МЕТОДИЧКИ ПРИСТУП

ИЗУЧАВАЊУ САДРЖАЈА

ПРИРОДНИМ БРОЈЕВИМА
Писање и читање бројева до 1000

Појам бројева од 100 до 1000 формирамо користећи бројеве прве стотине

и поступак здруживања стотина, десетица и једноцифрених бројева.

Редослијед формирања бројева прве хиљаде:

(1) формирање стотина

(2) формирање осталих троцифрених бројева

Изучавање стотине почињемо формирањем “стотине” као нове бројевне

јединице.
Писање и читање бројева до 1000

Математичке коцке
(дидактичко средство)

1 коцкица – једна јединица

1 штапић – 10 коцкица, тј. 10 јединица,
тј. једна десетица

1 плоча – 10 штапића са по 10 коцкица,

тј. 100 (сто) коцкица, или 1 стотина

100Ј = 10Д = 1С
(1) Формирање стотина

100Ј = 1С

Двије плоче по 100 коцкица је 2 ∙ 100,

100Ј = 1С стотине
или краће двеста
2  100Ј = 2  1С = 2С = 200
100Ј = 1С
Слично:
3  100Ј = 3  1С = 3С

4  100Ј = 4  1С = 4С
...
10  100Ј = 10  1С = 10С = 1Х
(2) Формирање троцифрених бројева

Стотине и десетице прве хиљаде, такође се обрађују коришћењем

“математичких коцки”.
Плоче од сто коцкица представљају стотине, штапићи од десет коцкица
су десетице.

С Д Ј
сто десет 1 1 0
100 10
1 ∙ 100 + 1 ∙ 10 = 110
(2) Формирање троцифрених бројева

Затим, поред стотина и десетица уводимо и јединице.

С Д Ј
2 4 3
100 100 10 10 10 10 1 1 1 двјеста четрдесет три

2 ∙ 100 + 4 ∙ 10 + 3 ∙ 1 = 243

Графички приказ помаже ученицима да лакше схвате структуру троцифрених

бројева, а самим тим и симболички запис и назив троцифреног броја.
(2) Формирање троцифрених бројева

Начин симболичког записивања броја одређен је његовом структуром.

Свака цифра броја, поред бројевне, има и позициону (мјесну) вриједност, која се
десетоструко повећава идући здесна улијево.

Структуру троцифрених (вишецифрених) бројева представљамо користећи

таблицу мјесних вриједности (декадних јединица)

С Д Ј
1 1 0
2 4 3
(2) Формирање троцифрених бројева

Сваки троцифрени број се може записати као збир вишеструких

декадних јединица.

5 ∙ 100 вишеструка стотина

4 ∙ 10 вишеструка десетица
3∙1 вишеструка јединица

543 = 500 + 40 + 3 = 5  100 + 4 ∙ 10 + 3 ∙ 1

“Усмено” сабирање

При “усменом” сабирању збир налазимо полазећи од јединица вишег реда.

(нпр. прво сабирамо стотине, па десетице и на крају јединице)

(1) 350 + 30 = (300 + 50) + 30 = 300 + (50 + 30) = 300 + 80 = 380

(2) 530 + 300 = (500 + 30) + 300 = 500 + (30 + 300) = 500 + (300 + 30) =
=(500 + 300) + 30 = 800 + 30 = 830

(3) 520 + 360 = 520 + (300 + 60) = (520 + 300) + 60 = 820 + 60 = 880

520 + 360 = (500+20) + (300+60)=(500+300) + (20+60)=800 + 80=890

(4) 634 + 6 = 640

(5) 569 + 7 = 569 + (1 + 6) = (569 + 1) + 6 = 570 + 6 = 576

Усмено сабирање

(6) 270 + 90 = 270 + (30 + 60) = (270 + 30) + 60 = 300 + 60 = 360

(7) 764 + 80 = (760 + 4) + 80 = (760 + 80) + 4 = 840 + 4 = 844

(8) 90 + 765 = (760 + 90) + 5 = 850 + 5 = 855

(9) 574 + 63 = 574 + (60 + 3) = (574 + 60) + 3 = 634 + 3 = 637

(10) 643 + 326 = 643 + (300 + 20 + 6) = (643 + 300) + 20 + 6 = (943 +20) + 6

= 963 + 6 = 96

(11) 367 + 578 = 367 + (500 + 70 + 8) = (367 + 500) + 70 + 8 = (867 +70) + 8

= 937 + 8 = 945
Усмено одузимање
При “усменом” одузимању разлику одређујемо полазећи од јединица вишег реда.
(нпр. прво одузимамо стотине, па десетице и на крају јединице)

