2013

Sortiment

NS Semena za sva vremena

 Katalog sorti i hibrida Instituta za ratarstvo i povrtarstvo treba
da vam pruži najneophodnije informacije o njihovim osobinama,
o njihovom potencijalu za prinos i kvalitet, o načinu kako da što
bolje iskoristite taj potencijal kao i da vas obavesti kako, od koga
i gde možete dobiti pravi savet za vašu proizvodnju. Stručnjaci
Instituta su 365 dana u godini na raspolaganju poljoprivrednici-
ma, ali i tehnolozima, skladištarima, mlinarima, stočarima i svi-
ma koji gaje ili prerađuju zrno ili druge biljne delove koji su cilj
proizvodnje. U katalog ne mogu stati sve informacije koje proi-
zvođači traže. Zbog toga stručnjaci Instituta svake godine održa-
vaju brojna predavanja, tribine i druge susrete sa proizvođačima.
U takvim neposrednim kontaktima mogu se saznati svi oni detalji
za koje ste zainteresovani. Na raspolaganju su i naši promote-
ri – predstavnici Instituta na terenu kojima je informisanje pro-
izvođača osnovni zadatak. Brzi protok informacija od Instituta
prema vama i obrnuto, omogućavaju efikasno rešavanje svakog
problema. Iza informacije o NS sortama i NS hibridima nalaze se
moćne laboratorije za proučavanje zemljišta, za ispitivanje oso-
bina i zaštitu semena, stoje brojni stručnjaci za zaštitu bilja, isku-
2 3
sni agrotehničari i mnogi drugi profili stručnjaka. Sa njima su i
stručnjaci – profesori sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu
koji zajedno sa naučnicima Instituta kreiraju tehnologije gajenja
ne samo za uslove Srbije već i za sve one države u kojima se NS
sorte i hibridi gaje.
Ove, 2013. godine Institut obeležava 75 godina svog postojanja.
Od osnivanja do danas Institut je bio u neposrednoj vezi sa poljo-
privrednim proizvođačima, radeći i stvarajući pre svega za njiho-
vo dobro, a zatim i za dobro cele države. Institut je integrisan u
svetske tokove nauke u oblasti biotehnike. NJegovi oplemenjivači
koriste genetske resurse i primenjuju najsavremenije metode u na-
učnom radu kao i druge svetske institucije u ovoj oblasti. Zbog
toga su institutske sorte i hibridi u svakom pogledu ravnopravni
genotipovima u svetu, a po mnogim osobinama i superiorni nad
njima. Puštajući u rad sopstveni doradni centar u 2012. godini,
stvoreni su svi uslovi da NS seme bude i u tehničko – tehnološkom
smislu na nivou kvaliteta svetskih brendova. U kvalitet NS semena
ćete se sami lako uveriti. Ali ne zaboravite: kupovinom NS semena
dobijate kompletnu stručnu podršku gratis.
 SADRŽAJ

5 Kukuruz

21 Strna žita

31 Suncokret

40 Uljana repica

41 Krmno bilje

45 Povrće

51 Soja

55 Šećerna repa

59 Mikrobiološki preparati

62 Laboratorija za zemljište
i agroekologiju (LaZA)

64 Organska proizvodnja
i biodiverzitet

66 Kalendar radova u gajenju

osnovnih ratarskih useva

4 5
 Stvaranje hibrida kukuruza u Institutu za Priznati NS hibridi kukuruza tu berbe. U poslednjih desetak godina u
ratarstvo i povrtarstvo počelo je 40–ih Institutu za ratarstvo i povrtarstvo realizu-
godina XX veka. Ozbiljan naučni tim, ško- Prvi NS hibrid kukuruza (NS802) priznat je je se poseban oplemenjivački program sa
lovan u najeminentnijim istraživačkim 1964. godine. Od tada do danas stvarana ciljem stvaranja hibrida koji će odgovoriti
centrima u svetu, uz bogat oplemenjivač- je selekcija ne samo hibrida različite duži- novim zahtevima tržišta, a to su – visok
ki materijal i najsavremeniju opremu po- ne vegetacije, nego i različitog kvaliteta prinos i niska vlaga u zrnu. Kao primer
stigao je izuzetne rezultate. Zahvaljujući zrna. konzistentnosti nove oplemenjivačke
kontinuitetu, inovacijama i primeni najno- strategije, navodimo rezultate sortne ko-
vijih saznanja u programima oplemenjiva- misije za prinos zrna i sadržaj vlage u zrnu
nja, NS hibridi kukuruza već nekoliko de- Broj priznatih eksperimentalnih NS hibrida u poređenju
cenija zauzimaju značajne površine u Srbiji
FAO hibrida sa standardima sortne komisije (ST). Iz go-
i u svetu. Do sada je u Institutu stvoreno 100 7 dine u godinu, prinos novih NS hibrida je
255 NS hibrida kukuruza različitih FAO gru- 200 27 viši, a sadržaj vlage u zrnu niži od standar-
pa zrenja, od kojih je 103 priznato u ino- da sortne komisije.
300 20
stranstvu, dok se 16 NS hibrida kukuruza
400 23 Eksperimentalni NS hibridi
nalazi na sortnoj listi EU. NS hibride kuku-
ruza karakteriše visok genetički potencijal 500 53 Prinos
kukuruza FAO 500 u ogledima Vlaga
za prinos, dobra adaptabilnost i stabilnost 600 68 zrna (t/ha) sortne komisije u zrnu (%)
14 28
za gajenje u različitim agroekološkim uslo- 700 39
vima i visoka tolerantnost prema ekonom- 800 18 13 26
ski najznačajnijim prouzrokovačima bole- 12
24
sti, kao i štetočinama. 22
11
Neki NS hibridi su obeležili različite etape 20
proizvodnje kukuruza u Srbiji (NSSC 70, NS 10
18
444, NS 640,...). Ovo ne iznenađuje, jer neki 9
od njih su, kao na primer NS 640, bili glav- 16
8
ni nosioci proizvodnje više od 15 godina. 14
Robusna biljka, snažno stablo, krupan klip, 7 12
zdravo i kvalitetno zrno garant su visoke i 6 10
stabilne proizvodnje. U prilog ovome go- 2006 2007 2008 2009 2010 2011
vori i činjenica da je uprkos jakoj međuna- Prinos Standard Vlaga ST v
rodnoj konkurenciji, NS 640 i dalje najtra-
ženiji hibrid na našem tržištu. Osim visokog genetičkog potencijala za
prinos, najnoviji NS sortiment karakterišu
Novi pristupi u oplemenjivanju dobra adaptabilnost i visoka stabilnost
prinosa, savremena arhitektura, niska bilj-
Zbog mehanizovane proizvodnje, prome- ka sa nisko formiranim klipom, brzo otpu-
na u vlasničkoj strukturi i sistemima rata- štanje vlage i pogodnost za kombajnira-
renja, načinu berbe i skladištenja, moder- nje u zrnu. Sve ovo novosadski sortiment
ni hibridi kukuruza osim visokog prinosa čini pogodnim kako za mala porodična
zrna moraju da poseduju niz agronomski gazdinstva tako i za velike privredne si-

KUKURUZ KUKURUZ
važnih svojstava. Sortiment koji je do sada steme. Ovde se ističu hibridi NS 3022,
gajen se karakterisao visokim prinosom, NS 4023, NS 4030, NS 5051, NS 5052 i NS
ali i nešto višom vlagom u zrnu u momen- Aleksandra.

6 7
6 7
Prinos NS hibrida kukuruza Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogledu Prinos NS hibrida kukuruza u demoogledu
u 2011. godini u južnoj Srbiji u 2011. godini na lokalitetu srednja Bačka u 2011. godini
Osnovni podaci Vlaga Prinos Osnovni podaci Hibrid Sklop
Vlaga Prinos
Da bi potvrdili superiornost NS hibrida Hibrid Sklop
o ogledu: (%) (t/ha) o ogledu: (%) (t/ha)
kukuruza, na teritoriji Republike Srbije je
tokom 2011. godine postavljen veliki broj Lokalitet: selo Čekmin, NS 5032 90.000 13.8 16.73 Lokalitet: Zmajevo NS 4022 64.000 15.0 11.844
Leskovac NS 5043 89.000 14.4 17.78 Opština Vrbas NS 4023 67.000 13.0 14.745
demo ogleda. Primenjujući uobičajenu Izvođač ogleda:
Izvođač ogleda:
tehnologiju gajenja, i sledeći uputstva Miroslav Stanković NS 6010 89.000 15.8 19.71 Branislav Srećkov NS 5051 64.000 18.0 11.440
stručnjaka Instituta, proizvođači kukuruza Setva: 9. 04. 2011. NS 6030 90.000 17.1 18.01 Setva: 21. 04. 2011. NS 5053 63.000 15.0 10.298
širom zemlje su se uverili u kvalitet NS hi- Berba: 27. 09. 2011. Berba: 05. 10. 2011. NS 6102 65.000 17.2 10.162
NS 6102 91.000 14.1 18.77
brida. Iznosimo nekoliko najinteresantni- Predusev: Predusev: soja
praziluk i karfiol Oranje: novembar,
jih, uz osnovne tehnološke detalje ogleda.
Oranje: oktobar, 2010, 27 cm
2010., 35 cm Đubrenje: NPK
Đubrenje: N:P:K 15:15:15 250 kg/ ha
15:15:15 500 kg/ha, Urea
KAN 27% predsetveno 46 %N 300 kg/ha
200 kg/ha
*- Ogled je navodnjavan dva puta u julu i dva puta u avgustu

Prinos NS hibrida kukuruza u demoogledu

Prinos NS hibrida kukuruza u demoogledu na lokalitetu južna Bačka u 2011. godini
na lokalitetu zapadna Bačka u 2011. godini
Osnovni podaci Hibrid Sklop
Vlaga Prinos
Osnovni podaci Vlaga Prinos o ogledu: (%) (t/ha)
Hibrid Sklop
o ogledu: (%) (t/ha) Lokalitet: Gajdobra NS 5051 65.000 12.9 15.35
Lokalitet: NS 5053 58.600 23.3 12.650 Opština B. Palanka NS 5043 63.000 13.8 13.65
Prigrevica – Stapar Izvođač ogleda:
NS 5051 59.000 24.4 12.890 Zoran i Goran NS 6010 55.000 15.5 12.16
Opština Apatin
Izvođač ogleda: NS 5043 58.300 24.0 13.490 Lambeta NS 6043 54.000 15.9 11.90
Stevica Pavkov NS 5032 58.700 22.8 12.150 Setva: 05. 04. 2011. NS 7020 57.000 14.0 14.76
Setva: 04. 04. 2011. Berba: 20. 10. 2011.
NS 6102 56.600 24.3 12.950 Predusev: soja NS 770 56.000 16.5 13.95
Berba: 28. 09. 2011.
Predusev: kukuruz NS 6043 57.000 25.5 13.871 Oranje: jesen, 2010,
Oranje: NS 7020 56.300 24.9 13.705 35 cm
oktobar, 2010 Đubrenje: NPK
NS 770 56.000 26.8 13.984 8:24:16 630 kg/ha
Đubrenje: 280 kg
NPK: 8:16:24 ZENIT 54.000 25.8 12.640
predsetveno
400 kg/ha Urea

KUKURUZ KUKURUZ
8 9
8 9
Posebno je ilustrativno takmičenje rekor- Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogledu Sabor takmičara rekordera Srema,
dera Srema u kojem učestvuju sve semen- na lokalitetu južni Banat u 2011. godini Sremska Mitrovica, 27. 02. 2009
ske kompanije. Uprkos izuzetno ozbiljnoj
Prinos
konkurenciji, u poslednjih nekoliko godina Osnovni podaci Hibrid Sklop
Vlaga Prinos Rang Proizvođač Mesto Opština Hibrid Površina
(kg/ha)
dominiraju NS hibridi kukuruza. Od 2008. o ogledu: (%) (t/ha)
godine do danas, u obe kategorije (par- Kategorija takmičenja do 3 ha
Lokalitet: Crepaja NS 4022 61.000 14.7 12.22
cele površine do 3 ha i preko 3 ha) prva Opština Kovačica NS 4023 62.000 14.0 12.53 1 Tomislav Stanojčev Irig Irig NS 6020 2.50 16 380
mesta zauzimaju NS hibridi. Kao ilustraci- Izvođač ogleda: 2 Radoslav Filipović Kuzmin Sr. Mitrovica NS 6030 2.05 16 209
Mika Ilijević NS 4030 63.000 14.0 14.44
ju navodimo rezultate od 2009 do 2012. 3 Trifko Vuković Kraljevci Ruma NS 640 2.00 16 140
Setva: 12. 4. 2011 NS 5032 62.000 14.2 12.50
godine. Berba: 18. 10. 2011 NS 5043 62.000 13.7 12.06
Predusev: ječam
Oranje: NS 5051 61.000 14.5 13.88 Prinos
Rang Proizvođač Mesto Opština Hibrid Površina
(kg/ha)
novembar, 2010. NS 6010 58.000 16.2 12.69
Đubrenje: 30 t Kategorija takmičenja preko 3 ha
NS 6030 57.000 17.2 14.59
stajnjak zaoran
u jesen, 1 Milivoj Stajić Golubinci Stara Pazova NS Tisa 3.45 15 904
NS 7020 55.000 15.5 13.47
UREA + 70 kg/kj Radoslav
2 Kuzmin Sr. Mitrovica NS 6010 4.00 14 647
NS 770 55.000 15.6 12.07 Vukadinović
* - Prinos izmeren pokretnom vagom (papučom) sa cele površine 3 Ranko Gavrić Donji Petrovci Ruma NS Zenit 3.17 14 605
(8 redi dužine 100 m)

38. Sabor takmičara zemljoradnika Srema,

Prinos* NS hibrida kukuruza u demoogledu Sremska Mitrovica, 24. februar 2012.
na lokalitetu istočni Srem u 2011. godini
Površina Prinos
Rang Proizvođač Mesto Opština Hibrid
Osnovni podaci Vlaga Prinos do 3 ha (kg/ha)
Hibrid Sklop
o ogledu: (%) (t/ha)
Kategorija takmičenja do 3 ha
Lokalitet: NS 5051 52.000 13,0 14.158
Stara Pazova 1 Jovica Makitanović Kuzmin Sr. Mitrovica NS 6030 * 1.50 13.992
Izvođač ogleda: NS 5043 52.000 11,6 13.722
Marko Mihalj
2 Konkurentski hibrid
NS 5032 52.000 12,4 14.036
Setva: 01. 04. 2011. 3 Nenad Radulović Ruma Ruma NS Zenit * 3.00 12.850
Berba: 05. 10. 2011. NS 6102 52.000 14,9 14.557
Predusev: soja NS 6043 52.000 16,6 13.815
Oranje: jesen, 2010, Površina Prinos
25–30 cm NS 6030 50.000 15,2 14.297 Rang Proizvođač Mesto Opština Hibrid
Đubrenje:
> 3 ha (kg/ha)
NS 6010 51.000 13,9 14.100
15:15:15: 200 kg/ha, Kategorija takmičenja preko 3 ha
UREA: 230 kg/ha NS 7020 51.000 12,3 14.108
1 Martin Domonji S. Pazova Stara Pazova NS 6102 * 3.40 14 557
* - Prinos izmeren pokretnom vagom (papučom) sa cele površine
(8 redi dužine 100 m) 2 Radenko Simić Kuzmin Sr. Mitrovica NS 6030 * 10.00 14.366
3 Milivoj Stajić Golubinci Stara Pazova NS 6010 * 13.80 12.933
Učesnici sve semenske kompanije

