8. RISTEVSKI ISKUSTVA SA UZGOJEM I SORTIMENTOM BADEMA U SR MAKEDONDIL Srednjai Istogna Makedonija posevsi od Kumanova i Skopja, pa sve do Gevgelije su odligni tereni za badem. Pogodae, izdignute i tople ekspoicije nalaze se iu nekim delovi ma zapadne Makedonije ~ Bitola, Ohrid i dr. Pre rata, a i pode oslobodenja bilo je vie stabala i proizvodnje badema. U periodu 1951-60 godine prosetna godiénja proizvodnja badema u Makedonji iznosi oko 1.000 tona, da bi u 1961-70 godini pala na 50S tona, a 1982, godine 382 tone. Razlog tome su svakako bile niske cene i zadovoljavanje potreba uvozom. Poslednjih godina restrikejjom uvoza jezgrastog vota pojavila se potreba za viastitom proizvodnjom. Neke preradivatke industrije nude kredite, a i banke su odobravale kredi- te. Na savetovanju o perspektivnom razvitku voéarstva Makedonije, odréanom juna 1982. godine u T.Velesu, zacrtano je da se do kraja ove decenije podigne 2.250 ha zasada bade- ‘ma na drustvenom i individualnom sektora. Do sada je podignuto oko 400 ha na drustve- nom sektoru, ali se na tome stalo zbog opite restrikeie investicija, Badem se u Makedoniji uzgaja na vie natina ~ kao semenjaci po medama, vinogradi- ma is, u vetrozastitnim pojasima, Koristi za posumijavanje, na okuénicama, u nasadima na erozivnim terenima u proizvodnim nasadima na grustvenom i individualnom sektora idr. U Makedoniji se badem uglayno gaji kao samoniklo drvo po medama, pored vinogra- da, puteva i sl. Rede se razmnozava setvom odabranih tipova. Na ovaj natin se badem razmnozava i uzgaja u svim proizvodnim lokalitetima sa povoljnim prirodnim uslovima. Tabela 1. — Temperature i padavine u nekim reonima badema u Makedoniji (15 godisnjiprosek) Temperatura u Meteoroloska Nadmorska Srednja_Apsoluina Apsolutna_Godinja suma stanica visina godisnja—maksimalna_minimalna _padavina umm, Kumanovo 338 122 400 240 578 Skopje 245 25 412 238 531 T.Veles 175 137435 179 469 Stip 326 BA 415 243 501 Kotani 345 130 398 254 666 Radovis 380 125 40,1 -190 594 Strumica 224 134 405 202 61s DemirKapija 125 141 445 220 644 Valandovo 100 149 422 =141 699 Dojran 150 145-406 -139 688 Gevgelija 59 Ws. 42s -195 750 Bitola 586 1g 390 294 612 Ohrid 760 us 344 -172 692 Prof. dr Bors Rstevski, Zemjodelski fakultet, Institut a ovitarstvo ~ Skopje 1Dugogodiinjom narodnom selekeijom odabirana su samo stabla sa slatkom jezgrom koje su otpoma na bolesti i vremenske nepogode, koja redovno i vise radaju, sa krupni- Jim i boljim plodovima i sl. Verovattno ovakvom selekcijom se doslo do toga da badem u nnekim reonima uopéte ne pati od bolesti i stetotina, i ako se ne primenjuju nikakve mere zaitite, rezidba, agrotehnika i s]. Na ovim uzdignutim, zaklonjenim i toplim polozajima badem retko strada od zimskih i proletnih mrazeva, jer sehladne vazdusne mase ne mogu. zadiéati na tom polozaju, U ovo} bogatoj prirodnoj populacji badema imamo tipova sa najrazliitjim morfolo- Skim i biolotkim osobinama — naroeito su uotljve velike razlike u fenofazama ovatnja i sazrjevanja plodova. Oblik i veli¢ina plodova ijezgre takoder variraju u Sirokim granica- mma, Prevladyju tipovi_ sa évtstom Ijuskom i niskim randemanom jezgre oko 20% pa i manje. Otpornost prema semejedu (Euritoma amygdali) kod mnogihtipova badema moze se protumatiti ranim cvetanjem i ofvriéivanjem ljuske, takoda osica ne moze da probije Jjusku i da polozi jaje w jezgr. Bademe sa évrstomliuskom ne mogu da o8tete ni ptice. ‘Taki se bademi lake Cuvaju | imaju bolji izgled u odnosu na bademe sa mekom