(1) 560 - 7 = 553

(2) 305 - 8 = 297

(3) 300 - 60 = 240

(4) 430 - 70 = 430 - (30 + 40) = 430 - 30 - 40 = 400 - 40 = 360

(5) 659 - 70 = (650 + 9) - 70 = (650 - 70) + 9 = 580 + 9 = 589

(6) 568 - 56 = 568 - (50 + 6) = 568 - 50 - 6 = 518 - 6 = 512

(7) 393 - 75 = 393 - (70 + 5) = 393 - 70 - 5 = 323 - 5 = 318

(8) 737 - 359 = 737 - (300 + 50 + 9) = 737 - 300 - 50 - 9 = 437 - 50 - 9 =

= 387 - 9 = 378
Усмено множење и дијељење

“Усмено” множење и дијељење подразумијева коришћење поступака вантабличног

множења и дијељења.

(1) Множење и дијељење декадним јединицама

(2) Множење вишеструких десетица једноцифреним бројем и

међусобно множење вишеструких десетица
(3) Дијељење вишеструких десетица једноцифреним бројем и
међусобно дијељење вишеструких десетица

(4) Множење и дијељење једноцифреним бројем

(1) Множење и дијељење декадним јединицама

3 ∙ 10 = 30, јер је 3 ∙ 1Д = 3Д = 30

5 ∙ 100 = 500, јер је 5 ∙ 1С = 5С = 500

Неки број се множи бројем 10 (бројем 100) тако што му се са

десне стране допише једна нула (две нуле).

50 :10 = 5, јер је 5Д : 1Д = 5 или јер је 5 ∙ 10 = 50

300 :100 = 3, јер је 3С : 1С = 3 или јер је 3 ∙ 100 = 300

Број који се завршава нулом (са двије нуле) дијели се са 10 (100)

тако што му се са десне стране изостави једна нула (двије нуле).
(2) Множење вишеструких десетица једноцифреним бројем и
међусобно множење вишеструких десетица

8 ∙ 70 = 8 ∙ (7 ∙ 10) = (8  7) ∙ 10 = 56 ∙ 10 = 560

30 ∙ 20 = (3 ∙ 10)  (2 ∙ 10) = (3 ∙ 2) ∙ (10 ∙ 10) = 6 ∙ 100 = 600

Која својства множења се користе овдје?

(3) Дијељење вишеструких десетица једноцифреним бројем и
међусобно дијељење вишеструких десетица

630 : 9 = 63 Д : 9 = 7 Д = 70

480 : 60 = 48 Д : 6 Д = 48 : 6 = 8 или

480 : 60 = 480 : (6  10) = (480 : 6) : 10 = 80 : 10 = 8

(4) Множење и дијељење једноцифреним бројем

96 ∙ 5 = (90 + 6 ) ∙ 5 = 90  5 + 6 ∙ 5 = 450 + 30 = 480

96 ∙ 5 = (100 – 4) ∙ 5 = 100  5 – 4 ∙ 5 = 500 – 20 = 480

36 ∙ 20 = (30 + 6) в 20 = 30 ∙ 20 + 6 ∙ 20 = 600 + 120 = 720

36 ∙ 20 = (40 – 4) ∙ 20 = 40 ∙ 20 – 4 ∙ 20 = 800 – 80 = 720

332 ∙ 3 = (300 + 30 + 2) ∙ 3 = 300 ∙ 3 + 30 ∙ 3 + 2 ∙ 3 = 900 + 90 + 6 = 996

456 : 4 = (440 + 16) : 4 = 440 : 4 + 16 : 4 = 110 + 4 = 114

456 : 4 = (480 – 24) : 4 = 480 : 4 – 24 : 4 = 120 – 6 = 114

Зависност збира од сабирака

330 + 50 = 380

(330 + 70) + 50 = ___ 450 = 380 + 70

400 + 50 = ___

330 + (50 + 50) = 330 + 100 430 = 380 + 50

___ = ___

Ако један сабирак повећамо за неки број онда се и збир повећа за тај исти
број.