KUKURUZ KUKURUZ
10 11
10 11
 Sabor takmičara rekordera Srema,
Sremska Mitrovica, 22. 02. 2013
Prinos Vajska 2012
Rang Proizvođač Mesto Opština Hibrid Površina
(kg/ha)
Osnovni podaci o ogledu: Hibrid Sklop Vlaga Prinos
Kategorija takmičenja do 3 ha     (000/ha) % (t/ha)
1 Dušan Popović Voganj Ruma NS Zenit 1.75 7.907 Lokalitet: Vajska NS 2060 72.0 9.0 8.75
Opština Bač
2 Milan Buđanovački Golubinci Stara Pazova NS 6010 2,88 7.396 NS 4023 67.0 9.2 9.02
SETVA: 30.04.2012.
3 Konkurentski hibrid 22.10.2012. NS 4030 64.0 8.7 8.48
ĐUBRENJE: NS 5051 62.0 8.9 9.02
Prinos MAP 180 kg/ha
Rang Proizvođač Mesto Opština Hibrid Površina
(kg/ha) NS 6102 57.0 9.5 9.82
Urea: 240 kg/ha
NS 7020 59.0 10.0 10.36
Kategorija takmičenja preko 3 ha
1 Siniša Kovačević Golubinci Stara Pazova NS 6030 17.00 7.323
2 Jovica Makitanović Kuzmin Sr. Mitrovica NS 6030 10.00 7.130
3 Konkurentski hibrid
Zmajevo 2012
Osnovni podaci o ogledu: Hibrid Sklop Vlaga Prinos
    (000/ha) % (t/ha)
Lokalitet: put Zmajevo-Sirig NS444ul 58.0 11.1 9.12
Opština Vrbas NS640ul 54.0 16.7 9.85
Pored toga što su NS hibridi nosioci viso-
IZVOĐAČ: Žižakov Borivoje
kog prinosa, oni su i nosioci novih tehno- SETVA: 28.04.2012. NS 4015 62.0 10.0 7.25
logija. Institut za ratarstvo i povrtarstvo BERBA: 25.09.2012. NS 4023 59.0 10.1 10.05
je prva semenska kuća koja je na tržište PREDUSEV: soja NS 4030 64.0 10.1 9.64
Srbije plasirala hibride kukuruza toleran- ĐUBRENJE:
NS 5043 58.0 13.2 9.08
NPK 15:20:0 180 kg/ha
tne prema cikloksidimu, aktivnoj materiji NS 5051 57.0 11.8 9.41
Urea 200 kg/ha
herbicida Focus Ultra. U pitanju su hibridi Folijarna prihrana NS 5053 59.0 10.4 8.19
NS444 Ultra i NS640 Ultra, koji osim viso-
NS 6102 61.0 11.2 10.50
kog prinosa obezbeđuju značajno efika-
  NS 6010 55.0 12.9 9.12
sniju borbu protiv travnih korova. Kao svo-
jevrsnu potvrdu kvaliteta hibrida ističemo NS 6030 57.0 13.9 9.55
 
činjenicu da se NS444 Ultra od 2008. godi- NS 6042 54.0 14.9 9.09
 
ne nalazi na EU listi. NS 6083 53.0 14.9 8.37
  NS 7020 58.0 12.1 10.07
NS 7063 54.0 17.1 8.68
 

KUKURUZ KUKURUZ
12 13
12 13
 Crepaja 2012 NS hibridi kukuruza za rekordne
Osnovni podaci o ogledu: Hibrid Sklop Vlaga Prinos
    (000/ha) % (t/ha) prinose u 2013. godini
lokalitet Crepaja NS 4023 59 15 7.86
Opština Kovačica NS 4030 60 15.1 8.44
IZVOĐAČ: Ilijević Mika
SETVA: 15.04.2012 NS 444 ultra 58 15.5 7.03 NS 3014 NS 4023
BERBA: 20.09.2012 NS 5042 59 15 9.20 FAO 300 grupa zrenja FAO 400 grupa zrenja
ĐUBRENJE: NS 5043 57 16 9.42
Stajnjak 30 t/ha Dobar rod i u manje povoljnim Veoma visok potencijal rodnosti
NS 5051 58 16.2 9.63
Urea 200 kg/ha uslovima gajenja NS 4023 je srednje rani hibrid, dobar
NS 5053 56 16 7.03
NS 6010 54 16.7 8.33
NS 3014 je srednje rani hibrid, dobar predusev za pšenicu. Potencijal rodnosti
predusev za pšenicu. Potencijal rodnosti iznosi preko 15 tha-1 suvog zrna. Može se
NS 6030 54 16.5 9.83
iznosi preko 12 tha-1 suvog zrna i iznad gajiti u svim rejonima do 400 metara nad-
NS 6083 53 16.7 8.54
60 tha-1 silaže. Poseduje izraženu toleran- morske visine. Hibrid za intenzivnije uslo-
NS 7020 59 16 9.52 tnost prema suši i prilagodljivost različitim ve proizvodnje.
uslovima gajenja. Može se gajiti u svim Stablo: Biljka je visine oko 270 cm, stablo
Cikote 2012 rejonima do 400 metara nadmorske visi- je elastično, otporno prema poleganju.
ne. Pogodan za vetrovite rejone istočnog Klip-zrno: Klip ima 18-20 redova zrna.
Osnovni podaci o ogledu: Hibrid Sklop Vlaga Prinos
Banata. Zrno je tipa zubana žuto-crvenkaste boje.
    (000/ha) % (t/ha)
Lokalitet: Cikote NS 4023 54.5 14.9 6.95
Stablo: Čvrsto i elastično, otporno prema Masa 1000 zrna je iznad 380 grama.
Opština Loznica poleganju. Biljka zadržava zelenu boju do Sklop (000 biljaka ha-1):
NS 4030 54.7 15.2 7.20
IZVOĐAČ: Aleksić Slobodan pune zrelosti zrna.
SETVA: 09.04.2012 NS 5043 54.4 15.4 7.92  Optimalni uslovi proizvodnje:
Klip-zrno: Klip ima 14-16 redova zrna. 71 (70cm x 20cm)
BERBA: 17.10.2012 NS 5051 53.4 15.7 7.85
ĐUBRENJE: Zrno je tipa zubana žuto-crvenkaste boje.
NS 5053 53.8 16.1 8.14
Masa 1000 zrna je iznad 380 grama.  Prosečni uslovi proizvodnje:
Stajnjak 45 t/ha
NS 6010 51.5 17.1 8.24 68 (70cm x 21cm)
NPK 8:24:16 300 kg/ha Sklop (000 biljaka ha-1):
Urea 200 kg/ha + NS 6030 52.6 16.3 7.96  Manje povoljni uslovi proizvodnje:
200 kg/ha AN-a  Optimalni uslovi proizvodnje: 65 (70cm x 22cm)
NS 6102 52.3 15.8 8.25
Predusev: Pšenica 75 (70cm x 19cm)
NS 6083 52.2 16.9 8.18
 Prosečni uslovi proizvodnje:
NS 7020 52.6 15.9 8.17
68 (70cm x 21cm)
 Manje povoljni uslovi proizvodnje:
65 (70cm x 22cm)

KUKURUZ KUKURUZ
14 15
14 15
 NS 4030
FAO 400 grupa zrenja
Otporan prema poleganju,
tolerantan prema suši
NS 4030 je srednje rani hibrid, pogodan
predusev za pšenicu. Poseduje visok ge-
netski potencijal rodnosti, preko 15 tha-1
suvog zrna. Izrazito adaptabilan hibrid.
Odličan u uslovima stresa izazvanog su-
šom. Pogodan za mašinsku berbu i kom-
bajniranje u zrnu. Može se gajiti u svim
ravničarskim rejonima do 400 metara
nadmorske visine.
Stablo: Stabljika je niska sa nisko postav-
ljenim klipom i izrazitom otpornošću pre-
ma poleganju.
Klip-zrno: Klip ima 16 redova zrna, žuto-
crvene boje, tipa zubana. Masa 1000 zrna
je oko 380 grama.
Sklop (000 biljaka ha-1):
 Optimalni uslovi proizvodnje:
71 (70cm x 20cm)
 Prosečni uslovi proizvodnje:
65 (70cm x 22cm)
 Manje povoljni uslovi proizvodnje:
62 (70cm x 23cm)
KUKURUZ
16
16
NS 444 ULTRA
FAO 400 grupa zrenja
NS 444 ULTRA je srednje rani hibrid. Može
se gajiti za zrno i silažu, zavisno od regio-
na, do 400 m nadmorske visine. Potencijal
za prinos je oko 14 tha-1 suvog zrna. Do-
bro podnosi sušu.
Posebne karakteristike: Tolerantan prema
cikloksidimu, aktivnoj materiji herbicida
FOCUS Ultra (BASF).
Stablo: NS 444 ULTRA ima elastično sta-
blo visine oko 265 cm, otporno prema po-
leganju i lomu.
Klip-zrno: Klip je konusno-cilindričnog
oblika sa 14-16 redova zrna, žuto narandža-
ste boje. Zrno je tipa zubana standardnog
kvaliteta. Masa 1000 zrna je oko 390 grama.
Sklop (000 biljaka ha-1):
 Optimalni uslovi proizvodnje:
68 (70cm x 21cm)
 Prosečni uslovi proizvodnje:
65 (70cm x 22cm)
 Manje povoljni uslovi proizvodnje:
62 (70cm x 23cm)
NS 5043
FAO 500 grupa zrenja
Hibrid visokih i stabilnih prinosa
NS 5043 je srednje kasni hibrid. Može se
gajiti za zrno i silažu, zavisno od regiona. Po-
tencijal za prinos je oko 15 tha-1 suvog zrna.
Preporučuje se za sušne i vetrovite rejone
istočnog Banata.
Stablo: Ima čvrsto stablo oko 270 cm visine
Klip-zrno: Klip je cilindričnog oblika sa 16-
18 redova zrna, žute boje. Zrno je tipa zuba-
na standardnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je
oko 380 grama.
Sklop (000 biljaka ha-1):
 Optimalni uslovi proizvodnje:
68 (70cm x 21cm)
 Prosečni uslovi proizvodnje:
65 (70cm x 22cm)
 Manje povoljni uslovi proizvodnje:
62 (70cm x 23cm)
NS 540 NS 6010
FAO 500 grupa zrenja FAO 600 grupa zrenja
Otporan na poleganje, tolerantan Hibrid rekordnih prinosa za bolje
prema suši uslove gajenja
NS 540 je srednje kasni hibrid. Potencijal NS 6010 je srednje kasni hibrid za inten-
za prinos mu je preko 14 tona suvog zrna zivne uslove proizvodnje. Rekorder sa po-
po hektaru. Odlikuje se dobrom adapta- tencijalom za prinos od preko 18 tha-1.
bilnošću (dobro uspeva u različitim uslo- Preporučuje se za proizvodnju zrna i sila-
vima). Tolerantan je prema suši. Može se že.
gajiti u svim ravničarskim rejonima. Pogo- Stablo: Stablo je visine oko 275 cm.
dan za lošije uslove proizvodnje. Klip-zrno: Klip je cilindričan sa 16 redova
Stablo: Ima stablo visine oko 280cm. zrna. Zrno je izrazito duboko tipa zubana
žute boje. Masa 1000 zrna iznosi oko 400
Klip-zrno: Klip je dugačak, cilindričnog
oblika sa 14 redova zrna. Zrno je žute boje grama.
tipa zubana standardnog kvaliteta. Masa Sklop (000 biljaka ha-1):
1000 zrna je oko 400 grama.  Optimalni uslovi proizvodnje:
Sklop (000 biljaka u berbi): 65 (70cm x 22cm)
 Optimalni uslovi proizvodnje:  Prosečni uslovi proizvodnje:
68 (70cm x 21cm) 59 (70cm x 24cm)
 Prosečni uslovi proizvodnje:  Manje povoljni uslovi proizvodnje:
62 (70cm x 23cm) 57 (70cm x 25cm)
 Manje povoljni uslovi proizvodnje:
59 (70cm x 24cm)
NS 5051
FAO 500 grupa zrenja
Potencijal za prinos preko 15 t/ha.
NS 5051 Priznat 2010. godine kao jedan od
najrodnijih u grupi zrenja FAO 500 u konku-
renciji svih domaćih i stranih hibrida. Biljka
je visine oko 260 cm, gornji klip formira na
oko 85 cm. Klip je dug sa oko 16–18 redo-
va žutog zrna. Masa 1000 zrna je oko 400
grama. Brzo otpušta vlagu u sazrevanju pa
se preporučuje kako za berbu u klipu tako
i kombajniranje u zrnu. Poseduje odličnu
adaptabilnost i stabilnost prinosa.
KUKURUZ
Sklop (000 biljaka u berbi):
 Optimalni uslovi proizvodnje:
68 (70cm x 21cm)
 Prosečni uslovi proizvodnje:
65 (70cm x 22cm)
 Manje povoljni uslovi proizvodnje:
62 (70cm x 23cm)
17
17
 NS 6030
FAO 600 grupa zrenja
Hibrid rekordnih i stabilnih prinosa
NS 6030 je srednje kasni hibrid. Potencijal
rodnosti iznosi preko 20 tha-1 suvog zrna.
Tolerantan je prema suši i daje visoke i sta-
bilne prinose u svim rejonima gajenja.
Stablo: Stablo je prosečne visine za svoju
grupu zrenja, čvrsto i elastično, otporno
prema poleganju. Listovi zadržavaju zelenu
boju do pune zrelosti zrna.
Klip-zrno: Klip je cilindričan, sa 16 redova
zrna. Zrno je tipa zubana žuto-crvenkaste
boje. Masa 1000 zrna iznosi preko 400 gra-
ma.
Sklop (000 biljaka ha-1):
 Optimalni uslovi proizvodnje:
65 (70cm x 22cm)
 Prosečni uslovi proizvodnje:
59 (70cm x 24cm)
 Manje povoljni uslovi proizvodnje:
57 (70cm x 25cm)
KUKURUZ
18
18
RADAN
FAO 600 grupa zrenja
Krupan, dobro ozrnjen klip
Radan je srednje kasni hibrid. Potencijal za
prinos mu je preko 15 tona suvog zrna po
hektaru. Odlikuje se dobrom adaptabilno-
šću (dobro uspeva u različitim uslovima).
Stablo: Ima stablo visine oko 300 cm.
Klip-zrno: Klip je dugačak, cilindričnog
oblika sa 14-16 redi zrna. Klip je izuzetno
lep. Lako i čisto se bere, pogodan za silira-
nje. Zrno je žute boje tipa zubana standar-
dnog kvaliteta. Masa 1000 zrna je do 400
grama.
Sklop (000 biljaka u berbi):
 Optimalni uslovi proizvodnje:
62 (70cm x 23cm)
 Prosečni uslovi proizvodnje:
59 (70cm x 24cm)
 Manje povoljni uslovi proizvodnje:
57 (70cm x 25cm)
NS 6102
FAO 600 grupa zrenja
Hibrid rekordnih i stabilnih prinosa
NS 6102 je najraniji hibrid FAO grupe zrenja
600. Potencijal za prinos je iznad 20 tha-1
suvog zrna. Daje visoke i stabilne prinose u
svim rejonima gajenja. Prilagođen je za stre-
sne (sušne) i povoljne uslove proizvodnje.
Stablo: Stablo je niže za datu grupu zrenja.
Klip-zrno: Klip je dugačak, cilindričnog
oblika, sa 14-16 redova. Zrno je žuto-naran-
džaste boje, tipa zubana standardnog kvali-
teta. Masa 1000 zrna je oko 360 grama.
Sklop (000 biljaka ha-1):
 Optimalni uslovi proizvodnje:
68 (70cm x 21cm)
 Prosečni uslovi proizvodnje:
62 (70cm x 23cm)
 Manje povoljni uslovi proizvodnje:
59 (70cm x 24cm)
NS 640
FAO 600 grupa zrenja
Izuzetna adaptabilnost i stabilnost
prinosa
NS 640 je srednje kasni, najrasprostranje-
niji hibrid u poslednjoj dekadi. Pogodan je
za gajenje u svim ravničarskim rejonima.
Potencijal za prinos zrna je iznad 15 tha-1
suvog zrna i preko 55 tha-1 silaže. Dobro
podnosi sušu.
Stablo je visoko, elastično, čvrsto, otpor-
no prema poleganju i lomu.
Klip-zrno: Klip je dugačak, cilindričnog
oblika sa 14-16 redova zrna.
Zrno je tipa zubana žuto-narandžaste boje
mase 1000 zrna iznad 400 grama.
Sklop (000 biljaka ha-1):
 Optimalni uslovi proizvodnje:
62 (70cm x 23cm)
 Prosečni uslovi proizvodnje:
59 (70cm x 24cm)
 Manje povoljni uslovi proizvodnje:
57 (70cm x 25cm)
NS 7020
FAO 700 grupa zrenja
Hibrid rekordnih prinosa, tolerantan
prema suši
NS 7020 je srednje kasni hibrid, po dužini
vegetacije pripada FAO grupi zrenja 600.
Potencijal rodnosti iznosi preko 20 tha-1
suvog zrna. Hibrid je tolerantan prema
suši. Listovi zadržavaju zelenu boju do
pune zrelosti.
Stablo: Stablo je ispod prosečne visine za
svoju grupu zrenja, čvrsto i elastično, ot-
porno prema poleganju.
Klip-zrno: Klip je cilindričan sa 14-16
redova zrna. Zrno je izrazito krupno, tipa
zubana žuto-crvenkaste boje. Masa 1000
zrna iznosi preko 420 grama.
Sklop (000 biljaka ha-1):
 Optimalni uslovi proizvodnje:
65 (70cm x 22cm)
 Prosečni uslovi proizvodnje:
59 (70cm x 24cm)
 Manje povoljni uslovi proizvodnje:
57 (70cm x 25cm)
TISA
FAO 700 grupa zrenja
Za berbu u klipu i spravljanje
kvalitetne silaže
TISA je kasni hibrid. Može se gajiti za zrno i
silažu. Potencijal za prinos je preko 16 tha-1
suvog zrna, a silo mase iznad 70 tha-1.
Stablo: TISA ima čvrsto i elastično stablo,
prosečne visine za svoju grupu zrenja, ot-
porno prema poleganju i lomu. Listovi za-
državaju zelenu boju do pune zrelosti.
Klip-zrno: Klip je cilindričnog oblika sa 14-
16 redova zrnažuto-crvenkaste boje. Zrno
je tipa polutvrdunca standardnog kvaliteta.
Masa 1000 zrna je oko 400 grama. Zrno sa-
drži preko 11% proteina i oko 4% masti.
Sklop (000 biljaka ha-1):
 Optimalni uslovi proizvodnje:
62 (70cm x 23cm)
 Prosečni uslovi proizvodnje:
59 (70cm x 24cm)
 Manje povoljni
uslovi proizvodnje:
57 (70cm x 25cm)
KUKURUZ
19
19
 ZENIT
FAO 700 grupa zrenja
Visok prinos, otporan prema
poleganju
ZENIT je kasni hibrid za berbu u klipu i
spravljanje silaže. Potencijal za prinos je
preko 17 tha-1 suvog zrna, a silo mase oko
65 tha-1. Veoma je adaptabilan na različite
uslove proizvodnje i pogodan za vetrovite
rejone.
Stablo: Zenit ima elastično stablo visine
oko 280 cm, otporno prema poleganju i
lomu.
Klip-zrno: Klip je cilindričnog oblika sa
16-18 redova zrna, žute boje. Zrno je tipa
zubana standardnog kvaliteta. Masa 1000
zrna je oko 390 grama.
Sklop (000 biljaka ha-1):
 Optimalni uslovi proizvodnje:
62 (70cm x 23cm)
 Prosečni uslovi proizvodnje:
59 (70cm x 24cm) PRELIMINARNA
 Manje povoljni uslovi proizvodnje: preporuka
57 (70cm x 25cm)
NS hibrida kukuruza
za setvu 2013. godine

