.
Dobio sam i dobijam hiqade pisama i telegrama od
Srba raseqenih po Evropi, Americi, Africi i Aus-
traliji da se sa wih skida anatema i da ih tamo{wi
svet po_iwe prihvatati sasvim druk_ije.
Ne smemo prokockati taj veliki preokret, za koji
smo se izborili samo za 40 dana.
Zajedno, zajedno i samo zajedno, za novu Srbiju, za
demokratsku Srbiju, i mi }emo spasiti Srbiju. Sami
}e se skloniti oni koji su je unesre}ili i pred svetom
osramotili.
Ta nova Srbija, koju mo$e stvoriti samo wena sjedi-
wena demokratska opozicija, obustavi}e ovaj stra{ni
i besmisleni rat, pru$i}e ruku pomirewa svima i po-
stati sto$er, pijemont, ekonomskih, kulturnih i poli-
ti_kih sjediwavawa na prostorima kojima danas be-
sne smrt, mr$wa i ludilo.
Ta nova, na{a, Srbija ubrzo }e se uzdi}i iz bede, iz
sramote da nema ni hleba, da kolone ^arnojevi}a be$e
iz we i da nam Albanija postaje san o sre}i.
Ta nova, na{a, Srbija raskinu}e lance svetske blo-
kade preko no}i, dobi}e i prijateqe i kredite i po-
mo}. Ona }e se uspraviti i u wu }e se vratiti svi koje
je od rodne grude oteralo bezna|e.
Na{a Srbija, _iju zoru jasno nazirem, mora biti, i
bi}e, uzor Balkanu i Evropi u po{tovawu i qudskih
i nacionalnih i verskih prava svih gra|ana. Svima }e
ona biti majka, nikom zla ma}eha. Bi}e Otaxbina koja
}e jednako {tititi svakog pod wenim krovom, bez obzi-
ra kako se krsti, koji mu je jezik materwi i koja su mu
politi_ka ube|ewa.
Eto, to su pobede. To su sigurno pobede i samo mi, na-
{om nemudro{}u i malim i velikim ta{tinama, na ko-
je nemamo pravo, mo$emo da ih upropastimo.

– 158 –
 Na tako ne{to mi prava nemamo. Pred nama je obave-
za, jedna i ogromna: da snagom na{eg jedinstva i demo-
kratskog delawa prisilimo dana{wi re$im da – ods-
tupi. Samo to. I eto spasewa Srbiji i celom na{em na-
rodu.

– 159 –
 IZDR@A>U

(Odgovor vladiki Atanasiju Jefti}u,

NIN, 23. jul 1993.)

Va{e Preosve{tenstvo,
Tek {to se vratih iz Pariza, gde sam se le_io od
dr$avnih uboja i posledica jedne skora{we montira-
ne optu$nice, sa_eka me u NIN-u, sli_na optu$nica,
potpisana Va{om rukom. Tu optu$nicu prenele su, u
celini, gotovo sve novine, radio i TV stanice u Srbi-
ji, a unapred znam da tako ne}e postupiti sa ovim mo-
jim odgovorom.
Va{a optu$nica je, dodu{e, kratka. U woj nema _i-
wenica, ve} samo lakonskih osuda, i veoma je zgodna za
umno$avawe.
Doveli ste me pred tu$ni izbor: ili da }utim ({to
bi mi bilo najlak{e, a i najdra$e) ili da Vam otpi-
{em i popunim praznine u Va{oj optu$nici – presu-
di. Izabrah ovo drugo. Zbog Vas, a ne zbog mene.
Ka$ete, ve} u prvoj re_enici, da bih ja hteo da str-
pam „Srbe u BiH pod zatvorski protektorat Zapada”!
Gorko mi, tako|e, prebacujete zbog mog zalagawa za
Vens-Ovenov plan i podse}ate me na „rane bratskog nam
Kipra, gde gospoda iz @eneve i Wujorka samo sankci-
oni{u tursku okupaciju evo ve} dve decenije...”
Mislim, najpre, da je BiH danas najve}i zatvor, naj-
ve}i mogu}i logor smrti i patwe qudske, i za pravo-
slavne, i za muslimane, i za rimokatolike, za svakoga,
osim za osiqene grupice pohlepnih za vla{}u i sla{-
}u koje na nesre}i miliona sti_u krvavu slavu i }ar
za sebe. U intervjuima „Mondu” i „Figarou”, predlo-
$io sam najpre_i put za prestanak rata i, samim tim,
za izlazak iz bosansko-hercegova_kog karakazana i za-
tvora. Ponovio sam ono {to govorim ve} ima godinu da-

– 160 –
na, a {to je, ba{ sada i tek sada, uzela na ni{an dr$av-
na ma{ina u Srbiji.
Sumwam da ste pro_itali „Mond” ili „Figaro”.
Presudili ste mi na osnovu samo jednog, ogoqenog, iz-
voda koji je gledali{tu servirala dr$avna televizi-
ja. Ona ista televizija za koju ste Vi „nacionalni iz-
dajnik” i „sluga Vatikana”. Ja u takve, wihove, presu-
de Vama nikada nisam verovao, a kamoli da sam $urio
da se hajci pridru$im.
No, da se vratim „zatvorskom protektoratu Zapada”
nad Herceg-Bosnom. Rat koji tamo traje najmawe je rat
vojnika sa vojnicima i vojski sa vojskama. To je, pre
svega, ubijawe i progowewe civila, ru{ewe i paqewe
_itavih naseqa, bogomoqa, grobaqa... To je pakao ne_o-
ve{tva, moralnog posrnu}a, pqa_ke i bestijalnosti,
koji }e osramotiti i one koji jo{ nisu ro|eni. Tome zlu
stati na put, za mene je vrhunski i nacionalni i qud-
ski interes. Ali, kako? Tako {to }e vojska Ujediwenih
nacija da oduzme oru$je od svih, istovremeno i bezu-
slovno. Tu silu bi trebalo da sa_iwavaju vojnici iz
Rusije, Francuske, SAD i Velike Britanije. Za{to?
Zbog toga {to su ove _etiri dr$ave, kao saveznice i
pobednice u dva svetska rata, odlu_uju}e uticale na
stvarawe Jugoslavije 1918. i wenu obnovu 1945. godine.
Verujem da bi vi{e od 95 odsto napa}enog stanovni{tva
u BiH, a i vojnika, priredili dobrodo{licu toj vojsci
mira i spasa.
Na ovaj na_in bi, nadam se, oru$je u celoj BiH za-
}utalo najdu$e za dva meseca po dolasku mirovnih sna-
ga, a u toku slede}ih nekoliko meseci bila bi uspostav-
qena privremena uprava, privremeno starateqstvo
UN. To, prakti_no, zna_i da bi svi gra|ani bili oslo-
bo|eni straha od smrti i progona, da bi svako onaj ko-
ji to $eli mogao bezbedno da se vrati svojoj ku}i ili
na svoje zgari{te i da bi ratni zlo_inci na svim stra-
nama iza{li pred lice pravde. Time bi se otvorila
vrata pomirewa me|u ro|acima i susedima, a i vrata
obnove svega {to je poru{eno, spaqeno. Svet bi, u tom
slu_aju, pritekao u pomo}. Tek tada bi mogli po_eti
pravi razgovori i dogovori o ure|ewu BiH i wenoj

– 161 –
dr$avnoj budu}nosti. Gra|ani bi bili ti koji }e da pre-
sude: federacija, konfederacija, od koliko dr$ava,
ili – deoba izme|u Srbije i Hrvatske. Sve opcije bi-
le bi otvorene.
Na osnovu _ega je konfederalna BiH u srpskom na-
cionalnom interesu? Konfederalna BiH danas, ali je
to, ve} sutra, i konfederalna Srbija. Po istim ar{i-
nu i po istom pravu.
O tragediji deoba na etni_ki _iste dr$ave ne $e-
lim ni da govorim. Ne mogu se grobqa predaka, ni qud-
ske uspomene i pam}ewe poneti u bilo kakvom prtqa$-
niku ili zave$qaju. Suluda pamet koja je iz Trebi-
wa proterala Muslimane a iz Mostara Srbe, sutra }e
iz tog istog „srpskog Trebiwa” progoniti one Srbe ko-
ji ne aplaudiraju ovome ili onome _oveku, a prekosut-
ra sve koji ne budu imali plave o_i ili budu imali
plave o_i – zavisno od toga koja }e boja biti progla{e-
na za „nacionalni interes”.
Eto zbog _ega sam podr$ao Vens-Ovenov plan, bez ob-
zira na sve wegove mane. Taj plan je, koliko-toliko,
spre_avao legalizaciju etni_kog _i{}ewa i bio soli-
dna osnova za nove, qudske, prilaze i mostove. U svakom
slu_aju, Vens-Ovenov projekat je polazio od – prestan-
ka rata i polagawa oru$ja. Sve ostalo sme{teno je bi-
lo u pozadini i za kasnije. Da je taj plan prihva}en,
danas bi u BiH }utalo oru$je i smrt ne bi bila pre-
_a od $ivota.
A {to se „rana bratskog nam Kipra” ti_e, ne{to ne
_ujem da, otuda, od wih koji su unesre}eni i raweni
prisustvom mirovnih snaga UN, sti$u naro_iti pro-
testi i vapaji. Kipar je danas Singapur Evrope. Tamo,
pod „okupaciju”, iz na{e slobodne i ponosite i nepo-
korene Srbije, pobeglo nas je, za posledwih dve godi-
ne, nekoliko desetina hiqada. Za koji mesec, na Kipru
}e biti vi{e Srba nego Grka – Kiprana. O takvom „za-
padnom zatvoru” milioni ovde rado sawaju.
Na javi je, me|utim, pakao i ja ne}u da verujem da je
pakao ni „patriotski” ni „hri{}anski _ove_an”, ni-
ti da se u smrti i mr$wi, u izolaciji od _itavog sve-
ta, u bedi na{eg naroda, u bekstvu najmla|ih i naj-

– 162 –
skupqih glava iz Srbije, u izbegli_kim patwama, u
sveop{tem bezna|u i propadawu mo$e tra$iti i pro-
nalaziti „slobodarski i pravdoqubivi duh Hristovog
Pravoslavqa”.
Time ja ne tvrdim da su Zapad i dana{wa Evropa
bez grehova i mana, ali sam daleko i od pomisli da, iz
epicentra Zla i totalitarizma, $igo{em „totalitar-
ni mentalitet” Evrope i Zapada. Kad je vladika Niko-
laj Leli}ki tamnovao u logoru Dahau i grmeo protiv
svetskog totalitarizma, nad celim na{im kontinen-
tom {irio se onaj ru$ni {korpion od kukastog krsta i
de{avale su se svuda zla koja se, danas, u celoj Evropi
de{avaju samo kod nas.
Uzgred, neke stranice koje je vladika Nikolaj ispi-
sao u logoru Dahau primao sam i primam sa rezervom.
To su oni delovi gde on, pozivaju}i se na proroka Je-
remiju, kazuje o gresima Jevreja. Niko, zaista, nije ta-
ko $estoko, kao prorok Jeremija, na videlo izneo toli-
ke mane i prokletstva Davidovog plemena. Ali, prorok
Jeremija je, tako|e, bio Jevrejin. Vladika Nikolaj Le-
li}ki je najve}i i najmudriji onda kada je „srpski Je-
remija”, kada {iba poroke, zablude i gluposti u srp-
skom narodu.
Jednom od na{ih najve}ih i najopasnijih gluposti
smatram dana{wu histeri_nu i plitkoumnu dreku o
antisrpskoj zaveri sveta. Svi su, osim nas, u grehu do
gu{e i svi }e, osim nas, u pakao. Mrze nas, jer nam za-
vide. Mrze nas, jer smo boqi, pametniji, hrabriji, lep-
{i od svih. Sa wima, zlim i obe{_ove_enim, mi, koji
smo dobri i _ove_ni, ne treba ni da se vi|amo, ni da do-
ru_kujemo, ni da razgovaramo, ni da izdajemo zajedni-
_ka saop{tewa. Ako to _inimo, onda smo, po Vama, wi-
hovi „lakeji”.
Naj$alosnije u celoj pri_i je {to se, u ime sveto-
savqa i Svetog Save, na{i susedi i vasceli svet pro-
gla{avaju za kugu od koje moramo da se klonimo. Koli-
ko znam, mi od Rastka Nemawi}a, od Svetog Save, ni-
smo imali ve}eg ni upornijeg putnika. Kud sve on nije
i{ao i stizao, pregovarao, sklapao sporazume, mirio
Srbiju sa susedima i zakrvqenu bra}u u samoj Srbiji.

– 163 –
Bio je zadu$binar i rimokatoli_kih crkava i nosio
qubav me|u sve qude, sve narode i vere sa kojima se taj
na{ najve}i diplomata i mironosac sretao. U taj veli-
ki svet presa|ivao je na{e, a otuda nam donosio pred-
nosti drugih. Istovremeno, le_io nas je od na{ih sle-
pila, na{ih poroka i uobraziqa. Na saborima srpskim,
govorio je o Srbima onako kako je o Jevrejima govorio
Jeremija. I mnogo je mr$we zbog toga, od nas koji smo
mu bili nedorasli, za $ivota navukao. ^emer na{ ga je
oterao od nas i mislim da je, oja|en i namerno, sa_ekao
smrt u tu|oj zemqi, u Trnovu. Nikad on nije bio daqe
od nas, odnosno mi od wega, kao ovih dana i godina. Mi,
dana{wi, najnedostojniji smo Rastka Nemawi}a, bez
obzira {to se _e{}e i $e{}e nego iko pre nas na we-
ga pozivamo. Ako je Sveti Sava bio „lakej” inostran-
stva, onda sam to i ja.
Optu$bu Va{u da sam „_itao lekcije” Patrijarhu
srpskom nisam razumeo. Kad? Koje „lekcije”? Ako se
ponekad i u pone_em nisam slo$io i sa Patrijarhom,
to neslagawe, boqe re}i sumwu, nisam skrivao. Upra-
vo pravoslavqe garantuje pravo na sumwu, jer je to za
misle}eg i slobodnog _oveka pravo na qubav.
Pi{ete mi, daqe, da nisam poslu{ao „savete prija-
teqa poput najboqih nadstrana_kih qudi u DEPOS-u”.
Koji su to, voleo bih da znam, saveti koje sam odbio i
koji su to „najboqi qudi” koji su me uludo savetovali?
Spadam u qude koji druk_ije mi{qewe i savete prija-
teqa nikada ne primaju kao kaznu, nego ba{ kao nagra-
du. Tako sam razumeo i prihvatio i ovo Va{e pismo.
Negde pri kraju pisma, zamerate mi zbog toga {to ne
navratim u Hercegovinu. Malo }u du$e da se zadr$im
na razlozima tog dobrovoqnog izgnanstva iz zavi_aja.
Pohodio sam ja Hercegovinu, samotan i u nedoba, on-
da kada se nije smelo ni pamtiti i prvi, pre ikoga, pre
i Crkve, zavirio u wene najdubqe jame i rane. Jo{ su,
u tim bezdankama, i moje misli i ose}awa i prikaze i
strahovi iz onih dana kada sam „skupqao” bol i jauk za
„No$” i dve „Molitve”.
A kada, opet u nedoba, napisah i objavih tu sagu o
mr$wi i ludilu, preda mnom je zatvorila vrata Her-

– 164 –
cegovina. Proglasili su me „ludakom”, „_ovjekom no-
$a”, i „razbija_em bratstva i jedinstva”, qudi _ije
sam mrtve prvi izvadio iz jama, iz zaborava. Kri{om
sam, no}u, dolazio u zavi_aj, da obi|em roditeqe. Je-
dini kom{ija koji se, tih dana, usudio da ustane u od-
branu mog romana bio je Zaim >imi}, a jedini koji se
rukovao i poqubio, javno, sa mnom zvao se Azim Ka$i-
ni}. Gutao sam muku i strahom pravdao Hercegovce.
Strahom sam ih pravdao i u leto 1990. godine kada su
odbili, da kao predsednik SPO, govorim u Bile}i i
Trebiwu i kad su mi poru_ili: „Ne dolazi, ne zava-
|aj nas sa bra}om Muslimanima!” Ti „umereni” i „ra-
zumni” osnovali su SDS.
Onda su, jedne ve_eri, ti isti, „razumni” i „umere-
ni” Srbi, odlu_ili da zavire u jame, zakora_e u crk-
ve i crkvi{ta. Tada sam se upla{io. Ne zbog toga {to
na svetkovine kraj jama (oni su to pretvorili u svet-
kovine, u va{are) nisu pozivali mene i {to su poru-
_ivali i tada da nipo{to ne do|em, ve} zbog toga {to
sam znao ko su i kud }e ih, tako naglo posrbqewe i ta-
ko naglo osokoqewe, wihova pamet da odvede. Nije u tom
„preobra$aju” bilo ni_eg spontanog i sazrelog. Jedno-
stavno, stizale su, ozgo, i komande o nacionalnom inte-
resu i sva propratna uputstva i oru$je. O Svetom Sa-
vi su, najgrlatije, zagangali oni koji o wemu ni{ta ni-
su znali i u odbranu ugro$enog pravoslavqa digli se
duhovno nepripremqeni qudi koji nisu umeli _esti-
to ni da se prekrste i od kojih ve}ina nikada nije do-
takla Jevan|eqe.
Tako se, jedino tako, i moglo desiti sve ono {to se
desilo i sve ovo {to se jo{ de{ava. <ampawac se, _u-
jem, to_io i pevalo se i kolalo do zore, kad su musli-
mani proterani iz Trebiwa i kad su lagumirane ta-
mo{we xamije. Ne verujem da to odobravate i da tu na-
{u bruku iko sme zaklawati ni borbom za dr$avu ni
osvetom za 1941. ni odbranom pravoslavqa. Mi to, ni-
kada, od kad postojimo, nismo _inili.
Kako da navratim u Gacko, kad ne znam gde su mi kom-
{ije. Ne prihvatam da su raseqeni i da to tako treba.
Sa wima je raseqeno i moje detiwstvo, moji {kolski

– 165 –
dani, moja prva kafenisawa kod Naze, toliki dragi do-
ga|aji i uspomene. Razumem bol koji je \uru, mog Ga_a-
nina, naterao da, pro{log leta, digne ruku na sebe. We-
mu su na Bo$i}, ujutru 1942. u selu Pridvorici, a Ju-
govi}i u mom romanu „No$”, muslimanske usta{e po-
klale celu familiju. On, me|utim, nije mogao da pri-
hvati pro{logodi{wu odmazdu nad nevinim, i nije,
kao hri{}anin, odobrio da _inimo zlo koje su wemu,
koje su nama drugi _inili. Obesio se. Na bezverni _in
odlu_io se u ime obraza svoje ku}e i vere. Je li on
gre{nik ili pravednik? Ili je to oboje. Stari hoxa
Fazlagi}, a Sikter Efendija u romanu „No$”, pqu-
nuo je 1941. gata_ke usta{e i dreknuo: „Sikter, fukaro,
samo preko mene mo$ete na moje kom{ije i bra}u Srbe!”
Sli_no se, pola veka kasnije, poneo i Miodrag Kova_e-
vi}, odbiv{i da osveti dedu tako {to }e da ubije ubi-
cinog unuka. Ima jo{ dosta ovakvih primera, naro_i-
to u Bile}i i Trebiwu. ^ast Hercegovine spa{avali
su ti odva$ni qudi koji su se suprostavili pameti _o-
pora i koji su branili drugoga od sebe. Kod onih dru-
gih ne $elim da idem. To su oni isti koji su me pro-
gawali zbog „No$a”. Onda sam bio „velikosrbin”, sada
sam „izdajnik”, a oni su stalno „patriote”.
Gospodine Jefti}u,
Voleo bih, zbog Vas, da onakvo Va{e pismo nije upu-
}eno meni. Trebalo je da ga napi{ete poodavno i po{a-
qete na neke druge adrese: Karaxi}u, Mladi}u, <e-
{equ, Vu_urevi}u... Wih Vi podu_ite politici koja
}e biti „istinski patriotska i hri{}anski _ove_na”.
Wima, a ne meni, dr$ite lekcije o „lakejskom a tobo$
dostojanstvenom stavu”. Wima bi trebalo da pi{ete
{ta je „istinska humanost, slobodarski i pravoqubi-
vi duh Hristovog Pravoslavqa”.
Oni su, a ne ja, tvorci i glavari zemqe „lipsandri-
je”. Ho}u da verujem da se sa wima ne sla$ete u sve-
mu, iako to niste javno pokazali.
U Va{em pismu govorite o la$noj dilemi Srba: Mi-
lo{evi} ili Dra{kovi}. Zna_i li to da je, po Vama,
prava dilema: Karaxi} ili <e{eq? Koga Vi uop{te
podr$avate? Ti qudi su, a ne ja, vodili i vode politi-

– 166 –
ku koja }e Srbiju svesti na granice beogradskog pa{a-
luka.
Ka$ete da nisam izvukao „nikakvu pouku iz fija-
ska sa Milo{evi}evim Pani}em”. Opet Vas ne razumem.
Najlak{e bi bilo meni i ostalima iz opozicije da se
povu_emo, ali ko je onda dobitnik?
Va{e pismo je koncentrat svih dosada{wih optu$-
bi i smicalica protiv mene od strane re$imske pro-
pagande. Jedino Vam je promaklo da ka$ete da sam agent
CIA i da imam vilu na $enevskom jezeru.
Tu_e me dr$ava, televizija, policija... Mo$ete i
Vi. Navikao sam. Izdr$a}u.

– 167 –
 DEPOS – DRUGI PUT

(Glavni odbor SPO, 30. oktobar 1993.)

Danas treba da odlu_imo samo o jednome: izbori DA

ili NE.
Dozvolite mi nekoliko uvodnih napomena.
Na Svetog Nikolu ove godine, Srbija }e, za posled-
we tri godine i raznim povodima, glasati deveti put.
<to na referendumima, {to na svakojakim cirkusima
narodnog raspolo$ewa, i to samo zbog toga {to jo{ ni-
kad nismo imali jedne i jedine demokratske i po{te-
ne izbore. Jo{ }e gra|ani Srbije biti terorisani raz-
nim vanrednim izborima, sve dotle dok se ne dese ti je-
dni i jedini, demokratski i po{teni izbori.
Glasawe zakazano za 19. decembar ove godine, deveta
je po redu prevara, kako izgleda po sada{wim izbor-
nim uslovima.
Zbog toga bi jedinstven nastup demokratske opozi-
cije sigurno urodio plodom i, ma koliko izgledalo ap-
surdno, u rukama demokratske opozicije je ovog puta i
poga_a i no$. Mi mo$emo da diktiramo izborne uslo-
ve, pod uslovom da budemo jedinstveni. Te{ko da ste to
mogli primetiti u dana{woj {tampi i, sa izuzetkom
„Studija B”, ni _uti na televiziji: ju_e smo predsed-
nik Nove demokratije, Liberalne stranke, Gra|anskog
saveza i ja uputili pismo predsednicima Demokratske
stranke Srbije, Demokratske stranke, Srpske seqa_ke
stranke i Demokratske reformske stranke Vojvodine,
mole}i ih da se na|emo 3. novembra u Skup{tini op{-
tine Stari grad i potpi{emo na{e zajedni_ke uslove
bez kojih ne}emo na izbore i da, nakon {to nam vlasti
iza|u u susret, jer }e morati, formiramo jedinstvenu
izbornu listu celokupne opozicije! U tom slu_aju, po-

– 168 –
beda bi bila sigurno na{a i ostvarili bismo je prili-
_no lako. To smo ju_e predlo$ili. Jedinstvenu izbor-
nu listu cele demokratske opozicije. Spremni smo, _ak,
i na to da svi, privremeno, dok ne pobedimo Socijali-
sti_ku partiju Srbije, na odre|eni na_in umrtvimo
aktivnost na{ih stranaka ili da strana_ku posebnost
stavimo u drugi plan, i da svi postanemo jedna stran-
ka, jedan blok, jedan jedinstveni pokret demokratske
Srbije.
Ja to, kao {to znate, nudim ve} dve godine, ali svi
ti predlozi od nekih stranka bivaju do_ekivani na no$
i sa u$asavawem. Pla{e se neki jedinstva i be$e od
wega. Nije nimalo slu_ajno da televizija i radio, kao
i gotovo svi mediji, naro_ito favorizuju i hvale up-
ravo te stranke koje ne}e jedinstvo i koje kleve}u Srp-
ski pokret obnove i DEPOS, koji ho}e jedinstvo. Mogao
bih da ka$em, svaka _ast Socijalisti_koj partiji Sr-
bije, ima svuda gde treba svoje qude i oni obavqaju sjaj-
no svoj posao.
Otkud taj u$asan strah od jedinstva u redovima srp-
ske demokratske opozicije?
Odgovor je, _ini mi se, i jasan a i bolan: na politi_-
koj pozornici Srbije imamo danas, prakti_no, onoliko
stranaka koliko i lidera koji ne}e kompromis, koji ho-
}e samo sebe i koji osnivaju novu stranku _im do|e do
sukoba u mi{qewu. Kako }e ti qudi sutra, ako do|u na
vlast, garantovati Srbiji sporazumevawa, parlamen-
tarnu harmoniju raznih stranaka u vi{estrana_kom
parlamentu i efiksanu vi{estrana_ku vladu, kad ne
mogu da o_uvaju jedinstvo ni u svojim strankama i ka-
da, _im se spore_kaju oko ne_ega, osnuju nove stranke, a
sa svojim doju_era{wim partijskim kolegama prestanu
i da govore?!
No, mi to jedinstvo opozicije i daqe $elimo i nu-
dimo.
Mi $elimo da spasemo Srbiju, da na{u i dr$avnu
i nacionalnu dana{wu sudbinu preokrenemo naboqe.
Ako se ujedinimo, sumwe nikakve nema, pobedi}emo!

– 169 –
 POBEDA, UPRKOS
KRA\I I NEJEDINSTVU

(Javna _estitka bira_ima, 21. decembra 1993.)

^estitam vam, u ime demokratske opozicije DEPOS,

izbornu pobedu nad Socijalisti_kom partijom Srbije.
U sedam izbornih jedinica, u kojima je glasalo 88
odsto od ukupnog broja gra|ana Srbije iza{lih na iz-
bore od 19. decembra, opozicija je osvojila 120 posla-
ni_kih mesta a Socijalisti_ka partija Srbije samo 81
poslani_ko mesto.
Opozicija je u beogradskoj izbornoj jedinici osvo-
jila 30, a SPS 16 mandata. U novosadskoj izbornoj jedi-
nici, opozicija je osvojila 17, a SPS 11 poslani_kih
mesta. U zrewaninskoj izbornoj jedinici rezultat je
18:10 za opoziciju, u kragujeva_koj 17:12, u smederev-
skoj je rezultat nere{en 11:11, u ni{koj izbornoj jedi-
nici opozicija je osvojila 14 a SPS 10 mesta u parla-
mentu, dok je u izbornoj jedinici U$ice opozicija os-
vojila 13 a SPS 11 poslani_kih mandata.
Prema kopijama zapisnika sa svih bira_kih mesta u
ovih sedam izbornih jedinica, raspored osvojenih po-
slani_kih mandata po strankama je slede}i: SPS – 81,
DEPOS – 43, SRS- 34, DS – 28, DSS – 8, Zajednica voj-
vo|anskih Ma|ara – 5 i koalicija za Vojvodinu – 2.
U preostale dve izborne jedinice, kosovskoj i lesko-
va_koj, nisu odr$ani nikakvi vi{estrana_ki izbori
ve} jednostrana_ki kriminal za koji }e morati i kri-
vi_no da se odgovara.
Ilegalni bira_ki spiskovi uve}ani su za oko 150 hi-
qada gra|ana, dok su iz bira_kih spiskova izbrisane
_itave generacije omladine, jer su SPS stratezi iz-
borne kra|e zakqu_ili da su omladina i budu}nost
protiv wih. U Prizrenu je, tako, zabraweno glasawe i

– 170 –
vladiki ra{ko-prizrenskom i sve{tenstvu Srpske pra-
voslavne crkve. Na izbornim mestima je odlegala i puc-
wava, a bilo je i te{ko rawenih.
Va{e kao suza _iste glasove date za promenu, za no-
vu demokratsku i sna$nu Srbiju, ne mo$e i ne sme po-
ni{titi kra|a u dve izborne jedinice, pri{tinskoj i
leskova_koj. U te dve izborne jedinice bilo je samo 12
odsto glasa_a, i tih 12 odsto glasa_a, od kojih su mnogi
i nepostoje}i, ne mogu obezvrediti glasove 88 odsto bi-
ra_kog tela Srbije.
DEPOS ne priznaje izborni rezultat u pri{tin-
skoj i leskova_koj izbornoj jedinici i zatra$io je –
poni{tavawe glasawa u tim izbornim jedinicama.
Ne mogu izborni falsifikatori iz Pri{tine i Le-
skovca nametati voqu celoj Srbiji i zavoditi prinu-
dnu upravu nad wom.
Pobeda opozicije ubedqiva je i neoboriva.
Proslavimo je u na{im srcima i ne dozvolimo ne-
sre}i i pro{losti, kojima je ime SPS, da poni{te na-
rodnu voqu i oduzmu nam pravo na sre}u i budu}nost.
Pora$eni su. Pobedili smo.
Pobeda bi bila potpuna, jer ne bi bilo rasipawa
glasova, da su DS i DSS prihvatile jedinstvenu listu
DEPOS-a.

– 171 –
 1994.
Koaliciona vlada SPS-ND-DS
❖ Obra}awe „Kongresu srpskih
❖

intelektualaca”
❖ Sankcije Vlade Srbije protiv

Republike Srbije
 JEFTINA PRODAJA

(Govor u Skup{tini Srbije, 19. mart 1994.)

Zbog gra|ana Srbije, koji nas slu{aju i gledaju, $e-

lim da ponovim da dve tre}ine bira_a na pro{lode-
cembarskim izborima nisu glasali za SPS. Po|emo li,
me|utim, od uverqive pretpostavke da za SPS ne bi
glasali i svi oni koje je politi_ka policija izbacila
iz bira_kih spiskova, svi oni koji su bojkotovali gla-
sawe, kao ni svi oni koji su od ove vlasti pobegli u ino-
stranstvo, mi }emo se suo_iti sa _iwenicom da samo 20
odsto, samo jedna petina gra|ana Srbije, podr$ava So-
cijalisti_ku partiju Srbije.
Da se bar malo po{tovala ova ra_unica, da se bar ma-
lo vere poklonilo ovim _iwenicama i da je predsednik
Republike zaista $eleo Vladu narodnog jedinstva, da-
nas bismo ovde _uli da najmawe 16 ili 17, od 30 minis-
tara i ministarskih resora u Vladi, nisu iz Socijali-
sti_ke partije, a mandatar bi, u najmawu ruku, morao
biti jedna nestrana_ka, stru_na, ugledna, tolerantna
li_nost, prihvatqiva za sve.
A {ta se nama ovde danas predla$e pod firmom Vla-
de narodnog jedinstva?
Predla$e se jedna monolitna Vlada Socijalisti_-
ke partije, Demokratske stranke i Nove demokratije,
koji su tu da odglume narodno jedinstvo i prevare do-
ma}u i me|unarodnu javnost da je napokon, eto, do{lo
do demokratske deobe vlasti u Srbiji izme|u Socija-
listi_ke partije i opozicije.
Gospodo iz Nove demokratije i Demokratske stran-
ke, mnogo ste se jeftino prodali.
Gospodin mandatar Marjanovi} ka$e da je ovo Vla-
da kontinuiteta i, pri tome, naro_ito nagla{ava da je

– 173 –
ona Vlada kontinuiteta zbog toga {to je zadr$ao u woj
dosada{weg ministra policije. Time je mandatar re-
kao da igra otvorenim kartama i da samo slepci sutra
mogu da optu$e _oveka da vara.
U policijskim dr$avama, kao {to znate, ministar
policije je gotovo cela vlada. Simpati_an je profesor
Avramovi}, sa_inio je i dosta interesantan ekonom-
sko-monetarni program, ali kontinuitet i sto$er u
zemqi Srbiji je ministar policije. To nam je rekao go-
spodin mandatar. I on nam je time kazao da samo gluvi
ne razumeju da }e taj ministar policije i daqe da hap-
si, ubija i premla}uje srpsku opoziciju, ve$e i tu_e
$ene, da }e wegova policija upadati no}u u prostori-
je demokratskih stranaka i lisi_iti wihove prvake,
da }e {aketati i pendre_iti gladne u redovima za
hleb, da cini_no ne}e i daqe ni{ta preduzimati da se
otkriju oni koji kidnapuju srpske gra|ane na ulici,
po autobusima i vozovima, i da se otkriju otmi_ari i
toliki razbojnici i ubice, koji vr{qaju ovom dr$a-
vom.
Stari ministar policije je kontinuitet u jo{ jed-
nom smislu. To je garancija i priznawe i obe}awe da
}e, i daqe, biti unajmqivani policajci – batina{i iz
Knina i Bosne, da zavode red i mir po sve pustijim i
sve gladnijim gradovima ove na{e Srbije.
Mandatar nam je, zapravo, rekao: Ja jesam, mi jesmo
za Vladu narodnoga jedinstva, ali }emo, Boga mi, hap-
siti i tu}i onaj deo naroda, a to je ve}i deo naroda, ko-
ji nije za takvu vladu i za takvo narodno jedinstvo.
Kako su mogli, pitam prvake Nove demokratije i De-
mokratske stranke, da u|u u Vladu u kojoj batinu dr$i
isti _ovek koji je premla}ivao wihove koalicione
partnere, kolege iz opozicije i wihove _lanove i pri-
stalice?
Kako li }e, pitam, i ba{ $elim da vidim, i zato }u
insistirati da glasawe bude javno, poslanici tih stra-
naka danas di}i ruku za tog i takvog minstra policije?
Ima li, pitam, neke moralne granice ispod koje se ne
mo$e i ne sme i}i ni po koju cenu? To gospoda iz Nove

– 174 –
demokratije i Demokratske stranke duguju da ka$u svo-
jim bira_ima.
Ne vidim ovde {efa Demokratske stranke, ali mis-
lim da je wegova obaveza da odgovori na ova pitawa,
umesto {to poku{ava da protura ne{to {to blage ve-
ze sa istinom nema – kako je DEPOS u{ao u koaliciju
sa SPS, misle}i pri tom da nanese i udari neku mo-
ralnu {amar_inu Srpskom pokretu obnove, a dobro zna
da je DEPOS samo ime zajedni_koj izbornoj listi, i da
su stranke u DEPOS-u potpuno suverene. Upravo ovde,
u ovoj Skup{tini, glasovima Demokratske stranke, na
predlog socijalista, izglasano je da se Nova demokra-
tija odvoji od DEPOS-a i formira svoj nezavisni po-
slani_ki klub. Gospodin \in|i} je, upravo ju_e, rekao:
„Gospodin Radulovi} je simbol Demokratske stranke”.
Ta_no. Demokratska stranka je svog simbola dala u so-
cijalisti_ku vladu, a Nova demokratija, gospodo, ni-
kada nije bila simbol Srpskog pokreta obnove, niti je
iko iz Nove demokratije jednog minuta bio u _lanstvu
Srpskog pokreta obnove.
Veoma mi je drago {to mi dobacujete i {to pa$qi-
vo slu{ate.
Ne zaboravite da nas pa$qivo gledaju i slu{aju i
gra|ani. I sigurno su i razo_arani i {okirani ovim
{to se doga|a, da se pobeda opozicije, zbog profiter-
stva „demokrata” i „novodemokrata”, preobr}e u pobe-
du SPS i sramotnu vladu koja sebe zove Vladom narod-
nog jedinstva.

– 175 –
 NA IZVOR, PO VODU

(Govor na Drugom kongresu srpskih intelektualaca,

„Sava centar”, 22. april 1994.)

Kada ne bih znao da neki od vas, koji sebe nazivaju

srpskim intelektualcima, ho}e da i daqe u krvavu
stvarnost preta_u svoje bolesne re_i i snove, ne bih da-
nas ni bio ovde. Do{ao sam da ka$em: takvi moraju bi-
ti zaustavqeni!
Ovaj skup organizovali su i prozvali Drugim kong-
resom srpskih intelektualaca isti qudi koji, dve go-
dine unazad, u Sarajevu odr$a{e Prvi kongres srp-
skih intelektualaca.
Ne be{e to, me|utim, nikakav kongres, nikakav skup
pred ovim vremenom i pred srpskom istorijom, kultu-
rom i verom odgovornih i mudrih qudi, nego va{ari-
{te najneodgovornijih re_i i najni$ih strasti. Be-
{e to, zapravo, prqavi duhovni podrum inteligencije
kao temeq za prqavi rat koji je ubrzo po_eo.
Te sarajevske „kongresmene” rata, ne}u podse}ati na
wihove onda{we „besede”, ali ho}u podsetiti na re-
zultate takvog „srpstva” i „srbovawa”.
Znam ja da wih ne zanima op{ta apokalipsa svih u
BiH. Oni vode „brigu” samo o na{oj, o „srpskoj stvari”.
<to bi wih bolela du{a i savest za nesrpskim $rtva-
ma, izbeglicama, ru{evinama?
U redu, gospodo. Neka vam bude. U_inak va{eg rata i
va{e „odbrane srpskog nacionalnog interesa” upravo
je najfatalniji po Srbe, i levo i desno od Drine, i {i-
rom sveta.
Pre va{eg sarajevskog „kongresa”, Sarajevo je bilo
drugi po veli_ini srpski grad u svetu, odmah iza Beo-
grada. U Herceg-Bosni $ivelo je vi{e od 1,5 milion
pravoslavnih Srba, a SDS i SPO, na osnovu izbornih

– 176 –
rezultata iz novembra 1990, imali lokalnu vlast na
blizu 65 odsto teritorije te tada jo{ jugoslovenske re-
publike, _ija etni_ka mapa podse}a na ko$u leoparda.
Onda nastupiste vi, kao „spasioci”. Ali ne}u da vam
laskam i da podi$em cenu va{em samoqubqu. Vi niste
odlu_ivali o bilo _emu, niti odlu_ujete danas. Vas je
maskirani srbo-boq{evizam upregnuo u wegov plug,
podmitio vas i raspametio, dao vam zna_aj koji nemate,
naduvao va{e ta{tine i raspalio mesijanske strasti u
va{oj uobra$enosti. Pohlepni za li_nim ordewem „na-
cionalnih starateqa”, ceo narod srpski prihvatili
ste kao stado kojemu ho}ete da budete „duhovni pred-
vodnici”, a zapravo ste, i onda i danas, samo bili u naj-
mu jedne, u svakom pogledu, antisrpske ideje i strate-
gije.
No, da se vratim u_inku rata u BiH, koji je vo|en
zna se odakle i _iji ste vi, sarajevski „kongresmeni”,
bili samo dobo{ari.
Srba je danas na prostorima Herceg-Bosne mawe za
40 odsto nego pre rata. Neki izbegli u Srbiju i Crnu
Goru, neki u beli svet, ali ve}ina se odselila na put
bez povratka. A mrtvih koliko je? Podaci su „ratna
tajna”. Kako „tajna” izgleda, nave{}u na primeru Ne-
vesiwa. U toj maloj op{tini poginulo je vi{e od 400
Srba, a svaki _etvrti bio je jedinac. Kad pogine voj-
nik, na ku}u se isti_e crni barjak. Kad pogine jedinac,
u Hercegovini se dovla_i trn na ku}ni prag. Kao znak
da je ta ku}a, za sva vremena, rasku}ena. Koliko je Ne-
vesiwa, Bratunaca, Vukovskih, Qubiwa...? I za{to,
zbog _ega? Zar zbog toga da bi Srbi imali vlast na oko
51 odsto razru{ene BiH (a taj procenat je prihva}en
u @enevi), da bi obale svih va$nijih reka, osim Dri-
ne, morali da napuste, da izgube sve ve}e gradove, osim
Bawaluke, da ostanu bez najva$nijih puteva, fabrika
i rudnika?! Da izgube sve najboqe {to su imali pre
rata i da kamewarima i planinama Republike Srpske
jedno selo bude prestonica!
Da li su bosansko-hercegova_ki Srbi izginuli i za
ideal da se wihove mati_ne dr$ave, Srbija i Crna Go-

– 177 –
ra, na|u u svetskom zatvoru i bedi, bez ijednog savez-
nika na celoj planeti?
I ko }e i od _ega da $ivi u Republici Srpskoj? Sa-
mo za o_uvawe wenih, nekoliko hiqada kilometara du-
ga_kih, granica potrebno }e biti pola miliona vojni-
ka. A Srba u celoj toj dr$avi jedva da ima ne{to vi{e.
Znam, _ujem ve}: Republika Srpska ujedini}e se sa
Srbijom. Mo$da, ali ne sa Srbijom nego sa onim {to bu-
de ostalo od Srbije i u Srbiji. Zbog rata i sankcija,
zbog bezna|a i nepristajawa na bedu i smrt kao wihov
„nacionalni interes”, ve} je oko 400.000 qudi, uglav-
nom mla|ih i obrazovanih, pobeglo iz „nacionalne
tvr|ave” va{eg vrhovnog komandanta. Potraju li sank-
cije i ovaj poredak, oti}i }e iz Srbije svako ko bude
mogao. Kad se to desi, vi{e to ne}e biti Srbija, nego od
we razvalina, i primamqiv plen i poligon za rat i
komadawe.
Da li ste, gospodo, na onom „ kongresu”, u Sarajevu,
znali {ta orete i koliko }e da nas ko{ta i dokle da
dovede to va{e „patrioqubqe”? Ako niste znali, onda
ne nazivajte sebe srpskim intelektualcima. Ako jeste
znali, onda ste _udovi{ta koja su, za bednu platu i
krvavu li_nu slavu, narod na{ gurnuli u najve}u ne-
sre}u u wegovoj istoriji. Ako, pak, tek sada saznajete,
iza|ite iz te brazde i pomozite... Najvi{e biste po-
mogli da za}utite. Da se kroz va{e pameti i usta ne
cede ni Jasenovac, ni Sveti Sava, ni Jadovno, ni Nema-
wi}i, ni Wego{, ni Obili}.
Znaju Srbi, i bez vas, {ta su i ko su bili Srbi pre
vas. I gde su klani i ko ih je klao.
U celoj Herceg-Bosni i Hrvatskoj, pre ovoga rata,
gotovo da ne be{e srpske ku}e iz koje neko nije zver-
ski okon_ao u Jasenovcu, Jadovnom, u jamama, kre_ana-
ma, rekama, crkvama.... Vi{e od milion nevino, zbog zlo-
_ina ro|ewa, pobijenih. Svaka porodica i svako prezi-
me na{e nosili su Golgotu u sebi. Surova i nequdska
naredba komunista da Srbi moraju da zaborave nije mo-
gla biti izvr{ena, jer se ono {to je i u snu zadavalo
bol nikako nije dalo ukloniti iz pam}ewa.

– 178 –
 Ne be{e zaborava velikog zlo_ina po_iwenog nad
Srbima, ali ne be{e, ni trunke, kolektivne pomame i
$eqe za osvetom. Svaki seqak na Kozari znao je da je on
pobednik, kao i Onaj nevino razapeti na brdu iznad
Jerusalima. Svaki |ak u Hercegovini znao je da se us-
ta{ki zlo_in i zlo_inci, da se svi sli_ni zlo_ini i
zlo_inci, upisuju u Kwigu srama i poraza, koja je ve_-
na, neprolazna.
U toj Kwizi, sve do ovog prokletog rata, ne be{e srp-
skog imena. Na{e narodno ime upisivano je u jednu dru-
gu Kwigu, onu koju vodi Jagwe, i koja ima sedam Bo$i-
jih pe_ata, po Otkrovewu Jovanovom.
Sada je, na $alost, i srpsko ime upisano u Kwigu
srama.
Duhovno odro|eni i odnaro|eni korov na{ obreo se
na _elu kolone. Isti oni koji su zabrawivali pam}e-
we Kori}ke jame i jasenova_kog no$a, koji do tada ne
u|o{e u crkvu i koji zapaweno govarahu da oni nisu
Srbi nego komunisti, povedo{e Srbe u borbu za „srp-
ske nacionalne interese”. Osveta im postade bojni pok-
li_, a o_uvawe vlasti ili sticawe weno ili pqa_ka
ili krvava li_na slava i promocija, jedini interes.
Uz pomo} televizije, pre svega televizije, krenu{e
u ofanzivu da, pod barjacima wihovog „srpstva”, u Sr-
bima satru istorijsko, kulturno i versko se}awe. U ime
nacije, potekla je bujica re_i koje srpska nacija ni-
kad nije izgovarala i koje nikad nisu bile wene. I, na-
ravno, za nesrpskim pokli_ima usledila su i nesrpska
dela.
Sve recite, ali jedno ne recite, molim vas. Kako su
morali i Srbi da uzvrate na isti na_in, jer su usta{-
ke ruke, ponovo, posegle za usta{kim no$em i maqem.
Za usta{kom jamom, logorom, masakrom neja_i i zarob-
qenih.
Ta_no je da su usta{e 1991. krenule wihovom stazom
iz 1941. godine. Ali ta_no je i da su 1991. u Hrvatskoj,
i 1992. u Herceg-Bosni, i srpske ruke zgrabile ista
oru$ja, ne retko i pre usta{a, da su i Srbi krenuli
u etni_ka _i{}ewa, da su i srpskim rukama dizane u

– 179 –
vazduh xamije i crkve, ispaqivane stotine hiqada
granata na gradove. Dobili smo, i mi, na{e Artukovi-
}e i na{e Budake.
Do besvesti se ponavqa opravdawe: oni su krivi za
rat, ubili nam svata na Ba{_ar{iji! Da li je to raz-
log ili bedni izgovor? Ako je ovo prvo, onda prihvata-
mo i usta{ku la$ da smo mi skrivili Jasenovac i Ja-
dovno, jer smo im ubili Radi}a u Skup{tini!
Tako je u ovom nesre}nom ratu koji jo{ traje i te{-
ko mu se kraj nazire, svuda i u sva_emu pre|ena i za-
trpana ona velika, ona divna i spasonosna me|a izme-
|u na{ih xelata i nas, izme|u Kwige Srama i Kwige
Jagweta. To je najve}i srpski poraz i jedini na{ na-
rodni pad otkad postojimo.
Samo prividno i samo u glavama obesrbqenih Srba,
vodili smo rat protiv srpskih neprijateqa. Vodili
smo, me|utim, $alosni rat protiv sebe, protiv sr$i
na{eg vekovnog postojawa.
To nekima od vas jo{ nije jasno, gospodo. Pa se ovih
dana, posle svega, {epurite po studijima proklete TV-
-Bastiqe i tra$ite rat protiv celog sveta. Sva pla-
neta je od Zla i zavidi vama, mrzi vas i va{e pesmice
koje deklamujete u „slobodnom srpskom Trebiwu”. A od
koga ste to oslobodili Trebiwe? Od Trebiwaca. Kao i
Sarajevo od Sarajlija i Zvornik od Zvorni_ana. A {to,
sokolovi srpski, ne skoknete i na neko pesni_ko i na
guslarsko ve_e do Mostara na{eg, da obi|ete Aleksu i
Svetozara? Do Tuzle, da popijete barem kafu u ku}i
Me{inoj, ne smem se usuditi da ka$em – ku}i Mehme-
dovoj? Za{to ne svratite i u Sarajevo? Zbog _ega sa-
rajevske Srbe, kojih jo{ kraj Miqacke ima vi{e nego
{to ima Srba u celoj Isto_noj Hercegovini i na _ije
ste glave nahu{kavali granate sa okolnih brda, nazi-
vate „Alijinim Srbima”? ^iji ste vi Srbi? Srpski
Srbi niste sigurno, jer se pre vas takvi nisu ra|ali
u na{em narodu.
Kad smo se na Kumanovu razdu$ili sa Turcima za
Kosovo, a na Jedrenu za Smederevo, nismo hteli da se
razdu$imo i za >ele-kulu.

– 180 –
 Posle svih muka i Golgote, pro|e Srpska vojska od
Soluna pa do Alpa. Na tom putu, kr{e}i dve carevine,
ne ubi nijednog zarobqenika, ne sru{i nikome bogomo-
qu, ne ispali granatu na civilno nasiqe, ne otera ni-
kog iz ku}e, ne pogazi nikome ni veru ni _ast.
To su Srbi, gospodo!
Pa ni u Drugom ratu, kad Sava nosa{e na{e pokla-
ne, niko u Srbiji celoj ne nasrnu na suseda Hrvata, a
general Mihailovi} pokrenu i list za muslimane u
slobodnim srpskim planinama. Na razboji{tu samom,
u dr$avi usta{koj, ne uzvratismo na usta{ki na_in.
To su Srbi, gospodo!
Zbog takvih Srba, Hrvat i katolik Viktor Novak po-
sta}e Srbin i primiti pravoslavqe. Zbog takvih Srba,
na{e narodno ime i kulturu prigrli}e i {jor Ivo,
onaj nobelovac, i Me{a, i Skender...
Jedino za primitivca istorija po_iwe sa wim i od
wega.
Razuman i odgovoran _ovek zna ko je, _iji je i {ta,
zbog toga, uvek mora da po{tuje. On sebe do$ivqava kao
prolaznost, a jezik kojim govori kao neprolaznost na-
roda kome pripada i obavezu da tradiciju i _ast svog
roda, svoje narodne ku}e, nikad i ni_im ne oskrnavi.
Dok smo bili to {to smo, nikad nismo bili ovo {to
nismo i danas gde smo. Vazda su Srbi imali saveznike
i vazda onu boqu i napredniju stranu u svim balkan-
skim, evropskim i svetskim olujama. Sad smo sami, da
samqi biti ne mo$emo, kao da smo gubavi. Sad smo ono
{to nismo i mnogo }e trebati i muke i mudrosti i vre-
mena da opet budemo ono {to jesmo. Sa nekima od vas da-
nas ovde prisutnih, ne}emo to uspeti nikada. Bez vas,
ne brzo i ne lako, ali svanulo bi sigurno.
Na{a budu}nost je u srpskoj pro{losti. Tamo su i
nauci i putokazi.
Pro|imo <umadijom i svaki seqak }e znati {ta
moramo. On ima iskustvo, on pamti kako se i stvarala
i obnavqala i {irila srpska dr$ava. On je tu dr$a-
vu i stvarao i obnavqao i {irio. Srbo-komunisti i
wihovi duhovni ro|aci, kojih ima dosta i u ovoj sali,

– 181 –
sru{ili su tom opanku i {ajka_i dr$avu, _ast, ugled,
saveznike, sve.
Kakav Memorandum broj dva Akademije i kakav Dru-
gi kongres intelektualaca?! U <umadiju, u Pomorav-
qe, gospodo.
Po savet. Na izvor, po vodu.

– 182 –
BOLEST ZVANA – LE<INARSTVO

(„Borba”, 1. juni 1994.)

O _emu razmi{qam, se}aju}i se 1. juna pro{le go-

dine?
Pitam se: {ta bi se desilo da se 1. juni nije dogodio
1993, nego da se dogodi 1994? Sve bi bilo kao {to je bi-
lo. Opet bih se, iz zatvora, borio ne samo protiv Milo-
{evi}a nego i profiterstva jednog dela opozicije ko-
ji bi, u postradawu Srpskog pkreta obnove i mene, tra-
$io neku kosku i }ar za sebe.
Ve} 3. juna pro{le godine, Miteran i Micotakis
zahtevaju da Danica i ja budemo pu{teni na slobodu.
Istovremeno, od _elnika demokratske opozicije u Sr-
biji nazvan sam „ludakom” koji je „naneo neprocewivu
{tetu demokratskoj opoziciji”. Ne}u da spomiwem ime-
na, jer je zapisano {ta je ko rekao i kako se dr$ao. Re-
}i }u samo to da su lani _ast Srbije koja ne pristaje na
pendrek, kundak i _izmu branili qudi velikog srca
iz takozvanih malih stranaka i novinari NTV „Stu-
dio B”, „Borbe”, Radija „B-92”, „Vremena”, „Srpske re-
_i”, povremeno NIN-a, i jo{ nekih glasila. Treba pod-
setiti i na glasove odva$nih, kao {to su Mi}a Popo-
vi}, Mihiz, i takvi, kojih nema mnogo, na $alost.
Sve bi se, i danas, ponovilo. Svak bi odigrao svoju
ulogu u drami od pro{le godine. Mo$da bi se, stica-
jem okolnosti, jedino <e{eq sada postavio druk_ije.
Bolest zvana le{inarstvo sahranila je sve na{e ve-
like pobune, od 9. marta 1991. do 1. juna 1993. godine.
Milo{evi} je nekoliko puta saterivan uza zid i
svaki put ruku spasa pru$ao mu je neko iz opozicije.
Zapravo, isti qudi iz opozicije. Oni su u pogromu re-
$ima nad Srpskim pokretom obnove, koji je organizo-

– 183 –
vao i nosio sve protestne mitinge, demonstracije i sa-
bore, uvek pronalazili {ansu da se dodvore i re$imu
i bira_ima. Distancirawem i od SPO i hitrim osuda-
ma na{eg „nasilni_kog” i „nedemokratskog” pona{awa,
ti opozicioni prvaci su dobijali „kredit” od Milo-
{evi}a i na TV – Bastiqi reklamirani kao „razumni
i odgovorni”. Ta priznawa su im slu$ila kao odsko_-
na daska za umiqavawe bira_ima. Zaboravqali su, me-
|utim, da Milo{evi} laska i mazi niz dlaku samo dok
si mu potreban, a _im mine opasnost on po ruci koja mu
je pomagala udara {ibom.
„Mi nismo za metode juri{a, mi smo za demokratski
dijalog!” Marta 91. u zatvoru sam doznao za tu krila-
ticu kolega iz opozicije. Nisu mogli da izdr$e ni tri
dana.
„Mi nismo za uli_nu demokratiju, nego za demokra-
tiju kroz institucije vlasti!” Be{e to {amar Vidov-
danskom saboru.
„Mi nismo za vra}awe u pro{lost, mi smo za budu}-
nost!” Opet kamen na Srpski pokret obnove, zbog dola-
ska prestolonaslednika u Srbiju.
„Mi ne gledamo prema Ravnoj Gori, ve} prema Evro-
pi!” Opoziciona rekontra podizawu spomenika gene-
ralu Mihailovi}u.
„Mi smo patriote i na mitinzima Vesne Pe{i} i
Dragana Veselinova nemamo {ta da tra$imo!” Profi-
terski pokli_ tih istih, ovog puta sa ciqem da u{i-
}are ne{to na „nepatriotizmu” onih koji su sazivali
protesne skupove za Danin i moj izlazak iz zatvora.
Nema politi_ke stranke u Srbiji koja je, kao Srp-
ski pokret obnove, imala toliko razloga da se, ovih da-
na, pridru$i SPS hajci na SRS i Vojislava <e{eqa.
Do{ao je, _etiri godine _ekani, dan „osvete”. Tre-
balo je samo da le{inarski zagrmimo i svi ekrani TV-
-Bastiqe bili bi nam na usluzi. Do$iveli bismo da,
napokon, i Srpski pokret obnove bude predstavqen kao
stranka „razumnih i odgovornih”, kao pokret „patri-
otskih opredeqewa” i kao „konstruktivna opozicija”.
I „ulovili” bismo, verovatno, uz pomo} SPS i wegove
„Bastiqe”, ne{to i glasa_a.

– 184 –
 Mi smo, me|utim, tu {ansu odbili. Postavili smo
slu_aj na ravan principa. Jedna demorkatska stranka,
kakva je Srpski pokret obnove, ne sme biti vo|ena mo-
tivima osvete i mora stati u za{titu ugro$enih pra-
va i Vojislava <e{eqa. Na isti na_in, mi bismo sut-
ra branili i ugro$ena prava i SPS i Slobodana Mi-
lo{evi}a. Kad bi, nekim slu_ajem, Milo{evi} i we-
gova supruga bili ulisi_eni, a potom onako $ivotiw-
ski pretu_eni, kao Danica i ja, wima bi Srpski pok-
ret obnove, bez premi{qawa, pritekao u pomo}. Napro-
sto, ili brani{ prava svih ili nisi – demokrata. A ni
ceo _ovek. Osveta je _emerno pi}e koje $rtvu pretva-
ra u xelata, a xelatu pribavqa oreol $rtve.
Postupak Srpskog pokreta obnove iznenadio je mno-
ge i pokazao, dakle, da mnogi ne znaju {ta je SPO.
Ali, nije poenta, ipak, u tome. Hajkom re$ima na
<e{eqa, opoziciji se namestila prilika da formu-
li{e nekoliko zahteva, da slo$no zalegne iza tih za-
hteva i po{aqe ih SPS-u sa napomenom: Dogovorimo
se ili sedite sami u Skup{tini!
Koji su to zahtevi? Novi Zakon o televiziji i Za-
kon o informisawu, pre svega.
Ono {to poku{avamo _etiri godine, sad smo mogli
posti}i – potezom olovke. Samo da pripretimo bloka-
dom rada Skup{tine Srbije i da se, ispod zahteva, pot-
pi{emo \in|i}, Ko{tunica, <e{eq i ja. Bez na{ih
poslanika nema parlamenta. Sve demokratski, parla-
mentarno i sa osmehom.
Tako bi bilo, da nije one stare boqke opozicije.
Lideri DS i DSS odbili su sastanak, a i potpise
ispod spomenutog zahteva. Wihovi „ovla{}eni pred-
stavnici” prihvatili su te zahteve, ali oni nisu „za
metode ucene”. Oni su demokrate, pa ne}e da blokira-
ju rad parlamenta.
Stara muzika, novi tekst. Jesmo za deblokadu TV-Ba-
stiqe, ali nismo za priterivawe SPS uza zid. Pred-
lo$imo zakon o televiziji, pa neka poslanici glasaju.
Na primedbu da je to zaludan posao, jer }emo biti
nadglasani, sledi odgovor: {ta se tu mo$e, va$no je po-

– 185 –
ku{ati i va$no je da opozicija ostavi na tv-gledaoce
skup{tinskih prenosa „vizuelni utisak”.
Pa vaqda je od „vizuelnog utiska” va$nije da uspe-
mo, da prisilimo SPS na politi_ki dogovor. U_inak,
u_inak, a ne utisak. Ne gluma, jer parlament nije po-
zori{na akademija.
Ne{to drugo je po sredi. Kolege su predvidele da
}e, zbog odbrane ugro$enih prava SRS, re$im krenu-
ti u novu ofanzivu na Srpski pokret obnove, tako {to
}e montirati da je re_ o „koaliciji kumova”, o „save-
zu ekstremnih snaga” i sli_no. E, to vaqa iskoristiti
i ne{to u{i}ariti. Treba pomo}i SPS-u u toj ofan-
zivi i eto prostora i {anse za DS i DSS.
Zbog toga, i samo zbog toga, lideri ove dve stranke
odlu_no izjavquju da se varaju svi oni koji se nadaju
akcionom ili ma kakvom drugom objediwavaju opozi-
cije.
Dok ne sahranimo tu $alosnu logiku, SPS mo$e da
ucewuje i radi {ta mu je voqa.
Ve} na nagove{taj na{eg zajedni_kog delovawa, SPS
je po$urio da $rtvuje Bo$ovi}a i spremio se za do-
datne ustupke. Posle \in|i}evog i Ko{tuni_inog na-
stupa, vlasti je laknulo i odmah su zategnuli.
Slobodan Milo{evi} ne popu{ta nikada, osim kad
mora. On se pona{a kao opruga. Sabija se onoliko koli-
ko je sna$an protivnik ili suparnik. To neki iz na{e
opozicije ne}e da shvate. Wima, naprosto, nije ni ciq
sabijawe opruge nego sabijawe onih u opoziciji koji
najsna$nije pritiskaju Milo{evi}a.
Uprimo zajedno i, sumwe nema, politi_ki dogovor
bi}e postignut. On }e prihvatiti sve {to mora da pri-
hvati. Ako ne mora ni{ta, ako opozicija nije u stawu
da skupno stane iza ma _ega, Milo{evi} ne}e ni{ta ni
dati. I za{to bi?
Snaga SPS je u neslozi, u sitnoj {i}arxijskoj ra-
_unici opozicionih stranka. I drskost i bezakowe
vlasti temeqe se na tome.
Milo{evi} je, od marta 1991, vrebao priliku da
udari na Srpski pokret obnove i mene. Juna pro{le go-
dine, procenio je da je pravi trenutak i reagovao je kao

– 186 –
kobra. Znao je da }e tu wegovu akciju, otvoreno ili pre-
}utno, podr$ati glavne snage opozicije. Nije znao da
}e pritisak sveta biti tako $estok i da }e se za jednog
satanizovanog politi_kog lidera i wegovu suprugu za-
uzeti Jeqcin, Miteran, Klinton, Micotakis, Mejxer,
Oven... I nije znao da }u mu ja, odlukom da {trajkujem
gla|u do smrti, ponuditi glavu. Dodu{e, ni ja nisam
znao da on takvu $rtvu ne}e smeti da prihvati.
Zajedno, zajedno. Neki iz opozicije to jo{ nisu pri-
hvatili. Nadam se da ho}e i da }e ovaj tekst razumeti
kao jo{ jedan poziv da se dogovorimo oko nekih stvari
koje su nam od zajedni_kog interesa i da se za taj inte-
res zajedno borimo. Druk_ije ne mo$emo. Probajmo ba-
rem.

