S. ŽIVANOVIĆ i ... MONITORING METEOROLOŠKIH PODATAKA U FUNKCIJI ZAŠTITE ...
Monitoring meteoroloških podataka u funkciji zaštite prirode od požara
STANIMIR ŽIVANOVIĆ
DARKO ZIGAR
MARTINA ZDRAVKOVIĆ
1. UVOD
Mnogi pokazatelji ukazuju da se klima Srbije
može opisati kao umereno-kontinentalna sa manje
ili više izraženim lokalnim karakteristikama, [3]. U
najnižim delovima je izražena stepsko-kon-
tinentalna klima. Sa porastom nadmorske visine
sve više dolazi do izražaja kontinentalna klima.
Prostorna raspodela parametara klime uslovljena je
geografskim položajem, reljefom i lokalnim uti-
cajem, kao rezultatom kombinacije reljefa, raspo-
dele vazdušnog pritiska većih razmera, ekspo-
zicijom terena, prisustvom rečnih sistema, vege-
tacijom, urbanizacijom itd. Zime u Srbiji su hladne i
snežne, dok su leta topla. Najniža temperatura
zabeležena u Srbiji je –39,5°C, a najviša 44,9°C.
Prosečna godišnja temperatura u Srbiji je 10,9°C.
Na prostoru Srbije godišnje količine padavina su
734mm, [2], što je oko 65x109m3 vodenog taloga,
[6]. Godišnje sume padavina u proseku rastu sa
nadmorskom visinom.
Analize meteoroloških podataka, [3], ukazuju
da godišnja temperatura poslednjih godina i de-
cenija XX veka zadržava kontinuirani rast, a da su
kod padavina prisutne oscilacije sa češćom
pojavom deficita. Vredi zapaziti poklapanje perioda
preovlađujućih negativnih vrednosti trenda
godišnjih padavina sa periodom preovlađujućih
pozitivnih vrednosti trenda godišnjih temperatura
vazduha [3].
Veliki je uticaj čoveka na nastanak požara u
prirodi, kao i na kontrolu i njegovo gašenje. Sta-
tistički podaci registrovanog broja požara, sa više ili
manje objektivnosti, ukazuju na periode povećanog
rizika od ovih požara. Razna sprovedena
istraživanja i autori ukazuju na podudarnost
najvećeg broja požara u prirodi sa periodima sa
visokim temperaturama vazduha i smanjenim sa-
držajem vlage u zemljištu i gorivom materijalu.
Drvo sa sadržajem vlage više od 30% teško će se
zapaliti. Ako je gorivi materijal dovoljno vlažan tada
ni jak vetar ne može uticati na brzo širenje požara.
Adrese autora: 1Sektor za vanredne situacije-
Odeljenje u Boru, 2Univerzitet u Nišu, Fakultet zaštite
na radu u Nišu, Čarnojevića 10a, Niš
ECOLOGICA 20 (2013) broj 69
Originalni naučni rad
UDC:
Dostizanje ravnotežnog sadržaja vlage se najbrže
dešava kod finog goriva, usled čega je ova vrsta
gorivog materijala najpodložnija paljenju i brzom
širenju požara. Srednje krupno i krupno gorivo
sporije gubi slobodnu vlagu te je i manje požarno
ugroženo. Pored meteoroloških elemenata,
orografija kao i prisutna lokalna zelena vegetacija
utiču na količinu vlage u okolnom vazduhu a time i
na vlagu u mrtvom gorivom šumskom materijalu.
Na osnovu vrednosti i promenljivosti klimatskih
elemenata izrađeno je više modela u cilju određi-
vanja indeksa opasnosti od požara. Ovi modeli, na
osnovu niza ulaznih meteoroloških parametara,
daju podatke mogućeg širenja požara na
otvorenom prostoru. Najvažnija primena
meteorološkog monitoringa je u fazi određivanja
klimatskog obeležja određenog područja. Na
osnovu klimatskih podataka koji su dostupni
moguće je da se dobije odgovarajuća informacija o
potencijalu požara u prirodi na bilo kojem području
i najvažnije kako ih predvideti. Poznavanjem uticaja
različitih faktora rizika od požara na nekom pro-
storu moguće je odrediti područja povećanog rizika
od požara
2. MATERIJAL I METOD RADA
Za analizu rada korišćeni su podaci prizemnih
meteoroloških merenja na stanicama na području
Republike Srbije. Za sagledavanje su korišćene
srednje vrednosti temperature vazduha i količine
padavina na mesečnom i godišnjem nivou. Važno
je napomenuti da odabrane meteorološke stanice
pokrivaju najveći deo teritorije Republike Srbije. U
radu su obrađeni i upoređeni podaci sa 26
meteoroloških stanica.
Vrednosti mesečnih i godišnjih Indeksa suša su
određene metodom Lang-a korišćenjem podataka
za period 19611990 godina, [2].
Postoje više klimatskih modela koji se koriste
za sagledavanje procene opasnosti od požara u
prirodi. Osnovni ulazni elementi ovih modela su
podaci o temperaturi vazduha i količini padavina.
Metode se zasnivaju na parametrima prošlih i
trenutnih vremenskih prilika. Procena opasnosti od
šumskih požara u najvećem broju država se vrši na
1
S. ŽIVANOVIĆ i ... MONITORING METEOROLOŠKIH PODATAKA U FUNKCIJI ZAŠTITE ...

