“UN VUUUUVUYUVUUVUUUUEBUUUEYUYUEUBVBVUUUUHUUvBUeY PREDMET : OSNOVI INFORMATIKE PRIPREME ZA VI RAZRED Nastavnik:.LS Razred i odjeljene: VI [Datum: Redni br. €asa:1 Predmet: OSNOVIINFORMATIKE Nastavna oblast: Uvod u informatiku Nastavna jedinica: Protokol ponasanja. Racunar i zdravije Korisnika, TIP CASA OBLICI RADA NASTAVNE METODE | NASTAVNA SREDSTVA ‘a)_obrada ‘)_frontaint ‘a}monoloska )_tekst )_utvraivanje Bygrupni b) dijaloSka b) slike )_viezbanje Olindividuaint ‘¢)demonstrativna ¢)_modeti e) sistematizacja | d)radu parovima | tekst 4d) projekeije i) 2) ‘e)kombinovana e) udzbenik 9) D Distradivatka 1) raéunar hy 9) 9) giptojektor Zadaci nastave: a) Obrazovno-vaspitni: Pravila i ponaSanje u kabinetu informatike i mjere exgonomske zastite b) Funkclonalni: Sticanje praktiénin znanje i primjena istih O€ekivani rezultati: Da uéenici postuju pravila pona8anja u kabinetu informatike | mjere ergonomske zaiiite TOK CASA Uvodri Upoznati uéenike se planom rada u novoj 8kolskoj gadini.Protitall nastavne teme koje se obraduju u 8kolskoj godin Centratni dio asa: 4. Usionica treba biti gista i uredna, 2. Nekoristene stolice moraju biti pod klupom, naslonom naslonjenim na klupu, 3. Radno mjesto mora biti isto i uredno, 4, Prlicom dolaska na pojedino raéno mjesto, korisnik (uéenik ii nastavnik) provjerava da I je sve v redu ( mi8, tastatura, monitor) i Ukoliko Uodi nepraviinost, java nastavnil informatike, Nije dozvolieno pisati po klupi, tastaturi, migu, monitora ti kuéisty, Nakon uporabe ratunara obavezno isidjusiti radunar (Iskljuti ii Shut down), svu opremu slozili, provjerti da Ii je sve u redu i stolicu podvudi pod klupu. Iznimno, ako se nastava nastavija, tada napraviti samo odjavu raéunara (Odjavi fl Log off), Moritore ne iskjucivati (ni ne ukjjucivati, oni ée se sami 7, jus). 8 Usenici ne smiju napustii uéionicu informatike ako nisu svi ragunariiskljuteni i stolice na svom mjestu. 8. Kapute i torbe ostavjati na za to predvideno mjesto 10. Ukoliko 50 t uéionicu dode s mokrim kiSobranom, tada je potrebno kiSobran olvoriti stavit ga na sredinu udionice da se osu, ‘11. U usicnic’ je preporusiive ne Koristti 2vakacu guru, a ukoliko je netko zaboravi back prije nastave, Zvakeca _guma se mora sto prije baciti u ko8 za otpatke ~ obavezno zamotana u komad papira. 12, Instalacija novin programa na ratunar nije slobodna, nego se mora cbaviti u dogovoru s nastavnikom informatike Sunar je elektronski uredaj za obradu podataka Rado okruzenje ‘Ako esto sjedite i provodite vrijeme za © pravilnom polozajy tela za pravila mnogo je manja vjerovatnota da vratu, ledjima i druge zdravstvene izbjedi bolove koji nastaju usled 1 kkompjuterom, tebalo bi da znate pravila kompjterom { vei sku). Kada znate ta dotijete glavobolju, bol ii nce u ruci, probleme. Korisnio! raéunara mogu nnepostovanja ergonomskin’ pravila tako So ée kao prvo praviino postaviti monitor Preporuke, naravno, imal | {jokari. Oni savetuu da se na raéunaru : £ bez prekida ne radi dude od dva sata, a bilo br idealno ukolko se za ratunarom . ne bi provotilo vige od Sest sli dnevno Buduci da je to kod odredenih profesie te8ko izvodiivo, preporucuje se veti brojkralki pauza Ljekari podsjeéajut na vanost redovnih konircla via, kao Ina pravowremeno obracanjo zéravetvenim ustanovama ukolko se pojave simptori zdravstvenin poremedaja, ksko bi se odmeh prepisala adekvatna terapia, Zavr3ni dio éasa:Ponovit naslavnu jedintou. * Ergonomija je disciplina koja se bavi izuéavanjom Iiudl i njihoveg ednosa s radnom okolinom. Dolazi sarékin rijeéi ergo (rad) inomis (zakon). Sto znaci da_ergonomila pomaze ljudima u postavijanjy uqodnijo | roduktivnije radne atmosfere, kako bi se fiziékt | psihi¢ki stres sveo na minimuieee ee eee eee QUEUE | SReUoue Razred f odjeljene: VI Datum: Redni br. casa:2 Predmet: OSNOVI INFORMATIKE Nastayna oblast: Uvod u informatiku 5 Nastavna jedinica: Podalak i informacija , Rabunartvo | informatike TIP CASA. OBLICI RADA NASTAVNE METODE | NASTAVNA SREDSTVA a)obrada ‘ajfrontaini ‘a)monoloska ajtekst bjutvrdivanje b)grupni b) dijaloSka b) slike OWviezanje o)individuaini ‘¢)demonstrativna: ¢) model d)sisiematizaciia @jrad u parovimn a)tekst @) projekcije ®) = 8) == == fe)kombinovana e) udbenik i] 0 Distrazivatka 4) ragunar 3) 9) 9) | giprojektor Zadaci nastave: a) Obrazovno-vaspitni: Upoznavanje uéenika sa pojmom podatak , informacija oblast prouavanja informatike i primjena raéunara. b) Funkcionalni: Sticanje praktiénih znanja i primjena istih Oéekivani rezultati: Uéenici ée razlikovali podatak od informagije i primjenu informatike i raéunara, TOK CASA Uvodni dio Easaz * Ponoviti prethodnu nastavnu jedi Centraini dio éasa: Pojam informaciie, podatka i informatike Podatak je bilo kakav zapis (u bilo kom obliku) u kojem je zabiljezen neki dogadaj, pojava, éinjenica il zapaianje iz okoline. Podaci mogu biti u: tekstualnom, numeriékom, znakovnom, stikovnorh, zwuénom obliku. Informacija je podatak koji se korist, Koji za primaoca ima odredeni efekat odnosno znaéenje. Podaci koji se ne koriste nisu informacije, kao ni podaci koje primalac ne razumije. Primer + kniiga je skup podataka, al za slijepca ili nepismenog éovjeka to nisu informacije Na razliéite subjokte isti podatak moze da predstavia razliitu kolitinu informacija + nivo Bosne je narastao 2 m.nosi raziidtu koliéinu informacija obiénom sluSaocu, ribolovetril-gluhom éavjeku Da biod informacije imali koristi, ona mora biti: ispravna, potpuna i blagovremena. Nosilac informacije: Ziva biéa, knjiga, novine, radio, TV, geni, svjetlost, zvuk, mitis it. Definicija informatike: Informatika je nauka koja se bavi: prikupjanjem, obradom,, prenosenjem memorisanjem i prezentacijom informacija. Pojedinaéne informacije nemaju istu vrijednost. informacija ima veéu vljednost, 8to je dogadlaj koji ona opisuje nevjerovainiji (senzacionaini). (Pas je ugrizao Covjoka | éovjek je ugrizao psa) Claude Shannon (osnivaé matematicke teorlie informacije) je dokazao da se koliéina informacije moze mierit. Usvojeno je da se kao miere za koliginu informacija definira nejmanji broj pitanja DA/NE tipa koje je potrebno postaviti da bi se prijemom odgovora na ta pitanja postigad isti efekat kao i prijemom te informacije. Jedinica 2a koliéinu informacija je 1 bit (b). 1 bit je one koliéina informacija koja se moze dobiti ‘edgovorom na jedno pitanje DA/NE tipa. U praksi se koriste veée jedinioe. Tako je 1 B=8 b Raéunarstvo je disciplina koja izutava Sta se sve moze uraditi pomocu raéunara Obe discipline se bave problemima éuvanja , obrade, prenosa informacija. Razlika je u tome S10 informatika razmatra ove probleme ukljubujuti sve metode, tehnike, uredaje itd. Sta moze biti od vainosti. Raéunarstvo obuhvata iste probleme, all samo u meri koja se odnosi na radunar.iz ovoga Zalejudujemo da informatike moze da postoji bez raGunarstva a abrnuto nije moguée. Danes, kada ratunart postafu sastavni deo Zivota ova dva termina se izjednacavaju Raéunar je ured li sistem za obradu podateka Zavrini_ dio éas: Ponovitt nastavnu jedinicu (pravila ponasanja , ergonomija)TWRUUUUUUU UU UU UU UU UU UU UU UU UU UU Razred i odjeljene: VI [Datum: Redni br. €asa:3 Predmet: OSNOVI INFORMATIKE Nastavna oblast: Uvod u informatiku 7 7 Nastavna jedinica: ~ Istorijski razvoj raéunara .Generacife racunara TIP CASA OBLICI RADA NASTAVNE METODE . - | NASTAVNA SREDSTVA ‘a)obrada a}frontaint ‘a)monoloka a)tekst butvedivanie )grupni b) dijaioska b) slike ‘o)vjezbanje @)individuaini - ---¢)demonstrativna. 