– 187 –
 POLITIKA NIJE KURVAWE

(Skup{tina Srbije, 20. juli 1994.)

Lako je onim politi_kim liderima koji govore da

je politika jedno kurvawe, da u politici ne va$e
principi i da oni kojima je do morala treba da idu – u
crkvu.
Mi iz Srpskog pokreta obnove ne mislimo tako i za-
to nam nikada nije bilo lako.
Mi dr$imo do principa i do morala. Mi iz Srp-
skog pokreta obnove ni{ta drugo ni nemamo. Kako re_e
onaj Gospodar Crnogorski: „Sve {to imamo mo$emo po-
kriti dlanom”. Mislio je na obraz, na po{tewe.
Na tom terenu stoje}i i principe brane}i, mi osu-
|ujemo i ni_im ne opravdavamo policijsko terorisa-
we poslanika u ovoj Skup{tini.
Ono {to se u petak u ovoj sali dogodilo, nije bilo ni-
kakvo „naru{avawe ku}nog reda”, kako izjavi{e oni ko-
ji misle da baviti se politikom zna_i i}i u javnu ku}u.
A {ta se dogodilo? Skup{tina je pretvorena u po-
licijsku stanicu, a poslanici u krpe za policijske pa-
tike i cokule.
U ovu salu u{li su policajci, _ak i bez oznaka da su
policajci, sa oru$jem. Nisu pucali u poslanike, ali
je to bio pucaw u parlament i nije iskqu_eno da }e su-
tra pucati i u poslanike.
Ko im je zapovedio da to u_ine?
To moramo da znamo i taj mora da odgovara.
Policija i oru$je vi{e nikada ne smeju da pro|u
daqe od portirnice ove zgrade.
Poslanik je neprikosnoveno slobodan da govori sve
{to misli, _ak i ako to govorewe predstavqa krivi_-
no delo. Postoji zakonski postupak da i poslanik bude

– 188 –
izveden pred sud i da bude li{en slobode. Ni{ta ni-
je dozvoqeno, niti sme biti dozvoqeno, izvan tog za-
konskog reda.
Taj red, u petak, nije po{tovan, nego je najgrubqe
poga$en.
Mi iz Srpskog pokreta obnove smatramo da ministar
unutra{wih dela, kao nominalni {ef policije, tre-
ba da podnese ostavku.
Mi wegovu ostavku tra$imo odavno. Zbog policij-
skog terora nad hiqadama gra|ana Srbije, zbog rana
glumice Nade$de Bulatovi}, zbog rafala ispaqenih
u Belog, zbog ubistva milicionera Milorada Nikoli-
}a, pro{log juna pred Saveznom skup{tinom, zbog Du-
{ana Bu{i}a iz Lazarevca, kome su ovog juna policaj-
ci izbili oko, zbog premla}ivawa starca od preko 90
leta u selu Dren blizu Beograda, zbog kra|e TV-opre-
me „Studija B”, zbog terora nad seqacima Pe{tarske
visoravni, zbog pqa_ke gra|ana, zbog kriminala o koje-
mu je ovih dana progovorio inspektor Mladenovi}. Zbog
pretvarawa Srbije u policijski logor.
Kada nema brane ni ustave, voda samu sebe ne us-
tavqa.
Zbog toga {to Parlament nije na vreme ustavio tu
vodu, ona je pro{log petka poplavila Parlament.
Ostavka {efa policije zna_ila bi, makar, opred-
eqewe ovog visokog i poni$enog doma da nije za poli-
cijsko bezakowe.
Ugro$eni su osnovni principi vladavine prava i
mi moramo braniti te principe, a ne ni_ije ni stra-
na_ke, ni pojedina_ne inate i sujete.
^etvorogodi{wa borba Srpskog pokreta obnove za te
principe, za moralnost u politici, za slobodnu tele-
viziju, za demokratsku Srbiju, overena je pendrecima,
kundacima, zatvorima, a i smrtovnicama.
Overena je ta borba Srpskog pokreta obnove i najte-
$im klevetama i uvredama kojima smo bili, i jo{ smo,
izlo$eni u ovoj Skup{tini.
Upravo odavde, iza ove govornice, i upravo od lide-
ra SRS, Srpski pokret obnove nazivan je Srpskim po-
kretom obmane, uz veseqe i aplauz socijalista.

– 189 –
 Odavde su i radikalski i socijalisti_ki poslani-
ci govorili da sam ja ameri_ki agent, Gen{erov _ovek,
poturica, da se drogiram, _ak i to da se {etam Knez
Mihailovom na_i_kan ma_kama, ba{ pravim ma_kama,
i da se smejem kao lud na bra{no. Postavqeno je i po-
slani_ko pitawe: u kojoj se ludnici le_im.
Daje li to, me|utim, pravo SPO-u ili meni da sa-
wamo Srbiju osvete? Kad bi nam i pripalo takvo pra-
vo, mi bismo ga sa prezrewem odbili.
Na{ san, na{ ciq je druga_ija Srbija.
Ni u prilici da se revan{iramo, da se svetimo, ni-
kada la$ ne}emo napla}ivati la$ima ni batine bati-
nama.
Ne}emo, jer _emu $rtve, _emu borba i wen moralni
smisao, ako bi jednu Srbiju la$i i terora smenila
druga Srbija la$i i terora.
U ime tih na_ela, mi bismo danas jednako branili i
socijalisti_ke poslanike od politi_kog nasiqa. Ili
poslanike Demokratske stranke.
Nikada ne bih tra$io ni nalazio opravdawe za po-
liciju, ako bi ona sutra ili preksutra ono u_inila go-
spodinu \in|i}u {to je meni u_inila pro{log juna.
Niti sam ikad protestovao zbog toga {to je gospodin
\in|i}, lani, podr$ao policiju u wenom „bliskom
kontaktu” sa Srpskim pokretom obnove.
Svaki _ovek, uvek, ma {ta govorio i ma o kome, sli-
ka sebe samoga.
I da zavr{im. Ima crne simbolike u _iwenici da
je, sutradan po upadu policije u ovu Skup{tinu, u
Centru „Sava” osnovan crveni JUL, kao da je Srbija
Glupi Avgust.

– 190 –
 HU<KAWE NA MIR

(„Srpska re_”, 15. avgust 1994.)

Na isti na_in na koji su, godinama, i sve do ju_e, hu-

{kali za rat, isti qudi sada hu{kaju za mir.
Predsednik, wegova televizija, wegova SPS, wegovi
predsednici op{tina, direktori, akademici, glumci,
diplomate, oficiri ponavqaju horski: mir je najve}i
nacionalni interes i, ne ukinu li se me|unarodne sank-
cije, Srbija i Crna Gora }e uskoro biti na kolenima.
Do pre nekoliko dana, ti isti su govorili da su mi-
rotvorci nacionalni izdajnici i strani pla}enici,
da je rat jedini jezik dostojan Nebeske Srbije, da nam
zavidi ceo svet i da pod sankcijama mo$emo $iveti
hiqadu godina.
Ratni pokli_, da se Srbija brani u Kninu i na Pa-
lama, preobra}en je u stav da se Knin i Pale brane u
Srbiji i da niko izvan mati_ne dr$ave Srba ne mo$e
maticu uzimati za svog taoca.
Na Radovana Karaxi}a baca se anatema zbog sramnih
etni_kih _i{}ewa i razarawa Sarajeva, a predsednik
Crne Gore {iri svoje „mirotvora_ke” ruke pred posla-
nicima i pita da li ima ikoga ko se ne stidi Vukovara!
Gospodo, poka$ite bar malo mere, pokajawa i stida.
Ne tra$im nadoknadu {to kradete moje re_enice od
pre _etiri, tri ili dve godine i {to veoma precizno
ponavqate _itave stranice iz Programa Srpskog po-
kreta obnove.
Ka$em samo da ne mo$ete pobe}i od sebe i ako se _e-
{qate tu|im _e{qem ispred tu|eg ogledala.
^iji su tenkovi i avioni ru{ili Vukovar?
^ijim topovima je granatirano Sarajevo? Ko je vr-
{io smotru vojske kad je kretala na Dubrovnik? Ko je

– 191 –
lansirao lozinku da su Srbi narod koji ne ume da ra-
di, ali ume da se tu_e?
Ko je na stub srama prikivao Srpski pokret obnove,
kad smo pozivali omladinu Srbije i Crne Gore da ne
ide u va{ besmisleni, pijani i antisrpski rat?
Da li vi, zaista, mislite da su qudi idioti koji
danas zaborave sve {to je bilo ju_e?
Va{ mir je silexijski i neura_unqiv, ba{ kao {to
je takav i va{ izgubqeni rat, koji biste, na galamu i
preko no}i, da proglasite za pobedu.
Sad, kad su Srbi levo od Drine izginuli, raseqeni
i obrukani, vi zatvarate granicu i uvodite protiv
wih sankcije.
Pri tom ste ne samo bahati, nego i licemerni. Tvr-
dite da }ete toj izigranoj sirotiwi i muci na{oj ubu-
du}e slati samo hranu, ode}u i lekove. Pa, {ta ste im
ranije jo{ slali, jer se, ve} dve godine, kunete pred
svetom da u bosanskom ratu ne u_estvujete i da ga ni-
_im ne poma$ete?
Ka$ite: kako su to me|unarodne sankcije protiv
Srbije duboko nepravedne, dok su sankcije Srbije pro-
tiv bosanskih Srba i te kako pravedne?
Podnesite ra_un. Morate.
Neka ka$e Karaxi} po _ijem je nalogu, marta 1991.
godine, pretio da }e sa milion qutih Srba pre}i Dri-
nu i obra_unati se sa pobuwenom omladinom Srbije.
Neka Milan Babi} javno ponovi da je, tako re}i sva-
kodnevno, prisiqavan iz Beograda, sa najvi{eg mesta,
da napada Srpski pokret obnove.
Za{to }uti Goran Haxi}? Pa i on je neku svoju voj-
sku nudio Milo{evi}u i pretio smr}u svima u Srbi-
ji koji nisu bili za rat.
Vratimo u$e na po_etak i vide}emo da ni{ta nije
zamr{eno. Jasno se zna ko je bio talac i kome. Ko je bio
topuz, a ko ruka koja je wime upravqala.
Gospodo, u tu|oj ste ku}i. Tamo gde pi{e MIR, vi ne
stanujete. Va{ je rat i va{ je poraz.
U}utite. Nastavite li da hu{kate za mir, Srbija }e
da zavoli rat.
Drina je va{a granica, a ne na{a.

– 192 –
 1995.
Zlo_in u Srebrenici i NATO
bombe na Republiku Srpsku
❖

Pad Knina i Srpske Krajine

Dejtonski sporazum
❖

❖
 MONBLAN EVROPSKE SLOBODE

(Ravna Gora, proslava pedesetogodi{wice

pobede nad fa{izmom, 13. maj 1995.)

Dobro do{li na ovu najviso_iju evropsku planinu.

Dobro do{li pred skromni spomenik skromnom i ve-
likom _oveku, |eneralu Dragoqubu-Dra$i Mihailovi-
}u, koji je prvi, u tada porobqenoj Evropi, poveo geril-
ski rat protiv nacisti_ke i fa{isti_ke imperije.
Dobro do{li u tada{wu zgradu |eneral-{taba i
Vrhovne komande, sazdanu od Boga i srpskog seqaka. Bog
je postavio krov i temeqe, ovo ravnogorsko nebo i rav-
nogorsku zemqu, a seqak srpski podigao male pastirske
kolibe. U tim kolibama behu i |eneral Dra$a, i ko-
mandanti brigada, i korpusa, i radio stanice, i bolni-
ce, i {tamparije, i sudnice, i prihvatili{te za glad-
ne, i ogwi{ta narodne nade i vere.
Dobro do{li na Monblan evropske slobode. Prvi
ubijeni Nemci u okupiranoj Evropi ubijeni su od voj-
ske stvorene ba{ ovde gde danas stojimo i prvi zarob-
qenici pod kukastim krstom sprovedeni su na ovu pla-
ninu. Tada, u leto 1941, protiv Hitlera su se tukli sa-
mo Rusija, Britanija i Dra$a Mihailovi}.
Pozdravqam pre$ivele vojnike i oficire |enera-
la Mihailovi}a. Klawam se wihovoj borbi, patwi i
$rtvi.
Imam posebnu _ast da pozdravim ratne saborce |e-
nerala Mihailovi}a, oficire savezni_ke armije SAD
i velike prijateqe srpskog naroda, majora Ri_arda
Felmana i pukovnike ^arlsa Dejvisa i Nika Lali}a.
Ovi divni qudi, sa jo{ nekoliko stotina wihovih rat-
nih drugova, ameri_kih avijati_ara, oboreni su bili
od Nemaca na nebu Srbije i spa{eni od vojnika |ene-
rala Mihailovi}a. Oni su svedoci istorije. Oni zna-

– 194 –
ju kako je bilo i, upravo zbog toga, decenijama ve} bo-
re se za to da wihova otaxbina podigne spomenik |ene-
ralu Mihailovi}u, ispred Bele ku}e u Va{ingtonu,
odmah pored spomenika Abrahamu Linkolnu.
Hvala im, u ime Istine. Hvala im, u ime Srbije. Po-
zdravimo ih iz dubine na{ih srca i poka$imo da ih Sr-
bija voli onoliko koliko i oni vole Istinu i Srbiju.
Molim sve prisutne da minutom }utawa odamo po-
{tu |eneralu Mihailovi}u i svim vojnicima i ofi-
cirima palim pod wegovom zastavom. Odajmo, istovre-
meno, i po{tu svima koji poginu{e od okupatorske i
nacisti_ke ruke, bez obzira na wihova ideolo{ka uve-
rewa i vojni_ku pripadnost.
Ot}utimo minut, i pred Bogom i pred qudima, za ja-
senova_ke i sve druge $rtve hrvatskog nacizma i fa-
{izma u Drugom svetskom ratu i za $rtve istog naciz-
ma i fa{izma u Jasenovcu i Zapadnoj Slavoniji, koje
padaju ovih dana.
Da im je sada{we saznawe i da se mogu vratiti u
1941. godinu, ogromna ve}ina srpskih partizana ne bi
krenula za Titom. Wih je, onda, pod tu zastavu odvukao
kult crvene Rusije, san o socijalnoj pravdi i naivna
vera da se ubistvom bra}e sti$e do raja na zemqi.
Sigurno je i da bi |eneral Mihailovi}, da ustane
iz tajnovitog groba i da se ponovi _etrdeset i prva, u
dosta _emu postupao druk_ije. Bio bi, pre svega, mawe
hri{}anin a vi{e komandant, naro_ito u odnosu pre-
ma naplavinama Ravnogorskog pokreta, koje su sramoti-
le i wega i Ravnu Goru. Bio bi, verovatno, i znatno tak-
ti_niji i mudriji u opho|ewu sa Londonom i Moskvom.
Izbegavao bi osvetu silnih. Vi{e bi se prema ^er_i-
lu i Staqinu odnosio kao Milo{, a mawe kao Kara-
|or|e.
Partizanima bi, me|utim, pra{tao vi{e nego {to
im je pra{tao i podneo bi svaku $rtvu da rat sa wima
izbegne. Porodicu i naciju ne mo$e zadesiti ve}e zlo
od obra_una izme|u brata i brata, oca i sina, suseda i
suseda. U tom paklu nema pobednika. Ima samo pora$e-
nih.
Da. Ovako bi bilo, kad bi ponovo bilo.

– 195 –
 IMA IZLAZA, PAMETI NEMA

(NIN, 14. jul 1995.)

Vreme vrtoglavo izmi_e i sve nas vu_e ka ponoru.

Predsednik Srbije, naprosto, mora da spasavawu dr$a-
ve i nacije bar sada podredi i sebe i skojevsku i ko-
munisti_ku nostalgiju i planove da se na bedi i pro-
pasti naroda ponovo zida jednopartijska }ele-kula.
Potrebno je, odmah, bez oklevawa, u_initi bar sle-
de}e:
1. Priznati BiH, kao uniju Republike Srpske i mu-
slimansko-hrvatske federacije;
2. Obustaviti mobilizaciju u Srbiji i prese}i sva-
ku vrstu ratne pomo}i Karaxi}u i Mladi}u;
3. Iz zatvora osloboditi generala Trifunovi}a i
ostale oficire osu|ene u tom sramotnom procesu, a sa
svih funkcija u Armiji, policiji, dr$avnoj televi-
ziji i propagandi ukloniti zagovornike besmislenog
i ne_asnog rata, kakav Srbi u svojoj istoriji nisu vo-
dili;
4. Smesta prekinuti sa kampawom obnove komuniz-
ma u Srbiji i televiziju i {tampu u_initi jednako
otvorenom za sve parlamentarne stranke, srazmerno
broju poslanika koje imaju.
Ovi potezi bi, sigurno, doneli na{oj zemqi potpu-
nu suspenziju sankcija, ako ne i wihovo kona_no uki-
dawe, a ne bi – uveren sam – trebalo dugo _ekati ni na
prihvatawe Mirovnog plana Kontakt-grupe od strane
Pala ni na prihvatawe plana „Z-4” od strane Knina.
Time bi vrata trajnom miru, ma koliko wegovo uspo-
stavqawe bilo i sporo i bolno, bila {irom otvorena.
Dosta vi{e blebetawa o tome da su Srbija i Crna
Gora, od po_etka rata, svim sredstvima pomagale bra-

– 196 –
}u i da bi, bez milostiwe koju i danas dobijaju, bra}a
levo od Drine skapala od gladi. Ta hvalisawa ne mogu
prikriti velike grehe „dobro_initeqa”. Ona samo vre-
|aju i hrane ponos na{eg unesre}enog naroda u celoj
Bosni, Hercegovini, Krajini, Hrvatskoj. Tamo, do izbi-
jawa rata, gladnih Srba nije bilo. Niko nije $iveo od
humanitarne pomo}i. Pre rata, odavde nisu Drinu pre-
lazili konvoji ni bra{na, ni lekova, ni ode}e, nego su
bra}i isporu_ivani oru$je i ratni dobo{ari. Sad, kad
su to oru$je i dobo{ari proizveli pusto{, grobove i
_emer, ne sme se od talaca, od $rtava takve politike
tra$iti jo{ i blagodarnost.
Mo$da je i mogu}e da Al Kapone postane Mahatma
Gandi, ali nije mogu}e pore}i sve {to je bilo pre tog
preobra$aja. A upravo to poku{avaju _elnici SPS-a,
a naro_ito JUL-a, perfidno ra_unaju}i na medijski
monopol i kratko pam}ewe naroda.
Na isti na_in na koji se od Srba s onu stranu Dri-
ne tra$i zahvalnost zbog bra{na i krompira, od Srba
s ovu stranu Drine zahteva se da, za sva vremena, pre-
zru kapitalizam i primitivni nacionalizam, jer je
ovaj rat uverqivo pokazao dokle su nas ti „primitiv-
ci i ludaci” doveli.
Apsolutno se sla$em sa time da je re_ i o primitiv-
cima i o ludacima. Ali wih, kao {to to JUL ho}e, ne
treba tra$iti ni u Srpskom pokretu obnove, ni u Gra-
|anskom savezu, nego me|u onima koji su bili na vlasti
i komandovali i dr$avom, i Armijom, i Kninom, i Pa-
lama, i televizijom, i {tampom, i diplomatijom, i nov-
cem, i mafijom, i svojim satelitima iz wima duhovno
srodne opozicije. Ti isti i sada dr$e vlast. Kapita-
lizam je nevin, jer ovde kapitalizma nema ve} du$e od
pola veka. Ima kapitalista i mnoge je proizveo i ovaj
rat, ali su to, opet, drugovi-kapitalisti, crveni usre-
}iteqi sebe samih, po u$asnu cenu sloma dr$ave i na-
roda.
Nema ni zrna pameti u neumornom alakawu da je sve
{to je qudsko, pametno i _asno u jugoslovenskoj levi-
ci, kao ni u kontrahisteriji da su svi crveni lopovi
i zlo_inci.

– 197 –
 Nama su potrebni demokratska Srbija i demokrat-
ska desnica i levica u woj. Pobedom boq{evi_ke revo-
lucije pre pola veka, Srbiji su, {to _esto govorim, od-
se_ene obe wene ruke, i desna i leva. Desni rukav sa-
da, polako, dobija svoju ruku, koja izrasta iz o$iqaka.
Leva proteza, ona uvozna, jo{ ne otpada. <ta vi{e, po-
kazuje ambicije da, uz malo kineske i korejske dorade,
dobije na snazi i opet udari sabqom po gra|anskoj ru-
ci Srbije.
Ima izlaza. Pameti nema.

– 198 –
 KARAXI> ANTE PORTAS

(„Na{a Borba”, 22. jul 1995.)

Tragedija koncentracionih logora, Srebrenice i

@epe, tih takozvanih za{ti}enih zona UN, kao da su-
rovo opomiwe da na{a civilizacija u naredni vek ula-
zi na nogama moralnog bogaqa.
Kada je cela planeta, sa krikom nemo}nog o_ajnika,
posmatrala oficire i vojnike UN privezane, kao kero-
ve, za bandere i bukve po Jahorini, jedan psihijatar je,
zaista, nokautirao _itav svet. U pore|ewu sa wim, i
Amerika i Rusija i Britanija i Francuska ispali su
obi_ni patuqci, nespremni da u odbranu moralnih,
pravnih i op{tequdskih temeqa _ove_anstva preduz-
mu i{ta osim pukog blebetawa.
Tako razmi{qa i tako se pona{a Karaxi}. Ne znam
kakav je on bio psihijatar pre ovog rata, ali nije bez
osnove wegovo uverewe da je briqantno, boqe nego {to
bi to uspeli i Frojd i Jung zajedno, prou_io sve svoje
ratne pacijente, od Klintona i Jeqcina pa do Mejxora
i Kola, od Galija i Ovena do Aka{ija i Bilta. Zato im
se tako nadmo}no i ruga.
On je danas ube|en da je, na doma}em terenu, majstor-
ski nadigrao i svog u_iteqa Slobodana Milo{evi}a,
koji nije dorastao da mu vi{e bude ni asistent.
Milo{evi} je, naime, u jednom trenutku, poverovao
da se Ujediwene nacije ne mogu beskona_no ismejavati
i poni$avati, pa je prihvatio Vens-Ovenov plan, po-
tom mirovni plan Kontakt-grupe, i po_eo da se poziva
na principe me|unarodnog prava, odgovornosti i save-
sti.
Karaxi} sa ponosom isti_e da je bio i hrabriji i
dalekovidiji od Milo{evi}a, svakodnevno i dokazu-

– 199 –
ju}i da je u ovom obogaqenom svetu sve dopu{teno. Ni-
je iskqu_eno da mu Milo{evi} zavidi i da se pokajao.
Za{to bi, ina_e, jahorinskom psihijatru ponovo slao
i vojnike i xebanu? Mo$da je, ipak, kasno za kajawe.
Radovan gazi i pr$i sve ispred sebe, ne haju}i za ce-
nu ni u krvi ni u sramoti. Jo{ malo i on }e zavr{iti
poslove u Bosni, i onda }e, nezadr$ivo, na belom ko-
wu pobednika nad _itavim svetom, pregaziti Drinu i
umar{irati u Beograd.
Wegove su ambicije da u prestoni grad svih Srba
uja{e kao ujediniteq, ali i kao osvetnik. Kao ujedi-
niteq, da oslobodi, ujedini i usre}i Srbiju, na isti
na_in kao i Hreceg-Bosnu. Kao osvetnik, da poskida i
mnoge srpske glave, a me|u prvima Slobodana Milo{e-
vi}a. Sada{we wegove izjave da je, zbog sre}e ujediwe-
wa, spreman da se odrekne prestola i krunu ponudi ba{
Milo{evi}u, predstavqaju Judin poqubac i propa-
gandni manevar. Tron se tako velikodu{no ne poklawa
nikome, a pogotovu ne _oveku koji je Ujediniteqa i Po-
bednika, makar i za kratko, izdao i napustio, naivno
poverovav{i da u ovom svetu, ipak, ima nekih na_ela
koja se ne smeju gaziti i nekih me|a koje se ne smeju
pre}i.
Karaxi} ANTE PORTAS. Karaxi} ne sumwa da je,
ve}, pred Beogradom.
Bude li tako, ni ja ne sumwam da }e pred velikog ma-
ga Zla, klawaju}i mu se do crne zemqe i qube}i mu
skute i rukave, u Srbiji iza}i svi oni koji, otvoreno
ili potuqeno, odavno likuju zbog „osvetni_kog i nepo-
bedivog” na{eg ma_a u Bosni, kao i svi oni koje nika-
da nisu zabolele ne samo muslimanske nego ni tolike
srpske rane, suze i besmislene pogibije.
Koliko je takvih? Mnogo. Koliko je onih drugih?
Malo. Bar javno se ne pokazuju. Usamqeni su i retki
Zole i Volteri. Aleksu <anti}a bi, danas, najurili
iz Udru$ewa srpskih pisaca.
Sa strepwom i sramom, usu|ujem se re}i da Srbija,
ovakva kakva je danas, obesrbqena ili onesve{}ena od
dreke onih koji je rasrbquju, i zaslu$uje Karaxi}a.
Kao kaznu.

– 200 –
 Istrebqewe svih nesrba i svih nepravoslavnih u
Srbiji, upravo je program one verske _istote i nacio-
nalnog arijevstva koji je veliki deo Srbije podr$avao
u Bosni, i jo{ ga podr$ava, pa se nemojmo ni _uditi ni
jaukati ako nam, uskoro, sopstveno _edo, sopstveno _u-
dovi{te bane u ku}u.
Za dr{ku metle tog sutra{weg i velikog etni_kog i
verskog _i{}ewa po Srbiji, a uzgred i silne pqa_ke
i krvave slave, ve} se _vrsto dr$e mnogi, od Kalaji}a
i \in|i}a pa do glavara socijalista i JUL-a, nesre}-
nih {to su, nepa$wom, u naletu malodu{nosti, tu dr-
{ku bili ispustili i dozvolili jahorinskom psihi-
jatru da postane prvi, najhrabriji, najdosledniji.
Mo$e li nam se, zbiqa, Bosna dogoditi? Srqa li
Srbija u susret svojim Sarajevima, Prebilovcima, Mo-
starima, Srebrenicama? I ho}e li nam Ujediniteq
prirediti na Terazijama veliko „loptawe”?
Sa Pala je, prisetimo se, javno poru_eno da }e se
„pravi Srbi”, kad oslobode Beograd i Srbiju od nesrba,
na Terazijama loptati i glavama Srba koji, po wiho-
vom sudu, budu progla{eni za – lo{e Srbe!
Nedavno sam, u smederevskom kraju, razgovarao sa
jednim mla|im sve{tenikom, koji nije krio da je, na-
prosto, o_aran Karaxi}em.
Rekao mi je: „Zar nije boqe da imamo {est miliona
pravih Srba nego dvanaest miliona svakakvih i nikak-
vih Srba!”
Srbija, _ini mi se, jo{ nije ni svesna kakvu je mon-
struoznu nacionalnu ideju odwihala i {ta sve ona, za-
pravo, zna_i i donosi.
Mir nema alternativu, uporno ponavqaju Savet bez-
bednosti, Kontakt-grupa, predsednik Srbije. Svi. Go-
spodo, to je magla, isprazno naklapawe. Mora se i re-
}i i pokazati da Zlo ima alternativu!
Frawo Tu|man nije psihijatar, ali jeste toliko
promu}uran da shvati kako i on mo$e da istresa ga}e
nad _itavim svetom. Zgazio je Zapadnu Slavoniju, spe-
cijalno za{ti}enu oblast UN, masakrirao hiqade srp-
skih civila i – nikom ni{ta. Samo su silni mal_ice
galamili i brbqali.

– 201 –
 Karaxi} je bio u prilici da zaustavi i kazni Tu|-
mana, ali se wegovi pukovi i tenkovi nisu ni pomer-
ili. Zlo se solidarisalo sa Zlom, u ime principa da
principa nema.
Lagodno seire}i kako Tu|man doru_kuje Srbe po Za-
padnoj Slavoniji i ruga se Ujediwenim nacijama, Ka-
raxi} se spremao da u_ini isto sa Srebenicom, @e-
pom, Gora$dem.
Mogu}e da Bil Klinton i ne sluti da su, u Slavo-
niji i Bosni, i jo{ na mnogim mestima raskomadane Ju-
goslavije, podmetnute mine i pod wegovu dr$avu.
Ludilo nacizma {iri se br$e od kuge. Budu li ovde
legalizovana, etni_ka _i{}ewa }e jednoga dana zaku-
cati i na vrata Amerike. Kome }e, onda, predsednik
SAD slati poruke „duboke zabrinutosti” i kome }e, ta-
da, Senat ukinuti embargo na oru$je?
A Rusija? Wu je ve} na_ela ovda{wa kuga. Xohar Du-
dajev je posinak Tu|mana, Izetbegovi}a i Karaxi}a,
samo {to nema dovoqno snage da se doka$e. Zato, _ekamo
@irinovskog. „Na{eg pravoslavnog Volo|u”, kako su
mu, u Beogradu i Podgorici, tepali na{i nacisti.
Sigurno je da su svega ovoga svesni i u Va{ingtonu
i u Moskvi i u Parizu i u Londonu i u Wujorku, te ni-
je iskqu_en poku{aj UN da silom zaustave nacisti_-
ke kabadahije u Bosni i Hrvatskoj i nametnu po{tova-
we bar onih osnovnih principa na{e civilizacije.
Toj „balkanskoj oluji” ne smemo ni da se radujemo
ni da je prizivamo, jer bi, sigurno, odnela desetine i
desetine hiqada novih $rtava, uglavnom nevinih.
Na{e tumore moraju se}i na{e makaze.
Neka se, dok jo{ ima vremena, Beograd i Srbija iz-
liju na trgove i ulice i ka$u ono {to smo, i kao qu-
di i kao narod, bili du$ni odavno da ka$emo: ne ratu,
ne etni_kim _i{}ewima, ru{ewima gradova i sela,
minirawu xamija i crkava, ne osveti, ne nijednoj sra-
moti i zlo_inu. To uradimo i zavrnimo sve slavine
smrti i ludila, kojima odavde hranimo svoje „aposto-
le” jada, pa }e im, ubrzo, usahnuti ruke.
Biti za bla-bla mir, a kqukati Karaxi}a i vojni-
cima i tovarima smrti, ne zna_i ni{ta drugo do, kur-

– 202 –
vinski i podmuklo, biti i sau_esnik i glavno upori-
{te Zla.
Posle ovakvog stava Srbije, rat u Bosni bi se ubrzo
ugasio, jer bi tada UN, bez ve}ih rizika da izazovu op-
{ti polom na Balkanu, privele i miru i zakonu pok-
lonike nacizma na muslimanskoj i hrvatskoj strani.
Prestao bi i Tu|man da se ko_operi ispod devet meda-
qa dobijenih u jednom danu.
Odlu_no i gromovito NE Srbije ovom sramnom po-
koqu me|u susedima i ro|acima na{a je obaveza prvo-
ga reda, ukoliko $elimo prekid smrti, ukoliko ne $e-
limo Karaxi}ev poredak pod Avalom i ako $elimo da
skinemo sa sebe kolektivnu krivicu za zlo_ine jedne
mawine, bez obzira da li su ti zlo_ini odgovor na sa-
da{we i pro{le zlo_ine muslimanske ili hrvatske
strane.
Moramo braniti i svoju pro{lost i sada{wost i bu-
du}nost, jer su opasno ugro$ene i osramo}ene.
Na projektima Ante Paveli}a i Adolfa Hitlera ne
sme se zidati srpska dr$avna ku}a i narodna sre}a.
Ako u nekom vremenu zataje zemaqska savest i zako-
ni, a to je ba{ ovo vreme, ne}e i ne mogu zatajiti oni
neprolazni zakoni _ove_nosti, koje iskreno veruju}i
qudi smatraju Bo$ijim i kona_nim sudom.
Ma koliko sutra bila velika, Srbija sazdana na zlo-
_inu i grehu bi}e mala i prokleta.

– 203 –
 BOL, RANA I
POSLEDWA OPOMENA

(Saop{tewe za javnost, 5. avgust 1995.)

Pala je Kninska Krajina i Knin, ali nisu, na na{u

nesre}u, jo{ pali ni nerazumna politika ni weni bar-
jaktari koji su skrivili ovu nesre}u i nacionalnu
sramotu.
Kninsku Krajinu nisu porazile hrvatske trupe, ve}
beskrajna glupost i silexijstvo onih koji vode srpski
narod i wegove dr$ave i vojske stvorene posle sloma
Jugoslavije. Za pad Knina krivi su oni koji, od usvaja-
wa Vensovog plana, dakle za posledwih tri i po godi-
ne, nisu utvr|ivali ni granice, ni vojsku, niti su bri-
nuli o narodu.
Umesto toga, lideri su smewivali jedni druge, na-
rod i vojska potonuli su u bedu, a {a_ica obesnih pat-
riota po zanimawu plivala u profiterstvu i galami
da je Krajina nesavladiva i da oni nikakve mirovne po-
nude ne}e ni da _itaju. Svi razumni, realni qudi bi-
li su najurivani i progla{avani za kukavice i izdaj-
nike.
Te{ka presuda Krajini, kao za{ti}enoj oblasti UN,
potpisana je i pred Ujediwenim nacijama onog trenut-
ka kada je Karaxi} zgazio Srebrenicu i @epu, tako|e
za{ti}ene oblasti UN, i uputio se na Biha}, tre}u za-
{ti}enu zonu Ujediwenih nacija, a tamo mu pritekao
i Marti} u pomo}.
Knin gospodin Marti} nije branio ni dva dana, ali
je tu|i Biha} opsedao veoma dugo i sa Karaxi}em _i-
nio sve da ujedini ceo svet protiv bosanskih i kraji{-
kih Srba.
Krajina je i $rtva onog skora{weg vezivawa vojni-
ka i oficira UN za bandere. Krajina je $rtva _itavog

– 204 –
hora ratnih profitera i ratnih hu{ka_a iz Srbije,
koji su tom jadnom narodu na{em prodavali gole la$i,
i{li tamo da bu_u, pqa_kaju i da se provode, a ju_e i
danas nijednog od wih nije bilo na rati{tu.
Krajina je $rtva politike koja je Srbiju i Crnu Go-
ru, mati_ne zemqe i srca cele nacije na{e, strpala u
svetski ekonomski, kulturni, diplomatski zatvor i
u_inila ih apsolutno nemo}nim da priteknu Kninu i
Krajini u pomo}.
Krajina je na{ bol, na{a rana, ali i opomena da srp-
ski narod svuda ukloni i u}utka one koji su ga dovde
doveli, kako ga u jo{ ve}u nesre}u, izgibenije, poraz i
sramotu ne bi uglibili.
Srpska Krajina nama nala$e da sudimo svima koji
su je lagali, pqa_kali, wome trgovali i na kraju je
predali i prodali.

– 205 –
 RE>I NARODU ISTINU

(Saop{tewe za javnost, 6. avgust 1995.)

<ta nam se desilo i {ta nam je _initi?

Tragedija desetina hiqada qudi, koji su preko no-
}i ostali bez svojih ku}a i zavi_aja, zahteva da se tom
nesre}nom svetu i celoj naciji ka$e istina i pozovu
na odgovornost svi koji su ovu veliku narodnu patwu i
sramotu skrivili.
Vensov plan je bio prekinuo rat i {irom otvorio
vrata za politi_ki dogovor. Me|unarodna zajednica
je, posle toga, sastavila i projekat o statusu Krajine,
poznat pod imenom plan „Z-4”.
Po tom projektu, Krajini su vode}e sile sveta garan-
tovale slede}e: wenu suverenu vladu, parlament, pred-
sednika Krajine, srpsku zastavu, himnu i grb, punu lo-
kalnu i sudsku vlast, posebnu kraji{ku monetu i auto-
matsko sticawe dr$avqanstva SRJ. Krajini je ponu-
|en status dr$ave u dr$avi i ona je, samo formalno,
ostajala u granicama Hrvatske, uz jedinu obavezu da ot-
vori sve puteve, pruge, naftovod i dalekovode.
Lideri Krajine izjavqivali su uporno, sve do dana
hrvatske agresije, da taj plan ne $ele ni da pro_itaju
i razjurili su sve tamo{we razlo$ne politi_are ko-
ji su pravovremeno bili za usvajawe plana „Z-4”.
Takvo wihovo nerealno i nerazumno pona{awe gro-
moglasno su podr$avali ne samo pojedinci sa Pala, ne-
go cela kolona takozvanih nacional-patriota iz Srbi-
je. Od vode}ih parlamentarnih stranaka u Srbiji, sa-
mo je Srpski pokret obnove, mesecima, molio i prekli-
wao da Knin prihvati plan „Z-4”.
Ovi mu_enici, ovi ^arnojevi}i srpski, koji preko
Bosne idu prema Srbiji, $rtve su te politike i tih
bezdu{nih rodoqubaca.

– 206 –
 Vreme od usvajawa Vensovog plana Hrvati su isko-
ristili za stvarawe moderne i profesionalne armije.
U Krajini su se lideri bavili {vercom i pu_evima,
{epure}i se izjavama da su „kninxe”, „tigrovi” i „or-
lovi” ja_i od ikoga na svetu. La$u}i narod i proda-
ju}i mu maglu, politi_ari iz Beograda izjavqivali
su kako Kraji{nici obaraju cele eskadrile NATO-a,
ali Amerika krije poraz i sramotu.
Zapravo, mi smo, i ovde i u Kninu i na Palama, po-
vode}i se za takvim srpstvom i Srbima, negovali svoj
poraz i svoju sramotu.
Bez oklevawa, re}i narodu punu istinu o politici,
politi_arima, profiterima i prevarantima koji su
skrivili rane na{e Krajine, dr$avni je i nacional-
ni zadatak prvoga reda.
Istovremeno, sve {to ima Srbija mora pru$iti
stradalom narodu Krajine – qubav, hranu, ode}u, leko-
ve i krov nad glavom. To Srbija i Crna Gora moraju da
obezbede. Svi hoteli, moteli, odmarali{ta moraju se
ustupiti izbeglicama. Wihovo zbriwavawe je pre_e od
turizma i od svega.
Sva qubav i dobrota siroma{ne Srbije ne mogu, me-
|utim, Kraji{nicima zameniti wihove zavi_aje, ku-
}e, imawa i pradedovska grobqa. Zbog toga na{a dr$a-
va mora hitno zatra$iti da Savet bezbednosti UN svi-
ma wima garantuje bezbedan povratak u Krajinu i sve-
koliku sigurnost $ivota na svojoj zemqi.

– 207 –
 ODMAH DIJALOG SA RUGOVOM

(Radio „Slobodna Evropa”, 10. novembar 1995.)

Omer Karabeg: Gospodine Dra{kovi}u, u kom prav-

cu }e se, po Vama, tra$iti re{ewe problema Kosova?
Postoji nekoliko opcija: jedna je autonomija sa pra-
vima kakva su Kosovu priznata Ustavom iz 1974, dru-
ga je republika, tre}a Kosovo kao nezavisna dr$ava,
a _etvrta pripajawe Kosova Albaniji. Koja je od ovih
opcija po Vama najrealnija?
Vuk Dra{kovi}: Najprihvatqivija je i mislim je-
dino razumna opcija Srpskog pokreta obnove. Ja to _e-
sto govorim, pa }u i da ponovim. Potrebno je demokrat-
ski i qudski ven_ati dve va$ne _iwenice: _iwenicu
da je Kosovo prestono mesto srpske dr$ave, vere, kul-
ture i nacionalnoga mita i _iwenicu da je takvo Koso-
vo danas prete$no naseqeno Albancima. To zna_i da
Kosovo mora da ostane u Srbiji, a istovremeno da se ko-
sovskim Albancima zagarantuje, i da to tako u $ivotu
i bude, maksimum svih qudskih, gra|anskih, nacional-
nih, religijskih i kulturnih prava. Mislim da se pro-
blem Kosova nikako ne mo$e na dobro ni Srba ni Alba-
naca re{iti zahtevima za otcepqewem na jednoj stra-
ni, ili pak dr$awem Kosova pod represijom, pod poli-
cijskom silom. Te{ko onome ko misli da jednog _oveka,
a kamoli stotine hiqada qudi, mo$e pendrekom, nasi-
qem uveriti i ubediti da prihvati Srbiju i wenu
vlast kao svoju zemqu i kao svoju vlast. Jedini na_in
je da se Srbija iznutra demokratski transformi{e,
reformi{e, tako da postane uzorna demokratska dr-
$ava, dr$ava koju }e svi weni gra|ani, bez obzira na
materwi jezik, bez obzira na poreklo, zbog sigurnosti

– 208 –
$ivota u woj, zbog lepote $ivota u woj, u svom srcu
prihvatiti kao svoju otaxbinu.
Omer Karabeg: Gospodine Vlasi, kakvo je Va{e mi-
{qewe?
Azem Vlasi: Ipak, neke stvari treba posmatrati u
svetlu nove, radikalno nove situacije koja je nastala
raspadom biv{e Jugoslavije. Jugoslavija, u kojoj smo mi
Albanci $iveli zajedno s drugim narodima, imali ne-
ka prava, imali autonomiju Kosova, raspala se i to ne
na{om krivicom. Za ovu sada{wu i ovakvu Jugoslavi-
ju, nismo imali nikakve mogu}nosti da se izjasnimo.
Ustav je napisan na @abqaku i ona je skrojena po meri
srpskog i crnogorskog naroda. Ovo je, u stvari, pro{i-
rena Srbija sa Crnom Gorom. Vizije o kojima govori
gospodin Dra{kovi}, o demokratskoj Srbiji su, razu-
me se, pozitivne, pre svega, za interes srpskog naroda,
ali posle raspada biv{e Jugoslavije, u kojoj je Kosovo
bilo konstitutivan element federacije i imalo odre-
|ene ustavne veze sa Srbijom, sada o tome treba ras-
pravqati nanovo i svakom narodu, svakom nacionalnom
kolektivu, zna_i i Albancima – koji su bili politi_-
ki subjekti u toj Jugoslaviji koja se raspala – dati
pravo da se izjasne o tome pod kojim uslovima, na koji
na_in, $eli da uti_e na svoju sudbinu i svoju budu}-
nost. Gospodin Dra{kovi} ka$e da u demokratskoj Sr-
biji treba ostvariti ta prava. Ja nisam veliki pri-
stalica da se uvek pozivamo na istorijske _iwenice,
ali sada je stawe takvo. Posle svega {to se desilo, na-
ro_ito nakon 1989. godine, posle tolike koli_ine rep-
resije koja je sprovedena nad Albancima, te{ko je iko-
ga od Albanaca ubediti da }e se Srbija jednostavno de-
mokratizovati i da }e Albanci u woj imati svetlu bu-
du}nost.
Omar Karabeg: Gospodine Dra{kovi}u?
Vuk Dra{kovi}: Mislim da je potrebno jasno i gla-
sno kazati da ovaj krvavi rat, koji je izbio u Hrvatskoj
i Bosni i Hercegovini, a koji jo{ nije uga{en, mora i
Srbima i Albancima da bude veliki nauk i, ako im ne
bude veliki nauk, te{ko i jednima i drugima. Nipo-
{to se ne sme insistirati na bilo _emu {to sigurno

– 209 –
vodi u zlo, bez obzira _ime }e se obrazlo$iti ti za-
htevi. Svaki zahtev da se Kosovo otcepi od Srbije vo-
di u nesre}u, svaki zahtev da se albanska prava u Sr-
biji ignori{u, minorizuju, da se policijskom repre-
sijom ti qudi dr$e u Srbiji, odnosno da se dr$e lo-
jalnim, tako|e vodi u nesre}u. Ra{_istiti to na po_et-
ku, zna_i izbe}i put propasti, put provalije, izbe}i
sunovrat.
Azem Vlasi: Ne mo$e se jednostavno negirati, iz-
brisati politi_ki identitet i subjektivitet koji je
Kosovo imalo, pa je to silom poga$eno, i re}i: „To je
Srbija, a u Srbiji su Albanci nacionalna mawina”.
Re_ je o Kosovu kao politi_kom subjektu, a na Kosovu
mi nismo nacionalna mawina. Me|utim, treba imati u
vidu jo{ ne{to. Ako su ovaj rat u Hrvatskoj i Bosni i
Hercegovini poveli Srbi, jer nisu pristali da se te
dve republike konstitui{u kao samostalne i da Srbi
tamo budu u nekakvom polo$aju nacionalne mawine, jer
se tvrdilo da je to, Bo$e me sa_uvaj, grozan polo$aj,
onda treba imati u vidu da se tako ne{to ne svi|a ni
nama.
Vuk Dra{kovi}: @eleo bih da malo prokomentari-
{em ovo {to je gospodin Vlasi rekao. Ta_no je da Al-
banci na Kosovu i Metohiji nisu mawina, nego ve}i-
na, ali je ta_na i _iwenica da su Srbi u Srpskoj Kra-
jini bili ve}ina, a ne mawina. Meni je $ao {to su go-
spodin Rugova i neki drugi politi_ki _elnici kosov-
skih Albanaca, kao i pojedini vode}i intelektualci
kosovskih Albanaca, propustili veliku, qudsku pri-
liku da, i u Srbiji i {irom sveta, dignu glas prote-
sta protiv etni_kog _i{}ewa Hrvatske od Srba. Pre-
dele oko Knina i Krke Srbi su naselili pre nego {to
su postali ve}inski narod u samom Beogradu. Zlo_in
progonstva Srba sa wihove zemqe ravan je pretpostav-
qenom, ka$em pretpostavqenom, da ne budem naopako
shva}en, zlo_inu sutra{weg progona Albanaca sa Ko-
sova. Prema tome, gospodin Rugova je bio du$an da, ja
tako mislim, ne protestuje, nego da krikne tako sna$-
no da ga ceo svet _uje. Time bi najubedqivije branio
jedan _ove_anski princip, a podigao bi i nerazru{i-

– 210 –
vi most poverewa izme|u Srba i Albanaca. Umesto to-
ga, od pojedinih _elnika kosovskih Albanaca _ule su se
izjave likovawa zbog zlo_ina nad Srbima, _ak i pret-
we da nije daleko dan kada }e Srbi na Kosovu i Meto-
hiji do$iveti sudbinu kraji{kih Srba. Tako se ne mo-
$e, tako se ne sme, to vodi u provaliju. Taj ekstremi-
zam daje krila srpskom ekstremizmu i ludilu, koji se
ve} i ogla{ava zahtevima, opasnim i sramotnim zahte-
vima, da Srbi u_ine kosovskim Albancima isto ono {to
su Hrvati u_inili kraji{kim Srbima. Ludilo brzo
uspostavqa nekakve svoje tunele i spojene sudove sa-
radwe.
Azem Vlasi: Ube|en sam da ja i gospodin Dra{ko-
vi} isto mislimo o pitawu etni_kog _i{}ewa kao jed-
nom groznom, primitivnom, najstra{nijem anticivili-
zacijskom _inu.
Vuk Dra{kovi}: Ta_no.
Azem Vlasi: Istina je da svako normalan treba da
digne glas protiv toga. Ne bih hteo sada da merimo na
kantar, me|utim, sa Kosova je u ovom periodu od 1989.
godine oti{lo pod raznim merama pritisaka 400.000
Albanaca. I to je jedan vid etni_kog _i{}ewa i niko
se u Srbiji nije proslavio, pa ni demokratske snage, po
tome da je digao glas protiv toga. Niko od Albanaca ni-
je rekao da }e ista sudbina zadesiti Srbe na Kosovu
kao one u Krajini, i da }e u tom smislu Albanci usta-
ti da najure Srbe. Me|utim, moram na ne{to podseti-
ti. Ako je u Srbiji vo|ena propaganda – ja ne ka$em da
je tu propagandu vodio Srpski pokret obnove – da Srbi
ne mogu $iveti zajedno sa Muslimanima u Bosni, sa
Hrvatima u Hrvatskoj, nije _udno {to je narod povero-
vao da je tako, pa je krenuo da proteruje svoje kom{ije.
Po{to su qudi ube|ivani da ne mogu $iveti zajedno,
da ne mogu gledati kom{ije pored sebe, onda je prevla-
dala logika da treba ili spre_iti te kom{ije da se tu
vrate ili se treba povu}i odatle. Ja sam se uvek bojao
da na Kosovu ne stvorimo taj ose}aj da Srbi i Albanci
ne mogu $iveti zajedno. Uostalom, ja sam i nastradao u
politici zala$u}i se za to da se mi na Kosovu moramo
naviknuti da zajedno $ivimo, da $ivimo u toleranci-

– 211 –
ji, i da ni sre}a Albanaca ne mo$e biti u obespravqe-
nosti Srba, niti sre}a Srba u obespravqenosti Alba-
naca.
Vuk Dra{kovi}: Smatra{ li, Azeme, da bi ikakav
posrednik iz Amerike, ili bilo otkuda iz inostran-
stva, bio potreban da ti i ja pregovaramo i razgovara-
mo o ovim stvarima?
Azem Vlasi: Vidi, Vu_e, {to se ti_e mene i tebe,
mi mo$emo da razgovaramo, ali ja i ti nemamo realnu
mo} da neke probleme re{avamo. A, drugo, stvari su
ipak dovedene do te ta_ke – to se nekad doga|a u $ivo-
tu me|u qudima, pa i me|u narodima i me|u dr$ava-
ma – da je ipak po$eqno neko posredovawe.
Vuk Dra{kovi}: Dijalog je neophodan, apsolutno je
neophodan, i treba ga po_eti odmah, sa Rugovom. Rugo-
va je sada ta li_nost iza koje stoji najve}i broj Alba-
naca na Kosovu i Metohiji i celoj Srbiji. Prema to-
me, nije posao Beograda da bira sagovornika me|u Al-
bancima. Albanci ga biraju.
Azem Vlasi: Tako je.
Vuk Dra{kovi}: Ja bih $eleo da ka$em i ovo. Ve-
oma je potrebno i po$eqno da se albanska strana jasno
opredeli protiv _ega je od ovo dvoje. Jedna je pozici-
ja ako se ka$e: „Nismo za Srbiju, ne priznajemo Srbi-
ju kao dr$avu uop{te, i zato bojkotujemo i izbore i
sve ostalo”. Druga je pozicija ako se ka$e: „Nismo za
ovakav poredak vlasti u Srbiji, ni u demokratskom, ni
u svojinskom, ni u ekonomskom, ni u kulturnom pogle-
du.” Ono prvo: „Nismo za Srbiju, bez obzira kakva je
to Srbija”, bojim se, unapred, zatvara vrata svakom di-
jalogu, jer je te{ko u Srbiji na}i sagovornika na tezi
da se odbija suverenitet Srbije nad Kosovom i Meto-
hijom.
Azem Vlasi: Ne mogu se potpuno sa tim slo$iti, a
evo iz kojih razloga. Ispada da sada pitawe i sudbi-
na po_etka i ishoda dijaloga zavisi od nas Albanaca,
zna_i od strane koja je silom ba_ena na kolena, a ne od
strane koja dr$i konce i vlast u svojim rukama. ^ak i
kada bismo mi Albanci rekli: „Nemamo ni{ta protiv
Srbije, u principu nemamo ni{ta protiv toga da bude-

– 212 –
mo tu gde jesmo, ali ne}emo ovakvu Srbiju”, bojim se da
}e nas posle toga _ekati pitawe: „E, pa ne}ete, vaqda,
vi Albanci, odrediti i diktirati kakva }e to Srbija
biti iznutra”.
Vuk Dra{kovi}: Azeme, mo$da me nisi najboqe ra-
zumeo. Ne tra$im ja da se od Albanaca tra$i da napra-
ve korak. Naprotiv, obaveza je Beograda da taj prvi ve-
liki iskorak i znak dobre voqe poka$e, i verujem da
to tako mora biti, ali samo napomiwem da parole i
proklamacije: „Ne priznajemo Srbiju”, sputavaju i sam
Beograd da napravi taj _in dobre voqe. Da sam, kojim
slu_ajem, ja na mestu predsednika Srbije, mene ni{ta
ne bi spre_ilo da odmah ujutro putujem u Pri{tinu
i ka$em: „Bra}o, gospodo, prijateqi, kom{ije Alban-
ci, do|ite da pri_amo, hajdemo da stavimo pri_u na
sto, da pijemo kafu, da pu{imo kao qudi, i da vidimo
koji je to |avo koji nas truje mr$wom, koji je do svega
ovoga doveo, hajde da po_nemo travku po travku toga zla,
toga korova, da trebimo i plevimo i na Kosovu i u Sr-
biji i iz nas samih”.
Omer Karabeg: Gospodine Vlasi, da li se sla$ete
sa ovim?
Azem Vlasi: Bilo bi kudikamo boqe da je Dra{ko-
vi}, sa ovakvim pogledima predsednik Srbije, ali ipak
mislim, bez obzira na sve, da je vlast u Srbiji na po-
tezu, ona je ta koja treba da u_ini prve korake dobre
voqe ka jednom svojevrsnom detantu u tim nesretnim,
zategnutim albansko-srpskim odnosima.

– 213 –
 RAT I MIR

(„Srpska re_”, 18. decembar 1995.)

Predsednik Srbije doneo je iz Dejtona sporazum o

miru i suspenziji sankcija protiv na{e dr$ave.
To je dobro, bez obzira na _iwenicu da on, u toj ame-
ri_koj vojnoj bazi, nije gasio tu|i rat i vadio na{ na-
rod iz svetskog zatvora u koji ga je strpao neko drugi.
Ne}u da se pridru$im optu$bama da je Milo{evi}
u Dejtonu izdao i prodao Srbe s onu stranu Drine i os-
ramotio Srbe s ovu stranu Drine.
On je, naprosto, prihvatio ono {to se moralo. Izme-
|u voqe celog sveta i rata sa celim svetom, izabrao
je ovo prvo, ali sa zaka{wewem od nekoliko godina.
Neoprostivo dugo i tragi_no po sada{wi i jo{ mno-
ge budu}e nara{taje, udvarao se na{oj nacionalnoj hi-
steriji, antipameti i korovu, udvarao se na{em fa{i-
zmu i nacizmu, plitkoumcima i buka_ima, apostolima
mr$we i ludila, odnosno ba{ ovoj istoj falangi koja
ga sada progla{ava najve}im izdajnikom nacije.
Na pijanom kowu tih i takvih „rodoqubaca”, Milo-
{evi} je krenuo u besmisleni rat protiv svih u Jugo-
slaviji, a potom i protiv Evrope i _itavog sveta. Na
tom kowu na{e nesre}e, uveo nas je u svetski zatvor i
prezir. Svaki otpor sunovratu i sramoti, svaki glas
razuma i vapaj hrabrih ka$wavani su surovo i s po-
mamom _opora.
Od maja 1993. godine, kad je prihvatio Vens-Ovenov
plan za BiH, Predsednik je, vi{e ili mawe iskreno
i odlu_no, poku{avao da ispliva iz rata, iz sankcija
i op{teg sunovrata nacije i dr$ave.
Mora se re}i da su mu, posle svega, zvezde bile na-
klowene. Svet je ponudio Srbima u BiH prili_no do-

– 214 –
bar plan Kontakt-grupe, a Srbima u Srpskoj Krajini,
_ak, vi{e nego sjajan ugovor „Z-4”.
Da, ali onaj pijani kow je produ$io sa galopom. Uz-
jahali su ga oni koji su ga dr$ali za rep, dok je Milo-
{evi} jahao.
Sa te rage kura$ili su Pale i Knin da produ$e ka
ponoru i gurnuli ih u ponor. Sada ja{u Beogradom i
sirotiwskom Srbijom prepunom izbeglica, ali i da-
qe pijani, onesve{}eni i obespame}eni. Umesto da za-
}ute i stave kqu_ u brave svojih stranaka i raznih ud-
ru$ewa i saveza, oni tra$e jo{ rata, jo{ grobova, jo{
besku}nika, jo{ poraza i sramote.
Vi{e je nego nequdska horska derwava vladaju}e
partije, televizije i ostale propagande u slavu „pra-
vednog mira” dogovorenog u Dejtonu.
Nad grobom se pla_e ili, barem, }uti.
Stotine hiqada mrtvih i obogaqenih, milioni ras-
ku}enih. Toliki poru{eni gradovi i sela, razoreni
$ivoti, poni{teni vekovi.
^ujemo li grobove? Za{to? Za{to? Za{to? To pi-
taju.
A $ivi? Sawaju svoje pokojnike, svoje ru{evine, iz-
gubqene zavi_aje. @ive pro{lost koje vi{e nema, de-
cu i roditeqe kojih vi{e nema, se}awa kojih nema.
@ivi su, a mrtvi su. To je taj „pravedni mir”.
A Srbija gde je? U ritama, u xombama, u izbegli_kim
zave$qajima, u redovima za iselewe, u strahovima od
pendreka i mafije. To je taj „pravedni mir”.
Ovo je trenutak kada se svi krivci moraju zagleda-
ti u kilometre sve$ih krsta_a, u prazne rukave i no-
gavice mladi}a, u crne barjake i marame, u ^arnojevi-
}e bez nade, u op{tu bedu i jade, pa pognuti glavu pred
najve}im polomom na{eg naroda i ne be$ati ni od qud-
skog ni od Bo$ijeg suda.
Istoga dana kad je krenuo u Dejton na polagawe za-
kletve miru, Predsednik je u Beogradu potpisao zakon
po kome su desetine hiqada mladi}a iz Srbije, koji
nisu hteli da budu „dobrovoqci” u ratu, pa su pobegli
iz zemqe, li{eni i prava da naslede imovinu svojih
roditeqa! Kod ku}e su, dakle, proglasili pravno mrt-

– 215 –
vim decu Srbije zbog zlo_ina odbijawa rata, a u Dejto-
nu se zakliwali da je Srbija, od po_etka, bila za mir
i da u ratu nije ni u_estvovala.
U tom istom Dejtonu, Milo{evi} je, me|utim, saznao
da su i neki visoki oficiri vojske Jugoslavije optu$e-
ni za ratne zlo_ine. Kako to, kad ova dr$ava nije rato-
vala ni minuta?
Predsednik sam sebe dovodi u zamke iz kojih nema
izlaza.
Takvim postupcima naterao je svet da bude oprezan,
veoma oprezan, jer sumwa i u potpis i u re_i. Samo zbog
toga, sankcije su u Dejtonu suspendovane, a ne ukinute.
Na{a dr$ava je, naime, pu{tena iz me|unarodnog za-
tvora na uslovnu slobodu. Svet ho}e da proveri nije
li, ponovo, u pitawu blef. Bude li prevare, Srbija }e
biti vra}ena u zatvor.

– 216 –
 1996.
Osnivawe Koalicije „Zajedno”
❖ Pismo predsedniku tribunala
❖

u Hagu
❖ Pobeda „Zajedno” na lokalnim

izborima i 88 dana odbrane pobede

 <ANTI> I EMINA

(Javni apel Srbima u Republici Srpskoj i BiH,

27. januar 1996.)

Vazda sam vam kazivao Istinu, ma koliko ona bila

gorka i _emerna. Mnogi ste me, zbog toga, omrznuli i
prokliwali. Radije ste slu{ali {arene la$e svako-
jakih nacionalnih uspaqenika, prevaranata i trgova-
ca va{om nesre}om.
La$ je prijatnija uvu i srcu, jer se pode{ava ono-
me {to qudi $ele, makar to bilo i naopako i nedosti-
$no. Kazivati Istinu je, me|utim, kao i bos hodati po
u$arenom ugqenu.
I sada, kada se gasi ovaj stra{ni rat, govori}u Is-
tinu, iako strepim da je, opet, mnogi ne}e htjeti ni _u-
ti, ni razumjeti, ni prihvatiti kao jedini melem na
otvorene rane.
Naprotiv, do$ivje}e je kao so na ranu.
Vi, bra}o i sestre, danas nemate ve}eg du{manina
od gluposti i krvavog {verca va{im neopisivim po-
stradawem.
Nacionalna glupost je ona jadna i uspaqena pamet
koja je podstrekavala krvavo kolo, koja vas je gurnula u
rat bez smisla i ciqa, i koja vas je uvjeravala da }ete
pobijediti _itav svijet. To ludilo vas je upreglo u rat-
ni jaram da osloba|ate Sarajevo od Sarajlija, Mostar
od Mostaraca, Trebiwe od Trebiwaca, Gacko od Ga_a-
na, i to tako da se _ini ono {to srpska ruka nikad ni-
je _inila. Pod parolama osvete za usta{ke zlo_ine iz
onog rata, Srbi su podstrekivani da ratuju na usta{-
ki, a ne na srpski na_in. Tako smo osramo}eni pred pre-
cima i potomcima, pred svijetom i pred sobom. Pri to-
me, postradali smo i pora$eni te$e i gr|e nego ikad
otkad postojimo.