osnovu Kanadske metode određivanja 13 Negotin (42m nv) 58,2

meteorološkog indeksa opasnosti od pojave šum-
14 Zaječar (144m nv) 58,7
skih požara (Fire Weather Index, FWI), [7]. Vred-
nost FWI pokazuje, za datu oblast, stepen opas- 15 Kruševac (166m nv) 60,0
nosti od pojave šumskog požara u vremenskom 16 Ćuprija (123m nv) 60,9
intervalu oko podneva, što omogućava vremensku i
Veliko Gradište
prostornu uporedivost ovog pokazatelja. Pored 17
(80m nv)
61,9
navedene metode postoje i druge metode procene
opasnosti od izbijanja i širenja požara u prirodi. Dimitrovgrad humidna Niske
18 65,5
(450m nv) klima šume
Druge metode koje se najčešće koriste su: Indeks
suše, KBDI (The Keetch Byram Drought Index), 19 Kraljevo (215m nv) 69,2
Nesterov indeks, švedski indeks opasnosti od šum- 20 Valjevo (388m nv) 71,8
skih požara - Angstrom Indeks), NFDRS (National 21 Loznica (121m nv) 74,6
Fire Danger Rating System), PDSI (Palmer
Drought Severity Index) itd. Svrha ovih modela je 22 Požega (310m nv) 79,6
definisanje stepena (nivoa) opasnosti od požara od 23 Sjenica (1038m nv) 116,8
najmanje do najveće opasnosti što je polazna os- humidna visoke
24 Crni Vrh (1027m nv) 126,6
nova za preduzimanje potrebnih preventivnih mera. klima šume
25 Zlatibor (1028m nv) 135,8
Pojedine metode se koriste i za dugoročniju proce-
nu opasnosti od požara za šira područja. Perhu-
pustare i
26 Kopaonik (1711m nv) 341,0 midna
tundre
3. REZULTATI RADA klima
Klimatsko-geografske karakteristike determini-
šu međusobnu zavisnost geografskog položaja is- Na osnovu obrađenih podataka klimatskih
traživanog područja i njegovih klimatskih karakte- elemenata, dolazi se do zaključka da je najveći deo
ristika, [4]. Pokazatelji ovih međusobnih dejstava, teritorije Republike Srbije sa elementima aridne
između ostalih, jesu i vrednosti Lang-ovog kišnog klime. Naime, sve meteorološke stanice na
faktora. Pomoću kišnog faktora može se odrediti području Vojvodine su sa elementima aridne klime-
stepen sušnosti. stepe i savane (40<Kf<60). Ostala područja sa
manjom nadmorskom visinom, kao i delovi na jugu
Vrednost Lang-ovog kišnog faktora (Kf), do kog
i istoku, su takođe sa elementima ove klime.
se dolazi iz odnosa prosečne godišnje količine
Zapadni deo Srbije ima odlike humidne klime, kao i
padavina i srednje godišnje temperature vazduha,
područja sa većom nadmorskom visinom. Prema
[1], za navedena mesta, dat je u tabeli 1.
klasifikaciji klime, po Thorntwaite-u, utvrđuje se da
Tabela 1- Vrednost kišnog faktora za područje veći deo Srbije ima subhumidnu (malo vlažnu)
Srbije, 19611990 god. klimu, tipa (C2) a tokom vegetacionog perioda
subhumidnu suvu klimu, tipa (C1).
Biokli-
Vrsta Prema rezultatima istraživanja mnogih autora,
Stanica (Kf) klime
matska
oblast [5], područje Srbije je izloženo čestim pojavama
suše, naročito tokom toplije polovine godine. Na
1 Kikinda (81m nv) 49,6 aridna stepe i osnovu temperature vazduha i količina padavina
klima savane
2 Palić (102m nv) 51,4 može biti određen i mesečni Indeks suša (tabela
3 Zrenjanin (80m nv) 51,6 2).
Prema veličini kišnog faktora, Lang karakteriše
4 Niš (204m nv) 51,7
mesece na sledeći način:
5 Novi Sad (84m nv) 52,9 - do 3,3 aridni (sušni)
6 Sombor (87m nv) 54,6 - od 3,3 do 5,0 semiaridni
7 Leskovac (230m nv) 55,0 - od 5,0 do 6,6 semihumidni, i
8 Vranje (432m nv) 56,8
- preko 6,6 humidni (vlažni).
Vrednosti mesečnog kišnog faktora za duži vre-
Sremska Mitrovica menski period, meteoroloških stanica područja
9 56,9
(82m nv)
Srbije, su najveće u hladnom periodu godine, (ta-
10 Kragujevac (185m nv) 57,5 bela 2), a najmanje u letnjem odnosno vegetacio-
11 Beograd (132m nv) 57,5 nom periodu kada su padavine najpotrebnije biljka-
ma. Po godišnjim dobima vrednost kišnog faktora
12 Smederevska Palanka 57,8 je najveća zimi, zatim u proleće i jesen a najmanja
(121m nv)
u leto. Iz mesečnih indeksa suša, pojedinih stanica,