0) modell d)sistematizacyy dyradu parovina | a)tekst @)_projekeie ey 7 @) ~ = Fe}kombinovana e) udzbenik b D Pistrazivatka #) raéunar 9). 9) g) g)projektor ‘Zadaci nastave: a) Obrazovno-vaspitni: Upoznavavanje uéenika sa istoriiskim razvojem | generacijama raéunara b) Funkcionalni: Sticanje praktiénih znanja i primjena istih OGekivani rezultati: Udenicl ée znali istorjskt razvoj i generacije raéunera. TOK CASA Uvodni dio asa: + Ponoviti pojam podatak, informaci blast izuzaVvanja informatike i raéunarstva. Centraini dio asa: Ragunarstvo (Computing) + Skup vestina i tehnologija koji se odnose na konstruisanje, programiranje, upotrebu i poboljanje raéunarskog hardvera | softvera i interakclje coveka i raéunara, Kratka istorija raéunara Razvoj raéunara mozemo prikazati u dvije faze: a) raéunari prije 1951.9 elektromehanicki raéunari i elektronigki nekomereijaini ragunari ') raéunari nakon 1951.9 — elektronski komercijaini raéunarl Prahistorfa raGunara Preteta svih ragunara je ABACUS, nastao prije 2500 g. ~ koristi se i dan danas u nekim dijelovima Azije. Mogae je vrSili 4 raéunarske operacije (sabiranje, oduzimanje, mnozenje i dijeljenie) 017 vijeku so pojatijuju prvi mehanicki automatski uredaji za raéunanje: a) Wilhelm Schickard (model je izgublien) ») Blaise Pascal konstruige maginu, nekoliko godina kasnije, koja modze sabirati i oduzimati ©) Gottfried Wilhelm von Laibnitz krajem 17 vijeka konstruige masinu koja moze +," 1823.9. Charles Babage konstruige DIFERENCNU maginu, a 1833.9. ANALITICKU maginu. Te maine su preteée danaénijih digitalnih raéunara s tim 8to je za pogon trebalo da se koristi vodena para, a ne el. struja, Najveéa mana analitiéke ma8ino je bila njena glomaznost (velitine stadiona) te nikada nije realizovana, ali da je realizovana — radila bi Augusta Ada Gordon (vanbraéna kéerka pjesnika Lorda Byrona) je predioiila kako Babageova magina mogla i programirati fona se smatra prvim programerom u historij, 2 jedan programski jezik po njoj i nosi ime ~ ADA. PRV1 elektroniéki ragunar 1942 konstrui8e John Vincent Atanasoff, a 1946 g. Johm Mauchly i presper Echert konstruigu ENIAC (Electronic Numerical Integrator ‘And Calculator). Bio je teZak 30 ton, dimezija veliéne prosjetne kuée | imao je 18.000 elektronekih aijeci. Trosio je toliko el. Eneraije(174KW) da je jagina svjelosti svih silica u gradu opala kada je oval ratunar bio prvi put ukljuéen, Programirao se pomocu 6.000 prekidaéa. Izmedu ostalog, koristen je i za proraéun prve hidrogenske bombe. Interesantno je napornenuti da je prvi kvar na elektrignim raéunarima uzrokovala bubica koja se usetela u raéunar i izazvata kralki spoj. Otuda se i danas greske u raturtarskim sestemima nazivaju bagovi (bug na engleskom znaci bubica).| |] BUOVUUGUVOUUUTVOUUOUEUOVuUbuebdududa | Cetvrta generacija raéunara Glavni nedostatak ENIACA bio je nepostojanje mhemorije za pohranjivanjs programa, fe to Sto nile ‘mogao izvrSavati petie &ijibroj nije bio unaprijed poznat. 