1.

Zevs zauzima svoje mesto na sceni. Hera ulazi.

HERA: Aaa, tuu siii! Pa, kako te nije sramota! ‘Ajde što izbegavaš mene, nego ceo
Olimp hoće sa tobom da razgovara. Pa ovo je strašno, Zevse!
ZEVS: Jaoo, Hero, bre, dosadna si, Hero... Vidiš da sam… pa, vidiš da sam
(upravo se doseti I izmisli) - zauzet!
HERA: Neka, neka, samo ti nastavi tako sa mnom. Tvoj brat Posejdon ima da
poplavi celu Zemlju koliko je ljut.
ZEVS: Šta mu ja mogu kad je ljubomoran na mene.
HERA: Ha! Ljubomoran! Na tebe…
ZEVS: Šta se čudiš! Oduvek je želeo da izgleda ovako dobro kao ja. (zaigra
obrvama, pokazuje mišiće...)
HERA: Ti misliš da si vredniji od svih nas! E pa dosta mi je više! I tebe i sve dece
koju si izrodio! Na svakom brdu po neka ljubavnica...
ZEVS: Čuvaj se moga gneva, ženo!
HERA: A ono moje jadno troje dece, pate se silno, od kada si im zabranio da
prisustvuju našoj gozbi.
ZEVS: Neće meni neko tek tako da pije nektar i jede ambroziju. Ne, ne...
HERA: Naravno, a zato će deca iz drugih brakova kolo da vode.
ZEVS: Hero! Poslednje upozorenje pred isključenje s Olimpa. Živećeš na Zemlji
sa Amazonkama!
HERA: Šta? Sa tim ludačama?
ZEVS: Hero!!!!!!!!! (zvuk groma)
Hera beži, zevs za njom gađa je gromovima iz skiptara.
2.

AFRODITA: Aauuu, jesi čula ti ovo?!

ATINA: Strašno!
AFRODITA: Što je najgore, sad će svi nešto da traže. Amazonke su već pred
Olimpom, Demetra dolazi besna, Posejdon je gnevan..
ATINA: ...a otac, jao, otac... našao novu ljubavnicu.
AFRODITA: iiiii, ljubavnicuuuu! Mada, mislim, ako je lepa, što, šta fali...
Upada Artemida.
ARTEMIDA: Oh Atino, mudrosti sjajna, jedva sam uspela da pobegnem. Prvo
sam krenula na njega polako, oprezno, luk i strela i bam bam... ali nikako da umre,
neki jak bre... ja drugu strelu, pa petu, ništa... Mislila sam: gotovo sad ću da
umrem... kad pukne grom... A on taman okreće glavu ka svetlosti, i ja bam bam...
pravac u oko...
AFRODITA: Ma, smiri se... Protiv koga si se to borila danas?
ARTEMIDA: I ti pitaš svašta! Kiklopa, Afrodita. Kiklopa! Znaš ono, kao, Jedno
oko! Ogroman je!
ATINA: Jaooo, Artemida draga...
ARTEMIDA: Ali, taj grom...pa, da! To je moj otac Zevs spasao mene! Došla sam
da mu se zahvalim.
AFRODITA: (Atina I Artemida se pogledaju) Khm, pa mislim da nije pametno da
ideš njemu. (Atina odmahuje glavom)
ARTEMIDA: Što? Šta je sad bilo?
ATINA: Baca sve sa planine,
AFRODITA: Hera ga nervira.
ATINA: Posejdon pravi probleme.
AFRODITA: Amazonka i Ares hoće novu vojsku.
ATINA: Demetra ćerku.

ARTEMIDA: Au. Pa, bolje da se ja onda lepo tati zahvalim pre nego što svi
nagrnu.
AFRODITA I ATINA: Ne, ne, ne, čekaj, Artemida, nemoj (pokušavaju da je
spreče).
ARTEMIDA: Ma, pustite me. Taaataaaaaaa… (tako odlaze sa scene)

3.

Hera na pozornici. Ulazi Ares.

ARES: Maaaajko, majko, gde je otac?

HERA: Oh sine, dobro da si došao! Ovde je prava ludnica.

ARES: Celu zemlju ću da stavim na noge! Celu! Svima ću da dam koplja i lukove
i strele, pa neka se kolju, šta me briga!
HERA: Arese, pa šta ti je, sine?!
ARES: Tako meni on, eeej, rođeni otac! Znaš šta je uradio! Je l’ znaš?
HERA: Šta, sine, reci blago majci.

ARES: Jaoooo, jaao… Rođeni otac da me izda! Ma, sramota!

HERA: Aman, reci više!

ARES: Poslao je grom i spasao Artemidu i razljutio sve zveri kiklopske! Uništili
su mi celu vojsku!
HERA: Ah, pa ti si se meni samo zbog toga naljutio?
ARES: Majko! Nije “samo”. Zar protiv boga rata?! Protiv Aresa?! Šta će reći
drugi bogovi kada čuju… (prasne u plač)

HERA: (teši ga) ššššš, ajde, ajde, biće dobro… Ajde, idemo da izgrdimo Artemidu
što je dirala kiklope… ajde, ajde… dobićeš novu vojsku, sad ćemo da tražimo…

4.

