SABLON U IZBORU PARTNERA

U svojoj praksi ( kada su u pitanju partnerski odnosi), psihoterapeuti, psiholozi, savetnici,

cesto mogu cuti recenicu: "Kako ja uvek naletim na takvog nekog?"

Odgovor svakako ukljucuje stav da to nikako nije slucajno.

 Moze se reci da u slucajevima nezrelog izbora partnera izgradjujemo neautentican odnos.

Partnera biramo tako sto nesvesno trazimo osobu koja ce da nam pomogne da razresimo
svoje "nezavrsene poslove" iz detinjstva. Projektujemo svoje nerazresene probleme iz ovog
perioda na odnose sa partnerima. Mi smo u stvari nesvesno opsednuti svojim sopstvenim
kompleksom sve dok ga ne razresimo. Da bismo ga razresili mi nesvesno pokusavamo da
svoj partnerski odnos organizujemo tako da njime dominiraju isti oni problemi koje smo
imali u odnosu sa roditeljima.

Medjutim, na svesnom nivou, mi ovo ne uocavamo, samo se iznenadimo kad u jednom

trenutku otkrijemo sablon.

Sta kada prepoznamo sablon? Onda smo napravili prvi korak da prevazidjemo ovaj problem.
Sledeci korak je da dozvolimo sebi da osetimo sve one emocije koje stoje iza tog sablona,
odn. razvijemo svojevrsnu toleranciju na prisecanje neprijatnih uspomena iz detinjstva. Tek
tada smo u stanju da izboru partnera pristupimo na drugaciji nacin.  Paznju nam vise ne
odvlaci nesvesni sablon i uspomene koje stoje iza njega. Tada postajemo svesni kriterijuma
do kojih nam je zaista stalo prilikom izbora partnera.

Izdvojicu iz svoje prakse jedan tipican slucaj.

Kod mene je na psihoterapiju dolazila klijentkinja koja se zalila na neraspolozenje i na

nedostatak volje za zivotom. To je bila zena tridesetih godina, veoma uspesna na poslovnom
planu, ali bez licnog zivota. Ispricala mi je da je donela odluku da bude potpuno nezavisna u
odnosu na muskarce. Po njenom misljenju, svi muskarci sa kojima je bila su se pokazali kao
osobe na koje je nemoguce osloniti se. Neki su bili kockari, neki alkoholicari, neki su jurili za
svakom zenom. Moja klijentkinja se pitala zasto bas ona uvek naleti na takve muskarce i
objasnjavala mi je da se zbog toga ne zeli ni vezati za nekoga . Na ovaj nacin je bila sama i
zivot joj nije bio ispunjen sadrzajem, ali je bila zasticena od toga da bude povredjena.

Tokom psihoterapijskog rada utvrdilo se da je i njena majka zivela i odgajala cerku bez
partnera. Njen suprug, otac moje klijentkinje, ih je napusto samo sto se ona bila rodila.
Ucinilo mi se interesantnim, a i znacajnim, da se ova prica ponovila jos par puta - njenu
majku je ostavio svaki muskarac sa kojim je bila u vezi zato je je bio "gad i propalitet".

Klijentkinja je prvo prepoznala da je njena prica o odnosu sa muskarcima istovetna majcinoj.

Shvatila je da se ne radi o slucajnosti, nego da ona ne razdvaja svoj zivot od majcinog i da je
na tome zasnovan i njen izbor partnera. Ono sto je usvojila od majke je da muskarcima ne
treba nikako verovati, da je to opasno. A kada ocekujemo opasnost, velika je verovatnoca da
cemo je videti i tamo gde je nema. Skoro uvek mozemo naci argumente za skoro sve svoje
pretpostavke. S druge strane, ako nekoga stalno proveravamo ocekujuci od njega sve najgore,
velika je verovatnoca da ce ovo uticati na pojavu ljutnje i besa kod njega.

Kada je postala svesna ovoga, moja klijentkinja je mogla da prestane sa stvaranjem straha i
nepoverenja kod sebe kada su muskarci u pitanju. Oslobodivsi se predrasude da se na
muskarce ne moze i ne treba oslanjati, mogla je da sagleda bolje sta su njene potrebe i zelje
kada je partnerski odnos u pitanju.

Kada smo svesni toga sta je ono sto zelimo da ostvarimo kroz partnerski odnos, izbor
partnera nije tako problematican. Tada lako mozemo utvrditi koji su to nasi kriterijumi kada
je u pitanju izbor partnera. Kada sretnemo nekoga ko odgovara njima nece biti velikih
problema u uspostavljanju stabilne i harmonicne veze.

Danijela Stojanovic, klinicki psiholog i psihoterapeut