16Taj nedostatak 1949.g. otklanja John von Neumann koji prediage ratunar k od Koga se programi i podaci pohranjuju u raGunarske memoridje. On tekode predlaze upotrebu binarnog brojnog sistema: 7 I generacija raéunara Zapoéela je 1951 g. nastankom ratunara UNIVAG | (Universal Automatic Computer), Najpoznaiiji raéunar | generacije je bio IBM 650. Karakterisiika: Elektronske cijevi, glomazni, vellka potrosnja energie Tmemorije nxKB do nx10KB_nx100 operacija u sekundi unos podataka pomoéu buSenin kartica Programiralo'sé u Masinskom jeziku. ~ I! generacija raéunara a Nastupita je 1959 ¢; Gijevi se zamjenjuju tranzistorima OD Manji, bréi, efkasnij, jftinij 100 000 operacija u sekundi memorije su koristile magnetni princip buSene kartice Il generacifa raéunara Zapoiela je 1984 g, Uvode se integrisana kola ~ éipovi Pojava programskin Jezika visokog nivoa Pojava operativnih sistema Brzina rada nxmilion operacija u sekundi Velitina ~ manji ormar Podaci se podinju unositi sa tastature, a pojavijyju se i prvi monitori | Galje se koriiste glomazne memorije sa magneinim jezgrima Zapoéela je 1972 g. pojavom IBM 370 Magnetne memorije se zamjonjuju elektroniékim (poluprovodniékim integrisanim kolima) Pada cijena i dimenzie raéunara Integraina kola sa gustinom pakovanja (nekoliko miliona komponenti u jednom kolu) Glavna karakteristka : - drastiéno povetanje brzine rada i kapaciteta memorije ~ smanjenie dimenzija - razvoj Sve savremenijih uredaja za unos podataka i prezentaciju izlaznih podataka INTEL, ALTAIR 8080, AplieII- prvi pesonalni raéunar, Commodore 64... Peta generacija Razvoj vjestacke inteligencije Usratko ponavijanje bitnih karakteristika za svaki period razvoja ragunata.(UUUUUU UU UU UU UTE UUUL UUUUUUUUUUUU UUs | Razred i odjeljene: Vi [Datum: Redni br. tas: Predmet: OSNOVIINFORMATIKE Nastavna oblast: Uvad u-informatika Nastavna jedinica:Hardver i softver raéunara, Fon Nojmanov model ragunara TIP.CASA : OBLICI RADA NASTAVNE METODE NASTAVNA SREDSTVA_ ‘ajobrada ‘a)frontal ‘aymonoloska ajiekst b)utvrdivanje B)grupni b) dijaloska b) slike c)vjezbanje ‘jindividuaini ‘¢)demonstrativna ‘c) model ‘d)sistematizacya d)rad u parovima | d)tekst d) projekcije e) e) e)kombinovana ‘e) udzbenik D Heer Pistrazivatka 1) raéunar 9) 9) 9) g)projektor Zadaci nastave: a) Obrazovno-vaspi b) Funkcional Oéel Jpoznavanje uéenika sa ulogom hardvera ,softvera i ragunarskom arhitekiurom ticanje praktiénin znanja i primjena istih ezultati: Uenici Ge znati da razlikuje hardver od softvera i Fon Nojmanov model raéunara TOK CASA ‘Uvodni dio €as: + Ponoviti prethodnu nastavnu jedinicu-generacije raéunara. Centralni dio éasa: Hardver ili raéunarski HARDVER (eng. hardware; computer hardware) je fiziSki, opiplivi dio reéunare. Hard znaéi tvrdo. Moguénosti raéunara u najvigoj mjeri zavise od hardvera I njegove kvalitete.Hardverska, raéunarske arhitektura koja se Koristi u kuénim ragunarima se naziva Fon- Neumann Arhitektura. Takoder, postoje i druge arhitekture, ali se mnogo rijede koriste. @monter @stensiajearica © Zwusnk — @D Tastaura Drown Que © Sampo era: 1.Ulazne periferne jedinice Uredaji koji se Koriste za unos podtaka u raéuner naziveju se ulazne jedinice. NajéeSée se za unos programa i podalaka koristi tastatura. Osim tastature kao ulazne jedinice koriste se i mig, skener, digitalni foto aparat, digitalna kamere, mikrofon, digitajzer (arafitka tabla), Gitaé bar koda | coBRUVUTUEUVUUUTVUYVUUGVUTEDTU UGH UUD ‘Zizlazne periferne jedinice T Izlazne perifeme jedinice sluze za prikaz rezultata { medurezultala obrade :Monitor, Stampaé, zvuénici , ploter \e 3.Ulazno izlaztie periferme jedinice™ Neki uredaji su ujedno ulaznt i izlazni. Zato in zovemo jadnim imenom I/O uredali i to su: modemi, mrezna kartica, zvudna kartica