juskom, Najotpornije tipove badema na bolesti i stetodine registrirali smo u oKolini Skopja na juznim padinama planine Vodna.U drugim reonima badem vite pati od bolesti i ste togina. Zbog velike neujednavenosti,niskog randmana i kvaliteta, domati tipovi badema ima ju nisku trgovacku vrednost. I pored toga je korisno nijihovo gajenj, jer donose rod pra- kktigno bez ikakvih rashoda i to na najsitomaénijem zemijistu gde druge kulture praktiéno ne mogu da se gai. Badem u vetrozaititnim pojasima — Zastuplien je na suvim i vetrovitim terenima Ovéeg Polja, Tikveta,u Pelagoniji i dr. Postaviien je najéeSte u krajnom juznom redu poja- sa, To su u glavnom gorki bademi i ako se nalazi po Koje stablo i sa slutkom jezgrom. pored ovakvog gustog sklopa na 1 — 1,5 m, ede je samo jedna strana osvetljena u povolj- nim godinama badem obilno rada. Svakako a se ovde ne vii nikakva zatita, agrotehnika i sh alii pored toga badem ne pati mnogo od bolesti i stetogina, dobro vegetira i donost zd. Steta sto u pojasima nisu sadeni tipovi sa slatkom jezgrom, koji imaju veéu upotre- bbnu vrednost. Interesantna su zapazanja u Pelagoniji gde su minimalne temperature zimi spustaju i {spod —25 do ~28°C. U takvim slucajevima promrznava deo grancica i grana, ali se kruna brzo regeneriie i nastavija sa vegetacijom. I u ovim uslovima badem donosi rod u povol- nim godinama, To je indikacija velike vitalnosti badema u pogledu ekoloskih usova, U vidu drvoreda badem je na vile mesta zastuplien po plantaznim vinogradima ~ T. Veles, Kavadarci, Negotino i dr. I ovde se bademu ne poklanja nikakva posebna paznja, ali u dobrim godinama moze se videti obilni rod. I tu su zastupljeni semenjaci sa naj. raali¢itjim osobinama biljaka i plodova. I u ovom slucaju bi bilo Korisnije da se sade ‘kulture sorte koje dau vesei kvalittnije prinose Badem u poiumijavanju — Na padinama Galeice u okolini Ohrida badem je koriséen u pofumljavanju pre i posle rata, Saden je u meSavini sa Cetinarima, kao zastitna kultura Na boljem zemfistu cetinari se brée razvijaju i zasence badem koji kesnije ugine 1a Bistom kriu, gde zemlje prakti¢no nema, Cetinari propadaju a badem pokriva povrsinu 4 — 5 ive decenija. Negde su ove dve vste pomefane. Moze se zakljueiti da na ovom golom kréu ni jedna druga drvenasta biljka ne moze da vegetira kuo badem. I na tom ka- ‘menu badem nekih godina donosiobilan rod, kakav je sla i ove 1984 godine. U ovom 92.sludgju badem daje visestruke koristi — sprevava koroziju, cvetovima i zelenilom ulepsava okolinu, obezbeduje ranu péelinu pasu, daje upotreblive plodove, zafticuje Cetinare u prvim fazama porasta, i na kraju se dobija drvna masa U asociacji sa Cetinarima i badem izvriyje krunu u borbi za svetot, pa ipored toga donosi izvesnu koli¢inu roda. Na brojnim primerima moglo se konstatovati da badem moze dosta da podnosi gusti sklop i zasentanost, tako da na svakom bolje osvetlenom delu evata i donosi rod. Razmak izmedu pojedinih biljaka je raliite od 1 — 2-3 m, nekad i vie. Posumljavanje je vrseno sejanicima slatkog badema koji daju upotrebljive plodove. Korisno bi bilo izvriti Kelemljenje sa otpornijim pogodnim sortama badema kao ito su Markona, Troito, Teksas i dr. pa modda bi ove donosie vete prinose. Poslednjih godina badem je upotrebljen u posumijvanju u okolini Bitoja, na toplim ekspozicijama. Badem u nasadima na erozivnim terenima. — U periodu 1956 ~ 1960 godine podi- {gnuti su na vie mesta nasadi na erozivnim terenima gde su vocke sadene po izohipsima na razligitim