– 218 –
 Me|u barjaktarima nacionalne gluposti bilo je do-
sta onih koji nijesu znali u {ta vode srpski narod, jer
im kratka pamet nije dopu{tala da vide daqe od nosa.
Ti, ni sada, ne shvataju razmjere u$asa i nesre}e. Bi-
lo je, me|utim, od samog po_etka, i onih koji su znali
da narod vode u katastrofu, ali su im o_uvawe vlasti,
sticawe vlasti i pqa_ka bili jedini i vrhunski in-
teres. Ti {verceri va{om krvqu najglasnije i najbu_-
nije su vas lagali, i jo{ vas la$u.
Jo{ dok su trajali pregovori u Dejtonu, oni su na-
redili selidbu svih fabrika i preduze}a iz dijelo-
va Sarajeva pod srpskom kontrolom. Prvo su, zna_i, na-
tjerali Srbe da sele, jer ne mogu $ivjeti tamo gdje ne-
ma posla i zarade, a onda su po_eli da se busaju {aka-
ma u prsi i galame da ne daju srpsko Sarajevo.
Da li doku_ujete {ta oni $ele?
Ciq im je da doka$u kako se u Sarajevu ne mo$e, po-
novo, $ivjeti zajedno, a kad ne mo$e u Sarajevu, gdje
su garancije svijeta najvi{e, onda Srbi i Muslimani
ne mogu $ivjeti zajedno bilo gdje u BiH i Republici
Srpskoj.
Dokazuju}i nemogu}nost pomirewa i zajedni_kog $i-
vota, oni dokazuju da ovaj rat nije bio nepotreban i bes-
mislen. Wima je jasno da }ete ih pitati zbog _ega ste
ginuli i postradali, ako se, poslije svega, mora i mo$e
$ivjeti zajedno.
Znam da mnogi od vas vjeruju da tog zajedni_kog $i-
vota ne mo$e i ne smije biti vi{e ikada. Gotovo da ne-
ma srpske ku}e bez crnog barjaka. Poko{eni su toliki
momci, toliki jedinci, djevojke, djeca, starci. Metak,
no$ i maq nijesu birali. Ali, ni{ta mawi polom ni-
je se sru{io ni na Muslimane.
Svako razuman mora imati razumijevawe za va{e bo-
love i osje}awa, ali niko ko vam $eli dobro danas i
dobro jo{ nero|enoj va{oj djeci ne smije podsticati i
u_vr{}ivati uvjerewe da pomirewa i zajedni_kog $i-
vota biti ne mo$e.
Upravo je obrnuto. Ili }e, opet, biti zajedni_kog
$ivota ili $ivota za Srbe u Republici Srpskoj, kao
ni u onom drugom dijelu BiH, ne}e biti.

– 219 –
 Kada bih $elio da vam se dopadnem, onda vam sve ovo
ne bih ni govorio.
Najlak{e bi bilo da zalele_em nad va{im qutim
ranama, nad izgubqenim o_evima i sinovima, nad zga-
ri{tima, nad ku}ama iz kojih ste prognani i koje sa-
wate. Pa da vas, potom, pozovem na izdr$qivost, na os-
vetu i nove pogibije, da vas zakliwem Lazarom i Obi-
li}em, da vas pojim vinom devet mrtvih Jugovi}a i pri-
_am bajke o nebeskoj ili Velikoj Srbiji.
Svi oni koji vam danas to govore, kao i oni koji vam
nude crvene partije i crvene boje iz Srbije, nijesu ni-
{ta drugo nego budale ili huqe. A, naj_e{}e, i jedno
su i drugo.
To su {verceri i bezdu{nici. To su najve}e nacio-
nalne {teto_ine.
Kako da vas usre}uju oni isti koji su vas ovako stra-
{no unesre}ili?
Kako da obnavqaju Republiku Srpsku oni isti koji
su je poru{ili i koji su u ru{evinu pretvorili i
Srbiju?
Kako da vas vole oni isti koji bi najradije da vas i
nema? U wihovoj Srbiji, danas je i stoka vi{e po{to-
vana od srpske sirotiwe izbjegle iz BiH i Hrvatske.
Gove_e i kquse moraju imati sto_ni paso{ na pijaci,
a ti Srbi nemaju ni toliko.
Bezo_no vas la$u, obe}avaju}i da }e vas oni ujedi-
niti sa Srbijom. Od tog ujediwewa, za sada, nema ni{-
ta. Ne dozvoqavaju ga velike sile, a wihova voqa je ov-
jerena i u Parizu i u Dejtonu. To, naravno, ne zna_i da
ujediwewa ne}e biti nikada. Ho}e. Ali tek onda kad
budu ukloweni sa vlasti oni koji su nas razjedinili
i koji su poveli ovaj surovi i nepotreban rat. Oni su,
zapravo, najve}a i mo$da i jedina prava brana ujedi-
wewu. Glasaju}i za wih, vi }ete glasati i protiv uje-
diwewa. Upamtite, upamtite ovo, molim vas.
Briga wih za sudbinu Republike Srpske i va{e mu-
ke. Vi wima nijeste potrebni. Wima su potrebni samo
va{i glasovi. Ho}e da vas opet zavedu i prevare, kako
bi stekli kredit da, i daqe, dave i uni{tavaju i vas
i Srbiju.

– 220 –
 Ne slijedite ih, molim vas. To je put bez povratka.
Slijedite potrebu i obavezu da ostanete tu gdje Sr-
bi $ive vijekovima. Ne iseqavajte se ni vi ni grobovi.
Tamo gdje nema ni $ivih ni mrtvih Srba, ne}e nikada
biti ni povratka. A mi se vratiti moramo i u Mostar,
i u Sarajevo, i u Drvar, i u Zenicu, i u Knin.
Ako $elimo da Mostar ponovo bude srpski grad i da
<anti} ne bude tamo bez ikoga svoga, onda Mostar mo-
ra ponovo biti i muslimanski. <anti} i Emina mora-
ju zajedno.

– 221 –
 ON JE UJEDINIO CEO SVET

(Miting Koalicije „Zajedno” na Trgu Slobode,

9. mart 1996.)

Mi ni ovog devetog marta nemamo pozornicu. Govo-

rimo odavde odakle smo govorili i onda. Jutros je Slo-
bodan Milo{evi} na savete nekih razumnih qudi iz
vrha wegove partije da se dozvoli pozornica, da se doz-
voli struja, bahato odgovorio: „Nema struje, ti }e mi
se mangupi danas pentrati po banderama i spomeniku,
pa neka odozgo govore”.
Mi smo ovde danas da pokrenemo masu op{tenarod-
nog, mirnog ali silovitog otpora, kako bismo naterali
Slobodana Milo{evi}a da se on pentra na bandere.
Nikada tom _oveku, zbog _iwenice da sam respektovao
zvawe i ime Srbije pored wegovog zvawa, nisam rekao
– Sadame. Danas mu ka$em: Sadame, crwi si od svakog
Sadama.
Dragi prijateqi, savesti i nado Srbije! Orlovoga
veka kada bih $iveo, tu sliku nikada ne bih zabora-
vio. Stajao sam onoga 9. marta ba{ ovde gde sada stojim,
pogled mi se sudario sa morem, grozdovima najlep{ih
glava koje je Srbija tada imala. Ej, divne i drage deli-
je sa Trga slobode, gde ste sada?
Iako su izginuli $drali, iako su raseqeni $dra-
li, odrasli su pti}i $dralovi}i. Nisi, Slobodane Mi-
lo{evi}u, satro seme bune one Srbije, koja }e da gru-
ne, da bismo ostvarili ciqeve na{eg 9. marta 1991. go-
dine.
Slobodane Milo{evi}u, predsedni_e Srbije!
Srbija je bila velika, sve dok ti nisi re{io da je
u_ini{ velikom.
Ti si, za posledwih pet godina, nakon {to si se ona-
ko „juna_ki” sa nama obra_unao 9. marta na ovom Trgu

– 222 –
slobode, uspeo ipak u jednome, u ne_emu u _emu, moram
priznati, od postanka sveta niko nije uspeo. Ni Hris-
tos, ni Buda, ni Muhamed, ni Marks nisu uspeli da uje-
dine sve narode, sve jezike, sve vere ove na{e planete.
Ti si jedini uspeo da to sve sjedini{ protivu sebe, a
stra{nu cenu je platio, pla}a i jo{ }e decenijama i
generacijama pla}ati srpski narod.
Ja ti danas, Slobodane Milo{evi}u, na ovom Trgu
slobode ne ispostavqam nikakav svoj li_ni ra_un za
sve {to si poru{io. Ovaj ra_un ti ispostavqa srpska
pro{lost, srpska sada{wost i srpska budu}nost.
Na tom crnom, stra{nom i sramnom ra_unu nema sa-
birawa, ima samo oduzimawa. Nema $ivota, ima samo
smrti. Nema gra|ewa, ima samo ru{ewa.
Strah se uselio u qude, a ovaj re$im se hrani stra-
hom. Mnogi qudi razmi{qaju ovako: nema nade, gotovo
je, ne mogu ni{ta sad da promenim. Pa niko ne poziva
pojedinca da sam mewa, da sam iza|e na trg. Kad se sa-
mi i nemo}ni qudi udru$e, oni nisu vi{e ni usamqe-
ni ni nemo}ni.
Ovde je danas mnogo qudi iz unutra{wosti, ali je
ovde danas trebalo da bude vi{e Beogra|ana. Neka ni-
ko ne misli da }e mu slobodu ili ono {to on $eli do-
neti neko drugi, niti Srpski pokret obnove, ni Demo-
kratska stranka, Vuk, Zoran ili Vesna. Ne mo$emo bez
naroda. Narode, oslobodi se straha, jer se sada u Srbi-
ji bira izme|u straha i $ivota. Vaqda je $ivot pre_i.
Onog trenutka kada na ovom Trgu slobode, na ulica-
ma Beograda bude 300.000 qudi, znajte da smo pobedili.
Na 300 hiqada qudi ne kre}e vojska, ne kre}e polici-
ja, nego se tada i vojska i policija pridru$uju svome
narodu.

– 223 –
 JEDNOKREVETNI RE@IM

(Ministrima inostranih poslova SAD, Rusije, Velike

Britanije, Francuske, Nema_ke i Italije, 14. mart 1996.)

Predsednik Srbije Slobodan Milo{evi}, naro_i-

to posle Dejtona i Pariza, sprovodi teror nad demo-
kratskom opozicijom, ukida i posledwe elektronske
medije, spre_ava privatizaciju u privredi, postoje}u
privatnu svojinu nasilni_ki pretvara u dr$avnu, po-
ve}ava policijski aparat represije, mobili{e na voj-
ne ve$be _lanove demokratske opozicije, nasilno u svo-
ju stranku u_lawuje hiqade qudi...
Ukinuo je i televizijske prenose iz parlamenta i
zabranio dr$avnoj televiziji i {tampi da izve{ta-
vaju o aktivnostima demokratske opozicije. Naredio je
i Vrhovnom sudu da ukine i jedinu nezavisnu televi-
zijsku stanicu („Studio B”), koja se mogla videti sa-
mo u Beogradu i okolini, a ovaj vandalski _in izveden
je tako {to je privatna svojina deoni_ara „Studija B”
progla{ena za dr$avnu.
U zemqi vlada potpuni informativni mrak. Gra|a-
nima se serviraju samo stavovi Milo{evi}eve proko-
munisti_ke partije i otvoreno komunisti_ke partije
wegove supruge. Posle Dejtona i Pariza, u Srbiji je
zaveden ne jednopartijski nego jednokrevetni sistem
vlasti. Vojska, policija, svi mediji, banke, preduze-
}a, mafija... Sve je u rukama Milo{evi}a i wegove su-
pruge.
Gra|anima se sugeri{e da je Slobodan Milo{evi}
u Dejtonu i Parizu dobio podr{ku SAD, Rusije, Veli-
ke Britanije, Francuske, Nema_ke, Evropske unije i
NATO da u Srbiji _ini {to mu je voqa.
Isterana iz parlamenta i li{ena svih medija, de-
mokratska opozicija po_ela je da organizuje masovne

– 224 –
proteste po Srbiji, zahtevaju}i Milo{evi}ev odla-
zak i hitne i korenite evropske reforme u Srbiji.
Takav protestni miting organizovali smo 9. marta
u Beogradu. Milo{evi} je izdao naredbu policiji da
miting zabrani, a kada je obave{ten o desetinama hi-
qada pristalica demokratske opozicije zabranio je
podizawe bine za govornike i ozvu_ewe! Eto, i time
se bavi jedan {ef dr$ave.
Po Milo{evi}evom nare|ewu, dr$avna televizija
snimila je poluprazan gradski trg tri _asa pre po_et-
ka skupa i uve_e taj snimak prikazala gledaocima, pot-
puno pre}utav{i da su desetine hiqada gra|ana tra-
$ile Milo{evi}evu ostavku, pomirewe i saradwu iz-
me|u republika biv{e Jugoslavije, slobodne medije,
privatizaciju, saradwu sa Evropskom unijom i ukqu-
_ewe Srbije u porodicu evropskih i svetskih demokra-
tija.
Ovako organizovana dr$avna vlast ne postoji danas
nigde u Evropi.
Milo{evi}ev re$im je jedini re$im u Evropi ko-
ji vlada pomo}u la$i i gole sile.
Ali, taj re$im se i povla_i pred silom kad se su-
o_i sa wom.
Primera radi, Milo{evi} je, nedavno, zabranio rad
„Soros fondacije”, ali je odmah uzmakao i najavio do-
zvolu rada, _im je dobio pismo od gospodina Kristo-
fera.
Drago mi je {to je gospodin Kristofer poslao pis-
mo, ali mi nije drago {to vlade velikih demokratskih
dr$ava ne poka$u istu odlu_nost i kad je re_ o odbra-
ni nezavisnih medija ili o po{tovawu osnovnih qud-
skih prava gra|ana Srbije i politi_kih prava opozi-
cije, koja su sva ugro$ena jednopartijskom represijom
i diktaturom.
Naravno, borbu za demokratiju u Srbiji ne mogu vo-
diti strane vlade. Demokratske snage u Srbiji imaju
vi{e pristalica nego {to ih imaju Milo{evi} i we-
gova supruga, ali ta mawina vlada iskqu_ivo zahva-
quju}i _iwenici {to su mediji, policija i sav novac
u wihovim rukama. Deblokirani mediji i po{teni iz-

– 225 –
bori pod me|unarodnom kontrolom garantovali bi vi-
{e nego dvotre}insku pobedu proevropskih demokrat-
skih snaga u Srbiji.
Govore}i 9. marta, govorio sam da demokratske sna-
ge u Srbiji moraju svakodnevno pritiskati Milo{e-
vi}a iznutra a demokratski svet spoqa. Gra|ani su to
burno pozdravili.
Smatram da me|unarodna zajednica gubi dragoceno
vreme, ako o_ekuje da }e trajni mir obezbediti oni ko-
ji su po_eli i vodili rat i da se diktatori mogu pre-
obraziti u demokrate. Al Kaponei Balkana ne mogu ni-
kad postati Mahatme Gandiji.

– 226 –
 O STRAHU I LA@I

(Miting „Zajedno”, Ni{, 26. mart 1996.)

Razmislimo dobro, Slobodan Milo{evi} ve} osam

godina Srbiji ne govori ni{ta drugo osim slede}eg:
„Srbi, vi ste glupi i vi ste prepotopske kukavice. Za-
to {to ste glupi mogu beskrajno da vas la$em, a po{to
ste prepotopske kukavice mogu beskrajno da vas pla-
{im!” La$ i strah jesu potka Milo{evi}eve Srbije i
wegove vlasti!
Vladali su po principu: danas ti prodam la$, a su-
tra tu la$ zatrpam novom la$i. Mo$e li se vi{e ta-
ko? Da li je Srbija zemqa koja se mo$e beskrajno laga-
ti? Da li je Srbija zemqa koja se mo$e beskrajno poni-
$avati i uni$avati?
Sva wihova propaganda usmerena je na to da zabora-
vite, da nema osam godina zla, osam godina najve}eg po-
topa srpskog naroda. Ni{ta nije bilo! Zaboravite, ok-
renite se u 21. vek! Ne mo$e! Bolest se ne mo$e le_i-
ti dok se ne ubije virus koji izaziva bolest. Taj virus,
to zlo mora biti ubijeno i mi smo ovde da to u_inimo.
Ne}e mo}i bez suda Srba i Srbije! Protiv Sloboda-
na Milo{evi}a ovaj narod zbog svoje _asti mora podi-
}i optu$nicu za nacionalnu izdaju, za nacionalnu ka-
tastrofu, za razbijawe dr$ave i za najve}e zlo_ine
nad srpskim narodom koje je ikad iko po_inio. Ako se
ne boji Bo$ijeg suda, mora se suo_iti sa sudom Srbije.
Cela Srbija ve} danima trese se od wihove histe-
rije i vike na moje pismo. Napisao Vuk pismo, pozvao
strane trupe... svako ve_e drugi sadr$aj pisma, drugi
komentar, ali jedno se jo{ te kukavice i la$ovi nisu
usudili – da pro_itaju {ta pi{e u tom pismu. Lako je
napadati ne{to a sakriti {ta se napada! To je isto kao

– 227 –
i iza}i na boks me_ sa nekim kome su zavezane ruke, za-
vezane noge i zavezane o_i!
Te kukavice samo tako umeju da se tuku.
Milo{evi} i wegov re$im pokrenuli su ovu kam-
pawu samo sa jednim jedinim ciqem: da vide da li se u
Srbiji jo{ uvek mo$e beskrajno prodavati la$. Da im
nije do la$i, kazali bi i pro_itali da sam ja u pismu
ministrima inostranih poslova onih zemaqa sa koji-
ma se Milo{evi} potpisuje i dopisuje, samo postavio
pitawe: Je li ta_no, gospodo, da ste ovom _oveku dali
odre{ene ruke i da li je ta_no da vi sara|ujete sa wim
u poslovima ga{ewa demokratije i qudskih prava i
pqa_ke Srbije?

– 228 –
 GAZITE WEGOVE FOTOGRAFIJE

(Miting „Zajedno”, Novi Sad, 24. april 1996.)

Ju_e je Slobodan Milo{evi} hitno pozvao kod sebe

na sastanak svoje vojvo|anske glavare i naredio im ova-
ko: „Ho}u sutra, ako ikako mo$ete, da isprovocirate
velike nerede i sukobe u Novom Sadu”. Naredio je da
mu se ve_eras, na televiziji wihovoj, u wegovoj tamni-
ci, poka$u wegovi transparenti sa wegovim fotogra-
fijama, sa potpisima i natpisima wemu u slavu, i sla-
vu tobo$we partije _iji je predsednik.
Slobodane Milo{evi}u, ja sam ti na Vidovdanskom
saboru 1992. boqe od ijednog psihijatra izrekao dijag-
nozu: ti si sun|er koji se hrani{ nesre}om i krvqu!
Ali nema vi{e u sun|eru koji se zove Srbija, u sun|e-
ru koji se zove srpski narod, nijedne pore koju nisi na-
punio krvqu, mr$wom, postradawem! Ti vi{e nema{
_ime da se hrani{, ti mora{ da ode{. A ovi nesre}ni
qudi koji su danas nosili tvoje transparente, zapravo
su nosili parole na kojima je pisalo: „smrt Srbiji”,
„smrt na{oj deci”.
Ko god danas nosi transparent sa likom Slobodana
Milo{evi}a on nosi poruku „smrt Srbiji”, i to qudi
moraju da znaju. Znam, do{li su iz Titovog Vrbasa, po-
slali su po wih jutros autobuse. Devedeset odsto wih
su hercegova_ka, li_ka i korduna{ka sirotiwa, ovde
kolonizirana 1945. Pitajte ih, neka ka$u, kolike su
im penzije, pitajte ih kako $ive. Ka$ite, nesre}ni
qudi, kako ste $iveli pre sedam godina? Jesu li vam
pune ku}e izbeglih Srba? Ko ih je naterao u izbegli-
{tvo, ko im je zaturio zavi_aje i vekove? Jesu li vam
unuci izginuli? Za {ta? Ko je to uradio? Slobodan
Milo{evi}! I poslao vas je danas ovde da budete bra-

– 229 –
vi, da budete ovce naklane, koje kli_u svom kurjaku.
Onome koji vam je sve to priredio. Dole sa tim parola-
ma, izgazite to i postanite qudi! Onog trenutka kada
stanete cipelama na fotografiju Slobodana Milo{e-
vi}a, posta}ete qudi!

– 230 –
 QUDI, RAZMI<QAJTE!

(Miting „Zajedno”, Kragujevac, 2. maj 1996.)

Evo muke, evo besa, evo bune u oku <umadije, eto na-
de, eto zore Srbiji.
Da je ovaj Kragujevac druk_iji, da u Kragujevcu $i-
ve kao {to $ive u Parizu, da je ovaj grad, grad sre}-
nih, bogatih, slobodnih qudi, da je ova <umadija ono
{to po snazi, po bogatstvu od Boga dobijenom, po mudro-
sti i radinosti svojih qudi mo$e i zaslu$uje, ne bi
bilo 800.000 izbeglica u Srbiji, jer ni jedna srpska
krajina ni zemqa ne bi pala. Pale su zato {to je Sr-
bija pala, a Srbija je pala zato {to je jedan poredak
antipameti, jedan antinacionalni poredak, zajahao i
ja{e posledwih nekoliko godina.
Kada dignemo tri prsta, mi ka$emo i mislimo: mud-
rost, poverewe, obnova. Kada bi oni koji danas slave u
Sava centru, a nisu kao mi sa svojim narodom na ulici,
na trgu, digli tri prsta (sre}om, oni ih ne di$u) ona
bi morala da simbolizuju wihovo satansko jevan|eqe,
a to zna_i: la$, glupost i strah. <ta su dali Srbiji
osim la$i, osim gluposti, osim straha?
Setimo se obe}awa: dajte zajam za preporod Srbije.
Srbija je dala zajam, {ta je preporo|eno? Preporo|en
je Kipar i nekoliko stotina vladaju}ih porodica. Se-
tite se obe}awa od 10.000 dolara po glavi stanovnika
i {vedskom standardu. <ta je bilo sa obe}awem? Qu-
di, razmi{qajte, i one koji ne razmi{qaju terajte da
razmi{qaju, da se sete.
Jesu li rekli: glasajte za nas, da se ne bi raspala
dr$ava, da ne bi bilo rata, da bismo u{li u Evropu.
Da li se raspala dr$ava, da li je bilo rata, da li su
ga izazvali oni? Da li su dr$avu razbili oni?

– 231 –
 Kada je besmisleni, pijani, wihov rat izbio, onda
su lansirali parolu: „Svi Srbi u jednoj dr$avi”. Svi
Srbi $iveli su u jednoj dr$avi, dok najve}i srpski
idioti koji su ikada vodili Srbe nisu lansirali tu
parolu.

– 232 –
 PREDSEDNIKU ME\UNARODNOG
KRIVI^NOG TRIBUNALA ZA
RATNE ZLO^INE, GOSPODINU
ANTONIJU KASEZEU – HAG

(29. avgust 1996.)

Po{tovani gospodine Kaseze!

Pravnik sam po obrazovawu, kwi$evnik po zanima-
wu, a od 1990. vodim Srpski Pokret Obnove, najve}u de-
mokratsku i antiratnu stranku u Srbiji.
Jo{ pre nekoliko meseci, moja stranka je saveznom
parlamentu u Beogradu dostavila nacrt zakona o „pu-
noj i bezuslovnoj saradwi SR Jugoslavije sa me|unarod-
nim Ha{kim tribunalom”.
Svaki zlo_in, pa i ratni, _ine pojedinci, te i odgo-
vornost za zlo_in mora biti pojedina_na, a ne kolek-
tivna. Niko se, be$e}i od optu$be za svoj zlo_in, ne
mo$e i ne sme zaklawati iza nacije kojoj pripada.
Zala$u}i se za apsolutnu saradwu sa Ha{kim tri-
bunalom, moja stranka brani srpski narod od kolektiv-
ne krivice za mnoge stra{ne zlo_ine koje su, tokom ra-
ta u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, po_inili ili
nare|ivali pojedini Srbi.
Ka$wavawem i hrvatskih i muslimanskih ratnih
zlo_inaca za mnoga i stra{na zverstva po_iwena nad
Srbima, tako|e se skida kolektivna odgovornost sa tih
naroda.
Ciq sudske sankcije, pa i me|unarodne, me|utim,
nije gola odmazda nad krivcem, nego i budu}a preven-
cija zlo_ina.
^ak i kada biste uspeli da privedete u Hag sve one
koji su ve} optu$eni, kao i one koji }e tek biti optu-

– 233 –
$eni, ne}e biti otklowena niti zna_ajno smawena mo-
gu}nost recidiva novih ratnih strahota i etni_kih
_i{}ewa, ukoliko Ha{ki tribunal, istovremeno, ne
optu$i i ne osudi samu zlo_ina_ku ideju genocida na
ovim balkanskim prostorima.
Malarija se ne pobe|uje pojedina_nim uklawawem
komaraca, mada je i wihovo zapra{ivawe va$no, nego
isu{ivawem mo_vare, kao legla zaraze.
Ja Vam, po{tovani sudijo Kaseze, upravo zbog toga i
pi{em. O_ekujem da }ete Vi i Ha{ki tribunal, po sa-
vesti i pravdi, ozna_iti tu ovda{wu mo_varu zlo_i-
na_ke genocidne ideje i tu ideju, kao $ari{te tumo-
ra, jasno ista}i na me|unarodni stub srama.
Svi istori_ari sveta mogu posvedo_iti u Hagu da,
sve do 1941. godine, na prostorima biv{e Jugoslavije
nikada nije bilo niti genocida niti organizovanih et-
ni_kih _i{}ewa. Bilo je lokalnih i nacionalnih i
verskih sukoba, kao i evropskih i svetskih ratova, bi-
lo je i ratnih zlo_ina, ali genocida nije bilo. Ovde
su vladali Turci, Austrijanci, Mle_ani, Francuzi,
Srbi, Nemci, _ak nekad davno i Huni. Ni_ija vojska i
dr$ava nije sprovodila genocid nad bilo kime. Zbog to-
ga je i etni_ka mapa li_ila na ko$u leoparda. Srbi,
Hrvati, Jevreji, pravoslavni, muslimani i katolici
$iveli su vekovima izme{ani.
<ta se to, dakle, desilo 1941. godine? Nije ovo iz-
let u daleku pro{lost, jer je to bilo tako re}i ju_e.
Tada nema jugoslovenske komunisti_ke armije, jer
nema ni Jugoslavije. Ona je u aprilu 1941. slomqena,
raskomadana i okupirana. Tada nema ni komunizma ni
Slobodana Milo{evi}a u Srbiji. Nema ni Srbije. I
ona je raskomadana i okupirana.
Tada nema ni Karaxi}a ni Mladi}a u Bosni. Nema
ni Bosne, kao dr$ave.
Tada, jedino, ima jedne nacisti_ke hrvatske dr$a-
ve, kojoj Adolf Hitler poklawa celu Bosnu i Hercego-
vinu, kao i delove Srbije. Posle jedanaest vekova, Hr-
vati su, tek tada, pod okriqem kukastog krsta, dobili
svoju suverenu dr$avu. Ante Paveli}, firer te naci-
sti_ke tvorevine, proklamuje istrebqewe Srba kao

– 234 –
vrhunski i nacionalni i dr$avni interes. Genocidni
projekat etni_kog _i{}ewa odnosi za _etiri naredne
godine vi{e od milion Srba! Prvi put u istoriji, na
Balkanu se ubija kolektivno, zbog zlo_ina ro|ewa!
Ceo svet danas zna za Mauthauzen. Sticajem okolno-
sti, svet nije saznao niti ni danas zna za koncentraci-
oni logor Jasenovac, najve}u masovnu grobnicu Srba,
koja je 38 puta ve}a od Mauthauzena.
Komunisti su, naime, 1945. godine do{li na vlast
i obnovili Jugoslaviju. Na magi_ni na_in, Hrvati su
predstavqeni svetu kao antinacisti i kao ratni pobe-
dnici. Tobo$e zbog budu}nosti i zajedni_kog $ivota
Srba i Hrvata, komunisti_ka vlast nije sprovela de-
nacifikaciju Hrvatske i sakrila je od Evrope i sve-
ta istinu o genocidu nad Srbima. Zatrpana je i istina
da je hrvatska nacisti_ka dr$ava zvani_no bila u ra-
tu i sa Sjediwenim Ameri_kim Dr$avama i sa Veli-
kom Britanijom, i da su wene trupe juri{ale na Mosk-
vu i Staqingrad. Tako se desilo da u Nirnbergu na op-
tu$eni_koj klupi nema nijednog zlo_inca iz Hrvat-
ske. Tako se desilo i da gotovo svi hrvatski ratni zlo-
_inci i nacisti_ki lideri dobiju uto_i{te u zemqa-
ma zapadne demokratije. Sam „balkanski Hitler”, vo|a
hrvatskih nacista-usta{a Ante Paveli}, neprogowen
i neka$wen umire prirodnom smr}u u <paniji.

Po{tovani gospodine Kaseze!

U Ha{koj sudnici se mora pojaviti pravni Dosto-

jevski. Onaj koji }e, ma koliko to bilo naporno, komp-
likovano i odve} bolno, u}i u sve lavirinte ovda{weg
zla i prona}i koren, izvor velike nesre}e. Onaj koji
}e, u ime zemaqske i Bo$ije pravde, u ime svih mrt-
vih i $ivih, biti nemilosrdan prema svakom zlo_inu
i zlo_incu, ali koji }e i jasno razdvojiti posledicu
od uzroka.
Sa u$asavawem, koje je razumqivo i opravdano, ceo
svet danas prati otkopavawe masovnih grobnica oko
Srebrenice. Te slike pakla i qudskog bezumqa televi-
zija unosi u ku}e {irom na{e planete. <okirani gle-

– 235 –
daoci, milijarde wih, u svojoj svesti i du{i ozna_a-
vaju Srbe kao divqake i ubice, kao neki genocidni i
razbojni_ki narod, koji je izvor i krivac balkanske
Hiro{ime.
Televizijske kamere, me|utim, ne mogu da prika$u
dana{wem svetu stotine i hiqade Srebrenica od pre
pola veka, koncentracione logore smrti ili xinovske
pe}i u kojima su masakrirani i spaqivani Srbi.
Daleko od toga da prihvatam princip taliona (oko
za oko, zub za zub) ili da tra$im ma kakav alibi ili
popust za zlo_in po_iwen iz osvete i odmazde za pret-
hodni zlo_in. @elim samo da sudije u Ha{koj sudnici
tumor genocida i etni_kih _i{}ewa u Hrvatskoj i Bo-
sni seciraju do sr$i, tako da se jasno ka$e gde je $a-
ri{te a gde su metastaze.
Iz krvi nevinih $rtava pre pola veka, potekla je
danas krv nevinih $rtava. Zlo se hrani zlom, a mr$wa
ni_e iz mr$we. To su spojeni sudovi na{e i srpske i
hrvatske i muslimanske nesre}e.
Ovde }e budu}nost biti budu}nost grobova i ve_ne
odmazde, ukoliko ne pobede na_ela pomirewa i pokaja-
wa. Ta ulaznica u qudsku budu}nost sada je, po{tova-
ni gospodine Kaseze, u rukama Ha{kog tibunala.
Nikada, do ovog sramnog rata u Hrvatskoj i Bosni,
Srbi nisu sprovodili etni_ka _i{}ewa, nego su bili
$rtva tih _i{}ewa. Nikada nisu sejali masovne grob-
nice, nego su bacani u masovne grobnice. Nikada nisu
ru{ili xamije i crkve, nego su spaqivani u svojim
crkvama. Nikada nisu ru{ili gradove, nego su strada-
li pod ru{evinama svojih gradova.
Ovaj istorijski paso{ srpskog naroda mora se poka-
zati u Ha{koj sudnici.

– 236 –
 NADMA<ILI STE ENVER HOXU

(Otvoreno pismo Slobodanu Milo{evi}u,

26. septembar 1996.)

Gospodine Predsedni_e,
Takozvana vi{estrana_ka izborna kampawa u Srbi-
ji, koja je u toku, uverqivo slika Va{u vlast, odnosno
vlast Va{e Familije, kao posledwu i jedinu staqini-
sti_ku vlast u Evropi.
Dr$avna televizija i ostali dr$avni mediji zat-
voreni su za stranke opozicije, a pre svega za veliku
demokratsku koaliciju „Zajedno”, kao snagu i nadu da
se Srbija oslobodi ideolo{kog jednoumqa, kriminala,
bede, la$i, poraza, sramote, me|unarodne izolacije i
prezira.
Televiziju, radio i {tampu, koji $ive od poreza
gra|ana kao i od kriminalnog pqa_kawa naroda preko
ra_una za struju, pretvorili ste u razglasne stanice
i oglasna odeqewa Socijalisti_ke partije, _iji ste
predsednik, i neparlamentarne stranke JUL, _iji je
direktor Va{a supruga.
U obmanama naroda nadma{ili ste i najve}e preva-
rante iz vremena Staqina, ^au{eskua i Envera Hoxe.
<minkawem i monta$ama, Va{a propagandna imperi-
ja bedu i nesre}u miliona gra|ana predstavqa kao sre-
}u, ru{evine kao gra|evine, mrtva_nice kao obdani-
{ta, a nacionalni i dr$avni poraz kao pobedu.
Od bira_a se skrivaju ne samo izborni programi i
promotivni skupovi demokratske opozicije, nego i so-
cijalni bunt, radni_ki {trajkovi koji potresaju zem-
qu, {trajkovi gla|u i samoubistva o_ajnika {irom
Srbije, masovna iseqewa mladih qudi u inostranstvo,
sramni polo$aj stotina hiqada izbeglica, vi{e od mi-
lion penzionera i oko dva miliona nezaposlenih.

– 237 –
 Kako biste prevarili Evropu i svet, podastirete
la$ne svedoke da Vi i Va{a Familija po{tujete pra-
va opozicije. Naime, na televiziju i radio pripu{ta-
te stranke koje ne postoje i za koje nikad nije glasao ni-
ko. Tako od izborne kampawe pravite jo{ i va{ari{te.
Medijski blokirana i satanizovana, od Va{e poli-
cije i pravosu|a progawana, a uz to li{ena i novca i
tehni_kih sredstava, parlamentarna opozicija u Sr-
biji onemogu}ena je da vodi izbornu kampawu. Ovih da-
na, Va{i lokalni redarstvenici ukidaju telefone op-
{tinskim i gradskim odborima koalicije „Zajedno”, a
izborne {tabove Koalicije izbacuju iz wihovih bed-
nih prostorija na ulicu.
Ubedqivi poraz Va{e stranke u Republici Srpskoj
sada pravdate blokadom tamo{wih medija i upu}ujete
$albe na sve uticajne svetske adrese. Opet varate. Va-
{a partija u Republici Srpskoj imala je apsolutnu
podr{ku svih Va{ih mo}nih medija, a weni programi
i kandidati predstavqani su i u medijima Republike
Srpske.
Ono {to Vam, kao opoziciji, nije bilo uskra}eno u
Republici Srpskoj, Vi apsolutno silexijski odbijate
opoziciji u Srbiji. Tipi_no za Vas. Dopu{teno je samo
ono {to je u Va{em interesu. Va{u slobodu i sre}u
uvek gradite na neslobodi i nesre}i drugih.
Gospodine Predsedni_e,
Zahtevam da, odmah, skinete Va{u vlasni_ku i ure-
|iva_ku palicu sa svih dr$avnih medija u Srbiji.
Zahtevam da dr$avni mediji na jednaki na_in, ob-
jektivno i ravnomerno, prate izbornu kampawu svih
parlamentarnih stranaka i koalicija.
U protivnom, Srpski pokret obnove }e, kao _lan ve-
like demokratske koalicije „Zajedno”, u dogovoru sa os-
talim parlamentarnim strankama opozicije, biti pri-
siqen na sve oblike otpora. Vama }e pripasti iskqu-
_iva odgovornost za posledice na{ih, iznu|enih, ak-
cija.
Sa ovim pismom i jo{ brdom propratnih dokaza uz
wega, upozna}u i odgovaraju}e me|unarodne ustanove i

– 238 –
vlade dr$ava koje Vam diktiraju doma}e zadatke, a Vi
to na{im gra|anima predstavqate kao podr{ku Va{oj
„mirotvornoj politici i kooperativnosti”, odnosno
kao podr{ku Va{oj tiraniji i teroru nad demokrat-
skim snagama u Srbiji.

– 239 –
 <ETA>EMO TRI MESECA

(„Srpska re_”, 25. novembar 1996.)

Gospodine Dra{kovi}u, protesti se nastavqaju...

Ju_e je bilo mnogo qudi, procene Si-En-Ena su da je
bilo okupqeno oko 200 hiqada gra|ana; policija je
navela sli_ne podatke, dok na{a {tampa, pa _ak i ona
nezavisna, uporno smawuje taj broj. Bilo kako bilo,
demonstranata je bilo mnogo. Beograd je, ipak, po_eo
da se budi i da izlazi na ulice da odbrani svoju iz-
bornu pobedu. <ta }e se daqe de{avati? Kako pred-
vi|ate daqi tok doga|aja?
U Beogradu je ju_e na ulicama bilo vi{e od 200 hi-
qada qudi, ali u Beogradu je ju_e bilo i danas }e bi-
ti puno vi{e onih koji nisu ili ne}e biti na ulicama,
ali jesu i bi}e sa nama. <ta daqe? Ni{ta, nego nasta-
viti sa protestima, sa op{tom opstrukcijom, sa op{-
tom gra|anskom neposlu{no{}u. Nastaviti upravo u
onom pravcu koji je ju_e u „Na{oj borbi” sugerisao su-
dija Vrhovnog suda Srbije Slobodan Vu_eti}. On je re-
kao da gra|ani _ija je izborna voqa poni{tena, pokra-
dena, imaju pravo da svim sredstvima gra|anske nepo-
slu{nosti, blokirawa rada dr$avnih institucija, os-
vajawa uz pomo} naroda svojih institucija, u kojima
treba da se preuzme vlast, a to su op{tinske i grad-
ske skup{tine, povrate svoju opqa_kanu izbornu voqu.
Ono {to se u Srbiji desilo posle drugog izbornog kru-
ga najpreciznije, najkra}e je okarakterisao predstav-
nik ameri_kog Stejt Departmenta. Rekao je da su to maj-
munska posla. Zaista i jesu majmunska posla. Slobodan
Milo{evi} se do kraja razgolitio.
Da li Vi smatrate da }ete demonstracijama i svime
{to se doga|a odbraniti izbornu pobedu ili }e ona
biti oduzeta, kao {to je Milo{evi} planirao?

– 240 –
 Pobeda ne mo$e biti oduzeta. Pobeda je ostvarena i
narod se ose}a pobedni_ki. Za ovih nekoliko dana, u
Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Ni{u, Smederev-
skoj Palanci, Kraqevu, Pirotu, ^a_ku i ostalim gra-
dovima Srbije, na ulicama je demonstriralo vi{e od
pola miliona qudi. Ja verujem da }e se narednih dana
vi{e od milion qudi izliti na trgove i ulice na{ih
gradova. Izdr$a}emo du$e nego {to su, svojevremeno,
izdr$ali ^esi. Demonstrira}emo svakodnevno i {i-
rom Srbije, bude li trebalo, i tri meseca.
Sve u svemu, Vi se nadate da }e opozicija ovoga pu-
ta mirnim protestima pobediti, odnosno ostvariti
ono {to $eli?
Milo{evi} ne preza od bilo _ega. Taj _ovek je skra-
tio dr$avu od So_e pa do <ida, da bi sa_uvao svoju
vlast. On je verovatno u svom ludilu i nerazumqu
spreman i na veliki zlo_in nad gra|anima Srbije da
bi sa_uvao svoju vlast, ali ja verujem da on ne}e za ne-
koliko dana imati sa kim da izvr{i taj svoj planira-
ni zlo_in, osim da mobili{e svoju suprugu, svoju decu
i decu nekoliko desetina svojih slugu i mafija{a, ko-
ji se, iz straha od narodnoga gneva i odgovornosti za sve
{to su nam _inili posledwih nekoliko godina, gr_e-
vito dr$e uz Milo{evi}a.
Da li je taj strah opravdan?
^iji strah?
Pa strah tih mafija{a i velikog dela vlasti...
Naravno, jer nikome ni{ta ne}e biti opro{teno, {to
ne zna_i da }e bilo ko biti nezakonito hap{en ili pre-
mla}ivan, {ikaniran, ali bi svako bio izveden pred
sud da odgovara za sva zla, za sve pqa_ke, za sve smrti
koje su nanete na{em narodu.
Na kraju, da Vas pitamo kako komentari{ete reak-
ciju me|unarodne zajednice. Na po_etku ste tra$i-
li wihovu reakciju, me|unarodne kontrolore, tra-
$ili ste da do|u eksperti kako bi im bili prezenti-
rani dokazi o kra|i. Me|utim, to se nije dogodilo. U
po_etku je reakcija bila mlaka, mada se sada stvari
polako mewaju. <ta mislite o tome, posebno nakon
posledweg saop{tewa Stejt Departmenta?

– 241 –
 Stejt Department nije isto {to i Evropska Unija.
Mi smo ogor_eni {to Evropska Unija nije poslala prav-
ne eksperte i posmatra_e koje smo tra$ili, a Stejt De-
partment je dobio od nas originalne zapisnike sa bi-
ra_kih mesta, proverili su i utvrdili da su to origi-
nalni zapisnici, i otuda je Stejt Department izdao
saop{tewe da raspola$u nesumwivim dokazima da je
majmunskom kra|om Milo{evi} izvr{io pravno nasi-
qe i teror nad izbornom voqom gra|ana. Me|utim, va$-
no je jo{ ne{to. Amerikanci su, kao vode}a sila, koja je
zaslu$na za Dejtonski mir, shvatili da Slobodan Mi-
lo{evi}, u sprovo|ewu Dejtonskoga mirovnoga sporazu-
ma, ne mo$e biti faktor mira i stabilnosti. Onaj koji
je faktor nemira i nestabilnosti u sopstvenoj zemqi
i koji provocira sada gra|anski rat u sopstvenoj zemqi,
mora biti uklowen da ne bi do{lo do novog po$ara, ne
samo u Srbiji, ve} i na celom Balkanskom poluostrvu.
Stejt Department je jasno rekao da mira i stabilnosti
nema bez uspostave demokratskih sistema u biv{oj Ju-
goslaviji. Slobodan Milo{evi} je pokazao da ne}e de-
mokratski sistem i norme demokratskog vladawa u Sr-
biji, pa prema tome Slobodan Milo{evi} je sam sebi
odsekao granu na koju se malo bio popeo u o_ima zapad-
noga sveta.
Od ovog broja „Srpske re_i”, pa do slede}eg broja,
bi}e velikih i zna_ajnih doga|awa i bi}e to ne{to
pozitivno, ne{to {to dugo _ekamo. Da li i Vi tako
mislite?
Ako bi samo nekoliko dana po pola miliona qudi u
Beogradu izlazilo na ulice, Slobodan Milo{evi} bi
kapitulirao, priznao svoj terorizam i izborne rezul-
tate od 17. novembra. Zbog toga ja opet pozivam gra|ane
i svaki dan ih pozivam: {etajte, {etajte i ni{ta vi-
{e! Pevajmo, ga|ajmo ih jajima, paradajzom, i on }e ka-
pitulirati.
Zna_i, jajima da oborimo Milo{evi}a?
Za jajare – jaja. <ta je drugo za wih nego jaja?
Zasut je narodnom mr$wom, zasut je prezirom sveta,
zasut je jajima, zasut je najgorim $eqama. On da zna
{ta sve narod u crkvama govori i moli se Bogu da mu se
desi, on bi odmah oti{ao.

– 242 –
 POBUNA PROTIV SVIH KRA\A

(Sa tromese_nih protesta „Zajedno”,

Trg Slobode 17. decembar 1996.)

Gra|ani, boqe re}i, porodico gra|ana, jer smo svi

postali jedna velika porodica prijateqa i gra|ana!
Ne treba dr$ati govore, najlep{e govore dr$ite vi.
Najve}a snaga ste vi. Va{i transparenti ve} su pro-
grami nove Srbije.
Otkuda ovo? Ovo nije pobuna Srbije samo protiv je-
dne kra|e, ovo je pobuna protiv svih kra|a, otkako je
On do{ao tamo gde jeste. Pokraden je Zajam za tobo$-
wi privredni preporod Srbije. Pokradena je gra|ani-
ma i dinarska i devizna u{te|evina. Pokradeno dva
veka istorije. Stotinama hiqada qudi, pokradeni za-
vi_aji. Desetinama hiqada majki, pokradeni sinovi.
Pokraden i nacionalni qudski i gra|anski ponos sva-
kog u Srbiji. Sve je pokradeno, sve ba_eno u blato, a po-
sle svega, 17. novembra, pokrao nam je i glasove. Srbija
je ustala protivu svih wegovih kra|a, a ne samo protiv
kra|e od 17. novembra. A zastave... Samo na ovim skupo-
vima mogu}e je bilo da, zahvaquju}i svetskim televi-
zijama koje su ovde, na{a srpska zastava bude me|u za-
stavama vode}ih demokratskih zemaqa sveta. Gde je za-
stava Srbije i Crne Gore? Uzgred, izme|u zastava Sr-
bije i Crne Gore nema nikakve razlike, to je jedna za-
stava. Gde je ta na{a zastava pred Evropskim parla-
mentom, gde je ta na{a zastava na Ist Riveru u Wujor-
ku, gde je u svetu? Nema je nigde! Srpsku zastavu je On
sa svih jarbola sveta oborio, a mi smo je ovde digli i
svet je ponovo video na{u srpsku zastavu, zajedno sa
zastavama drugih zemaqa. On kad ode, na{a zastava
ide gore, pred Evropski parlament, pred Ujediwene
nacije.

– 243 –
 Nasilno dovo|ewe qudi na mitinge i davawe podr-
{ke Milo{evi}u ne mo$e zaustaviti ovo osloba|awe
Srbije. Vi ste videli kuda smo danas pro{li (uzgred,
{etwe }e biti malo kra}e). Mi smo prolazili pored
zatvora! Gde to ima da policija stoji na vratima {ko-
la, da policija stoji na vratima fabrika?! On koji je
ro|en u blizini Zabele, _ini mi se ima ambiciju da
celu Srbiju pretvori u Zabelu. E, ne mo$e!
Danas, kako _ujem, obe}ava studentima – garantuje
da }e sve {to je bilo pokradeno biti poni{teno! Na-
ravno, prsi se pred svetom da je povukao demokratski
potez, patriotski, da brani suverenitet zemqe, tako
{to je prihvatio posredovawe Gonzalesa i stvari u
zemqi dotle doveo, da o pqa_ki glasova mora da odlu-
_uje svet. Ako on ostane tamo gde je, uskoro }e se i o ne-
kakvim razgovorima u mesnoj zajednici morati odlu-
_ivati u nekom Dejtonu i uz strano posredovawe.
Ovo je pobuna protivu ovog sistema i Wega, kao _e-
lovo|e. Sistem se mora mewati, on mora da ide.

– 244 –
 SRPSKE VOJVODE I ON

(Miting „Zajedno”, Trg Slobode, 18. decembar 1996.)

Kr{im obe}awe koje sam sino} sebi dao. Mislio sam

da se samo pojavim ve_eras i ka$em: hvala, vidimo se
sutra, i da to bude sve. Ali, izazvali su me. Moram da
pred vama, u ime svih nas, govorim o wihovoj zaveri
koju poku{avaju da sprovedu, da sistemati_no okre}u
neobave{teni narod, duboko u unutra{wosti Srbije,
protiv nas.
Li_no on je pozvao urednike dr$avne televizije i
rekao im slede}e: „Poku{ajmo da stvar prebacimo na
drugu pri_u, na drugi kolosek, da se zaboravi na{a
kra|a. Ajde, navalite da pri_ate o stranim zastavama,
posebno iskoristite priliku da je vi|ena jednoga dana
me|u {eta_ima-demonstrantima jedna nema_ka zasta-
va. Sve ih prika$ite tamo kao <vabe, kao izdajnike.”
Videli ste kako je to sino} uradila TV-Bastiqa.
Oti{li su u be{_a{}u toliko daleko da su slavne na-
{e vojvode, Stepu, Mi{i}a, Putnika i Bojovi}a, sino}
proglasili za saradnike onoga tamo.
Ja im, u ime ove Srbije, ka$em: kad bi se _udom ne-
kim te vojvode sada pojavile u ovom gradu, ovde me|u na-
ma, ne bi ih smeo sa_ekati On, jer bi mu bilo postav-
qeno osnovno pitawe. „Gde je dr$ava koju smo mi stvo-
rili?!”.
Wemu i wegovim, bilo bi postavqeno pitawe, {ta
se to desilo sa nacionalnim ponosom, _a{}u, vojni_kom
i svekolikom, na{eg naroda, koju su ti veliki Srbi os-
tavili u amanet, u nasle|e potomstvu? Ko je to poru-
{io, ko je to osramotio?
On i wegovi ideolo{ki roditeqi, ve} 1944. godine,
kad su u{li u ovaj grad, prvo su gra|ansku klasu po-

– 245 –
robili, svim vojvodama oduzeta su imawa, ku}e, dr$a-
va sru{ena, himna zabrawena, zastava dr$avna ba_e-
na u blato.
Kara|or|evi}i jo{ $ive kao izbeglice sa tu|im pa-
so{em.
Milunka Savi} je skon_ala kao _ista_ica komuni-
sti_kog javnog klozeta. I sad oni Stepu, Putnika, Mi-
{i}a i Bojovi}a svojataju. Kad Slobodan Milo{evi},
i ovi wegovi, pomenu Putnika i Mi{i}a, to je isto kao
da sviwe u|u u crkvu.
Posle Kolubarske bitke, 1914. godine, na{i seqa-
ci su oti{li na razboji{te i sa jednakom tugom u po-
wave seqa_ke umotali i mrtve Srbe, i mrtve Nemce,
i Austrijance, i Ma|are. Svi su bili ne_ija deca. I sa
jednakom tugom, i po istom obredu, sahranili ih u istu
grobnicu, u kripti Crkve u Lazarevcu. To su Srbi! A
On i Wegovi o tome nikada nisu imali pojma. Ta zasta-
va nema_ka, koja se ovde pojavila, jeste zastava demo-
kratske, nove Nema_ke, Nema_ke Vilija Branta! Nije
to zastava Adolfa Hitlera sa kukastim krstom!
To je zastava onoga Vilija Branta koji nikad nije
bio viso_iji nego onda kad je kleknuo na kolena u Var-
{avi i zamolio za opro{taj za sva zla koja su Hitler
i nacisti doneli svetu i Nemcima samima. To je zasta-
va Nema_ke koja je danas vode}a i demokratska i eko-
nomska sila u svetu. To je zastava one Nema_ke koja je
pre 30 godina pola miliona qudi, radnika bez posla i
hleba, iz komunisti_ke Srbije primila.
To je ta Nema_ka.
Neka On pita srpske izbeglice iz ovoga rata, iz Bo-
sne i Hrvatske, kako ih je do_ekala, ugostila, smesti-
la, nahranila, ta Nema_ka. A neka pita te iste izbe-
glice koje su sada u Srbiji, kako ih je On do_ekao i ka-
ko danas $ive!
Sekira se, ka$e, sino}, zabrinuo se kad je _uo da su
studenti iz Ni{a krenuli pe{ice, a nije se zabrinuo
ni oglasio kad je jedan ceo narod pe{ice napustio svo-
ju zemqu!
Sin jednog wegovog doglavnika nedavno je javno sla-
vio milijarditi dolar koji je zaradio na {vercu ru-

– 246 –
de iz Majdanpeka i Bora, na muci gladnih radnika u
tim rudnicima. Sino} na televiziji prikazuje u Maj-
danpeku ne qude, nego robove, robove kojima je nare|e-
no da iza|u sa transparentima i podr$avaju – pqa_ku!
Radujem se kontramitinzima! I ^au{esku je, pre
svog kraja, po_eo sa kontramitinzima.

– 247 –
 1997.
Tre}i sabor SPO
❖ Raspad Koalicije „Zajedno”
❖

❖ Parlamentarni i predsedni_ki

izbori
 O NEVERNIM SAVEZNICIMA

(Ravna Gora, 11. maj 1997.)

^estitam vam nam snazi, postojanosti i _vrstini va-

{e vere.
Vas je 1990. godine po ovoj Gori progonila policija.
Kordoni su bili na Ravnoj Gori, a helikopteri i ok-
lopne armijske jedinice pokrenuti iz Mionice.
Vi ste junaci 9. marta 1991. godine. Vi ste tada bili
$rtve bojnih otrova, transportera, kur{uma, dresira-
nih pasa, kowice.
Vi ste 1991. godine, sna$nije od ikoga u Srbiji, di-
gli glas protiv re$iranog i besmislenog rata.
Vi ste 91. godine, od aerodroma do Terazija, svojim
telima obrazovali lanac qubavi kroz koji je pro{ao
prestolonaslednik Aleksandar Kara|or|evi}.
Vi ste junaci Vidovdanskog sabora.
Vi ste u junu 93. ponovo bili na meti, na udaru. Vi
ste se tada hrabro isprsili ispred na{eg komunisti_-
kog nacizma i fa{izma.
Vi ste mi nare|ivali da stvaram DEPOS i da Srp-
ski pokret obnove $rtvujem interesu koalicije.
Vi ste me te{ili o_ajnog, nakon {to su svi odreda,
udru$uju}i se sa Srpskim pokretom obnove i dobijaju-
}i poslanike i funkcionere na snazi Srpskog pokreta
obnove, na wegovim glasovima, izdavali Srpski pokret
obnove i kretali u Kalabi}a kampawu protiv Srpskog
pokreta obnove. Vi ste me te{ili i govorili: nastavi,
moramo se udru$ivati da smaknemo ovu antiistorijsku
vlast i zlo!
Vi ste tvorci Koalicije „Zajedno”, vi ste wena mo-
torna snaga, vi ste podneli najve}i teret odbrane iz-
bornih rezultata koalicije „Zajedno” za vreme trome-
se_nih demonstracija.

– 249 –
 Na{ protivnik zna gde je snaga, na{ protivnik za-
to udara na snagu. A na{i prijateqi, na{i saveznici?
Evo, danas ih ovde nema, iako sam ih zvao da do|u na ovu
juna_ku Goru.
Nema ih danas ovde, jer su zauzeti, kao {to _ujete i
kao {to vidite, tra$ewem nekih novih saveznika, jer
nisu, ka$u, zadovoqni strankom koja im miri{e na
Ravnu Goru i na kraqa. Oni ne}e Ravnu Goru, oni ne-
}e monarhiju, zato tra$e neke druge saveznike.
Nema nijednoga dana, a da i kuso i repato, i ala i
vrana, i pozicija i opozicija, svi odreda, ne napadaju
na vas, na nas, na Srpski pokret obnove, na kraqa, na
Ravnu Goru. Sve su cevi uperene na nas, ali niko toli-
ko ne napada Srpski pokret obnove kao {to to _ine sa-
veznici na{i sada{wi u koaliciji „Zajedno”. Mislim
da im to ne slu$i na _ast.
Mi jesmo za saveznike, ali saveznici moraju znati
i jednom moraju nau_iti da, dok su saveznici, moraju
biti saveznici! Ne}emo „saveznike”, poput onih iz
1941. godine. Do|e Tito kod Dra$e na Ravnu Goru jed-
nom, dvaput, triput, potpi{e pred Dra$om sve, a _im
ode, udari sle|a i naredi: „Ne va$i potpis.” \eneral
Mihailovi} je uvek govorio: „Svaki potpis sa parti-
zanima za mene je Sveto pismo, jer ja sam _ovek od
_asti”.
I ja ka$em: za Srpski pokret obnove, sve {to smo
potpisali, svaku re_ koju sam ikome dao, _ak i bez pot-
pisa, za mene je Sveto pismo! Ali oni koji ne dr$e do
re_i, do sporazuma, idejni su sinovi onih koji su 41.
uradili ono {to su uradili.

– 250 –
 VODIO BIH SRBE
U WIHOV ZAVI^AJ

(Konferencija za {tampu, 29. maj 1997.)

Odmah po odluci Glavnog odbora SPO, da budem kan-

didat za predsednika Srbije, predstavnici izbegli-
ca iz Srpske Krajine postavili su mi pitawe: Kakav
}e biti, u slu_aju moje pobede, odnos Srbije prema Hr-
vatskoj i prema srpskim izbeglicama iz Hrvatske ko-
je su sada u Srbiji ili razvejani {irom sveta.
Odgovorio sam da bih se, kao {ef dr$ave, zalagao za
puno po{tovawe i ispuwewe svih odredbi Dejtonskog
sporazuma. U skladu sa tim sporazumom, bio bih za pu-
nu normalizaciju odnosa izme|u Srbije i Hravtske i
za trajno pomirewe izme|u Srba i Hrvata. Me|utim,
rekao sam, ni te normalizacije, ni tog trajnog pomire-
wa ne mo$e biti sve dok se izgnani srpski narod ne
vrati u svoj zavi_aj, na svoja imawa. A Dejtonski spo-
razum, svim izbeglicama, i srpskim i hrvatskim i mu-
slimanskim, garantuje pravo povratka, a vlast u tim
dr$avama ima obavezu uva$avawa svih qudskih, gra-
|anskih, nacionalnih, kulturnih, verskih i politi_-
kih prava tih qudi.
Ba{ u skladu sa Dejtonskim sporazumom, stavio bih
se, li_no, kao {ef dr$ave, na _elo na{eg izbeglog na-
roda i vodio ga ne samo do Knina, ne samo do Obrovca,
ne samo do Vojni}a, Jasenovca, Topuskog... nego bih srp-
ske izbeglice vodio i do Drvara, Grahova, Glamo_a, Mo-
stara, Sarajeva i Zenice, odnosno svuda tamo gde su Sr-
bi $iveli vekovima i odakle ih je ovaj besmisleni i
pijani rat uklonio.
Odredbe me|unarodnog Plana „Z-4” nikada nisu
ukinute, pa sam siguran da bi, povratkom srpskog na-

– 251 –
roda u Srpsku Krajinu, na{ narod u$ivao sva prava
predvi|ena tim planom. Po tom planu, da podsetim,
RSK je imala status federalne jedinice u Hrvatskoj,
imala bi svoju vladu, svoj parlament, slala bi svoje
predstavnike u hrvatski Sabor, bila bi zagarantova-
na sva nacionalna, verska, kulturna i politi_ka prava
Srba, Krajina bi _ak imala pravo i na svoju kraji{ku
monetu, koja bi se zvala onako kako Srbi $ele i koja bi
imala istu vrednost kao i hrvatska moneta. Stanovni-
ci Krajine bi imali pravo i na duplo dr$avqanstvo:
hrvatsko, i dr$avqanstvo Srbije i Crne Gore.
Ovaj re$im koji je po_inio najve}i zlo_in nad srp-
skim narodom u Hrvatskoj sada poku{ava da lansira
pri_u kako Vuk Dra{kovi} $eli da protera izbegli-
ce iz Srbije. Ja bih vodio one Srbe koji $ele da se
vrate, a svi, odnosno ogromna ve}ina, bi se vratili, ako
bi se qudima objasnilo da }e imati ova prava o kojima
sada govorim. A sigurno bi ih imali. Plan „Z-4” va$i,
ali nema naroda na koga treba da se primeni. Kada srp-
ski narod ponovo bude tamo, va$i}e ponovo plan „Z-4”.
Zlo_in je ne primewivati Dejtonski sporazum i ne
boriti se za povratak tog na{eg naroda tamo. Imovina
Srba u Srpskoj Krajini procewuje se na vi{e od 25 mi-
lijardi maraka. Tu ne ra_unam imovinu u ostalim de-
lovima Hrvatske, niti ra_unam vrednost onih srpskih
ku}a i vikendica du$ jadranske obale. Milo{evi} ve-
ruje da }e od hrvatske dr$ave, ili iz nekih me|una-
rodnih fondova, te milijarde maraka dobiti wegov re-
$im, pa da jo{ i zaradi na nesre}i srpskoga naroda.
Zbog toga Milo{evi} i wegov re$im prstom ne}e da
mrdnu protiv onoga {to priprema Tu|man, protiv os-
nivawa hrvatskih dr$avnih agencija za rasprodaju
srpske imovine. Samo SPO upozorava svetske kancela-
rije i velike sile, potpisnice Dejtonskog sporazuma,
da Tu|man time kr{i Dejtonski sporazum, da mi to ne
priznajemo, da }e se na{ narod tamo vratiti i da imo-
vina Srba nije pusta imovina, jer su vlasnici $ivi,
i jer }e vlasnici do}i na svoja imawa.