a+b=c
(a + x) + b = c + x
a + (b + x) = c + x
Зависност збира од сабирака

Ако један сабирак смањимо за неки број онда се и збир смањи за тај исти
број.

a+b=c
(a – x) + b = c – x
a + (b – x) = c – x
Зависност збира од сабирака

Сталност збира
370 + 80 = 450
(370 + 30) + (80 – 30) = ___
400 + 50 450
__ = ___

Збир се не мијења ако се један сабирак повећа за неки број, а други

сабирак смањи за исти број.

a+b=c
(a + x) + (b – x) = c
(a – x) + (b + x) = c

Олакшица за рачунање

594 + 217 = (594 + 6) + (217 – 6) = 600 + 211 = 811

355 + 415 = (355 + 15) + ( 415 – 15) = 370 + 400 = 770

Зависност производа од чинилаца
Ана је читала 10 дана по 18 страница књиге. Колико је страница
прочитала?

10 ∙ 18 = 180

(1) Колико би страница прочитала да је број дана био 3 пута већи?

(10 ∙ 3) ∙ 18 = 30 ∙ 18 = 540 = 180 ∙ 3

(2) Колико би страница прочитала да је 2 пута више читала дневно?

10 ∙ (18 ∙ 2) = 10 ∙ 36 = 360 = 180 ∙ 2

Производ се повећава онолико пута, колико се пута повећава један од

чинилаца.

a∙b=c
(a ∙ m) ∙ b = c ∙ m
a ∙ (b ∙ n) = c ∙ n
Зависност производа од чинилаца
Слично, важи и сљедеће правило:
Производ се смањује онолико пута, колико се пута смањује један од
чинилаца.

a∙b=c
(a : m) ∙ b = c : m
a ∙ (b : n) = c : n

(3) Колико би страница прочитала да је број дана читања смањила

2 пута, а број прочитаних страна дневно повећала 2 пута?

(10 : 2) ∙ (18 ∙ 2) = 5 ∙ 36 = 180

Производ два броја се не мења ако један чинилац повећамо, а други

смањимо исти број пута.

a∙b=c
(a ∙ m) ∙ (b : m) = c
(a : n) ∙ (b ∙ n) = c
Зависност производа од чинилаца

Олакшица при рачунању

25 ∙ 32 = (25 ∙ 4) ∙ (32 : 4) = 100 ∙ 8 = 800

18 ∙ 50 = (18 : 2) ∙ (50  2) = 9 ∙ 100 = 900

Писмено сабирање
Полазимо од јединица нижег реда (прво вршимо операције са јединицама,
па са десетицама, стотинама итд. )

Алгоритам писменог сабирања:

(1) Други сабирак се потписује испод првог

(2) Најпре се сабирају цифре јединица

(3) Ако је збир јединица већи од 10, записује се у облику 10 + с,

где је с једноцифрен број; с се записује испод цифара јединица,
а 10 се као 1Д додаје збиру десетица.
(4) Исти поступак се понавља са десетицама, стотинама итд.
Писмено сабирање

462 + 534 = ?
СДЈ
462 + 534 = 4  100 + 6  10 + 2  1 462
+ 5  100 + 3  10 + 4  1 +534
9  100 + 9  10 + 6  1 = 996 9 96
Писмено сабирање

356 + 467 = ?
СДЈ
356 6Ј + 7Ј = 13Ј = 1Д + 3Ј
+467 5Д + 6Д = 11Д
8 23
11Д + 1Д = 12Д = 1С + 2Д
3С + 4С = 7С
7С + 1С = 8С
Писмено одузимање
Алгоритам писменог одузимања:

(1) Умањилац се потписује испод умањеника

(2) Најпре се врши одузимање цифара јединица

(3) Ако је цифра јединица умањеника мања од цифре јединица умањиоца, а

цифра десетица умањеника различита од нуле, тада се цифра десетица
смањује за 1, а цифра јединица умањеника повећава за 10, а затим се врши
одузимање тако добијених јединица и резултат се записује на мјесту јединица.