terasama, plostadkama i dr. Osnovni cilj ovih nasada je bio spregavanje vodne erozije, a pored toga protzvodnja. Jedan takav 2asad bio je podignut od strane Zavoda (Gada Institut) za ovostarstvo — Skopje na padinama planine Vodna, na mestu zvano Cup. Zasadeno je vige voénih vista na razligitim podlogama i sortama, medu Kojima je bio 2a. stupljon i badem, Zasad je odrzavan 5-6 godina dok je bilo sredstava za finansiranje tog projekta, a zatim je napusten. U ovakvim uslovima bez ikakve ludske pomoti,skoro sve voéne viste su propale (krutke, kajsie, treine, viinje, orah, eénik i dr). Jedino se badem i dan danas dobro dr2i, normalno vegetira i donosi rod. U boljim godinama donosi obilne prinose, skoro ne razlikujuci se od" gajenih zasada. Takav je slutaj i ove 1984, godine. Teksas je toliko rodio da je izazvao divjenje biologijom i potencijalnim moguénostima. Carski kasi je takoder dobro rodio (tab. 2). Ove godine je izdravstveno stan bilo odli- ‘no, dok nekih godina monilija i semejed nanose nete stete. Tabela 2. — Porast i rodnost badema na terasama, na erozivnom terenu u okolini Skop- ja, sa oko 300 stabala po ha Starost Dijametar Krona Prinos kgr. _—«% —-Prinos Sorta Godina godina stabla sm Visina mSirina m Po stablu Poha Jezgra eed Carki 1980 23° 1493 3,1 51682 -2.046 31634 kami 1984-27 = 7332200 3 T0 Prosek = = = 782 Teksas 1980 23 1624 35 46 3,11 _-933.«40~=«373 tet 27 759.279 40 Prosek = = = 535606 40642 Knez 1980 23 1720 37 «4020360931189 Cemomir 1984 27 634831108, Prosek = = = 08 ta9 93.Iz ovog primera se mode zakijugiti da je badem veoma pogodan za gajenje na erozi- ‘nim terenima, Njega je potrebna u periodu porasta dok sevocke razviju i formiraju. Sva kako da bi badem bio zahvalan agromerama iu periodu plodonoienja, koje bi se opravda- Jo poveéanim prinosom i kvalitetom plodova Interdukeija novih sort i selekcija domacin tipova. —Otpotela je pre 15 godina. Po- red kolekcionih zasada u Institutu za ovostarstvo, podizani su i ogledni i demonstracioni nasadi u reonima sa povoljnim prirodnim uslovima za badem. Time se proutavaju sorte, podloge, rastojanja, tehnologiia i opste moguénosti gajenja ove kulture. Ovakve zasade smo podigli na 16 mesta u Makedonij, ali ovde éemo izneti podatke samo za neke kara Kteristiénije. UAK. "Lozar“ T-Veles ogledni nasadi su podignutiu jesen 1973, 1975, 1978. godine ade se ispituje 12 sorti i tri podloge (tab. 3,4 i 10). Zasaci su podizani jednogodisnjim sadnicama dobivenih kalemijenjem na spavejuci pupoljak. Kod sorte Teksas proverili smo i setvu semena divljeg badema na stalno mesto i kalemljenje na spavajuéi pupoljak. Sadni- ce badema su sadene u zasadu knusaka podignutom u proleée 1968 godine, to u redovi- ‘ma izmedu kruSaka. Izabrano je mesto gde je bilo vise praznih mesta i kruske su se slabije razyijale usled veée sadréine kreCa i dr. Na oko mesec dana pre sadnje badema iskopane su mupe Siroke 80 i duboke 60-70 cm. Sorte Taksas, Ne plus ultra i Carski kasni 1975. godine posadene su na 1,5 mu redu jer u tom prostoru nije bilo sadnica krusaka. Prakti- Eno uzevsij ostale sorte Su na 1,5 m, ali ne izmeniéno sa kruskama. Dalja agrotehnika i zadtita je bila ona Koja se primenjivala za plantazu krufaka, Nasad se navodnjava 2-3 puta sodiinje gravitacijom. I pored ovakvog natina podizanja i uzgoja badem se breo razvijao i prevazitao kruske koje su bile stare 7-9 godina. Nasad je u nepostednoj blizini radnikih, rostorija, pa se deo plodova ubere nekontrolisano. Zbog toga smo vrsili prebrojavanje