S.

Aleksandrović

OBRADIVOST NERĐAJUĆIH ČELIČNIH LIMOVA

Svi nerđajući čelici, u skladu sa svojim specifikacijama po raznim standardima (AISI, ASTM, itd.)
mogu da se razvrstaju u šest glavnih klasa koje reprezentuju tri različita stepena legiranja i tri tipa
strukture metalnih zrna. To su sledeće klase:

− feritni,
−austenitni,
−martenzitni,
−austenitni (substitucija manganom),
−dualni (austenitno−feritni),
−ojačani (posebnim metalurškim postupkom−precipitation hardening).

Najpoznatija osobina: dobra koroziona otpornost kao posledica hemijskog sastava (visok
procenat hroma).

Pored otpornosti prema oksidaciji i drugim agresivnim delovanjima, ovi čelici imaju i druge
značajne karakteristike, bitne za različite primene. To su:
−postizanje visoke čvrstoće bilo termičkim tretmanom, bilo deformacionim ojačanjem u hladnom
stanju,
−relativno dobra obradivost plastičnim deformisanjem,
−povoljna zavarivost i
−mala magnetičnost i odlične mehaničke osobine na veoma niskim temperaturama (kriogeni
uslovi u blizini apsolutne nule) (kod austenitnih nerđajućih čeličnih limova).
Pri rukovanju sa ovakvim materijalima treba voditi računa o sledećim preporukama:

−Nerđajući čelici mogu da se kontaminiraju (zaprljaju) česticama ugljeničnih čelika. Najbolje je da

pogoni i odgovarajuća oprema (mašine, alati i ostali uređaji) budu namenjeni isključivo za rad sa
ovakvim limovima.

−Ako se koriste i drugi materijali pored nerđajućih, treba voditi računa da ne dođe do kontaminacije:
preko alata na kojima se koriste i drugi materijali, preko stalaža u magacinima, brusnih ploča, drugih
pomoćnih uređaja za manipulisanje itd.

−Većina nerđajućih čeličnih limova ima gotovo isti spoljašnji izgled. Zato je potrebno strogo pratiti
odgovarajuću oznaku koja potpuno identifikuje materijal. U slučaju da oznaka ne postoji, magnet
pomaže da se utvrdi magnetičnost odnosno pripadnost austenitnoj ili feritnoj grupi.

Austenitni nerđajući limovi (u odnosu na niskougljenične čelične limove):

−zahtevaju pojačanu snagu presa (veće deformacione sile),

−pokazuju intenzivniji efekat deformacionog ojačanja,
−teško dozvoljavaju korekcije na oblikovanim komadima,
−imaju znatno izraženiju elastičnu povratnost i pri savijanju uvek zahtevaju kalibrisanje.
Realno niža cena proizvoda od nerđajućih čeličnih limova (s obzirom na dužinu eksploatacionog veka)
se često zapostavlja kao jedan od najvažnijih argumenata za primenu ovih materijala.

Od svih pomenutih vrsta nerđajućih čeličnih limova, tržištem dominiraju austenitni

sa povoljnim karakteristikama žilavosti i plastičnosti. U okviru klase austenitnih
limova dominira familija 304 (AISI-American Iron and Steel Institute) (X5CrNi18-9 i
X5CrNi18-10 po EN 10088-2 ; Č4580 po našem standardu). Hemijski sastav ovog
čelika baziran je na 18% hroma i 9-10 % nikla.

Stepen deformacionog ojačavanja zavisi uglavnom od dva faktora:

-deformacije kristalne rešetke u strukturi legure,
-fazne transformacije austenita u martenzit (zavisi od hemijskog sastava).

Potreban je oprez kod nabavke nerđajućih limova: precizno postaviti zahtevane karakteristike s
obzirom na potrebe. Postoji opasnost od variranja karakteristika i izazivanja značajnih problema pri
oblikovanju, čak i kad zadovoljavaju odredbe standarda (često široke i paušalne).

Kupovina po najnižoj tržišnoj ceni najčešće je zamka. Tražiti maksimum za svoj novac.
 PLASTIČNO OBLIKOVANJE NERĐAJUĆIH ČELIČNIH LIMOVA

Generalno, moguće koristiti iste alate i mašine kao i za druge metale i legure, ali uz povećanu tačnost i
strožiju primenu.

Svi nerđajući čelični limovi u odnosu na klasične niskougljenične imaju sledeće

osobine:
-veću čvrstoću (i preko 2 puta),
-intenzivnije ojačavanje (n faktor veći i preko 50%),
-veću težnju ka nepovoljnim tribološkim pojavama (galling, hladno privarivanje
čestica materijala na površine alata),
-manju termičku provodnost.