i grafidka karta Modem MreZna karta Grafitka karta ‘Zvuéna karta 4,Kuéi8te ili centralna jedinica Kusiste_je komponenta u koju se stavijaju ostali potrebni dijelovi za rad raéunara ! Kuéiste dijelimo po veliginama ( dimenzijama ) , a susreéemo se sa : + MICRO + MINI + MIDI * BIG ( FULL) + ULTRAUUVUUUU UU UU TUE UU UU Matiéna ploGa je dio raéunara koji veze sve koriponente na njoj te omoguéava komunikaciju izmedu raznin dijelova u raéonaru igotraind meniotisaiije podatéka, Kade Su'se pojavill prvi inje podataka bile su KoriSéene busene Karlice apline trake, Sa ier Fetneaies i Woblasti magneinih men in materljala, presio Se na Cuvanje odataka iia magnetnim medijumima, prvo na maghetnim trakama, a Kesnije [na magnetnim diskovima. hard disk -=CD =DVD isketa + emorijske kartice Softver (software) je skup kompjuterskin programa i pratetih podataka koji zajedno daju instrukcije kompjuterskom hardveru &to i Kako da radi. Softver dine svi programi i podaci koli se nalaze na kompjuteru, ukljuéujuéi operacijski sustav. Takoder se koriste termini programska podréka Softveri se dijele: 1. Sistemske(-MS Dos,Unix,Linux Windows) Pomoéu sistemskog softver ragunara starta ukljucuje i iskijuduje , undse se podaci i programi i upravija komplet:sistemom. 2. Aplikativng il Korsniéke( Word ,Excel, Access Corel, AutoCad...) su program pisani za potrebe korisnika | onih za svoje potrebe razvijaju ZawSni dio Ponoviti nastavnu jedinicu.UURVUOUEUUBUUUEVUUODUUVOU UU Eee ade |” Razred | odjeljene: Vi Datum: Redni br. Gasa:5 Predmet: OSNOVI INFORMATIKE Nastavna oblast: Uvod u informatik Nastavna jedinica: Hardver raéunara (Ulazne periferne jedinice) TIP CASA OBLICIRADA NASTAVNE METODE | NASTAVNA SREDSTVA a)obrada a)frontaini ‘a)monologke a)tekst byutvrdivanje bgrupni b) dijaloska b) slike e)vjezbanje e)individualnt ‘ejdemonstrativna (6) model d)rad u parovima | d)tekst @) projekcije yee ered |e) e)kombinovana e) udzbenik b} Hi] Hisirazivadka ) ragunar 9) 9) Pm) [ gprojektor Zadaci nastave: a) Obrazovno-vaspitni: Upoznavanje utenika sa ulaznim perifernim jedinicama raéunara b) Funkcionatni: Sticanje praktiénin znanije i primjena istih OGekivani rezultati: Usenici ée.znati da prepoznaju ulazne perifeme jedinice i njihovu primjenu TOK CASA Uvodni dio €asa: ‘% Ponoviti sta je hardver i jedinice hardvera. Centraini dio Zasa: Ulazne jedinice ‘Osnovni zadatak svih ulazni jedinica je u tome da podatke i informacije (u alfanumeriékorn, zvuénom ili video obliku) prenesu na nosioca podataka, u centralnu jedinicu kompjuterskag sistema. Tastatura ‘Tasatura Je ulazni uredaj i koristi se za unos teksta, brojeva i naredbi. Pored tastera sa znakovima, postoje i funkcionalni tasteri, koji odredene funkcije u nekim programima. Tasteri na tastaturi su Uglavnom podeljen! na 5 grupa alfa- numerigki taster (u kome se nalaze tasteri za kucanje znakova), + funkcijsi deo (u kome se nalaze tasteri F4-F12), + deo za navigaciju ( u kome se nalaze tasteri sa strelicama, Home, End, Page UP, Page Down....), numericki deo ( u kome se nalaze tasteri sa brojevima i ragunskim operacijama i Koniroini ti upravijaéki taster. imedijaini taster! Funkeijeki tasteri Tekstaini deo. Testeri za Numerigit navigaciiu deo mis MIS je ulazni uredaj | Koristi se za Izbor objekata na ekranu. Postoje viste migeva: optiki »mehani¢ki i faserski: Mehaniéki mis ima kuglicu koja se rotira pri pomeranju mi8a. Dva senzora registruju rota kuglice i kodiraju to u elektriéni signal koji se prenosi do raéunara. Kod optiékog mia postoli laser Koji evidentira pomeranje miSa