plodova jula meseca, a prinos je preraéunavan na osnovu vilegodiinje proseéne tezine plodova. Nasad se nalazi na nigem terenu pe je €e8e izlozen proleénim mrazevima (1977, 1981,1983. god.). Cesea prskanje krusaka u aprilu-maju koriste bademu, naroéito protiv ‘monilie i semejeda. To je doprinelo da je badem i ove godine odliéno rodio i pored dugo- trajnih kiga u aprilu i maju i usiova za masovne pojave monilie laxe na cvetovima. Nekih, godina bademov semejed naéini veée state jer sene poklapa prskanje u pravom moment ojave imaga. Tabela 3. — Porast i rodnost badema u 1984. god. (11 godina) u T. Velesu, sa 740 vo- aka po ha(4,5x 3 m) Dijametar Kruna Prinos Prins % — Prinos Sorta stable _Visina —Sifina postablu poha Jezgre _jezgre sm. mom ker ker Pola i ee ‘Aromatigen 176145386820 5.047 552.776 Nonpare} 1742S 4S 6,080 4.500 64 = 2.880 Nikitskikasnocvetni 18,15 3,7 «4533002442 421.026 Teksas 16655146370 4.718. 442.076 Ne plus ultra 1736-44 = 406,750 5.000 502.500 Carski kasni 1809 46 «40-8330 6.164 35 KnezCemnomir 1863 48 = 38 3658 2.707 34 Krimski Wn 48 9,860 639 4Tabela 4. — Porast i rodnost badema u 9. godin! sa 740 stabala po ha Dijametar — Kruna Prins Prinos_% —Prinos Sorta stabla VisinaSirina. po“ poha Jeagre jezgre sm m stablu ker poha ee ees Aromatiéen 1338 43 47 6600 4.884 5S 2.686 Nonparej Isl 47386460 4.780 643.059, Nikitski kasnocvetni 16,24 ar 40 6600 4.884 42 2.051 Teksas 12,52 49 238 3,920 5800 44 2.552 Ne plus ultra 11,70 42 30 1890 2.800 50 1.400, Carskikesni 1200344363875. S440 351.904 Keimski 137049327540 S580 392.176 Rims 1134 39 36 6,900 5.106 43 2.195 PRIMEDBA: Sorte Teksas, Ne plus ultra i Carski kasni su na razmaku 4,5 x 1,5 m (1.480 stabala po ha). lz tabele 3 i 4 se vidi da su najveti prinosijezgre 2.700 — 3.000 kg/ha dobiveni kod Nonpareja i Aromaticnog. Ove sorte i prve sazrijevaju krajem avgusta i potetkom septem- bra Gime je berba i susenje plodova olakSano. Sorta Krimski takoder daje visoke prinose 2.195 — 1.845 kg jezgre po ha, ali je veoma osetljiva na semejeda, sto u usiovima posebne zastite za badem ne bi bio problem. Piod je sitniji, a jezgra sa tamnijom bojom i prose nim ukusom, pa i zbog toge ovu sortu ne predlazemo u sortimentu za masovno rezmno- Zavanje. I Teksas je ove godine dao vispke prinose jezgre 2 — 2.500 kg/ha, ali u nekim godinama se javlja opadanje plodova maja,juna, gime se prinos smanjuje, Kolekcija badema na Fakultetskom imanju — locirana je na plodnom, vlaznom aluvi- jalnom zembistu, nepogodno za badem. Zastta je podredena drugim kulturama, pa zbog {oga je monilijalexa ove godine masovno ostetiiaevetove. Na listu su se pojavile 1 druge bolesti koje su izazvale i prevremeno opadanje dela lia kod nekih sorti. Iz tabele 5 se vi di da i'w ovakvim krajnje nepovoljnim uslovima Teksas je pokazao veliku otpornost na ‘moniliju i druge bolesti i dao normalni prinos 9,33 kg plodova po stablu ii 2,053 kg jez- ee po ha. U maticnom zasadu Instituta za ovostarstvo takoder nije viieno posebno tretiranje protiv Monilije laxe u fazi ovetanja, lz tabele 6 se vidi da je sorta Markona pokazala ‘najvecu otpomost i veliku rodnost ve¢ u 4. godini 2,96 kg po stablu. Dosada dobre pote- Ine prinose su dale i sorte Troito, Feranjez, Feraduel i Filis. Kod sorte Nikitski 44 preko 90% plodova bilo je oiteceno od monilie i semejeda. Demonstrativni nasad u ZIK "Pelagoniji*, Bitola (tab. 7). podignuta je na plodnoj smolnici, koja utige na veéu bujnost i kasnje plodonofenje badema. Nasad je lociran plantazi