Austenitni čelici (svi iz serija 200 i 300 po AISI standardu) i feritni (405, 409, 430, 430F, 442 i 446) su
načelno pogodni za postupke plastičnog oblikovanja u hladnom stanju.
Od martenzitnih samo se 403, 410, 414 preporučuju za oblikovanje u hladnom stanju. Ostali (416, 420,
431, 440) mogu da se oblikuju samo u toplom stanju zbog višeg sadržaja ugljenika.
Oblikovanje s obzirom na tip čelika

Feritni nerđajući čelici imaju strukturu sličnu kao gvožđe na sobnoj temperaturi (otuda naziv).
Magnetični su i to je važan znak raspoznavanja. Uobičajeni sadržaj hroma u leguri je između 11 i 29 %.
Nema nikla a ugljenik je u vema malom iznosu (0,08 do 0,2%).

Legura sa 11% hroma (405, 409) ima: zadovoljavajuću korozionu otpornost i obradivost uz nisku cenu.

Legura sa 14 do 18% Cr (429, 430, 434, 436) koristi se za kuhinjski pribor i ukrasne delove kod
automobila. Ima lošiju zavarivost.

Legure sa visokim sadržajem Cr (18 do 29%) (442, 446) poseduju izuzetno visoku otpornost prema
oksidaciji i drugim korozionim uticajima.

Najširu zastupljenost u praksi imaju legure 409 (X2CrTi12 po EN10088-2) (izduvni sistemi na
vozilima) i 430 (X6Cr17 po EN 10088-2) (ukrasni elementi kod vozila i razni kalupi). Deformabilnost
je lošija u odnosu na austenitne čelike. Teškoće pri oblikovanju proizilaze iz nepovoljnog odnosa
granice tečenja Rp (relativno visoke vrednosti) i zatezne čvrstoće RM (relativno niske). Sa stepenom
prethodnog deformisanja raspon između RP i RM se smanjuje. Intenzitet ojačanja je relativno mali
(n faktor ispod 0,2) uz uobičajeno niske vrednosti r faktora. Geometrije komada i stepeni
deformisanja treba da budu u skladu sa prethodnim karakteristikama.
Austenitni čelični limovi (serija 300), tipično imaju u svom sastavu 18% Cr (max 26) i
9% Ni (max 22) vrlo malo ugljenika ( najčešće 0,08%) i nemaju magnetična svojstva.
Kako je naglašeno, najviše su u upotrebi i poseduju najpovoljnija plastična svojstva u
poređenju sa ostalim nerđajućim limovima. To posebno važi za čelike tipa 302, 304 i
305. Mogu da budu osetljivi na naponsku koroziju na ivicama zrna.

Sa opadanjem ukupnog procenta Cr i Ni u leguri obradivost je lošija, raste čvrstoća i

intenzitet ojačanja (201, 301) pa su takvi materijali pogodniji u konstruktivnom smislu a
lošiji za postupke plastičnog oblikovanja.

Legirajući elementi koji imaju stabilizirajuće dejstvo na strukturu (Nb, Ti, Ta)
pogoršavaju deformabilnost (na pr. limovi 321 i 347).

U pojedinim slučajevima, kao treći legirajući element može da se upotrebi Mn koji u

kristalnoj rešetki zamenjuje (u odgovarajućim metalurškim uslovima) atome nikla. Tako
dobijena legura ima veću čvrstoću i izdvaja se u posebnu klasu od ostalih austenitnih
čelika. Ima lošija plastična svojstva.
Martenzitni limovi (403, 410, 416, 420, 431 itd.) sadrže najčešće oko 12% Cr (max
17%), minimalno 0,15% ugljenika i imaju svojstvo magnetičnosti. Zbog sadržaja
ugljenika pogodni su za termički tretman (kaljenje, otpuštanje) ali uz malu ili umerenu
brzinu hlađenja (ulje). Otporni su na dinamička opterećenja. Koroziona otpornost je
osrednja. Uglavnom nisu pogodni za plastično oblikovanje. Namena: pribori za
sečenja, hirurški instrumenti, ventili, opruge itd.

Dualni (duplex, dvojni) nerđajući čelični limovi imaju hibridnu austenitno-feritnu

strukturu. Karakteristike su kombinacija dobrih osobina svake komponente. Primena
ovih limova je u porastu (tretman voda, izmenjivači toplote itd.).

Posebno ojačani nerđajući čelični limovi kao klasa spajaju austenitne i martenzitne
čelike i zahvaljujući metalurškom procesu ojačanja (precipitation hardening – taloženje
u čvrstom rastvoru) poseduju visoke vrednosti čvrstoće i sposobnost izdržavanja
visokih temperatura. Primenjuju se za konstruktivne elemente aviona i svemirskih
letilica.