2 ECOLOGICA 20 (2013) broj 69

S. ŽIVANOVIĆ i ... MONITORING METEOROLOŠKIH PODATAKA U FUNKCIJI ZAŠTITE ...

se zaključuje da se radi o suvoj lokalnoj klimi. stanice Zaječar, Negotin i Vranje, tokom meseca
Upoređenja radi, tako niski indeksi suša su karak- avgusta. Zapaža se da indeksi nisu računati za me-
teristični za granične pustinjske i stepske oblasti. sece sa negativnom temperaturom vazduha, jer
Najmanje vrednosti mesečnog kišnog faktora su za rezultat ne bi imao smisla.

Tabela 2 – Vrednosti za Indeks suša po mesecima za područje Srbije

Mesec
Stanica
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Negotin - 0,7 10,3 5,3 4,0 3,3 2,2 1,9 2,4 4,3 11,3 42,9
Zrеnjanin - 17,6 5,9 4,1 3,4 4,5 3,0 2,3 2,4 3,3 7,6 29,5
Vel. Gradište - 28,8 7,3 4,8 4,5 4,5 3,3 2,8 3,0 3,6 7,9 48,8
Kikinda - 26,2 5,9 4,1 3,2 3,9 2,4 2,5 2,2 2,8 7,9 50,7
Srem. Mitrovica - 20,7 6,6 4,4 3,5 4,4 3,1 2,7 2,7 3,4 9,1 41,2
Novi Sad - 23,2 6,8 4,1 3,4 4,2 2,9 2,7 2,1 3,0 7,8 36,8
Sombor - 24,4 6,3 4,6 3,5 4,1 2,9 2,6 2,3 3,4 9,8 48,3
Zaječar - 55,0 9,4 5,0 4,5 3,7 2,6 1,8 2,3 3,9 11,2 64,4
Palić - 28,5 6,0 3,8 3,4 3,8 2,7 2,7 2,2 2,5 8,9 65,7
Beograd - 15,9 6,9 4,7 4,1 4,5 3,0 2,4 2,9 3,2 7,8 25,0
Kraljevo - 21,3 8,2 5,2 5,7 5,0 3,6 2,8 3,4 4,0 9,7 43,4
Požega - 60,6 9,7 5,7 5,8 4,7 4,2 3,2 3,9 5,0 14,5 -
Kopaonik - - - 62,2 17,0 13,9 8,1 8,3 8,1 11,3 - -
Leskovac - 22,4 7,9 4,4 3,5 3,9 2,1 2,1 2,8 3,1 11,1 50,2
Smed. Palanka - 20,0 7,4 4,3 4,3 4,7 2,8 2,3 2,8 3,5 8,5 30,5
Ćuprija - 25,6 7,7 4,6 4,9 4,6 3,0 2,2 2,9 3,4 9,0 42,8
Vranje - 21,7 7,5 4,7 4,2 3,8 2,4 1,9 2,7 4,0 10,7 52,0
Valjevo - 23,1 8,6 5,7 5,5 5,7 3,7 3,4 3,6 4,3 9,8 39,6
Zlatibor - - 32,0 11,6 8,7 7,6 5,9 4,8 6,4 7,9 26,7 -
Kruševac - 20,7 7,2 4,9 4,9 4,5 2,8 2,2 2,7 3,4 9,8 45,8