visanje pa je 1 njega podredena glavnoj kulturi. I ovde je Teksas pokazao veliku poéetnu rodnost 1,7 kg/stablo u 4. godirl, zatim dolazi Troito sa 0,56 kg po stablu. U ovom nasadu je zavréena i nefto strozija rezidba za formiranje cime se rodnost odlaze, U 1973. godini 1 ovaj organizaciji je podignuta mala kolekeija badema pored same Uupravne 2grade. Plodovi se uvek beru u zelenom stanju, nekontrolisano. Izneéemo samo ‘ocenu zamatanja plodova izvréenu 7. jula ove godine. Najige plodova je bilo kod Aroma tignog 4,5 — $ poena, a grane su jos u ovoj fazi bile povijene od roda, Zatim dolaze Non- 98pare), Krimski i Nikitski Kasnocvetni sa 3,5 — 4,$ poena, pa Ne plus ultra 3 poena i na kraju Carski kasni i Rims sa po 2,5 poena Sorte Teksas i Troito su dale sobre prinose i kod individualnog proizvodaéa Jordans Micevskog u selu Ba kod Bitola 5,88 i 9,18 kg po stablu (tab. 7). Zemijste je siromasno suho, a navodnjavanje i zastita se ne vse. Tabela 5." Porast i rodnost badema u 1984. god. (12. godina) u kolekeji na Fakultet skom imaniu — Skopje’ Dijametar _Kruna____—Prinos Pinos Prinos Sorta stabla Vina ‘Sirina ‘ker po % —_jexgre sm m m stably kgr/ha Carski kasni 94 5,0 210 350 B Teksas B2 4.665 440 2.053 Rims 199 175 43,2 1” Krimski 170 1255 3910 490 Nikitski kasnoovetni 20,2 265 4200 1 Markovo 11 160 485 490 238 Aromatigen 143, 255 550 140 Ne plus ultra 16 30__ 500 5 PRIMEDBA: Razmak sadnje 5 x 4 = 500 stabala po ha. Zasad je podignut na aluvijalnom, vlaznom zemijistu, Visi se navodnjavanje, ali je zastita od bolest iStetogina nepotpuna. Tabela 6. — Porast i rodnost nekih sorti badema u 4. vegetaciji u matiénom zasadu Insti- tuta za ovostarstvo Skopje — objekt Kisela Voda, sa 833 stabla po ha (4x 3m). Dijametar__Kruna Prinos Prinos % Pinos Sorta stabla Visina-Sirina—‘kgpo pha _jezgre _jezgre sm mm __stablu__kgr poha_ ‘Aromatiéen 785 244 = 280042183. «$5010 Nonpatej 7826228205125 OBO Markona 847 288-280-296 «2470 24,3 600 Feranjez 884 336-266 «100838 369 309 Troito 822-315-2701 23-—1.025 294250 Nikitski kasnocvetni8,53 218-305 O11 93 421 39 Retsa so 205192 0.06 50 54927 Filis 9434232082683 288197 Feraduel Qui 32027016 1433212240 96Tabela 7. — Porast i rodnost badema u 1984. godini u reonu Bitola 1. 21K "Pelagonija* OOZT "Nov Zibot" Kremenica — Bitola 4. vegetacija 5x 4m = 500 stabala po ha Dijametar __Kruna nos Sorta stabla—VisinaSirina_kg po sm m m stably ‘Aromatiéen 120741 49 0242 012155. 66 Nonparej 1038 36 41 0443221 64 41 Teksas 968 35 33 L7IS 858 440377 Troito 971° 33 33 0,568 284 30 85 Feranjez 1048 36 32 0,033 16 37 S) Nikitski kasnocvetni 885 25 3,0 0,100 50 42 a AL Andividualni zasad u 7. vegetaciji 6 x 5 m= 333 stabala po ha Teksas 1057 50 39 5,880 1958 44 © 826 Troito 1060 3,7 4a 9,180 3.057 30917 Badem u proizvodnim zasadima. — Cisti proizvodni zasadi u individuslnom sektora ‘elo retka pojava, Pvi plantain zasad je podignut u Kombinata "Ovée Poli 1954. podi- ne na povrsini od 60 ha. Sadni materijalje bio mesavina sejaneca a manji deo kalemijenih sadnica. Preovladivali su tipovi ranog cvetanja, koji su vige puta stradali od proleénih mrazeva. Osim nekoliko obrada godiénje druge mere nisu primenjivane. U ovoj mesavint tipova sazrevanje je bilo neujednateno, betba otezana, plodovi sa niskom trgovatkom wrednoSu. Zbog toga je nasad nakon 18 godina bio iskréen. Na sliGan naCin je podignut i napustan i jedan nasad badema u zemjodelskom stopansivu Gradsko. Tako je avladalo misjenje da je badem nerentabilna kultura, zbog ranog