Za kombajniranje u zrnu
1. FAO 300: NS 300, NS 3014
2. FAO 400: NS 4023, NS 4015, NS 4030
3. FAO 500: NS 5043, NS 5051
Za berbu u klipu
1. FAO 500: NS 540, NS 5043, NS 5010,
2. FAO 600: NS 6030, NS 6010, NS 6102,
NS 7020, NS 6043, Zenit,

KUKURUZ
Radan
3. FAO 700: NS 770, Tisa
Za silažu NS 5010, NS 6043, NS 770 i Tisa,
Tolerantni prema herbicidu
Focus Ultra NS444 Ultra, NS640 Ultra
20
20 21
 Prve sorte pšenice, ječma i ovsa, u današ- Velike uspehe Institut beleži i u stranim
njem Institut za ratarstvo i povrtarstvo, su državama. Do sada je registrovano 60 sor-
registrovane 1953. godine, a krajem 80-tih ti pšenice, ječma i tritikalea u 16 zemalja
godina i tritikalea. U periodu od 1953. do Evrope, Azije i Severne Amerike. Trenut-
2012. godine je u Institutu stvoreno 403 no se novosadske sorte pšenice gaje u:
sorte strnih žita.
Od ranih 70-tih godina prošlog Priznate sorte strnih žita od 1953. do 2012. g.
veka do danas novosadske sorte
su bile dominantne u proizvod- Vrsta/podvrsta Broj priznatih sorti
nji strnih žita kako u bivšoj Jugo-
Ozima pšenica 248
slaviji tako i današnjoj Republici
Srbiji. Jara pšenica 31
Durum ozima pšenica 2
Durum jara pšenica 2 setvu i kasnije u prihranjivanju, zaštita od
Ozimi ječam 54
Jari ječam 39
Ozimi tritikale 16
Ozimi ovas 3
Jari ovas 7 Rekordni prinosi novosadskih
Ozima raž 1
Mađarskoj, Republici Češkoj, Slovačkoj,
Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini, Iranu, Uzbe-
kistanu, Kanadi, USA, itd. Osnovne karak-
teristike novosadskih sorti strnih žita su,
veliki potencija za prinos, odličan kvalitet
i velika adaptabilnost na različite agroeko-
loške uslove.
Rezultati novosadskih sorti
pšenice
Novosadske sorte strnih žita u poslednje 3
godine zauzimaju površinu od 75-90% od
ukupnih površina pod ovim biljnim vrsta-
ma u Republici Srbiji. Ovako dominantan
STRNA ŽITA
položaj novosadskih sorti je, pre svega,
rezultat visokog potencijala za rodnost i
22
22
odličanog hlebo-pekarskog kvaliteta. Ova
dva svojstva, prinos i kvalitet, su od počet-
ka rada na oplemenjivanju strnih žita u In-
stitutu, bili osnovni kriterijumi u selekciji.
Visoki potencijal za prinos je bio garancija
proizvođačima da mogu da ostvare veliki
rod, a odličan kvalitet prerađivačima da
obezbede kvalitetnu sirovinu za finalni
proizvod, hleb. Svoje visoke genetske po-
tencijale za prinos i kvalitet sorte mogu
ostvariti samo u uslovima optimalne agro-
tehnike. Poštovanje sortne agrotehnike u
pogledu vremena setve, količine semena
pri setvi, doze mineralnih hraniva pred
prevalentnih bolesti i insekata kao i pravo-
vremena žetva, su neophodni preduslov
za ostvarenje visokih prinosa i dobrog
kvaliteta.
sorti pšenice u proizvodnji
u 2011. i 2012. godini
Potencijal jedne sorte u prinosu može se
najbolje sagledati preko rekordnih prino-
sa. U protekle 2 godine novosadske sor-
te su ostvarile zavidno visoke prinose u
proizvodnji. Već tradicionalno najveći broj
visokih prinosa postigle su sorte NS 40S
i Simonida koje već nekoliko poslednjih
godina vrhune u proizvodnji pšenice u
Srbiji. Novija sorta Zvezdana kao i reakti-
virana sorta Rapsodija, koja je u zemljama
EU registrovana pod imenom Pannonia,
po prvim rezultatima pokazuju da se radi
o izuzetno vrednim genotipovima. Sorte
NS 40S, Rapsodija, Simonida, Renesansa
i Pobeda su u 2012. godini ostvarile i vr-
hunske rezultate (između 7-8 t/ha) u Bu-
STRNA ŽITA
garskoj, Rumuniji, Iranu, Republici Češkoj
i Sloveniji.
23
23
 Rekordni prinosi NS sorti strnih žita u 2011. i 2012. godini Visoki prinosi NS sorti strnih žita u 2012. godini
Prinos Površina u stranim zemljama
Godina Sorta Ime Mesto Opština
t/ha ha
Prinos Površina
Sorta Mesto Zemlja
OZIMA PŠENICA t/ha ha
2011 Renesansa 8.10 1 Radiša Radosavljević Despotovac Despotovac OZIMA PŠENICA
Pobeda 7.00 3 Cvetkov Dragan Zrenjanin Zrenjanin
NS 40S 9.62 20 „Pionir“ AD Srbobran Srbobran Simonida 13.00 2 Kermanšah Iran
NS 40S 9.12 70 Branko Vujić Mala Bosna Subotica Renesansa 9.70 2 Qazvin Iran
Simonida 8.79 26 ZZ Beška Beška Inđija Renesansa 9.50 9 Qazvin Iran
Simonida 8.10 48 „Napredak“ Stara Pazova Stara Pazova Šahreza (2.500 metara
Pobeda 8.00 18 Iran
Zvezdana 9.20 12 Zoran Lambeta Gajdobra Bačka Palanka nadmorska visina)
Zvezdana 8.00 3 Miomir Crveni Turija Srbobran Renesansa 7.40 40 Arad, Siria Rumunija
2012 Pobeda 8.21 7 „Zlatica“ Lazarevo Zrenjanin NS 40S 7.50 12 Arad, Siria Rumunija
NS 40S 8.92 2 Žika Tomić Jarkovac Sečanj Pobeda 7.20 20 Timiš, Grabat Rumunija
NS 40S 8.10 29 Dijamant Agrar Futog Novi Sad NS 40S 7.40 20 Timiš, Cenei Rumunija
Simonida 9.80 1 Miladin Đalamić Klenje Bogatić NS 40S 7.50 10 Timiš, Carpinis Rumunija
Simonida 8.00 99 AD „Agrounija“ Inđija Inđija Rapsodija 7.30 120 Primorsko Bugarska
Zvezdana 8.90 25 Pavle Nenadović Voganj Ruma NS 40S 7.00 20 Valchiv Bugarska
Zvezdana 7.90 2 Ljubiša Ivanović Slepčević Šabac Rapsodija 8.93 25 AGRO Voranov R. Češka
Rapsodija 8.70 1 Miladin Đalamić Klenje Bogatić Rapsodija 8.63 23 Strazovice R. Češka
Rapsodija 8.30 12 Zoran Lambeta Gajdobra Bačka Palanka
OZIMI JEČAM
OZIMI JEČAM
Šahreza (2.500 metara
2012 Nonius 8.70 20 „Pionir“ AD Srbobran Srbobran Nonius 7.00 2 Iran
nadmorska visina)
Novosad. 565 8.20 22 „Pionir“ AD Srbobran Srbobran
Novosad. 525 8.00 22 „Pionir“ AD Srbobran Srbobran
OZIMI TRITIKALE
2012 Odisej 8.33 2 Janoš Benjocki Sajan Kikinda

Veliki potencijal rodnosti pokazele su i
sorte ječma, Nonius, Novosadski 565 i
Novosadski 525 kao i sorta tritikalea Odi-
sej, čiji rekodni prinosi premašuju 8 t/ha.
Sa ovakvim NS sortimentom proizvodnja
strnih žita u Srbiji bi se mogla značajno
povećati uz dobar kvalitet, koji bi se sigur-
no ostvario uz adekvatne agrotehničke
mere. S druge strane, povećana rodnost
i odličan kvalitet bi omogućio i povećan
izvoz a time i devizni priliv i profit.
U 2012. godini novosadske sorte strnih žita
su ostvarile i značajne rezultate u stranim
zemljama neki od tih rezultata su prikaza-
ni u tabeli. Posebno senzacionalan uspeh
su imale NS sorte pšenice u Iranu, gde je
Simonida dala čak 13 t/ha a Renesansa
blizu 10 t/ha. Sorta pšenice Pobeda i sorta
ječma Nonius su na nadmorskoj visini od
preko 2.500 metara ostvarile prinos od 8
t/ha (Pobeda), odnosno 7 t/ha (Nonius).
Ovaj uspeh je time veći jer su domaće sor-
te u toj zemlji ostvarile za više od duplo
niži prinos od NS sorti.