Kragujevac - 17,6 7,0 4,4 4,6 4,5 3,3 2,6 2,7 3,3 7,5 26,4
Sjenica - - 29,7 8,0 6,8 6,2 4,5 4,5 5,1 8,2 31,1 -
Loznica - 21,4 8,9 6,1 5,1 5,2 4,1 3,8 3,7 4,8 11,3 35,3
Dimitrovgrad - 45,0 9,5 5,1 5,1 5,0 3,1 2,3 2,5 3,8 11,8 70,0
Niš - 16,1 6,8 4,3 4,0 3,6 2,0 2,1 2,5 2,9 8,9 31,5
Crni Vrh - - 52,2 9,9 9,1 8,6 5,6 4,1 5,0 7,3 32,4 -

Na osnovu prikazanih tabelarnih podataka, 6. ZAKLJUČAK

zaključuje se da jedino na Kopaoniku, Zlatiboru,
Crnom Vrhu, Sjenici, Valjevu i Loznici nisu registro-
vani aridni (sušni) meseci. Izuzev ovih mesta, na
svim ostalim mestima se izdvajaju meseci jul,
avgust i septembar kao aridni (sušni) i semiaridni.
Svakako da su odstupanja za navedena mesta
uslovljena znatno većom nadmorskom visinom a
time i većim količinama padavina.
Period od novembra do marta meseca se, na
osnovu višegodišnjeg proseka, određuje kao hu-
midni (vlažni) na celoj teritoriji Srbije (izuzev od-
ređenih područja Vojvodine tokom meseca marta).
U pojedinim godinama svaki mesec može pokazati
vrednosti aridnosti, što ima uticaja na vegetaciju i
stanje gorivog materijala.
Monitoring meteoroloških podataka je važan či-
nilac u preventivnom delovanju na zaštiti od požara
u Republici Srbiji. Monitoring temperature vazduha
i padavina je od značaja za praćenje stanja gorivog
materijala i određivanje stepena opasnosti od po-
žara u prirodi.
Dobijeni podaci, obrađeni pomoću raznih mo-
dela, ukazuju na:
 periode u toku godine kada je povećana opas-
nost od nastanka i širenja požara;
 prostorne celine pogodne za nastanak požara;
 prostorne celine koje se moraju štititi, i
 potrebu podizanja na viši nivo pripravnosti i or-
ganizovanosti nadležnih službi da izvrše blago-
vremeno potrebne mere i radnje u preventiv-
nom delu, kao i za trenutnu orjentaciju prilikom