u odnosu na podlogu i to pomeranje miga kodira u elektriéne signale Kji se pronose do ragunara. Mi8 se prikliuduie na PS/2 ill USD port“URVVUUUUUUUUUUUUUUU UU UU UU eUU uuu Mehanigki mis, ‘Optiéki mi8 sa kablom BeZiéni opti¢ki mis Skener estes ‘Skener je ulazni urédaj Koji sluzi za unos grafike i teksta u memorij raéunara Svetlosni izvor prelazi preko papira i emituje svetlost koja se reflektuje od slike i dolazi do optiskog senzora koji registruje intenzitet | boju odgovarajuceg piksela na papiru. Ovu informaciju pretvara u digitalni oblik i prenosi u raéuner. Sika se u raéunaru dobija u obliku rastera, a posebnim programima moze da se obraduje Ili pretvara u znakovne li numetiéke podatke i kasnije Stanipa. Kvalitet skeniranja se izrazava u DPI (dot per inch) - broju skeniranih taéska po kvadratnom inéu, Pavezuje se na USB ili paraletni port Diojstik (Joystick) Déojstk ima pokretnu palicu Gijim se pomeranjem pomera pokazivaé na ekranu (Kursor). Pritiskom na tastere zadaju se komande. NajéeS6e se koristi za igranje igrica. Povezuje se na USB ili game port. < sl. Diojstk Mikrofon Mikrofon je lazni uredaj i koristi se za snimanje 2zvuka (glasa) u digitalni oblik. sl. Mikrofon Citaé bar koda SS = Citaé bar koda je ulazni uredaj i Koristi se za % automatsko unoSenje podataka. Koristi se u | # prodavnicama, apotekama, velikim skladistima, sl. Bar kod si. Citaé bar koda \ J> > > B 2 B 2B a > BD > > 2 a 2 3 a 2 > 2 bb 2» 2 > 2 2 2 > 3 b 2 2 Razred i odjeljene: VI Datum: Redni br. €asa:6 Predmet: OSNOVI INFORMATIKE Nastavna oblast: Uvod-u informatiiu Nastavna jedinica: Hardver raéunara(Izlazne jedinice raéunara, Ulazno- izlazne per. jedinice) TIP CASA OBLICI RADA NASTAVNE METODE NASTAVNA SREDSTVA a)obrada ‘a)frontalni ‘aymonoloska a)tekst Yutwrdivanie B)grupni ) djaiogka ) sike c)vjezbanje c)individualni c)demonstrativna ‘c) modeli | djsistematizacia ‘d)rad uparovima | djtekst d) projekcije e) e) e)kombinovana > |e) udzbenit o ) Aistrazivaéka #) raéunar g) 9) 9) g)projektor Zadacl fastave! a) Obrazovno-vaspitni: Upoznavanje uéenika sa Izlaznim i ulezno-iztaznim perifomim jedinicamna ragunara b) Funkcfonaini: 08 primjenu ticanje praktiénih znanja i primjena istin ni rezultati: Uéenici ée znati da prepoznaju izlane | ulazno- izlazne periferne jedinice i nihovu TOK CASA zl Uvodi Eas: © Sta je hardver + Sta je softver ‘* Ponoviti koja je uloga ulaznih perifernih jedinica. Centratni dio éasa: Izlazne jedinice raéunata lzlazne jedinice omoguduju korisniku raGunara da vidi rezultate rada ratunara. To su uredaji koji prevode podatke iz binamnog oblika (zapis od nul i jedinica) u korisniku razumijv oblik (sliku, slovo, zvuk...). Monitor Standardina je izlazna jedinica svakog raéunala. S raéunelom je spojena proko grafigke kartice. Od bitnih karakteristika moZemo izdvojt: a) veliinu — mjerimo je u intima (eng. inch; ima 2,54om). Uobiéajene veligine su 17" i 19" alii widescreen monitori gdje je omjer dirine i visine vaéi od 4:3; te b) razlutivost (rezolucija) ~ bro] piksela koji stvaraju sliku na ekranu. Po naéinu izrade razlikujemo tri tia monitora: A 1) LCD — tehnologija tokutih kristala. Na slici gore je LCD widescreen. 