STRNA ŽITA STRNA ŽITA

24 25
24 25
 Nova genetika Parametri kvaliteta novosadskih sorti pšenice ne bazi višegodišnjih ogleda
Važni parametri tehnološkog kvaliteta
Najnovije sorte koje se nalaze pod šiframa
NS NG (novosadska nova genetika) se te- SORTA Sadržaj Sadržaj
Farino.
Energija Prinos hleba Broj
Ocena
stiraju u mreži oglada na teritoriji Srbije i proteina glutena (Eksten.) (gr) na 100 gr. padanja
klasa hleba*
(%) (%) (cm2) brašna (sec)
stranim zemljama i prvi rezultati ukazuju
da se radi o izuzetno vrednim sortama. POBEDA 12 - 14 28 - 33 A1-A2 95 - 135 140 - 144 240 - 400 6.8 – 5.0
One u sebi nose nove gene koji će omo- RENESANSA 12 - 15 27 - 33 A2 80 - 140 136 - 142 215 - 355 6.5 – 4.5
gućiti kako veće prinose tako i veću adap- 12 - 15 30 - 33 A2 80 – 135 135 - 143 235 - 360 6.7 – 5.0
SIMONIDA
tabilnost na nove limitirajuće faktore u
RAPSODIJA 12 - 14 29 - 32 A2 110 -180 137 – 142 370 - 565 6.3 – 4.5
proizvodnji strnih žita.
Ove sorte su nastale u jednom novom ZVEZDANA 12 - 14 30 - 33 B1 80 – 120 140 - 143 220 - 340 6.5 – 4.5
cilkusu selekcije gde su rekombinovani NS 40S 11 - 13 24 - 30 B1-B2 120 - 165 135 - 138 200 - 365 4.0 – 3.5
geni iz domaćih sorti i geni iz sorti koje OCENA HLEBA * - ocena finalnog proizvoda sa skalom 0 - 7 ( 0-2.5 su stočne pšenice; 2.6-4.0 loše pšenice kojim se moraju
su stvorene u udaljenim regionima iz dr- dodavati poboljšivači; 4.1 - 5.5 dobre hlebne pšenice; 5.6 - 7.0 poboljšivači)
žava kao što su Argentina, Japan, Kana-
da, Australija, itd. Kombinacijom ovakvih

Kvalitet novosadskih sorti

germplazmi kroz proces selekcije stvore-
no je nekoliko novih sorti – nova genetika
– kao što su: NS Avangarda, NS Artemida,
NS Futura, NS Dika, NS Ilina, NS Arabeska,
NS Enigma, NS Desetka, NS Emina, NS Ta-
vita, NS Sena, NS Radojka i NS Melodija.
Među ovim sortama se nalaze sorte sa
izuzetno visokim potencijalom za prinos,
sorte sa odličnim kvalitetom, sorte sa ra-
zličitim vremenom stasavanja a zajednič-
ka karakteristika je ta što su sve izuzetno
pšenice
Stvaranje sorti sa izuzetno dobrim tehno-
loškim kvalitetom je još od 70-tih godina
prošlog veka, pored visokog potencijala
za prinos, bio primarni cilj u selekciji pše-
nice u Institutu za ratrstvo i povrtarstvo.
Od sorte Partizanka, koja je priznata 1973,
do 2012. godine stvoreno je i priznato 32
sorte poboljšivači – sorte čije se brašno
meša sa sortama slabog kvaliteta da bi se
od njih mogao praviti hleb.
Nažalost, jedino u našoj zemlji, stimulacija
za gajenje visoko kvalitetnih sorti koja bi
se ostvarivala kroz razlike u ceni, nije ni-
kada zaživela u praksi. Bez obzira na ovu
činjenicu, Institut za ratarstvo i povrtar-
stvo i dalje intenzivno radi i na stvaranju
sorti visoko kvalitetnih vrednosti kao što
su uveli testne sorte veoma.
Iz tabele o kvalitetu se vidi izuzetni poten-
cijal u najvažnijim pokazateljima tehnološ-
kog kvaliteta NS sorti pšenice. Na osnovu
podataka, čak i sorta NS 40S za koju se ve-

STRNA ŽITA STRNA ŽITA

adaptabilne i prilagođene promenama
klime. Koje od ovih sorti će u narednim
godinama biti zastupljene na našim žit-
nim poljima zavisiće od rezultata ogleda
koji su postavljeni sa ovim sortama u Sr-
biji i okolnim državama.
26
26
zuje mišljenje da je slabog kvaliteta, se vidi
da se radi o sorti od čijeg brašna se može,
bez dodataka sorti poboljšivača spravlja-
ti solidan hleb. Potvrdu svog kvaliteta NS
sorte pšenice su dobile u svim državama
u kojima se gaje.
27
27

Osnovna pravila upotrebe
NPK hraniva za vrhunske
prinose NS-sorti strnih žita
 Osnovno đubrenje (pre osnovne
obrade zemljišta) treba obaviti na
osnovu analize zemljišta. Na pro-
sečno plodnim zemljištima Srbije
neophodno je u jesen uneti 50-60
kg/ha azota (N) i 60-70 kg/ha fos-
fora (P2O5). Kalijuma ima uglavnom
dovoljno u rezervama zemljišta,
tako da je za pšenicu dovoljno 20-
60 kg/ha ali se negde može i izo-
staviti.
 Prihranjivanje NS-sorti pšenice
je neophodno. Treba ga obaviti na
bazi analize zemljišta primenom N
min-metode, ili neke druge preci-
STRNA
ŽITA
28
28
KARAKTERISTIKE SORTI STRNIH ŽITA NAMENJENIH
PROIZVOĐAČIMA ZA NAREDNE SEZONE
POBEDA
Sortne karakteristike
Odlična otpornost na zimu
Srednje kasna
Visina stabla 90-100 cm
Dobra otpornost na poleganje
Tolerantna na prevalentne bolesti
Masa 1000 zrna 40-46 g
Hektolitarska masa 80-87 kg
Zrno tamno crvene boje
Široka adaptabilnost
RENESANSA
Sortne karakteristike
Veoma dobra otpornost na zimu
Srednje rana sorta
Visina stabla 90-105 cm
Dobra tolerantnost na poleganje
Dobra otpornost na bolesti
Masa 1000 zrna 40-45 g
Hektolitarska masa 80-88 kg
Zrno tamno crvene boje
Široka adaptabilnost
NS 40S
Sortne karakteristike
Veoma dobra otpornost na zimu
Srednje kasna sorta sa osjem
Visina stabla 80-90 cm
Odlična otpornost na poleganje
Vrlo dobra otpornost bolesti
Masa 1000 zrna 36-42 g
Hektolitarska masa 76-82 kg
Zrno bledo crvene boje
Veoma široka adaptabilnost
SIMONIDA
Sortne karakteristike
Odlična otpornost na zimu
Srednje rana
Visina stabla 80-95 cm
Dobra otpornost na poleganje
Tolerantna na prevalentne bolesti
Masa 1000 zrna 42-47 g
Hektolitarska masa 82-87 kg
Zrno crvene boje
Široka adaptabilnost
Osnovni parametri u agrotehnici
Optimalno vrema setve 5.-20. oktobra
Optimalana setvena norma 500-550 klij. zrna po m2
Zaštita od bolesti lista
Folijarna prihrana pre klasanja
Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)
Osnovni parametri u agrotehnici
Optimalno vrema setve 10.-25. oktobra
Optimalana setvena norma oko 550 klij. zrna po m2
Zaštita od bolesti lista
Folijarna prihrana pre klasanja
Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)
Osnovni parametri u agrotehnici
Optimalno vrema setve 5.-20. oktobra
Optimalana setvena norma 480-520 klij. zrna po m2
Zaštita od bolesti lista
Folijarna prihrana pre klasanja
Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)
Osnovni parametri u agrotehnici
Optimalno vrema setve 5.-25. oktobra
Optimalana setvena norma 500-550 klij. zrna po m2
Valjanje posle setve
Zaštita od bolesti lista
Folijarna prihrana pre klasanja
Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)
KARAKTERISTIKE SORTI STRNIH ŽITA NAMENJENIH
PROIZVOĐAČIMA ZA NAREDNE SEZONE
ZVEZDANA
Sortne karakteristike
Odlična otpornost na zimu
Srednje kasna
Visina stabla 70-80 cm
Odlična otpornost na poleganje
Odlična otpornost bolesti
Masa 1000 zrna 42-46 g
Hektolitarska masa 82-87 kg
Zrno crvene boje
Široka adaptabilnost
RAPSODIJA
Sortne karakteristike
Odlična otpornost na zimu
Rana sorta sa osjem
Visina stabla 85-95 cm
Odlična otpornost na poleganje
Dobra otpornost na bolesti
Masa 1000 zrna 42-46 g
Hektolitarska masa 82-86 kg
Zrno crvene boje
Izuzetno široka adaptabilnost
ODISEJ (ozimi tritikale)
Sortne karakteristike
Odlična otpornost na zimu i bolesti
Rana sorta, visina stabla 95-110 cm
Dobra otpornost na poleganje
Masa 1000 zrna 32-37 g
Hektolitarska masa 75-80 kg
Sadržaj proteina 14-16%
Sadržaj vlažnog glutena 20-33%
Zrno bledo crvene boje
Veoma široka adaptabilnost
NOVOSADSKI 525 (ozimi pivski 2-redi ječam)
Sortne karakteristike
Dobra otpornost na zimu
Srednje rana sorta
Dobra otpornost na poleganje
Dobra otpornost na bolesti
Masa 1000 zrna oko 48 g
Hektolitarska masa 74-78 kg
Sadržaj proteina 11,0-11,5%
Udeo zrna I klase oko 93%
Sadržaj finog ekstrakta 78-80%
znije metode. U prosečnoj godini
Osnovni parametri u agrotehnici
potrebno je 60-100 kg/ha čistog
azota (N) zavisno od NS-sorte. Ove
Optimalno vrema setve 5.-25. oktobra preporuke Institut daje svake godi-
Optimalana setvena norma 500-600 klij. zrna po m2 ne krajem januara na bazi probnih
Valjanje posle setve
analiza zemljišta. Preciznije prepo-
Zaštita od bolesti lista
ruke daje Savetodavna služba Srbi-
Folijarna prihrana pre klasanja
je.
Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)
 Prihranjivanje preko lista (uz mere
zaštite) pomaže da se postignu vr-
hunski prinosi.
 Pošto su mere nege pšenice zavi-
sne od vremenskih uslova, Institut
preko svog sajta i preko medija sa-
Osnovni parametri u agrotehnici opštava blagovremeno savete po-
Optimalno vrema setve 5.-25. oktobra ljoprivrednicima koji gaje NS-sorte
Optimalana setvena norma 550-600 klij. zrna po m2 pšenice i druga žita.
Valjanje posle setve
Zaštita od bolesti lista
Folijarna prihrana pre klasanja
Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)
Osnovni parametri u agrotehnici
Optimalno vrema setve 1.-.20 oktobra
Optimalana setvena norma 450-550 klij. zrna po m2
Valjanje posle setve
Zaštita od bolesti lista
Folijarna prihrana pre klasanja
Pogodna i za ispašu u fazi vlatanja
Agrotehnika
STRNA
Optimalno vrema setve 25. septembra-10. oktobra
Optimalna setvena norma 300-350 klij. zrna po m2
Valjanje posle setve
Zaštita od bolesti lista
ŽITA
Folijarna prihrana pre klasanja
Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)
29
29
 Sorte strnih žita za
specifičnu upotrebu:
NS Dur ozima durum pšeni-
ca namenjena kao sirovina za
spravljnje različitih vrsta testeni-
na. Otporana je na niske tempe-
rature i bez rizika se može gajiti
u našim uslovima.
Bambi ozima kompaktum pše-
nica namenjena isključivo sprav-
ljanju raznih vrsta kako čajnih
tako i tvrdih keksova.
Nirvana ozima spelta pšenica
namanjena za spravljanje spe-
cijalnih vrsta hlebova koji su
znatno bolje svarljiviji u odnosu
na konvencionalnu pšenicu. Po-
godna za organsku poljoprivre-
du.
NS Sedef jari golozrni ovas na-
manjen ljudskoj ishrani. Posedu-
je izuzetnu nutricionu vrednost i
ubraja se u grupu funkcionalne
hrane.
STRNA
ŽITA
30
30
NOVOSADSKI 565 (ozimi pivski 2-redi ječam)
Sortne karakteristike
Dobra otpornost na zimu
Srednje rana sorta
Odlična otpornost na poleganje
Odlična otpornost na bolesti
Masa 1000 zrna oko 49 g
Hektolitarska masa 75-79 kg
Sadržaj proteina 10,5-11,0%
Udeo zrna I klase oko 95%
Sadržaj finog ekstrakta 78-81%
Nonius (ozimi stočni 6-redi ječam)
Sortne karakteristike
Dobra otpornost na zimu
Srednje rana sorta
Dobra otpornost na poleganje
Odlična otpornost na bolesti
Masa 1000 zrna oko 47 g
Hektolitarska masa 74-78 kg
Sadržaj proteina 11-12%
Preporučuje se za gajenje na svim
tipovima zemljišta
NS JADAR (ozimi plevičasti ovas)
Sortne karakteristike
Dobra tolerantnost na niske temp.
Rana sorta
Odlična otpornost na poleganje
Tolerantan na bolesti
Masa 1000 zrna oko 35 g
Hektolitarska masa 55-58 kg
Sadržaj proteina 14-15%
Sadržaj masti 3-4%
Dunav (jari plevičasti ovas)
Sortne karakteristike
Odlična adaptabilnost
Podnosi i siromašnija zemljišta
Srednje rana sorta
Dobra otpornost na poleganje
Tolerantan na bolesti
Hektolitarska masa 55 kg a masa
1000 zrna oko 30-35 g
Sadržaj proteina 16% i masti 4-5%
Agrotehnika
Optimalno vrema setve 25 septembar -10 oktobar
Optimalna setvena norma 300-350 klij. zrna po m2
Valjanje posle setve
Zaštita od bolesti lista
Folijarna prihrana pre klasanja
Zaštita od bolesti klasa (Fusarium spp.)
Agrotehnika
Optimalno vrema setve 25 septembar-10 oktobar
Optimalna setvena norma 300-350 klij. zrna po m2
Valjanje posle setve
Folijarna prihrana pre klasanja
Zaštita od bolesti lista kao i zaštita od bolesti klasa
(Fusarium spp.)
Agrotehnika
Optimalno vrema setve kraj septembra
Optimalna setvena norma 400-450 klij. zrna po m2
Osnovno đubrenje 30 kg/ha N i 50 kg/ha P2O5
Valjanje posle setve
Prihranjivanje I 30 kg/ha N u početku bokorenja
Prihranjivanje II 20 kg/ha N u početku vlatanja
Zaštita od bolesti lista
Namenjen i za združen usev sa ozimim graškom i
grahoricom
Agrotehnika
Setva odmah nakon topljenja snega (kraj februara)
Optimalna setvena norma 450-550 klij. zrna po m2
Osnovno đubrenje 40 kg/ha N i 50 kg/ha P2O5
Valjanje posle setve
Prihranjivanje 30 kg/ha N u početku bokorenja
Zaštita od bolesti lista
Namenjen i za združen usev sa ozimim graškom i
grahoricom
31
 Hibridi za setvu na parcelama gde ima volovoda
BRANKO
Dobar i u težim uslovima!!!
 Srednje rani hibrid
 Otporan na rase A, B, C, D i E
volovoda (Orobanche cumana), rđu
i suncokretov moljac
 Visokotolerantan prema
Phomopsis, Macrophomina
i Phoma, a tolerantan na Sclerotinia
sclerotiorum i to na forme koje
se javljaju na korenu i stablu
 Prosečne visine biljaka, visoke
otpornosti na poleganje i lom stabla
 Genetski potencijal za prinos semena
preko 5 t/ha
 Sadržaj ulja 47-49%
 Može se uspešno gajiti na različitim
tipovima zemljišta čak i na
siromašnijim zemljištima
 Izuzetno dobro podnosi sušne uslove
 Preporučeni (optimalni) sklop
55-60 000 biljaka/ha u žetvi.
SUNCOKRET
32
32
DUŠKO
Stvoren za rekorde!!!
 Srednje rani hibrid
 Genetski otporan na plamenjaču
(Pl6 gen), na rase A, B, C, D i E
volovoda (Orobanche cumana),
rđu i suncokretov moljac
 Visok stepen tolerantnosti prema
Phomopsis, bolestima koje izazivaju
pegavost lista i stabla i korensku
i stabljičnu formu bele truleži
(Sclerotinia sclerotiorum)
 Prosečne visine biljaka, čvrsta i jaka
stabljika otporna na poleganje
 Genetski potencijal za prinos semena
preko 5 t/ha
 Sadržaj ulja 46-48%
 Vrlo adaptibilan i može se uspešno
gajiti u različitim agroekološkim
uslovima gde postiže visok i stabilan
prinos
 U protekle četiri godine najprinosniji
hibrid u mreži ogleda Instituta
 Preporučeni (optimalni) sklop
55-60 000 biljaka/ha u žetvi.
NOVOSAĐANIN
Stvoren za klimu 21. veka!!!
 Srednje rani hibrid
 Genetski otporan na rase
A, B, C, D i E volovoda (Orobanche
cumana), rđu i suncokretov moljac
 Visokotolerantan prema
Phomopsis, Macrophomina, crnoj
pegavosti i beloj truleži (korenske
i stabljične forme)
 Srednje visine stabla i visoke
otpornosti na poleganje
 Genetski potencijal za prinos semena
preko 5 t/ha
 Sadržaj ulja 47-48%
 Veoma dobro podnosi sušu,
adaptibilan i plastičan
 Ostvaruje visok stabilan prinos
nezavisno od prisustva volovoda
 Preporučeni (optimalni) sklop
55-60 000 biljaka/ha u žetvi.
BAĆA
Najuljaniji NS hibrid!!!
 Srednje rani hibrid
 Otporan prema A, B, C, D i E rasama
volovoda, rđi i suncokretovom moljcu
 Visokotolerantan prema
Phomopsis, a tolerantan prema
bolestima koje izazivaju pegavost lista
 Srednje visine stabla i visoke
otpornosti na poleganje
 Genetski potencijal za prinos semena
preko 5 t/ha
 Sadržaj ulja 51-52%
SUNCOKRET
 U različitim uslovima gajenja uvek
obezbeđuje visok prinos i sadržaj ulja
 Najuljaniji NS hibrid, potvrđen
u regionima sa volovodom
 Preporučeni (optimalni) sklop
52-58 000 biljaka/ha u žetvi.
33
33
 Potpuno nova selekcija u službi borbe protiv volovoda!!!
ORFEJ
Novi koncept hibrida
za rekordne prinose
 Srednje rani hibrid
 Genetski otporan na sve rase
plamenjače (Pl6 gen) prisutne kod
nas, otporan na rase A, B, C, D i E
volovoda (Orobanche cumana),
rđu i suncokretov moljac
 Visokotolerantan prema
Phomopsis i Phoma, a tolerantan
na Sclerotinia sclerotiorum
i to na forme koje se javljaju
na korenu i stablu
 Prosečne visine biljaka
 Genetski potencijal za prinos semena
preko 5,5 t/ha
 Sadržaj ulja 47-49%
 Odlikuje sa visokim stepenom
oplodnje čak i u nepovoljnim
uslovima
 Može se uspešno gajiti na različitim
tipovima zemljišta
 Preporučeni (optimalni) sklop
55-60 000 biljaka/ha u žetvi.
SUNCOKRET
34
34
NS OSKAR
Konačno! Novi NS-H-111, raniji,
prinosniji i otporan na volovod!
 Srednje rani hibrid
 Genetski otporan na rase A, B, C, D
i E volovoda (Orobanche cumana),
rđu i suncokretov moljac
 Visokotolerantan prema
Phomopsis i Macrophomina
 Prosečne visine biljaka, izrazito
tolerantan na poleganje i lomljenje
stabla
 Genetski potencijal za prinos semena
preko 5,5 t/ha
 Sadržaj ulja 48-50%
 Adaptibilan je i može se gajiti
u različitim agroekološkim uslovima
 Preporučeni (optimalni) sklop
55-60 000 biljaka/ha u žetvi.
NS NOVAK
Novi šampion, sve pobeđuje bez
izgubljenog seta!
 Srednje kasni hibrid
 Genetski otporan na rase A, B, C, D
i E volovoda (Orobanche cumana),
rđu i suncokretov moljac
 Visokotolerantan prema
Phomopsis beloj truleži (korenske
i stabljične forme)
 Prosečne visine biljaka, izrazito
tolerantan na poleganje
i lomljenje stabla
 Genetski potencijal za prinos semena
preko 5,5 t/ha
 Sadržaj ulja 48-50%
 Adaptibilan i može se gajiti
u različitim agroekološkim uslovima
 Preporučeni (optimalni) sklop
55-60 000 biljaka/ha u žetvi.
GIGANT
Novo, samo za gigantske
prinose!
 Srednje kasni hibrid
 Genetski otporan na rase A, B, C, D
i E volovoda (Orobanche cumana),
rđu i suncokretov moljac
 Visokotolerantan prema
Phomopsis, Macrophomina
 Biljke su visoke i izrazito tolerantan
na poleganje i lomljenje stabla
 Genetski potencijal za prinos semena
preko 5,5 t/ha
 Sadržaj ulja 49-50%
 Adaptibilan i može se gajiti
u različitim agroekološkim uslovima
 Preporučeni (optimalni) sklop
55-60 000 biljaka/ha u žetvi .
NS FANTAZIJA
Novo, fantastična
adaptabilnost i rodnost!
 Srednje rani hibrid
 Genetski otporan na rase A, B, C, D
i E volovoda (Orobanche cumana),
rđu i suncokretov moljac
 Visok stepen tolerantnosti prema
Phomopsis, Macrophomina,
bolestima koje izazivaju pegavost
lista i stabla i prema beloj truleži
(korenske i stabljične forme)
 Prosečne visine biljaka, čvrsta
i jaka stabljika otporna na poleganje
 Genetski potencijal za prinos semena
preko 5,5 t/ha
SUNCOKRET
 Sadržaj ulja 46-49%
 Dobro podnosi sušu, atraktivan je
prema polinatorima i odlikuje se
izuzetno visokim stepenom oplodnje.
 Preporučeni (optimalni) sklop
55-60 000 biljaka/ha u žetvi.
35
35
 Hibridi otporni na herbicide iz grupe imidazolinona (Clearfield)
Za efikasniju borbu protiv korova i volovoda
NS RIMI PR
Clearfield tehnologija i otpornost
na plamenjaču NOVO!!!
 Hibrid rane vegetacije
 Visokootporan na herbicid
Pulsar 40 i druge herbicide iz grupe
imidazolinona
 Naslednik hibrida RIMI, prvog
i najprodavanijeg IMI hibrida
u Centralnoj i Istočnoj Evropi
 Otporan na sve rase plamenjače
kontrolisane genom Pl6
 Genetski otporan na rđu
i suncokretov moljac, a poljski
otporan prema Phomopsis
 Srednje visine stabla i visoke
otpornosti na poleganje
 Genetski potencijal za prinos semena
preko 4,5 t/ha
 Veoma adaptibilan i stabilan u našim
agroekološkim uslovima
 Preporučeni (optimalni) sklop
60 000 biljaka/ha u žetvi.
SUNCOKRET
36
36
(NIJE GMO!!!)
NS TAURUS
Clearfield tehnologija
i visok prinos NAJNOVIJE!!!
 Srednje kasni hibrid
 Poseduje visoku otpornost prema
herbicidima iz grupe imidazolinona
(Pulsar 40). Poseduje visok stepen
tolerantnosti prema Phomopsis,
Macrophomina, Phoma i Sclerotinia
sclerotiorum (korenske i stabljične
forme)
 Srednje visine stabla i visoke
otpornosti na poleganje
 Genetski potencijal za prinos semena