cvetanja, neredovitih princsa, ruéne berbe i dr. Trebalo je dugo vremena i ogleda sa novim sortama i tehnologijom da by ' povratilo poyjerenje ovo} drevnoj kulturi naSeg podneblja. Posle toga je prvi plantaéni nasad badema podignut tek 1980. godine wZIK ”Crvena Zveada*. Stip na povrSini od 40 ha. Nasad je lociran na valovitom promajoom terenu. Zemijiste je te22 karbonatna gajnjeda. Pose Zetve pienice 1980. godine, povrtina je nadu ‘rena sa 10 t/ha pregorenog Zivinskog dubra i 750 kg/ha NPK 16 : 32:32, ¢ime je uncto, po 240 kg/ha P05 i K20 i 120 kg/ha. Nakon toga je izvrieno duboko oranje na oko. 50 cm, a pre saine Sadnje tanjranje, ravnanje i razmeravanje. Sadnja je fevriena u_ toku. novembra i pogetkom decembra 1980. godine. Sadni materjal je vaden i preuziman. svakih 23 dana, prema dinamici sadnje. Pri vadenju, tramsportu i sadaji, korenov sistem. ie Pokrivan i sien od sugenja. Ovakvom sadajom je postignuto skoro 100% primanje Sadnice, rano kretanje i bujan porast joé u toku prve vegetacije. Razmak sadnje je 5,5 x 3,5 = 519 sadnica po ha. Zastupljeno je pet sorti (tab. 8 i 9) rasporedene sa po 2-4 reda radi oprativanja, Skraéivanje sadnica je izvrieno u prolece na 90 cm od portSine zemlje, 70 cm za sta blo plus 20 om za skeletne grane. 'Nakon proletne obrade posaden je bostan kao podkultura koji je dao visoki prinosi valitet. Obrada cele povréine bila je na visini tako da su se i sadnice odhiéno rarvjale. Od druge godine nadaje povriina se odrdava kao emi ugar. ”Tabela 8. — Cvetanje badema i breskve u 1984. godini u ZIK "Crvena Zvezda" ~ Stip Sorta Posetak Puno Kraj evetanja__ovetanje__ovetanja Berba IBadem Aromatigen on BV 20.1V LIX Nonpare} ov 15.1V 24.1V 11x Troito 8.1V nv 20.1V Nikitski kasnocvetni 9.1V 15.1V 24.1V Teksas, ev 1o.1V 24.1 II Breskva ‘Spring tajm 6. 8.1V 24.1V Kolins 8.1V 10.1V 26.1V Tabela 9. — Porast i rodnost badema u 4. vegetacifi u ZIK "Crvena Zvezda ~ Stip u 1984. godini sa $19 stabala po ha (5,5 x 3,5 m) Dijametar —_Kruna__—_Prinos % Pinos Sorta stabla Visna‘Sirina ‘Po —Polia_Jezgre jezgre sm mom stablu aha ‘Aromatigen 1079-36 36 (066342 SS 188 Nonpate} BIB 29-204 238 GA 152 Troito 10s «42 2B 547-2840 30852 Teksas Bal 3123S 1.635. 44719 Nikitski kasnoovetni 10,192,128 9,9, 410 42172 Rezidba u toku druge, treée i cetvrte godine bila je veoma blaga. Uklanjane su samo ukraiene i guste grandice iz unutrainjosti Krune, kako i sasvim niske i suvisne granéice, Formirana je slobodna GaSa sa 3-4 skeletne grane, koje se slobodno razvjaju u prostora, Konkurenti produznica se uvek uklanjaju. Blaga rezidba i dobra nega je uslovila obilno cvetanje i zametanje plodova jos u toku trese godine, ali je mraz (~3°C) 18. IV. 1983. go- dine potpuno unistilo rod. Te godine badem je bio unisten u celoj republici. U toku 1984, godine dugotrajne kige ihladno vreme tokom celog proleéa remetili su ‘oplodnju evetova « i monilija je izveila izvesnu redukeiju prinosa. Tako osetljivije sorte ‘Aromatican i Nonparej dale su manji prinos i pored obilnog evetanja, Troito kao samo- oplodna sorta i otporna na vremenske nepogode dao je najveti prinos 5, 47 kg po stablu i 2.840 kg plodova po ha (tab. 9). I sorta Teksas je pokazala veliku otpornost na vre- rmenske nepogode u fazi evetanjai dala je zadovoljavajuei prinos. Nakon cvetanja izvréena su potrebna prskanja protiv semejeda, tako da je zdravstveno stanje plantaze odliéno. Iz tabele 8 se vidi da je cvetanje zastupljenih sorti badema u Stipu skoro jednovreme- no sa breskvama. Sligna