2) Plazma — tehnologija loniziranog plina 3) CRT — tehnologija katodnih cijew (slika desno) 4) LED — koristi LED diode. Monitor sa LCD Monitor LED Monitor Plazma monitori katocnom cijevi“TUUVUUUUU UU UU UU UU UU UUUU UU UU UBUU Ubu i Stampadi su najstarj i rade na istom principu kao i pisaée madine. Glava Stampaéa udara preko trake (ribbon) po papiru | ostavija trag na mestu udarca, Glava za Stampanje sastoji se od udarnih iglica (pin) Priikom kretanja glava Stampata Stampa u oba smera. Prednosti ovih Stampaéa su relativna jednostavnost, robusnost, riska cena Stampata i potrognog materijala. Nedostaci su mala brzina Stampanja, grafike ograniéen je na nivo informatinog %j buénost, a karakter Laserski Stariipaéiiniaju izvor laserakif Zaka Koji mena intenzitet u zavisnosti od dobijenog signal Laserski zrak se odbija od obrinog ogledala i osvetijava fotosenzitivni valjak koi je pokriven jednakim nabojem, Kada je valjak izlozen laserskom zraku naboj na valjku se menja, Sto deluje na privatenje tonera. Kod laserskih Stampaéa toner je'cmi prah koji se dejstvom naeleKtisanja prenosi na papiri tako nastaje slika, Posle prenoSenja tonera na papir, ovaj papir sa nanesenim tonerom prolazi kroz grejaée {izlaze se visokoj temperaturi, Tako se prah ispete ifksira na papiru, pa se dobija stampani otisak. Nagin rada ovih Stampata sliéan je radu magina za fotokopiranje. Prednosti su najveéa brzina Stampania, dobra rezolucija i najbolii kontrast, Nedostaci su relativna visoka cena i Stampata i potrosnog materijala. Ovi Stampati pored teksta omoguéavaju i kvalitetno Stampanje crteza i slika. Stampaéi sa mlaznicama imaju cevéice kroz koje se © pad priiskom izbacuje zagrejano mast. Prilikom dodira sa papirom, mastilo se hladi i stvrdnjava, Broj mlaznica odreduje kvalitet otiska. Tipitan Stampag ima 48 mlaznica Prednosti ovin stampaéa su velika rezolucja, dobar kontrast blizak laserskim Stampacima, tSina pri radu, brzina veéa od matriénih ali manja od laserskih, znatno boli izgled gratike i relativno niske cena samog Stampata. Nedostatak je relativno visoka cljena otiska po stranici PLOTERI Stampatima mogu da se stampaju crtezi obiéno do velitine A3. Za crtanje-crteza veéin dimenzija iii kvalitetnijh crteza moraju se Korsiit ploteri. Prema nadinu rada, ploteri se mogu podelit na vektorske i rasterske ProjektorUlazno-izlazne jedinice : Modem Modem je ulazno izlazna jed ‘digitalnih u anologne podatke. koja vrSi modulaciju anolognih u digitalne podatke i demodutacijur Mretna karta : ‘Mrrezna Karta je prikjuéak (adapter)raéunara na mrezu. CUUUTUUUUUUDUOVUVUOLUU UE UUY Gratiéka karta Grafiéka Karta je graficki procesor koji od glevnog procesora preuzima grafiéku obradu Zuiétia kart Zvuéna Karta slu2i za teprodukeju govora i zvuka (poluprofesionain,profesionalna i multimedijaina) Zavrsni dio Ponoviti nastavnu jedinicu,SUUUCUUUUUUUUUU | VUVUUUUUUU UU UU uu Razred | odjeljene: VI Datum: Redni br. Gasa:7 Predmet: OSNOVI INFORMATIKE Nastavna oblast: Uvod u informatie Nastavna jedinica’ Memorija ragunara : TIP CASA ‘OBLICI RADA WASTAVNE METODE | NASTAVNA SREDSTVA ‘ajobrada ‘a}frontaini ‘ajmonolo&ka atekst jutvraivanje b)grupni b) dijaloska b) slike ‘e)viezbanje S)individualni ‘¢)demonstrativna ©) model d)sistematizaciia d)rad u parovima | dltekst od) projekeiie 2) Teena} ©) He ‘e)kombinovana e) udzbenik ) bi) Aistrazivatke ) raéunar g) Ag) eee et g) g)projekior Zadacl nastave: a) Obrazovno-vaspitni: Upoznavanie uéenika sa memorijom raéunara i njenom ulogom b) Funkcionalni: Sticanje praktiénih znanja i primjena istih Oéekivani rezultati: Uéenici ée znati vrste memorija | njihovu ulogu TOK CASA Uvodni dio éasa: © Ponoviti ulogu izlaznih perifemin jedinica Centraini dio éasé Veste memorije raéunara Memoria ratunara moze biti unutiaénja | spoljaSnja. Unutrasnja memoria je namenjena privremenom paméenju podataka i progrema i procesor joj moze direktno pristupit. Spoljanja memoria sluzi za dugotrajno