preko 4,5 t/ha
Za visoke i stabilne prinose
i u stresnim uslovima
 Preporučeni (optimalni) sklop
58 000 biljaka/ha u žetvi.
PEGAZ
Clearfield tehnologija i otpornost
na volovod NAJNOVIJE!!!
 Srednje rani hibrid
 Odlikuje se visokom otpornošću
prema herbicidima iz grupe
imidazolinona nezavisno od vremena
primene
 Genetski otporan prema volovodu
rasa A do E, kao i prema značajnim
prouzrokovačima bolesti suncokreta
 Srednje visine stabla
Genetski potencijal za prinos semena

preko 4,5 t/ha
 Može se uspešno gajiti na različitim
tipovima zemljišta i daje visoke
i stabilne prinose
 Preporučeni (optimalni) sklop
58 000 biljaka/ha u žetvi.
NS-H-111
Najuspešniji NS hibrid u svetu
 Odlična otpornost na zimu
 Srednje rani hibrid, prosečne visine,
izrazito tolerantan na poleganje
i lomljenje stabla
 Sadržaj ulja je oko 48-50%
 Otporan na rđu i suncokretovog
moljca, visoko tolerantan prema
Phomopsis-u
 Potencijal za prinos je oko 5t/ha
Hibrid otporan na herbicide iz  Preporučena gustina setve je
grupe sulfonil urea 55.000 biljaka po hektaru
(tribenuron metil) (NIJE GMO!!!)  Adaptabilan je hibrid, koji može
Za borbu protiv najupornijih da se gaji u različitim agroekološkim
korova poput palamide uslovima
 Najrašireniji i najplastičniji NS hibrid
SUMO 1 PR suncokreta i dalje u samom vrhu
sortimenta
Za borbu protiv palamide
i plamenjače!!!
 Hibrid srednje rane vegetacije
 Visokotolerantan na herbicide iz
grupe sulfonil urea kod kojih je
aktivna materija tribenuron-metil
 Genetski otporan na sve rase
plamenjače (Pl6 gen) prisutne kod
nas, rđu i suncokretov moljac
 Visokotolerantan prema
Phomopsis helianthi
 Srednje visine stabla i visoke
otpornosti na poleganje.
 Genetski potencijal za prinos semena
preko 4.5 t/ha
 Dobro podnosi sušu, atraktivan je
prema polinatorima i odlikuje se
izuzetno visokim stepenom oplodnje.
SUNCOKRET
 Gajenjem SUMO hibrida omogućena
je borba čak i protiv tako upornih
širokolisnih korova kao što je
palamida
 Preporučeni (optimalni) sklop
55-60 000 biljaka/ha u žetvi . 37
37
 Konzumni hibridi Hibridi otporni prema plamenjači

NS SLATKI
Novo, najukusniji NS hibrid!
 Konzumni hibrid suncokreta
za ishranu i ljuštenje
 Pripada grupi srednje ranih hibrida
 Otporan je prema rđi
i suncokretovom moljcu, a tolerantan
prema Phomopsis
 Stabljika je čvrsta i visoka
 Genetski potencijal za prinos semena
je veći od 4,5 t/ha
 Masa 1000 semena 95-110g
 Sadržaj ulja u semenu manji od 35%
 Sadržaj proteina u jezgru 26%
 Ima nizak sadržaj ljuske
 Ovaj hibrid je atraktivan
za oprašivače, a takođe je i dobro
adaptibilan za različite ekološke
uslove i tipove zemljišta
 Optimalni sklop biljaka u vreme
žetve: 42 000-46 000 biljaka
po hektaru.
U ponudi su i konzumni hibridi Vranac i Cepko
NS GRICKO
Novo, i krupan i rodan!
 Konzumni hibrid suncokreta
za ishranu i ljuštenje
 Srednje rani hibrid
 Stabljika je čvrsta i visoka
 Genetski potencijal za prinos semena
je veći od 4,5 t/ha
 Masa 1000 semena 95-115g
 Sadržaj ulja u semenu manji od 35%
 Sadržaj proteina u jezgru 25%
 Ima nizak sadržaj ljuske
 Otporan je prema rđi
i suncokretovom moljcu, a tolerantan
prema Phomopsis
 Ovaj hibrid je atraktivan za
oprašivače, a takođe je i dobro
adaptibilan za različite ekološke
uslove i tipove zemljišta
 Optimalni sklop biljaka u vreme
žetve: 42 000-46 000 biljaka po hektaru.
VELJA
I ranostasnost i prinos!!!
 Spada u grupu ranih hibrida
Otporan prema rđi, plamenjači

(Pl6gen) i suncokretovom moljcu
 Tolerantan prema Phomopsis
i prema beloj truleži na glavi
(S. sclerotiorum).
 Prosečne visine biljaka, čvrsta i jaka
stabljika otporna na poleganje
 Genetski potencijal za prinos semena
preko 4,5 t/ha
 Sadržaj ulja 44-48%
 Atraktivan za polinatore, izuzetno
prilagođen različitim uslovima
gajenja
 Ostvaruje visok prinos semena iako
je hibrid rane vegetacije
 Preporučeni (optimalni) sklop
52-56 000 biljaka/ha u žetvi.
Ultrarani hibridi
DUKAT
Najraniji hibrid u Srbiji – ako
ste zakasnili!
SREMAC
Adut među NS hibridima!!!
 Srednje rani hibrid
 Otporan na sve rase plamenjače
kontrolisane genom Pl6, rđu
i suncokretov moljac
 Visok stepen tolerantnosti prema
Phomopsis, bolestima koje
izazivaju pegavost lista i stabla
i korensku i stabljičnu formu bele
truleži (Sclerotinia sclerotiorum)
 Prosečne visine biljaka, čvrsta i jaka
stabljika otporna na poleganje
 Genetski potencijal za prinos semena
preko 5 t/ha
 Sadržaj ulja 46-48%
 Dobro podnosi sušu, adaptibilan je
pa se može uspešno gajiti na
različitim tipovima zemljišta
 Ima intenzivan početni porast,
u proteklih nekoliko godina jedan od
najprinosnijih hibrida Instituta
 Preporučeni (optimalni) sklop
55-60 000 biljaka/ha u žetvi.

 Vrlo rani hibrid sa dužinom vegetacije

90 do 95 dana
 Prosečna visina stabljike je 135 - 145 cm
 Genetski potencijal za prinos semena
je 4 t/ha
 Sadržaj ulja u semenu 47-49%
 Genetski je otporan prema rđi