U sledećoj tabeli date su osnovne karakteristike za nahčešće korišćene nerđajuće

čelike.
Tab. 1 Hemijski sastav i osnovne mehaničke karakteristike nerđajućih čelika
Tab. 1 Hemijski sastav i osnovne mehaničke karakteristike nerđajućih čelika (nastavak)
 Na sledećim stranicama dati su konkretni rezultati ispitivanja dve vrste
čeličnih limova (jedan austenitni, jedan feritni). Prikazane su tabele sa
mehaničkim karakteristikama i osnovnim karakteristikama obradivosti. Iza toga
dat je, kao ilustracija, izgled dva dijagrama koja su dobijena na mernom sistemu
ZWICK/ROELL Z 100 na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu. Treba obratiti
pažnju na mogućnost kontinualnog praćenja promene r faktora sa porastom
stepena deformisanja.
Posle toga su prikazani konkretni rezultati analize oblikovanja posude
sudopere. Izvršena je detaljna deformaciona analiza obradivosti, analiza
triboloških uticaja, uticaja geometrije komada i stanja alata.
Ilustrativne su distribucije deformacija, kao injihov odnos sa graničnim krivama
na dijagramu granične deformabilnosti (DGD). Treba obratiti pažnju da je na sl.
4 (i ostalim gde je prikazan DGD), donja kriva dobijena sa mernom mrežom
prečnika 5 mm, a gornje dve krive mrežom prečnika 3 mm po klasičnom
postupku razvlačenja polusfernim izvlakačem. Na konkretnim otprescima većih
dimenzija najčešće se koristi merna mreža prečnika 5 mm (ili veća), pa treba
biti oprezan sa korišćenjem prethodno laboratorijski dobijenih referentnih DGD.
Ovakav postupak otkriva mnogo detalja procesa oblikovanja koja je teško
uočiti, i ukazuje na mere koje treba preduzeti da bi se rešili problemi u
plastičnom deformisanju.
Karakteristike austenitnog nerđajućeg čeličnog lima EN - X5CrNi18-9 ; AISI – 304
(Č4580) debljine s0=0,7 mm

Ugao prema Rp RM RP/RM A80 n r

pravcu MPa MPa - % - -
valjanja lima
,o

0 296,4 669,5 0,44 44,2 0,42 0,853

45 280,3 615,4 0,455 51,2 0,421 1,29

90 292,1 622,6 0,47 45,1 0,405 0,814

srednja 287,3 630,7 0,455 47,9 0,417 1,06

vrednost
Karakteristike feritnog nerđajućeg čeličnog lima EN – X6Cr17 ; AISI – 430; debljine
s0=0,6 mm

Ugao prema Rp RM RP/RM A80 n r

pravcu MPa MPa - % - -
valjanja lima
,o

0 317,8 474,3 0,67 27,7 0,192 1,003

45 340 494,2 0,69 25,7 0,182 0,749

90 330,3 482,6 0,684 27,2 0,185 1,134

srednja 332,0 486,3 0,683 26,6 0,185 0,91

vrednost
 Karakteristike lima AISI 304 (X5CrNi18-9) debljine s0=0,7 mm
(serija 2)

Ugao prema Rp RM RP/RM A80 n r

pravcu valja-
nja lima , o MPa MPa - % - -

0 324,9 668,7 0,48 48,4 0,34 0,73

45 319,7 600 0,53 49,7 0,383 1,4

90 325,4 612,3 0,53 40,6 0,362 0,77

srednja 322,4 620,25 0,518 47,1 0,367 1,075

vrednost
 Karakteristike lima AISI 430 (X6Cr17) debljine s0=0,6 mm
(serija 2)

Ugao prema Rp RM RP/RM A80 n r

pravcu valja- MPa MPa - % - -
nja lima , o

0 300,5 457,7 0,66 25,4 0,191 0,9

45 360,7 473,7 0,76 24,6 0,17 0,81

90 361,7 473 0,76 24,4 0,161 1,16

srednja 345,9 469,5 0,735 24,75 0,173 0,915

vrednost
 AISI 304 (45o)

Sl. 1 Dijagram zatezanja i promene širine epruvete za čelik Č4580 (AISI 304 )
 AISI 304 (45o)

Sl.2 Promena r faktora i sirine za nerđajući čelični lim Č4580 (AISI 304)
Sl. 3 Faze oblikovanja posude sudopere od nerđajućeg lima
Sl. 4 Distribucija deformacija na DGD (ugaone zone komada)
 Operacija I

Sl.5 Distribucije veće deformacije u ravni lima Sl.6 Distribucije deformacije stanjenja za sve
na svim uglovima uglove
Sl. 7 Distribucija deformacija na DGD (II operacija, ugao 2)
 Operacija II

Sl. 8 Distribucija deformacije stanjenja za II operaciju

Sl. 9 Promena dubine izvlačenja zavisno od vrste Sl. 10 Promena sile izvlačenja zavisno od vrste
maziva i tipa postupka (razvlačenje, čisto maziva i tipa postupka (razvlačenje, čisto
duboko izvlačenje, izvlačenje kvadratnog duboko izvlačenje, izvlačenje kvadratnog
komada) komada)
Sl. 11 Distribucija veće deformacije u ravni na Sl. 12 Distribucija deformacija na DGD za razne
komadu pri razvlačenju za razne kontaktne kontaktne uslove
uslove
Sl. 13 Distribucije deformacije stanjenja na
kvadratnom komadu pri raznim kontaktnim uslovima

Sl. 14 Distribucije deformacija na DGD za kvadratni

komad pri raznim kontaktnim uslovima
 Sl. 16 Distribucija deformacija na DGD za cilindrični
komad pri raznim kontaktnim uslovima

Sl. 15 Distribucija deformacije stanjenja za cilindrični

komad pri raznim kontaktnim uslovima