– 252 –
 MI SMO STALNO NA METI

(Tre}i sabor SPO, Vidovdan 1997.)

Prvi Sabor Srpskog pokreta obnove odr$ali smo

uo_i rata, Drugi usred rata, a tre}i Sabor dr$imo,
evo, posle rata.
Patriotski odgovorno, na Prvom saboru smo upozori-
li da nam crveno zlo {ije crno odelo.
Na Drugom Saboru, polagali smo i polo$ili svoj
najte$i ispit pred savremenicima nepomu}enog ra-
zuma, ali i pred istorijom svog naroda koja prema ne-
razumnima nikada nije imala milosti.
Bili smo za mir u zaglu{uju}oj ratnoj pomami.
Gubili smo, zbog toga, i _lanove i pristalice i po-
slani_ka mesta, ali smo _uvali i sa_uvali svoj obraz
i _ast naroda kome pripadamo i kome slu$imo. Takvim
doslednim i hrabrim dr$awem, obezbedili smo sebi
politi_ko, moralno i, preko svega, qudsko pravo da da-
nas svakome pogledamo u o_i, ali i da prozovemo sva-
koga ko je plivao niz tu krvavu Maricu na{eg najve}eg
i najte$eg istorijskog i dr$avnog sloma.
Izdr$ali smo mnogo, time smo i dobili mnogo, i za-
to i jesmo trn u oku mnogima.
Svima vama, dragi saborci, i celom Srpskom pokre-
tu obnove, odajem priznawe na patriotskoj, hri{}an-
skoj i juna_koj odbrani temeqnih vrednosti i vrlina
na{eg naroda, na tome {to ste, svih ovih godina Zla,
bili videlo u mraku, putovo|a u bespu}u i nada u bez-
na|u.
Na{ Tre}i sabor odr$avamo u miru, ali miru nad
kojim moramo strepeti.
Gospodari rata su i daqe tamo gde su bili kad su
rat poveli. Tamo su i wihovi saveznici u pojedinim

– 253 –
strankama opozicije. Tamo su i wihovi glasnogovorni-
ci na dr$avnoj televiziji i u jo{ mnogim medijima.
Lovokradice su jo{ u lovi{tima, a piromani pored
benzina.
Na $alost, qudska sklonost ka zaboravu i sposobnost
glumaca da sa lako}om mewaju maske i perike, daju ne-
qudski pe_at ovom posleratnom vremenu u kom se kriv-
ci za rat i nesre}u miliona qudi kite perjem miro-
tvoraca i narodnih usre}iteqa.
Sa wima }emo u Evropu kao i taqigama na Mesec.
Po{to su opqa_kali dr$avne banke i u{te|evinu
gra|ana, pokrali penzionere, seqake, izbeglice, bole-
snike, de_ije dodatke, sada rasprodaju nepokretna dob-
ra i prirodna bogatstva Srbije.
Svaki glas dat JUL-u i SPS-u bi}e dat za diktatu-
ru, mafiju, bedu i glad, za nova masovna iseqewa iz
ove zemqe, za nezaposlenost, za nove pqa_ke, ali i za
neizbe$nu i surovu pobunu o_ajnog naroda, koja }e mo-
rati da usledi i koja se ne}e zavr{iti na pi{taq-
kama.
Glasati za wih, to zna_i i glasati za opasne sukobe
sa Crnom Gorom, kao i za krvoproli}e na Kosovu i Me-
tohiji, jer }e Slobodan Milo{evi}, taj po na{u naci-
ju kobni _ovek, kad se zavaqa narodna buna Srbijom,
zamahnuti nacionalnim barjakom na Kosovu i, posle
prosute krvi i poloma, ovu zemqu }e kona_no pretvo-
riti u razvalinu, a Kosovo }e za{tititi isto onako
kao {to je za{titio i Srpsku Krajinu.
U Srpskom pokretu obnove su duh i pregnu}e onih
koji su, na Vidu, ostrvu smrti, tako silno verovali u
pobedu Srbije i $ivota, onih koji su na Krfu, daleko
od Otaxbine, pevali o povratku svojim krsnim slavama
kraj Morave, onih pe{aka slavne Srpske vojske koji su,
posle proboja Solunskog fronta, bili br$i od savez-
ni_ke francuske kowice.
Vostani, Serbie! – govorio je Dositej u nacionlnoj
pomra_ini pre dva veka.
Ave, Serbia! – klicao je Du_i} za vreme albanske
Golgote. I vaskrsnuli smo.

– 254 –
 Na izvor, Srbijo! – govori danas Srpski Pokret Ob-
nove, uveren da je to jedini put oporavka i na{e nove
nacionalne snage i slave.
Na{ oslonac i na{i putokazi za nacionalni i dr-
$avni preporod jesu u onom vremenu kad smo bili de-
mokratska i doma}inski ure|ena i vo|ena dr$ava, kad
je srpski dinar imao zlatnu podlogu, kad nam se dr$av-
na ku}a nije smawivala nego {irila, kad je sudija
slobodno presu|ivao protiv Kraqa a u korist seqaka,
kad ni Turci ni Nemci ni Austrijanci u tri velika
i neizbe$na rata ne uspe{e da zarobe nijednu na{u za-
stavu, kad su Amerika, Francuska, Rusija i Britani-
ja bile na{e saveznice i prijateqi, kad su nas po{to-
vali i neprijateqi, i kad je srpsko ime bilo ceweno
{irom sveta.
Tu slavu smo gradili uz narodni molitveni pok-
li_: Sa verom u Boga, za Kraqa i Otaxbinu!
U celoj svojoj istoriji, bez Krune smo bili samo pod
Turcima i posledwih pola veka pod komunistima.
Kraqevina je ukinuta silom, a ne narodnom voqom.
Da je na{a republika demokratska dr$ava s _asnim
a ne krvavim po_etkom i s _asnim a ne mra_nim traja-
wem, monarhizam bi, mo$da, bio i hir nostalgi_ara.
Kako je, me|utim, na{a republika deponija najgorih
ideolo{kih i dr$avnih modela, odba_enih {irom Ev-
rope i naprednog sveta, kraqevina je ovde, izme|u os-
talog, i najkra}i i najsigurniji put do demokratije.
U dana{woj Evropi ima republika koje su demokrat-
ske, ali i onih koje su diktatorske.
U dana{woj Evropi nema nijedne kraqevine koja ni-
je demokratska. Velika Britanija, <vedska, <panija,
Norve{ka, Danska, Holandija i Belgija su, istovreme-
no, zemqe sa najvi{im stepenom socijalne pravde.
Politi_ka, ideolo{ka i civilizacijska {irina
tih monarhija, u kojima mogu mirno i uspe{no da vla-
daju i stranke levice kad bira_i tako odlu_e, kao {to
je dvanaest godina bio slu_aj u <paniji i kao {to je
to slu_aj danas u Britaniji, najboqi su odgovor poli-
ti_koj netoleranciji, ideolo{koj iskqu_ivosti i sle-
pilu na{ih antimonarhista.

– 255 –
 U modernim monarhijama, kraqu pripada _ast, a par-
lamentu i vladi vlast. Samovoqa i li_na diktatura
su nemogu}i.
U savremenim kraqevinama vi{e ne postoje ni dvor-
ske lude, pa oni najbu_niji protivnici obnove monar-
hije u Srbiji zaista nemaju razloga da strepe.
U novembru pro{le godine, u okviru Koalicije „Za-
jedno”, osvojili smo lokalnu vlast u tridesetak najve-
}ih gradova i op{tina u Srbiji, u kojima, ne ra_una-
ju}i Kosovo i Metohiju, $ivi dve tre}ine gra|ana na-
{e dr$ave.
Sto$er i udarna snaga te velike pobede, kao i tro-
mese_nih demonstracija na kojima smo branili i od-
branili pobedu, bio je Srpski pokret obnove.
Vrhovna komanda izborne kra|e i policijsko-mafi-
ja{kog terora, sa sedi{tem u JUL-u, ve} na po_etku
demonstracija izdala je javnu naredbu o udaru na Srp-
ski pokret obnove, kao srce i ki_mu demokratske na-
rodne pobune.
Zbog toga su gotovo svi uhap{eni, premla}eni i te-
{ko povre|eni bili _lanovi Srpskog pokreta obnove.
Me|u mnogima, spomenu}u Ivicu Lazovi}a, Dejana Bu-
latovi}a, Petra Markovi}a, Milomira >iri}a, Ne-
nada Vuji}a, Vojkana Lazi}a, kao i na{e poslanike Zo-
rana Simonovi}a, Bojanu Risti}, Marka Petrovi}a,
Nikolu Kolxi}a, Du{ana Nari}a, Ko_u \or|evi}a,
Bobana Atanackovi}a... Mnoge nisam u mogu}nosti da
spomenem, ali niko od wih nekoliko hiqada nije zabo-
ravqen.
Hvala im svima, hvala celom Srpskom pokretu ob-
nove, u ime nove Srbije za koju se borimo i za koju stra-
damo.
Posebna hvala i slava Pe|i Star_evi}u, koga su nam
ubili 24. decembra pro{le godine, kada su bili name-
rili da izazovu gra|anski rat u Beogradu.
Pozivam vas, dragi saborci, da minutom }utawa oda-
mo po{tu na{em Pe|i i svim ostalim _lanovima SPO,
ubijenim od ovog re$ima za posledwih sedam godina.
Nismo zaboravili Slobodana Ivanovi}a iz Vrawa, Dra-

– 256 –
goslava Eraka iz Grgurevaca, nismo zaboravili Belog,
nismo zaboravili Gi{ku.
Nikog od wih, spomenutih i nespomenutih, ne}emo
zaboraviti.
Svima im hvala i slava!
Nisam _uo da je jo{ igde neki _lan ili pristalica
Srpskog pokreta obnove makar i pro{aputao da tra$i
posebno priznawe zbog tromese_nih {etwi i duvawa u
pi{taqke. Ve} sedam dugih godina, SPO demonstrira
i strada, sa odlu_nim i _asnim uverewem da ciqevi za
koje se zala$emo tra$e i $rtve i tamnice i policij-
ske odmazde i gubitak posla i ogromnu li_nu istraj-
nost i hrabrost.
Mi smo od onih koji su prepe{a_ili Albaniju, od
onih koji su, posle svih patwi i $rtava, ne skidaju}i
{ajka_u-petrovku sa glave, nastavili da oru i seju, da
izvla_e iz zemqe za sebe i za dr$avu, i sve to tiho i
normalno, bez pokazivawa ratnih rana, smrtovnica i
medaqa.
Zato {to smo od takvih i takvi, izdr$a}emo sve i
sti}i tamo kuda smo krenuli.
Poneki ne mogu da izdr$e taj put po trwu, pa napu-
{taju kolonu. Neki to _ine u ti{ini i _asno, a neki
uz javnu buku i psovke. Ovim posledwim, sigurno, ni-
kada nije ni sledovala _ast da budu u Srpskom pokre-
tu obnove.
Tokom tromese_nih demonstracija, ceo svet je na-
u_io srpsku re_ – ZAJEDNO.
Od 1992. godine, Srpski pokret obnove je na sve iz-
bore izlazio – ZAJEDNO.
Najiskrenije i najodlu_nije, interes na{e Stranke
podre|ivali smo sabornosti i udru$ivawu razdrob-
qene opozicije.
I koji je u_inak?
Sebe smo slabili, a male stranke proizvodili u
parlamentarne. ^im bi se, na{im glasovima i na{om
snagom, domogli poslani_kih mandata, svi su nam okre-
tali le|a i napu{tali koaliciju.
Pro{logodi{wa izborna kra|a i tromese_na buna
probudili su bili nadu da je pet godina dugo zalagawe

– 257 –
SPO za udru$ivawe opozicije, ipak, dalo zdrave,
trajne i pobedni_ke plodove.
Na $alost, jo{ za trajawa demonstracija, crv pod-
vala i tajnih zavera protiv SPO uvukao se u jabuku
„Zajedno”.
Potpisani su svi zajedni_ki programski dokumen-
ti, sporazumi o zajedni_kom nastupu na ovogodi{wim
parlamentarnim i predsedni_kim izborima, kao i spo-
razum o zajedni_kim kandidatima za najvi{e dr$av-
ne funkcije u Srbiji.
Na{i koalicioni partneri, me|utim, nisu po{to-
vali dogovoreno i potpisano.
Ni Sporazum o za{titi svih sporazuma nije po{to-
van pola dana.
Mi smo sve dogovore i sporazume po{tovali. Mi smo
najvi{e ulo$ili u „Zajedno” i najvi{e stradali zbog
„Zajedno”, pa nismo ni ru{ili „Zajedno”.
Objavili su da je kraj Koaliciji „Zajedno” i da oni
formiraju novu koaliciju, u kojoj }e biti zastupqe-
ne i reformsko-demokratske snage socijalisti_kih
partija Srbije i Crne Gore, kao da takve snage tamo po-
stoje. @eleli smo da to spre_imo, ali nismo uspeli.
Moramo, zato, uspeti da ostvarimo izvorni program
Koalicije „Zajedno”, koji je oblikovan tokom tromese_-
nih demonstracija, jer je to i program Srpskog Pokre-
ta Obnove i cele demokratske Srbije.
Mi smo opozicija komunizmu, a ne opozicija u komu-
nizmu.
Mi nismo za korak po korak. Mi smo za odlu_uju}i
i veliki iskorak.
Mi nismo za Srbiju protiv wih, ve} za Srbiju bez
wih.
Mi ne}emo promene kroz sistem i kroz institucije.
Mi ho}emo promene sistema i promene institucija.
Mi smo stalno na meti, jer imamo pravi ciq.

– 258 –
 NE GOSPODAR, NEGO SLUGA

(Kragujevac, 30. avgust 1997.)

Zbog _ega sam svoju predsedni_ki kampawu po_eo ba{

ovde? Zbog toga {to je u novijoj srpskoj istoriji sve ve-
liko pokretano iz Kragujevca i iz <umadije.
Vekove ropstva pod Turcima presekao je Kara|or|ev
ma_. U Kara|or|evoj ku}i zasnovana je nova Srbija. Na-
rednih stotinu _etrdeset godina, <umadija nam je da-
vala i ra|ala na{e knezove, kraqeve, dinastije, pro-
{iriteqe dr$ave, vojvode, zakonodavce, prosvetite-
qe... U ovome gradu, koji je Milo{ bio odabrao i za pre-
stonicu, osnovana je i prva gimnazija u Srbiji, prvo
pozori{te u Srbiji, prvi licej, odnosno Univerzitet,
prva vojna Akademija, prva fabrika oru$ja, pa najpo-
sle i prvi fudbalski klub. Radnici Kragujevca su pr-
vi na Balkanu, jo{ krajem pro{log veka, istakli bar-
jak samouprave. Dok je Srba i dok je Srbije, <umari-
ce }e svedo_iti o streqawu hiqada Kragujev_ana 1941.
godine, o |acima koji su odvedeni na gubili{te i o wi-
hovom profesoru Miloju Pavlovi}u.
Odavde nam je dolazila snaga i slava nacije. Danas,
kad nam je ponestalo i snage i slave, do{ao sam u Kra-
gujevac, u srce <umadije, da se okrepim.
Spisak velikih obaveza je duga_ak. A na{e vreme i
va{e strpqewe jeste ograni_eno. Mogu, gledaju}i vas u
lice, da vam ka$em da, kao predsednik republike, ne-
}u podnositi izve{taje danas {ta }emo uraditi sut-
ra, nego }u podnositi izve{taje danas i javqati naro-
du {ta smo uradili ju_e! U_inci vlasti, nove vlade,
parlameta, bi}e vidqivi u va{im nov_anicima, u va-
{im ku}ama, na va{im wivama, u va{im gara$ama... A
ne samo na dr$avnoj televiziji!

– 259 –
 Kao predsednik Srbije, ne}u biti wen gospodar ne-
go wen prvi sluga. Prema gra|anima }u se odnositi ona-
ko kao {to se doma}in ku}e odnosi prema _lanovima
svoje porodice i bi}u spreman, u svakom trenutku, i na
li_nu $rtvu za svoj narod i za svoju otaxbinu.
Jedan mora da se $rtvuje za sve a ne svi za jednoga!
U_ini}u sve da pred vama, ako budem izabran za pred-
sednika Srbije, u svakom minutu, ruke mi budu _iste i
obraz da mi bude _ist. Da svakog dana mogu do}i pred
narod i pogledati ga u o_i.
Srbija vi{e nema vremena da _eka. U sre}nim zem-
qama i u sre}nim narodima, mewa se i dobra vlast, da
bi se do{lo do boqe. U ovoj zemqi, mora se promeniti
naopaka vlast, jer Srbija vi{e ne sme da tone i da pro-
pada!

– 260 –
 VOJVODINA U SRBIJI

(Novi Sad, 6. septembar 1997.)

<irom Srbije odumiru sela. Qudi ka$u: ne vredi

sejati, ne ostane ni za opanke.
Nije, dakle, ta_no da Srbija pqa_ka Vojvodinu. Ta_-
no je ne{to drugo: da je u ovoj zemqi sve naglava_ke po-
stavqeno i naopako. Ta_no je to da se i ekonomska i po-
liti_ka mo} nalaze u jednoj ili dve kancelarije. I da
se, na isti na_in, krwe i ekonomska i politi_ka mo}
gra|ana op{tina, gradova i okruga u celoj Srbiji, a ne
samo u Vojvodini.
To je istina i moramo biti toliko odgovorni i mudri
da nam ne smeta drvo da vidimo {umu. Srbija je cela op-
qa_kana. Srbiji je celoj du{a u nosu. Pri_e, da se to mo-
$e re{iti tako {to }e pojedini delovi Srbije da se od-
vajaju od Srbije, vode u slepu ulicu i opasne su pri_e!
Ako $elite, gra|ani, da promenimo organizaciju
vlasti i da ekonomsku i politi_ku mo} spustimo do
vas, do op{tine, do grada, onda evo mene i evo Srpskog
pokreta obnove!
Ako $elite, gra|ani, da bogatstvima Vojvodine gaz-
duju Vojvo|ani – evo Srpskog pokreta obnove i evo mene!
Ako $elite da va{i nov_anici budu zaista autono-
mni i puni, da se dr$avi pla}a samo porez, i to onoli-
ko poreza koliko pripada doma}inskoj, a ne rasipni_koj
dr$avi, onda – evo mene, evo Srpskog pokreta obnove!
Lokalna samouprava – da! Svakom wegovo blago, we-
gov rad, wegovo bogatstvo.
Rasturawe Srbije – ne, ne i ne!
^emu pri_e da je ovoj ravnici, na{em Sremu, ovoj
Ba_koj i Banatu, u kome sam ro|en, potrebna posebna
dr$avna zastava?

– 261 –
 ^emu pri_e da i Sanxak, odnosno Ra{ka oblast, tre-
baju da budu neka posebna autonomija?
I <umadija, _ak?!
I beogradski okrug, _ak?!
Navedite mi jedan primer jedne politi_ke partije
u Francuskoj danas koja za svoj program ima rasturawe
Francuske.
Evropa se ujediwava. Jedna moneta, jedan parlament.
Na razvalinama doju_era{we dr$ave nemamo pra-
vo da ru{imo ovo jedino {to nam je preostalo. A tome,
{to je preostalo i {to se ne mo$e rasturati, ime je
Srbija!
Vojvodina mora da bude regija, ali regija koja }e, sa-
mostalno, sklapati poslove sa turisti_kim regijama
Gr_ke, Italije, <panije. I sve {to ubere da ostane
ovde.
Ali, kakve to poslove regija Vojvodina mo$e da
sklapa sa regijom Sanxak? <ta da razmewuju? Muku i
bedu?!
Taj koncept ne mo$e da pro|e!
Kud je ju_e odlazilo blago Vojvodine? @ito, meso,
sa sve brkovima paora _upanim posle rata. Odlazilo
je u „bratsku” Albaniju.
A posle nekoliko decenija, kud je i{lo blago „viso-
koautonomne” Vojvodine? I{lo je u izgradwu Hrvat-
ske. Vojvodina radila, Hrvatska turisti_ka obala se
gradila.
Naravno, mo$e neko da ka$e: divne su bile zemqo-
radni_ke zadruge, kolhozi, sovhozi. Hajde da to vra-
timo.
Nema vra}awa. U pro{lost, unazad, se ne mo$e! I
Vojvodina i cela Srbija moraju u budu}nost. U budu}-
nost zasnovanu na tradicionalnim i _vrstim preko-
munisti_kim temeqima ove zemqe i ovoga naroda.
<ta ho}e Srpski pokret obnove?
Mi ne}emo da komadamo Srbiju, ali, bogami, ne}emo
ni da podupiremo ni da {minkamo ni da kre_imo pro-
palu gra|evinu socijalizma i komunizma, nego ho}emo
promene iz korena i u korenu.

– 262 –
 Kada su se, nedavno, ovom ravnicom bili uzneli, ma-
wina je to bila dodu{e, oni koji su arlaukali o Vojvo-
dini iz koje moraju biti „o_i{}eni” svi koji nisu Sr-
bi, pa su bogami pra{tale i bombe, pa je bilo etni_-
kih _i{}ewa, pa su i u Skup{tini Srbije odjekiva-
li sramni aplauzi kada su psovani i vre|ani poslani-
ci ma|arske nacionalnosti, samo jedna stranka imala
je i politi_ke i nacionalne i qudske _asti i hrabro-
sti da se ispre_i pred ludilom.
Ta stranka bio je Srpski pokret obnove!
Svi mi, koji ovde ve_eras na ovom Mileti}evom trgu
jesmo, i svi oni koji ve_eras ovde nisu, danas jesmo a
sutra nismo. Voqom Boga, svi smo osu|eni da budemo su-
tra{wi prah i dim.
Mi smo prolazni. Neka ne bude nikog me|u nama, nek
ne bude nijedne politi_ke stranke, ijednog politi_-
kog lidera, koji umisli i uobrazi da je on neprolazan,
a da je Srbija prolazna. Svi moramo da shvatimo da iz-
nad svih nas, iznad kraqa, iznad patrijarha, iznad
svih postoji jedna partija, postoji jedna zastava i jed-
na svetiwa koja mora biti neprolazna, ve_na i sve si-
gurnija i ja_a. Toj stranci, toj zastavi iznad svih za-
stava, stranaka i nas, ime je – Srbija!
Za evropsku Srbiju u evropskoj Vojvodini i za ev-
ropsku Vojvodinu u evropskoj Srbiji!

– 263 –
 NEVEROVATNO I SRAMNO

(Glavni odbor SPO, 28. septembar 1997.)

Srpski pokret obnove je na ove izbore iza{ao sam, po-

sle sedam godina, pod svojim kr{tenim imenom – Srp-
ski pokret obnove.
Iza{li smo na izbore u najdramati_nijim i najte-
$im okolnostima po nas. Srbijom se {irio ru$ni za-
dah koji su proizveli oni koji su razbili koaliciju
„Zajedno” na republi_kom nivou i pogazili sve spora-
zume. Na izbore smo iza{li progoweni u izbornoj kam-
pawi od svih.
Ostvarili smo izborni rezultat koji mo$da nije u
skladu sa na{im $eqama, ali je izborni rezultat sa
kojim mo$emo da se ponosimo. Kao stranka, Srpski po-
kret obnove je na ovim izborima, uprkos svim ovim okol-
nostima, dobio vi{e glasova nego ikada od 90. godine.
Kao predsedni_ki kandidat SPO, dobio sam oko 50 hi-
qada glasova vi{e nego 1990. i oko 60 hiqada glasova
vi{e nego {to je dobila stranka, {to mi nije milo.
Moja velika gre{ka, kao {efa stranke, jeste {to
sam bio predsednik humanitarne organizacije, a ne po-
liti_ke partije. Onog trenutka, kad je gospodin \in-
|i} pogazio sporazum o koaliciji „Zajedno”, koji je jav-
no objavqen i potpisan, o zajedni_kom nastupu na izbo-
rima i zajedni_kim kandidatima za najvi{e dr$avne
funkcije, odborni_ka grupa SPO je morala zatra$iti
wegovu ostavku. Mi smo oklevali, mi smo se nadali do
posledweg dana da }e Demokratska stranka ipak iza-
}i na izbore i da }emo i}i „Zajedno”. Da smo i{li „Za-
jedno”, da nije bilo antiizborne kampawe, mi bismo na
ovim izborima pobedili.

– 264 –
 Mi smo qudi _iste du{e, svi smo emotivni i, po_ev-
{i od mene, _esto planemo. Ali nikad, na Glavnom od-
boru, ni na jednom op{tinskom odboru, nikad i nigde
niko u Srpskom pokretu obnove nije vaspitavao qude
da podvaquju, da mrze, da jedno govore, drugo potpisu-
ju, a tre}e rade. Upali smo u jedan osiwak pokvarenih,
nemoralnih qudi, koji su protiv nas izmi{qali {ta
im je voqa i koji su na antiizbornu kampawu potro{i-
li deset puta vi{e para nego {to smo potro{ili mi na
izbornu kampawu.
La$i i podvale protiv SPO i mene, posebno su ne-
umorno {irene preko lokalnih televizija u op{tina-
ma i gradovima u kojima smo zajedno na vlasti sa DS i
GSS. Jedva mi je dozvoqeno da, u toku kampawe, gostu-
jem na „Studiju B”, a kad sam tamo do{ao do_ekan sam
plakatima sa magare}im u{ima i parolama zalepqe-
nim i po novinarskim sobama i po hodnicima, koje su
pozivale na bojkot izbora.
Kad je objavqeno da se nisam probio u drugi krug,
na{i koalicioni partneri organizovali su slavqe.
Neverovatno i sramno za wih.

– 265 –
 DVA PUTA U EVROPU

(„Srpska re_”, 30. oktobar 1997.)

Predsedni_ki izbori su raspisani po drugi put.

Poznati su kandidati radikala i koalicije levih
snaga. Da li Srpski pokret obnove ima svog kandi-
data?
Smatram da SPO i na ovim ponovqenim predsed-
ni_kim izborima mora da u_estvuje.
Za{to?
Sada je jasnije nego u septembarskoj izbornoj kampa-
wi kuda ide Srbija. Ide natra{ke i vra}a se u ono doba
od pre {est godina, koje je prethodilo razbijawu biv-
{e Jugoslavije. Isti saveznici, iste nacionalne {te-
to_ine, ista retorika ponovo su na sceni. Ugro$eni smo
mogu}no{}u gra|anskog rata u Crnoj Gori, razbijawem
dr$avne zajednice Srbije i Crne Gore, pobunom Alba-
naca na Kosovu. Otvoreno nam se poru_uje da od skida-
wa spoqnog zida sankcija nema ni{ta, razgovori sa
svetskim monetarnim institucijama i bankama propa-
daju, a preti nam se i mogu}no{}u zavo|ewa novih eko-
nomskih sankcija. Eto, to su razlozi zbog kojih moramo
da idemo na ove izbore.
Da li to zna_i da Srpski pokret obnove izlazi na
predsedni_ke izbore da bi spre_io eventualnu pobe-
du <e{eqa ili koalicije levih snaga?
Bez na{eg u_e{}a na tim izborima oni bi bili od-
lu_eni ve} u prvom krugu. Pobedio bi ili kandidat
levice ili kandidat radikala, a po{to su oni ve} u
programskom i mentalnom antidr$avnom zagrqaju, sa-
svim je svejedno da li bi Srbiju zadesilo streqawe
ili ve{awe.

– 266 –
 Poznato je da, nepogre{ivo, sagledavate budu}e do-
ga|aje, zbog _ega neki govore da ste kao prorok. Reci-
te nam: kuda ide Srbija?
Pred ovom zemqom i narodom su dva puta i oba vode
u Evropu. Prvi put je put demokratske Srbije, koju
predstavqam ja. To je program koji garantuje brze mere
na ubla$avawu siroma{tva u zemqi, koji garantuje
socijalnu solidarnost i odlu_nu borbu protiv razboj-
ni{tva i kriminala. Ovaj program bi garantovao da bi
zemqa, za naredne tri do _etiri godine, postala puno-
pravni _lan Evropske unije, da bi Srbija postala jed-
no veliko gradili{te, da bi za tri godine plate i pen-
zije bile do tri puta ve}e nego danas, da bi problem
nezaposlenosti bio prakti_no re{en. Ovaj program zna-
_i i to da bi dr$avna zajednica izme|u Srbije i Crne
Gore bila ne samo o_uvana nego i u_vr{}ena, da bi po-
{tovawem Dejtonskog sporazuma $ivnuo na{ narod u
republici Srpskoj, da bi se veliki broj Srba vratio u
biv{u Srpsku Krajinu i da bi se oko ovakve Srbije, za
neko dogledno vreme, u obliku carinske ili neke sli-
_ne unije, okupile jo{ i Makedonija i Republika Srp-
ska, i mo$da i muslimanski deo sada{we musliman-
sko-hrvatske federacije, koja bi pukla. Ovo je moj pro-
gram za ulazak u Evropu.
Ima i drugi put koji vodi u Evropu i, na odre|eni
na_in, on je mnogo br$i i pre_i. Me|unarodna izola-
cija, nove sankcije, albanska pobuna na Kosovu, strana
intervencija i vojni_ki slom Srbije, gubitak Kosova.
Na kraju bi se ova zemqa na{la pod odre|enom vrstom
vojni_koga i politi_koga protektorata Evrope. Zna_i,
nas i JUL i SPS i SRS vode u Evropu, ali evo po koju
cenu.
Kako tuma_ite pisawe novina koje su pretpla}e-
ne za senzacije u Srbiji? Naime, „Los An|eles tajms”
je prvo bio pretpla}en da saop{ti srpskoj javnosti
\in|i}evo priznawe da je razbio koaliciju „Zajed-
no”, a evo ju_e nam saop{tavaju da Milo{evi} $eli
da se otarasi Kraji{nika, {to nigde u na{oj {tam-
pi nije saop{teno?

– 267 –
 Ova prva vest nije bila senzacija, nego je istina.
<to se drugog dela ti_e, ne znam da li je to iskrena
odluka Milo{evi}a, mada bih voleo da jeste.
Gospo|a Vesna Pe{i}, u ime demokratske opozi-
cije Srbije traga za novim predsedni_kim kandida-
tom. Ako se zna da je Vuk Dra{kovi} osvojio 900 hi-
qada glasova, {ta zna_i taj kandidat koga izmisli
Vesna Pe{i}?
Ni{ta drugo nego da prona|u _oveka koga }e $rtvo-
vati, moralno ubiti, a zadatak }e mu biti jedino da
onemogu}i moj plasman u drugi krug i na ovim obnov-
qenim predsedni_kim izborima. To je nastavak septem-
barske kampawe protiv SPO i mene.

– 268 –
 1998.
Nova vlada Srbije: SPS-SRS-JUL
Albanska pobuna na Kosovu
❖

Rakete NATO usmerene na Srbiju

❖

❖
 PREGOVORI OKO ULASKA
U VLADU SRBIJE

(„Studio B”, 10. februar 1998.)

Mnogi mediji tvrde da je ovo Va{a televizija. Ja

moram da primetim na samom po_etku da se Vi retko
pojavqujete na „svojoj” televiziji.
Bilo bi dobro da je moja, ali nije. Te pri_e poti_u
od onih koji su ovaj Studio B, zaista simbol nezavisno-
ga novinarstva, za nekoliko meseci bili pretvorili u
informativni bilten wihove stranke. I po{to to vi-
{e tako nije, niti mo$e da bude, onda se izmi{qaju
neke stvari, ali mi iz SPO-a, i ja li_no, na to gledamo
sa podsmehom i drago nam je {to je Studio B sve boqi.
Tema broj jedan, tema koja je najavqena na{im gle-
daocima ve_eras kao dominantna u ovoj emisiji, sva-
kako je konstituisawe nove republi_ke vlade. Mno-
go se pri_a o nekakvim tajnim pregovorima izme|u
Srpskog pokreta obnove i Socijalisti_ke partije
Srbije. Da odmah razjasnimo – da li je bilo ikakav-
ih tajnih sastanaka i pregovora sa socijalistima?
U Srbiji se mnogo ceni tajanstvenost. Ovde je nije
bilo. Od razgovora, od konsultacija sa predsednikom
Srbije, gospodinom Milutinovi}em, nije bilo nikak-
vih tajnih, posrednih, javnih i neposrednih kontaka-
ta izme|u Srpskog pokreta obnove i Socijalisti_ke
partije Srbije. A sve to {to se po novinama pojavquje,
u slu$bi je proizvo|ewa senzacija kako bi se pove}ao
tira$. Da li }e do}i do, kako se pri_a, istorijskog
sporazuma izme|u Srpskog pokreta obnove i Socijali-
sti_ke partije Srbije – to interesuje, zaista, sve gra-
|ane u na{oj zemqi. Ta _iwenica se koristi da se po-
ve}a tira$ objavqivawem izmi{qotina, {to je mo$-

– 270 –
da i normalno, ali ja sam ovde da ka$em kako stvari
zaista stoje.
Da se vratimo na to kako je zaista bilo i da poku-
{amo da razjasnimo neke nedoumice koje, o_igledno,
mnogi qudi u Srbiji imaju. Kako su izgledale kon-
sultacije kod Milana Milutinovi}a? <ta ste kon-
kretno predlo$ili i kako je on reagovao? Uop{te,
kakva je bila atmosfera na tom susretu?
Atmosfera je bila opu{tena, razgovarali smo otvo-
reno. Ja sam na konsultacije oti{ao sa gospodinom Mi-
lanom Mikovi}em, {efom na{eg poslani_kog kluba u
Republi_koj skup{tini. Predsednika Republike upo-
znali smo sa zahtevima Srpskog pokreta obnove. Naime,
jasno smo mu stavili na znawe da mi nemamo ni{ta pro-
tiv sporazuma i zaista mislim da bi to bio istorijski
sporazum, ali mislimo da do wega ne mo$e da do|e, a da
se prethodno ne sa_ini programski sporazum. Ja sam
ponudio teze za jedan takav program koji bi, garanto-
vano i veoma brzo, u najkra}em roku, pokrenuo Srbiju
iz ovog $ivog blata i zahvaquju}i kome bi po_eo pro-
ces op{teg oporavka i preporoda. Zato sam i predlo-
$io da se taj program, ako se usaglasimo oko wega, zove
program dr$avnog i narodnog preporoda.
Zna_i – ne}e biti vlade nacionalnog jedinstva ko-
ju levica _esto pomiwe?
Kakvo jedinstvo? Jedinstvo oko nejedinstva ne mo$e
da postoji. Ako socijalisti biju u klin a mi u plo_u –
ne mo$e tu biti nikakvog jedinstva. Ako sutra formi-
ramo vladu koja bi proizvodila uredbe i dekrete, an-
titr$i{ne i antidemokratske, kao {to je ova nedavna
uredba o zavo|ewu takozvane finansijske discipline,
onda – |avo odneo takvu vladu i takvo jedinstvo. Naj-
pre, korenita promena i politi_kog i ekonomskog sis-
tema u zemqi. Potom, puna borba, i to brza i odlu_na,
protiv kriminala, protiv pqa_ke, saradwa sa me|una-
rodnom zajednicom, ukqu_ivawe na{e zemqe u sve me-
|unarodne organizacije, institucije, jedna hrabra, od-
lu_na i mudra diplomatska ofanziva na{e dr$ave,
kako bi se ponudio dijalog Albancima na Kosovu i Me-

– 271 –
tohiji, pa ako ga odbiju, onda sva odgovornost i pred
Srbijom i pred svetom pada na wih i, naravno, puno i
bezuslovno po{tovawe Dejtonskog sporazuma, primena
Dejtonskog sporazuma, ukqu_uju}i tu i prihvatawe
saradwe sa Ha{kim tribunalom. Prihvatawe jednog
ovakvog programa garantovano otvara sva vrata na{oj
zemqi u sve me|unarodne organizacije. Dolazi, u naj-
kra}em roku, odgovorno tvrdim, do opro{taja ili odla-
gawa najve}eg dela na{eg inostranog duga, dobijamo
zna_ajna finansijska sredstva u vidu povoqnih kre-
dita, u toku ove godine postajemo _lanovi Saveta Evro-
pe, pada spoqni zid sankcija.
Vi ste predlo$ili nekakvu vrstu deklaracije o
nacionalnom pomirewu. <ta ona podrazumeva s obzi-
rom na to da je Srbija ve} pedeset godina podeqena na
„levu” i „desnu”? Mo$da je to eksplicitno jasno svi-
ma, ali definitivno postoje problemi _ak i oko ime-
novawa ulica, oko dr$avnih praznika.
Nisu samo u pitawu ulice, nisu samo u pitawu praz-
nici. To je, prosto, jedan odraz onoga {to se doga|a u
na{im du{ama, u na{oj svesti. Srbija je jo{, bez pot-
rebe, podeqena nekakvim sukobima koji pripadaju dav-
noj pro{losti, podeqena ishodom gra|anskog rata u Sr-
biji. Mi insistiramo da Skup{tina Srbije, ukoliko
se sve ovo prihvati, proglasi sve_ano, recimo uo_i iz-
bora i progla{ewa nove vlade, deklaraciju o nacio-
nalnom pomirewu. Da tu, naprosto, jasno i glasno ka$e-
mo da zatrpavamo sve rovove i mr$we iz pro{losti.
Neka oni pripadnu istoriji, a da se Srbija okrene bu-
du}nosti, demokratiji i nacionalnom jedinstvu. Sa-
da imamo izuzetno te{ku situaciju. Apatija i bezna|e
vladaju Srbijom. Naciji je potrebna injekcija, ener-
gija, jedan podstrek da se iz ovoga trgnemo. Situacija
je dramati_na, opasna. Evo, recimo, jedan primer: sva-
ke godine prira{taj stanovnika u Srbiji daju iskqu-
_ivo Albanci, Romi i Muslimani. <to se nas Srba ti-
_e, mi u svojoj ro|enoj zemqi Srbiji mnogo _e{}e umi-
remo nego {to se ra|amo. Ovaj rat je dodatno naneo zna-
_ajne mentalne i du{evne rane svakome od nas. Pode-

– 272 –
qeni smo partijski: odnosi me|u strankama su kao od-
nosi me|u du{manima. Tu su jo{ partizansko-_etni-
_ki sukobi. Naprosto, nemamo vi{e prava da jedni u
drugima gledamo neprijateqe. Svi su se drugi u ovoj
Evropi izmirili. Moramo da se izmirimo i mi. I mi
na tome insistiramo. Predlo$io sam predsedniku Mi-
lutinovi}u i progla{ewe ustavnog zakona o dr$avnim
praznicima. Dakle, neka stranke slave ideolo{ke pra-
znike, ali nacionalni i dr$avni praznici da budu
praznici koji na isti na_in izazivaju entuzijazam,
odu{evqewe, ponos i kod Srba koji su socijalisti i
JUL-ovci i kod Srba koji su SPO-ovci, koji su radi-
kali, koji su demokrate... Dakle, da nam praznik bude
ne{to {to nam je svima na isti na_in svetiwa.
I oko _ega ne bi bilo mogu}nosti da ikada bude su-
koba u budu}nosti...
Naravno. Recimo, sada je dan dr$avnosti 28. mart.
Mi ne mislimo da je to sre}an dan. Srbija nije tikva
bez korena. Nismo mi Hrvatska, ni Slovenija, pa da smo
dr$avnost stekli raspadom Jugoslavije. Na{a istori-
ja meri se vekovima i, u tom pogledu, mi smo predlo-
$ili da se slave Bo$i}, Uskrs, Nova godina, 1. maj, i da
Republika Srbija, kao dan svoje dr$avnosti, slavi da-
tum koji }e biti izabran izme|u ova dva – 16. april ili
2. februar. <esnaestog aprila 1346. godine u Skopqu
je krunisan Car Du{an. To je bio najve}i uzlet na{e
dr$ave, na{e slave. U svima nama $ivi mit te Srbije
koja je tada bila perjanica vizantijske snage, kulture
i na{e nacionalne mo}i. Drugi februar je datum kada
je u Ora{cu odr$ana Kara|or|eva skup{tina i kada
je doneta odluka da se dignemo na ustanak protiv Tu-
raka. Sve u novijoj istoriji {to se desilo sa nama pro-
isteklo je, izniklo je, iz tog 2. februara. Ja ne veru-
jem da ima Srbina, bio komunista, ne bio komunista,
kome na isti na_in nije drag Car Du{an i Kara|or|e.
Kako reagujete na onaj plakat kojim je oblepqen
Beograd, na kojem se pozivate Vi i <e{eq na jedin-
stvo i ru{ewe postoje}eg re$ima u Srbiji?
Ne}u da govorim ko ga je pisao, iako to znam. U sva-
kom slu_aju, ime onoga koji napi{e plakat a ne potpi-

– 273 –
{e ga jeste – kukavica. Prema tome, {ta neke kukavi-
ce anonimno pi{u apsolutno me ne zanima, ne}u to ni
da pro_itam. Bulumenta koja je razvalila jednu pobed-
ni_ku varijantu, koaliciju „Zajedno”, sada cini_no
predla$e nove saveze, bez wih a za wih. Ne}u to da ko-
mentari{em.

– 274 –
 CRKVA ZADU<NICA

(Ravna Gora, 9. maj 1998.)

Osve{tasmo, evo, crkvu velikomu_enika Georgija, na

planini srpskih novomu_enika.
Ovo je crkva zadu{nica za |enerala Dra$u i wego-
vu Vojsku.
Od trenutaka |eneralovog ubistva, ona se zidala sa-
ma i ona mora da podigne i okrepi sve nas.
Danas, 9. maja 1998. godine, sve_anim paradama ili
akademijama ili topovskim salvama, u Moskvi, Va{ing-
tonu, Londonu i Parizu bi}e obele$eno gordo se}awe
Velikih Saveznika na 9. maj 1945. godine, kada je feld-
mar{al Kajtel potpisao kapitulaciju Nema_ke.
Ne verujem da }e ni u Moskvi, ni u Va{ingtonu, ni
u Londonu, ni u Parizu biti odata zahvalnost srpskom
|eneralu Mihailovi}u za nemerqivi doprinos savez-
ni_koj pobedi.
Da nepravda bude jo{ ve}a, niko se danas ne}e poklo-
niti prvom gerilcu Evrope ni na zvani_nim dr$avnim
skupovima u wegovoj Otaxbini.
Kao da $ivimo u svetu i vremenu u kome nepo{te-
we ubija qudsko pam}ewe.
Ubija, ali niko ne mo$e ubiti ono {to je zapamti-
la Srbija i {to je zapamtio Bog.
Po Hristovom zakonu, nevina $rtva je najve}i i ko-
na_ni pobednik.
Ovom Crkvom i ovim istinoqubivim narodom na ovoj
Gori, |eneral Mihailovi} je zbog svog nevinog raspe-
}a, danas nadvisio slavu i svojih velikih ratnih sabo-
raca @ukova, Rokosovskog, Ajzenhauera, De Gola, Mont-
gomerija...
Da su $ivi, oni bi danas bili ovde, da odaju najvi-
{e po_asti |eneralu mu_eniku.

– 275 –
 Ali Ajzenhauer, @ukov, De Gol, Montgomeri i Mi-
hailovi} su u grobu, a nacizam se podigao iz groba. Ve}
je zavladao Hrvatskom, a sa istim apetitima iz 1941.
nadire i preko Prokletija da potopi i na{e Kosovo.
U ime Evrope i SAD, ru{e se temeqi Poveqe Uje-
diwenih nacija i promovi{e hitlerovski princip ne-
kakve krvne monolitnosti.
^emu, onda, dana{we proslave u Moskvi, Va{ingto-
nu, Parizu i Londonu? Da li Kajtelov potpis kapitu-
lacije nacizma uop{te va$i?
Za nas, sledbenike |enerala i ove planine, me|e Sr-
bije su nepromenqive, a Srbija je otaxbina qudskih a
ne plemenskih i krvnih na_ela i zakona.
Sva_ije i gra|ansko i kulturno i versko pravo mo-
ra biti na isti na_in po{tovano.
Od svojih predaka nasledili smo zavet: „Brat je mio
koje vere bio”.
Na ovu srpsku narodnu poslovicu podse}am namerno
danas, kad se {irom na{eg kontineta proslavqa i Dan
Evrope.

– 276 –
 SRBIJA JURI KA PROVALIJI

(Glavni odbor SPO, 23. maj 1998.)

Glavni odbor Srpskog pokreta obnove dao je bio sa-

glasnost za na{ ulazak u Vladu Republike Srbije, pod
uslovom da to bude vlada odlu_nih, hrabrih, koreni-
tih reformi i politi_kog i ekonomskog sistema, Vla-
da brzog ukqu_ewa u me|unarodnu zajednicu, Vlada
pomirewa sa Evropskom unijom i me|unarodnom zajed-
nicom, ali i Vlada nacionalnog pomirewa i jedinstva
u srpskom narodu.
Kao {to vidite, Srpski pokret obnove u toj vladi
nije. To zna_i da je odbijeno sve ono skup{tinsko na
_emu smo insistirali, a u Vladu, tek radi puste vla-
sti, nismo hteli i ne}emo nikada, jer na{ Program i
nova Srbija, za koju se borimo, nisu na prodaju.
Na Kosovu i Metohiji gine se svakodnevno. Veliko-
albanski nacizam i terorizam smatraju da je ovo wi-
hova posledwa {ansa da krenu u komadawe Srbije i da
nam otmu Kosovo.
Umesto o_ekivanog ukidawa spoqnog zida sankcija,
zavedene su nam dodatne sankcije.
Nema nikakvih stranih investicija, koncesija, kre-
dita, privreda je tako re}i stala, ekonomija je na iz-
disaju, oko 80 odsto zaposlenih u Srbiji bukvalno je na
ivici gladi.
Polo$aj penzionera svakim danom sve je gori i go-
ri, desila se i ona devalvacija, dinar je izgubio 50 od-
sto od svoje vrednosti.
Uz sve ove muke, opasno su zategnute politi_ke stra-
sti unutar Crne Gore i kre}u se rubom _ak i mogu}eg
bratoubila_kog obra_una.

– 277 –
 Istovremeno, zategnute su politi_ke tenzije izme-
|u zvani_nog Beograda i zvani_nog Cetiwa, do te me-
re da prete i jedinstvu savezne dr$ave.
Oni koji su u{li u vladu hvali{u se da su, kao
stranke, na ogromnom dobitku. Oni koji su bojkotovali
izbore u Srbiji, tako|e, larmaju da su na ogromnom do-
bitku.
Od strana_kih uskih interesa i ta{tina, ne vidi
se Srbija i ne vide se wene muke.
Upravo u ovim danima najve}ega propadawa zemqe,
onog dana tako re}i, kada je petnaestogodi{wi Dali-
bor Lazarevi}, u selu Veliko Kru{evo, u Dreni_kom
kraju, izre{etan od strane albanskih terorista i na-
cista, JUL je na svojim proslavama prebrojavao koli-
ko imaju novih _lanova i bavio se visokim raspravama
o tome da li je srce i daqe na levoj strani ili se ne-
gde pomerilo.
Upravo u ovim danima sprovodi se nasilno koncept
pretvarawa Beogradskog Univerziteta i svih univer-
ziteta u Srbiji u javna preduze}a, ili, kako to re_e
gospodin Vojislav <e{eq, u zemqoradni_ke zadruge.
Po tom nakaradnom projektu, Vlada preuzima pravo
vlasnika, kao da ministri iz svog xepa izdr$avaju
Univerzitet, kao da su ga nasledili od o_eva i dedo-
va, pa po tom svojinskom pravu Vlada imenuje rektora,
Vlada imenuje dekane, a te{ko dekanu koji ne bude
imenovao profesore koji se budu svideli odre|enoj po-
liti_koj partiji. To je kraj autonomije Univerziteta,
to je kraj slobode nastave, nau_nog rada i mi{qewa.
Po projektu ovog zakona, ve}u autonomiju ima Grad-
ska _isto}a. Vlada Gradskoj _isto}i imenuje Upravni
odbor, a Upravni odbor bira direktora. Kada je re_ o
Beogradskom Univerzitetu, Vlada imenuje i upravne
odbore, i dekane, i rektore, imenuje i razre{ava sve.
Srbija, vrtoglavo, juri ka provaliji. Usu|ujem se
predvideti da }e, za narednih nekoliko meseci, al-
banski separatisti na Kosovu i Metohiji raspolagati
svojom vojskom, dobro naoru$anom i potpomognutom od
mnogih iz sveta. Sada{wa crveno-crna koalicija u Sr-
biji vu}i }e poteze koji }e nas dovesti pred ultima-

– 278 –
tume mo}nih i pod wihove bombe, ako ne bude pameti
u Beogradu.
<to je najtragi_nije, i kad sve to bude vidqivo kao
na dlanu, crveni i crni, kao i mnogi iz opozicije, pri-
_a}e o svojim strana_kim dobicima.
A mi? Mi moramo i daqe _initi sve da spre_imo
slom. Samo zbog Srbije, samo zbog Kosova, pregovarali
smo i o na{em ulasku u Vladu Srbije. Program, koji
smo ponudili, bio je Program odbrane od gubitka Koso-
va i jo{ mnogih nesre}a koje slede. Vreme }e pokaza-
ti koliko smo bili u pravu.

– 279 –
 KOSOVO I MI

(„Srpska re_”, 27. decembar 1998.)

U godini koja dolazi i koja ozna_ava pretposledwu

godinu dvadesetog veka, pred na{om nacijom i dr$a-
vom nisu $eqe nego obaveze, podre|ene jednom jedinom
ciqu da odbranimo Kosovo. Da odbranimo temeq narod-
ne i dr$avne ku}e, izvor i simbol svega {to nas _ini
Srbima i hri{}anima.
Prva obaveza je ta da shvatimo da je za srpski narod
ovo odsudna bitka i da smo u opasnoj vremenskoj oskudi-
ci. Zastavica na na{em _asovniku samo {to nije pala,
a neprijateq ima vremena za bacawe. To zna_i da ono
{to moramo raditi moramo uraditi odmah. Svako odla-
gawe i nojevsko zavla_ewe glave u pesak bi}e pogubno,
i to nepopravqivo pogubno.
Brzi potezi moraju biti uskla|eni sa stvarno{}u,
a ne sa snovima ili verovawem u nagle svetske oluje i
_uda. Sti{ajmo ose}awa. Bitku za Kosovo ne mo$emo do-
biti besom i srcem, nego sadejstvom odlu_nosti i ra-
zuma.
Raspadom Sovjetskog Saveza, a samim tim i Var{av-
skog pakta, u svetu je dramati_no poreme}ena ravnote-
$a sile i straha. Sjediwene Ameri_ke Dr$ave su da-
nas jedina super sila na planeti. Taj kolos komanduje
NATO paktom, odlu_uju}e uti_e na kretawa u Evropi,
kao i na pona{awe Ujediwenih nacija.
Rusija je u nevoqama ve}im od na{ih. Iznad Moskve
se klati opasnost od pobune desetina miliona qudi
pred _ijim se o_ima raspala jedna ogromna imperija i
koji, za uzvrat, ne $ive ni{ta boqe, nego i gore. Pri-
mer ^e_enije ho}e da slede jo{ neki, pa Rusiji samoj
preti tragedija mogu}eg raspada. Ta velika zemqa sve-

– 280 –
sna je svojih muka i ne re{ava ih hladnim ratom sa
Amerikom i NATO paktom, nego nastoji da, uz podr{-
ku Amerike i Evrope, stane na noge, ma koliko nov_a-
na i ekonomska pomo} Zapada _esto biva i gorka.
U sukobe sa Amerikom i NATO paktom ne ide ni Ki-
na. Strpqivo i uporno, Kinezi zidaju svoj san da, jed-
noga dana, postanu svetska velesila.
Ambicije super sile sve otvorenije iskazuje i uje-
diwena Nema_ka. Wen ciq je da ostvari ekonomsku i
tehnolo{ku premo} u Evropi i da se, pre Amerike, sna-
$no ve$e za strate{ka bogatstva i tr$i{te Rusije.
Preme{tawem prestonice u Berlin, u srce Pruske,
odakle su uvek kretale velikogermanske $eqe, za sa-
da odmerena politika i strategija Nemaca dobi}e na
ubrzawu i nestrpqivosti.
Svi|alo se to nama ili ne, ovo je stvarnost sveta u
kome danas $ivimo. Bar tri dr$ave i Evropska unija,
kao savez dr$ava, nastoje da ospore svetsku dominaci-
ju Amerike i da joj postanu ravnopravni partner u
svim svetskim poslovima. Niko od wih, me|utim, ne
kvari odnose sa Va{ingtonom, jer procewuju da bi {te-
ta bila ve}a od koristi.
A mi? Ve} deceniju celu, nate$emo konop sa SAD,
NATO paktom i Evropskom unijom. Ho}emo da im doka-
$emo da gre{e i da ih prisilimo da promene odnos
prema Srbima i srpskom dr$avnom i nacionalnom pi-
tawu.
Od tog natezawa konopca, malaksale nam ruke, popu-
cali dlanovi, pukla nam i raspala se ona velika dr-
$ava, posejani toliki grobovi, obesku}eni toliki qu-
di, izgubqeni mnogi krajevi u kojima su Srbi $iveli
vekovima, proizvedena mora nesre}e i patwe...
A na drugoj strani? Oni natezawe konopca sa nama
nisu ni osetili.
Prekinimo, smesta, to pogubno jakawe sa ja_ima od
nas.
Ne zavaravajmo se. U na{em svetu, na kraju dvadese-
tog veka, sve je mawe sile prava i pravde, a sve vi{e
prava i pravde sile. Kopqa se slamaju na malima koji
ne}e da prihvate ovakav poredak i koji ho}e da prkose.

– 281 –
 Nismo mi ti koji smo obavezni da ispravqamo svet-
ske krivine i uspostavqamo me|unarodni poredak pre-
ma pravdi i na{im $eqama.
Na{a je obaveza da, u postoje}im okolnostima, radi-
mo ono {to je najboqe za na{ narod i dr$avu.
Potrebna nam je odlu_nost da mewamo ono {to mo-
$emo promeniti, hrabrost da podnosimo ono {to ne mo-
$emo promeniti i mudrost da razlikujemo to dvoje.
Sporazumom Milo{evi}-Holbruk, u re{avawe ko-
sovske drame ukqu_eni su SAD, NATO pakt i Evrop-
ska unija. To su snage koje vedre i obla_e u ovom svetu
i vremenu.
U sukobu sa tim silama ne mo$emo odbraniti Koso-
vo. U saradwi sa wima, sigurno }emo ga odbraniti i
u_vrstiti u osna$enoj Srbiji.
Da bi dobio male ustupke i koristi za Srbiju i svoj
narod, kwaz Milo{ je qubio i skute i rukave i papu-
_e pa{ama i sultanima.
Onaj ko vodi dr$avu i naciju mora da se pona{a kao
velemajstor za {ahovskom tablom. Svi potezi i sve fi-
gure slu$e samo jednome: da se dobije partija.
U odbrani Kosova, svi potezi, svi strana_ki progra-
mi, sve ideolo{ke strasti i sve li_ne sujete i surev-
wivosti na{ih glavara moraju biti podre|eni pobedi
u bici za Kosovo.
A da li se tako pona{amo? Ne, na $alost. Mnogi po-
vla_e poteze _iji je ciq da se bitka ne dobije. Mnogi-
ma vrhunske vrednosti nisu ni Kosovo ni Srbija, nego
su im vrhunske vrednosti wihove ideologije, liderske
uobra$enosti, li_ne pohlepe za vla{}u i bahatost na
{tetu nacije.
Dok nam albanski teroristi ubijaju decu i narod na
Kosovu, ceo mo}ni Zapad upire prstom na nas, zbog re-
presivnih i {teto_inskih zakona o univerzitetu i in-
formisawu. Doma}i nerazumnici pucaju od naprezawa
da doka$u kako su to dobri zakoni. Do wihovih ostra{-
}enih mozgova ne sti$e misao da po Srbiju nije dobro
ni{ta {to nanosi {tetu Srbiji, i ovde i u svetu.
Jo{ se nije ni osu{ilo mastilo sa sporazuma Milo-
{evi}-Holbruk, a zvani_na dr$avna delegacija zapu-

– 282 –
tila se u Moskvu, da propoveda obnovu Sovjetskog Save-
za i prisajediwewe na{e zemqe toj imperiji. Za po_e-
tak, ponu|en je dr$avni savez sa Rusijom i Belorusi-
jom.
Zagovaraju}i nemogu}e i nude}i nemogu}e, ti neodgo-
vorni qudi dodatno su zaboli trn u oko silama od _ijih
odluka umnogome zavisi ishod na{e bitke za Kosovo.
I koji je rezultat? Dok bahati i nezreli na{i po-
liti_ari prodaju narodu maglu, guslaju}i o stvarawu
pravoslavnog carstva, u Va{ingtonu prepravqaju Hi-
lov dokument o Kosovu na na{u {tetu, a u Strazburu
Ibrahimu Rugovi uru_uju visoku nagradu borca za qud-
ska prava i demokratiju, nagradu koja, da ironija bu-
de potpuna, nosi ime Rusa Andreja Saharova, _iji su
koreni, po maj_inoj liniji, srpski i sa Kosova.
Iskora_imo prema Evropi, bez parni_ewa i uslova.
Promenimo se mi, da bi se promenili oni. Ako ne}e breg
Muhamedu, onda mora Muhamed bregu.
Evropske reforme u dr$avi osna$i}e dr$avu i po-
stati na{ glavni saveznik u bici za Kosovo. Albanski
separatisti i teroristi izgubi}e oslonac za svoje
tvrdwe kako su prisiqeni da se bore za nezavisnost,
jer Kosovo u Srbiji i Jugoslaviji nikada ne}e postati
deo demokratske i bogate Evrope.
^im se mi zaputimo ka Evropi i Americi, na{i ne-
prijateqi }e poskidati maske sa svojih lica i priz-
nati da wima nije do demokratskih prava nego do ogo-
qenih nacisti_kih na_ela. Tog trenutka, okrenu}e i
Evropu i Ameriku protivu sebe.
Nau_imo ne{to od onog {to se zbiva u Makedoniji.
Tamo Albanci _ine tre}inu stanovni{tva, ali ni Ev-
ropa ni Amerika ne razmi{qaju o formirawu alban-
ske republike, _ak ni autonomije. Za{to? Zbog toga {to
Skopqe nije u sukobu, nego u saradwi, sa Zapadom. Zbog
toga {to Makedonci razumeju stvarnost i {to im kri-
vo drve}e ne smeta da pogledom obuhvate _itavu {umu
i prona|u u toj {umi svoj dr$avni i nacionalni inte-
res.
Sve dok mi ne budemo radili ono {to nam je koris-
no, ne o_ekujmo da }e to _initi drugi umesto nas.

– 283 –
 1999.
Ulazak SPO u Saveznu vladu i
brzi progon iz Vlade
❖

❖ Agresija NATO na Srbiju i

Crnu Goru
❖ Zlo_in na Ibarskoj magistrali
 SPO ULAZI U SAVEZNU VLADU

(Konferencija za novinare, 19. januar 1999.)