SUNCOKRET SUNCOKRET
i suncokretovom moljcu
 Optimalni sklop biljaka u vreme
žetve: 50 000-54 000 biljaka
po hektaru
 Preporučuje se za kasniju setvu na
parcelama gde se nije mogla obaviti
38 pravovremena setva 39
(od 15. maja do 15. juna)
38 39
 Slavica
Ozima sorta sa niskim sadržajem eruka
kiseline i glukozinolata iz grupe “00”. Visok
genetski potencijal za prinos semena –
preko 4,7 t/ha, a prosečan sadržaj ulja u
semenu je 45%. Sorta visoke toleratnosti
na niske temperature. Dužina vegetacije
je 284 dana. Masa 1000 semena je 4,3 g.
Ulje je pogodno za ljudsku ishranu, a osta-
ci posle ceđenja ulja za ishranu domaćih
životinja.
Banaćanka
Ozima sorta sa niskim sadržajem eruka
kiseline i glukozinolata iz grupe “00”. Vi-
sok genetski potencijal za prinos semena
– preko 4,4 t/ha, a prosečan sadržaj ulja
u semenu je 46%. Sorta je tolerantna na
stresne uslove. Masa 1000 semena je 4,2 g.
Dužina vegetacije je 277 dana. Ulje je po-
godno za ljudsku ishranu, a ostaci posle
ceđenja ulja za ishranu domaćih životinja.
ULJANA REPICA
40
40
Jasna
Ozima sorta sa niskim sadržajem eruka
kiseline i glukozinolata iz grupe “00”. Vi-
sok genetski potencijal za prinos seme-
na – preko 5 t/ha, a prosečan sadržaj ulja
u semenu je 41%. Dobro podnosi niske
temperature. Masa 1000 semena je 3,4 g.
Dužina vegetacije je 280 dana. Ulje je po-
godno za ljudsku ishranu, a ostaci posle
ceđenja ulja za ishranu domaćih životinja.
Zlatna
Ozima sorta sa niskim sadržajem eruka
kiseline i glukozinolata iz grupe “00”. Visok
genetski potencijal za prinos semena –
preko 4,5 t/ha, a sadržaj ulja u semenu je
44%. Sadržaj proteina 24%. Dobro podno-
si niske temperature. Masa 1000 semena
je 3,9 g. Dužina vegetacije je 284 dana.
Ulje je pogodno za ljudsku ishranu, a osta-
ci posle ceđenja ulja za ishranu domaćih
životinja.
Jovana
Jara sorta sa niskim sadržajem eruka kiseli-
ne i iz grupe “00”. Visok genetski potencijal
za prinos semena – preko 2,6 t/ha, a sadr-
žaj ulja u semenu je 45%. Seme izuzetno
krupno. Sorta standard u Komisiji za regi-
straciju jarih sorti uljane repice. Masa 1000
semena je 3,8 g. Dužina vegetacije je 102
dana. Ulje joj je pogodno za ljudsku ishra-
nu, a ostaci posle ceđenja ulja za ishranu
domaćih životinja.
4141
 Višegodišnje krmne leguminoze
LUCERKA
NS Banat ZMS II je rana sorta, tole-
rantna na sušu, namenjana za intenzivno
korišćenje (5-6 otkosa). Na kvalitetnim ze-
mljištima ostvaruje visok prinos (85-100 t/
ha zelene krme i preko 20 t/ha sena) i do-
bar kvalitet (21% sirovih proteina). Adapta-
bilna i stabilna sorta, najraširenija u Srbiji.
NS Medijana ZMS V je sorta koja se
odlikuje dobrim proizvodnim osobinama
na težim, hidromorfnim zemljištima (Cen-
tralna Srbija, BiH): visok prinos biomase
(80-100 t/ha zelene krme, sena 15-20 t/
ha), dobar kvalitet (22% proteina). Adap-
tabilna sorta, visokih prinosa u različitim
proizvodnim uslovima.
KRMNO BILJE
42
42
Banat VS je sorta visokih prinosa zele-
ne krme (85-100 t/ha) i sena (18-20 t/ha),
tolerantna na intenzivan način iskorišća-
vanja odličnog kvaliteta (21% proteina u
senu). Povećanog nivoa tolerantnosti na
sušu, niske temperature i poleganje. Rana
sorta, brzog inicijalnog porasta posle ko-
šenja. Izuzetno prinosna na lakšim i sred-
nje teškim zemljištima.
Nera je ranostasna sorta, odličnog kvali-
teta (21% proteina), namenjana za inten-
zivan način iskorišćavanja (sistem kosidbe
sa 4-5 otkosa godišnje). Odlikuje se većim
prinosima suve materije (do 20 t/ha), na-
ročito na kvalitetnim zemljištima. Ima du-
bok korenov sistem, te je tolerantnija na
sušu, i brzo regeneriše nakon kosidbe.
NS Medija je najnovija NS sorta lucer-
ke, namenjena za granične reone gajenja
lucerke u Srbiji i BiH (teža hidromorfna ze-
mljišta, neutralne do slabo kisele reakcije).
To je srednje rana sorta, otporna na pole-
ganje i tolerantna na sušu. Sorta stabilnih
i visokih prinosa (prinosi sena 15-20 t/ha)
odličnog kvaliteta (22% proteina u senu).
CRVENA DETELINA
Una je srednje rana sorta crvene deteli-
ne, pogodna za gajenje u travno-detelin-
skim smešama, na manje plodnim, vlažni-
jim i kiselijim zemljištima (Centralna Srbija,
BiH). Dobra granatost i lisnatost uslovljava
visok prinos i kvalitet krme. Maksimalan
prinos zelene mase (70-95 t/ha), odnosno
sena (15-17 t/ha) postiže u drugoj godi-
ni života iz 3-4 otkosa, dok treće godine
života iz dva otkosa ostvaruje ukupan pri-
nos zelene mase na nivou prve godine.
Odličnog je kvaliteta, udeo lišća u prinosu
početkom cvetanja iznosi i do 55% (18,5%
proteina u senu).
Jare krmne mahunarke Ozime krmne biljke
JARI PROTEINSKI Ozimi krmni
GRAŠAK grašak - Pionir
Sorta namenjena proizvodnji krme, izvan-
Javor je intenzivna srednjerana sorta ja- redne otpornosti na niske temperature.
rog stočnog graška, tolerantan na polega- Pogodna za gajenje kao čist usev i u smeši
nje i ujednačenog sazrevanja. Namenjen sa strnim žitima. Prinos 40-50 t/ha zelene
za proizvodnju suvog zrna i potencijala krme i 8-10 t/ha sena.
rodnosti do 6,5 t/ha. Sadržaj proteina u
zrnu 25%. Mahune su grupisane u vršnom
delu stabla, što doprinosi ujednačenom Ozima grahorica
sazrevanju, lakšoj žetvi i smanjenju gubi-
taka. – Neoplanta
Sorta nežnog i dugačkog stabla bogatim
Partner je nova sorta jarog proteinskog listom. Otporna na dužinu i trajanje niskih
graška za proizvodnju zrna. Dužina vege- temperatura. Prinos 35-45 t/ha zelene
tacije 80-85 dana. Sorta graška minimal- krme i 7-9 t/ha sena. Sadržaj sirovih prote-
nog poleganja, visine stabla 50-70 cm, afi- ina krme i do 22% suve materije.
la tipa lista i bele boje cveta. Prinos zrna u
proizvodnim uslovima 4,5-5,5 t/ha sa 25%
sirovih proteina.
JARI STOČNI GRAŠAK
NS-Junior je sorta jarog graška name-
njena za kombinovano korišćenje – kao
kabasta stočna hrana (krma) i zrno. Odli-
kuje se visokim genetičkim potencijalom:
prinos zelene krme 30-50 t/ha i zrna 2,5-5,0
t/ha. Sadržaj sirovih proteina u suvoj ma-
teriji krme 19-21%, a u zrnu 28%. Sadržaj
antinutritivnih materija u zrnu minimalan
– nije potrebna termička obrada zrna. Naj-
raširenija sorta jarog graška u proizvodnji.
JARA GRAHORICA
Novi Beograd jara sorta obične graho-
KRMNO BILJE
rice, visokog prinosa i kvaliteta krme. Sorta
namenjena za proizvodnju zelene mase,
sena, silaže i senaže, u smeši sa potpornim
usevom – ovsem. Prinos zelene mase 40-
50 t/ha, a sena 8-10 t/ha.Odličan kvalitet
krme za ishranu preživara.
43
43
 Stočni kelj – Perast
Nova sorta ozimog stočnog kelja sa
izraženom ranostasnošću i velikim poten-
cijalom za prinos zelene krme. Koristi se
za ishranu svih vrsta i kategorija domaćih
životinja, a naročito preživara. Otporna
je na niske temperature i većinu bolesti.
Odlikuje se sočnim i krupnim listom.
Prinos zelene krme se kreće od 50 – 80 t/
ha, u zavisnosti od roka setve.
Krmni sirak
NS-DŽin je sorta krmnog sirka, nasta-
la ukrštanjem sirka i sudanske trave. Pro-
sečan prinos zelene krme je 70 t/ha, a u
uslovima navodnjavanja može da posti-
gne i do 100 t/ha zelene krme. Odlikuje
se visokim stepenom bokorenja, dobrom
regeneracijom (3 otkosa godišnje) i ot-
pornošću na sušu i bolesti (gar i crvenilo
sirka). Izvanredno je ugljenohidratno i
energetsko hranivo sa prosečnim sadrža-
jem sirove celuloze 42% i šećera 42%, te je
odličan za ishranu stoke u zelenom stanju
kao i za proizvodnju silomase za biodige-
store.
KRMNO BILJE
44
44
Titan je nova sorta krmnog sirka nastala
ukrštanjem linija krmnog sirka i sudanske
trave. Višeotkosna sorta (do tri otkosa),
visokog genetskog potencijala za prinos
krme, preko 80 t/ha u uslovima suvog
ratarenja. Kosi se kada su biljke visine od
0,7-1,5 m. Odlikuje se brzim početnim po-
rastom, odličnim bokorenjem i dobrom
regeneracijom nakon kosidbe.
Siloking je hibrid sirka šećerca, duge
vegetacije i visokog prinosa zelene krme,
pogodan za kasnu kosidbu i siliranje. Ot-
poran je na ekonomski-značajnije bolesti.
Stabljika ostaje sočna do kraja vegetacije
te je odlična sirovina za spravljanje silo-
mase u biodigestorima u cilju proizvod-
nje biogasa.
Sudanska trava
Srem je najrasprostarnjenija sorta su-
danske trave namenjena za proizvodnju
zelene mase i sena. Odlikuje se dobrim
bokorenjem i izvrsnom regeneracijom,
što obezbeđuje 3-4 otkosa godišnje, kao
i mogućnošću setve u više rokova. Prinos
zelene krme 80-100 t/ha a sena do 20 t/
ha. Za korišćenje u zelenom stanju treba
je sejati na međuredni razmak od 25,0 cm
sa 25-30 kg/ha semena, a za spravljanje
sena setva se obavlja gušće na 12,5 cm i
sa 35-40 kg/ha semena.
Sava - nova sorta sudanske trave nastala
ukrštanjem sorte Srem poreklom iz Srbi-
je i sortom Nebr.7035 poreklom iz SAD. Iz
četiri otkosa ostvaruje visok prinos: zelene
krme do 100 t/ha i 20 t/ha sena, odličnog
kvaliteta. Odlikuje se veoma brzim počet-
nim porastom, dobro bokori, a posle ko-
sidbe brzo regeneriše. Otporna je na eko-
nomski-značajnije bolesti.
45
 PAPRIKA
SORTIMENT: Novosadska bela babura,
Kalifornijsko čudo, Šorokšari, Matica,
Buketna-1, Atina, Anita, Vranjsaka, Novo-
sađanka, Kurtovska kapija, Una, Amfora,
Krušnica, Plamena, Feferona crvena.
Način proizvodnje
Setva u toplu leju (sandučić)
Od 15-25.II, setvena norma 10-12 g/m²,
pikiranje u fazi kotiledona i pojave prvog
pravog lista
Setva u plastenik: od 15-25. III,setvena
norma 8-12 g/m²
Setva na otvorenom polju: od 25.III –
05.IV, setvena norma 3-5 kg/ha, na rasto-
janje 50-70 x 8-10 cm,uz proređivanje na
konačan sklop.
Rasađivanje: u plastenik od 25.III – 05.IV,
na rastojanje od 40-60 x 15-30 cm,
Rasađivanje na otvorenom polju: od
05.-25.V, na rastojanje 50-70 x 15-25 cm.
46
46
ANITA
 Srednje kasna sorta u tipu babure
 Plod je mase 100-150 g.
debljine perikarda do 8 mm
 Boja ploda u tehnološkoj zrelosti
je belo-žuta, a u fiziološkoj crvena
 Plodove donosi ravnomerno i oni su
ujednačeni po berbema visokog prinosa
 Odlična za svežu potrošnju i preradu
NOVOSAĐANKA
 Srednje rana sorta u tipu paradajz
paprike
 Plod je gotovo okrugao, mase 80-120 g.
debljine perikarda i do 10 mm
 Boja ploda u tehnološkoj zrelosti je
belo-žuta, a u fiziološkoj intenzivno
crvena
 Ima lep izgled i dobar ukus
 Pogodna je za preradu kiseljenjem
AMFORA
 Srednje rana sorta
 Plod je u tipu kapije, krupan pljosnat,
sa jednim malo povijenim vrhom
 Dužina ploda je od 12-15 cm, široke
oko 5,5 cm, debljine mesa od 4-6 mm
i prosečne težine ploda preko 100 g.
mada je težina prvih plodova i do 250 g.
 Boja ploda u tehnološkoj zrelosti
je tamno zelena, a u fiziološkoj
intenzivno crvena
 Zbog svog krupnog i atraktivnog
ploda, koristi se u svežem stanju,
a izvrsna je za pečenje, posebno za
pravljenje ajvara, kiseljenje i za
industrijsku preradu. Gaji se direktnom
setvom iz semena ili iz rasada, kako na
otvorenom polju, tako i u zaštićenom
prostoru.
KNJAZ PARADAJZ
 Spada u grupu srednje ranih sorti
 Biljka je uspravna, determinantnog SORTIMENT: Novosadsi jabučar, Novo-
rasta, visine 70-75 cm sadski niski, Bačka, Alparac, Knjaz, Pegaz
 Plod je krupan sa 5-8 komora, okrugao,
crvene boje, mase 140-160 g.
Način proizvodnje
 Karakteristika sorte je visok sadržaj suve Setva u plastenik: od 15.-30.III, setvena
materije u plodu (6,5%) norma 3g/m²,
 Plod ima prijatan ukus zbog
Setva na otvorenom polju: od 15.-30.IV,
izbalansiranog odnosa šećera i kiselina setvena norma od 1-1,5 kg/ha, na rastoja-
nje 60-70 x 8-10 cm uz proređivanje u fazi
ALPARAC
4 prava lista na konačan sklop.
 Rana niska sorta, determinantnog rasta Rasađivanje na otvorenom polju:
 Sorta srednje bujna sa čvrstim, od 25.IV – 15.V, na rastojanje 70x40 cm.
razgranatim stablom visine
oko 60-65 cm
 Plod je blago izdužen, gladak, crvene
boje bez zelene zone oko drške ploda,
mase oko 95 g.
 Obrazuje veliki broj plodova po biljci
i namenjen je za industrijsku
proizvodnju
PEGAZ
 Sorta indeterminantnog
(neograničenog) rasta, namenjena za
gajenje na jedno ili dva stabla uz
prekraćivanje vrha stabla
iznad 6-7 etaže.
 Dužina vegetacije je oko 120 dana.
 Od rasađivanja do berbe stiže
za oko 60-65 dana.
 Plod je okrugao, intenzivno
narandžaste boje, sa malom
prisutnošću zelene kragne.
 Prosečna težina ploda je oko 200 g.
 Suva materija iznosi oko 6,5% i odlikuje
se visokim sadržajem ukupnih
karotina od 120 mg/g. Dobar odnos
šećera (2,58%) i ukupnih kiselina
(0,41%), daju plodu prijatan
aromatičan ukus.
 Sorta je namenjena za svežu potrošnju
i za baštensku proizvodnju.
47
47
 KRASTAVAC
SORTIMENT: Pariski kornišon, Sunčani
potok, Tajfun
Način proizvodnje salatara i kornišona
Setva na otvorenom polju: od 01.-15.V,
na rastojanje 1x0,2 m, uz proređivanje u
redu na 0,7m, setvena norma 1,5-3 kg/ha
Letnja proizvodnja kornišona: setvom na
otvorenom polju: od 15.VI-15.VII, na rasto-
janje 1x0,15 m, uz proređivanje u redu na
0,3-0,5 m., setvena norma 2-3 kg/ha.
TAJFUN
 Salatni krastavac, dužina vegetacije od
nicanja do ubiranja prvih plodova iznosi
oko 45 dana
 Plod je izduženog cilindričnog oblika,
gladak, tamno zelene boje sa svetlim
prugama, dužine oko 17 cm i širine
oko 4 cm
 Prosečna težina ploda iznosi 180-200 g.
 Biljke su tolerantne prema plemenjači
 Pogodan je za ishranu zbog manjeg
sadržaja celuloze u plodu
48
48
PERŠUN
SORTIMENT: Berlinski srednje dugi, NS
Molski, Domaći lišćar
Način proizvodnje
Setva na otvorenom polju: 01.III-15.IV, na
rastojanje 30-50 x 2-3 cm, uz proređivanje
u redu na 8-10 cm, setvena norma: 1,5-2
kg/ha
NS MOLSKI
 Srednje kasna sorta, s poluuspravnom
rozetom, visine oko 120 cm
 Koren je beo gladak, prosečne
mase 150-180 g.
 Dužina korena oko 17 cm, s prečnikom
vrata korena od 5-6 cm i prečnikom
sredine korena oko 3,5 cm
 Oblik korena je repast
 Dužina vegetacije je oko 170 dana
 Koren sadrži oko 6,2 % saharoze,
odnosno procenat suve materije
oko 7,5 %
 Namenjen je svežoj potrošnji
i industrijskoj preradi za sušenje. Zbog
karakteristike korena pogodan je za
mehanizovano vađenje
KUPUS
SORTIMENT: NS Futoški, Ditmar, Orion
Način proizvodnje ranog kupusa
Setva u toplu leju (sandučići): od 25.I-
10.III, setvena norma: 3-6 g/m², pikiranje
u fazi kotiledona i pojave prvog pravog
lista.
Rasađivanje: od 01.-10.IV, na otvorenom
polju, na rastojanju 50 x 40 cm.
Način proizvodnje kasnog kupusa
Setva u hladnu leju: od 25.V-05.VI, setve-
na norma 2,5-3 g/m²
Rasađivanje: od 25.VI-15.VII, na rstojanje
70 x 50 cm
ORION
 Dužina vegetacije iznosi 85-95 dana.
 Po dužini vegetacije odgovara mu
letnja i jesenja proizvodnja.
 Listovi glavice i rozete sadrže antocijan
crvenu boju.
 Ostvaruje prinos od oko 60 t/ha.
 Spada u kupuse namenjene za svežu
potrošnju, kao i kiselenje.
 Ima nešto sitniju glavicu od sorte
NS-Futoški, ali i manje puca. Glavica se
brže kiseli i zbog specifične boje listova
rasol ima crvenkastu nijansu.
ROTKVICA
SORTIMENT: Verica, Saxa treib
Način proizvodnje
Setva: na otvorenom polju: od 05.III-20.
IV i od 01.VIII-01.IX, na rastojanju 30 x 3,5
cm, setvena norma: 8-10 kg/ha.
VERICA
 Rana prolećna sorta, krupnija od sorte
Saxa treib
 Biljka je bujna, brzog porasta korena,
poluuspravne rozete, što doprinosi
uspešnom gajenju u plastenicima
i staklenicima u hladnom periodu
godine
 Koren je okrugao, crvene boje, sočan,
belog mesa bez sunđerastog tkiva,
težine od 45-45 g
49
49
 PASULJ
SORTIMENT: Slavonski zeleni, Zlatko, Dva-
desetica, Belko, Maksa, Sremec, Balkan
Setva na otvorenom polju: od 20.IV-15.V,
na rastojanje 40-50 x 5-6 cm, setvena
norma: 100-160 kg/ha. Rane sorte mogu
se sejati postrno u uslovima navodnjava-
nja
DVADESETICA
 Vrlo rana sorte, vegetacije 67-70 dana
 Stablo je visoko preko 45 cm, čvrsto,
razgranato
 Zrno je belo, polupljosnato
 Masa 1.000 zrna je od 350-400 g
 Sorta namenjena intenzivnoj
agrotehnici, dobra u navodnjavanju,
odlična i u postrnoj setvi
50
50
GRAŠAK
SORTIMENT: Dunav, Tamiš, Kelvedon,
Fruškogorac, Frila, Mali provansalac, Čudo
Amerike
Način proizvodnje
Jesenja setva na otvorenom polju (samo
sorta Mali provansalac): od 20.X – 05.XI,
na rastojanje 15-20 x 3-4 cm, setvena nor-
ma: 250-300 kg/ha.
Prolećna setva na otvorenom polju: od
20.II – 01. IV, na rastojanje 15-20 x 4-5 cm,
setvena norma: 220-300 kg/ha.
TAMIŠ
 Vrlo rana sorta, do tehnološke zrelosti
sazreva za nešto manje od 60 dana
 Mahune su prave sa sabljastim vrhom,
dužine 6-7 cm, sa 6-8 formiranih zrna
 Visina do prve mahune iznosi 25 cm
 Zbog svog dobrog svojstva, oko 80%
zrna je obuhvaćeno i I (ekstra finoj)
ili II (vrlo finoj) klasi
 Sitne frakcije zrna opredeljuju je za
industrijsku preradu, a zbog
ranozrelosti i za baštensku proizvodnju
(pijacu)
 Apsolutna težina zrna je oko 320 g
 S obzirom na ranostasnost ima vrlo
visok potencijal rodnosti zrna
od 8-9 t/ha
51
 Veoma rane sorte Favorit Fortuna Merkur Tajfun NS Virtus Srednjestasne sorte Balkan Sava Novosađanka Diva Victoria NS Maximus
Grupa zrenja 000 00 00 00+ 00+ Grupa zrenja I- I I I I+ I-
Visina biljke niska srednja srednja niska srednja Visina biljke srednja srednja srednja srednja visoka srednja
Boja cveta ljubičasta ljubičasta ljubičasta ljubičasta ljubičasta Boja cveta bela ljubičasta ljubičasta ljubičasta bela bela
Boja dlačica smeđa siva smeđa smeđa smeđa
Boja dlačica siva siva siva siva siva siva
Boja hiluma žuta žuta smeđa crna smeđa
Boja hiluma smeđa žuta žuta žuta smeđa smeđa
Boja semenjače žuta žuta žuta žuta žuta
Vreme setve - do 10. juna do 10. juna do 10. juna do 10. juna Boja semenjače žuta žuta žuta žuta žuta žuta
Vreme setve – drugi usev do 7. jula do 5. jula do 5. jula do 30. juna do 30. juna Vreme setve do 30.aprila do 30.aprila do 30.aprila do 30.aprila do 30.aprila do 30.aprila
Gustina setve (biljaka po ha) 600.000 550.000 550.000 550.000 550.000 Vreme setve – drugi usev - - - - - -
Krupnoća zrna srednje srednje srednje srednje srednje Gustina setve (biljaka po ha) 450.000 450.000 450.000 450.000 450.000 450.000
Sadržaj proteina povišen povišen povišen povišen povišen Krupnoća zrna krupno srednje srednje srednje sitno srednje
Sadržaj ulja standardan standardan standardan standardan standardan Sadržaj proteina standardan standardan povišen standardan standardan standardan
Tolerantnost na sušu + Sadržaj ulja standardan standardan standardan standardan standardan standardan
Široka adaptabilnost + + + + +
Tolerantnost na sušu + +
Intenzivni uslovi proizvodnje + + + + +
Široka adaptabilnost + + + +
Intenzivni uslovi proizvodnje + +