(4) Ако је цифра јединица умањеника мања од цифре јединица умањиоца, а

цифра десетица (стотина итд.) умањеника једнака нули, тада се прва цифра
умањеника, различита од нуле, смањује за 1, све цифре у декадним
јединицама нижег реда повећавају се на 9, а цифра јединица за 10, а затим се
врши одузимање тако добијених јединица и резултат се записује на мјесту
јединица.

(5) Исти поступак се понавља са десетицама, стотинама итд.

Писмено одузимање

527 – 349 = ?

527 = 5  100 + 2  10 + 7  1
= 4  100 + 12  10 + 7  1
= 4  100 + 11  10 + 17  1

527 – 349 = 4  100 + 11  10 + 17  1

– 3  100 + 4  10 + 9  1
1  100 + 7  10 + 8  1 = 178

527
–349
178
Писмено одузимање
Примјећујемо да је на мјесту јединица,
десетица и стотина цифра 0, а од 0 не
можемо одузимати.
9 9 Зато ћемо посудити од хиљада једну
хиљаду и додајемо С (1Х=10С), а на мјесту
2 10 10 10 хиљада остле су 2Х. Затим од стотина
посуђујемо 1С и додајемо десетицама
3 0 0 0 (1С=10Д), а на мјесту стотина остало нам је
9С. Затим од Д посуђујемо 1Д и додајемо је
- 3 5 2 јединицама (1Д=10J), а на мјесту Д остало
нам је 9Д. Одузимамо јединице: 10J – 2J =
2 6 4 8 8J, цифру 8 записујемо испод јединица.
Одузимамо десетице: 9Д – 5Д = 4Д. Цифру 4
записујемо испод Д.
Одузимамо стотине: 9С – 3С = 6С. Цифру 6
записујемо испод С.
Одузимамо хиљаде: 2Х – 0Х = 2Х. Цифру 2
записујемо испод хиљада.
Писмено множење

Усмено множење

323 ∙ 3 = (300 + 20 + 3) ∙ 3 = 900 + 60 + 9 = 969

Множимо прво стотине, десетице и на крају јединице.

Писмено множење

Множимо прво јединице, десетице а на крају стотине.

СДЈ 3 ∙ 3Ј = 9Ј
323∙ 3=

969 3 ∙ 2Д = 6Д

3 ∙ 3С = 9С
Писмено множење

4 ∙ 3Ј = 12Ј = 1Д + 2Ј
243 ∙ 4 =
4 ∙ 4Д = 16Д
9 72 16Д + 1Д = 17Д = 1С + 7Д

4 ∙ 2С = 8С
8С + 1С = 9С
Писмено дијељење
Крећемо од вишеструких декадних јединица највишег реда.

(1) Све цифре дјељеника су дјељиве дјелиоцем

С Д Ј С Д Ј 9С : 3 = 3С
9 6 3 : 3 = 3 2 1 3С ∙ 3 = 9С
–9 9С – 9С = 0С
0 6
–6
0 3 6Д : 3 = 2Д
–3 2Д ∙ 3 = 6Д
0 6Д – 6Д = 0Д

3Ј : 3 = 1Ј
1Ј ∙ 3 = 3Ј
3Ј – 3Ј = 0Ј
 Писмено дијељење

(2) Цифра стотина дјељеника није дјељива дјелиоцем (нпр. 548 : 2)

542 : 2 = 271
-4
14
- 14
02
- 2
0
(3) Цифра десетица дјељеника није дјељива дјелиоцем (нпр. 672:3)
672 : 3 = 226
-6
07
- 6
12
- 12
0
Писмено дијељење

(4) Цифра стотина и цифра десетица дјељеника није дјељива

дјелиоцем

354 : 2 = 177
-2
15
- 14
14
- 14
0
Писмено дељење

(5) Дијељење са остатком

4 0 6 : 3 = 1 3 5 (1)
–3
10
– 9
16
–15
(1)

Остатак записујемо у загради и истичемо да је увек мањи од делиоца.

