„NEZAVRŠENI POSLOVI“ part II

Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek
padala.Idući putem, sretoše lepu devojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom, koja
nije mogla da pređe raskršće.

"Dođi, devojko”, reče odmah Tanzan. Podigavši je u svoje naručje, prenese je preko blata.

Ekido ne progovori do uveče, sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće.
Tada više nije mogao da se suzdrži. “Mi sveštenici ne prilazimo blizu ženama”, reče
Tanzanu, “posebno ne mladim i lepim. To je opasno. Zašto si to učinio?” – “Ja sam devojku
ostavio tamo”, reče Tanzan. “A ti je još uvek nosiš.” - Blatnjavi put (Zen)