tehnologija je primenjivana i kod podizanja ostalih plantaznih nasada badema uu Makedoniji. Ovde emo izneti vaznije momente i zapazanja. U periodu 1980. — 1984, 98‘odini podignuto je oko 400 ha nasada badema u druétvenom sektons, uglavnom u Povar- ddagju i istognim ‘delovima Makedonije sa toplijom izmenjeno mediteranskom klimom, Nasadi su locirani na uzdignutim polotajima sa dobrom vazduinom drenaZom, time se rizik od prolecnih mrazeva smanjuje. Zemljiste su karbonatna, negde kamenita, slabije plodnosti, ali pogodna za badem. Uslove za navodnjavanje ima samo u plantadi Kombina- 1a "Povardarje" — Negotino dok su ostali nasadi bez navodnjavanja. Nastojalo se da se vsti letnja i Gak proleéna duboke obrada povrsine i obavezno esenja sadnja, Sto je u veCini shutajeva sprovodeno. Povrline su pripremane rigolovanjem na 5060 cm, a u Povardasju i Kavadars kombinovano s podrivanjem. U zavisnosti od sadrzaje hranjvih materija pre rigolovanja je vrdeno meliorativno dubrenje sa 150-250 kg P05 1 200-300 kg KO po ha. Humifikacija pre podizanja je retko izvodena. U vim sluéajevima kod jesenje sadnje imali smo priem 95-100%, a kod proletnje ispod 507, kao i slab porast, tako da se praktiéno gubi jedna godina. Takvih shutajeva je bilo ove 1983/1984. godine jer su kite i snegovi poteli od polovine novembra pa sve do maja Kao sadni materijai upotrebjjavane su jednogodiinje sadnice dobivene kalemljenjem za spavajuti pupoljak. Samo u sezoni 1982/1983. godini neke plantate su podignute junskim okulntima, koji su bili dobro razvieni. kod junskih okulanata kod jesenje sadnje prijem je bio skoro 100% (primer Rosoman) i odlican porast jo8 u toku prve vegetacije. U toku prve dve godine sadnice moraju biti privezane uz kolac da vi se oformilo prvo stablo, sto je veoma vatno kod mehanizovane berbe. U ovom pogledu bilo je nekih propu- sta i nedosiednosti, Kao podloga jeuglavnom koriséen gorki badem. I slatkitipovi domageg badema imaju slione osobine, ali ih ptice napadaju u rasadniku. Divji badem (A. webbii) je slabije bujno- sti i tede se prima pri presadivanju jer mu je korenov sistem slabie razgranat. Breskvu smo koristili kao podlogu samo u ogledima, ito u uslovima navodnjavanja. Na osnovu preliminamih ispitivanja veGeg broja sorataiiskustva u susednim zemljama, plantazne zasade badema smo podighislede¢im sortama: Aromati¢an, Nonparej, Teksaa, Feranjez, Troito iu manjoj meri Nikitski kasnocutni. Troito i Teksas imaju najveCu pode. {nu rodnost, dok Aromatigan, Nonpare} i Feranjez neSto kasnije stupaju u punu rodnost \Nikitski kasnocvatni ima slabiju i neujednagenu rodnost, te ga dale ne razmnozavamo, Markona je takoder pokazala visoku potetnu rodnost i otpomost na susu, pa je pogodna 22 izrazito suha i sitomaina zemijsta. Za Feraduel i Filis nemamo dovoljno iskustva, pa ih moramo proveriti na vise mesta jer se u literaturi navodi da ne podnose susu (Stil nijadis 1976) i dr. Razmak sadnje ~ U plantazama koje smo podigli iznosi 5 — 5,5x3,5 —4 mu zavisno- sti od plodnostizemijista i drugih uslova za razvitak votaka, Na osnova iznetih ezultata $8 guicom sadnjom badema kao i zapazanja u drugim nasadima, moze se konstatovati da se badem w guséem sklopu slabje razvije, jer Korenov sistem ne zalai u zoni susednih Stabala. U guigem sklopu mogu se postti vei prinosi po jedinil povrine. U Tali u uslovima navodnjavanja na bujnim podlogama (GF 677, breskva i dr) preporutuje se raumak 546 x 4-5 m (Zanzi 1983), a podlogu gorki badem ide se na nesto manjem rasto. Janju. Sto