Православни богословски факултет у Фочи

Катихетика I
Тема: Васпитни смисао послушања

Ментор: Студент:
Проф. др Владимир Ступар. Дејан Вукобрат

1
 Васпитни смисао послушања

Увод

Одрицање и разапињање у себи света и себе самога може једино бити остварено
кроз дубоко послушање и верност Христу и оних који су се уподобили Христу.
Послушање није само човечанска врлина. Оно се открива у христовом односу према Богу
Оцу и открива се као богочовечанска врлина. Христос је био послушан Оцу чак до крсне
смрти. Његово послушање је постало критеријум људског понашања и начина живота у
Цркви. Као што Христос слуша свога оца тако би требало и хришћанин да буде послушан
Небескоме Оцу и Његовоме Сину, као и своме духовном оцу који је примио дар небеског
очинства. Послушањем човек постаје заједничар Христовог синовства.

Послушање захтева одрицање од своје воље, а то је најтежи подвиг и труд зато је и

награда за њега највећа. По речима Аве Руфа, онај који се одрекао своје воље предао се у
потпуности у руке Божије и зато он добија славу већу од свих других.1

Како да се научимо послушности?

О овој теми говори отац Тадеј у једном своме разговору. Он каже да се послушност
учи још у кругу породице од малих ногу. Уколико нисмо били послушни својим
родитељима тешко ћемо посветити свој живот Христу. Ми смо због непослушности
избачени из раја. До послушности долазимо теко онда када видимо какве последице нам је
донела непослушност. Неполушност дјетета према родитељима ће га пратити целога
живота. Раодитељи какви год били добри или зли али за децу они морају бити светиња.
Јер они ће за своја дела да одговарају пред Богом и за своју децу. Они морају да буду

1
Основи православног васпитања, митрополит Амфилохије Радовић, Свети Симеон Мироточиви Врњачка
Бања, 1993, стр. 231-232

2
светиња да бисмо имали благодат Божију. Чим не поштујемо родитеље не можемо до
краја живота имати благослов нити правилан пут.2

О послушности

Непослушност нас је удалила из раја и од Бога прво што би требали да имамо да би

се вратили Богу је упрво послушност која ако је стекнемо као врлину доноси и све остале
врлине од којих прво молитву па све остале. Многи су примери послушности монаха
нјиховим духовним оцима и какву су они касније благодат задобили са тим послушањем.

Авва Мојсије рече једноме брату ајде да стекнемо послушност која рађа смирење,
трпљење, дуготрпљивост, скрушеност, љубав према браћи и према свим људима. Стичући
све те врлине које са собом доноси послушност имамо оружије за борбу. Јер онај који има
добру послушност већ испуњва вољу божију.

Приповедали су многи старци да ако неко има поверења у духовног оца и преда му себе
кроз послушност онда тај нема потребе да његова пажња буде усмерена на Божије
заповести, него на његовога оца. Јер Бог ништа толико не тражи од почетника до велики
труд у послушности.

Рече старац „Бог ово тражи од хришћанина да има послушности према Светоме Писму, да
чини оно што тамо пише, да слуша своје старешине и да им се повинује.“ Многи су
примери где је послушност ослобађала од могућих грехова. Један монах коме је неко
нанео зло дође код старца и пита га за савет јер га зли демон подстиче на освету. Старац
му рече да иде назад ункелију и да се моли усрдно за тога који му је нанео зло и да ће га
Бог ослободити греха јарости којега је осећао.

Да послушност помаже у многоме сведочи и следећа прича. Када је један брат дошао
своме духовнику са питањем: „Оче, будући да Свето Писмо каже „да нам кроз многе
невоље ваља ући у Царство Божије“ (ДАп. 14,22 ) а ја видим немам никаквих невоља, шта
треба да чиним да изгубим душу?“ Старац га саслуша и рече му:“Уопште не треба да се

2
Мир и радост у духу светоме, Страц Тадеј Витовнички, Библиотека Образ Светачки, Београд, 2004, стр
201-202

3
жалостиш: ти немаш одговорности. Сваки онај ко себе потчини послушности духовног
оца, та послушностму обезбеђује безбрижност и спокојство.“ 3

Старозаветни примери послушности и непослушности

Стари Завет пун је примера пуслушности према Богу која је засобом доносли
награде и благослов Божији али такође и непослушности која је за собом доносила гнев и
казну од Бога. Пример послушности Богу је освајање Јерихона када су Јевреји по
заповести Божијој обилазили око града и трубили у трубе. „ А Господ рече Исусу: Ево,
дајем ти у руке Јерихон и цара његова и јунаке његове. Зато обиђите око града сви
војници, идући око града једном на дан; тако чините шест дана.“(ИНав. 6,2-3).4 Показујући
послушност према заповести Божијој Јевреи заузеше град након урађене заповести.

Пророку Јони Бог заповеди да иде у Ниневију и тамо проповеда: „Дође реч Господа Јони,
сину Аматијевом говорећи: Устани иди у Ниневију град велики, и проповедај против
њега,јер изађе злоћа њихова преда ме.“ (Јон. 1,1-2). 5 Али Јона не послуша ову заповест
него покуша да побегне од Бога. Због непослушности прогута га велика риба и ту проведе
три дана и три ноћи молећи се Господу да му опрости. И опет доби исту наредбу
испунивши је овога пута. Због његове проповеди становници Ниневије се вратише на
прави пут. Јона је чисти пример како непослушност може да одбаци човека од Бога, а
послушност да га врати.

Ово су само два од многих примера пуслушности Богу у Старом Завету. Сваки од великих
Јевреја(Авраам, Ноје...) је на неки начи показивао послушање према Богуи тиме потврђива
своју веру.

3
Велики Старечник, превела Лада Јагушт, библиотека Образ а Светачки, Београд 2004, стр 280-286
4
Свето Писмо Старог Завета,Свети Архијерејски Синод СПЦ, Београд, 2010
5
Исто.

4
 Закључак

Из свега наведеног видимо да је послушањ јако битна врлина у животу сваког

хришћанина јер са послушање један верник задобија многе остале врлине. Ако смо
непослушањем отпали од Бога послушањем се њему и враћамо. Следећи примјере многих,
пре свега Христов пример послушности ка Оцу своме, па и многих монаха стараца видмо
да су они послушањем задобијали остале врлине: смирење, трпљење, скрушеност, њубав
према свима. На све ове врлине нас и позивају заповести Божије. Да би деца била
послушна својим родитељима треба да буду одгајана у здравом духу хришћанства али ако
родитељи желе да их деца слушају и имају послушност онда и родитељи морају да имају
времена да саслушају децу и својим примером да им покажу да је то уствари једна важна
врлина.

5
 Литература:

1. Основи православног васпитања, митрополит Амфилохије Радовић, Свети Симеон

Мироточиви Врњачка Бања, 1993.

2. Мир и радост у духу светоме, Страц Тадеј Витовнички, Библиотека Образ Светачки,
Београд, 2004.
3. Велики Старечник, превела Лада Јагушт, библиотека Образ а Светачки, Београд 2004.

4. Свето Писмо Старог Завета,Свети Архијерејски Синод СПЦ, Београд, 2010.