Euvanje programa i podataka Najvadnile karakteristike memorije su 1. Kapacite-broj baitova il bitova ko se mogu zapamtiti u memorift 2. Vreme pristupa-vremenski interval koji protekne od dovodenja signala za definisanie pristupa do zavrSetia upisa il Ganja 3. Bina prenosa podataka- broj bitova, baltove koje ured] moze preneti u jednoj sekundi 4. Gena bile memorije-odnas ukupne cene memorije prema kapacitetu memoriie Unutrasnja memorija: Glavna (operativna ii tadna) memoria, RAM (Random Access Memory.memori sa sluéajnim pristu sluzi da pritatt i Zuva ulezne podatke, medjurezuitate i krajnje rezultate obrade podatake, a takodje sl sieStanje korisnikoveg programa, Memoria samo za éitanje (ROM-Read Only Memory) moze samo da se dita, dok je upisivanje u nju nemoguée. Njen sadréaj je upisan prilkom fabrikacije; on se stalno nalazi u ROM-memorif, ti. ne gubi se ni prllikom gubitka napona napajania. Skrivena ili kes (Cache) memorija je jedna vreta ultre-brze memorije manjeg kapacitete i post raéunara sa glavnom memorijom velikog kapacitela. Ona predstavija lokalnu memoriju procesora. Smisao ‘ove memorije je da se premosti veliki jaz izmedju brzine procesora | glavne memorie. Njen kapacitet obiéno lznosi oko 5% kapaciteta glavoe memorie Sekundama memorija sluzi za Guvanie i sklaoistenje podataka i programa za abradu podataka Jedinice spoline memorije su realizovane na éetiri n Turd disk (hard disk) = Biskota {floppy dick) | Kompakt disk (CD,0VD) + __FieS (flash) disk ii SSD (Solid State Disk)|EGUUUVUUUDUVUUOPOVUOUUbUObUObU ey veo Hard disk "Hard disk se sastoji od vige plota premazanih ‘magnetnim materjaiom postavienih na istoj osovini. + -- Brdije i znatno veéeg kapaciteta nego disketa " __ Staze sa istim polupretnikom sa gornje idonje strane svih ploéa dine cinder. * —_Znatajni parametri za izbor diska su: = Srednje vreme pristupa podateima = Brzina prenosa podataka ~ — Kapacitet diska . Disketa Disketa je okrugla plota premazana magnetnim materijalom i ugradiena u zaitiino kutiste od plastike. + Kada se stavi u disketnu jedinicu, disketa se okreée, dok se sa njene gornje i donje strane nelaze upisno-tejuce glave uredaja kojima se vr8if upis na plogu i Gitanje sa nie. * — Buduéi da se ploga okreée, ispod polozaja upisno-ditajuse glave kada ona miruje nastaje kruznica koja se naziva staza. krunica je podeliena ne sektore duzine 512 bajtova. + Staze I sekterinisu vidlivi, nego su samo zapiseni na magnetnom materijalu. Da bi se upisale staze i sektori, disketa se mora pre prve upotrebe formatizovati. Kompakt diskovi_CD iDVD + Zasnovani su na istom principu kao disk i disketa, ali je razlika u tehnologij realizecije i kepacitetu + Kod ovih diskova se ummesto namagnetisanja magnetnog materijala nanetog na kruznu plogu, na samoj magnetnoj plot nanose zapist kori8¢enjem laserskog zraka. Posto se ovim postupkom povréina diska traino o8tetuje, jednom upisani podaci ne mogu se vise menjati, ves samo otitavatl Fle8 disk ili SSD . Fle disk se sastli od memoniskih modula (flash memorlja) ji se sadréaj ne brige kada ostanu bez napajenja strujom. . ‘On nema mehaniékih ploéa i upisno-citajuée glave, ali naziv “disk” {ie ostao jer je imitirana struktura podataka na disku, tako da se sa stanovista raéunara, podatcima na njemu pristupa na isti natin kao kad bibili na disku. a (Oval disk se testo GRESKOM naziva I USB disk poste se prikjuéuje na USB prikliuéak na raéunaru. . 'S obzirom na to da nemaju mehanitkin delova, podatcima se mnogo brZe pristupa nego kod Mlasiénog diska Ponoviti nastavnu jedinicu.