Srpski pokret obnove prihvatio je poziv da u|e u

Saveznu vladu. U te{kom vremenu najte$ih neda}a po
na{ narod i dr$avu prihvatili smo se velike obave-
ze da pomognemo u re{avawu tih velikih problema, a
obaveza iznad svih obaveza jeste o_uvawe na{e dr$a-
ve, o_uvawe na{eg Kosova i Metohije.
Da bismo uspeli u svemu ovome, u _emu nastojimo
svom snagom Srpskog pokreta obnove, i bore}i se u po-
stoje}im okolnostima kakve jesu, smatramo da je potreb-
no, u najkra}em, u_initi slede}e i mi }emo se za to za-
lagati:
Najpre, hrabro i odlu_no krenuti u korenite demo-
kratske promene politi_kog i ekonomskog sistema u
zemqi. Otklawati sve {to nas udaqava od Evrope, {to
nas udaqava od demokratskog sveta, otklawati sve {to
pravi nepotrebne nesporazume i sukobe izme|u na{e
dr$ave i me|unarodne zajednice.
@ivimo u vremenu kada su na{i odnosi sa me|una-
rodnom zajednicom, a pre svega sa mo}nim zemqama ovo-
ga sveta, na najni$em stepenu. Zbog toga drugom veli-
kom obavezom smatramo na{e opredeqewe i nastojawe
da postanemo most za pretvarawe svih sada{wih nes-
porazuma na{e dr$ave sa SAD i EU u sporazume i da
budemo istovremeno most za pretvarawe na{ih unu-
tra{wih deoba i nesporazuma u sporazume i u pomi-
rewa.
<irom }emo biti otvoreni za uklawawe svih tre-
nutnih nesuglasica izme|u Beograda i Cetiwa, za pro-
cese pomirewa i op{teg usagla{avawa zajedni_kih
stavova oko zajedni_kog $ivota i zajedni_ke sudbine

– 285 –
Srbije i Crne Gore. Puna ravnopravnost Srbije i Cr-
ne Gore jesu jedna_ina istovetnih vrednosti i veli_i-
na, jedna_ina koja se ne mo$e podeliti, _ak i kada bi-
smo $eleli da je podelimo.
Zalaga}emo se svom snagom da postignemo sporazum
oko Kosova i Metohije i sa onim Albancima koji do sa-
da uporno odbijaju sporazum. Moramo dati svaku {an-
su miru, razumu, qudskom dogovoru, i smatramo da je on
mogu}. U tom pogledu, potrebna nam je velika podr{ka
me|unarodne zajednice. Sporazum, demokratski i qud-
ski, o Kosovu i Metohiji, mogu} je brzo na slede}im
principima:
Prvo, nema nezavisnog Kosova, nema velike Albanije.
Drugo, nema Kosova kao tre}e republike.
Tre}e, ima svega i mora biti svega {to se zove mak-
simum i qudskih i kulturnih i verskih i gra|anskih
i politi_kih i autonomnih i specifi_nih i najspeci-
fi_nijih prava svake nacionalne zajednice na Kosovu
i Metohiji, ne samo prema normama Poveqe UN nego
prema vrhunskim demokratskim standardima i praksi
ameri_ke demokratije ili bilo koje velike demokra-
tije u svetu.
U ime ovih hitnih i velikih obaveza, prihvatio
sam i funkciju potpredsednika Savezne vlade, za me-
|unarodne odnose i spoqne poslove. U ime ovih istih
te{kih obaveza, slu$be svom narodu i svojoj dr$avi
prihvatili su se i moji najbli$i saradnici, _lanovi
Predsedni{tva SPO, gospodin Milan Komneni}, go-
spodin Milan Bo$i} i gospodin Slobodan Nenadovi}.
Molim vas, ne sudite po funkcijama, molim vas ne
sudite ni po ovim mojim re_ima, molim vas sudite po
onome {to }emo _initi, {to }emo poku{ati da u_ini-
mo, za dobro na{ih gra|ana, za boqi $ivot, za prepo-
rod otaxbine. Ne mo$e se prevaliti deset hiqada ko-
raka, ka$e jedna kineska poslovica, ako se ne u_ini ma-
kar prvi korak. Ponavqam, SPO nije u{ao u Saveznu
vladu da bi branio i konzervirao postoje}e, nego da bi
mewao postoje}e, da bi pomogao i pospe{io promene na
boqe, da bismo izbegli agresiju i odbranili Kosovo.

– 286 –
 MORAMO U RAMBUJE

(Konferencija za {tampu, 2. februar 1999.)

Prekosutra na sednici Narodne skup{tine Repub-

like Srbije poslanici SPO glasa}e za to da na{a dr-
$avna delegacija ide u Pariz na konferenciju.
Za isti stav zalaga}e se i na{i _lanovi u Vladi Sa-
vezne Republike Jugoslavije.
Ceo svet tra$i da idemo na konferenciju u Rambu-
je. Odbiti, zna_ilo bi opet navu}i ceo svet protiv nas,
a, s druge strane, zna_ilo bi i odbiti i}i u Pariz da
se brani dr$ava, da se brani Kosovo i Metohija. Mis-
lim da na to nemamo pravo.
Mislim da nije dovoqno samo re}i: „Moramo brani-
ti Kosovo”. To nije sporno, ali mi moramo jasno i glas-
no kazati da smo du$ni da odbranimo Kosovo. Ne mo$e-
mo odbraniti zemqu, ne mo$emo odbraniti Kosovo u ne-
sporazumu i u sukobu sa celim svetom. To je van svake
sumwe, pa ako je van svake sumwe, onda se ne igra parti-
ja koja se unapred gubi.
Nije, me|utim, dovoqno samo oti}i u Pariz. Alban-
ci su ve} najavili delegaciju u kojoj su wihovi najpo-
znatiji qudi. Oni {aqu najja_u ekipu. Sticajem okol-
nosti, svi ti qudi koji }e predstavqati Albance po-
znati su u svetu.
Mislim da mi u Pariz moramo da po{aqemo dele-
gaciju sastavqenu od veoma odgovornih, mudrih qudi,
koje svet poznaje. Tolerantnih qudi koji }e braniti
i zastupati _iwenice o Kosovu i Metohiji, o na{oj
dr$avi, jezikom i stilom koje svet prihvata i razume,
qudi koji ne}e do$iveti nijednog trenutka Parisku
konferenciju kao {ansu za nekakvo provocirawe suko-
ba sa Evropom i Amerikom, niti }e tamo i}i kao kav-
gaxije i megdanxije.

– 287 –
 PRIHVATIMO TRUPE
UJEDIWENIH NACIJA

(Iz intervjua datog TV „Palma plus” u Jagodini,

19. februar 1999.)

Na{ osnovni zadatak je dobar politi_ki sporazum

u Rambujeu. Moramo, me|utim, razmi{qati ko }e spro-
voditi taj sporazum. Ko }e razoru$ati albanske tero-
risti_ke formacije, ko }e im skinuti uniforme i am-
bleme, ko }e ih raspustiti. Ako na{a policija krene
sama, ne}e li teroristi to iskoristiti za nova krvo-
proli}a, sukobe i ubistva na{e dece na Kosmetu, da bi
minirali politi_ki sporazum. Ako neko drugi to ho}e
da obavi i nudi se da umesto nas razoru$a teroriste,
onda razmislimo o tome. Mi nismo _lanica NATO pak-
ta, ali na{ ciq mora da bude da u|emo u Evropsku uni-
ju i NATO pakt. Me|utim, mi jesmo kao dr$ava _lani-
ca Ujediwenih nacija i OEBS-a. Dogovorimo se sa me-
|unarodnom zajednicom o hitnom, najboqem re{ewu za
primenu tog sporazuma.
Ja rizikujem da me neke la$ne patriote optu$e za
defetizam zato {to iz Jagodine ne pozivam Srbiju,
zemqu jedinaca, zemqu iznurenu sankcijama, da u|e
u vojni sukob sa _itavim svetom. Ali najlak{e je danas
dati $ivot za Srbiju i Kosmet. Srbiji je danas potreb-
na hrabrost, a woj je ime mudrost. Bolno je, posle sve-
ga, sesti za isti pregovara_ki sto sa onima koji su nam
napravili Kle_ku, sa onima koji su nam poubijali de-
cu u Pe}i, sa onima koji nas rasku}i{e na Kosmetu, ali
ustupci te vrste u ime budu}nosti ovog naroda jesu
hrabrost i juna{tvo. Na $alost, neki bi u Srbiji hte-
li da nam Kosovo bude usre}eno kao {to su usre}ili
Srpsku Krajinu. Setite se buke tih la$nih patriota

– 288 –
oko plana „Z-4”, a danas Srbi u Hrvatskoj sawaju taj
plan i nekada }e se na srpskim univerzitetima izu_a-
vati jedno zlo vreme u kome su budale nagovorile jedan
narod na samoubistvo i nesre}u i odgovorile ga od sjaj-
nog dokumenta, u ime la$nog patriotizma od koga ova
zemqa ve} desetak godina zadobija samo rane, samo po-
raze i nesre}e.
Evropa je jedinstvena u oceni da, nakon sporazuma
u Rambujeu, moraju biti ukinute sankcije Jugoslaviji
i stvoreni uslovi za ukqu_ewe na{e zemqe u evrop-
ske i me|unarodne organizacije i forume. Naravno, nu-
$an je jedan uslov, koji zavisi od nas, a on glasi da se
unutra{wa politika na{e zemqe promeni, jer na{e
gre{ke Srbiju slabe i iznutra. Velikoalbanska ideja
i velikoalbanski terorizam dobili su krila u me|una-
rodnoj propagandi posle dono{ewa {tetnih i nepo-
trebnih zakona u Republici Srbiji koji su vezani za
informisawe i Univerzitet. Najavquje se, tako|e, par-
tijski zakon o sudstvu. Umesto da svoje zakone harmoni-
zujemo sa zakonima Evrope, meni se _ini da po ne_ijoj
kratkoj pameti i ideolo{kim inatima neki namerno
$ele da uni{tavaju Srbiju i vezuju joj ruke pred sve-
tom. Ako i sudstvo bude ba_eno pod noge, kao {to je to
ura|eno sa informisawem i Univerzitetom, nemojmo
govoriti da je Amerika kriva {to protestuje protiv
toga.

– 289 –
 PISMO
SLOBODANU MILO<EVI>U

(5. mart 1999.)

Po{tovani Gospodine Predsedni_e,

U danima konsultacija oko mogu}eg ulaska SPO u
Saveznu vladu, javno sam izneo na{ program odbrane
Kosova i Metohije i uru_io sam Vam taj dokument, ko-
me niste ni{ta prigovorili.
U ovim dramati_nim okolnostima, kad se rat nadvi-
ja iznad Srbije, $elim da ponovo istaknem da mi Koso-
vo i Metohiju, u sukobu sa NATO paktom i celim sve-
tom, ne mo$emo odbraniti.
Ponavqam, istovremeno, ono {to sam Vam nekoliko
puta i usmeno rekao: suverenitet i teritorijalna ce-
lovitost Srbije i SR Jugoslavije, svestrana za{tita
srpskog naroda i srpske crkve na Kosmetu, kao i puna
za{tita svih ostalih nacionalnih zajednica i gra|a-
na Kosova koji prihvataju Srbiju za svoju dr$avu, bra-
ne se, pre svega, dobrim politi_kim sporazumom. Ako je
sporazum povoqan po nas, ne mo$e ga pokvariti prime-
na sporazuma. Ako je nepovoqan po nas, ne mo$e ga bilo
koja primena u_initi povoqnim.
Mudrost i odgovornost pred sudbinom Kosova i
Otaxbine zahtevaju i bolne ustupke i $rtve, kako bi
se dobila partija, kako bi se odbranilo Kosovo. Toj od-
brani du$ni smo da podredimo strana_ke i li_ne in-
terese, rizike i strahove.
Ne mo$e ni jedna stranka biti pobednik nad izgub-
qenim Kosovom, niti i jedan pojedinac mo$e biti gord
posle gubitka Kosova.
Jedan partijski firer, koji ovih dana tuma_i zva-
ni_ne stavove, javno je obelodanio strategiju po kojoj

– 290 –
mi moramo pasti pod bombe NATO pakta i u}i u rat sa
NATO paktom, kako bismo, posle toga, Kosovo prepusti-
li okupatorima, zakliwu}i jo{ nero|ene Srbe da, jed-
nog dana, u dalekoj budu}nosti, oslobode Kosovo.
On re_e da bismo, na taj na_in, ponovili $rtvu La-
zarevu i $rtvu kosovskih vitezova od pre {est vekova.
Zaboravio je, me|utim, neke „sitnice”. Lazar nije
i{ao na Kosovo sa ciqem da bitku izgubi, nego da je do-
bije, i mo$da ta bitka, zaista, u vojni_kom smislu, ni-
je za nas ni bila izgubqena. Najva$nije je, me|utim, to
da se ni Lazar, ni Bogdan, ni Bogdanovi sinovi, ni Mi-
lo{, ni Milan, ni Ivan, niti i jedan od velmo$a i vi-
tezova nisu $ivi vratili sa Kosova. U odbranu Svete
zemqe uzidali su svoje glave.
Osim toga, sastavni deo Lazareve kosovske $rtve je
i ono {to se de{avalo posle velike pogibije na{ih vi-
tezova. Radi odbrane naroda u vazalnoj dr$avi, Laza-
reva udovica ide u monahiwe, svoju k}erku {aqe Ba-
jazitu u harem, Marko Kraqevi} postaje turski pla-
}enik.
A, sada, ono najstra{nije. Nikako ne verujem da ste
i Vi, Gospodine Predsedni_e, spremni na plan o is-
trebqewu Albanaca. Srpski narod bi, tim zlo_inom,
navukao na sebe genocidnu ko{uqu za sve vekove una-
pred.
Vi, sigurno, znate {ta bi se desilo u slu_aju da pri-
stanete na ludilo. Cela planeta digla bi se protiv
nas i, veoma brzo, svet bi regrutovao stotine hiqada
vojnika i stra{nu tehniku za invaziju i okupaciju
Srbije. Napali bi nas sa svih strana, istovremeno. Iz
Albanije, Makedonije, Bosne, Hrvatske, Ma|arske, Ru-
munije, Bugarske, sa nebesa. Ne smem ni da zami{qam
koliko bi Srba izginulo. Znam samo da bismo bili oku-
pirani i raskomadani, da bi stranci po Srbiji lovi-
li ratne zlo_ince, i da niko u svetu celom za nama ne
bi pustio ni suzu.
Sve sam zalo$io za odbranu Kosova. I SPO, i sebe,
i pravo na gordost. I rekao sam, Vama i svima, javno: ne-
ka izgube i SPO i Vuk, samo da odbranimo Kosovo, i od-

– 291 –
bijam svaku vlast, i strana_ku i li_nu, po cenu gubit-
ka Kosova.
Molim Vas, u ime Srbije, u ime Kosova, u ime da-
na{wih Srba i u ime jo{ nero|ene srpske dece, da Vas
ne omame, ne opjane i na nacionalno samoubistvo ne na-
vedu ovi freneti_ni aplauzi i klicawe Vama, na sku-
povima gde se Srbija poziva u rat sa svetom.
Nije ta_no da bi snage UN bile okupatorske i da ne
bismo mogli da ih vi{e nikada uklonimo sa na{eg Ko-
sova. Posle tri godine, posle razoru$avawa U^K, ne-
ka bratska Rusija u Savetu bezbednosti UN stavi veto
na produ$etak mandata tih snaga i one }e morati da
odu. One }e, u svakom slu_aju, oti}i, _im bude izvesno
da Kosovo iz Srbije ne mo$e oti}i.
Ba{ uz pomo} „okupatorskih” stranih trupa, Tu|-
man je utvrdio suverenost Hrvatske.
U _emu je onda spor?
Na{e zakletve da }emo mi razoru$ati U^K i uspe-
{no primeniti politi_ki sporazum nisu ubedqive.
Ova dr$ava nije uspela da razoru$a pitomce Velike
Albanije za sve vreme od 1945. godine. Mo$da smo ima-
li {ansu da to u_inimo u julu pro{le godine, kada je
SPO predlo$io progla{ewe ratnog stawa, op{tu mo-
bilizaciju i muwevitu akciju, pretragu terena, od ku-
}e do ku}e. To nije prihva}eno. Posle toga, u okolnosti-
ma nepovoqnim po nas, Vi ste u oktobru postigli spo-
razum sa Holbrukom, koji je ukqu_io i zna_ajno sma-
wewe na{ih snaga dr$avne odbrane. SPO je taj spora-
zum podr$ao, kao nu$no zlo u okolnostima kad su nam
bombe NATO pakta visile nad glavom, ali mi sada U^K
ne mo$emo da razoru$amo. ^ak, i ako mo$emo, ne mo-
$emo. Za{to? Zato {to }e, po komandi, _itava alban-
ska naseqa krenuti u planine, {to }e svet biti suo-
_en sa potresnim scenama izre$irane „humanitarne
katastrofe” i {to }e nam biti prire|ene mnoge zam-
ke zlo_ina nad civilima, kao u Ra_ku.
Mo$ete Vi, Gospodine Predsedni_e, da sasvim izo-
lujete moj glas, mo$ete da me bojkotujete, mo$e i to da
dr$avna televizija Srbije ignori{e ono {to radim,
ne dajem ni prebijene pare za sve to. Nisam prihvatio

– 292 –
ovu funkciju ni zbog kabineta, ni zbog televizije, ni-
ti zbog plate, koja mi ne treba i koju ne}u da primam.
Sve ovo, pa i poni$ewa koja trpim i zbog kojih se
nikome ne jadam, prihvatio sam zbog odbrane Kosova i
Srbije. Zbog odbrane, a ne zbog gubitka, poraza i sra-
mote.

– 293 –
 DAN UO^I AGRESIJE

(Konferencija za {tampu, 23. mart 1999.)

Od toga {ta }e danas da odlu_i i zakqu_i Skup{ti-

na Srbije, zavisi umnogome, {ta }e se narednih dana
doga|ati i kakva }e biti sudbina mira, rata i svega os-
talog.
Zavr{ni tekst politi_kog sporazuma iz Rambujea
nije dobar. U tom tekstu, na nivou principa sve je u re-
du. Na nivou osnovnih napomena i uvodnih na_ela – sve
je, tako|e, u redu. Ima, me|utim, nekih odredbi kojima
se pod noge bacaju principi Kontakt-grupe i kojima
se Kosovu i Metohiji daju ovla{}ewa koja pripadaju
tre}oj republici, a na nekim mestima daju se i ovla{-
}ewa koja pripadaju nezavisnoj dr$avi.
Mora se hrabro i odlu_no iskora_iti ka kompromi-
su. Smatram, i to je stav SPO, da danas Skup{tina Sr-
bije mora da usvoji zakqu_ke koji bi bili kratki, ja-
sni, i koji bi pre svega bili nameweni ne doma}oj jav-
nosti, jer doma}a javnost ne ugro$ava Kosovo i Meto-
hiju, nego velikom i mo}nom svetu koji se sprema na
zlo_in i agresiju na na{u zemqu.
U _emu bi se sastojao taj na{ hrabri iskorak ka kom-
promisu?
Da izrazimo odlu_nost i spremnost da odmah potpi-
{emo zavr{ni dokument iz Rambujea, pod uslovom da
se iz wega izbace odredbe koje Kosovu daju status tre-
}e republike ili nezavisne dr$ave.
Trebalo bi da i to danas ka$emo: na{a dr$ava bi}e
spremna za sporazum o primeni politi_kog sporazuma,
ukqu_uju}i i strano u_e{}e u wegovoj primeni, s tim
da mandat tim snagama i celom tekstu tog sporazuma o
primeni bude dat od strane Saveta bezbednosti UN,

– 294 –
vlade na{eg sveta, kakav je da je. A ne od strane ni jed-
ne vojne, regionalne organizacije, pa ni NATO pakta.
Ukoliko bi u ovom smislu danas istupila Skup{ti-
na Srbije, hrabro i odlu_no, sa odre|enim zakqu_ci-
ma, verujem da bi se upalila svetla u tunelu i da bi na
iskorak dobre voqe sa na{e strane bilo odgovoreno i
dobrom voqom sa strane Kontakt-grupe i SAD.
SPO, me|utim, nema parlamentarnu ve}inu. Zak-
qu_ci }e biti onakvi kako budu hteli koalicioni
partneri koji imaju ve}inu. Ako zakqu_ci Skup{ti-
ne Srbije danas budu takvi da posle wih budu zatvore-
na vrata za ove kompromise na kojima insistiramo, uko-
liko zemqa bude napadnuta, ceo SPO }e zemqu brani-
ti. Ginu}emo, odbijaju}i agresora, bore}i se protiv
wega i brane}i Kosovo. Ali, kad sve pro|e, bi}e ispo-
stavqen ra_un onima koji izme|u dva puta budu odlu-
_ili da se izabere gori. Ne}e niko imati pravo da ka-
$e da je to bio ponosniji put. Nad izgubqenim Kosovom
niko ne}e imati pravo da pomene re_ ni gordost ni po-
nos.

– 295 –
 PROTIV SMRTNE KAZNE
I PREKIH SUDOVA

(Konferencija za {tampu, 30. mart 1999.)

Na{ narod i na{a vojska juna_ki odolevaju agresi-

ji NATO pakta. Milioni qudi u SR Jugoslaviji suo_e-
ni su sa u$asnim posledicama uzastopnog, tako re}i
svakominutnog bombardovawa od strane najja_e vojne ar-
made na svetu. Najve}a nesre}a, me|utim, doga|a se na
Kosovu. Kosovo i ono {to se danas doga|a na Kosovu, je-
ste najve}a optu$nica protiv stratega ove agresije.
@elim da podsetim da je NATO krenuo u agresiju
na na{u zemqu sa obrazlo$ewem da spre_i mogu}u hu-
manitarnu katastrofu na Kosovu. U agresiju su krenu-
li u trenutku kada na Kosovu i Metohiji uop{te nije
bilo izbeglica, ni albanskih ni srpskih. Takvo obja{-
wewe poslu$ilo je direktno kao poziv Albancima da
kreiraju humanitarnu katastrofu, da formiraju iz-
begli_ke kolone, da idu u zbegove, da se upu}uju prema
Albaniji, prema Makedoniji, prema Crnoj Gori, gde su
ih _ekale kamere svetskih medija i gde su uplakanim
glasom saop{tavali svetu da je humanitarna katastro-
fa tu i da je opravdano bombardovawe na{e zemqe.
Takav razvoj doga|aja uspalio je strasti na terenu.
Nije trebalo niko da obja{wava, jer je to Srbima odmah
bilo vidqivo, da se NATO pakt pojavquje u ulozi voj-
nog servisa albanskih terorista. ^im su pale prve bom-
be na Kosovu, vo|a albanskih terorista i {ef wihovog
takozvanog pregovara_kog tima u Rambujeu i Parizu,
Ha{im Ta_i, javno je pozvao sve Albance na oru$je i
na etni_ko _i{}ewe Srba, obe}avaju}i da }e uskoro do-
}i i kopnene trupe NATO pakta i da }e Kosovo posta-
ti nezavisno. U tome su ga direktno podr$ali strate-

– 296 –
zi NATO pakta, tvrde}i da }e wihova vojna armada do
temeqa da razru{i vojnu snagu Jugoslavije i da }e po-
sle toga pristupiti direktnom trenirawu, naoru$a-
vawu albanskih terorista, kako bi od wih formirali
jednu respektabilnu armiju.
Samo bombardovawe izazvalo je stvarnu katastrofu.
Od bombi i u$asa, u toj pomr_ini, po_eli su da be$e
svi. I Srbi i Albanci. Svet, me|utim, pri_a samo o
albanskim izbeglicama, o wihovim strahovima i wi-
hovim $rtvama. Nema nikoga od novinara da sa_eka srp-
ske o_ajnike, srpske besku}nike, koji tako|e u ovim da-
nima masovno be$e sa Kosova. Nema nikoga da poka$e
tela ubijenih Srba. ^itave familije su masakrirane
u trenucima kada smo se na{li na udaru: sa nebesa
NATO pakt, a na kopnu wihova peta kolona, wihove sa-
da{we kopnene jedinice, teroristi_ke grupe takozva-
ne OVK.
Di$em, u ime Srpskog pokreta obnove, ali i u ime
nekih generalnih principa, glas protesta protiv po-
litike duplih standarda i protiv ove nevi|ene kata-
strofe koja se nanosi svima nama u ovoj zemqi i celom
narodu na Kosovu i Metohiji. Za svakog izbeglicu, al-
banskog i srpskog, za svaku poru{enu ku}u, za svaku
$rtvu koja je pala od momenta kada je po_ela agresija
NATO pakta na na{u zemqu, direktno je odgovoran
NATO pakt. Uvek, po pravu, posledice svake agresije
snosi agresor.
Di$em glas protesta protiv licemerja, hipokrizi-
je i nemorala na svetskoj politi_koj sceni, protiv ob-
ja{wewa da sve ovo _ine da bi za{titili neke qude
od patwe, da bi spre_ili humanitarnu katastrofu, a
upravo su je izazvali. Istovremeno, podse}am ih da ni-
su prstom mrdnuli, ni suzu nisu pustili kada se pre
_etiri godine, na ovim istim prostorima, odigravala
najve}a mogu}a humanitarna katastrofa. Svet je bio su-
o_en sa u$asom, sa kolonom duga_kom preko 400 kilome-
tara srpskih besku}nika, izbeglica, koji su pod udari-
ma hrvatske vojske napu{tali svoje vekovne zavi_aje.
Tada, za samo dva dana, o_i{}eno je nekoliko stotina
hiqada Srba iz Hrvatske, a u toku rata celih 800.000

– 297 –
Srba. Nije NATO pakt tada pomislio da baci ni jednu
bombu na Hrvatsku, niti je pretio Hrvatskoj bilo kak-
vim sankcijama. U ovom trenutku, dok bombe padaju na
ovaj narod i na ovu zemqu, pod izgovorom da nas ka$-
wavaju sada zbog stvarne humanitarne katastrofe Al-
banaca, kriju od svoga javnog mwewa _iwenicu da bom-
barduju zemqu u kojoj se sad nalazi blizu milion srp-
skih izbeglica iz Bosne i Hrvatske. Zemqu koja je up-
ravo $rtva jedne velike humanitarne katastrofe.
@elim da napomenem jo{ ne{to. SPO se odlu_no su-
protstavqa nekim idejama koje se ovih dana pojavqu-
ju u {tampi o formirawu nekakvih prekih sudova, uvo-
|ewu nekakvih smrtnih kazni. Odlu_no smo protiv to-
ga. Mislim da svako u ovoj zemqi, svaki politi_ar, mo-
ra da se pokloni i da skine kapu pred ovim divnim na-
rodom, pred na{im divnim vojnicima, koji uprkos sve-
mu, uprkos siroma{tvu, nezaposlenosti i svemu osta-
lom {to nas godinama pritiska, iz sebe izvla_e maksi-
mum onoga {to je qudsko, daju $ivote, sve, za odbranu
otaxbine, i ne}e niko, niti sme iko iz nekih kabineta
da preti nekakvim prekim sudovima.
U ovim trenucima dramati_nim po na{u zemqu po-
kazalo se ne{to {to smo $eleli odavno da saznamo – ne-
ma pete kolone u Srbiji! Mi Srbi svi smo u ovom tre-
nutku kao jedan, svi smo jedna partija, svi smo jedna za-
stava i toj partiji i toj zastavi ime je Srbija i SR Ju-
goslavija. Sa svoje strane ja se poklawam ovom divnom
narodu, vojsci, oficirima, svim braniocima otaxbine.

– 298 –
 KRENIMO KA KOMPROMISU

(Konferencija za {tampu, 13. april 1999.)

Ulazimo, evo, u _etvrtu sedmicu od po_etka agre-

sije NATO pakta na na{u zemqu.
Smatram da odmah i hrabro treba krenuti ka kom-
promisu.
Na{ ciq mora da bude da odbranimo Kosovo, da Ko-
sovo bude u okviru Srbije, u okviru Jugoslavije, da ima
veoma visoki stepen lokalne samouprave, autonomije,
specifi_ne samouprave, specifi_ne autonomije, naj-
vi{a demokratska prava za sve, na bazi pune ravnopra-
vnosti svih gra|ana i nacionalnih zajednica. To nije
sporno. Nije sporno ni to da mi $elimo da se izbegli-
ce vrate. Nije sporno, u ovom trenutku, ni sa stanovi-
{ta agresora ni sa stanovi{ta velikih sila koje ne
u_estvuju u agresiji, da je Kosovo u Srbiji i da u Sr-
biji nema mesta za veliku Albaniju. Svuda tamo gde
na{i stavovi i stavovi tog velikog i mo}nog sveta ni-
su do kraja podudarni, mimo ovih ta_aka, smatram da
treba apsolutno iskora_iti ka kompromisu, jer je u in-
teresu ove zemqe da agresija bude {to pre prekinuta.
Mislim da niko u ovoj zemqi nema pravo da nojev-
ski zabija glavu u pesak. I mislim da moramo da isko-
ra_imo sa odva$nim politi_kim mirovnim inicija-
tivama.
Bojim se da su neki qudi u ovoj zemqi zaboravili
koji su to bili ciqevi Srbije u ratu koji nam je na-
metnut. Neko sada zamewuje teze, formuli{e nove na-
{e ciqeve – da moramo da trpimo bombe, da moramo da
budemo $rtva jedne neprimerene agresije i zlo_ina
sve dok ne oslobodimo Evropu, dok ne sru{imo NATO
pakt, dok ne stvorimo nove Ujediwene nacije i dok ne

– 299 –
sru{imo novi svetski poredak. Oprostite, to ne smeju
biti ratni ciqevi srpskog naroda. Mo$da sve to tre-
ba u_initi, ne bih imao ni{ta protiv da sve to padne,
da bude preformulisano, na novi na_in organizovano,
ali neka to rade Rusi, Kinezi, Indusi, neka rade dru-
gi, ve}i i sna$niji od nas. Ratni ciq Srbije je da od-
branimo ono {to je na{e, da odbranimo na{u dr$avu
i da se u skladu s tim pona{amo. Pri_e da moramo da bu-
demo bombardovani dok ne pobedimo besmislene su. Ko-
ga da pobedimo? Jesmo li mi ja_a strana? Nismo. Mi smo
strana nevina, mi smo strana pravedna, i ve} nam se i
priznaje mnogo od te na{e $rtve podnete u ime nevino-
sti i u ime pravednosti.
Ja, u ovim uslovima kada je zemqa napadnuta, te{-
ko izgovaram _ak ime svoje stranke, ali se ponekad i
ime stranke mora izgovoriti. Mislim da treba sada
upozoriti da postoje politi_ke snage u ovoj zemqi ko-
je ra_unaju da u 21. vek treba da u|emo na razvalinama
potpuno uni{tene Otaxbine, pa da onda kolicima, a{o-
vima, lopatama, kao 1945. godine, pod petokrakama, uz
iste pesme, uz istu ikonografiju, krenemo sa radnim
akcijama da iznova gradimo komunizam. U 21. vek Sr-
bija sa tim projektima ne sme u}i.
Ima nekih kojima se mnogo $urilo da iskoriste rat-
no stawe da bi _inili neke stvari koje u normalnim
okolnostima nisu smeli da _ine. @alosno je da se da-
nas {irom Srbije – dok ovaj na{ juna_ki, mu_eni_ki
i divni narod, a mnogi nisu dostojni da se pozivaju na
wega, na wegovu muku, na wegovu $rtvu i wegovu dobro-
tu – udara na obi_nog, malog _oveka koji je stub Srbi-
je. Pod firmom borbe protiv profiterstva, konfisku-
ju imovinu i osu|uju qude na vi{emese_ne kazne za-
tvora. U ime _ega to _ine? Tome se mora re}i NE! Mi
po trgovima Srbije juna_ki pevamo protiv spoqne ag-
resije, ali protiv unutra{we agresije ne verujem da
}e neko mo}i odr$avati koncerte. Ne verujem da iko
ima pravo da pognute glave gleda kako su po_ela ubi-
stva i novinara. Ja se nadam da }e pokojni Slavko >u-
ruvija biti prva i posledwa $rtva onih koji misle da
ne mo$e da pro|e ni ovaj rat a da se ne isprovocira

– 300 –
srpsko-srpsko ubijawe. Mislim da se svemu ovome mora
odlu_no stati na put. Nije ta_no da su uslovi ratnog
stawa uslovi koji treba gra|ansku hrabrost i savest u
Srbiji da stave pod bilo _ije noge. U ime Otaxbine, a
gra|ani Srbije su wen oslonac, oni trpe bombe, oni su
$rtve, ti gra|ani imaju pravo i na hrabrost i na pred-
loge i na inicijative da se odbrani zemqa, da se odbra-
ni ovo zbog _ega smo napadnuti, ali da preko te crte
niko ne sme imati daqwe ambicije, koje su, _ini mi
se, prili_no, prili_no opasne.

– 301 –
 BUDIMO I JUNACI I QUDI

(Konferencija za {tampu, 20. april 1999.)

Upravo je zavr{ena velika slu$ba u Hramu Svetog

Save u Beogradu, molitva za mir koju su slu$ili ru-
ski i srpski patrijarh. Sasvim je sigurno da, {to se
Boga ti_e, on je za mir, ali on o_ekuje i da mu se pomog-
ne ovde na zemqi, da za mir budu i silni ovoga sveta i
da u susret miru iskora_imo i mi koji smo $rtva wi-
hove divqe sile.
U tom smislu, zaista pola$emo nadu u predstoje}u
misiju Viktora ^ernomirdina, specijalnog izaslani-
ka ruskoga predsednika Borisa Jeqcina. Nadam se da
nismo daleko od dana kada }e jedan vrhovni, jedini po-
stoje}i sudija ovoga sveta doneti pravi_nu presudu i
okon_ati ovaj rat i ovu nesre}u. Wegovo ime je Savet
bezbednosti Ujediwenih nacija, koji je do sada zaobi-
la$en i verovatno da nije zaobila$en Savet bezbed-
nosti UN ove agresije na na{u zemqu ne bi ni bilo.
Ne postoje nikakvi razlozi da se agresija na Srbi-
ju i SR Jugoslaviju produ$ava sada sa nekim naivnim
i nerazumnim obja{wewem, da se mora znati ko je po-
bednik i da bombardovawe i ubijawe Srbije mora da
traje dok se ne proglasi pobednik. Ja mogu sada da pro-
glasim pobednika. Na terenu sile prava pobeda je na-
{a. Na terenu prava sile pobeda je wihova i bila je
wihova uvek.
Mislim da je vreme, kona_no, da Rezolucija Saveta
bezbednosti UN kojom }e, nadamo se, biti uspostavqen
trajan mir, mora da otkloni i porazi uzrok ovog rata
i ove velike nesre}e. Mora Rezolucija Saveta bezbed-
nosti UN, ako se ra_una na stabilan mir, na pomirewe
izme|u Srba i Albanaca, na zajedni_ki $ivot, da po-

– 302 –
lo$i u grob projekte nezavisnog Kosova i velike Al-
banije na Balkanu i da osudi albanski terorizam kao
izvr{ioca ovih opasnih projekata...
Vidite, kada ovaj rat pro|e, a ja se nadam da }e brzo
pro}i, mi }emo se morati pomiriti sa agresorima. Mi-
rili smo se sa agresorima toliko puta u na{oj istori-
ji. Mi }emo morati da i u saradwi, ekonomskoj i os-
taloj, sa dr$avama _ije su vlade donele odluku o agre-
siji na na{u zemqu, posle rata da obnavqamo Srbiju
i Crnu Goru. Jedna stvar postoji koju }emo veoma te{-
ko obnoviti, a moramo je obnoviti, i to je mo$da najte-
$a posledica agresije NATO pakta. Bombe i rakete NA-
TO pakta po Srbima i po Srbiji proizvele su u$asan
stepen mr$we Srba protiv Albanaca i Albanaca pro-
tiv Srba.
Mi smo Srbi. Mi u ovom ratu branimo svoju zemqu,
branimo svoj narod. Ali, mi u ovom ratu na isti na_in
moramo da branimo i svoj nacionalni obraz. Nije do-
voqno da budemo samo junaci. Moramo biti i qudi. Uko-
liko postoji i jedan jedini zlo_in koji se u ime srpskog
naroda _ini na Kosovu i Metohiji protiv albanske si-
rotiwe, bez obzira koliko je ona zavedena i $rtva al-
banskoga terorizma i bombi NATO pakta, onda moram
da ka$em da je to zlo_in ne protiv albanskog naroda ne-
go pre svega zlo_in protiv srpske nacionalne _asti,
protiv na{e vere, na{e kulture.
Mi maticu svoje nacionalne _asti ni pod kojim okol-
nostima ne smemo izdati. Ponosan sam {to pripadam
velikom narodu u moralnom i hri{}anskom pogledu,
velikom narodu koji je _etiri godine za vreme Drugog
svetskog rata, primera radi, svakoga jutra posmatrao
Savu krvavu od srpske krvi prosute u Hrvatskoj kako
te_e pored ovoga prestonog srpskog grada, ali nijedan
od nekoliko desetina hiqada Hrvata koji su bili u
Srbiji nije postao $rtva odmazde. To mo$e samo jedan
veliki narod. Srbi su bili takvi ju_e, Srbi moraju
biti takvi i danas.
Ja, zaista, u ime Srpskog pokreta obnove, zahtevam
da i na{i armijski i ostali dr$avni organi uvedu ma-
ksimalni red u uspaqene strasti koje jesu razumqive

– 303 –
i da u ovim najte$im vremenima, iako smo $rtve i al-
banskoga terorizma i bombi NATO pakta, poka$emo
najvi{i stepen za{tite i brige o albanskom stanovni-
{tvu na Kosovu i Metohiji, sada, i da budemo otvore-
ni za velike projekte pomirewa sutra, kad nastupi mir
i kad se mnoge albanske i srpske izbeglice budu vra-
}ale na na{u zajedni_ku zemqu, na Kosovo i Metohi-
ju. To je na{a obaveza i kad pro|e ovaj rat mora}emo
inicirati odgovornu, po{tenu istragu oko svega {to
je bilo u ovom vremenu zla, velike nesre}e i muke ko-
ja pritiska celu naciju, koja posebno pritiska srpski
narod na Kosovu i Metohiji.
Nijedan, eventualni, zlo_in koji bude po_iwen, ne
sme biti opro{ten, upravo zbog nacionalne _asti, zbog
obraza i one moralne hri{}anske vertikale srpskog
naroda.
Ovo nije vreme da se iz grobova vade petokrake, ne-
go da se nacija okupqa oko simbola i vrednosti koje su
tradicionalne, utemeqene i zajedni_ke svima. Opro-
stite, ne mo$e sino} da se iskopava odnekud ideolo{-
ka uniforma i peva na Brankovom mostu sa nizom pe-
tokraka. Jedna po sred _ela, dve na rukavima, tre}a na
srcu, _etvrta na zastavi lepr{a. Ko se to izaziva? Obo-
rite petokrake, da bi se digla Srbija i moral srpskog
naroda. Nemojte da to radite. To je pro{lost. U svojim
stanovima da. Razapnite petokraku, Mao Ce Tunga, Le-
wina, Staqina, pri_ajte s wima, qubite ih, ali ne iz-
nosite to na ulice, na mitinge, gde dolazimo svi.

– 304 –
 NAROD JE @RTVA
A NE ONI KOJI GA VODE

(Razgovor sa Draganom Kojadinovi}em, direktorom i glavnim

i odgovornim urednikom RTV „Studio B”, 25. april 1999.)

KOJADINOVI>: Mnogo je pitawa na koja treba

danas odgovoriti i veliko je interesovawe svih na-
{ih gledalaca i slu{alaca za ovaj razgovor. Gospo-
dine Dra{kovi}u, da krenemo redom: koje su najte$e
posledice po na{ narod i na{u dr$avu ove, ve} je
trideset tre}i dan, $estoke agresije na na{u zemqu?
DRA<KOVI}: Da krenemo od onoga {to je najskup-
qe, a to su qudski $ivoti. Vi{e od pet stotina civi-
la je do sada poginulo, me|u wima mnogo je dece, a vi{e
od _etiri hiqade civila u Srbiji je raweno. O vojnim
gubicima iz razumqivih razloga ne $elim da govorim.
Materijalna {teta naneta bombardovawem od strane
NATO pakta je ve}a od 40 milijardi dolara. Ako bi ag-
resija stala ovoga trenutka, za obnovu poru{enog, pod
uslovom da imamo gotove pare, trebalo bi nam vi{e od
pet godina.
Jedna od najte$ih posledica agresije NATO pakta
jeste nepojmqivi stepen mr$we izme|u Srba i Alba-
naca, koji je direktna posledica NATO bombi. Srbi su
razumeli da nas NATO bombarduje, ubija i uni{tava
na{u zemqu, zbog toga {to je direktno prisko_io u po-
mo} zahtevima Albanaca za stvarawe islamske, etni-
_ki _iste dr$ave Kosovo na teritoriji Srbije i za
stvarawe Velike Albanije na Balkanu. Neke posledi-
ce agresije ne mogu se ni iskazati. Milioni qudi ve}
du$e od mesec dana su po podrumima, u skloni{tima.
Koje su to posledice po zdravqe, naro_ito zdravqe de-
ce, kako }e se to odraziti sutra na wih kad sve ovo pre-

– 305 –
stane, o tome su sigurno pozvaniji da govore stru_wa-
ci iz oblasti medicine, pa i iz oblasti psihopatolo-
gije.
KOJADINOVI>: Da, to su {tete i gubici. Da vi-
dimo, s druge strane, ima li nekih rezultata, ima li
ne_ega {to je pozitivno?
DRA<KOVI>: Na moralnom planu, u svakom slu-
_aju, zadivili smo ceo svet nacionalnim jedinstvom i
dr$awem naroda i vojske. Sva predvi|awa su i{la ka
tome da }e, nakon dan-dva-tri bombardovawa, u Beogra-
du biti istaknuta bela zastava. Pokazala se, zapravo,
opravdanom i postojanom ona vertikala na{e nacional-
ne tradicije, istorije, da Srbi mogu da podnesu mnogo
{ta, sve, kada je u pitawu odbrana Srbije, kad je u pi-
tawu odbrana wihove zemqe, i u tom pogledu, van sva-
ke sumwe, bez obzira na sva ova razarawa, moralna po-
beda pripala je nama.
KOJADINOVI>: Da li Ujediwene nacije sada
ulaze u igru kao neka vrsta rezervnog igra_a ili bi
mo$da mogle da u|u u igru tako {to bi sada osudile
ovu agresiju upravo zbog nepo{tovawa osnovnih prin-
cipa svetske organizacije.
DRA<KOVI>: Te{ko je govoriti o tome da }e Sa-
vet bezbednosti Ujediwenih nacija osuditi agresiju.
Prosto zbog toga {to je dovoqno da jedna od velikih si-
la, u_esnica agresije, stavi veto pa od takve rezoluci-
je ne}e biti ni{ta. Me|utim, _iwenica je da Ujediwe-
ne nacije postaju ono {to su bile. NATO je do sada ig-
rao ulogu sudije. Me|utim, ve} je sada izvesno da ulo-
ga sudije u svetskim sporovima prelazi na Savet bez-
bednosti Ujediwenih nacija, na jedinu legitimnu vla-
du ovoga na{eg sveta. To zna_i da niko ne sme da zaobi-
lazi tu vladu, odnosno Savet bezbednosti, i da ne mo-
$e da kr{i Ustav sveta, a to je Poveqa Ujediwenih
nacija.
KOJADINOVI>: NATO je bio i sudija i egzeku-
tor istovremeno. Na ovo {to je gospodin <irak iz-
javio naslawa se izjava koja sti$e iz Bona. General-
ni sekretar Ujediwenih nacija Kofi Anan izjavio
je da }e za bilo kakvo me|unarodno prisustvo na Ko-

– 306 –
sovu biti potreban mandat svetske organizacije. Anan
je pozvao svetske sile da intenziviraju mirovne na-
pore u vezi sa Kosovom, ali je dodao da predsednik
SRJ Slobodan Milo{evi} treba da prihvati uslove
NATO-a, pre nego {to bi bili prekinuti vazdu{ni
udari alijanse. Generalni sekretar UN dodao je, ta-
ko|e, da }e tokom boravka u Moskvi poku{ati da pre-
vazi|e, kako je nazna_eno, jaz koji je nastao u Savetu
bezbednosti izme|u zemaqa NATO-a i Rusije.
DRA<KOVI>: Mislim da se ova nesre}a, ova agre-
sija, mo$e zaustaviti jedino tako {to }e Savet bezbed-
nosti Ujediwenih nacija kazati svoju re_, doneti rezo-
luciju, obavezuju}u za obe strane. No, kako do}i do re-
zolucije? Do rezolucije mo$e da se do|e samo tako {to
}e se na}i re{ewe izme|u Rusije, koja na odre|eni na-
_in u ovom na{em diplomatskom, a i ratnom sporu sa
NATO paktom, zastupa na{e dr$avne i nacionalne in-
terese, i na drugoj strani NATO-a. NATO i Rusija }e,
verujem, posti}i jedno zajedni_ko re{ewe, dogovor ko-
ji }e biti utemeqen na Poveqi Ujediwenih nacija,
{to nas zapravo jedino i interesuje. A to zna_i da }e
se garantovati teritorijalna celovitost Srbije, Sa-
vezne Republike Jugoslavije i suverenitet na{e dr-
$ave, i {to }e se jasno kazati da je Kosovo i Metohija
u Srbiji i nigde drugde nego u Srbiji. O stepenima
autonomije, vidovima autonomije Kosova i Metohije
raspravqa}emo i spremni smo na najve}e mogu}e svet-
ske standarde. U tome je, zapravo, uloga Saveta bezbed-
nosti Ujediwenih nacija, jer neko mora da presudi u
ovome sporu, u sporu izme|u male, ponosne, nevine Sr-
bije koja je napadnuta, na jednoj strani, i najmo}nije
vojne organizacije na{ega sveta, na drugoj strani.
KOJADINOVI>: Pomno smo pratili sve ono {to
se doga|alo na proslavi 50 godi{wice NATO-a u Va-
{ingtonu, a u toku pro{le no}i stiglo je i zvani_-
no saop{tewe samita NATO-a povodom proslave te
organizacije. Saop{tewe sadr$i nekoliko kqu_nih
ta_aka i bilo bi dobro da prokomentari{emo stra-
te{ki koncept i pro{irewe NATO-a. Strate{ki
koncept, kako je to ovde koncipirano, ka$e: aktue-

– 307 –
lizovani koncept NATO-a, spremnog da _uva bezbed-
nost i stabilnost evroatlanskog regiona i potvrda
odlu_nosti da se u okviru NATO-a izgradi evropski
identitet bezbednosti i odbrane. NATO je sebi od-
redio dva nova zadatka: re{avawe kriza i partner-
stvo.
DRA<KOVI>: Naj_e{}e va$i: u _ijim rukama je
sila, u wegovim rukama je i pravo. Me|utim, _iweni-
ca je da i ta vest pokazuje koliko je zapravo zavaravan
i obmawivan na{ narod od po_etka agresije ovda{wim
tvrdwama da je pitawe trenutka kada }e da se raspad-
ne NATO pakt, da su me|u zapadnim saveznicima neke
velike pukotine, da je sukob izme|u Evrope i Ameri-
ke tako $estok da od NATO saveza ne}e ostati ni{ta,
da }e maltene i Rusija da u|e gotovo izvesno u vojni ob-
ra_un sa NATO paktom. Naravno, od toga nema ni{ta.
Upravo agresija na Srbiju poslu$ila je Sjediwenim
Ameri_kim Dr$avama i kao prilika da disciplinu-
je Evropu i da se zapravo homogenizuje NATO pakt. I
ne samo da nema nikakvoga raspada, nego dolazi i do
plime {irewa NATO pakta. Ve} sada, za mesec-dva, u
„Partnerstvo za mir” u}i }e i Rumuni, i Bugari, Ma-
|ari su ve} u{li u NATO pakt, u „Partnerstvu za
mir” je i sama Rusija. Prema tome, NATO pakt polako
se {iri i verovatno se to na kraju mo$e zavr{iti i
time da }e ta vojna organizacija postati neka vrsta i
vojne svetske organizacije, odnosno Ujediwenih nacija.
KOJADINOVI>: Postavqa se pitawe, sada, u ovom
trenutku, kada se me|unarodna zajednica na neki na-
_in prestrojila, kada imamo 33 dana $estoku pret-
wu i bombardovawe, koji je na{ glavni nacionalni
zadatak?
DRA<KOVI>: Mnogi govore: nacionalno jedin-
stvo, sloga, istrajnost, nepopustqivost... Ja mislim da
danas nema pre_eg nacionalnog zadatka od shvatawa re-
alnosti i od uva$avawa realnosti sveta u kojemu $i-
vimo. Qudi koji vode ovu dr$avu moraju da ka$u na-
{em narodu jasno gde smo, s kim smo, moraju da ka$u
{ta }e biti sa Srbijom za 20 dana, {ta }e ostati od Sr-
bije za 20 dana, ako se nastavi ovo u$asno bombardova-

– 308 –
we, razarawe i ubijawe i na{e dr$ave i naroda. Mo-
raju narodu da pogledaju u o_i i ka$u gde je Rusija, do
koje granice }e da ide Rusija, kakvo je stawe na Zapadu,
postoje li pukotine, ho}e li se raspasti NATO pakt,
ho}emo li, kao {to neki takozvani patrioti la$u ovaj
narod, za koji dan slaviti dan pobede nad NATO pak-
tom, moraju da ka$u gde je svetsko javno mwewe, pre
svega javno mwewe Zapada, koje jedino mo$e da ru{i
zapadne vlade. Kad se ka$e narodu istina, onda na os-
novu te istine, na osnovu te realnosti, mora da se kre-
ira dr$avna i nacionalna politika i da se vuku pra-
vi potezi.
KOJADINOVI>: Narod postavqa pitawe: koliko
je uop{te na{a sudbina sada u na{im rukama i koli-
ko mi mo$emo da uti_emo na sve {to nam se de{ava?
DRA<KOVI>: Na{a je sudbina u na{im rukama
onoliko koliko ima pameti u glavama onih koji vode
zemqu. Ja ne verujem da ima mnogo pameti u glavama
onih koji po mostovima prizivaju tre}i svetski rat i
la$u ovaj narod da }e Rusija, samo {to nije, u}i u tre-
}i svetski rat. Pre svega, ako Rusija u|e u tre}i svet-
ski rat, kao {to ^ernomirdin ka$e, to bi bio i pos-
ledwi svetski rat. Zna_i, stradali bismo svi, nestalo
bi ovog sveta. Narodu moramo jasno da ka$emo: Rusija,
zvani_na Rusija, ima dva puta, dve mogu}nosti. Prva
je da postavi odlu_an, iskren ultimatum NATO-u i da
ka$e: sutra u 12 _asova, ne bude li obustavqena agre-
sija, po_iwe tre}i svetski rat. Mo$emo da pretposta-
vimo, sa velikim stepenom verovatno}e, da bi bogati,
silni Zapad kojemu je do $ivota, do lepote $ivota, re-
kao da tre}i svetski rat ne}e po_eti i agresija bi bi-
la obustavqena, ali bi istovremeno svi kanali finan-
sijske podr{ke Rusiji bili zavrnuti. Za dva meseca,
u Rusiji, u kojoj ve} danas imamo 50 miliona gladnih,
dolazi do prevrata i komunisti dolaze na vlast. Zbog
toga je ruskim komunistima, upravo onima koji ovde
dolaze i pevaju na Trgu Slobode „Na{a bratska Srbi-
ja”, na odre|eni na_in u interesu da se rane i patwe
Srbije i srpskog naroda produ$e, jer se time produ-
$ava wihova izborna kampawa i mogu}nost da na rana-

– 309 –
ma Srbije zara|uju glasove i da se pribli$avaju tro-
nu u Kremqu, obnovi boq{evizma u Moskvi. Zna_i,
zvani_na Rusija nema drugoga puta nego da, s vremena
na vreme, o{trim upozorewem upu}enom Zapadu udo-
voqi doma}oj javnosti, i odmah posle toga, u telefon-
skim kontaktima saop{tava tom istom Zapadu: „Ne, ne,
ne}emo da kvarimo odnose, ne pada nam na pamet da mi
ulazimo u tre}i svetski rat zbog Srbije!”. Zna_i, to je
pozicija Rusije i jednom se okanimo lagawa ovog na-
roda. Ne}e nam od Rusije sti}i ni „suhoj”, ni „S-300”,
ni „S-400”, ni vojna pomo}. Na drugoj strani, na Zapa-
du te_e, kao {to vidimo, proces homogenizacije. NA-
TO u Va{ingtonu ne samo da nije pukao, nego se jo{ vi-
{e u_vrstio.
<to se ti_e svetskog javnog mwewa, ono je u ogrom-
nom procentu okrenuto protiv nas. Ono je, prvih sedam-
-osam dana, bilo na ivici eksplozije, naro_ito u Fran-
cuskoj, u Americi i u Britaniji, zbog istorijskog se-
}awa na Prvi i Drugi svetski rat i savezni{tvo sa
Srbima u tim ratovima. Me|utim, potresne scene al-
banskih izbeglica u Albaniji, Makedoniji i u Crnoj
Gori, jedna u$asna qudska patwa i _emer, naprosto su
zatrpale i uzbudile emocije zapadnoga sveta i javno
mwewe se gotovo listom okrenulo protiv nas. To se ovde
od nas krije, i na{em narodu, kao svetsko javno mwewe,
predstavqaju se demonstracije Srba u dijaspori, sa ne-
{to malo tamo{wih intelektualaca, qudi od savesti,
qudi koji ne podle$u tako lako politi_koj propagan-
di, pa ni onim izbegli_kim kolonama i kampovima u
Albaniji, jer se se}aju kako je ju_e bilo sa Krajinom,
sa Srbima, sa na{im mukama, znaju qudi da imamo mi-
lion srpskih izbeglica iz Hrvatske i Bosne. Koje je to
jo{ svetsko javno mwewe? To nisu komunisti. Zapadni
komunisti su mawe vi{e umereni, razumni. To su ne-
ki maoisti, biv{i pripadnici Crvenih brigada, ek-
stremisti, anarhisti, minorne usamqene grupe koje su
iskoristile ovu priliku, pa tamo di$u zastave sa sr-
pom i _eki}em. Na na{oj dr$avnoj televiziji mo$ete
da se krstite: otkud tolike petokrake u Va{ingtonu,
otkud tolike petokrake u Berlinu, u Parizu, u Londo-

– 310 –
nu. To nije javno mwewe, to je bacawe pra{ine u o_i
na{em narodu, da se svet uzbudio i podigao. Nije se
uzbudio, nije se podigao! Svetsko javno mwewe je, na
$alost, protiv nas! A _ak i da je svetsko javno mwewe
za nas, ne bi bilo mnogo vajde, verujte mi. Svetsko jav-
no mwewe u Americi je 15 godina urlalo protiv ame-
ri_ke politike u Vijetnamu, desetine hiqada Ameri-
kanaca su dezertirale, nisu htele da idu u vojsku, pa
i sam predsednik Klinton tada nije hteo, i to mu slu-
$i na _ast, da ide u vijetnamski rat. Ameri_ki zatvo-
ri su bili puni dezertera, Amerika se ugibala svaki
dan pod demonstracijama protiv toga rata, ali tako je
to trajalo 15 godina. Petnaest godina uprkos svemu to-
me oni su razarali i ru{ili Vijetnam.
Prema tome, nemojmo da la$emo svoj narod, jer na-
rod je $rtva. Narod je $rtva, a ne oni koji ga vode. Ka-
$imo svom narodu istinu: od svetskog javnog mwewa ne-
ma ni{ta, od sloma NATO pakta nema ni{ta, od Rusi-
je i od ulaska u neki tre}i svetski rat nema ni{ta!
Sami smo! Da vidimo, kada smo sami, {ta tra$i svet od
nas, na {ta nas nagovara Rusija, na _emu insistira Ru-
sija i da vidimo koje je jezgro na{eg dr$avnog i naci-
onalnog interesa koje moramo da odbranimo i da li nam
je to ugro$eno. Ja odgovaram ne! Evo sad, posle 33 dana
agresije, niko, ni Rusija, ni Ujediwene nacije, ni Ame-
rika, ne tra$e da promenimo granice. Garantuju se ju-
goslovenske granice, garantuje se jugoslovenski suve-
renitet, nema nezavisnog Kosova, nema Kosova kao tre-
}e republike i jo{ uvek je na snazi re{ewe: Kosovo kao
autonomija, visoka, specifi_na, u okviru Srbije.
KOJADINOVI>: Ako do|u me|unarodne snage pod
za{titom Ujediwenih nacija, kako ih do$ivqavati?
Da li su one okupatorske?
DRA<KOVI>: Ukoliko su na{i srpski i jugoslo-
venski vojnici toliko puta u pro{losti, po odluci Sa-
veta bezbednosti Ujediwenih nacija, kao okupatori
i{li da gase mnoga svetska ratna $ari{ta, da uspo-
stavqaju i utvr|uju mir, onda su snage Ujediwenih na-
cija okupatorske. Me|utim, to naprosto nije ta_no. Na-
prosto nije ta_no da danas u svetu postoji ijedna dr$a-

– 311 –
va koja $ivi po pravilima i principima suverenite-
ta 19. veka. Sve zemqe, po_ev{i od Amerike, kao naj-
mo}nije, prihvataju ograni_ewe dr$avnog suverenite-
ta. Pogledajmo Nema_ku, ona se odri_e svoje marke, sim-
bola svoje nacionalne mo}i, u korist evra. Marka umi-
re. Prema tome, Ujediwene nacije nisu okupatorska or-
ganizacija ni za jednu zemqu sveta. Na{a zemqa je os-
niva_ Ujediwenih nacija, mi smo kqu_nu ulogu igra-
li i u usvajawu Poveqe Ujediwenih nacija. Pro_ita-
jte pa$qivo Povequ Ujediwenih nacija, pa }ete onda
videti da su u woj sadr$ani takore}i svi temeqni
principi na{eg Ustava i na{ega prava. Zastava Ujedi-
wenih nacija za nas nije okupatorska.
KOJADINOVI>: Mo$ete li malo da prokomen-
tari{ete re_nik i stil na{e dr$avne propagande u
ovom ratu, i medijskom i ovom stvarnom, $estokom?
DRA<KOVI>: Koliko god sam odu{evqen dr$a-
wem na{ih oficira i na{e vojske, toliko sam razo_a-
ran i ogor_en nezamislivim padom dr$avne propagan-
de, a naro_ito u dr$avnim medijima. To nije srpska
tradicija. Nave{}u samo nekoliko primera. Postalo
je obavezuju}e da se ka$e „zlikova_ka agresija NATO
pakta”, pa i Va{a televizija to radi stalno. Sada, kao
_ovek srpskog jezika, pitam vas: da li postoji prija-
teqska agresija, da li agresija mo$e biti plemenita?
Agresija zna_i zlo_in. Dovoqno je re}i agresija i ve}
je kvalifikacija zlo_ina obuhva}ena terminom agre-
sija. Pri tome se prave neverovatne gluposti: _ak se
ka$e „zlo_ina_ki avioni”. Pa ne mo$e avion da bude
zlo_ina_ki. Zlo_ina_ka mo$e da bude organizacija, na-
redbodavac koji je uputio avione da baca bombe. Jedna
lokalna televizijska stanica u Vaqevu po_iwe svoj
dnevnik ovako: „drogirane $ivotiwe”. Upotrebqavaju
se na na{im dr$avnim, lokalnim i privatnim mediji-
ma izrazi: „kurvar, krava, |ubrad, kurvetina, peder,
manijak, gre{ka prirode, zlo_inac, drogirana razula-
rena banda...”. Prosto je to neverovatno. Neko ve_e, je-
dan se lepo obrati Srbiji, gleda u lice Srbiji, i ka-
$e da bi trebalo onu trojicu zarobqenih ameri_kih
vojnika dovesti na Brankov most, nalo$iti vatru, na-

– 312 –
mestiti ra$aw i okretati ih na ra$wu. Ja sam reago-
vao na Saveznoj vladi, ja koji sam zaista spreman da
maksimalno branim slobodu medija, slobodu mi{qewa
i qudskog izra$avawa, tra$io sam u ime _asti ovoga
naroda da se takvima uskrati sloboda da govore, jer
brukaju Srbiju, brukaju na{u tradiciju. Nikada Sr-
bi nikoga u istoriji nisu natakli na ra$aw. Ja sam i
danas na sednici Savezne vlade ponovio ne{to {to sam
tra$io sutradan po agresiji NATO pakta, da ta gospo-
da, koja su zaboravila da je postojala Srbija i pre ko-
munista i pre komunisti_kog re_nika i komunisti_-
ke propagande, moraju znati da je Srbija bivala u ne-
kim slavnim i velikim ratovima kao {to su balkan-
ski ili Prvi svetski rat. Tra$io sam da odmah na|u
biltene srpske vrhovne komande, da vide kojim re_ni-
kom i stilom smo tada komunicirali sa neprijateqem.
Da pro_itaju kako je „Politika” pisala 1912, 1914,
kako smo sa neprijateqem komunicirali _ak i 1916. i
1917, kad nam je neprijateq okupirao otaxbinu, a na-
{a vojska, vrhovna komanda i kraq bili _ak i progna-
ni iz otaxbine, da vide taj vite{ki stil obra}awa. Ne-
ka se nau_e da je Esad Pa{a, kada su na{i u balkanskom
ratu osvojili Skadar, da je sa sve po_astima i po_as-
nim plotunima ispra}en od srpske vojske, da su na{i
_ak odbili i da prime razoru$awe koje je Esad Pa{a
ponudio. I mnogo drugih primera. Ja sam podse}ao, go-
vorio: qudi, budimo privr$eni svojoj tradiciji, ne-
mojmo da sramotimo svog vojnika ni svoju istoriju. Po-
gledajte {ta se desilo kada je Napoleon u{ao u Mosk-
vu, do koje je pobio na desetine hiqada Rusa. Kutuzov
u Podmoskovqu, u {umi, dr$i sednicu General{taba,
razmatraju kako da isteraju Napoleona iz Moskve. Je-
dan od generala je opsovao prosta_ki Napoleona i Ku-
tuzov je rekao: „Gospodine generale, napoqe! Ne dozvo-
qavam da u mom prisustvu tako govorite o mom ratnom
neprijatequ”.
Rat je privremeno stawe i u ratu moraju da vladaju
neki odnosi _asti, vite{tva. To na{a vojska po{tuje
i svaka im _ast. Kad pogledate na{e generale, pukov-
nike, kod wih ovoga nema. Nego, ko to radi?! Rade ovi