ECOLOGICA 20 (2013) broj 69 3

S. ŽIVANOVIĆ i ... MONITORING METEOROLOŠKIH PODATAKA U FUNKCIJI ZAŠTITE ...

preduzimanja mera za sprečavanje i gašenje
požara.
Analiza podataka Lang-ovog kišnog faktora me-
teoroloških stanica na teritoriji Republike Srbije
ukazuje da su, na osnovu dužeg vremenskog pe-
rioda, najkritičniji meseci u toku godine jul, avgust i
septembar. Određenih godina, podaci ukazuju i na
opasnost tokom svih meseca vegetacionog perio-
da. Najveća opasnost pojave požara je na području
Zaječara, Negotina i Vranja.
Područje Kopaonika, Zlatibora, Crnog Vrha,
Sjenice, Valjeva i Loznice je sa vrednostima klimat-
skih elemenata koji ne ukazuju na znake aridnosti.
LITERATURA
[1] Andjelković G., Živković N., Padavine kao nepo-
voljna klimatska pojava u Negotinu, Glasnik Srpskog
geografskog društva, sveska 87 broj 1, 2007.
[2] Meteorological Yearbook 1: Climatoligaical Data, for
Period 19611990 year. Hidrometeorological Insti-
tute of Serbia.
[3] Popović T., Рadulović E., Jovanović M., Koliko nam
se menja klima, kakva će biti naša buduća klima?,
Životna sredina ka Evropi, Agencija za zaštitu život-
ne sredine, Beograd, 2005.
[4] Kolić B., Šumarska ekoklimatologija sa osnovama
fizike atmosfere, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
[5] Spasov P., Pojava suše u Srbiji, njeno praćenje i
mogućnosti prognoze, Vodoprivreda, vol. 35, br. 1-2,
30-36, 2003.
[6] Živanović S., Faktori rizika šuma od požara, Bez-
bednost Beograd,. vol. 52., 179-190, 2010.
[7] Wagner V., Development and structure of the Cana-
dian forest fire weather index system, For. Tech.
Rep. 35, Canadian Forestry Service, Ottawa, Cana-
da, 1987.

IZVOD
MONITORING METEOROLOŠKIH PODATAKA U FUNKCIJI ZAŠTITE
PRIRODE OD POŽARA

Prirodni ili na drugi način izazvani požari imaju posledice koje su često nepredvidive i
dalekosežne. Nastanak i razvoj požara u prirodi, pored gorivog materijala, je zavistan od
orografije i klimatskih parametara. Najvažniji klimatski pokazatelji koji se uzimaju u razmatranje su
temperatura vazduha i padavine, koji su najznačajniji za razvoj biljnog sveta i uticajni na
zapaljivost gorive materije. Sušni periodi su česti na većem području Srbije, tokom određenog
perioda godine. Zavisno od sušnih i vlažnih perioda sprovodi se preventiva u oblasti zaštite
prirode i sanacija površine zahvaćene požarom. Mogućnost predikcije požara u prirodi se, između
ostalog, zasniva na svakodnevnom meteorološkom monitoringu i primenom raznih modela.
Dostupni podaci su od velike važnosti nadležnim službama za optimizaciju preventivnih mera i
organizaciju za gašenje požara. Cilj ovog rada je da se istraže mesečna i godišnja kolebanja
klimatskih elemenata između meteoroloških stanica i utvrde područja i periodi povećane opasnosti
od požara u prirodi. U radu je dat kratki prikaz meteorološkog monitoringa za potrebe istraživanja
zaštite od požara u prirodi, na teritoriji Republike Srbije.
Ključne reči: klimatski parametri, monitoring, šumski požar, zaštita.

ABSTRACT
METEOROLOGICAL MONITORING FOR WILDFIRE PROTECTION

Naturally or otherwise occurring wildfires often have unpredictable and far-reaching

consequences. Apart from the combustible material, occurrence and development of wildfires also
depends on orography and climate parameters. The most important climate indicators to be
considered are air temperature and precipitation, which are essential for the development of flora
and affect flammability of combustible materials. Drought periods are common in a large part of
Serbia during a specific time of year. Preventive action for nature conservation and recovery of
fire-engulfed areas are conducted depending on the dry and wet periods. Among other things,
wildfire prediction is based on daily meteorological monitoring and application of various models.
Available data are crucial to the relevant authorities as they facilitate optimization of preventive
measures and organization of fire suppression. This paper focuses on the examination of monthly
and annual fluctuations of climate elements at different meteorological monitoring stations and on
the designation of areas and periods with increased wildfire hazard. The paper presents an
overview of meteorological monitoring for wildfire protection in the Republic of Serbia.
Key words: climate parameters, monitoring, wildfire, protection

4 ECOLOGICA 20 (2013) broj 69