Писмено дијељење

Дијељење вишецифреног броја двоцифреним бројем

вршимо на исти начин као што смо дијелили троцифрени
број једноцифреним бројем. Паолазимо од дијељења
вишестком десетицом.

73 290 : 70 = 73 290 : (10 ∙ 7) = (73 290 : 10) : 7= 7329 : 7 =1 047

- 7
03
- 0
32
- 28
49
- 49
0
Писмено дијељење
17 280 : 15 = 1152
- 15 15 у 17 садржи се 1 пута. 1 ∙ 15 = 15; 15 потписујемо
испод 17 и одузимамо: 17 – 15 = 2. Дописујемо
22 сљедећу цифру, 2.
15 у 22 садржи се 1 пута. 1 ∙ 15 = 15; 15 потписујемо
- 15 испод 22 и одузимамо: 22 – 15 = 7. Дописујемо
сљедећу цифру, 8.
78 15 у 78 садржи се 5 пута. 5 ∙ 15 = 75; 75
потписујемо испод 78 и одузимамо: 78 – 75 = 3.
- 75 Дописујемо сљедећу цифру, 0.
15 у 30 садржи сe 2 пута. 2 ∙ 15 = 30; 30 потписујемо
30 испод 30 и одузимамао 30 – 30 = 0
Дијељење провјеравамо супротном рачунском
- 30 операцијом ( множење).
0
Скуп природних бројева N и N0

Последња фаза у процесу формирања појма о скупу природних бројева

обухвата:

• писање и читање природних бројева већих од хиљаду

• усвајање алгоритама аритметичких операција у скупу природних бројева.

Основни методички циљ при нумерацији вишецифрених бројева је усвајање

позиционог начина записивања природних бројева.
Скуп природних бројева N и N0

Врши се проширивање класе јединица (јединице, десетице, стотине) на

нове класе:

• класа хиљада
• класа милиона
• класа милијарди итд.

Декадне јединице записују се у облику степена, како би се смањило писање

нула у декадном запису.

10 = 101
100 = 102
1 000 = 103
10 000 = 104
100 000 = 105
1 000 000 = 106...
Скуп природних бројева N и N0

За симболичко записивање и читање назива бројева користе се таблице мјесних

вриједности, на основу којих се најбоље уочава мјесна вриједност цифре.

Таблица мјесен вриједности

МИЛИЈАРДЕ МИЛИОНИ ХИЉАДЕ ЈЕДИНИЦЕ

С Д Ј С Д Ј С Д Ј С Д Ј
1011 1010 109 108 107 106 105 104 103 102 10 1
5 0 3 4 3 2 0 7 0 3
9 0 2 0 0 0 0 5 6 7 8 0

8 540 326 = 8  106 + 5  105 + 4  104 + 3  102 + 2  10 + 6  1

Писмено множење вишецифреног броја двоцифреним
бројем

11
4 5 6 ∙ 30
13 6 8 0
Вишеструком десетицом множимо тако што одредимо
производ датог броја и броја десетица, а затим тако
добијеном производу додамо нулу.
Писмено множење вишецифреног броја двоцифреним
бројем

1. Прво множимо десетицама па јединицама:

