„ZNAM DA ZNAŠ“ U SVAKODNEVNOM ŽIVOTU

Imate li odnos prema pretpostavkama? Jedna od karakteristika naše vrste jeste sklonost da o
svemu oko sebe stvaramo pretpostavke i da verujemo u njihovu tačnost. Te pretpostavke
nastaju veoma brzo i uglavnom nesvesno. Ne opažamo stvari onakve kakve jesu, već vidimo
samo ono što želimo da vidimo i čujemo samo ono što želimo da čujemo.

Stvaranje pretpostavki u odnosima s drugima znači stvaranje problema. Često

pretpostavljamo da naš partner zna šta mi mislimo i da ne moramo da kažemo šta želimo.
Pretpostavljamo da će on učiniti ono što mi želimo, jer nas tako dobro poznaje. Ako pak on
ne učini ono što pretpostavljamo da treba da učini, osećamo se povređenim.

U bilo kakvoj vrsti veze možemo pretpostaviti da drugi znaju šta mislimo i da ne moramo da
im kažemo šta želimo. Oni će učiniti ono što mi želimo zato što nas tako dobro poznaju. I
zato što mi njih tako dobro poznajemo, pa činimo za njih sve što oni žele i trebaju.

Pretpostavke nastaju jer nemamo hrabrosti da postavimo pitanje. U nekom trenutku smo
zaključili da nije bezbedno postavljati pitanja, a istovremeno poverovali da ukoliko nas neko
voli mora znati šta je to što mi mislimo, osećamo, trebamo i želimo.

Osnova svih naših pretpostavki počiva u ranom odnosu sa majkom. Zaista, beba zavisi od
tačnosti majčinih pretpostavki, ali sa razvojem govora neophodnost pretpostavki nestaje i one
postaju suvišne i štetne. O drugim uzrocima naših pretpostavki neki drugi put.

Rešenje je vrlo jednostavno. Pitam kad me nešto zanima. Tražim kad mi nešto treba. Kažem
kako se osećam. Očekujem isto od ljudi oko sebe. I zapravo je zanimljivo, a ne boli.