ARTEMIDA: Tata! Hvala ti, što si me spasio, tatice, hvala ti, hvala ti...
AFRODITA I ATINA: (utrčavaju za njom zadihane) Pokušale smo da je
sprečimo… a, ne vredi… jao, gde je taj nektar… sipaj dupli.
ZEVS: (Artemida ga grli, on ukopan i zbunjen, ne zna šta ga je snašlo) Spasio?
(sam za sebe ka publici izgovori)
ARTEMIDA: Meni se taman luk polomio, kad - baam, puče grom i kiklopi se
razbežaše!
ZEVS: (komentar za sebe) Aaa, to beše kad sam Heru gađao…
ARTEMIDA: Šta kažeš?
ZEVS: (uozbilji se, izvlači se iz zagrljaja) More, neću više da te spasavam! Više
ne šaljem gromove da te spasu, da znaš!
ARTEMIDA: Ali, taticeeee...
Upada Demetra sa decom: Mi smo ratnice, najjače smo, najjače. (ponavljaju dok
ulaze)
ZEVS: Demetra! Kakav je to upad! Ti najmoćnijeg boga vređaš!
DEMETRA: Ne presvetli brate! To gnev iz mene radi!
ZEVS: Gnevna si! Zašto?
DEMETRA: Tvoj brat, Posejdon, poslao je vodu na moje šume i brda...
Moćni Had mi je oteo Persefonu... moju ćerku! Moju milu ćerku! (Demetra počinje
da plače. Artemida joj prilazi…)
Ti si rekao Hadu da je slobodno odvede! Kako si mogao to da mi učiniš!
ZEVS: Sumnjaš u odluku najmoćnijeg boga?
DEMETRA: Bila sam uvek dobra prema tebi, davala sam sve što sam imala i
bogovima i ljudima! I kako mi se vraća! Zlom!
ZEVS: Kažeš da je Zevs zao? Ja zao? Ja? (trepće)
DEMETRA: Poštovala sam te i svaku tvoju odluku! Ali, moja mala Persefona,
moja ćerka! Sad ćeš ti da vidiš svoga boga! (promena raspoloženja, zastanu,
pogledaju se, Zevs pogleda sebe, pa oboje ili samo on u publiku, uozbiljuju se,
Demetra nastavlja)
Demetra i deca rade neki ritual, pa izgovaraju.
DEMETRA: Sve biljke da prestanu da rastu!
DECA: Sve biljke da prestanu da rastu!
DEMETRA: Nema više plodova!
DECA: Nema više plodova!
DEMETRA: Samo glad!
DECA: Glad! Glad! Glad!!!! (jedno dete kaže jednom više “glad”, svi ga
pogledaju)
DEMETRA: HA, ETO TI SAD!
ARTEMIDA, AFRODITA I ATINA: auuuu. upsi. jajks.

5.
Upada Amazonka, Hera za njom.
HERA: Šta radi ova ludača ovde? Vidi kakva joj je kosa!
AMAZONKA: Slušaj ti boginjo! Nemoj da i tebi napravim takvu frizuru! (blago
je gurne)
HERA: hiiiiiii, iju, ma slušaj ti (gurne i ona nju)
AMAZONKA: šta, ajde, šta...
HERA: Šta “šta”, videćeš ti šta… / (u glas dižu ton jedna na drugu i nameste
pesnice kao da su u ringu i izazivaju se mešusobno, ostali se rasporede i navijaju)
ZEVS: Dosta! (Svi ućute.)
AMAZONKA: Herakle umislio da je moćan pa krenuo na mene i moje ratnice! Ne
može tako! Insistiram da mi se nađu novi ratnici.
Artemida istupi napred - Ja sam uvek spremna za akciju - bam, bam
ZEVS: Ama,dosta više, izlazite svi napolje!
6.
Ulazi Posejdon. Svi šapuću - evo ga Posejdon, ajao...
POSEJDON: Zevs, pa Zevs! Zevs pa ljubavnik! Koji crni ljubavnik.
ZEVS: Posejdone, zašto ne prestaneš da šalješ talase na ljude! Žale se, nema više
nigde da se nađu patkice i šlaufi, prazi rafovi u radnjama.
POSEJDON: Vidim, neki ovde bi da ratuju i ubijaju moje kiklope!
(Artemida, Demetra i Ares se prave ludi, zvižduću i gledaju okolo)
ZEVS: Ama, šta hoćeš ti više?
POSEJDON: Hoću nazad svoje kiklope! Prevarila ih je bezobraznica jedna! Uzela
mi je radnu snagu!
Svi se kikoću. Kreće otimanje za skiptar.
POSEJDON: Smejete se znači? E, sad ćete da vidite!
HERA: Uzmi mu skiptar. Bez njega nam ne može ništa!
ZEVS: Ne, ne, da se nisi usudio. Ostavi moj skiptaaar!
POSEJDON: Hoću svoje kiklope! I ova tvoja deca me nerviraju! Kreteni jedni!
ARTEMIDA: Drž’ se, tataaaa! (staje Posejdonu peraja)
POSEJDON: jaaaooo, stala si mi na žulj, auu uuu uuuuu (skakuće okolo)
DEMETRA: Hoću svoju ćerku! Hoću svoju Persefonu nazad! (sad ona hoće da
otme skiptar)
DECA: Hoćemo Persefonu natrag!
ZEVS (otimaju se, stanu): Mmm, biće tvoja pola godine! (nastavlja se otimanje)
ARES: Hoću novu vojsku!
AMAZONKA i deca: I ja,i ja, i ja!
ATINA: Jao, svi ćemo stradati...
AFRODITA: Vezaću ga! Atina, pomozi mi...
ATINA: Ja? Jao, bojim se!
HERA: Daj ‘vamo, ja ću!
ZEVS: Štaaaa? Šta je ovo? Šta to radite svemogućem bogu! Ovo je izdaja! Na sve
vas ću da bacim munje! Neka vas udare gromovi, probisveti jedni!
Smisliti nešto za kraj