se tige mehanizovane berbe smatramo da je ona moguéa i na ovom razmaky prlagodavanjem maSina. Mehanizacija se lkSe moze prilagoditi kulturama, a ne obratno.Tabela 10. — Porast i rodnost badema na podlozi vinogradarske breskve u T. Velesu w 6. vegetaciji sa 740 stabala po ha Dijametar _Kruna Prinos Prinos % — Prinos Sorta stabla Visina_Sirina—‘kepo —-kgpo Jezgre jezgre sm m m —_stablu ha kg/ha Nikitskikasnocvetni 12,26 32 3,7 = :1452, «1.0078 42451 Teksas 140-39 «© 322,744 2.030 44893 Carski kasnit oso 6-29 «© 3128971922 35673 Krimski 930 35 26 «©2320 1.717 39,670 Rims 736-2700 210330244 43105 Dradnja 300 39 «939 «©0972, 720 21S ‘Markovo L1 1p4 3534 «1890140049685. Tabela 11. — Uticaj podloge na porast i tzumiranje badema sorte Carski kasni do 12. godine Dijametar Krung ‘Osusena stabla_ Zdravstveno Podloga stablaVisina_—Sirina =< %~—-Ugodini stanje stablau sm m m starosti 12. podini Divi badem ‘(Amygdaluswebbit) 18,25 49 = 48 «100, 9-12 Osusena Gorki badem Pojava smoloto: (Am.communis) 1838 48 42 33 Mina na stablu ‘Vinogradar. breskva (Rersica vulgaris) 17,77 5.2 Sd eS enicavulgars) 17,77 52__Sd__ = __—“otpuno neat OBJASNIENJE: Opledni zased je podignut na aluvijlnom zemfisty na poveinama Fa kalletskog stopanstva Skopje. Vili se redovno navodnjavene, ali je zat- tit od bolest stetotinanepotpuna. Potpuno zdrav Dubrenje kod sadnje je vrseno sa 5-10 kg pregorelog stainjaka { $0-70 gr NPK 15 : 15 + 15191. Korenov sistem se pokriva sitnom visznom zemijom i nagazi se, a dubrivo pome- ano sa zemljom dolazi gore i ovaj sloj se ne gazi. U toku prve godine tek juna -jula vrii se jedno prihranjivanje sa 50 gr po stablu nekog azotnog dubriva (KAN i sl.) koje se razbaca na oko 100 gr KAN po stablu a u maju jos SO gr, razbacano u krug sa preénikom 1,5 mU treéoj godini ova doza se duplira, a pretnik kruga povecava na 2m. Od Getvrte ‘godine se podinje sa redovnim dubrenjem na celoj povrSini. U miadim zasadima obrada zemijita mora da bude redovna a povréina uvek éista od korova. Zastita od bolest i stetodina u mladim zasadima je lakie. Invode se interventna prs- anja u slucaju pojave stetotina, kao i nekoliko prskanja sa fungicidime u proleénim mesecima. U periodu plodonotenja zatita je intenzivnija narocito kod monilije (Euri- toma Amygdali), koji moze da unisti preko 80% plodova od nekih sort. Akari su Ge8¢i sgoati badema, pa se i protiv njih moraju preduzimati odradene mere. Svakako da ée nasi 100.zavtitari da razrade zaStitu badema i da preporuce najraciona.nije mere borbe. Moramo ppodvuei da je savremena proizvodnja badema nemoguéa bez zastte od bolesti i itetovina. Dosadainja iskusiva sa plantaznim uzgojem badema u nafoj zemji eu veoma mala, pa se moraju omganizovati ceéci susreti_struenjaka Koji posredno i nepostedno rade sa ‘vor kulturom, kako bi se sto uspjeinije podigle proizvodnja badema na savremenom nivou, LITERATURA 1, Mavrodijev J.: Klimatsko-vegetacijski zoni v Skopskiot reon (SR Makedonija, Kosmet 4 Stez Leskovac). Skopje 1970. Stilinjadis D.: Amygdalia. Nausa, 1976. ‘Zandi vivai: Katalog Ferrara 1983. Rotanec G.: Rajoniranie sorta mindala, Moskva, 1978, ‘Anadoliey G.: Sozdavanie nasazdenija od orehoplodni kulturi. Ovodtarstvo 7, Sofija 1980. 6. Serafimov S.: Krimski-perspektiven bademoy sort. Ovoltarstvo 7, Sofija 1971. 7. Rihter A.: Puti sozdanija sorta i sadiv mindalja vo SSSR Jalta, 1976. 8 9. Sarfimov S.: Badem;Sofija, 1976. Vasilev B.: Bader. Sofija, 1971 10. Childers N.: Modern fruit science. New Jersey, 1976. 101