– 313 –
koji nisu na frontu, koji nas na odre|eni na_in samo
sramote i takvim izra$avawem prizivaju neke nove
dodatne bombe i na na{ moral i na na{u zemqu, bez
ikakve potrebe. Prema tome, taj jezik, taj stil propa-
gande, mora se uquditi. Jedna od ta_aka razgovora i
sporazuma izme|u predsednika Milo{evi}a i ^erno-
mirdina je i obnova poru{ene zemqe, neka vrsta Mar-
{alovog plana. Ali kako i uz _iju pomo} }emo obnav-
qati zemqu? Ho}e li nam Belorusija davati kredi-
te, ili Severna Koreja? Ne}e! Kada prestane rat, ho-
}emo li i daqe govoriti za sve na Zapadu da su drogi-
rane $ivotiwe? Ovo su opasne stvari.
Srbija se brani i pona{awem, i lepotom, i na fron-
tu, i jezikom, tako su radili na{i preci, slavni, mud-
ri, i onda je i Srbija bila slavna i velika. Nema niko
pravo na ovaj stil i ovaj stil mora biti prekinut. Za
ime boga, ju_e Socijalisti_ka partija daje saop{tewe
u kojemu ka$e: danas u Evropi nema demokratskije, slo-
bodnije dr$ave ni dr$ave u kojoj se sigurnije $ivi
nego {to je Jugoslavija! Pa, jesu li pri svesti, {ta to
pri_aju? Zemqa pod bombama 33 dana, pa da je imala
najdemokratskije institucije, nije slobodna, jer ne mo-
gu qudi slobodno da spavaju, moraju u podrume. Je li to
sloboda?! Nemojmo da se sramotimo i nemojmo da izgova-
ramo re_i u koje ni sami ne verujemo i u koje nam niko
ne}e poverovati. Ne brani se takvim parolama Srbija.
KOJADINOVI>: Kako biste, sa druge strane, oce-
nili terminologiju NATO-a i stranih medija. I oni
govore, recimo, o „pravednom ratu” i pomiwu mnoge
druge termine koji nisu na mestu?
DRA<KOVI>: Na_in izve{tavawa i terminolo-
giju na{ih ratnih neprijateqa razgoli}ujem gotovo
svakog dana u medijima upravo NATO dr$ava. Po ne-
kakvoj na{oj srpskoj tradiciji, uglavnom sam poznavao
ratnu etiku ili neetiku na{ih istorijskih neprija-
teqa, dok sam negda{we saveznike nekako bio zanema-
rio. Oni su moje najve}e, u moralnom, vojni_kom i u vi-
te{kom pogledu, razo_arawe. Progla{avati za legi-
timne mete mostove, televizijske studije, fabrike, de-
cu, izbegli_ke konvoje, to je ne{to _ega }e se sigurno

– 314 –
uskoro odricati, i to naveliko, i krupno, i glasno, up-
ravo parlamenti i vlade, pa i vojne akademije tih ze-
maqa. Ja sam nedavno u nekim intervjuima ameri_kim
medijima istakao da je nema_ki general Makenzen 1915.
godine, kada je u{ao u Beograd, a u Beograd je u{ao pre-
ko mrtvih srpskih branilaca, uradio dve stvari: iz-
dao je naredbu da se po_asnim plotunom oda po{ta ve-
likom srpskom neprijatequ, a onda je u Ko{utwaku po-
digao spomenik na kojem i danas pi{e: „Velikom srp-
skom neprijatequ, Makenzen”. I da bi mnogi generali
NATO pakta trebalo da obore glavu od sramote, kao voj-
nici, pred moralom jednog velikog nema_kog generala
koji je bio na{ veliki neprijateq. Dostojan neprija-
teq, to je ve} pola prijateqa. Ali kako da govorimo o
dostojnosti neprijateqa koji ka$e da treba sru{iti i
most, da treba bombardovati fabriku i sirotiwu os-
taviti bez hleba, jer je i most, i fabrika, i televizi-
ja u funkciji vojske, vojska se time slu$i. To je u$as.
Samo je pola koraka jo{ do obja{wewa da treba trova-
ti vodu u Srbiji jer, zamislite, i srpski vojnici pi-
ju vodu, da treba ubijati ove divne devojke po Srbiji,
jer jednoga dana mogu postati majke srpskih vojnika.
Da treba mo$da ubijati ovu mu{ku decu u Srbiji da-
nas, kako ne bi odrasli jednoga dana za srpske vojnike.
Terminologija „legitimni ciq” i razni drugi izra-
zi koje koriste jeste jedna nedostojna terminologija i
ja im zbog te terminologije na wihovim televizijama
i u o_ima wihovog javnog mwewa nimalo ne ostajem du-
$an.
KOJADINOVI>: Me|u prvima ste, ili ba{ prvi,
u svetskim medijima osudili ovu tragediju na dr$av-
noj televiziji, {to je mo$da za neke na Zapadu bilo
iznena|ewe, budu}i da ste Vi od 90. godine bili glav-
ni protivnik ure|iva_ke politike dr$avne televi-
zije?
DRA<KOVI>: Niko nije bio tolika $rtva jednog
nakaradnog ideolo{kog koncepta dr$avne televizije
kao {to smo bili Srpski pokret obnove i ja. Trenutak
je takav da ja sada ne}u da podse}am na sve to, samo ho-
}u da ka$em da nikada u projektu Srpskog pokreta ob-

– 315 –
nove nije postojala nikakva ni primisao da dr$avnu
televiziju osloba|amo bombama i ubijawem bilo novi-
nara, bilo tehni_ara, bilo koga. Mislim da se dugo, du-
go, savest zapadne demokratije ne}e oprati od ovog zlo-
_ina koji je po_iwen. Zapadna demokratija po_iva na
principu da se mora uva$avati i po{tovati sva_ije
mi{qewe, bez obzira kakvo je ono. Prema tome, na jed-
no suprotno mi{qewe oni nisu odgovarali kontraar-
gumentima, nego su za argumente potegli bombe. Znate,
kada je iranski imam Homeini pre nekoliko godina
odapeo strelu na Ru$dija, on je zapravo proglasio Ru-
$dija za ratni ciq, zato {to mu se nisu dopali Ru$-
dijevi stihovi, na isti na_in na koji }e, na$alost, ge-
nerali NATO-a nekoliko godina kasnije, generali _el-
nih zemaqa svetske demokratije, da za ratni ciq pro-
glase beogradsku televiziju, zato {to im se nije svi-
|ala misao, stih, re_enica te televizije. Pri tome, do-
datnu te$inu i u$as tome po_iwenom zlo_inu daje _i-
wenica da nije bombardovana misao, nego su ubijeni
potpuno nedu$ni qudi. Kada bi bilo nekakve Bo$ije
pravde, svake ve_eri bi dnevnici i SiEnEna, Skajwu-
za i BiBiSija trebalo da po_iwu onom u$asnom sli-
kom ispred Abardareve ulice, kada iz ru{evina na-
glava_ke okrenuti vise mladi momci, tehni_ari, ka-
mermani, snimateqi, koji nikome na ovome belom sve-
tu ni{ta nisu lo{e u_inili. Zbog _ega su ubijeni, za-
{to, ko ih je, u ime kog ciqa, moralnog, zakonskog prin-
cipa, mogao da proglasi za ratnu metu? Ko je, jednog da-
na }e se pitati zapadni svet i ve} po_iwe da se pita,
ceo narod srpski, nevini, proglasio za ratnu metu i
krenuo u kolektivnu odmazdu nad wim? Svaki zlo_in
je individualni, pa i krivica i odgovornost moraju da
budu individualni, pojedina_ni. Nema kolektivnog
ka$wavawa. U to smo se bili zakleli i 1945, kada smo
osnivali Ujediwene nacije i usvajali Povequ Ujedi-
wenih nacija.
KOJADINOVI>: Sve vreme apelujete da, pre sve-
ga, moramo da budemo jedinstveni.
DRA<KOVI>: Naravno, ali da budemo jedinstve-
ni oko projekata odgovornih, dr$avotvornih, mudrih,

– 316 –
da budemo jedinstveni oko pomo}i, u podr{ci na{oj
juna_koj, siroma{noj vojsci, na{em siroma{nom i div-
nom narodu, da budemo jedinstveni oko projekata koji
uva$avaju realnost i u skladu sa svetskom realno{}u
da se kreiraju potezi za dobro Srbije danas i za weno
dobro sutra, kada prestane rat i kad nastupe dani ob-
nove i dani preporoda. Na $alost, moram da ka$em da
mnogi ovo ratno stawe koriste za politi_ko profiter-
stvo, ali verujem da to narod vidi i da to narod $igo-
{e. Moram i to da ka$em, da je Savezna vlada na po-
_etku agresije bila izlo$ena pritiscima od strane
Vlade Srbije da uvedemo smrtnu kaznu, jer je po savez-
nom zakonu nema. Protiv koga smrtnu kaznu?! Nekima
je _ak ratno stawe po_elo da miri{e na idealnu pri-
liku da se po_nu skidati i glave. Neki su, bez ikakve
potrebe, doneli i uredbe da se mo$e suditi po krat-
kom postupku, kako bi se, tobo$e, spre_io {verc i cr-
na berza. Krupne ribe niko ne dira, a _itajte „Poli-
tiku”, svaki dan, primer za primerom, kako se brani
dr$ava. Od koga, od jadne sirotiwe. Na|u seqaku, ne-
gde u nekom prtqa$niku, u torbi, dva-tri praseta,
oduzmu, primera radi, uz obrazlo$ewe: „O_igledno je
imao nameru da se bavi {vercom i da preprodaje pra-
sad”. Prasad mu se oduzimaju, a on mu_enik, koji je mo$-
da sina jedinca poslao na Kosovo, osu|uje na osam, de-
vet, dvanaest, pa i vi{e meseci zatvora. Po$urili su,
nikog ne pitaju}i, da donesu uredbu po kojoj, recimo,
pola buxeta lokalnih samouprava, od Beograda pa na-
daqe, uzima neka produ$ena, nevidqiva ruka Repub-
like, u neki rezervni fond. Je li to onaj fond koji je
slu$io za obnovu vaqevskog kraja? Raspisasmo neki
zajam, neki fond se osnova. <ta je tamo obnovqeno?! Ne,
to ne}e i ne mo$e pro}i, ratno stawe je stawe u koje-
mu svaki _ovek mora da pru$i na svom radnom mestu,
gde je da je, maksimalni doprinos odbrani zemqe. A ne
da raznorazni partijski, politi_ki i drugi profite-
ri koriste priliku i po kratkom postupku qude zatva-
raju i stvari preokre}u u svoju partijsku korist, gu-
{e _ak i slobodu qudskog mi{qewa, kritike, prigovo-
ra. Kad je zemqi najte$e, onda nam je najpotrebnije {to

– 317 –
vi{e mudrih qudi i mi{qewa javno saop{tenih, da
se posavetujemo {ta da radimo.
KOJADINOVI>:Da li o_ekujete kopnenu invazi-
ju NATO-a?
DRA<KOVI>: Ne, apsolutno ne. NATO u svojim
planovima ne pomiwe kopnenu invaziju sve do trenut-
ka dok jednom u$asnom kampawom bombardovawa Srbi-
je ne uni{ti zapravo celu Srbiju. Najve}a je nesre}a
{to na{a dr$avna televizija krije od naroda ono {to
na{ neprijateq svako ve_e javno govori, a i vi to kri-
jete, ne znam zbog _ega. Imamo posla sa neprijateqem
koji je, prvo, nevidqiv, ne mo$ete da mu vidite lice
pa da se ubijete. Bije iz nebesa, a ne vidi{ ga. Imamo
posla i sa neprijateqem koji vam na nekoj daqini, u
nekim televizijskim studijima unapred nepogre{ivo
ka$e {ta planira. I to se od na{eg naroda krije. Pla-
niraju, ka$u, da }e uni{titi bukvalno svu infra-
strukturu, i ekonomsku, i vojni_ku, da }e u posledwoj
fazi i}i i na ru{ewe vodovoda i na ru{ewe elek-
tri_nih centrala, da zavlada potpuni medijski i sva-
ki drugi mrak, a ve} sada sprovode u plan akciju tzv.
vatrenog prstena oko Kosova, gde granatiraju sve mosto-
ve i puteve oko Kosova, kako bi u datom trenutku kre-
nuli, kad im do|u ovi prokleti „apa_i” i ostalo, na na-
{u vojsku na Kosovu, ali u situaciji kad, zbog poru{e-
nih komunikacija i stalnih udara iz vazduha, ne}emo
mo}i da priteknemo onoj na{oj deci i narodu dole u
pomo}, i kad oni ne}e mo}i da se izvuku. Prema tome,
ova opcija je toliko stra{na, pogubna, da ne}u da mis-
lim o woj.
Nemamo pravo da mislimo na to i imamo jedinu oba-
vezu da idemo u susret miru na ovim tragovima spora-
zuma izme|u Rusije i Zapada i rezolucije Saveta bez-
bednosti Ujediwenih nacija, {to }e biti ta_ka na rat.

– 318 –
 DAN UO^I SMENE

(Konferencija za novinare, 27. april 1999.)

Veoma sam iznena|en _iwenicom da je, kako strano

tako i doma}e javno mwewe, bilo iznena|eno onim {to
sam pre dve ve_eri rekao u svom intervjuu Nezavisnoj
televiziji Studio B.
Ju_e su cenzori upali u Studio B. <ta }e cenzori
u Studiju B? <ta }e cenzori u na{im redakcijama?
Cenzori, napoqe iz redakcija! Nezadovoqan sam radom
na{ih medija. O dr$avnim medijima ne}u da govorim
ni re_i. Oni su potpuno ideolo{ki. Imaju oni pravo da
bojkotuju ono {to ka$em kao potpredsednik Savezne
vlade i predsednik Srpskog pokreta obnove, ako bi to
bila wihova sloboda. Ali to nije wihova $eqa, ni slo-
boda, to je wihova partijska zapovest. Ideolo{ka zapo-
vest. Srbija nije partijska, na{a vojska nije partijska
svojina. Ovo nije rat za odbranu SPS-a i JUL-a. Ovo je
rat za odbranu otaxbine. Neka oni svoje partijske rogove
uvuku. Ovo se tolerisati ne}e. Ovo tolerisati ne smemo.
Novinari, kao biv{i va{ kolega, upu}ujem vam za-
merku {to niste dovoqno hrabri. Pi{ite, kritikuj-
te, imate pravo na to. Imamo pravo svi da na sav glas
ka$emo {ta ne vaqa, a za posledicu imamo svakodnev-
no ubijawe ovog jadnog naroda i ove divne dr$ave, koja
}e uskoro, ako budemo dr$ali pognute glave, li_iti na
ru{evinu, jer oni i ru{evine progla{avaju za odbra-
nu. Wih nije mnogo ni briga za ru{evine. <to vi{e
ru{evina, to vi{e uredbi o ratnom stawu. <to vi{e
uredbi o ratnom stawu, to mawe slobode za nas, a vi{e
prostora za wihovo bezakowe.
Srbija od nas tra$i da je branimo, kako od spoqnog
agresora, tako i od svakog onog ko joj iznutra nanosi ne-
pravdu i rane.

– 319 –
 SMENA

(Konferencija za novinare, 28. april 1999.)

Kao {to znate, premijer vlade Savezne Republike

Jugoslavije me je razre{io du$nosti i ja vi{e nisam
potpredsednik Savezne vlade za odnose sa inostran-
stvom.
Posle ove informacije, svi ministri iz Srpskog
pokreta obnove u Saveznoj vladi podneli su ostavke.
Nemojte dovoditi dana{wu odluku u vezu sa mogu-
}im rascepom narodnog jedinstva u Srbiji. Me|u nama
postoje razlike, ali {to se ti_e jednog ciqa, Kosova
u Srbiji, razlika nema.
Tako|e verujem da se pribli$avamo danu kada }e se
zaustaviti agresija protiv na{e zemqe i kada }e do-
}i mir koji se zasniva na Poveqi UN.

– 320 –
 ZA MIR I POMIREWE

(Pismo Xesiju Xeksonu, lideru mirovnog

pokreta u SAD, 10. maj 1999.)

Po{tovani i dragi gospodine Xekson,

Hvala Vam na iskrenim i sna$nim naporima da ag-

resija NATO pakta na SR Jugoslaviju bude odmah obu-
stavqena.
Bore}i se za mir, Vi se borite i za brzo pomirewe
izme|u ameri_kog i srpskog naroda, za {ta se, ovih da-
na, javno zauzeo i predsednik SAD.
Do mira i pomirewa se, me|utim, ne sti$e nastav-
kom ubijawa srpskog naroda i pretvarawem SR Jugosla-
vije u Hiro{imu.
Do mira i pomirewa sti$e se iskrenim opredeqe-
wem za mir i pomirewe. Sa takvim ose}awem Vi ste,
nedavno, do{li u Beograd i na dobro je odmah uzvra}e-
no dobrim.
Vojnici koje ste iz srpskog ratnog zarobqeni{tva
odveli wihovim porodicama razumeli su da srpski na-
rod ne ume da mrzi i da ume da opra{ta. Kao sve{te-
nik i kao _ovek velikog duha, Vi ste to osetili ve} po-
sle nekoliko sati provedenih sa Srbima.
Razgovaraju}i sa Vama u Beogradu, bio sam fasci-
niran saznawem da ste brzo i lako otkrili da je proje-
kat Velike Albanije glavni izvor nesre}e na Kosovu.
Na $alost, neki u dr$avnom vrhu SAD jo{ to ne uvi-
|aju ili ne $ele da vide.
Mir mora vratiti ku}ama sve izbeglice. Politi_-
ki dogovor mora po_ivati na temeqima visoke i veoma
specifi_ne autonomije Kosova, ali i na obavezi Alba-
naca da, u$ivaju}i maksimalna autonomna prava, pri-

– 321 –
znaju i po{tuju dr$avu Srbiju na isti na_in na koji
sve etni_ke i rasne grupe u SAD po{tuju Va{u dr-
$avu.
Hvala Vam, jo{ jednom, na svemu {to _inite da smrt
pogne glavu pred $ivotom, a mr$wa pred qubavqu.

– 322 –
 UO^I MIRA

(U Skup{tini Srbije, 3. jun 1999.)

Gospodine predsedni_e, dame i gospodo narodni po-

slanici,
Mi iz Srpskog pokreta obnove nesre}ni smo zbog iz-
gubqenih $ivota, zbog rawenih, obogaqenih, unesre-
}enih gra|ana na{e zemqe, zbog onoga {to je u na{oj
zemqi poru{eno a stvarano decenijama. Mnogo toga je
poru{eno {to je stvarano jo{ od pro{log veka.
Mi iz Srpskog pokreta obnove nismo nesre}ni zbog
toga {to treba smesta prekinuti ovo {to se bez ikak-
vog razloga naziva ratom. Ovo od po_etka nije bio rat.
Rat podrazumeva u_e{}e najmawe dve strane u obra_u-
nu. Od po_etka, postojala je jedna nekontrolisana, su-
periorna vojna organizacija i ma{inerija, najmo}ni-
ja na svetu, koja je ubijala i ru{ila, i postojali smo
mi koji smo bili $rtve tog ubijawa i tog ru{ewa.
Naravno, postoje i drugi razlozi koji nama iz Srp-
skog pokreta obnove daju argumente da podr$imo doku-
ment ^ernomirdin-Ahtisari.
Za situaciju u kojoj smo se na{li, sigurno nije od-
govornost na onima koji su od po_etka upozoravali da
se ne sme zatezati konop sa svetom. Na{ narod je hra-
bar i ponosan, ali u ovome svetu ima mnogo nepravde,
u ovome svetu dana{wem vladaju veoma _esto princi-
pi sile a ne sila principa. Me|utim, na{ narod je, uz
ogromne $rtve i razarawa, mnogo toga pomerio. Dola-
ze mirovne snage UN, uz wih dolaze i snage Rusije, do-
}i }e qudi iz Ukrajine, Finske, Gr_ke, Portugala, do-
}i }e oni _ije prisustvo sigurno $elimo i koji }e bi-
ti dodatni motiv sigurnosti na{eg naroda na Kosovu
i Metohiji. To je mnogo va$nije od _iwenice da }e do-
}i i oni koje neki ne $ele.

– 323 –
 Zbog ovih _iwenica treba da ovaj dokument prihva-
timo. Ako bismo kazali da u wemu ima dosta toga {to
boli – kazali bismo istinu. Zaista, ima dosta toga {to
boli. Ali, recimo da ovo danas odbijemo, {ta sledi,
{ta }e od zemqe Srbije i srpskog naroda ostati, {ta
}e se sve desiti? U pravu postoji institucija krajwe
nu$de. Uvek se mora $rtvovati poneko dobro mawe
vrednosti, da bi se za{titilo dobro ve}e vrednosti.
Od svoga naroda, od svoje dr$ave, mi nemamo ve}e vred-
nosti. Oni koji misle da je nacionalni interes u uni-
{tewu dr$ave Srbije i gurawu Srbije u daqi sukob
sa NATO paktom do na{eg kona_nog istrebqewa, jesu
zapravo ve}a opasnost po srpski narod i po budu}nost
ovog naroda od samih raketa i bombi NATO pakta.
Gospodo, ovaj dokument ima i svoju drugu svrhu, uko-
liko ne bude protuma_en kao dokument _iji je jedini
ciq da se obustavi bombardovawe. Ova zemqa, radi svo-
je budu}nosti, radi svoga oporavka, radi $ivota, mo-
ra da okrene novi list. Novi kurs, nova politika.
Ovde se govori o „Mar{alovom planu”. Ne}emo mi
do}i do sredstava, na $alost, iz toga takozvanog „Mar-
{alovog plana”, ukoliko ne budemo ispunili uslove za
dodelu te pomo}i, za obnovu i rekonstrukciju onoga
{to je poru{eno. Da li je neki od tih uslova protivan
na{im nacionalnim i dr$avnim interesima? Demo-
kratizacija zemqe, brza i hrabra promena ekonomsko-
-politi_kog sistema. Jednom za svagda staviti ta_ku
na politiku mr$we, na principe da je u mr$wi, da je
u primitivizmu, da je u la$ima, da je u stalnom nad-
vla_ewu konopa sa svetom – srpski patriotizam. Oni
koji su to zagovarali, doveli su Srbiju dovde. Demo-
kratizacija zemqe, potpuna, brza, odlu_na.

– 324 –
 MIR I PRELAZNE VLADE

(Konferencija za novinare, 10. jun 1999.)

U ime Srpskog pokreta obnove pozdravqam dolazak

mira, ali Srbija, sa toliko ru{evina i rana na sebi,
Srbija sa toliko hiqada mrtvih i rawenih, ne daje
pravo nikome da se, _ak ni u ovom trenutku, ose}a sre}-
nim. Odajem, u ime Srpskog pokreta obnove, izuzetno
priznawe i izuzetnu zahvalnost na{oj juna_koj vojsci
i na{em juna_kom narodu, koji su podneli nemerqive
$rtve za odbranu otaxbine, u jednom ratu kakav mi, ot-
kada postojimo, jo{ nikada nismo do$iveli. Ratu u ko-
me je neprijateq bio i nedoku_iv i nevidqiv, a pri
tome veoma, veoma nemilosrdan.
Porodicama svih poginulih, u ime Srpskog pokre-
ta obnove, upu}ujem sau_e{}e, ali to nije dovoqno. Ova
zemqa nikada ne sme da zaboravi te qude i mora na
maksimalan na_in da se stara o porodicama palih u
ovome ratu koji je, evo, upravo pro{ao.
Verujem da dolaze novi dani, da dolazi jedna nova
Srbija koja }e postati bogata, sna$na, demokratska.
Srbija koja }e – govorim ovo posebno na{im vojnicima
i oficirima – vratiti dostojanstvo i gospodstvo srp-
skom oficiru i vojniku.
Ja sam zadivqen dr$awem na{e armije. U jednoj ne-
ravnopravnoj bici za odbranu Srbije bili su mete, i
pri tome mete za bednu ili gotovo nikakvu platu. Po-
kazali su da je qubav prema zemqi, zapravo, iznad sve-
ga. Ali i qubav zemqe prema wima treba da do|e do iz-
ra$aja i verujem da dolazi ta nova Srbija.
Da bi do{la ta nova Srbija, potrebno je ovoga tre-
nutka krenuti u odlu_ne demokratske reforme poli-
ti_kog i ekonomskog sistema u zemqi, sa ciqem da se

– 325 –
ova zemqa, bez oklevawa i bez gubqewa minuta vreme-
na, iznutra transformi{e u demokratsku zemqu, koja
}e, {to je mogu}e pre, postati _lan porodice evropskih
naroda.
To prakti_no zna_i da je neophodno formirati pre-
lazne vlade, demokratske vlade, Republike Srbije i SR
Jugoslavije, koje bi hrabro i odlu_no krenule u pro-
mene, prihvatile osnovne uslove iz takozvanog „Mar-
{alovog plana”, da bi ova zemqa i ovaj narod dobili
neophodnu i finansijsku i humanitarnu i svaku dru-
gu pomo} za oporavak razru{ene zemqe i da bi, u {to
je mogu}e kra}em roku, bili pripremqeni demokrat-
ski izbori na svim nivoima.
Ovo, tako|e, zna_i da je neophodno uspostaviti od-
nose u Srbiji koji nijednog trenutka nikome ne}e doz-
voliti da se nastavi starim putem. Stari put, koji je
stalno Srbiju iznutra vodio u unutra{we konflikte
i u sukobe sa svetom, mora biti prekinut. To zna_i pu-
nu saradwu sa nadle$nim organima u Crnoj Gori. To
zna_i puno u_e{}e zvani_ne Crne Gore u Saveznoj vla-
di i u Ve}u republika Savezne skup{tine. Ovo zna-
_i, tako|e, i to da odmah danas mora biti suspendovano
ratno stawe i ne sme nijednog minuta biti zloupotreb-
qavano. Ako nema agresije, ako nema rata – _emu ratno
stawe? Protiv koga?
Ovo, tako|e, zna_i obavezu da moramo obnoviti i eko-
nomske i kulturne i privredne i diplomatske veze sa
zemqama sa kojima su te veze prekinute – sa SAD, sa
Francuskom, sa Velikom Britanijom, sa Nema_kom. Ne-
dopustivo je, zbog nacionalnih interesa, imati na de-
lu teritorije Srbije mirovne snage iz ovih zemaqa, a
sa tim zemqama nemati diplomatske odnose ili sa tim
zemqama nastavqati politiku mr$we, sukoba i odbi-
jawa svake saradwe.
Ovo, tako|e, zna_i i obavezu da se smesta ukinu an-
tidemokratski sramni zakoni o Univerzitetu i repub-
li_ki Zakon o informisawu.
@elim da istaknem jo{ i to da Srpski pokret obno-
ve tra$i od mirovnih snaga UN, a posebno od vojnika
koji dolaze iz SAD, Velike Britanije, Francuske i

– 326 –
Nema_ke, da na Kosovu maksimalno za{tite sva prava
i sigurnost srpskog naroda. Ovo je prilika da doka$u
da li su podr$avali i da li podr$avaju albanski se-
paratizam i terorizam, ili podr$avaju demokratska
i jednaka prava svih qudi na Kosovu.
Moram da ka$em i to da je demokratija, a na Kosovo
dolaze mirovne snage iz vode}ih demokratskih ze-
maqa Zapada, pre svega obaveza da se {tite prava ma-
wine.

– 327 –
 SAD BI SAWA BILA @IVA

(Zavr{na re_ na sednici Glavnog odbora SPO,

15. jun 1999.)

Dragi prijateqi,
Ova Stranka, kao jedna velika porodica, ne}e zabo-
raviti nijednog poginulog, nijednog rawenog u danima
agresije na na{u zemqu. Wihove porodice, dok posto-
ji Srpski pokret obnove, moraju znati da }e u Srpskom
pokretu obnove imati i bratski i qudski i svaki dru-
gi oslonac.
Naravno, do ovoga rata nije moralo da do|e i da je bi-
lo po na{em do wega ne bi ni do{lo. A kada je ve} do-
{lo, da je bilo odgovornosti, da je bilo mudrosti i da
je bilo spremnosti da se uva$i surova realnost sveta
u kome $ivimo i odnosa u tom svetu, agresija bi traja-
la mnogo kra}e i danas bi, izme|u ostalih, taj veliki
junak, Ratko Bulatovi}, imao obe noge, danas bi nam Sa-
wa Milenkovi} bila $iva. Ovde je wen otac Zoran. To
dete od 16 godina bi verovatno pobedilo na svetskoj
olimpijadi iz matematike.
Da vi{e nikada ne bismo do{li u poziciju, u pri-
liku da se Srbija gura ovakvim stranputicama i da
svoje najskupqe glave podme}e nepotrebno pod sekiru,
pod giqotinu, bilo _iju, shvatite da smo mi ta vode}a
snaga i nada. Raspolo$ewe na ovom Glavnom odboru je
sjajno. Raspolo$ewe {irom Srbije je sjajno i koliko god
mi je drago {to je takvo raspolo$ewe, istovremeno me
hvata strah od takvog raspolo$ewa, od nas samih, poz-
naju}i nacionalni mentalitet i spremnost da se brzo
opustimo. Ja vas molim i to od vas tra$im, da se pona-
{ate kao da nema ove plime za Srpski pokret obnove.
Umislite, ubedite sebe da je nema, kako biste sebe oh-
rabrili i naoru$ali snagom da ovo raspolo$ewe na-

– 328 –
roda sa_uvate i pro{irite. U protivnom, pribavqeno
raspolo$ewe }e biti izgubqeno.
@elim da izrazim punu zahvalnost, li_ni ponos
anga$ovawem _lanova i _elnih qudi iz Srpskog po-
kreta obnove na svim nivoima strana_ke organizacije
za ovih nekoliko sedmica agresije. @elim naro_ito da
istaknem da smo polo$ili na najboqi mogu}i na_in
ispit pred na{im gra|anima svuda tamo gde je Srpski
pokret obnove vr{io lokalnu vlast i to uprkos ne sa-
mo bombama NATO pakta nego i uprkos stalnim podme-
tawima, preprekama, ucenama od strane vladaju}eg re-
$ima koji je, i u uslovima ru{ewa Srbije i ubijawa
Srba, imao vremena i na_ina da vodi podzemni rat pro-
tiv Srpskog pokreta obnove, vode}e demokratske snage
u Srbiji. Taj podzemni rat se i posle rata nastavqa i
to je ne{to {to mo$emo nazvati unutra{wom agresi-
jom na budu}nost ove zemqe.
Nikada nije bilo _asnije od 1990. godine, a ni te$e,
biti _lan Srpskog pokreta obnove.

– 329 –
 <TA MORAMO

(Miting u Kragujevcu, 17. jul 1999.)

Barjaktari Srpski pokret obnove, dignite zastave,

ovaj re$im mora dole, a ne na{e zastave.
Posle svih nesre}a koje su zadesile na{u naciju za
posledwih deset godina, a naro_ito posle ovog kosovskog
poloma, sramote i bola, svi qudski, moralni i razlozi
dr$avne odgovornosti nala$u prvom _oveku ove zem-
qe, predsedniku SRJ, da odstupi sa svoje funkcije.
Bez ikakvih parada, {arada, usvajawa deklaracija
po op{tinskim skup{tinama i svih drugih takvih ma-
nifestacija, ja vam ka$em da ceo Srpski pokret obno-
ve ho}e, $eli i tra$i tu ostavku.
Bo$e dragi, {to nisam u poziciji da velike sile
ovoga sveta, da Rusija, da ceo svet od mene tra$i da
podnesem ostavku da bi moja nacija, da bi moja dr$ava
mogli da budu spaseni i da budu skinuti sa wihovog
ni{ana. Naravno, ni jednoga minuta se ne bih premi{-
qao i naravno da bih za Srbiju, za svoju naciju i svo-
ju dr$avu, dao i ostavku i mnogo toga i skupqeg od os-
tavke. Ali, nisu svi qudi isti, neko ima taj ose}aj od-
govornosti a nekome je ose}aj odgovornosti i ose}aj vla-
sti jedan isti ose}aj.
Ovde sam danas da ka$em {ta moramo i da to {to mo-
ramo bude u saglasju sa onim {to mo$emo.
Srbiji je danas potreban program svenarodnog, sve-
dr$avnog spasa i opstanka. Evo tog programa i on ne za-
visi od li_nog _ina bilo koga, ne zavisi od toga ho}e li
se neko smilovati ili ne}e da podnese ostavku i pogne
glavu pred narodom i da mu se izvini. On zavisi od na-
{e voqe, na{e odlu_nosti, na{e odgovornosti i sprem-
nosti da svi zalegnemo iza ovog programa.

– 330 –
 Potrebno je, dakle, odmah, bez _ekawa, formirati
prelazne vlade, prelazne reformsko-demokratske vla-
de SRJ i RS. Zadatak ovih prelaznih vlada bio bi da
u najhitnijem roku, izvr{e slede}e:
Prvo, da ukinu sankcije ovoj zemqi i obezbede me-
|unarodnu, finansijsku, diplomatsku, humanitarnu i
svaku drugu podr{ku na{em narodu;
Drugo, da u saradwi sa velikim svetom, isprave
sramne stvari koje se sada doga|aju na Kosovu, da na{
narod na Kosovu i Metohiji bude za{ti}en, siguran,
bezbedan na svojoj vekovnoj zemqi i u svojoj dr$avi i
da se otvore vrata masovnom povratku Srba koji su iz-
gnani sa Kosova, koji su pobegli sa Kosova;
I tre}e, da u najkra}em roku pripreme uslove za
demokratske izbore na svim nivoima u Srbiji i SRJ.
Izbore, koji }e biti odr$ani po demokratskim pravi-
lima savremene Evrope.
Ne}emo do}i do promena dok najmawe 70 odsto gra|a-
na ove zemqe ne stane iza ovoga programa, dok ne po_ne
pritisak i unutar SPS-a i qudi koji su glasali za
SPS: ho}emo ovaj program, ho}emo da $ivimo kao qu-
di. Dok ne bude u Kragujevcu re_eno – prihvatamo ovo,
ho}emo odmah pare da nam proradi fabrika, da nam
deca ne budu gladna, da se ne stidimo pred decom {to
ne mo$emo da im donesemo ni platu ni zaradu. Ho}emo
to. Kad to bude reklo 70 odsto gra|ana Srbije, onda znaj-
te da se promena desila. A vremena nemamo. Treba tre-
sti, tresti, tresti, ali mudro i odgovorno, da ne odbije-
mo nikog. Ja vam ve_eras ne izla$em program Srpskog
pokreta obnove, izla$em vam narodni i dr$avni pro-
gram, program spasa ovog naroda i ove dr$ave.

– 331 –
 ODAVDE SE ZAKOTRQALO

(Miting u Ni{u, 24. jul 1999.)

^ak i voda ima neki prirodni ose}aj odgovornosti.

Posle poplava, kad po_ini {tetu, voda se povla_i.
^elni qudi koji danas odlu_uju o sudbini na{e dr-
$ave, koji odlu_uju o na{im $ivotima, o $ivotima na-
{eg potomstva, ve} deset godina ne proizvode ni{ta
drugo nego poraze i {tetu, a ne}e da se povuku. U ime
Srpskog pokreta obnove, u ime svih vas koji ste ve_e-
ras ovde, u ime stotina hiqada, rekao bih i miliona
gra|ana ove zemqe, tra$im da ti qudi odu u politi_-
ku pro{lost, da bi ova zemqa i ovaj narod mogli u bu-
du}nost.
Ako za trenutak zanemarimo sve poraze, sve {tete
za posledwih deset godina, ako za trenutak zanemari-
mo i fatalni, stra{ni u_inak jedne nemudre inaxij-
ske politike, koja je rezultirala time da nam je danas
Kosovo sastavni deo Velike Albanije, ako sve to za
trenutak ostavimo po strani i zagledamo se ba{ u ovaj
momenat, u ovaj minut, {ta }emo da vidimo? Vide}emo
ovu istinu, ove _iwenice: ni savezni ni republi_ki
premijer, nijedan _lan ni savezne ni republi_ke vla-
de, ne mogu nikud da kro_e iz ove zemqe. Niko ne}e da
ih primi u belom svetu, niko wima ne}e da do|e. Sazna-
}emo i ovo, a to se krije od na{eg naroda, da preko tri
stotine _elnika ovoga re$ima, iz privrede, iz kul-
ture, iz svih oblasti $ivota, ne mogu da kro_e nikud
iz Srbije, niti iko sa wima ho}e da razgovara. Pred-
sednik Savezne Republike Jugoslavije i predsednik
Srbije ne mogu da kro_e nigde u beli svet, ali ba{ ni-
gde, niti iko iz Evrope, iz Amerike, iz celoga sveta,
sem ponekog bicikliste i putnika namernika iz Indi-

– 332 –
je, ili ne znam odakle, ne}e da svrati kod wih, da po-
pije kafu, da popri_a. I ne samo to. Ne mogu da kro_e u
jednu federalnu _lanicu ove dr$ave, ne mogu da kro-
_e na Kosovo, gde se na{ narod zubima dr$i za nebo,
brane}i tu kolevku, taj izvor, tu svetiwu svih nas.
Ovo su _iwenice, ponavqam – ovo su _iwenice. Da
nema ni_eg od pre deset godina, nego da ima samo ove
realnosti, ove stvarnosti kakva je danas, od {efa sa-
vezne dr$ave do premijera jednog, premijera drugog,
_lanova jedne vlade, _lanova druge vlade, svi bi kaza-
li jedno te isto – ovako ne mo$e, ovako ne mo$e! Na{e
foteqe, na{e funkcije, moraju da ustuknu, ova zemqa
i ovaj narod ne smeju biti izolovani i moraju da ih po-
vedu qudi sa kojima }e svet da razgovara.
Pa ako je ovako, ko je to u zemqi Srbiji, pa pripa-
dao Srpskom pokretu obnove, Savezu za promene, opozi-
ciji, poziciji, SPS-u, ko nema istu odgovornost? Mo-
lim vas, istu odgovornost, istu qubav prema ovoj zem-
qi koja me|u nama ne pravi razlike, koja nas jednako
voli i koja i danas, u ru{evinama i jadu i bedi, jed-
nako poku{ava da pod svoja slomqena krila okupi sve
nas. Odgovorimo joj na isti na_in, toj na{oj Srbiji po-
lomqenih krila, da je na isti na_in volimo mi svi, i
da nema nijedne funkcije, nijednog _oveka koji je skup-
qi od Srbije, od wene budu}nosti, od vas, od ove devoj-
_ice ovde, koja stoji, slu{a, strepi ho}e li imati svo-
ju budu}nost, ho}e li mo$da za petnaest godina zabo-
raviti srpski jezik, jer }e u nekoj Kanadi, u nekoj Aus-
traliji, u_iti drugi jezik, ako mi sada, sada, ne pre-
okrenemo.
<ta jo{ da ka$em! ^uli ste i, na $alost, _ujete
kako neki na{i _elni generali ovih dana prete da }e
vojska i policija svom svojom snagom da brani vlast.
Gospodo generali, vi morate biti srpski generali,
a i po sada{wem Ustavu i po tradiciji ovoga naroda,
vojska samo brani zemqu od spoqnog agresora. Nemate vi
{ta da se upli}ete u unutra{wu politi_ku utakmi-
cu i nije ovaj narod dao vama generalske _inove da bi-
ste se vezali za pojedince i za wihove partijske funk-
cije. Kako ne vidite gde bi danas ova zemqa bila da 9.

– 333 –
marta 91. niste bili ideolo{ka vojska. Tenkovi koje
ste 9. marta 91. izveli na narod, na srpsku omladinu, bi-
li su podr{ka zlu koje se sru_ilo na srpski narod i ko-
jemu jo{ nije kraj. Da je 9. marta okrenulo u narodnom
smeru, da to niste spre_ili tenkovima, ne bi se vero-
vatno zemqa ni raspala, ne bismo danas imali strance
i okupatore na na{em Kosovu. Eto, dokle dovodi slu$e-
we jednoj ideologiji.
U ovom gradu, i da time zavr{im, 96. godine po_ela
je narodna buna za priznavawe pokradenih lokalnih
izbora. Odavde se zakotrqalo! Odavde je krenulo, a sad
me pitate {ta to danas treba odavde da krene, odavde
da se zakotrqa? Na{a voqa, na{a spremnost, na{ po-
ziv svim qudima u Srbiji, svim politi_kim stranka-
ma, da podr$e ovaj program narodnoga spasa! Da sve ru-
ke Srbije, svih stranaka, na{e Crkve, svih odgovornih
qudi, poguraju lokomotivu da izvu_emo dr$avni i
nacionalni brod iz $ivoga blata, da probijemo zvu_-
ni zid izolacije, da vidimo budu}nost, da krenemo pre-
ma budu}nosti! To se odavde zakotrqalo ve_eras. I da
to sve u_inimo mirno, mirno, mirno, da ne kane ni jed-
na kap, ne krvi nego _ak ni suza, osim suza radosnica.

– 334 –
 KO TE JE UBIO,
NEKA BUDE PROKLET

(Posmrtni opro{taj od Veselina Bo{kovi}a,

ubijenog na Ibarskoj magistrali 3. oktobra 1999.)

Dragi moj Vesko,

Bio sam sa tobom, sedeo pored tebe u kolima smrti.
Istina se mora re}i, taj ubica koji je sedeo za volanom
voze}i kamion, tenk-ubicu, i{ao je da ubije mene, a
ubio je tebe, Zvonka, Gagu i Vu_ka. Neko _udo Bo$ije,
_ije li je, u_inilo je da evo mene jedinog pre$ivelog
da se danas opra{tam od tebe, a da se sutra oprostim od
Zvonka, Gage i Vu_ka.
Vesko, bio si satkan samo od vrline, samo od dobro-
te i samo od $rtve za druge. U ovom gradu, u ovoj zem-
qi Srbiji, nema _oveka koji je toliko dao za uboge, za
besku}ne, za izbegle, za gladne, kao {to si to _inio ti.
Pri tome,uz sve ostalo {to si radio za posledwe dve-
-tri godine, jednim neverovatnim zamahom, snagom i
uverewem dao si se na obnovu poru{enih crkava, na iz-
gradwu novih gde ih nije bilo i verovao sam, s obzirom
sa kakvim uverewem i snagom to radi{, da ti sami Ne-
mawi}i izdaju te naloge.
Ko te je ubio, neka bude proklet. Onaj ko misli da je
stekao sre}u za sebe odnose}i tebe, odnose}i Zvonka,
Vu_ka i Gagu, onaj ko misli da svoju sre}u mo$e da pro-
izvede na va{im nesre}ama, neka je proklet.
Mi smo hri{}ani i znamo da }e im biti prokleto i
seme i koleno.
Neka budu prokleti zli qudi, |avoli koji ve} de-
set godina svoju sre}u grade samo na nesre}ama drugih
qudi. Ubi{e toliki svet, uze{e toliku krv, poru{i-
{e dr$ave, proizvode samo mr$wu. Dokle, dokle?

– 335 –
 Bo$e, Tebe ne{to da pitam: za{to dozvoqava{ naj-
gorim da nam ubijaju najboqe? Ako je to zbog toga da u
temeqe jedne nove Srbije treba da budu uzidani najbo-
qi, da bi iz najboqih temeqa nikla najboqa Srbija,
onda Ti ka$em, mo$da si visoko pa ne _uje{ i ne vi-
di{, previ{e si ve} uzidao dobrih. Ne daj vi{e zlim
da ubiju ijednoga, dovoqno je dobrih u temeqima za je-
dnu novu Srbiju koju sawamo svi i kojoj je dragoceni
pe_at svime {to je u svom $ivotu radio dao Veselin
Bo{kovi}.
Moj Vesko, da ti ka$em i to na rastanku, mada ti to
zna{, siguran sam da ti ovo sve _uje{, jutros je stigao
telegram sau_e{}a i od svetskog prvaka u {ahu Ana-
tolija Karpova. Vesko, kada sam se u Lazarevcu opra{-
tao od tebe rekao sam – sve partije koje smo igrali ti
si dobio. Ako sam slu_ajno neku ja dobio, dobio sam je
tvojom dobrotom i verujem da si mi je poklawao.
Brate moj, ti ide{ kod Boga. Brate moj, u_ini ne{to
i kod wega da stane zlo i da odu zli qudi, proizvo|a-
_i smrti, iz ove na{e Srbije.

– 336 –
 SVE VESELINI

(Posmrtni opro{taj od Zvonka Osmajli}a,

Dragana Vu{urovi}a, Vu_ka Rako_evi}a,
ubijenih na Ibarskoj magistrali, 3. oktobra 1999.)

Dragi moj Zvonko, dragi moj Vu_ko, dragi moj Gaga,

Odlaze}i na nebo, sva trojica ste na zemqi ostavi-
li po jednog brata kojemu je ime Veselin, a na nebo ste
oti{li u ve_no dru{tvo sa bratom kome je, tako|e, ime
Veselin.
Svi ste ubijeni u jednom danu, na istom mestu i od
iste zlo_ina_ke ruke. Ceo Srpski pokret obnove, a to
je, neka _uju zlo_inci, porodica koja broji vi{e od mi-
lion qudi, zgro$en je, kao {to su i milioni drugih u
Srbiji, koji su qudi, zgro$eni ovim zlo_inom i ne}e
vi{e Srbiju u kojoj je lep{e mrtvima nego $ivima.
Rekoh, a i mnogi su pre mene rekli: zlo_in se ne op-
ra{ta! Nema ni tog hri{}anina, ni Crkve, ni Patri-
jarha, ni Boga, ni politi_ke stranke koja zlo_incima
sme uputiti i jednu re_ spremnosti na opro{taj. I ja
im ka$em: plati}e svi oni koji su ubili ove qude svo-
jim glavama. I ne}e to biti nikakva osveta, nego _in
pravde!
Srpski pokret obnove ima milion qudi. Mala Srp-
ska vojska s po_etka ovog veka, samo zato {to je bila no-
{ena krilima qubavi, vere, nade, pravde i slobode,
prihvatqive i qudima i Bogu, sru{ila je nekoliko
neprijateqskih imperija. Ne samo Srpskom pokretu
obnove, nego ogromnoj ve}ini gra|ana Srbije vi{e je do
grla do{lo. I jedna imperija zla, koja nam poru{i sve
{to smo zidali od Kara|or|a na ovamo i svaki dan po
Srbiji proizvodi smrti i ne da $ivotu da se digne,
bi}e sru{ena.

– 337 –
 Ja se obra}am porodicama na kraju i ka$em i mojoj
Gorani i Radi i Vesni i Ratki i majkama ubijenih, i
o_evima ubijenih: dok je Srpskog pokreta obnove, u ne-
kom egzistencijalnom smislu, mada je to banalno govo-
riti iznad grobova ovih junaka i Bo$ijih qudi, ne-
}ete osetiti probleme.
Vesko, crkve koje si zapo_eo, bi}e dovr{ene. Zvon-
ko, {to si zapo_eo, bi}e dovr{eno. Gaga, {to si zapo-
_eo bi}e dovr{eno. Vu_ko, {to si zapo_eo, bi}e dovr-
{eno.
Svi }e videti koliko bra}e, koliko sestara za koje
mo$da vi, junaci i sokolovi moji, sinovi moji, niste ni
znali, imate.
Ja ne smem daqe da govorim. Ne smem od vas. Uvek ste
mi govorili: „^i_a, ako mi pokleknemo – ti ne sme{!”
Zato }u zavr{iti re_ima: stvori}emo mi novu Srbiju,
ona je tu. Bi}e ona i divna i bogata i sre}na, ali nikad,
nikad ni ona, mada }e vas svim srcem i du{om svojom
voleti, ne}e mo}i da vas voli onoliko koliko ste u snu
i velikim $rtvama vi voleli i sawali tu Srbiju.
Roditeqi, supruge, deco, budite sre}ni, ponosni,
zato {to ste ih imali svu _etvoricu, a mi zavetovani
da ubicama i ovom prokletom poretku {to pre do|emo
glave.

– 338 –
 @IVIMO U ZEMQI
DR@AVNOG TERORIZMA

(Glavni odbor SPO, 11. decembar 1999.)

^udom nekim, danas stojim pred vama i _udom nekim

jedini sam pre$iveo masakr na Ibarskoj magistrali
3. oktobra ove godine, kada su, u planiranom i organizo-
vanom poku{aju mog ubistva, ubili nam Veska, Zvonka,
Gagu i Vu_ka.
Meni je Vesko bio kao brat, a Zvonko, Vu_ko i Gaga
kao sinovi. Voleo bih da su danas oni ovde, sa vama, a da
ja nisam.
Kamion-ubica, kamion-tenk naglo, namerno, skrenuo
je na levu stranu kolovoza i po_inio masakr u kojemu,
eto, ja jedini ostadoh $iv i ja jedini mogu da pri_am
i svedo_im kako je bilo.
Odmah po po_iwenom zlo_inu, bilo mi je jasno da je
u pitawu organizovani zlo_in i namera ubistva. Vero-
vao sam toga dana, 3. oktobra, da }e voza_ kamiona-ubi-
ce biti prona|en do ve_eri, a da }e u najkra}em roku,
za nekoliko dana, biti prona|eni i naru_ioci i orga-
nizatori zlo_ina i uhap{eni.
Vi, dragi prijateqi, me|utim, znate da je pro{lo
du$e od dva meseca od zlo_ina, sigurno najve}eg poli-
ti_kog organizovanog zlo_ina od posleratnih godina,
kada su likvidirani Ravnogorci i |eneral Dra$a, a
da silni policijski aparat ove dr$ave, do dana dana{-
weg, nije ustanovio, odnosno jeste ali krije od javnosti,
dve krupne _iwenice: ime voza_a koji je vozio kamion
i ko je vlasnik tog kamiona?
Onoga momenta kada smo uvideli da dr$ava ne}e,
odnosno weni nadle$ni organi, da vr{e istragu, mi smo
formirali svoj paralelni pravno-ekspertski tim i u
potragu za naru_iocima i organizatorima zlo_ina kre-

– 339 –
nuli tako {to smo se uputili u tragawe za vlasnikom
kamiona-ubice.
Ubrzo smo ustanovili da je taj kamion marke „mer-
cedes”, tipa 35-35, proizveden u Nema_koj i da ga je
1996. godine u na{u zemqu uvezao jedan Srbin, gastar-
bajter Dragan Gaji}, ali da mu je oduzet, zaplewen na
granici od strane Savezne uprave carina, u postupku
koji je vodio {ef jednog odeqewa, specijanog odeqewa,
Petar Raji}. Ustanovili smo da je taj postupak okon-
_an u septembru pro{le godine i kamion je dodeqen,
kome?
Pogledajte ovaj dokument koji smo dobili iz Nema-
_ke, tamo gde je kamion napravqen. Ovde su broj moto-
ra, broj {asije i tip kamiona 35-35. Pogledajte ovaj
drugi dokument. Ra_un broj 140 od 2. oktobra 1999. godi-
ne. Na ovome ra_unu su identi_ni podaci kamiona-ubi-
ce, koji ima iste ove brojeve motora, brojeve {asije,
isti tip kamiona 35-35. Eno ga sada na ekspertizi, ona-
ko izgoreo. Isti taj kamion 2. oktobra biva opravqan,
servisiran, na Ibarskoj magistrali, u jednoj vulkani-
zersko-limarskoj radwi kod motela „<ari}”. Ra_un
pla}a vlasnik kamiona, a vlasnik kamiona je MUP Sr-
bije, {to }e re}i Slu$ba dr$avne bezbednosti Srbi-
je. Tako smo do{li do podatka da je kamion 1998. godi-
ne dodeqen Slu$bi dr$avne bezbednosti Srbije i da
je ona bila u posedu kamiona-ubice koji je izvr{io ma-
sakr.
Taj kamion nema svog registarskog broja. Odnosno
ima, imao ga je, ali tog registarskog broja nema u zva-
ni_noj kompjuterskoj dr$avnoj evidenciji vozila. Za-
{to? Zato {to je taj broj trebovan od Slu$be javne bez-
bednosti za specijalnu tajnu evidenciju vozila, u ko-
ju je Slu$ba dr$avne bezbednosti upala odmah sutra-
dan po masakru na Ibarskoj magistrali i zaplenila
svu arhivu.
Do ovih i mnogih drugih podataka i dokumenata mi
smo do{li na razne na_ine. Ne{to smo dobili po stra-
ni, izvan ove zemqe, ne{to je uspela da otkrije i zva-
ni_na dr$avna istraga, iako se i to krije od na{e jav-
nosti, ali najvi{e podataka dobili smo od _asnih qu-

– 340 –
di iz na{ih dr$avnih slu$bi, ukqu_uju}i i Slu$-
bu dr$avne bezbednosti.
Svi svedoci, o_evici zlo_ina, izjavili su pred is-
tra$nim organima da je, odmah po obavqenom zlo_inu,
voza_ kamiona-ubice iza{ao iz kamiona, da se tu na-
{ao jedan crveni „golf” bez tablica, uzeo ga i odvezao
prema Beogradu.
Saznav{i sve ovo i mnogo toga jo{, kao odgovorna
Stranka, mi smo poku{ali da damo {ansu pravosu|u,
da damo {ansu Parlamentu, pre svega. Dva puta tra$i-
li smo sednicu Odbora za odbranu i bezbednost Narod-
ne skup{tine Srbije, sa namerom da na toj sednici, u
prisustvu ministra unu{tra{wih poslova Srbije, {e-
fa Dr$avne bezbednosti Srbije, ministra pravde i
_lanova Odbora stavimo na sto dokumente i obavimo u
Parlamentu tu kontrolu rada Slu$be dr$avne bez-
bednosti Srbije i posle toga u_inimo ono {to bi bilo
neminovno, a to je da nadle$ni pravosudni organi pri-
vedu pravdi organizatore zlo_ina. Kao {to znate, oba
na{a nastojawa da do|e do sednice Odbora za odbranu
i bezbednost odbijena su od strane vladaju}e koalici-
je, a nikada se, nijedan ministar, ni drugi ministar,
ni tre}i ministar, ni {ef Slu$be dr$avne bezbed-
nosti nisu udostojili _ak ni da predsednika Odbora
obaveste da ne}e do}i.
Mi smo, posle toga, zatra$ili formirawe skup-
{tinskog Anketnog odbora. I to je odbijeno. Mi smo
obavestili najvi{e dr$avne instance u ovoj zemqi da
zvani_nim istra$nim organima, do dana dana{weg, ni-
je dozvoqeno da do|u u posed onog carinskog predmeta
od 1996. odnosno 1998. godine. Savezna uprava carina ne
da tu$iocu, ne da istra$nom sudiji da u|e u Saveznu
upravu carina da izvr{i uvid u taj predmet koji je vo-
dio Petar Raji}, a danas _itate u „Politici” da tre-
ba Srpski pokret obnove krivi_no da odgovara, odnosno
neki wegovi _lanovi, zbog toga {to smo izrazili sum-
wu u okolnosti pod kojima je 21. novembra ove godine
Petar Raji} izgubio $ivot u, kako pi{e „Politika”,
„_istoj saobra}ajnoj i nesumwivoj saobra}ajnoj nesre-
}i”. Bila je to nesre}a za koju nismo znali dva dana ni

– 341 –
u novinama, a istra$ni sudija se javnim saop{tewem
oglasio tek deset dana po pogibiji pokojnog Raji}a i
tek nakon {to je Srpski pokret obnove izrazio sumwu
u okolnosti pod kojima je on poginuo. Ono {to je istra-
$ni sudija u Lazarevcu saop{tio javnosti nije ta_no.
Taj isti istra$ni sudija je ne{to drugo zapisao u
sopstvenom zapisniku po uvi|aju koji mi imamo. U tom
zapisniku pi{e da je Petar Raji} vozio xip „micubi-
{i”, da je sa sporednog puta iza{ao _ovek, penzioner
od 60 godina, koji je vozio u tim kolima svoju snahu i
dva maloletna unuka. Vozio je „jugo”, podleteo pod „mi-
cubi{i”. „Micubi{i” se prevrnuo, sve vam citiram
{ta pi{e u zapisniku istra$nog sudije u Lazarevcu,
Raji} poginuo, o ovaj iz „juga” samo se vratio „jugom”
kilometar i po, oti{ao do centra sela Dudovice, tu
svoj „jugo”, prakti_no neo{te}en, parkirao i onda se
pe{ke vratio na Ibarsku magistralu da se prijavi, kao
onaj koji je izazvao saobra}ajni udes. Pri tome je usta-
novqeno, po nalazu istra$nog sudije koji se krije od
javnosti, da je taj penzioner bio u ne{to pripitom sta-
wu. Pri tome se u nalazu istra$nog sudije ka$e da sa-
putnici, koji su bili u „jugu”, nisu mogli da budu pro-
na|eni, po{to voza_ nije imao pojma gde su mu malolet-
ni unuci i gde mu je ro|ena snaha. Jedan _ovek poginuo,
a drugi koji je kriv za smrt, koji je do{ao sa spored-
nog puta i koji je bio u alkoholisanom stawu i koji je
pobegao sa mesta nesre}e, nije _ak ni priveden. Po da-
na{woj „Politici”, to je _ista kao suza – saobra}ajna
nesre}a.
Posle svega ovoga, u ime Srpskog pokreta obnove, pre
nekoliko dana podneo sam krivi_nu prijavu i zahtev
za pokretawe istrage protivu {efa Dr$avne bezbed-
nosti Srbije Radomira Markovi}a i {efa Dr$avne
bezbednosti Beograda Milana Radowi}a, sa osnovanom
sumwom da su krivi, da su organizovali zlo_in _etvo-
rostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali. Slu$ba dr-
$avne bezbednosti ni u jednoj dr$avi sveta, pa ni u
Srbiji, nije samoupravna interesna zajednica pa da u
woj radi svako {ta mu padne na pamet. To je slu$ba u
kojoj va$e zakoni stroge subordinacije. I kada se pla-

– 342 –
niraju izuzetne akcije, kao {to je akcija ubistva {e-
fa vode}e opozicione stranke u Srbiji, onda sasvim
sigurno bez znawa {efa Slu$be dr$avne bezbedno-
sti to nije moglo biti ura|eno i, tako|e, bez wegove sa-
radwe sa {efom Slu$be dr$avne bezbednosti na pod-
ru_ju na kome je zlo_in planiran i na kome je zlo_in
izvr{en. Mi _ekamo da postupe po toj krivi_noj pri-
javi. Mi dajemo {ansu zakonima i pravdi, a za organi-
zatorima ovog velikog zlo_ina raspisali smo, kako je
u na{em strana_kom saop{tewu re_eno, poterinicu do
pravde. <ta to zna_i? To zna_i da ne}emo ni zabora-
viti, ni oprostiti, ni u}utati sve dotle dok izvr{i-
oci, naru_ioci i organizatori ovog zlo_ina i svi oni
koji su u zlo_in bili ume{ani, ne budu izvedeni na
sud, pred lice pravde, u ime i zemaqske i Bo$ije
pravde. Ni{ta vi{e od ovoga, ni{ta mawe od ovoga.
Zlo_in na Ibarskoj magistrali, kao {to vidite,
predstavqa akt ogoqenog dr$avnog terorizma, ali ne
jedini. @rtva dr$avnog terorizma u Srbiji je i pokoj-
ni Slavko >uruvija, koji je 11. aprila ove godine iz-
re{etan na pragu svog stana, u prisustvu svoje supru-
ge, a do dana dana{weg se ne zna ko je to u_inio. @rt-
va dr$avnog terorizma je i novinar @eqko Kopawa ko-
me je bomba, podmetnuta pod wegov automobil, odnela
noge. @rtva dr$avnog terorizma je i gospodin Bo$i-
dar Spasi}, biv{i funkcioner Slu$be dr$avne bez-
bednosti Srbije, koji je uhap{en zbog toga {to je na
„Studiju B” progovorio krajwe profesionalno i stru-
_no, i javno rekao da organizatore zlo_ina na Ibar-
skoj magistrali, „da organizatore”, citiram ono {to je
on rekao, „ubistva Radovana Stoj_i}a-Baxe, organiza-
tore raznih drugih zlo_ina, treba potra$iti u Slu$-
bi dr$avne bezbednosti Srbije, odnosno u jednom we-
nom delu”, koji Spasi} na televiziji naziva, „eskadro-
nom smrti, koji se pona{a kao teroristi_ka organiza-
cija”. To je taj deo Slu$be dr$avne bezbednosti Srbi-
je koji se odmetnuo od Parlamenta, od zakona, i koji se
nalazi, kako pi{e u na{em strana_kom saop{tewu, pod
direktnim nadzorom i kontrolom, pre svega, vrhova
JUL-a.