456 ∙ 37 = 346 ∙ (30 + 7) = 456 ∙ 30 + 456 ∙ 7 = 13 680 + 3 192 =16 872
Краће записујемо:
1. корак
Множимо десетицама:
3 ∙ 6 = 18, цифру 8 пишемо испод
11 десетица, а цифру 1 пребацујемо у
сљедећу класу (памтимо)
4 5 6 ∙ 37 3 ∙ 5 = 15 + 1 = 16, цифру 6 записујемо
испод стотина, а цифру 1 пребацујемо
1 368 у сљедећу класу (памтимо).
3 ∙ 4 = 12 + 1 = 13.
13 записујемо испод цифре 6
Писмено множење вишецифреног броја двоцифреним
бројем

34 2. корак
Множимо јединицама:
11 7 ∙ 6 = 42, цифру 2 пишемо испод јединица, a
цифру 4 пребацујемо у сљедећу класу
4 5 6 ∙ 37 (памтимо).
7 ∙ 5 = 35 + 4 = 39, цифру 9 пишемо испод
1 368 десетица, а цифру 3 пребацујемо у сљедећу
класу (памтимо).
7 ∙ 4 = 28 + 3 = 31, цифру 1 зспидујемо испод
+ 3192 стотина, а цифру 3 испод хиљада.
На крају сабирамо цифре истих мјесних
16 8 7 2 вриједноти.
Писмено множење вишецифреног броја двоцифреним
бројем

2. Прво множимо јединицама па десетицама:

1. корак
Множимо јединицама:
7 ∙ 6 = 42, цифру 2 записујемо испод
јединица, а цифру 4 пребацујемо у
наредну класу (памтимо).
34 7 ∙ 5 = 35 + 4 = 39, цифру 9
записујемо испод десетица, а цифру 3
4 5 6 ∙ 37 пребацујемо у наредну класу
(памтимо).
3192 7 ∙ 4 = 28 + 3 = 31, цифру 1
записујемо испод стотина, а цифру 3
на мјесту хиљада.
Писмено множење вишецифреног броја двоцифреним
бројем

2. корак
Множимо десетицама:
3 ∙ 6 = 18, цифру 8 записујемо испод
11 десетица, а цифру 1 додајемо у сљедећу
класу (памтимо).
34 3 ∙ 5 = 15 + 1 = 16, цифру 6 записујемо испод
стотина, а цифру 1 пребацујемо у наредну
4 5 6 ∙ 37 класу.
3 ∙ 4 = 12 + 1 = 13, цифру 3 записујемо испод
3192 хиљада, а цифру 1 на мјесто ДХ.
На крају сабирамо цифре истих мјесних
+ 1368 вриједности.

16 8 7 2
Аритметичке операције у скупу N (неки примери)
Множење вишецифрених бројева
а) прво се множи стотинама, па десетицама и на крају јединицама

или краће 91843  742

91 843  742 = 91 843  (700 + 40 + 2)
642901
= 91 843  700 + 91 843  40 + 91 843  2 367372
= 64 290 100 + 3 673 720 + 183 686 183686
= 68 147 506 68147506

б) прво се множи јединицама, па десетицама и на крају стотинама

91843  742
183686
367372
642901
68147506
Неке олакшице (скраћени поступци) у множењу
(1) први чинилац има мање цифара од другог
25  523 = 523  25

(2) цифра највеће или најмање декадне јединице другог чиниоца је 1

6389  17 слично 9897  321

44723 19794
108613 29691 .
3176937

(3) неке цифре другог чиниоца су нуле

средње цифре су нуле

564  308 или краће 564  308

4512 4512
000 1692 .
1692 . 173712
173712
Неке олакшице (скраћени поступци) у множењу

крајње цифре су нуле

3568  2400 = (3568  24)  100

3568  2400
14272
7136 .
8563200
1. Напиши број који се састоји из: десет стотина хиљада, девет стотина хиљада и
три јединице, седам стотина хиљада једна стотина пет десетиц и 4 јединице.
2. Напиши мјесну вриједност цифара најмањег и највећег деветоцифреног,
десетоцифреног, једанестоцифреног и дванаестоцифреног броја.

3. Смислите задатке и објасните поступак усменог и писменог множења и

дијељења вишецифрених бројева.
4. Смислите задатак и примјените олакшице при техничком извођењу алгоритама
и објасните поступак „скраћеног“ множења.