Ranostasne sorte Galina Valjevka NS Zenit

Grupa zrenja 0 0 0
Visina biljke srednja srednja srednja
Boja cveta bela ljubičasta ljubičasta
Boja dlačica siva siva smeđa
Boja hiluma žuta žuta smeđa
Boja semenjače žuta žuta žuta
Vreme setve do 15. maja do 15. maja do 15. maja
Vreme setve – drugi usev do 20. juna do 20. juna do 20. juna
Gustina setve (biljaka po ha) 500.000 500.000 500.000
Krupnoća zrna srednje srednje krupno
Sadržaj proteina standardan standardan standardan
Sadržaj ulja standardan standardan standardan
Tolerantnost na sušu
Široka adaptabilnost + + +
Intenzivni uslovi proizvodnje

SOJA SOJA
52 53
52 53
 Kasnostasne sorte Vojvođanka Venera Rubin Trijumf
Grupa zrenja II- II II II-
Visina biljke visoka visoka srednja niska
Boja cveta ljubičasta ljubičasta ljubičasta ljubičasta
Boja dlačica siva siva smeđa siva
Boja hiluma žuta smeđa žuta žuta
Boja semenjače žuta žuta žuta žuta
Vreme setve do 15.aprila do 15.aprila do 15.aprila do 15.aprila
Vreme setve – drugi usev - - - -
Gustina setve (biljaka po ha) 400.000 400.000 400.000 400.000
Krupnoća zrna sitno srednje krupno sitno
Sadržaj proteina standardan standardan povišen standardan
Sadržaj ulja standardan visok standardan visok
Tolerantnost na sušu + +
Široka adaptabilnost + + +
Intenzivni uslovi proizvodnje + +

SOJA
54
54 55
LARA LARA IRINA IRINA
U mreži sortnih ogleda U proizvodnji Monogermna diploidna Monogermna diploidna U mreži sortnih ogleda
Svojstvo Svojstvo
prosek max Max hibridna sorta hibridna sorta prosek max
Prinos korena (t/ha) 75.24 108.25 91.44  Otporna prema rizomaniji  Otporna prema rizomaniji Prinos korena (t/ha)

Sadržaj šećera (%) 16.18 17.87 17.10  Tolerantna prema cerkospori  Tolerantna prema cerkospori Sadržaj šećera (%)
Prinos polarizacionog  Visoko tolerantna prema korenovoj vaši  Pripada E tipu sorti Prinos polarizacionog
12.14 17.98 15.63 šećera (t/ha)
šećera (t/ha)  Visoko šećernata  Poseduje visok potencijal rodnosti
DRENA  Pogodna za rane rokove vađenja  Preporučuje se za kasne rokove vađenja NORA
U proizvodnji
Svojstvo
U mreži sortnih ogleda
DRENA NORA Svojstvo
U mreži sortnih ogleda
prosek max Max prosek max
Monogermna diploidna – i prinos i kvalitet za srednje
Prinos korena (t/ha) Prinos korena (t/ha)
hibridna sorta rokove vađenja
Sadržaj šećera (%) Sadržaj šećera (%)
 Otporna prema rizomaniji priznata u 2010.godini
Prinos polarizacionog Prinos polarizacionog
šećera (t/ha)
 Tolerantna prema cerkospori  Otporna prema Rizomaniji šećera (t/ha)
 Pripada N tipu sorti  Tolerantna prema Cerkospori
DARIJA  Poseduje visok potencijal rodnosti VERA
 Spada u grupu normalnih (N) sorti
U mreži sortnih ogleda  Preporučuje se za srednje rokove vađenja šećerne repe visokog potencijala U mreži sortnih ogleda
Svojstvo rodnosti Svojstvo
prosek max prosek max
Prinos korena (t/ha)
DARIJA VERA Prinos korena (t/ha)
Sadržaj šećera (%) Sadržaj šećera (%)
Monogermna diploidna – visok sadržaj šećera u ranim
Prinos polarizacionog
šećera (t/ha) hibridna sorta rokovima vađenja
Prinos polarizacionog
šećera (t/ha)
 Otporna prema rizomaniji priznata u 2010.godini
(tri gena otpornosti)
 Visoko tolerantna prema cerkospori  Otporna prema Rizomaniji
 Pripada N/E tipu sorti  Tolerantna prema Cerkospori
 Poseduje dobre tehnološke karakteristike  Visoko šećernata sorta
 Preporučuje se za srednje i kasne  Pogodna za ranije rokove vađenja
rokove vađenja

ŠEĆERNA REPA ŠEĆERNA REPA

56 57
56 57
 ODSEK ZA MIKROBIOLOŠKE PREPARATE

1. Mikrobiološki preparati
Graf 1 - Trogodišnji prosek prinosa korena (t/ha) ostvaren sa
NS sortama u odnosu na republički prosek
120.0 109.8

100.0 95.4

77.3
80.0

60.0
NS–NITRAGIN
52.7
U cilju smanjenja upotrebe sku-
40.0 pih mineralnih đubriva sve više
20.0 Za rast i razvoj svih ratarskih i se istražuje mogućnost primene
povrtarskih kultura potrebno mikrorganizama u obliku mikro-
0.0
NS sorte genetski potencijal max. u proizvodnji republički prosek je obezbediti dovoljne količine bioloških preparata.
azota. Leguminozne biljke (soja, NS-NITRAGIN je prirodni, eko-
Graf 2 - Trogodišnji prosek sadržaja šećera (%) ostvaren sa lucerka, pasulj, boranija, grašak) loški, mikrobiološki preparat za
NS sortama u odnosu na republički prosek u zajednici sa bakterijama (iz klasičnu i organsku proizvodnju
18.00
17.49 rodova Bradyrhizobium i Rhizo- leguminoznih ratarskih i povrtar-
17.45
17.50
bium) svoje potrebe za azotom skih biljaka (soje, lucerke, pasulja,
17.00
zadovoljavaju i vezivanjem azo- boranije i graška)
16.50 ta iz vazduha. Bakterije koje žive NS-NITRAGIN je mikrobiološki
16.04
16.00 15.76 na korenu leguminoznih biljaka preparat koji na sterilnom no-
15.50 formiraju kvržice u kojima se ve- saču-tresetu sadrži smešu se-
15.00 zuje elementarni azot iz vazduha lekcionisanih, visokoefektivnih
14.50 i prevodi u azotno jedinjenje pri- azotofiksirajućih bakterija za od-
NS sorte genetski potencijal max. u proizvodnji republički prosek stupačno biljkama. govarajuću biljnu vrstu:

Graf 3 - Trogodišnji prosek prinosa polarizacionog šećera (t/ha)

ostvaren sa NS sortama u odnosu na republički prosek
20.0
18.0
18.8
16.6
ŠTA SE POSTIŽE
16.0 UPOTREBOM
14.0
NS-NITRAGIN-a?
12.4
12.0
10.0 8.3
8.0
6.0 Primenom odabranih, visokoefektinih
4.0 sojeva kvržičniih bakterija, koje ulaze
2.0 u sastav NS-Nitragin-a,
0.0 omogućava se:
NS sorte genetski potencijal max. u proizvodnji republički prosek
- uspešna nodulacija korena
biljaka i bolje vezivanje azota
Graf 4 - Trogodišnji prosek prinosa polarizacionog šećera (t/ha) iz atmosfere
ostvaren sa NS sortama u odnosu na republički prosek - smanjenje upotrebe skupih
14.0 13.0
12.2 12.2
11.6
12.3 12.9
mineralnih azotnih đubriva,
12.0
od 30 do 70%

ŠEĆERNA
10.0
8.3 - stimulisanje rasta i razvoja biljaka
8.0
- povećanje biomase i sadržaja azota u biljci i zrnu
6.0
- povećanje prinosa i kvaliteta zrna
4.0