– 343 –
 Nad Spasi}em nije sproveden regularni istra$ni
postupak, a treba, evo za koji dan, da ga izvedu da mu su-
de. Pa to, od Golog Otoka do danas nije _iweno! To se da-
nas nigde ne _ini u svetu sem u ovoj zemqi, koja posta-
je prokleta avlija. @rtva terora je i Vladimir Ni-
koli}, koga je Slu$ba dr$avne bezbednosti Srbije, a
ko bi drugi, kidnapovala krajem septembra ove godine,
pa se nekoliko dana nije znalo gde je i odjednom se sa-
znalo da je „tamo gde treba”, u pritvoru, i kome, tako-
|e, treba da se sudi, a da javnosti niko nije objasnio u
ime koga zakona, po kom to _lanu, policija sme da kid-
napuje qude i da jo{ niko nije objasnio koji je zlo_in
ovog _oveka. @rtva dr$avnog terorizma su i na{i na-
rodni poslanici Aleksandar ^otri} i Ivan Kova_e-
vi}, kao i moj savetnik za ekonomska pitawa Miladin
Kova_evi}. Policija je, pre neki dan, u{la u prosto-
rije Srpskog pokreta obnove donose}i pozive, naloge da
se ovi qudi privedu po naredbi Prvog op{tinskog jav-
nog tu$ila{tva u Beogradu, jer Prvo op{tinsko jav-
no tu$ila{tvo u Beogradu interesuje da od ovih qudi
sazna otkud to Srpski pokret obnove zna ovo {to objav-
qujemo u vezi sa zlo_inom na Ibarskoj magistrali. Evo,
sednica Glavnog odbora Stranke je otvorena za javnost,
mogli su da do|u da _uju otkud znamo. Neka postupe po
krivi_noj prijavi koju sam, u ime Srpskog pokreta ob-
nove, podneo protiv _elnika Slu$be dr$avne bezbed-
nosti, pa }e u istra$nom postupku doznati sve i dobi-
ti svu potrebnu dokumentaciju.
Umesto toga, umesto da hvataju zlo_ince i javnosti
jasno ka$u ko je po_inio zlo_in, ko je vozio kamion, ko
je vlasnik kamiona, oni privode narodne poslanike, iako
na to po zakonu nemaju pravo. Ali oni vi{e do zakona,
do pravde, do Parlamenta, ne dr$e ni najmawe.
@rtva dr$avnog terorizma je i NTV „Studio B” ve}
_etiri meseca. Drsko, otvoreno, sa policijskih zgrada
u Srbiji, sa zgrade u kojoj je i centrala Slu$be dr-
$avne bezbednosti Srbije, pomo}u veoma skupe opre-
me, ometa se ili potpuno onemogu}ava emitovawe pro-
grama „Studija B”. @rtve dr$avnog terora su nezav-
isni mediji „Blic”, „Danas”, „Glas javnosti” i mnogi

– 344 –
drugi, gotovo svi nezavisni mediji {irom Srbije. Do-
{li smo dotle da novine i drugi mediji ne smeju da ob-
jave ni{ta u Srbiji {to nije po voqi vladaju}oj koa-
liciji, ne smeju, _ak, da objave ni zvani_no saop{te-
we politi_ke, legalne i parlamentarne stranke, kao
{to je Srpski pokret obnove, i mogu da budu ka$weni
ukoliko sutra izveste sa sednice ovoga Glavnog odbo-
ra. To je kraj parlamentarizma u Srbiji. Politi_kim
strankama se onemogu}ava da upoznaju bira_e, gra|ane,
simpatizere, sa svojim stavovima, jer mediji koji bi to
u_inili, naprosto, bivaju drakonski ka$weni, a novi-
narima se upu}uju ne samo pretwe, nego, videli smo,
ostaju i bez nogu i bez glava!
Ju_e je ministar unutra{wih poslova Srbije, pred
strojem mladih policajaca, opoziciju nazvao izdajni_-
kom, antisrpskom, a opozicione lidere narkomanima i
raznim drugim imenima. To je bilo hu{kawe tih na-
{ih mladih policajaca, direktno hu{kawe na lidere
opozicije. Pa, {ta je to ako nije akt ogoqenog dr$av-
nog terorizma? Gde to jo{ u Evropi danas tako govori
ministar policije?
Danas, na celoj strani „Politike”, imamo tekst u
kome se ka$e da je ju_e bilo nekakvo savetovawe na ko-
me su bili predsednik Vrhovnog suda, predsednik Us-
tavnog suda, ministar pravde i jo{ neki drugi mini-
stri, koji su na tom savetovawu zakqu_ili da se ovo vi-
{e ne mo$e podneti. Ubistva – to je po wima u redu,
zlo_ini – to je po wima u redu, ali paralelne istrage
koje vode neke stranke ne mogu da dopuste!
@ivimo u zemqi u kojoj na sva zvona objavquju ka-
ko je jedan londonski list, _ak ne nikakav pravni tim
neke politi_ke partije, nego list „Obzerver”, izvr-
{io svoju paralelnu istragu i do{ao do zakqu_ka i
dokaza da je kineska ambasada u Beogradu, za vreme ag-
resije NATO, bombardovana ne gre{kom, nego namerno.
Da imaju Milo{evi}ev Zakon o informisawu, da ima-
ju na{eg ministra policije, da imaju sada{wu vlast
u Srbiji, videli biste {ta bi ostalo od „Obzervera”
i od toga {to su istra$ivali, {to su prona{li i {to
su objavili. Ali, tako je to danas svuda {irom Evro-

– 345 –
pe, od Rusije do Atlantika. Jedino u zemqi Srbiji ne
mo$e {to svuda, _ak i u Albaniji danas, mo$e i mora.
Znaju li qudi, koji ovo sve _ine, za{to to _ine? Mi-
slim da znaju i mislim da je strategija dr$avnog te-
rorizma wihova zvani_na i jedina strategija.
Li_no }u, ako se vi sa tim sla$ete, uskoro pozvati
lidere svih odgovornih i uticajnih opozicionih par-
tija Srbije, da se zajedno dogovorimo o daqoj strate-
giji. Srpski pokret obnove je za to da gra|ani iza|u na
ulice i da tra$e svoje pravo da na vanrednim izbori-
ma izaberu svoju vlast.

– 346 –
 2000.
Koalicija DOS, mitinzi,
eskalacija dr$avnog terora
❖

❖ Atentat u Budvi, svi protiv SPO

❖ Poraz i odlazak Slobodana

❖Milo{evi}a
 DANAS JE OSNOVAN – DOS

(Konferencija za {tampu, 10. januar 2000. godine)

Vi ste _ekali, a mi smo u Predsedni{tvu Srpskog

pokreta obnove radili jedan veoma odgovoran posao i
mogu da vas obavestim da smo ga zavr{ili uspe{no.
Bio je to sastanak na kome je u prvom planu bila za-
jedni_ka strategija i taktika borbe da spasemo na{u
dr$avu i gra|ane od daqe propasti i daqe nesre}e.
Bio je to sastanak na kome je vo|ena borba argumenti-
ma, da bi se do{lo do najboqeg re{ewa.
Imam _ast da vam saop{tim da smo se sporazumeli
oko oba dokumenta. I oko dokumenta o zajedni_koj stra-
tegiji borbe za demokratske izborne uslove i vanred-
ne izbore u Srbiji i oko spoqnopoliti_kog dokumenta,
na{eg zajedni_kog pisma ministrima Evropske unije,
Sjediwenih Ameri_kih Dr$ava, Rusije i Kine.
Oba dokumenta potpisali smo svi. Oba dokumenta su
nesporna za sve. Jedino je general Peri{i} izneo od-
re|ene rezerve i nije potpisao ove dokumente. Gospodin
Ko{tunica je potpisao oba dokumenta, uz ogradu da _e-
ka naknadnu saglasnost organa svoje stranke.
@elim da izrazim zahvalnost svim u_esnicima da-
na{weg razgovora i dogovora u Srpskom pokretu obno-
ve na konstruktivnom dr$awu, da bi se do{lo do za-
jedni_ke platforme borbe protiv re$ima koji pred-
stavqa smrtnu presudu za Srbiju i wene gra|ane da-
nas, za Srbiju i wene gra|ane sutra.
Danas je osnovan DOS, Demokratska opozicija Srbi-
je, kao na{ odgovor tome re$imu.
A sada }e vam se obratiti lideri ostalih stranaka.

– 348 –
 KAMION SU VOZILI
MILO<EVI> I WEGOVA SUPRUGA

(NTV „Studio B”, 8. april 2000.)

Gospodine Dra{kovi}u, nije Vas bilo na „Studi-

ju B” vi{e od sedam meseci. Ma koliko to bilo bol-
no, na po_etku ovog razgovora moramo se osvrnuti na
ono {to se desilo tre}eg oktobra pro{le godine na
Ibarskoj magistrali.
Nije me bilo zbog tragedije koja me je zadesila. Je-
dva sam nalazio snage i da $ivim. Ko to ne razume, ne-
ka ne razume. Posle deset godina rada, posle deset go-
dina govorewa, patwi koje sam pre$iveo na _elu Srp-
skog pokreta obnove, zajedno sa Srpskim pokretom obno-
ve, ne znam ni {ta vi{e pri_ati. Pri_e su u Srbiji
potro{ene. Sve je poznato.
Vratimo se onome {to se pre {est meseci, 3. okto-
bra pro{le godine, dogodilo na Ibarskoj magistra-
li. U tom zlo_inu, ubijena su _etvorica _elnika Srp-
skog pokreta obnove. Za ovih proteklih pola godine
o toku istrage, o prikupqenim dokazima, i svemu os-
talom, javnost je detaqno obave{tavana od strane eks-
pertskog tima SPO i od strane advokata porodica
ubijenih. Nesumwivo je utvr|eno da je re_ o politi_-
kom atentatu na Vas. Dakle, Vi ste bili meta aten-
tata i sada ste jedini pre$iveli i glavni i jedini
svedok. Da li ste imali ikakvih indicija, saznawa,
upozorewa, da se tako ne{to mo$e desiti?
Da. Krajem aprila pro{le godine, usred NATO ag-
resije, posle intervjua koji sam dao upravo „Studiju
B” i nakon {to sam najuren iz Savezne vlade, u Srpski
pokret obnove do{li su i imali susret sa _elnim qu-
dima SPO qudi iz Slu$be dr$avne bezbednosti koji

– 349 –
su upozorili da se priprema ne{to protiv mene {to
mo$e da predstavqa i fizi_ku likvidaciju. Kazali su
da sam stavqen pod posebne mere, tako mi je preneto, i
to su bile prve najave toga zlo_ina i ne_ije odluke da
se zlo_in po_ini.
Jeste li, shodno tome, preduzeli neke mere obez-
be|ewa?
Ne neke naro_ite. Sam sam sebi rekao – ako $eli
Slobodan Milo{evi} sa svojom Mirom da uzme moju
glavu, neka je uzme i mislim da sam, _ak, napadnije ne-
go ikada ranije, sam izlazio i u no}ne {etwe po Ko-
{utwaku ra_unaju}i – ako im je toliko stalo do glave
Vuka Dra{kovi}a, neka je uzmu u Ko{utwaku, kao {to
su nekada neki drugi zlo_inci uzeli glavu Knezu Mi-
hailu.
Gde ste Vi krenuli te nedeqe tog tre}eg oktobra?
Na Ravnu Goru, da bismo videli dokle su do{li ra-
dovi na izgradwi Spomen doma Ravnogorskog pokreta.
Kako je do{lo do tragedije?
Na 45 minuta do sat vremena vo$we od Beograda,
preko puta sela Petka, a dan je bio kao od Boga dat, sun-
_an, put suv, iz _istog mira, iznenada, namerno, jedna
grdosija od kamiona, kamion-tenk, naprosto je skrenuo
sa svoje trake pravo na automobil u kojemu sam bio ja,
a vozio je Vesko, Danin brat. Zahvaquju}i samo wego-
voj izuzetnoj prisebnosti, i muwevitom trzaju volana
udesno, izbegnut je direktan sudar, direktno podleta-
we pod to_kove toga kamiona koji je bio natovaren pes-
kom i koji je bio, po obrascu _e_enskih terorista, jo{
napuwen i eksplozivom. Auto je zaka_en, sleteo sa pu-
ta, veoma je bolno svega toga se prise}ati, a prise}am
se svakoga minuta i svakoga sekunda, i sa tim u$asnim
scenama $ivim. U jednom momentu, nikoga na putu nije
bilo. Video sam Veska kako pored mene umire. Nekako
sam iza{ao iz automobila, po_eo da pozivam u pomo}.
U me|uvremenu, po_eo je i narod da se skupqa, da se za-
ustavqaju vozila. Kamion je produ$io napred i buk-
valno smrskao automobil u kojemu su bili Zvonko, Vu_-
ko i Gaga, i onda je do{lo do aktivirawa eksploziva.
Odjekivala je eksplozija za eksplozijom.

– 350 –
 Posle koliko vremena se pojavila policija na me-
stu zlo_ina?
Neuobi_ajeno brzo. Tako re}i odmah. ^ak me|u prvim
automobilima koji su se tu na{li, spazio sam automo-
bil policije. Kada sam zapomagao za pomo}, za hitnu
pomo}, video sam, i to nikada ne}u zaboraviti, dvoji-
cu qudi, jedan je bio u trenerci, jedan pored wega sta-
jao je u ko$noj jakni. Taj u trenerci, motorolom ili
mobilnim, nekome je javqao: „\ubre je $ivo.” Verovao
sam da se to odnosi na voza_a kamiona i da se prosto ne-
kome javqa informacija da je taj zlo_inac koji je to
po_inio $iv i da je uhva}en i verovao sam da je uhva-
}en s obzirom na veliko prisustvo policije, a polici-
ja je do{la tako re}i odmah, mnogo pre hitne pomo}i.
Tek kasnije, razume}u da su se re_i „\ubre je $ivo” od-
nosile na mene.
Nisam znao ko je taj _ovek koji je to rekao. Nisam
znao u tom trenutku da je na mesto nesre}e tako brzo
iza{ao policijski general Branko \uri}. Niti sam
znao ni ko je taj general, ni kako izgleda. Kasnije sam
ga, na nekom televizijskom snimku, nekoliko meseci
posle zlo_ina, video i bilo mi je jasno da je to taj _o-
vek koji je nekome javio da je „|ubre $ivo”. Sada se pi-
tam otkud on tako brzo na mestu zlo_ina, za{to u tre-
nerci, je li tamo bio slu$beno, zbog _ega je tamo bio?
Da uhvati ubicu ili, pak, da obezbedi ubici da se iz-
vu_e?
Sami ka$ete da je policija vrlo brzo stigla, a
ubica netragom nestao. Mo$da bi bilo dobro da malo
sumiramo {ta je do sada utvrdila istraga, a {ta pra-
vno-ekspertski tim Srpskog pokreta obnove?
Mnoge stvari koje je utvrdila istraga poklapaju se
sa onim {to je utvrdio pravno-ekspertski tim Srpskog
pokreta obnove. Dakle, ono {to je nesumwivo utvr|eno
jeste to, i to su ve{taci pokazali, da je do zlo_ina do-
{lo ba{ onako kako sam upravo opisao. Voza_ je namer-
no, svesno, sa umi{qajem da ubije, skrenuo na automo-
bil u kojemu sam sedeo ja. Ve{taci su utvrdili da su
se vozila SPO kretala u granicama propisanim, ne{to
oko 85 kilometara na sat, a ne 150 kilometara na sat,

– 351 –
kao {to je jedan policijski general bez ikakvih posle-
dica izjavio na konferenciji za {tampu nekoliko da-
na posle zlo_ina. Mi smo podneli krivi_nu tu$bu pro-
tivu wega, ali je ta krivi_na tu$ba odba_ena.
Dan ina_e lep, uslovi za vo$wu...
Da, da, da. Ve{taci su utvrdili da je kamion bio
marke „mercedes” 35-35, proizveden u Nema_koj, da je
bio napuwen peskom, i, gle _uda, napuwen peskom u Beo-
gradu, kod Maki{a, pa je onda sa tim tovarom smrti
krenuo prema ^a_ku Ibarskom magistralom. Tamo negde
kod skretnice za Lajkovac i prema Ravnoj Gori, okre-
nuo se ka Beogradu i _ekao poziv. Za wim je sve vreme
i{ao crveni „golf”, i kad je i{ao iz Beograda i kad
je krenuo da izvr{i zlo_in. Kamion je krenuo iz cent-
ra Dr$avne bezbednosti u Lipovi_koj {umi 3. oktobra
ujutro, za wim je krenuo crveni „golf”. Saobra}ajna
patrola, zbog sumwivih tablica, zaustavqa kamion. Me-
|utim, iz crvenog „golfa” izlaze qudi, pokazuju legi-
timacije Slu$be dr$avne bezbednosti, i ka$u patro-
li: „Pusti ga, mi smo iz SDB, imamo va$an posao.” Taj
va$an posao je bio da se ode do te skretnice, da se okre-
nu i _ekaju ne_iji poziv, da krenu da izvr{e zlo_in.
Svi o_evici, svi saslu{ani svedoci pred op{tin-
skim sudom u Lazarevcu apsolutno su potvrdili da, ne-
posredno nakon zlo_ina, crveni „golf” prilazi kami-
onu ubici, preuzima voza_a kamiona i pored te, toli-
ko silno prisutne policije, bezbedno ga odvozi prema
Beogradu. Ovo su _iwenice koje je nesumwivo utvrdi-
la i istraga i pravno-ekspertski tim Srpskog Pokre-
ta Obnove.
<ta je jo{ utvr|eno?
Nesumwivo je utvr|eno da je kamion ubica oduzet od
jednog na{eg gastarbajtera, radnika u Nema_koj, Dra-
gana Gaji}a, iz jednoga sela kod >uprije. Oduzet je od
strane Savezne uprave carina, 16. oktobra 1996. godi-
ne. Istoga dana ista Savezna uprava carina oduzela je
jo{ jedan kamion „mercedes” istoga tipa 35-35, od bra-
ta Dragana Gaji}a, Zorana Gaji}a. Mi smo po broju mo-
tora i {asije kamiona ubice odmah ustanovili da je
zlo_in po_iwen kamionom koji je oduzet od Dragana Ga-

– 352 –
ji}a i koji je, u zavr{enom pravosna$nom carinskom
postupku, dodeqen Slu$bi dr$avne bezbednosti. U
svakom slu_aju, odmah na po_etku bilo je jasno da je zlo-
_in po_iwen dr$avnim kamionom, dakle da je re_ o od-
govornosti dr$ave za taj zlo_in.
Po{to imamo dobra obave{tewa iz same Slu$be dr-
$avne bezbednosti, jer ne zaboravimo da u Slu$bi dr-
$avne bezbednosti radi mnogo odgovornih i savesnih
qudi, mi smo saznali da je kamion Dragana Gaji}a, ko-
jim je po_iweno ubistvo, dodeqen policiji od strane
na_elnika uprave carina Petra Raji}a. Ja sam to na
svom prvom i jedinom saslu{awu u Lazarevcu pred
op{tinskim sudom i saop{tio. Rekao sam: „Pitajte Pe-
tra Raji}a kome je dodelio kamion.” Na $alost, petna-
estak-dvadesetak dana kasnije, pod misterioznim okol-
nostima, na toj istoj Ibarskoj magistrali gine Petar
Raji}, tako {to iz bo_ne ulice, zamislite, na wegov
„micubi{i” nale}e neki mali „jugo”, i „micubi{i” je
uni{ten, „jugo” neo{te}en, a Petar Raji} je poginuo!
Po{to Petra Raji}a nema da ka$e kome je dodeqen
kamion, onda gospodin Mihaq Kertes mora da ka$e ko-
me je dodelio kamion kojim je po_iwen zlo_in na Ibar-
skoj magistrali. U protivnom, on je odgovoran za taj zlo-
_in, jer je Savezna uprava carina oduzela kamion od
Dragana Gaji}a. Ako ga je dodelio Slu$bi dr$avne bez-
bednosti, onda je odgovoran {ef Dr$avne bezbednosti
Radomir Markovi}. Svako odgovara za svoju svojinu.
<ta smo daqe ustanovili? Ustanovili smo, nepobi-
tno, da je dan uo_i zlo_ina, 2. oktobra, taj kamion, ko-
ji je oduzet od Dragana Gaji}a, servisiran na Ibarskoj
magistrali, u vulkanizersko-limarskoj radionici kod
motela „<ari}”. Ra_un za servisirawe je platio MUP
Srbije. Ra_un ima svoj pe_at i mi smo sudu predali i
taj ra_un sa pe_atom.
<ta smo daqe ustanovili? Ustanovili smo da su oni,
videv{i da su uhva}eni, da ne mogu nikako da se ota-
rase svojine nad ovim kamionom, re{ili da naprave je-
dnu podvalu. S obzirom da su oduzeli, rekoh na po_et-
ku, jo{ jedan kamion „mercedes” tipa 35-35, oni su ne-
gde u decembru, o _emu smo mi na vreme iz Slu$be dr-

– 353 –
$avne bezbednosti bili obave{teni, krenuli da pra-
ve kamion-dvojnik, dvojnik onoga kamiona-ubice. U jed-
noj farbari u Beogradu, prefarbali su onaj drugi ka-
mion, oduzet od brata Dragana Gaji}a, u zeleno, napra-
vili ga da apsolutno li_i na kamion ubicu, i potom
20. decembra objavili i priznali da Slu$ba dr$avne
bezbednosti Srbije jeste vlasnik kamiona „mercedes”
35-35, ali jednog drugog a ne onoga kojim je zlo_in iz-
vr{en. Pri tome su, na odre|eni na_in, uleteli u na-
{u stupicu. Mi iz Srpskog Pokreta Obnove od po_etka
znamo za ovaj drugi kamion, mi smo uspeli da iz <vaj-
carske dovedemo obojicu bra}e Gaji} i da uzmemo od
wih izjave _ak i pred kamerama, {to je prikazivano na
va{oj televiziji. Da sve bude _udnije, Zoran Gaji},
vlasnik ovoga drugog kamiona, i danas je vlasnik kami-
ona, jer u carinskom postupku kamion je privremeno
oduzet od wega, ali vlasni{tvo je ostalo wegovo. Slu$-
ba dr$avne bezbednosti nije znala da mi to znamo, pa je
priznaju}i vlasni{tvo nad privatnim kamionom prak-
ti_no priznala vlasni{tvo nad onim jednim jedinim,
pravim kamionom-ubicom kojim je po_iwen zlo_in.
Ovo su _iwenice koje su nesumwivo utvr|ene. Da se
u nekoj zemqi Evrope, po_ev{i od Rusije, Britanije,
Francuske, Nema_ke, Italije, sve ovo desi i da sve ovo
bude otkriveno i da bude otkriveno kao zlo_in po_i-
wen u poku{aju ubistva lidera vode}e opozicione
partije, tamo bi se do te mere uzbudila i uskome{ala
javnost, parlament, vlade bi pale. To bi bila central-
na tema javnosti, medija, parlamenata. A Srpski Pok-
ret Obnove je, krajwe legalisti_ki nastupaju}i, pri-
kupqaju}i dokaze i predaju}i te dokaze sudu, istovre-
meno tra$io da se o svemu raspravqa u parlamentu,
da se formira Anketni odbor, da o svemu raspravqa
Odbor za bezbednost Skup{tine Srbije, koji je po Us-
tavu nadle$an da vr{i kontrolu rada nad Slu$bom
dr$avne bezbednosti.
Dva puta smo zakazivali sednicu Odbora za bez-
bednost, s obzirom da je predsednik tog odbora iz Srp-
skog Pokreta Obnove. Nikada na sednicu nisu do{li
ni Vlajko Stojiqkovi}, ni Radomir Markovi}, ni Mi-

– 354 –
lan Radowi}, niti su poslanici vladaju}e koalicije
JUL, SRS i SPS dozvolili bilo kakvu raspravu o od-
govornosti, _ime je dodatno potvr|eno da je u pitawu
dr$avni zlo_in, zlo_in izvr{en od strane policije,
a kada se teroristi_ki zlo_in po_ini od strane dr$a-
ve i wene organizovane formacije, onda je to po na{em
pravu, po me|unarodnom pravu, po Poveqi UN – dr$av-
ni terorizam, a dr$avni terorizam se, po me|unarod-
nom pravu, rangira gotovo kao zlo_in genocida.
Srpski pokret obnove je, shodno tome, podneo kri-
vi_nu prijavu protiv {efa Slu$be dr$avne bezbed-
nosti Srbije Radomira Markovi}a i {efa Slu$be
dr$avne bezbednosti Beograda Milana Radowi}a. Za-
{to ba{ protiv wih?
A protiv koga drugog, kada je ve} dokazano da je ka-
mion pripadao policiji, kada je dokazano da je kamion
imao i tajne tablice kojih nema u javnoj kompjuterskoj
evidenciji vozila, nego je taj broj vo|en u specijalnoj
evidenciji vozila pri Slu$bi dr$avne bezbednosti.
Dan posle zlo_ina, agenti SDB upali su u tu specijal-
nu evidenciju vozila i zaplenili kompletnu arhivu.
Ni u jednoj dr$avi, pa _ak ni u Srbiji, Slu$ba dr-
$avne bezbednosti nije jedna raspu{tena dru$ina, u
kojoj svako radi {ta mu padne na pamet. Sasvim je si-
gurno da ovaj zlo_in o kojemu govorimo, ovaj u$asni
zlo_in koji se desio, nije mogao biti niti planiran,
niti izveden bez znawa Slu$be dr$avne bezbednosti
Srbije i bez pune saglasnosti sa {efom beogradske
Slu$be bezbednosti, regiona na kojemu je zlo_in orga-
nizovan. Dakle, ovo ka$e logika, a gospoda, ako nije ta_-
no, neka ka$u ko je to, wihovim kamionom i bez wiho-
vog znawa, organizovao zlo_in.
Sada dolazimo do jednog vrlo zanimqivog pitawa.
Nekada{wi visoki funkcioner SDB Bo$idar Spa-
si} izjavio je da u SDB Srbije postoje takozvani „es-
kadroni smrti” i da postoji mogu}nost da za sve wi-
hove akcije ne daje saglasnost {ef dr$ave. Koliko
je verovatno da se bez znawa gazde, glavnog {efa, or-
ganizuje atentat na lidera najve}e opozicione par-
tije u Srbiji?

– 355 –
 Slu{ao sam taj intervju, tu Spasi}evu izjavu, i ona
mi deluje neubedqivo i smatram da je to nemogu}e. Ap-
solutno nemogu}e. Znate, u svim latino-ameri_kim di-
ktaturama, a Srbija sada sve vi{e li_i na nekada{wi
^ile i Argentinu, doga|ale su se ovakve stvari, zlo-
_ini, kidnapovawa qudi, novinara i tako daqe, qudi
su netragom nestajali, likvidirani, a vladaju}e poro-
dice su se, za sve to vreme, pravile neve{te. Na odre-
|eni na_in, }utawem ili na drugi na_in, prale su ru-
ke, izra$avale _u|ewe. Ovde nema _ak ni izra$avawa
_u|ewa ni $aqewa. Kada je tamo do{ao onaj dan koji
mora i ovde do}i, istraga je ubrzo ustanovila da ni je-
dan jedini zlo_in nije izvr{en od strane tamo{wih
eskadrona smrti, a da nije direktno nare|en od strane
vladaju}ih familija.
Prema tome, za{to bi druga_ije bilo i ovde. Za me-
ne i Srpski pokret obnove voza_i kamiona-ubice bi-
li su Slobodan Milo{evi} i Mira Markovi}, a voza_
crvenoga „golfa”, koji je preuzeo voza_e kamiona-ubi-
ce, bio je Vojislav <e{eq. Ovako se mora razmi{qa-
ti, jer to su qudi koji vode vladaju}e partije. Ako ni-
je ovako, neka deblokiraju istragu i neka se uhapse vo-
za_ kamiona i organizatori ovoga zlo_ina.
Istraga je, sti_e se utisak, trajno blokirana, _i-
wenice postoje, dokazi postoje, ekspertski tim Srp-
skog pokreta obnove radi, ali se ni{ta ne de{ava.
Sada se, po{to je sve dokazano, blokira istraga.
Predmet je ba_en ne znam ni ja gde, po predmetu pada
pra{ina. Na osnovu svega {to je prikupqeno, mo$e se
odmah izdati nekoliko naloga za hap{ewe.
Ko je blokirao istragu? Pa onaj ko u ovoj zemqi ima
mogu}nosti da blokira istragu i da nare|uje sudu {ta
da radi i {ta da ne radi! Zamislite da je 3. oktobra na
Ibarskoj magistrali taj kamion pregazio automobil u
kojemu je sedeo sin Slobodana Milo{evi}a. Mislite
li da ubica ne bi bio otkriven, da organizatori i na-
logodavci zlo_ina ve} odavno ne bi bili u zatvoru?
Naravno da bi bili i, naravno, da bi trebalo da budu
otkriveni, ali u ovom slu_aju se to ne doga|a, u ovom
slu_aju jasno se zna ko mo$e da naredi sudu da bloki-

– 356 –
ra istragu. Mira Markovi}, ja mislim, u posledwih
deset godina nikada nije javno nastupila, a da nije is-
takla i na poseban na_in naglasila svoju qubav prema
svojoj deci. To je potpuno normalno. Materinska qubav
prema deci je normalna i ja protiv te qubavi nemam
ni{ta. Ali ja wu pitam: misli li ona da samo ona vo-
li svoju decu? Zna li ona kako su volele svoje sinove
Veskova majka, Gagina majka, Zvonkova majka, Vu_kova
majka, mnoge druge majke koje su ostale bez dece, bez je-
dinaca, zahvaquju}i wenoj naopakoj politici i poli-
tici wenoga mu$a? Bol svake majke je jednaki bol. Ova-
ko ispada da, ukoliko ubijete decu nekih, koji su vam
politi_ki protivnici, koji vam ne aplaudiraju – onda
te majke nemaju pravo ni na bol, onda porodice nemaju
pravo ni na pravi_no su|ewe. Naprotiv, doga|a se no-
vi zlo_in.
Hajde da vidimo, posle zlo_ina na Ibarskoj magis-
trali, ko je sve ka$wen. Prvo je ka$wen Bo$a Spasi},
zato {to se prvi usudio da javno progovori o eskadro-
nima smrti i {to je prvi, sa velikim iskustvom po{-
tenoga _oveka koji je bio visoki funkcioner SDB, pro-
govorio da je Srpski pokret obnove apsolutno sve doka-
zao i da je zakucao na prava i jedina vrata, a to su vra-
ta Slu$be dr$avne bezbednosti. Spasi} je odmah uhap-
{en. Nije li „Studio B” ka$wavan nov_ano, po Zako-
nu o informisawu? Zbog toga {to je ovde, u jednoj tele-
vizijskoj emisiji, advokat Ivana Primovi} postavi-
la logi_no pitawe: a {ta je to radio general \uri}
tako brzo, tako neposredno posle zlo_ina, na mestu zlo-
_ina, kad ne uhvati ni voza_a kamiona ni voza_a „gol-
fa”? Napla}ena je krvarina za ubijene, pa je posle to-
ga podneta i krivi_na optu$nica protiv Ivane Pri-
movi}. Tako|e, stigao je optu$ni predlog protiv posla-
nika Srpskog pokreta obnove, _lanova pravno-ekspert-
skog tima SPO koji istra$uju ovaj zlo_in na Ibarskoj
magistrali. Privo|eni su poslanici Srpskog pokreta
obnove na takozvane informativne razgovore – a i to se
zove hap{ewe. U zatvoru se dr$i Vladimir Nikoli},
samo zbog toga {to mo$da zna na koji na_in i kojim ka-
nalima se svi ovi zlo_ini, ukqu_uju}i i zlo_in na

– 357 –
Ibarskoj magistrali, de{avaju u Slu$bi dr$avne bez-
bednosti.
Ka$wavaju se naknadno $rtve, a {tite se na sve mo-
gu}e na_ine i zlo_inci i organizatori. To mo$e da se
de{ava u Evropi samo u ovoj zemqi, to je nekada moglo
samo u latinsko-ameri_kim diktaturama, to mo$e samo
kod Sadama Huseina danas, najomiqenije li_nosti na-
{eg vladaju}eg re$ima. Ovo je kraj prava, ovo je kraj
zakona, ovo je najogoqeniji dr$avni teror i time sam
rekao sve.
Vi ste bili meta, atentat nije uspeo. Da li ste...
\avola nije uspeo! ^etvorica onako divnih qudi, ne-
vinih, nevinih, znate {ta zna_i prosuti krv nevinih?
Do devetog kolena, po Bibliji, zlo_ince _eka kazna!
Meni je jasno, to je tragi_an datum, _etvorica qu-
di su ubijena, ali posao tada, nekim _udom, nije za-
vr{en jer ste Vi pre$iveli. Da li se sada ose}ate
bezbedno, da li ste jo{ uvek mo$da na meti?
Svaki dan telefoniraju, pi{u pisma, _ak se i ne
kriju, pi{u pisma u ime SDB, u kojima poru_uju da }e
oni svoj posao da zavr{e. Ne, ja nisam bogaq kao oni, ja
nisam kao bogaq privezan za svoj $ivot. Ovaj re$im
je za posledwih deset godina toliko najboqih ubio, ili
svojom politikom ili direktno. Uprkos tome, danas su
mnogi mrtvi u Srbiji vi{e $ivi od ovih koji misle
da su $ivi i da vladaju Srbijom.
NATO agresija je zavr{ena, ali u Srbiji se nasta-
vilo ubijawe posle agresije, gotovo svakodnevno se sa
tim suo_avamo. Da li je to vid unutra{we agresije?
Da, to je unutra{wa agresija. Dobro se se}am, pred-
sednik Milo{evi} je posle okon_awa NATO agresije
istupio na televiziji i objavio da je ukupno 487 na-
{ih vojnika i policajaca poginulo za vreme tog veli-
koga zlo_ina protiv na{e dr$ave i naroda. Kasnije
}e se ispostaviti da to nije ta_an broj, da ih je poginu-
lo mnogo vi{e. Ali, za posledwih nekoliko godina, to
su zvani_ni policijski podaci, opet umaweni, u ovoj
zemqi Srbiji ubijeno je nekoliko stotina qudi, pod
ovim ili onim okolnostima, ali zvani_no nerasvetqe-
nim, kao kad je re_ o masakru na Ibarskoj magistrali.

– 358 –
Svakoga dana, tako re}i, u Srbiji biva neko ubijen. Sa
stanovi{ta $rtve, svejedno je da li ga poga|a NATO
projektil, da li je taj zlo_inac NATO, ili ga poga|a
projektil ovda{wih eskadrona smrti, kamioni napu-
weni peskom i dinamitom, po _e_enskom obrascu. Pre-
ma tome, mi smo izlo$eni unutra{woj agresiji i sva-
kodnevnom ubijawu od strane odmetnutih, odnaro|enih
centara mo}i, a po nalozima onih koji jedini te nalo-
ge mogu da izdaju.
Upravo ste se vratili iz vi{ednevne posete Ru-
siji. Kako ocewujete rezultate te posete?
Ja sam se iz Rusije vratio, rekao bih, sa velikom na-
dom, ako uop{te jo{ nije kasno za bilo kakvu nadu za
ovaj narod i za ovu zemqu.
<ta ste kazali ministru spoqnih poslova Rusije,
gospodinu Ivanovu?
Izlo$io sam mu {ta se zbiva ovde, {ta se doga|a u
Crnoj Gori. Veoma detaqno, kao predstavniku zemqe
koje je zaista i ju_e, i uvek u istoriji, bila prijateq
na{ega naroda, kazao sam mu istinu o svemu. Rekao sam
mu sve {to govorim i ovde javno, ukqu_uju}i i zlo_in
na Ibarskoj magistrali i sve {to sam vama ovde ve_e-
ras rekao o tome masakru. I da im ni{ta nisam rekao,
znaju sve.
Kakav je odgovor bio?
Gospodin Ivanov je istakao strate{ke ciqeve Ru-
sije i oni su se apsolutno poklopili sa onim {to sam
ja molio da Rusija u_ini za nas. Rusija je danas jedna
demokratska zemqa, ona se _vrsto zaputila ka demo-
kratskim reformama. Izme|u Moskve i Pariza nema
razlike. Ose}ate ogromne promene i samo budalama jo{
se mo$e vrzmati po glavi ideja da mo$e staqinizam da
se obnovi u toj velikoj zemqi. Prema tome, ta Rusija
tra$i da se obustavi teror u Srbiji, ta Rusija tra$i
da se ova zemqa demokratizuje.
Ju_e je jedan od _elnika JUL, Ivan Markovi}, re-
kao da ste Vi sinonim za izdaju, a u tom smislu je i
pitawe jednog na{eg gledaoca: kako komentari{ete
izjavu Gorana Mati}a da je Slobodan Milo{evi} car
Lazar, a oni Jugovi}i?

– 359 –
 Slobodan Milo{evi} je car Lazar taman koliko je
i Xorx Va{ington. Lazar je oti{ao na Kosovo, na _elu
vojske, da brani Kosovo i u toj bici na Kosovu i za Ko-
sovo i svoju glavu izgubio. Koliko ja znam, Slobodan
Milo{evi} nije bio na Kosovu za vreme NATO agre-
sije, nije bio na Kosovu ni pre NATO agresije. ^lan
Predsedni{tva SPO Ran|el Nojki}, koga tako|e optu-
$uju za izdaju, zajedno sa mnom je kroz krvavu Dreni-
cu prolazio do Devi_a, i{li smo opet na drugu stra-
nu do Velike Ho_e, do Zo_i{ta, do Orahovca, ne znam
kuda sve po Kosovu nisam i{ao. Nigde nisam video ni
Slobodana Milo{evi}a, ni Miru Markovi}, ni wiho-
vog sina, niti sam video toga Ivana Markovi}a, ni Go-
rana Mati}a. Ni tada, ni za vreme agresije, nigde ih
tamo nije bilo.
Od ovih koji vode ovu zemqu posledwih deset go-
dina nikad otkad postoji srpska nacija ve}ih izdaj-
nika i nacionalnih {teto_ina nije bilo.
Zamislite, proizvesti nekoliko miliona izbegli-
ca, nekoliko stotina hiqada mrtvih i obogaqenih, sve-
sti onu veliku zemqu na ovaj ostatak od dr$ave i, po-
sle svega, voditi takvu politiku da do|emo u sukob sa
najja_om vojnom ma{inerijom koju je ikada svet pozna-
vao. Odbiju sve mogu}e kompromise, mirovne sporazu-
me, podmetnu dr$avu i narod pod bombe, i sve to pos-
matraju iz blindiranih podruma, atomskih skloni{ta,
pri _emu ne fali dlaka s glave ni wima, ni wihovoj
deci. Nekoliko hiqada qudi nam bude ubijeno, zemqa
pretvorena u ru{evinu, desetine milijardi dolara
{tete i, pri svemu tome, izgubimo Kosovo i do$ivimo
da danas bande iz Albanije, wihova policija, wihova
vojska, {etkaju do Zve_ana i ^e_ana, na severu kidna-
puju Srbe, pqa_kaju Srbe, pale nam crkve, a oni sebe
nazivaju patriotama. I jo{ ube|uju narod da su veli-
ki patrioti, junaci, spasioci. Da je Slobodan Milo-
{evi} patriota, posle svega ovoga {to se izdoga|alo
ovome narodu, podneo bi, u najmawu ruku, ostavku. A on,
ne samo da ne}e da podnese ostavku, nego ne da ni izbo-
re! Ubijaju, da ne bi bilo izbora! Strah seju Srbijom,
da ne bi dozvolili narodu da bude izbora. Pretvorili

– 360 –
su dr$avnu televiziju i medije u najve}u fabriku naj-
sramnijih la$i u istoriji evropske civilizacije.
Mislim da bi se izumiteq televizije stideo {to je
izumio televiziju, kada bi mogao da pogleda na koji na-
_in se taj veliki tehni_ki izum mo$e zloupotrebiti.
Mislim da bi trebalo da ih bude sramota {to su $i-
vi, a kamoli da jo{ ne{to govore posle svega {to su
uradili ovome nesre}nom narodu i jo{ nastavqaju da
rade.
Gospodine Dra{kovi}u, srpska opozicija se, na Va-
{u inicijativu, ujedinila 10. januara. To je probudi-
lo nadu, ali se kod mnogih name}e pitawe ho}e li to
trajati?
Ujedinili smo se oko ciqeva, da u_inimo sve da se
izborimo za demokratske izbore u Srbiji na svim ni-
voima. Da se odupremo dr$avnom terorizmu u svim ob-
lastima, da se borimo protiv sramnog Zakona o infor-
misawu, da se borimo za budu}nost ove nesre}ne na{e
dece, koja studiraju na okupiranim univerzitetima.
Nema danas zemqe na svetu sa ovakvim ideolo{kim
Univerzitetom. Ne bi me iznenadilo da se uskoro na
beogradskom Univerzitetu, po nalogu JUL-a, po_ne pre-
davati da se zemqa ne vrti oko Sunca, nego oko JUL-a,
jer je on na levoj strani ili ne{to sli_no takvoj glu-
posti.
To smo potpisali, to su nam zajedni_ki ciqevi. Pot-
pisali smo da pre|emo preko svih me|usobnih razmi-
rica u pro{losti, da jedni druge ne napadamo i da sve
svoje snage usmerimo ka ostvarewu ovih ciqeva. I, za-
ista, mislim da nema nijednog razloga da ovo bude po-
ru{eno.
Pitawe gledaoca: Kako treba iza}i na izbore? U
jednoj ili vi{e kolona?
Treba se prvo izboriti za izbore i to ne za bilo ko-
je izbore. Pravo da vam ka$em, _udim se otkuda uop{te
smelost bilo kome da sada govori o nekim lokalnim iz-
borima. Koje lokalne izbore? Kakva je to lokalna samo-
uprava u Srbiji? Evo Srpski pokret obnove, sticajem
okolnosti, ima vlast u Beogradu. Srpski pokret obno-
ve, zajedno sa Demokratskom strankom, Demokratskom

– 361 –
strankom Srbije i Gra|anskim savezom, dr$i lokalnu
vlast u najve}im gradovima Srbije. Ne mo$emo da spro-
vedemo svoj program, jer ne da Republika. Sva vlast je
u Republici.
Meni u Moskvi nisu verovali, tra$ili su nekoli-
ko puta da ponovim, da li je ta_no da od poreza koji se
sad ubira u Beogradu samo dva odsto pripada Beogradu
i Beogra|anima, a da 98 odsto sredstava uzima Repub-
lika i da se, pri tome, ne zna kuda ona idu.
Gledalac pita: Da li mislite da je narod u apati-
ji i strahu i da je to razlog {to se ne kre}e u masov-
nije proteste protiv re$ima?
Ne znam da li je to posledica straha. Deset godina
se demonstrira, deset godina su ovi qudi izlazili na
proteste, tri meseca smo uzastopce ovde {etali, de-
monstrirali {irom Srbije, ali brane}i izbornu po-
bedu. Narod je osiroma{io, narod je u velikoj nevoqi.
^etiri miliona qudi u Srbiji su na ivici gladi, mi-
lion je besku}nika, izbeglica, 50 odsto stanovni{tva
Srbije je nezaposleno, a prose_na plata onih tobo$e
zaposlenih je ve} sada oko 70 maraka. Kolone onih ko-
ji odlaze iz Srbije, zajedno sa onima koji umiru, _eti-
ri puta su brojnije od novoro|enih. Na{a nacija se ni-
kada nije na{la u ovako u$asnoj situaciji. Bukvalno
odumiremo, nestajemo. A na dr$avnoj televiziji se
pri_a o uspesima, o obnovi, o pobedi, o patriotskim
snagama... Sram ih bilo! Ovo se mora prekinuti, ovo se
mora na svaki na_in zaustavqati, ako ve} nije kasno
za opstanak srpskoga naroda i srpske dr$ave.
Pitawe gledaoca: Da li }e ikada do}i dan kada
}e se Srbija probuditi i kada }e nestati eskadroni
smrti?
Do}i }e i do}i }e brzo. @elim da do toga do|e mir-
no, glasa_kim listi}ima, a ne pu{kama.
Zakazali ste miting za 14. april. <ta o_ekujete
od tog skupa?
Ono {to je i zapisano u dokumentu od 10. januara –
da gra|ani iza|u i podr$e zahtev Demokratske opozi-
cije Srbije za vanredne demokratske izbore u Srbiji
na svim nivoima.

– 362 –
 Koliko }e taj miting uspeti ne zavisi od toga ko }e
biti na bini, ko }e {ta re}i od lidera, nego od toga ko-
liko }e gra|ana, a pre svega Beogra|ana, da do|e na taj
skup. Snaga }e biti u broju. Ako }u ja, posle tragedije
na Ibarskoj magistrali, imati snage da se popnem na
tu binu i do|em na taj miting, onda o_ekujem od ovoga
grada, o_ekujem od _lanova SPO, od pristalica Srp-
skog pokreta obnove, pre svega, da svi do|u.

– 363 –
 DAHIJE MORAJU DA ODU

(Miting DOS-a, Beograd, Trg slobode, 14. april 2000.)

Od kako je ovoga Trga, nikada se na wemu, i prila-

zima, i ulicama, i trgovima u blizini wega, nije oku-
pilo ovoliko qudi.
Pitam vas: znamo li, i recite mi, za{to smo danas
u ovako ogromnom broju ovde? Znamo. Naravno da znamo.
Ovde smo zbog toga {to $ivot koji $ivimo nije vi{e
$ivot – jer nas ubijaju, jer nas prebijaju, jer nas hap-
se, jer nas optu$uju, jer nas iz ove zemqe svaki dan
proteruju, jer $ivimo u bedi, u poni$ewu, u jadu.
Zemqa nam je u rukama bande, ubica svojih gra|ana,
naroda i dr$ave.
<ef na{e dr$ave jedini je {ef dr$ave na svetu
koji je javno vi{e od polovine gra|ana dr$ave _iji je
predsednik nazvao neprijateqima i ozna_io za metu.
Gde si sada, Slobodane Milo{evi}u? Iz nekog bunke-
ra posmatra{ ovo more glava Srbije koje tra$i slobo-
du za Srbiju, ali ti ka$em – jo{ stotinu puta ovoli-
ko gra|ana Srbije odavno sawa jedan te isti san: da te-
be i tvoje Mire ne bude na _elu ove dr$ave!
Jesu li oni teroristi? Jesu! Jesu li ubice? Jesu, na-
ravno! Ubili su Slavka >uruviju. Ubili su Veska, ubi-
li su Zvonka, Vu_ka, Gagu, Branka Vasiqevi}a, Pavla
Bulatovi}a i jo{ stotine onih _ije ubice jo{ nisu
otkrivene. Oni su ih ubili!
Slobodane, Mirjana, Vojislave, ovo je Srbija i ja vam
prenosim re_i onoga na{eg Boga sa na{eg Lov}ena: „Krv
je qudska rana naopaka!”
Krematorijum na $elezni_kom mostu u Surdulici
po_inili su zlo_inci NATO pakta. Krematorijum na
Ibarskoj magistrali po_inili su zlo_inci Sloboda-

– 364 –
na Milo{evi}a. Ne mo$e, ne damo, ne}emo da nas vi{e
ubija iko. Ni NATO, ni Slobodan Milo{evi}, niti
bilo ko. Ne damo! Ne mo$e!
Teror je svuda. Ho}emo li da mumlamo po wihovom
zakonu o mumlawu koji nazivaju Zakonom o informisa-
wu? Ho}emo li da mumlamo? Ne}emo. Ho}emo da bude-
mo qudi, ho}emo slobodu $ivota, slobodu {tampe, slo-
bodu govora, slobodu univerziteta. Ho}ete li da $ivi-
mo u logoru? Ne}emo! I ne samo da su ubice, nego su naj-
ve}i pqa_ka{i i najve}i nacionalni izdajnici u is-
toriji ovog naroda.
Mo$e li vi{e ovako? Ne mo$e. Ne damo im vi{e da
ubijaju, da izdaju,da kradu. Ne damo im vi{e da skra-
}uju srpsku dr$avu. Sada bi da otka_e i Crnu Goru, a
vladiku Artemija, na{e sve{tenike i mu_enike koji
su ostali na Kosovu, optu$uju za izdaju zbog toga {to
su ostali tamo, zbog toga {to nisu pobegli kao oni, zbog
toga {to albanskim teroristima ne prepu{taju Gra_a-
nicu, Qevi{ku, Devi_, Patrijar{iju.
Nema, dakle, sa wima budu}nosti za ovaj narod. Sa
wima nema budu}nosti ni za wihovu decu. Pa {ta da
radimo? Moraju da idu. Kako? Izborima. Ali ne bilo
kojim izborima, nego demokratskim izborima na svim
nivoima. To zna_i ne samo lokalnim, koji su mawe va$-
ni, nego vanrednim republi_kim i izborima za pred-
sednika Srbije, koji su jedino va$ni izbori.
Oni ka$u: nema krize u Vladi, nema krize u Parla-
mentu. Pa, znamo mi to. Ne tra$imo mi izbore zbog kri-
ze u trojnom paktu. Tamo nema krize. Svi su se oni zbri-
nuli. Postoji kriza dr$ave, naroda, nacije, budu}no-
sti, zajedni_kog opstanka Srbije i Crne Gore, o_uva-
wa Kosova... Svi izvori i koreni nesre}a nalaze se, ne
u lokalnoj vlasti, ve} u republi_koj vlasti, u repub-
li_koj vladi, i zato tra$imo demokratske izbore na
republi_kom nivou i zato se poni$avamo po belom sve-
tu tra$e}i da, momentom raspisivawa tih izbora, pad-
nu sve sankcije na{oj zemqi, neke smo ve} ukinuli, da
se zemqa vrati u OEBS, u me|unarodne organizacije i
da se na{a vojska i policija vrate na Kosovo, da na
Pa{triku, <ari, Koritniku ponovo budu na{a zasta-

– 365 –
va i na{i vojnici. Ovo mi ho}emo. Ovo je jedini spas za
Srbiju i ja poru_ujem tim izvr{iocima dr$avnog te-
rorizma, naloga dr$avnog terora i antinacionalne po-
litike, da razmisle, da se urazume zbog svoje dece, da ih
se deca ne stide, da ih se ne odri_u. Zbog toga {to mo-
raju znati da }emo sve ubice uhvatiti, otkriti, prive-
sti licu pravde.
Moraju znati da Mirjana Markovi} pri_a la$i, sa-
waju}i da }e se staqinizam i logori ponovo pojaviti,
ponovo o$iveti u Rusiji. Ne}e, ne}e – to moraju da
znaju. Tamo je ruski narod za predsednika izabrao Vla-
dimira Putina, a ne Vladimira @irinovskog.
Moj ideal i ideal ovih qudi ovde jeste da demo-
kratska Srbija, u saradwi sa Rusijom, Evropom, Sjedi-
wenim Ameri_kim Dr$avama, Kinom, u saradwi sa su-
sedima, postane zemqa u kojoj }e se ubrzo politi_ki
$iveti beskrajno dosadno, ali u kojoj }e svima nama bi-
ti beskrajno lepo, sve boqe i boqe, u kojoj }emo $ive-
ti slobodno.
Mi ho}emo da do toga do|e demokratskim izborima.
Dahije su tu, mi smo tu. Dahije moraju da odu.

– 366 –
 NA TEROR – OTPOR

(Ravna Gora, 13. maj 2000.)

Pro{le godine nismo bili ovde, zbog agresije NA-

TO pakta.
Ove godine smo ovde, ali tu$ni.
Ubili su nam Veska, onog koji je najzaslu$niji i
najvi{e od svih nas u_inio da se sagradi ova crkva,
izgradi asfaltni put i podigne ovaj Spomen dom.
Ubili su nam Zvonka, Gagu i Vu_ka, na{e junake iz
svih bitaka koje smo vodili ovih deset godina za slo-
bodu, demokratiju i ideale Ravne Gore.
Nisu poginuli od NATO bombi, nego od doma}ih ban-
dita, i to na putu za Ravnu goru.
Wihove ubice znamo. To su Slobodan Milo{evi} i
Mirjana Markovi}. Kamion-ubica bio je vlasni{tvo
dr$ave kojom oni vladaju, a voza_i i organizatori wi-
hovi slu$benici.
Ho}emo li im oprostiti?
Ne}emo nikada.
Ho}emo li im zaboraviti?
Ne}emo nikada.
Ja se ovde zavetujem, na ovoj svetoj planini, da ni me-
ni ni svima vama nema drugog ciqa osim borbe i pobe-
de nad ovim zlom i privo|ewa pravdi Veskovih, Zvon-
kovih, Gaginih i Vu_kovih ubica.
Sa kim se mi borimo? Ko nas ubija, hapsi, premla-
}uje, kleve}e i progawa ve} deset godina?
To su potomci onih koji su i 1941. godine stranu ag-
resiju i okupaciju zemqe iskoristili za svoje prqa-
ve ciqeve, da pokrenu gra|anski rat me|u nama, da do-
|u na vlast i zatim po_ine najve}i zlo_in nad Srbi-
ma. Tokom rata i posle Hitlerovog sloma, pobili su

– 367 –
vi{e Srba u Srbiji nego svi okupatori za _etiri go-
dine.
Sada je isto. Agresiju NATO iskoristili su da u_-
vrste vlast i da posle agresije pobiju, premlate i po-
hapse vi{e Srba nego agresor, sa namerom da to produ-
$e kao dr$avnu politiku.
Ho}emo li im to dozvoliti?
Ne}emo!
Od danas, ne}emo se braniti samo mitinzima, govo-
rima i saop{tewima, nego i na sve mogu}e na_ine.
Na teror – otpor.
Kakav otpor? Onakav i onoliki koji je potreban da
bi se spre_io teror.
Tako mora biti, ina_e }e se ponoviti sudbina |ene-
rala Dra$e, Ravnogoraca i ubistva Srbije.
Prete nam eskadronima smrti, tajnom policijom,
vojskom.
^iji su sinovi u vojsci i policiji? Milo{evi}e-
vi, <e{eqevi, Pavkovi}evi, Bulatovi}evi?
Ne! Tamo su va{i sinovi, a ovi koji vama prete va-
{im sinovima komunisti_ke su kukavice. Oni svoje si-
nove skrivaju u mi{je rupe, napuwene opqa_kanim na-
rodnim novcem, pa tako samo u Srbiji imamo sinove mi-
lijardere od dvadeset godina, koji nikada nisu ni{ta
radili.
Po srpskoj tradiciji, u svim ratovima i nevoqama,
oni koji vode dr$avu idu prvi sa svojim sinovima, pred
svojom vojskom i narodom. Tako su radili Nemawi}i,
Kara|or|evi}i, Obrenovi}i, Petrovi}i, svi.
A ovi danas ve} deset godina iz beogradskih bunke-
ra teraju va{e sinove u smrt, _uvaju}i i kriju}i svoje.
Ko je ginuo u svim ovim ratovima? Ko je ginuo nedav-
no na Kosovu i {irom Srbije? Nije poginuo nijedan
wihov sin. Ginula su va{a deca, va{i sinovi.
Oni su okupatori Srbije koji su na prevaru, zlo_i-
nima i silom zauzeli vlast pre 55 godina i tako isto
na prevaru, silom i zlo_inima opstaju na vlasti do
danas.
Na{a je sveta patriotska du$nost da oteramo oku-
patora i oslobodimo Srbiju.

– 368 –
 U_inimo to onako kako su radili na{i preci, ali
ne ponovimo gre{ku iz 1945. godine, da iza|emo ponovo
na izbore sa „}oravom kutijom”.
Otera}emo ih izborima, samo ako izbori budu demo-
kratski, ako prestane teror nad narodom, nad mediji-
ma, nad pravosu|em, nad studentima.
Ako ne bude tako, bi}e kako biti mora.
Ne}u vam vi{e govoriti, jer svi znate sve kao i ja,
i boqe od mene.
Tra$im samo da ostanete _vrsti na idejama Ravne
Gore, slobode i demokratije i da vas ni za trenutak ne
pokoleba prqava komunisti_ka propaganda, koja je sada
ista kao i u doba progawawa |enerala Dra$e i wego-
vih boraca.
Oni su la$, mi smo istina.
Oni su zlo_in, mi smo pravda i zato }emo pobediti.
@ivela Srbija!
Ravna gora pobediti mora!

– 369 –
 VUK DRA<KOVI>

(Miting DOS-a, Beograd, 15. maj 2000. godine)

Prekju_e sam bio na Ravnoj Gori. Tamo su bili i mno-

gi od vas, a oni koji nisu bili _uli su poruku naroda
Ravne Gore da se svi moramo pobuniti protiv ubica, te-
rorista i dahija koji danas vladaju Srbijom.
Pre mesec dana, ovde smo dr$ali veliki narodni
sabor i zatra$ili od wih: Stop teroru, za demokrat-
ske izbore. I {ta smo dobili? Dobili smo jo{ vi{e
ubistava, jo{ vi{e zlo_ina, jo{ vi{e hap{ewa, jo{
vi{e premla}ivawa, jo{ vi{e terora. To zna_i da je
Ravna Gora, koja tra$i ustanak, u pravu i da svi mora-
mo da se pobunimo, da ustanemo protiv wih.
Rekoh: protiv wih. A ko su oni? To su paraziti svih
agresora i svih okupatora Srbije. Oni su 1941. godine
agresiju na na{u Otaxbinu, okupaciju na{e Otaxbi-
ne iskoristili kao krvavu priliku po sebe da zapo_-
nu gra|anski rat me|u nama i da pod Hitlerovim okri-
qem uz taj gra|anski rat pobede, do_epaju se vlasti.
Posle osvajawa vlasti, samo za nekoliko meseci, od
1944. godine, kad su u{li u ovaj grad, u Srbiji su ubi-
li vi{e od dvesta hiqada qudi. Pri tome, ubijali su
i svoje najro|enije. Ubijali su o_eve, majke, bra}u, si-
nove i zato dobijali medaqe, odlikovawa.
Pod terorom, pod zlo_inima _ije su $rtve bili i
wihovi najmiliji, odr$ali su 1945. godine tobo$we
izbore i okupirali Srbiju. Oni su od 1945. godine oku-
patori Srbije i srpskog naroda. Od tada zadr$avali
su se na vlasti kra|om izbora, a kada su uvideli da ni
kra|a izbora nije dovoqna da ostanu na vlasti, da os-
tanu okupatori Srbije, onda su krenuli u avanturu
izazivawa agresije NATO protiv na{e zemqe i iza-

– 370 –
zvali su tu agresiju koja se mogla izbe}i. Mi smo _i-
nili sve da se to izbegne. Mi tu agresiju nikada agre-
sorima ne}emo zaboraviti i oprostiti, ali ovi na{i
doma}i agresori su posle toga i posle izgubqenog Ko-
sova u_vrstili svoju vlast, tako {to su krenuli, kao
pre pedeset i pet godina, u zlo_ine nad svojim naro-
dom, pripisuju}i $rtvama NATO agresije i wihovim
$rtvama zlo_ine koje oni _ine nad nama, nad na{im
narodom, nad na{om Otaxbinom.
Ka$u: te zlo_ine _inimo mi nad sobom. La$u! La-
$u! Od ubistva Slavka >uruvije i zlo_ina na Ibar-
skoj magistrali, pa do dana{weg dana, nema nijednog
zlo_ina, nijednog ubistva, nijednog hap{ewa, nijednog
premla}ivawa koje nisu organizovali oni, bez obzira
da li je re_ o qudima iz opozicije ili na{oj neposlu-
{noj omladini ili je re_ o qudima iz vladaju}ih par-
tija koji se iz bilo kog razloga ne dopadnu vladaju}oj
familiji, a po principu Staqinovih _istki i gulaga
koje u Srbiju vra}a partija Mirjane Markovi}.
Ova ubistva, sve je to ponavqawe 1944. i 1945. go-
dine. Ubistvo, ubistvo, zlo_in, zlo_in, teror, teror,
strah, strah, a onda }orava kutija i izbori uz wihovu
kontrolu i uz prisustvo vlasti. To oni ho}e da pono-
ve. A kako to izgleda? Sada }u da vam poka$em na li_-
nom primeru. Ja, predsednik Srpskog Pokreta Obnove,
pre mesec dana brisan sam iz bira_kog spiska na op{-
tini Rakovica. U ovom dokumentu, koji sam vam sada po-
kazao pred kamerama, pi{e: Vuk Dra{kovi} odseqen u
nepoznatom pravcu. Bra_no stawe: prazna rubrika. Za-
nimawe, pi{e doslovce: bez zanimawa.
Da li je ovaj akt bezakowa i nasiqa u_inio NATO?
Ne – kamere su videle. Ko je ovo uradio? Ministarstvo
unutra{wih poslova Srbije, po nalogu doma}ih agre-
sora, po nalogu na{ih doma}ih ubica. Pa, qudi, kada su
ovo uradili meni, {ta }e tek uraditi vama.
Optu$uju na{u omladinu da je fa{isti_ka, naci-
sti_ka, da opona{a „crvene brigade”, zato {to je znak
pokreta „Otpor” stisnuta pesnica. To im je jedini ar-
gument. Je li tako? Da vidimo. Molim kamere da se pri-
bli$e i da snime ovo. Mo$da slika sa ove razdaqine

– 371 –
nije ba{ najjasnija, ali, vala, ova pesnica ne mo$e bi-
ti jasnija. Ovo je fotografija sa Desetog kongresa Sa-
veza komunista Srbije koji je odr$an krajem maja 1986.
godine i pod ovom stisnutom pesnicom, koja je gotovo
identi_na pesnici studentskog pokreta „Otpor”, Slo-
bodan Milo{evi} je izabran za predsednika Saveza ko-
munista Srbije.
<ta da _inimo? U Po$arevcu, gde je mrak najgu{}i,
a teror naj$e{}i, dvojica sudija i jedan tu$ilac ot-
kazali su poslu{nost teroru, nasiqu i zlo_inu nad
Srbijom. I svaka im _ast. Hrabro, javno svima drugima
su poru_ili {ta mora da se _ini. Prema tome, sve dru-
ge sudije {irom Srbije, tu$ioci {irom Srbije, otka-
$ite poslu{nost bezakowu, teroru i zlo_inima nad
svojom Otaxbinom, nad svojom decom i svojim narodom.
To isto moraju da u_ine i oficiri na{e vojske, oni ko-
ji vode policiju. Ne mislim na onaj odnaro|eni vrh.
Policijo, vojnici, novinari dr$avnih medija, spa-
savajte obraz, _ast, pred narodom, pred Srbijom.
To moraju da urade i profesori univerziteta. Sta-
nite na stranu naroda protiv terora. Akademici, {ta
_ekate? ^iji ste vi akademici? Terorizma ili naro-
da, pravde i istine. Seqaci, radnici, svi, svi, svi ot-
ka$ite poslu{nost teroru.
Osudimo ubice, ostavimo ih izolovane i vide}emo
koliko ih je malo. Koliko ih je u$asno malo u ovom mo-
ru nas koji smo ogromna ve}ina, a sada smo wihove $rt-
ve, taoci.
Ne dajte da vas savlada strah. Nema nijedne politi-
_ke partije, nema nijednog politi_kog lidera koji mo-
$e bez vas, bez ovog op{teg otpora i neposlu{nosti da
u_ini bilo {ta. Ovako su u_inili u svim isto_nim
zemqama Evrope. Pa nismo mi gori od wih. U_inimo to
i mi. Pobunimo se svi, svi na ovaj na_in, da ne bi bilo
ono {to govorite: ustanak, ustanak. Na ovaj na_in ne}e
biti ni potreban ustanak. Na ovaj na_in, pobedi}emo
kao ^esi. Pobedi}emo svojom snagom, masovno{}u. Dak-
le, op{ta neposlu{nost teroru i ubicama. Op{ta po-
buna protiv terorista. To moramo da radimo: svi, svi,
svi.

– 372 –
 <TA JE OVO, SAWAM LI

(Konferencija za {tampu, Budva, 18. jun, 2000.)

Gospodine Dra{kovi}u, ko su atentatori koji su

15. juna uve_e osam puta pucali na Vas, u ovom Va{em
stanu u Budvi, pri _emu su vam dva kur{uma okrznu-
la glavu?
Ne znam ko su atentatori. Wihovo otkrivawe je u
nadle$nosti crnogorskih policijskih i pravosudnih
organa. Siguran sam, me|utim, da su i ovaj zlo_in orga-
nizovali i nalo$ili vladaju}i teroristi u Srbiji,
oni isti koji su nalo$ili i zlo_in na Ibarskoj magi-
strali, 3. oktobra pro{le godine.
Ko bi jo{, osim Milo{evi}a, mogao da ima poli-
ti_ki profit na Va{em ubistvu?
Da profitira iz zlo_ina ne mo$e niko, jer kad-tad
za zlo_in svako plati. U Bibliji pi{e da kazna sti-
$e do devetoga kolena. To je od Boga i to je sigurno ta-
ko. Me|utim, ima onih koji veruju da se i na zlo_inu
mo$e profitirati. Naravno da sam ja, od 1990. godine,
zajedno sa celim Srpskim pokretom obnove, glavna me-
ta re$ima, kao najja_a opoziciona stranka koja je odu-
vek $elela da promeni sistem, ali na izborima i mir-
nim putem. Uprkos svoj svojoj snazi i _iwenici da su
toliki _lanovi Srpskog pokreta obnove, za ovih deset
godina ubijeni i zatvoreni, nikada nismo digli oru$-
je niti smo na wihovu ludu i divqu silu odgovorili
kontra silom. Mo$da se i nekim jadnicima, koji nisu
na vlasti, _ini da bi mogli profitirati iz sloma Srp-
skog pokreta obnove i moga uklawawa. A koji su to? Oni
koji neskriveno izra$avaju neku vrstu $alosti zbog
toga {to zlo_in ovde u Budvi nije uspeo.
Ho}ete li da ka$ete na koga se to, konkretno, od-
nosi?

– 373 –
 Sino} sam, sa iste ove foteqe, gledao izjavu Vesne
Pe{i} na crnogorskoj televiziji, koja ka$e da srpska
opozicija ne mo$e ni{ta da uradi zato {to Srpski po-
kret obnove razbija opoziciju i sara|uje sa re$imom.
Pa to je dno be{_a{}a.
Kada govorim o Slobodanu Milo{evi}u, govorim o
svom politi_kom protivniku broj jedan, koji je krenuo
da mi uzme i glavu. Ali, kada govorim o qudima koje je
SPO na svojim le|ima, pa i svojim $rtvama i mukama,
uvla_io u Skup{tinu Srbije, _inio ih parlamentar-
nim strankama, _inio ih u_esnicima vlasti na lokal-
nom nivou, a oni ovakve gadosti pri_aju o meni, onda mi
nedostaju re_i, prosto sam {okiran, ne mogu da shva-
tim. Dok sam sahrawivao Veska, Zvonka, Vu_ka i Gagu,
ta gospo|a je i{la na nekakvo qubavno putovawe po Ko-
lumbiji. Zaqubila se. Bilo vreme za qubav. A onda je,
povrativ{i se u Srbiju usred dr$avnog terorizma i
svakodnevnih zlo_ina nad opozicijom, a pre svega nad
Srpskim pokretom obnove, usred policijske okupaci-
je „Studija B”, po takozvanim nezavisnim medijima po-
_ela da pi{e feqton „Svi moji mu{karci”. U tom
feqtonu, u svakoj drugoj re_enici, pomiwe mene i na-
pada me, iako nikad u $ivotu nisam bio wen mu{ka-
rac. I sada, dok na glavi nosim tragove kur{uma Mi-
lo{evi}evih ubica, usu|uje se da to govori. Ne mogu da
shvatim da ima ijedan medij od _asti koji mo$e to da
prenese.
Da li Vas je posetio neko od lidera DOS-a?
Niko. Samo se @arko Kora} javio telefonom.
Kako to obja{wavate?
Za_u|en sam, ne mogu da verujem. ^itam u novinama
izjavu gospodina Ko{tunice da se meni ovde desila
„privatna nesre}a”, kao da sam pao sa merdevina, i da
nemam pravo da iz te „privatne nesre}e” izvla_im po-
liti_ku korist za sebe i svoju stranku. Stra{no. <ta
je ovo, sawam li? Od _ega su sastavqeni ti qudi?
Gospodin \in|i} je izjavio da Vam se nije javio
zbog toga {to ve} dva meseca bezuspe{no poku{ava
da stupi u kontakt sa Vama?

– 374 –
 Neverovatno i bedno. Pa, zar cela Srbija ne zna da
smo, pre petnaestak dana, on, Ko{tunica i ja bili za-
jedno u Moskvi. Za{to to novinari ne}e da primete? U
redu je, neka prenesu wegovu izjavu, ali neka odmah ka-
$u da to nije ta_no. Nemam re_i da opi{em tu zlobu.
Kada je re_ o Milo{evi}evom re$imu, sve je jasno.
Mi smo jedni naspram drugih, oni sa kamionima punim
peska, sa revolverima i batinama, a mi sa svojim srcem
i qubavqu prema Srbiji, pri _emu nikad od oru$ja
nismo poneli ni{ta te$e ni druga_ije od krsta. Veru-
jem da }e ova na{a vojska Milo{evi}evu razbojni_ku
vojsku da pobedi. Ali, kada je re_ o ovima {to se svr-
stavaju _esto iza nas, onda stepen mr$we zavisi od to-
ga koliko ste dobrim nekog od wih zadu$ili, a SPO je
u opoziciji svakog zadu$io dobrim, a nikoga zlim. Haj-
de, neka se javi neka stranka u opoziciji, neka navede
jedan primer zla koji joj je u_inio SPO. Uvek smo _i-
nili samo dobro. I {to smo vi{e dobra prema nekome
_inili to nam se sada vra}a sa vi{e zla. ^ini mi se da
je Srbija moralno iznutra propala, te{ko obolela i da
nimalo slu_ajno SPO ne insistira na moralnoj obnovi,
na hri{}anskoj obnovi, kao na nekakvom uslovu onih
drugih obnova, ekonomskih i ostalih, koje treba da us-
lede.
Kakav je va{ stav o izborima, o kojima se sve vi{e
govori, i kako vidite budu}e odnose me|u srpskim
opozicionarima?
Po meni, najtragi_nija odluka koja je doneta jeste
ona od 2. juna ove godine, da se mora i}i na bilo koje iz-
bore i pod bilo kojim uslovima, uprkos dogovoru da ne
mo$e biti izbora pod terorom, bezakowem i represi-
jom. Takva odluka je, zapravo, poruka re$imu da poja-
_a teror, jer {ta god naopako i zlo radio to ne}e poko-
lebati opoziciju da iza|e na izbore. Hajde, kako ja mo-
gu sutra u Srbiji da vodim izbornu kampawu? Da idem
po trgovima, da govorim, bez obezbe|ewa koje je u zatvo-
ru? A kome je oduzeto obezbe|ewe? Samo meni. U koga se
puca? Samo u mene! Ko sve ima obezbe|ewe u Srbiji?
Pa, Marko Milo{evi}, Marija Milo{evi}, da ne govo-
rim o Slobodanu i o Mirjani, ima Dragan Tomi}, Mi-

– 375 –
haq Kertes, Goran Mati}, Ivan Markovi}, najni$i
funkcioneri re$ima imaju ogromno naoru$ano obez-
be|ewe, _ak i sa dugim cevima. \in|i} i gotovo svi
drugi lideri opozicionih stranaka imaju obezbe|ewe
iako nisu na meti kao ja. Vojislav <e{eq nam je upao
nasred sednice Gradske skup{tine sa „kala{wikovi-
ma”, sa „{korpionima” koje nimalo nisu krili. Kona_-
no, izbori nisu jo{ raspisani. Budalasto je, i pre ne-
go {to se zna da }e izbora biti i pre nego {to ih re-
$im raspi{e i _ujemo uslove, donositi odluku o izla-
sku. Mi }emo videti, ali u ovom trenutku uslova za bi-
lo kakve izbore nema. Ako se u momentu raspisivawa
izbora ne{to promeni, ako izborni uslovi budu takvi
da je mogu}e iza}i na wih, onda }emo re}i da izlazi-
mo na izbore.

– 376 –
 PROMENA USTAVA –
PRAVNO NASIQE

(„Srpska re_”, 9. jul 2000.)

Va{a stranka oglasila se saop{tewima povodom

promena saveznog Ustava. Sada je prilika da od Vas
direktno _ujemo komentar. Da li smatrate da je ispo-
{tovana procedura u promeni najvi{eg pravnog akta
SRJ?
Nije ispo{tovana ni procedura ni su{tina. Sve je
ba_eno pod noge. Ovako ne{to ne postoji u istoriji par-
lamentarizma. Ustav je najvi{i pravno – politi_ki
akt svake dr$ave. I najmawa izmena u Ustavu zahteva
veoma temeqnu debatu, javnu raspravu, kako me|u gra-
|anima tako me|u pravnim stru_wacima. Ovde je sve
ura|eno mu_ki, iznenada, iz zasede – telegramski su
obave{tavani poslanici popodne da do|u sutra ujutru
u Saveznu skup{tinu i da mewaju Ustav. Sa druge stra-
ne, u izmenama Ustava u_estvovali su u Ve}u republi-
ka Savezne skup{tine qudi, grupa gra|ana iz Crne Go-
re, koji uop{te nisu poslanici, {to predstavqa te{-
ko krivi_no delo i {to, zapravo, svemu {to se dogodi-
lo daje kriminogeni pe_at.
Kakve, po Vama, politi_ke implikacije mo$e ima-
ti, pre svega na odnose Srbije i Crne Gore, promena
saveznog Ustava?
Ako je neko spreman da na ovakav na_in udari na naj-
vi{i pravni akt dr$ave, onda se od toga istoga re$i-
ma i wegovih kolovo|a mo$emo nadati samo jo{ ve}oj
nesre}i i bezumqu.
Gospodine Dra{kovi}u, Skup{tina Crne Gore us-
vojila je Rezoluciju o za{titi prava i interesa Re-
publike i gra|ana, kojom se ne prihvata nijedna od-

– 377 –
luka saveznih organa, bilo sudskih, bilo izvr{nih
ili zakonodavnih, u _ijem dono{ewu nisu u_estvova-
li legitimni predstavnici Crne Gore. Kako Vi tu-
ma_ite takvu odluku i da li je ispravno reagovala
Crna Gora?
^ini mi se da je crnogorski parlament reagovao iz-
nu|eno i da je u situaciji iznu|enosti reagovao i veo-
ma trezveno. Situacija je bila jako dramati_na. Kada
su nekad Crnogorci kretali u ratove, gospodar wihov,
kraq Nikola, umeo je da ka$e: „Sve {to branimo mo$e-
mo da pokrijemo sa dva prsta”, misle}i na obraz. Crno-
gorci su qudi koji su izuzetno ponosni na svoju tradi-
ciju i dr$avnost. Sve je to, pre tri no}i, zga$eno. Dak-
le, taj moratorijum je odbrana od pravnog nasiqa i te-
rora, od ukidawa Crne Gore kao ravnopravne _lanice
federacije.
Da se vratimo na vreme koje je pred nama. Imamo
zvani_nu najavu saveznih organa da }e savezni izbori
biti odr$ani u regularnom zakonskom roku. Zvani-
_ni odgovor Podgorice jo{ nemamo. Da li smatrate
da Crna Gora treba da u_estvuje na tim izborima i ka-
ko uop{te projektujete politi_ke doga|aje u nepo-
srednoj budu}nosti?
Ne mogu da izri_em ocene da li Crna Gora treba da
u_estvuje na tim izborima. ^ini mi se da, iz onoga {to
je ju_e usvojeno u Skup{tini Crne Gore, sledi odluka
da na takvim izborima, po ovom Ustavu koji je donet bez
Crne Gore, oni ne}e u_estvovati. Neka o tome odlu_i
Skup{tina Crne Gore, vlada Crne Gore, a ja tvrdim da
u Srbiji danas ne postoje nikakvi uslovi za bilo kakve
fer izbore. I to je sada jedan novi problem. Ima neka-
da situacija kada bi _ovek mogao da ka$e – pa dobro,
u_inio si ne{to na kriminalan na_in, to je sramno, ali
}e{ sam upasti u jamu koju si kopao drugom. Kada bi u
Srbiji, sada, postojalo makar pedeset odsto onoga _ega
ima u Crnoj Gori, od slobode medija do slobode $ivo-
ta, sasvim je izvesno da bi demokratske snage u Srbiji
do nogu potukle vladaju}i re$im i na lokalnom nivou
i na saveznom nivou i da bismo do nogu potukli wiho-
vog kandidata za predsednika Jugoslavije.

– 378 –
 Me|utim, u Srbiji danas ne postoji ni sloboda $i-
vota. Nema medija. Nema {tampe. U Srbiji je danas sta-
we kao u Iraku. Qudi odlaze u zatvor, qudi gube gla-
ve ako ka$u da nismo odbranili Kosovo, ako ka$u da je
u zemqi diktatura, beda, da posledwih deset godina
predstavqa najstra{nijih deset godina u istoriji srp-
skog naroda.
I za kraj razgovora, gospodine Dra{kovi}u, $elim
da Vas pitam koliko ste zadovoqni dosada{wim re-
zultatima istrage povodom nedavnog poku{aja aten-
tata na Vas?
Mislim da crnogorska policija i crnogorsko pravo-
su|e daju sve od sebe, iako su izlo$eni pritiscima sa
svih strana. Napravi}u jednu malu paralelu. Tre}eg
oktobra pro{le godine, na Ibarskoj magistrali, na _e-
_enski na_in, kamionom punim eksploziva i peska po-
ku{ali su da me ubiju i da insceniraju da je to bila
saobra}ajna nesre}a. Tom prilikom su ubijena _etvo-
rica _elnika moje stranke. Pro{lo je devet meseci od
toga zlo_ina, a vlast u Srbiji sa ogromnim Milo{evi-
}evim policijsko-pravosudnim aparatom, koji je pre-
ma broju stanovnika najve}i u Evropi a mo$da i u sve-
tu, tobo$e nije uspela jo{ da otkrije dve kqu_ne _i-
wenice: ko je vlasnik kamiona – ubice i ko je vlasnik
registarskih tablica toga kamiona. Kamion ima broj
motora, broj {asije, ali tobo$e ne znaju ko je vlasnik.
Znaju. Ja sam siguran da je ovaj zlo_in ovde u Budvi na-
stavak zlo_ina sa Ibarske magistrale. Nadam se da }e
to crnogorska istraga pokazati.
Terorizma ima svuda, od Amerike do Japana. Ali,
retke su dr$ave u svetu koje same organizuju terori-
sti_ke grupe za ubijawe i likvidacije svojih gra|ana.
Dr$ave koje to _ine smatraju se teroristi_kim, a dr-
$avni terorizam je po me|unarodnom pravu, po poveqi
Ujediwenih nacija, ravan zlo_inu genocida.

– 379 –
 MRZE GA, JER ON NE MRZI

(„Info-Ni{”, 12. avgust 2000.)

Za{to re$im u Srbiji odbija da isporu_i crno-

gorskom pravosu|u atentatore na Vas?
Verovatno zbog toga {to ih dodatno obu_ava – nisu
zavr{ili posao.
Za{to opozicione stranke u Srbiji ne tra$e iz-
ru_ewe terorista crnogorskoj policiji i ne podse-
}aju na _etvorostruko ubistvo na Ibarskoj magistra-
li i na dva poku{aja Va{eg ubistva?
Ne znam. Trebalo bi da pitate wih. Zlo_in na Ibar-
skoj magistrali, takore}i, nisu ni osudili. Moje kole-
ge iz opozicije nastojale su da preska_u tu temu, taj
u$asni zlo_in. Kad je re_ o poku{aju atentata u Bud-
vi, samo je jedan od lidera opozicije, i to mesec i po
dana po atentatu, do{ao ovde u Budvu, da me poseti.
Drugi su davali izjave koje najvi{e govore o wima. Da
se, ne daj Bo$e, i{ta sli_no desilo nekome u opozici-
ji, reagovao bih sasvim druk_ije. SPO bi reagovao ona-
ko kako nala$u principi solidarnosti i kako nala$u
principi morala. Kada je, svojevremeno, Ko{tunica
formirao stranku, re$im u Srbiji mu je pravio teh-
ni_ke probleme oko registracije. SPO je odmah obave-
stio javnost da }e svi na{i poslanici napustiti i Re-
publi_ku i Saveznu skup{tinu, ukoliko se nastavi sa
pravqewem problema oko registrovawa Demokratske
stranke Srbije. Ve} sutradan stranka je bila registro-
vana.
Kako ocewujete odluku udru$ene opozicije da na
lokalnom nivou ne ide u koaliciju sa Srpskim pokre-
tom obnove?
Iza te odluke stoji ultimativna voqa dvojice {e-
fova te grupe politi_kih stranaka da treba odbiti za-

– 380 –
jedni_ke liste sa Srpskim pokretom obnove, a onda, uz
veliku medijsku kampawu, za sve to optu$iti Srpski
pokret obnove i razbiti Srpski pokret obnove. Ipak,
verujem da jo{ ima nade za razum, da }e makar _lan-
stvo tih stranaka izvr{iti pritisak na svoje partij-
ske centrale i lidere. SPO je uvek bio i jeste i bi}e
za jedinstveni nastup opozicije na lokalnom nivou,
zbog surovog jednokru$nog nokaut sistema, jer meta
SPO nikada nije bio niko u opoziciji, ve} iskqu_i-
vo vladaju}i re$im i Slobodan Milo{evi}. Te liste
bi bilo mogu}e bukvalno sastaviti za jedno pre podne.
Srpski pokret obnove je podnosio u$asne $rtve u bor-
bi za Srbiju koja je na{ programski ciq i zbog koje po-
stojimo. Nekoliko desetina na{ih _lanova je ubijeno,
dva puta poku{avaju da fizi_ki uklone i mene, neko-
liko stotina _lanova Srpskog pokreta obnove pro{lo
je kroz zatvore i surovo je u wima pretu_eno, a najbo-
qe znamo moja supruga i ja kako je u Milo{evi}evim
zatvorima. Nekoliko hiqada _lanova SPO, za ovih de-
set godina, izgubilo je posao. Ne razumemo ultimatu-
me, jer ih nikada nismo postavqali bilo kome.
Ima li, ipak, ikakve {anse da se formiraju jedin-
stvene izborne liste opozicije na lokalnom nivou?
To vi{e ne zavisi od Srpskog pokreta obnove. Kada
bi zavisilo od nas, one bi sutra bile napravqene i ob-
javqene.
Opozicija nije uspela da istakne jedinstvenog kan-
didata za predsednika Jugoslavije. Ostale stranke
zbog toga optu$uju SPO, sa razlogom ili bez?
Glavni odbor Srpskog pokreta obnove izabrao je Vo-
jislava Mihailovi}a za predsedni_kog kandidata SPO,
uz predlog ostalim strankama opozicije da on bude za-
jedni_ki predsedni_ki kandidat, i to u trenutku ka-
da ostale stranke opozicije nisu bile izabrale svog
predsedni_kog kandidata. Naknadna pojava predsedni_-
kog kandidata drugog dela opozicije bila je isticawe
protivkandidature predsedni_kom kandidatu koga je,
sa veoma ubedqivom argumentacijom, predlo$io SPO.
Koje su prednosti na strani Vojislava Mihailo-
vi}a?

– 381 –
 Prvo, predlo$ila ga je najve}a i najdoslednija an-
tire$imska stranka u opoziciji. Predlo$ila ga je
stranka koja jedina u svom programu ima jasnu odredni-
cu da se na{a srpska ku}a mo$e zidati samo ako se bu-
de postavila na na{e istorijske, demokratske, doma-
}inske, dr$avotvorne, hri{}anske i moralne vredno-
sti pre komunizma. Osim toga, mi smo za predsedni_-
kog kandidata istakli novog _oveka sa svim kvalite-
tima koje poseduje, a taj novi _ovek bi trebalo da
simbolizuje po_etak jedne nove Srbije, jedne nove
budu}nosti.
Za posledwih desetak godina vi{estrana_kog sis-
tema u Srbiji, bilo je svega i sva_ega. Veliki je broj
na{ih gra|ana sa razlogom umoran od liderstva i li-
dera. Sada su qudi $eqni jednog novog lica, novog _o-
veka, a da bude sposoban i da bude dobar _ovek od koga
se niko ne}e upla{iti da }e zavesti diktaturu ili da
}e pogaziti i{ta od onoga za {ta se zala$e, {to }e u
izbornoj kampawi zastupati. Takav _ovek, po svom sa-
stavu i po svom poreklu iz jedne slavne srpske porodi-
ce, jeste upravo Vojislav Mihailovi}.
^ime onda obja{wavate neskrivenu mr$wu prema
Vojislavu Mihailovi}u?
^ini mi se da su koreni te mr$we upravo u _iwe-
nici da je Mihailovi} iz na{e stranke, u _iwenici
da su mnogi graknuli, gotovo nagonski, protiv onoga ko
su mu bili preci i {ta su mu bili preci, a naro_ito
u _iwenici da Vojislav Mihailovi} jeste sigurna ga-
rancija velikoga preokreta koji }e se desiti u Srbi-
ji mirno, ali brzo i odlu_no. Re$im je u wemu prepo-
znao _oveka koji }e u_initi kraj poluvekovnoj vlada-
vini komunizma. A skoro svi ostali u opoziciji, na ovaj
ili onaj na_in ofarbani, ja_e ili ble|e, crvenom bo-
jom, zapravo su deca komunizma. Oni nisu za temeqite
promene sistema. Oni se, na odre|eni na_in, stide Sr-
bije pre komunizma. Odri_u se te Srbije i wenih vrli-
na na svakom koraku. Stide se na{eg opanka, na{e {aj-
ka_e, seqaka, crkve, narodnih pesama i to i ne skriva-
ju. Zato su se upla{ili od Vojislava Mihailovi}a.

– 382 –
 Vojislavu Mihailovi}u prebacuju da je bleda i ne-
poznata li_nost, da se nigde nije dokazao kao _ovek
koji bi mogao da vodi dr$avu.
Znaju da ni{ta od toga nije istina. Ako je istorija
nekome u posledwih pedeset godina u Srbiji pru$ila
priliku da se doka$e, onda je tu priliku upravo pru-
$ila Vojislavu Mihailovi}u, koji se na _elu Beogra-
da na{ao za vreme NATO bombardovawa. Na_in na ko-
ji je Vojislav Mihailovi} vodio Beograd je takav da je
on pobrao op{te simpatije svih Beogra|ana, bez obzi-
ra kojim strankama pripadaju. Gradske slu$be su funk-
cionisale besprekorno. Nikad prestonica nije bila
tako jedinstvena u prkosu i u odlu_nosti da se, koliko
smo mogli u onim okolnostima, odupremo agresoru.
Voja Mihailovi} je podsetio Beogra|ane na vredno-
sti one Srbije wihovih predaka, koji se u velikim i
dramati_nim trenucima nisu krili po podrumima, ne-
go su bili na _elu svoje vojske i sa svojim narodom. Vo-
ja Mihailovi} je upravo to _inio. Nije bilo dana, ni-
je bilo no}i da nije, pri naj$e{}em naletu NATO avi-
jacije, bio sa gra|anima. Prvi je tr_ao tamo gde pada-
ju bombe, a nekoliko puta se zatekao, kao kada je re_ o
bombardovawu General{taba, na ru{evinama u trenut-
ku kada su NATO avioni po drugi put bombardovali.
Tada je nedaleko od wega gradski sekretar Ratko Bula-
tovi} izgubio obe noge. Imali smo nekoliko te{ko ra-
wenih qudi i iz uprave grada. Voja Mihailovi} je _o-
vek blage naravi, smiren, koji ne ume da galami i koji
nikoga ne mrzi. Kad biste ga nagovarali, ne biste u to-
me uspeli. Svojom pojavom i ogromnom energijom koju
je tada ispoqavao _uvao je grad od panike. Voja Miha-
ilovi} je, za vreme NATO agresije, uspevao da u Beo-
grad dovede mnoge qude iz zemaqa _iji su avioni sipa-
li bombe po Beogradu i po Srbiji, da osude zlo_in i
podr$e Srbiju. Gradona_elnik Lisabona je do{ao u
Beograd, najugledniji francuski intelektualci de-
golisti_ke orijentacije su izuzetno cenili Mihailo-
vi}a, se}aju}i se wegovog dede, |enerala Dra$e, koji
je bio u najboqem prijateqstvu sa generalom De Golom.
Bili su svojevremeno na vojnoj akademiji Sen Sir u

– 383 –
Parizu. Vojislav Mihailovi} je, vode}i Beograd, bio
jedini dr$avnik u celoj Jugoslaviji koji je, pri me|u-
narodnoj izolaciji na{e zemqe, posetio sve velike
prestonice, od Pekinga do Va{ingtona, od Moskve do
Atine, od Jerusalima do Lisabona.
Optu$uju ga i zbog predaka, jer je unuk generala
Dra$e Mihailovi}a, pa bi on vratio Srbiju u pro{-
lost i gra|anski rat?
Ta mr$wa je, zaista, neshvatqiva. Se}am se kada je
Gra|anski savez Srbije, recimo, na izborima za Skup-
{tinu Srbije 1993. godine, bio u koaliciji sa SPO, to
je bila koalicija DEPOS, osvojio dva poslani_ka man-
data i postao parlamentarna stranka. Kada je formi-
ran na{ poslani_ki klub i GSS je bio u okviru toga
kluba. Ulazimo u na{e prostorije na petom spratu
Skup{tine Srbije, Vesna Pe{i} ide pored mene. U
jednom trenutku, ona zastade, tresnu {tiklom i vri-
snu: „Sklawajte mi onoga sa o_iju!” Nisam odmah shva-
tio {ta se doga|a, a ona je pokazala prstom na fotogra-
fiju |enerala Dra$e Mihailovi}a, koja je od 1990. go-
dine istaknuta u poslani_kom klubu SPO u Skup{ti-
ni Srbije. Fotografiju nismo sklonili, ja sam uspeo da
je donekle smirim, ali da je od te mr$we iscelim ap-
solutno nisam uspeo.
Kako se mo$e u falsifikatima i}i toliko bezo_no
i ovakvog Vojislava Mihailovi}a optu$ivati za to da
bi nas vratio u rovove gra|anskog rata. Voja Mihailo-
vi} jeste unuk |enerala Mihailovi}a. On treba da bu-
de ponosan {to je wegov unuk, ali ono vreme podela ko-
je su zahvatile skoro svaku srpsku porodicu zahvati-
lo je i porodicu samog |enerala Mihailovi}a. Jedan
sin je oti{ao sa wim na Ravnu Goru, a drugi sin je oti-
{ao u partizane. Voja Mihailovi} je sin toga drugog si-
na |enerala Dra$e. Dakle, on je sin partizana, a unuk
komandanta Jugoslovenske kraqevske vojske u otaxbi-
ni. On u svojoj porodici nosi i nesre}u deoba i lepo-
tu pomirewa. On je _ovek koji o tome stalno govori. On
je _ovek koji, u ime tog pomirewa, }uti o ne_emu {to
neki verovatno, da su na wegovom mestu, ne bi pre}ut-

– 384 –
kivali. Ne zna gde mu je dedin grob, ne zna ni gde mu je
stri_ev grob.
Za{to ga onda negira i mrzi udru$ena opozicija?
Ne mogu da dam racionalno obja{wewe mr$we, jer
mr$wa kao kategorija ne mo$e imati qudsko obja{-
wewe.
Mo$e li se pobediti Milo{evi} i kako?
Naravno da mo$e, kada bi izbori bili po{teni. Ka-
da bi bili barem onakvi kakvi su bili 1997. godine u
Srbiji, kada su ih ovi lideri i ove stranke bojkotova-
li, Milo{evi} bi izgubio i bez neke na{e naro_ite
kampawe.
Milo{evi}a pogre{no optu$uju {to nije dobijao
ratove, nego je sve ratove koje je zapo_eo izgubio. Mi ga
optu$ujemo zbog toga {to je zapo_iwao te ratove i {to
je, u ratovima koje je zapo_eo da bi odbranio komuni-
sti_ki sistem koji je propao svuda u Evropi, _ak i u
Moskvi, uni{tio naciju, dva veka istorije, izolovao
nas i doveo u poziciju da je ceo svet protiv nas. Tu op-
tu$bu, uz dodatak da je zemqu pretvorio u privatni
posed svoje porodice i u zemqu dr$avnog terorizma,
treba da isti_emo protiv wega.
Za{to i ostala opozicija to ne govori?
Bojim se da postoje razlozi zbog kojih ovako ne idu
na Milo{evi}a. Ne _ine to zato {to su u wegovoj poli-
tici u_estvovali, zato {to su wegovu ratnu politiku
podr$avali.
Opozicija, mnogi doma}i nezavisni mediji, mno-
gi strani mediji bacaju drvqe i kamewe na Vas i Srp-
ski pokret obnove zbog toga {to ste pro{le godine
bili u saveznoj vladi?
Da, svako ve_e slu{am i „Slobodnu Evropu” i „Doj-
_e vele”, pratim zapadne medije i doma}e, _ekaju}i da
SPO i mene optu$i i Xejmi <ej, da se i on pridru$i
ovim napadima, {to da ne. U ponovqenim okolnostima,
ponovo bih u{ao u Vladu, sa svom odgovorno{}u i uve-
reno{}u da _inim ono {to moram i {to je u interesu
naroda i moje dr$ave.
Dok sam bio u Saveznoj vladi, dok me nisu najurili,
dva meseca sam bio prakti_no jedini ispred cele Sr-

– 385 –
bije, koji je vodio bitku sa medijima svih agresorskih
televizija. Mislim da sam sve te duele i bitke koje sam
vodio u ime moje zemqe dobio. SPO je u Saveznoj vladi
sna$no ustao ne samo protiv spoqne agresije nego i
protiv planirane unutra{we agresije. Ve} drugi dan
po padawu bombi, bilo je predloga i zahteva o formi-
rawu prekih sudova, uvo|ewu smrtne kazne, o rekvi-
ziciji, otimawu od gra|ana i seqaka svega, tobo$e za
vojsku. Bilo je poku{aja da se smesta pristupi hap{e-
wu opozicionih lidera. Svi su se, {to od bombi, {to
od unutra{we diktature u zemqi, koja je pokazivala
zube, uvukli sedam spratova pod zemqu, a jedino je
SPO digao glas protiv i odlu_uju}e spre_io to {to
je bilo planirano. Zato sam ponosan na svoju ulogu u
ono doba.
Va{a poruka _lanovima i pristalicama Srpskog
pokreta obnove?
Da odlu_no, svom snagom, sa najve}im mogu}im uve-
rewem propagiraju odborni_ke liste SPO na lokalnom
nivou ili zajedni_ke ukoliko do wih do|e, ali ne ve-
rujem da }e do}i, jer ovi drugi to ne}e. Da glasaju za
Vojislava Mihailovi}a, da ubede {to ovi drugi to ne
$ele. Da ne obra}aju pa$wu na galamu i mr$wu. Da se
dr$e istine, uverewa i na{ega programa.

– 386 –
 NA METI SVIH

(„TV Trstenik”, 27. avgust 2000.)

Gospodine Dra{kovi}u, zamoli}emo Vas da za gle-

daoce Televizije Kragujevac, a to je bezmalo pola mi-
liona gra|ana, protuma_ite poruku, koju je Demokrat-
ska stranka uputila Srpskom pokretu obnove i u ko-
joj se, izme|u ostalog, apeluje da se stranka na _ijem
ste _elu pridru$i, kako se ka$e, desetogodi{woj i
te{koj opozicionoj borbi Demokratske stranke pro-
tiv Slobodana Milo{evi}a.
Molim sve _lanove i pristalice Srpskog pokreta
obnove, Stranke koja se posledwih deset godina juna_-
ki, svuda i svakom prilikom, borila protivu re$ima
Slobodana Milo{evi}a, da ne podlegnu manipulaci-
jama, la$ima, podmetawima i da se samo sete, ni{ta
drugo nego da se sete, gde je ko bio i {ta je ko radio za
posledwih deset godina.
Setimo se ko nas je izdao 9. marta 91. godine. Izda-
la nas je Demokratska stranka.
Setimo se 92. godine i Vidovdanskog sabora. Ko nas
je izdao? Izdala nas je Demokratska stranka.
Setite se onih demonstracija 93. godine. I tada su
nas izdali. Na tim demonstracijama nije ih bilo, a ka-
da smo moja supruga, ja, pokojni Zvonko, pokojni Vu_ko,
pokojni Gaga i jo{ desetine i desetine _lanova Srpskog
pokreta obnove $ivotiwski premla}ivani po Milo{e-
vi}evim policijskim stanicama i po zatvorima, gospo-
din \in|i} je, doslovce, izjavio na dr$avnoj televi-
ziji: „Vuk, Danica i ostali iz Srpskog pokreta obno-
ve, dobili su ono {to su i zaslu$ili”.
Setimo se rata u Bosni. Setimo se ko je tada spa{a-
vao decu Srbije da ne idu u razbijawe zemqe koju su

– 387 –
nam stvarali o_evi i pradedovi. Setimo se ko je pozi-
vao na mir, a setimo se onih televizijskih snimaka na
dr$avnoj televiziji, kako lideri demokratske opozi-
cije sa Pala opaquju prema Sarajevu.
Pozivaju se u pismu i na 96, na koaliciju „Zajed-
no”. Naravno, ja sam ponosan na te velike dane i na tu
veliku koaliciju. Stvorena je zahvaquju}i, pre sve-
ga, Srpskom pokretu obnove, na{oj hri{}anskoj i srp-
skoj spremnosti da zaboravimo, da oprostimo, da bude-
mo zajedno, da bismo sru{ili Milo{evi}a. \in|i} je
bio svuda sa nama u koaliciji, Ko{tunica negde bio,
negde nije bio. Setimo se tromese_nih demonstracija.
Gospodin Ko{tunica nije $eleo da u_estvuje u tim de-
monstracijama nijednog minuta, a gospodin \in|i} je
preko dana demonstrirao, a uve_e i{ao na tajne sastan-
ke kod Milo{evi}a i dogovarao strategiju ru{ewa
koalicije „Zajedno” i strategiju kako }e bojkotovati
one izbore iz 97, za Skup{tinu Srbije i za predsed-
nika Srbije.
Setimo se radnika „Crvene zastave”, koji su svojim
telima, danima i no}ima, bili u „Zastavi”, branili
„Zastavu” od NATO agresora i bombi. Setimo se Srbi-
je za vreme NATO agresije, onih ru{evina, mrtvih. Na-
{a zemqa je napadnuta kriminalno, bez odluke Save-
ta bezbednosti Ujediwenih nacija. Gospodin \in|i}
je tada pobegao iz Srbije, a danas optu$uje Srpski po-
kret obnove zbog slu$ewa Milo{evi}u za vreme NA-
TO agresije. Nismo mi slu$ili Milo{evi}u, nego smo
slu$ili Srbiji i branili Srbiju.
Prebacuju Voji Mihailovi}u da je i on bio izdaj-
nik i saradnik re$ima jer je za vreme NATO agresije
branio re$im Slobodana Milo{evi}a. Voja je branio
Beograd. On je, u tim danima, pred Srbijom i pred Bo-
gom, polo$io ispit i dokazao da je dostojni potomak ve-
likog |enerala Mihailovi}a, koji nije priznao kapi-
tulaciju 41. i koji je rekao: „Ne priznajem kapitula-
ciju, ta re_ ne postoji u srpskom jeziku”.
Prema tome, ako pozivaju Srpski pokret obnove na
borbu protivu Milo{evi}a, moraju da shvate da se je-
dino mi borimo protivu Milo{evi}a i da Milo{e-

– 388 –
vi}, evo sada, pred ove septembarske izbore, jedino na-
pada Srpski pokret obnove. Ako su \in|i} i Ko{tuni-
ca protiv Milo{evi}a, neka dozvole da se na lokalnom
nivou formiraju one pobedni_ke izborne liste koali-
cije „Zajedno” iz 96. godine. To neka u_ine. Na savez-
nim izborima proporcionalni je sistem, koliko ko uz-
me glasova dobi}e mandata. Na predsedni_kim izbori-
ma ko bude prvi, ako nateramo Milo{evi}a u drugi iz-
borni krug, bi}e podr$an u drugom izbornom krugu. Vo-
leo bih da taj koji }e u}i u drugi izborni krug bude
Voja Mihailovi}, jer je Bog sami pru$io priliku Sr-
biji da se, posle 55 godina ropstva, oslobodi komuni-
sti_kog zla i da sa sebe spere greh, ogromni greh pred
Bogom.
Da _ujemo Va{ sud i o ne_emu vrlo aktuelnom {to
je poprili_no uznemirilo Srbiju. Naime, biv{i
predsednik Predsedni{tva Srbije, Ivan Stamboli},
nestao je bez traga. S obzirom da na dr$avnim glasi-
lima o tome nema ni slova, mi u lokalnim stanica-
ma nastojimo da _ujemo stavove iz vrha srpske poli-
tike. O _emu se, zapravo, radi i da li su to novi mo-
menti koji }e upla{iti gra|ane uo_i izbora 24. sep-
tembra?
Sasvim je sigurno da je re_ o aktu dr$avnoga tero-
rizma. Boga molim da ne ubiju Ivana, {to je sada naj-
va$nije, i da Ivan ostane $iv. Siguran sam da su se za
otmicu odlu_ili nakon {to je Milo{evi}ev izborni
{tab, pre nekoliko dana, pro_itao u listu „Danas” je-
dan izuzetno analiti_ki tekst, u kojemu se ka$e da je
veoma dobro {to Demokratska opozicija Srbije ima dva
predsedni_ka kandidata, Mihailovi}a i Ko{tunicu,
ali da bi Milo{evi} sigurno bio pora$en kada bi se
istakao i jo{ jedan kandidat, Ivan Stamboli}. U tom
tekstu je re_eno da Stamboli} ima ogromni ugled me-
|u _lanovima Socijalisti_ke partije Srbije i da bi
on, kao tre}i predsedni_ki kandidat, naneo najve}u
{tetu Milo{evi}u, jer bi najvi{e Milo{evi}evih
bira_a odvojio od Milo{evi}a.
Mislim da su, posle toga, odmah re{ili da na|u na-
_in da Ivana uklone. Milo{evi}, _ija je foteqa u pi-

– 389 –
tawu, savr{eno najboqe zna koja je taktika opozicije
najopasnija po wega. A to je: dva, tri jaka kandidata
opozicije, koji bi ga sigurno oterali u drugi izborni
krug, a drugi izborni krug bi onda, zaista, bio i mobi-
lizacija i referendum i Milo{evi}ev poraz. Mi smo
92. godine imali jedinstvenog kandidata protivu Mi-
lo{evi}a. Tada sam povukao svoju kandidaturu u ko-
rist Milana Pani}a, jer mi se bilo u_inilo da }e je-
dinstveni kandidat, uz to jo{ i savezni premijer, a
Srbi dodatno vole da glasaju i za vlast, pogotovu kada
je malo opoziciona, sigurno pobediti Milo{evi}a. I
{ta se desilo? Milan Pani} je osvojio samo 1,500.000
glasova i bio potu_en u prvom izbornom krugu. Zato mi
se _ini da je sada boqe da u prvom krugu imamo vi{e
kandidata protiv Milo{evi}a i da ga porazimo u dru-
gom krugu.
Pogledajte legitimaciju Srpskog pokreta obnove,
Program. Jasno je za{to re$im napada samo SPO i ho-
}e da ubije samo lidera SPO. Pogledajte li_ne karte
i programe na ovoj drugoj strani. <est stranaka i li-
dera nastalo razbijawem Demokratske stranke i {est
lidera otpadnika od Socijalisti_ke partije Srbije.
<ta to oni sada rade? Napadaju Srpski pokret obnove.
Zna_i, sleva, zdesna, odozgo, odozdo, s neba, sa zemqe,
na ovim izborima mi smo meta. Ovo su izbori protiv
Srpskog pokreta obnove. Ovo je poku{aj re$ima i osta-
lih da zatru Srpski pokret obnove, ali ne}e mo}i. Ne-
}e mo}i. Ideja SPO je ideja budu}e Srbije koja mora
da vaskrsne.

– 390 –
 UMESTO POGOVORA

Na izborima 24. septembra 2000, huk narodnog ogor-

_ewa oduvao je sa vlasti Slobodana Milo{evi}a.
Deset duga_kih i surovih godina, Srpski Pokret Ob-
nove borio se za taj dan. Deset godina, Srpski Pokret
Obnove je bio stalna mora Diktatora, wegov najopasni-
ji protivnik, najve}a $rtva i meta.
Pri proboju fronta, u samoj zavr{nici bitke, tri
_etvrtine tradicionalnih glasa_a SPO stalo je pod
zastavu koalicije DOS, jer je silovita propaganda bi-
la proizvela uverewe da su izbori, iskqu_ivo, refe-
rendum PROTIV Milo{evi}a.
Srpski Pokret Obnove nije uspeo da ubedi ogromnu
ve}inu svojih pristalica da ne glasaju samo PROTIV,
nego da glasaju i – ZA.
PROTIV Milo{evi}a, ali i ZA demontirawe we-
govog sistema, istovremeno. PROTIV Milo{evi}a, a
ZA koreniti i brzi raskid sa poretkom zla.
Opredequju}i se samo protiv jednog _oveka, narod
Srbije izvojevao je invalidnu pobedu i, u mnogo _emu,
prevaru sebe samoga.
<ta se promenilo?
Pre pobede „demokratije”, SPS je delio saveznu
vlast sa crnogorskim nacional-boq{evicima, koji su
ubedqiva mawina u toj republici i ostra{}eni sled-
benici Slobodana Milo{evi}a. Posle trijumfa „demo-
kratske revolucije”, DOS je, u tom braku, zamenio SPS.
Pre Milo{evi}evog pada, Crna Gora je zahtevala
demokratsku federaciju. <ta se to desilo, pa sada tra-
$i svoju suverenost?
Vra}aju li se Srbi na Kosovo i Metohiju? Ne vra}a-
ju se. Be$e i ginu, svakodnevno.

– 391 –
 Albanski teroristi okupirali tri op{tine izvan
Kosmeta, ubijaju nam vojnike i policajce, stigli pred
Vrawe i Toplicu. Odbrane nema. Zahteva o dodatnom
komadawu Srbije ima. Planova i prakti_nih delawa
da se Nemci vrate u Vojvodinu, tako|e, ima. Brane to-
me, opet, nema. Kao {to nema ni otpora neshvatqivim i
sramotnim pozivima da se Srbija, odnosno ostatak od
Srbije, _isti od Crnogoraca. Barjaktari „demokratske
vlasti” govore, _ak i to, da su Srbima bli$i Bugari
nego Crnogorci.
Srbija, srpski nacionalni interes i ponos brane se,
izgleda, jedino nepristajawem na ono {to tra$i Tri-
bunal u Hagu. Nova vlast jeste za su|ewe Slobodanu
Milo{evi}u, ali ne zbog ratnih i drugih zlo_ina, ne-
go zbog toga {to je utajivao porez i zidao ku}u bez gra-
|evinske dozvole!
Armiju vode isti qudi, policijski eskadroni smrti
i mafija netaknuti.
Urednici i novinari koji su raspirivali histeri-
ju ratnog ludila i mr$we, koji su hu{kali protiv Ev-
rope i Amerike, koji su sa ogromnim entuzijazmom kle-
vetali Srpski Pokret Obnove zbog „izdajni_kog” dr$a-
wa za vreme rata u Hrvatskoj i Bosni, sada su perjani-
ce „demokratskih” promena.
Rastu cene, raste nezaposlenost, raste beda, raste
bezna|e. U stvarnom $ivotu. Na televiziji i u novina-
ma, _emera i jada nema. Kao i za vreme Milo{evi}a.
Pod Milo{evi}em, postojali su, me|utim, i mediji
koji su javqali i pisali o propadawu Srbije. Posle
„demokratske revolucije”, toga vi{e nema. Ponegde, po-
neka obazriva zamerka, i to je sve.
A Srpski Pokret Obnove? Ni{ta se, tako|e, nije
promenilo. I daqe smo $igosani i progoweni. Takore-
}i, jedino mi. Otkazi. Pretwe. Medijske la$i. Mr$wa
bez granica. Kao i za vreme Milo{evi}a.
Vlast u Beogradu pruzeli su 6. oktobra. Ve} nared-
nog dana, iz zgrade Starog dvora isterali su u_esnike
me|unarodnog memorijalnog turnira „Veselin Bo{ko-
vi}”. Bio je to turnir 14. kategorije, organizovan kao
{ahovski pomen Vesku, koji je bio i majstor FIDE.

– 392 –
 Ni{tavilo je pokazalo svoje lice.
Ono dose$e dotle da se SPO i ja izbacujemo i iz to-
bo$e dokumentarnih TV priloga koji „svedo_e” o borbi
srpske opozicije protiv Milo{evi}a, za minulih de-
set godina.
Poku{avaju ono {to ne mo$e ni Bog. Da ne bude ono-
ga {to je bilo.
To je klini_ki „sindrom oceubistva”, ka$u psiho-
patolozi. Naravno, ali porivi i motivi su raznovrs-
niji i dubqi.
I pre septembarskih izbora, SPO je za novu decu
komunizma bio glavni protivnik. Zbog zalagawa za mo-
narhiju, zbog Ravne Gore, zbog opredeqewa da Srbiju
gradimo na wenim prekomunisti_kim temeqima, zbog
na{e vere u Boga i tradicionalne vrline i vrednosti
srpske nacije.
^ast izuzecima, ali novi vlastodr{ci su vukovi
stare komunisti_ke vere, sa novim _equstima i zubi-
ma. Neki od wih odmetnuli su se od Milo{evi}a zbog
toga {to je on vi{e verovao starom nego mladom Marksu.
Neki su se odmetnuli od Milo{evi}a zbog toga {to je
poru{io samo Vukovar i Sarajevo, a nije i Zadar, Qub-
qanu, Zagreb, Split i Pri{tinu.
Znao sam to sve i 10. januara, kada je, u prostorija-
ma SPO i uz posebni moj li_ni napor, formiran DOS.
Ali, Milo{evi} je bio taj na koga je juri{ao SPO, pa
je, bez obzira na sva _emerna iskustva i saznawa, savez
sa svakim protiv diktatora i serijskog ubice bio do-
brodo{ao.
Na {ta su sve spremni pojedini „saveznici” spoznao
sam, me|utim, tek posle atentata u Budvi. Zasut sam uv-
redama i $aqewem {to sam ostao $iv. A onda su usle-
dile ucene i ultimatumi. Kwiga cela mala je da ih
opi{em, jer su pretili i ucewivali zajedno: i vrhov-
na komanda DOS i vrhovna komanda nad DOS-om. Nala-
gano mi je, _ak, i da – napustim dr$avu! Franko – jed-
no ostrvo!
Stratezi zavere i{li su na to da SPO bude izvan
DOS-a, ali da glasa za DOS. Od Beograda, pa do Berli-
na i Va{ingtona, bilo je previ{e onih koji su zazira-

– 393 –
li od uloge SPO u postmilo{evi}evskoj Srbiji. Onih,
koji su bili protiv istinski nove i evropejske Srbi-
je, otvorene za saradwu i prijateqstva, ali zatvore-
ne za tutorstva i vazalstva.
Le_e}i se, u Budvi, od kur{uma Milo{evi}evih
terorista, nisam mogao da sve to saop{tim gra|anima
Srbije. A nisam ni hteo, sve i da sam mogao, jer bi i{lo
u prilog Milo{evi}u!
Odbiv{i naredbe da napustim zemqu, _inio sam sve
da Srpski pokret obnove ostane u DOS-u, da jedinstve-
no nastupimo na lokalnim izborima, i da sa dve liste,
obe protiv Milo{evi}a i wegovog re$ima, napadnemo
na predsedni_kim i saveznim parlamentarnim izbo-
rima.
Sledi, verovatno, pitawe: za{to SPO, uprkos sve-
mu, nije povukao svog predsedni_kog kandidata i za{to
DOS-u, na saveznim izborima, nije ustupio svoje gla-
sove, kako je i tra$eno?
Zbog toga {to je to tra$eno i zbog toga {to sam ve}
rekao za{to je i kako tra$eno.
Najiskrenije, verovao sam da samo dva Vojislava, Mi-
hailovi} i Ko{tunica, sigurno teraju Milo{evi}a u
drugi izborni krug, a to zna_i i u poraz.
Prizna}u i jo{ ne{to. Lomio sam se, uprkos ovom
uverewu, da ispunim ultimatume i, tako, zbacim svu
krivicu sa sebe, a SPO, u slu_aju pobede, u_inim va$-
nom snagom pobede.
Samo va$nom, i ni{ta vi{e. @rtva dame, ali mata
nema. To je poraz, gubitak partije. To je namerni poraz,
a ne previd u kombinaciji.
Zamislimo, sad, da je tako i bilo. <ta bi SPO ra-
dio, kao mawina i u saveznoj i u republi_koj vladi?
Kada bi podr$avao politiku ve}ine, pogazio bi sva
svoja uverewa, $rtve i veru. Kada bi bio protiv, na{ao
bi se na meti, kao krivac za razbijawe „demokratske
pobede”.
^ini mi se da smo izabrali _astan put. Pru$ili
smo priliku gra|anima Srbije da budu i protiv Slo-
bodana Milo{evi}a i da budu za Srbiju koju sawaju
du$e od pedeset godina.

– 394 –
 Bira_i, a pre svih bira_i SPO, hteli su druk_ije.
Zanela ih i ponela jednosmerna poplava – samo pro-
tiv Milo{evi}a.
Niko u Srbiji, za posledwih jedanaest godina, o _e-
mu svedo_i i ova kwiga podse}awa, nije radio u prilog
ovakvom razmi{qawu i opredeqewu, kao {to sam to
radio ja.
Slobodanu Milo{evi}u bio sam jedini protivnik.
Slobodan Milo{evi} bio mi je jedini protivnik.
Nijanse, koje zna_e su{tinu, o budu}nosti kad je
re_, ni mnogi najverniji glasa_i SPO nisu razumeli.
Ne zameram im. Ve} razumeju i razume}e svi.
Pa, {ta da radimo?
Da nastavimo borbu za Srbiju bez starog i novog ko-
munizma. Za Srbiju koja mora da pobedi, ako ho}e da op-
stane.
Nova deca komunizma rade za tu Srbiju. Wihova sli-
zavawa sa vremenom pro{lim, wihova hajka na SPO, na
vreme budu}e, $alac je sna$nog otpora.
Krenuo je SPO na Milo{evi}a, kad to niko drugi u
Srbiji nije ni smeo ni hteo.
Kazali smo, pre deset godina, da iza qubavi u pijan-
stvu, obavezno, ostaje pusto{.
Iza sada{we qubavi, tako|e u pijanstvu, osta}e sa-
mo pusto{.
@ao mi je {to je produ$ena agonija Srbije.
Matici otpora onome {to je bilo za vreme Milo-
{evi}a i onome {to se protivi stvarnosti posle Milo-
{evi}a, a to je SPO, mogu da uputim samo ovu poruku:
svaki gubitak je dobitak, ako nisu sru{ena uverewa.
Ta uverewa, sigurno, nisu sru{ena, jer bi, da su, bi-
la sru{ena i Srbija.

U Beogradu, 5. februara, 2001. godine.

– 395 –
 SADR@AJ

Predgovor 5

1989.
Leopardova ko$a 11

1990.
Tri stalna predsednika Srpskog pokreta obnove 35
Kamenovawe na Kosovu poqu 38
<ta }e biti ako ne izgubite izbore 40
No} iz „Gorskog vijenca” 43
Uo_i prvih vi{estrana_kih izbora 48

1991.
<ta ho}e generali 53
9. mart 1991. 60
Osvajawe slobode 62
Kako je nastao pokli_: SVI, SVI, SVI 64
Se}awe na 27. mart 1941. 66
Prvi {tab SPO 68
Zaslu$ili smo tutorstvo Evrope 74
Po$areva_ki _amac 79
Moramo se osloboditi greha 86
Danak u krvi 89
Ha{ki dokument 92
Poskidati kape i }utati 94
Srbiju i Crnu Goru oni }e
proglasiti za Jugoslviju 99

1992.
Prozra_ne granice 105
Hrabrosti je ime neposlu{nost 112
Raport o slomu 114
Srbija nije wegova k}erka 116
Kompjuteri a ne pu{ke 123
Demokratski pokret Srbije – DEPOS 129
Ne}e se on {etati po mojoj Srbiji 131

– 396 –
1993.
Na{i dani teku unazad 137
Pismo iz zatvora 151
Snaga jedinstva 154
Izdr$a}u 160
DEPOS – drugi put 168
Pobeda, uprkos kra|i i nejedinstvu 170

1994.
Jeftina prodaja 173
Na izvor, po vodu 176
Bolest zvana – le{inarstvo 183
Politika nije kurvawe 188
Hu{kawe na mir 191

1995.
Monblan evropske slobode 194
Ima izlaza, pameti nema 196
Karaxi} ANTE PORTAS 199
Bol, rana i posledwa opomena 204
Re}i narodu istinu 206
Odmah dijalog sa Rugovom 208
Rat i mir 214

1996.
<anti} i Emina 218
On je ujedinio ceo svet 222
Jednokrevetni re$im 224
O strahu i la$i 227
Gazite wegove fotografije 229
Qudi, razmi{qajte! 231
Predsedniku me|unarodnog krivi_nog tribunala za
ratne zlo_ine, gospodinu Anotoniju Kasezeu – Hag 233
Nadma{ili ste Enver Hoxu 237
<eta}emo tri meseca 240
Pobuna protiv svih kra|a 243
Srpske vojvode i on 245

1997.
O nevernim saveznicima 249
Vodio bih Srbe u wihov zavi_aj 251
Mi smo stalno na meti 253
Ne gospodar, nego sluga 259
Vojvodina u Srbiji 261

– 397 –
 Neverovatno i sramno 264
Dva puta u Evropu 266

1998.
Pregovori oko ulaska u vladu Srbije 270
Crkva zadu{nica 275
Srbija juri ka provaliji 277
Kosovo i mi 280

1999.
SPO ulazi u Saveznu vladu 285
Moramo u Rambuje 287
Prihvatimo trupe Ujediwenih nacija 288
Pismo Slobodanu Milo{evi}u 290
Dan uo_i agresije 294
Protiv smrtne kazne i prekih sudova 296
Krenimo ka kompromisu 299
Budimo i junaci i qudi 302
Narod je $rtva a ne oni koji ga vode 305
Dan uo_i smene 319
Smena 320
Za mir i pomirewe 321
Uo_i mira 323
Mir i prelazne vlade 325
Sad bi Sawa bila $iva 328
<ta moramo 330
Odavde se zakotrqalo 332
Ko te je ubio neka bude proklet 335
Sve Veselini 337
@ivimo u zemqi dr$avnog terorizma 339

2000.
Danas je osnovan – DOS 348
Kamion su vozili Milo{evi} i wegova supruga 349
Dahije moraju da odu 364
Na teror – otpor 367
Vuk Dra{kovi} 370
<ta je ovo, sawam li 373
Promena ustava – pravno nasiqe 377
Mrze ga, jer on ne mrzi 380
Na meti svih 387

Umesto pogovora 391

– 398 –
 Vuk Dra{kovi}
PODSE>AWA

Izdava_
„Srpska re_”
Beograd, Vuka Karaxi}a 8/1

Direktor
Danica Dra{kovi}

Urednik
Qiqana <op

Recenzent
Milenko Vu_eti}

Tehni_ka priprema
Velimir Brankovi}

Tira$
10.000 primeraka

<tampa
<tapmarija „Grafika”, <abac

Beograd, 2001

CIP – Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

323 (497.1) ”1989/2000”

DRA<KOVI>, Vuk
Podse}awa / Vuk Dra{kovi}. – Beograd :
Srpska re_, 2001 (<abac : Grafika). – 424 str
; 21 cm. – (Biblioteka Srpske re_i)
Tira$ 10.000.
ISBN 86–491–0045–7
329 (497.11) ”1989/2000” 9292:32 Dra{kovi}
V . (049.2)
a) Dra{kovi}, Vuk (1946) b) Srpski pokret
obnove c) Jugoslavija – Politi_ke prilike
1989–2000
ID=89798156