REPA
- poboljšanje kvaliteta/zdravlja zemljišta
2.0

0.0
Lara Drena Darija Irina Nora Vera republički
prosek

58 59
58 59

KAKO PRIMENITI
NS-NITRGIN?
Primena mikrobioloških preparata pre-
poručuje se kao dopuna racionalnoj
upotrebi mineralnih azotnih đubriva.
Mineralni azot je neophodan biljci u
ranoj fazi rasta, dok se na korenu ne
formiraju kvržice. Primena mikrobio-
loških preparata preporučuje se svake
godine neposredno pre setve.
NS-NITRAGIN se primenjuje
nanošenjem na seme:
- nanošenje NS-Nitragina na seme
obaviti neposredno pre setve
- sadržaj vrećice pomešati sa vodom
- smešu naneti ravnomerno na seme,
u prostoriji ili u hladu, mešanjem
u džaku ili adekvatnoj posudi
- tretirano seme ne ilzlagati
direktnom sunčevom zračenju
- NS-Nitragin čuvati na suvom,
na temperaturi ne nižoj od 4°C
- kesicu ne otvarati pre upotrebe
- rok trajanja preparata je 9 meseci
od datuma na etiketi
U sterilnom tresetu ovi mikroorganiz-
mi imaju dovoljno hranljivih materija
da prežive određeni vremenski period
(rok trajanja). Nakon tog vremena nji-
hov broj se smanjuje i oni gube vital-
nost, zato upotreba NS-Nitragin-a od
prethodne godine nema efekta.
60
60
NS-NITRAGIN NS-NITRAGIN
ZA LUCERKU ZA PASULJ
I BORANIJU
NS-NITRAGIN za lucer-
ku - pakuje se u PVC NS-NITRAGIN za pa-
kesice u količini do- sulj i boraniju - paku-
voljnoj za 10 kg seme- je se u PVC kesice u
na. Na korenu lucerke količini potrebnoj za
bakterije (Rhizobium maksimalno 50 kg se-
meliloti) formiraju elip- mena. Efektivn sojevi
soidne ili koralne kvrži- bakterija (Rhizobium
ce. Primenom NS-Nitragin-a za lucerku povećava se leguminosarum bv. phaseoli) obrazuju krupne kvržice,
NS-NITRAGIN biomasa i postiže znatna ušteda mineralnih azotnih lokalizovane na centralnom korenu. Primenom NS-Ni-
đubriva. tragin-a za pasulj i boraniju povećava se prinos, kao i
ZA SOJU sadržaj proteina u zrnu. Smanjuje se i upotreba mine-
ralnih azotnih đubriva.
NS-NITRAGIN za soju -
pakuje se u kesicama za
100 kg semena (1 ha) i za 50 kg semena (1/2 ha). U simbiozi
sa biljkom soje bakterije (Bradyrhizobium japonicum) mogu
da fiksiraju oko 150kg Nha-1. Efektivni sojevi obrazuju kru-
pne ovalne kvržice na centralnom delu korena. Primena 2. Mikrobiološke analize zemljišta
preparata utiče na povećanje prinosa i kvaliteta zrna (sadr-
žaj proteina) i na uštedu mineralnih azotnih đubriva.
Mikroorganizmi zemljišta važan su indikator plodnosti ili
procesa degradacije zemljišta. Bioraznovrsnost, brojnost POSTUPAK UZORKOVANJA
NS-NITRAGIN i enzimatska aktivnost mikroorganizama u zemljištu po- ZEMLJIŠTA ZA MIKROBIO-
ZA GRAŠAK
kazatelji su kvaliteta/zdarvlja zemljišta. LOŠKE ANALIZE
U Odseku za mikrobiološke preparate rade se sledeće
analize zemljišta: Uzorkuje se prosečan uzorak zemljišta ste-
NS-NITRAGIN za grašak -
- brojnosti osnovnih grupa mikrorganizama (ukupan rilnim priborom (sonda, ašov ili spatula
pakuje se u PVC kesice u
broj mikroorganizama u zemljištu, brojnost gljiva, prethodno se sterilišu etil alkoholom). Uzo-
količini potrebnoj za maksi-
aktinomiceta, azotobaktera, oligonitrofila, rak zemljišta, 50-100 g, stavi se u čiste PVC
malno 50 kg semena. NS-Ni-
amonifikatora) kese, obeleži i dalje transportuje i čuva na
tragin za garšak sadrži sme-
temperaturi do 4°C. Dubina uzorkovanja za
šu visokoefektivnih sojeva - brojnost koliformnih bakterija (Escherichia coli,
oranice iznosi oko 20 cm, a za livadska i ne-
kvržičnih bakterija za grašak Klebsiella...) kao sanitarni aspekt
obrađena zemljiša oko 25 cm.
(Rhizobium leguminosarum - enzimatska aktivnost zemljišta
bv.viciea). Primenom ovog
- kontrola kvaliteta đubriva drugih proizvođača
peparata postiže se poveća-
nje prinosa i kvaliteta zrna,
kao i ušteda u mineralnim
azotnim đubrivima.
61
61

ATC
LABORATORIJA ZA ZEMLJIŠTE
I AGROEKOLOGIJU (LaZA)
01-003
АКРЕДИТОВАНА
ЛАБОРАТОРИЈА
ЗА ИСПИТИВАЊЕ
SRPS ISO/IEC 17025:2006
DELATNOST
LABORATORIJE
Laboratorija za zemljište i agroe-
kologiju posluje tržišno pružanjem
usluga terenskog rada i laboratorij-
skih analiza i istovremeno učestvu-
je u realizaciji naučno-istraživačkih
projekta. Laboratorija posluje sa
privatnim licima, državnim i pri-
vrednim subjektima.
Laboratorija je svremeno opremlje-
na, poseduje potrebna ovlašćenja i
akreditaciju i uz dugu tradiciju, zau-
zima vodeće mesto na tržištu.
Laboratorija svim zainteresovanim
korisnicima nudi usluge osnovnih
i kompleksnih ispitivanja iz oblasti
agroekologije:
 zemljišta (fizičke osobine, osnov-
ni parametri plodnosti zemljišta
(reakcija, sadržaj humusa i makro-
i mikrohranljivih elemenata) - sa
preporukom za đubrenje, hemijske
osobine (adsorbtivni kompleks, za-
slanjenost), opasne i štetne materije
(ostaci pesticida, teški metali, PAH,
PCB) izrada namenskih pedoloških
karata i studija, projekti i elaborati iz
oblasti ispitivanja zemljišta
 pesticida (fizičko-hemijske oso-
bine, registracija pesticida, ostaci
pesticida: u zemljištu, vodi, biljnom
materijalu)
 sredstva za ishranu bilja - đubriva
(fizičko-hemijske analize kvaliteta,
registracija đubriva, ispitivanje bio-
loške vrednosti đubriva)
 biljnog materijala (hemijski sa-
stav)
 vode za navodnjavanje (ocena
kvaliteta vode za navodnjavanje)
62
62
AKREDITACIJA I
OVLAŠĆENJA
Laboratorija je akreditovana od
strane Akreditacionog tela Srbije
(ATS), prema standardu SRPS ISO/
IEC 17025:2006 rešenjem broj 01-
003. Laboratorija je 2001. godine
bila prva laboratorija za ispitivanje
koja je tada akreditovana od strane
JUAT-a.
Laboratorija poseduje i rešenja za
rad nadležnog Ministarstva poljo-
privrede, šumarstva i vodoprivrede
R. Srbije i to za: ispitivanje fizičkih i
NAJZNAČAJNIJA
OPREMA
1. Terenska vozila
2. GIS sistem (ESRI ArcGIS
Software+server)
3. GPS prijemnici
(Trimble Juno SC hendheld,
GeoExplorer 3000 Series
GeoXH)
4. Sonde (svrdlaste i cevaste)
za uzorkovanje svih tipova
zemljišta (Eijkelkamp)
5. Uzorkivač kolone zemljišta
u cilindar, tip Stiboka
6. Penetrologger sa GPS-om
(standardni kompletan set)
7. Gasni hromatograf Agilent
6890N sa masenim
detektorom Agilent 5975B
8. Gasni hromatograf
ECD/FID Agilent 7890A
9. Tečni hromatograf HP 1100
10. Indukovano kuplovana
plazma ICP-OES Vista
Pro Varian
11. Atomski apsorpcioni
spektrofotometar Spectr
AA-600 sa grafitnom
tehnikom GTA100 Varian
12. CHNS analizator VarioEL III
13. Spektrofotometar UV/VIS
Cary 3 E Varian
14. Mikrotalasni sistem za
digestiju ETHOS1 Milestone
hemijskih osobina zemljišta, ispiti-
vanje opasnih i štetnih materija u
zemljištu, elementarnog sastava i
fizioloških svojstava biljnog mate-
rijala, fizičko-hemijske analize đu-
briva i ispitivanja biološke vredno-
sti đubriva, hemijske analize vode,
ispitivanje fizičko-hemijskih osobi-
na pesticida i ostataka pesticida u
zemljištu, vodi, biljnom materijalu i
hrani.
Laboratorija je kompletno opre-
mljena za terensko ispitivanje (re-
kognosciranje, opis spoljašnje i
unutrašnje morfologije zemljišta,
uzorkovanje i pozicioniranje mesta
uzorkovanja.
Godišnje u Laboratoriju pristigne
cca 15.000 pojedinačnih uzorka
različitog matriksa, a na svakom
pojedinačnom uzorku se uradi više
laboratorijskih analiza.
U cilju validacije i provere tačnosti
primenjenih analitičkih metoda,
koriste se sertifikovani referentni
materijali za svaki matriks koji se
analizira. Laboratorija učestvuje u
domaćim i međunarodnim među-
laboratorijskim testovima.
OSOBLJE
Po strukturi obrazovanja zaposle-
nih u Laboratoriji zastupljeni su
pedolozi, agrohemičari, agronomi
(smerovi: ratarsko-povrtarski, vo-
ćarsko-vinogradarski, zaštita bilja-
ka), hemičari, tehnolog, biolog.
U Laboratoriji za zemljište i agroe-
kologiji je zaposlena 1/4 naučnih
radnika, a preko polovina zaposle-
nih je sa visokom stručnom spre-
mom i više.
S obzirom da se u delokrugu rada
Laboratorije konkurencija poveća-
va, da se standardi za kvalitet po-
oštravaju, a istovremeno tehnolo-
gija u analitici usavršava velikom
brzinom, vrši se kontinuirano ula-
ganje u opremanje Laboratorije i
usavršavanje kadrova, da bismo
zadržali vodeće mesto na tržištu
uslužnih analiza iz oblasti poljopri-
vrede i zaštite životne sredine.
63
63
 INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO U ponudi za 2013. postoji proizvedenog organskog semena:

1. BOSUT - jesenji beli luk 7. BISERKA - proso

2. BALKAN - pasulj belog zrna 8. DANICA – pitoma nana
3. NOVOSADSKA – heljda (reznice, herba,
etarsko ulje)
4. GALINA – soja
(grupa dve nule) 9. NEVEN
5. NIRVANA – spelta pšenica 10. MIROĐIJA
6. ETIDA - pšenica 11. BOSILJAK
ODELJENJE ZA ORGANSKU
Organska poljoprivreda
PROIZVODNJU I BIODIVERZITET Institut -
istraživački centar kombinuje tradiciju,
inovaciju i nauku
u korist održavanja životne
Organska poljoprivreda je proizvodni si- Cilj Odeljenja za organsku proizvodnju i bi- Laboratorija za zemljište
sredine, promoviše korektne
stem koji održava zdravlje zemljišta, ekosi- odiverzitet je: Odeljenje za organsku i agroekologiju, odnose i dobar kvalitet
stema i ljudi, a oslanja se na ekološke pro- proizvodnju
 naučna istraživanja Laboratorija života za sve koji su
cese, biodiverzitet i cikluse prilagođene i biodiverzitet
i transfer znanja, za ispitivanje semena
lokalnim uslovima, a ne na upotrebi inputa
 stvaranje sorti pogodnih
u nju uključeni
sa neželjenim efektima.
za organsku proizvodnju,
Institut za ratarstvo i povrtarstvo je slede-  proizvodnja semena
ći svetske i evropske trendove, a na pred- iz organske proizvodnje,
 hemijske analize potrebne Oplemenjivanje Kvalitet vode
log Ministarstva poljoprivrede, šumarstva
i vodoprivrede Republike Srbije osnovao u sertifikaciji organskih
Odeljenje za organsku proizvodnju i biodi- proizvoda, Proizvodnja semena Kvalitet zemljišta
verzitet kao naučno-istraživački centar or-  sakupljanje i čuvanje
ganske proizvodnje u Srbiji. Rad Odeljenja genetičkih resursa.
je podržan ostalim Odeljenjima iz Instituta Pored toga Odeljenje za organsku proizvod- Agrotehnika
u pogledu izbora sorti ratarskog i povrtar- nju i biodiverzitet može da ponudi sortnu
skog bilja, kao i postojećeg biodiverziteta agrotehniku, kao i rešenja za održavanje za-
koji Odeljenja poseduju, kao izvor poželj- dovoljavajućeg zdravstvenog stanja useva i
nih gena za proces oplemenjivanja. Odeljenja za strna žita, kukuruz, povrtarstvo,
semena.
uljane kulture, biotehnologiju,
Grupa za zaštitu bilja
Grupa za nauku

ODELJENJE ZA ORGANSKU PROIZVODNJU I BIODIVERZITET,

Bački Petrovac, bb 102; tel.: (021) 780 365, fax: (021) 780 198
64 65
64 65
 Kalendar radova u gajenju osnovnih ratarskih useva
januar februar mart april maj jun jul avgust septembar oktobar novembar decembar
Opis radova I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III
o
Zimsko oranje nepooranih površina p
Uzimanje uzoraka za N-min analizu zemljišta za prihranu ozimih žita t
Prihrana pšenice i drugih strnih žita i
Setva jarih strnih žita (ječam, ovas), graška m
Zatvaranje brazde - I predsetvena priprema za šećernu repu i krompira a
Uzimanje uzoraka za N-min analizu zemljišta za đubrenje šećerne repe i krompira
l
n
Predsetveno đubrenje azotnim đubrivima za šećernu repu i krompira i
II predsetvena priprema uz nošenje zemljišnih insekticita i inkorporacija herbicida za šećernu repu i krompir
Setva šećerne repe r
Sadnja krompira o
Tretiranje protiv korova ozimih strnih žita k
Zatvaranje brazde - i predsetvena priprema za ostale jare useve (kukuruz, suncokret,soja)
Uzimanje uzoraka zemljišta za N-min analizu za đubrenje ostalih jarih useva
Predsetveno đubrenje azotnim đubrivima ostalih jarih useva
II predsetvena priprema uz nošenje zemljišnih insekticita i inkorporacija herbicida za ostale jare useve
Setva suncokreta i primena herbicida posle setve, a pre nicanja t
o
Setva soje i primena herbicida posle setve, a pre nicanja
l
Setva kukuruza i primena herbicida posle setve, a pre nicanja e
Primena herbicida posle nicanja r
Međuredna kultivacija (1 ili 2 prohoda) a
Zaštita strnih žita od leme n
Primena herbicida protiv divljeg sirka u šećernoj repi, krompiru suncokretu, soji t
a
Zaštita krompira od krompirove zlatice
n
Zaštita krompira od plemenjače
Žetva ozimog ječma r
Žetva pčenice o
Žetva jearog ječma, ovsa k
Zaoravanje strništa
Uzimanje uzoraka zemljišta za osnovne hemijske anlize (P i K) svake 4 godine
Primena totalnih herbicida na strništu
Letnje oranje za šećernu repu i unošenje stajnjaka
Zaštita šećerne repe od cerkospore
Berba suncokreta
Berba soje
Vađenje krompira
januar februar mart april maj jun jul avgust septembar oktobar novembar decembar
Opis radova I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III
Berba ranih hibrida kukuruza
Osnovno đubrenje za ječam i pšenicu (P, K i deo N)
Klasična osnovna i predsetvena obrada za pšenicu
Redukovana osnovna i predsetvena obrada za pšenicu
Setva ozimog ječma
Setva pšenice
Berba srednje kasnih hibrida kukuruza
Osnovno đubrenje za jare useve
Jesenja osnovna obrada za jare useve posle strnina
Jesenja osnovna obrada za jare useve posle okopavina
Zatvarenje razora
Zatvaranje brazde za šećernu repu i rane jare useve
Zimska osnovna obrada za jare useve posle okopavina (nastavak)

66 67
66 67
 NS
SE
M
EN
A A
ZA N
SVA VREME

INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO

Novi Sad, Maksima Gorkog 30; tel. 021/48 98 100, fax. 021/48 98 131
INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO
Novi Sad, Maksima Gorkog 30; tel. 021/48 98 100, fax. 021/48 98 131 SKLADIŠNO-DISTRIBUTIVNI CENTAR
tel. 021/48 98 280, 48 98 289; fax.: 021/48 98 299
SKLADIŠNO-DISTRIBUTIVNI CENTAR
tel. 021/48 98 280, 48 98 289; fax.: 021/48 98 299 Besplatan info broj: 0800/000021
Besplatan info broj: 0800/000021 www.nsseme.com
www.nsseme.com

68