ISTORIJA FILMA I

Prof.Nikola Stojanović

Literatura:
Urlih Gregor, Eno Patalas: ISTORIJS AFILMSKE UMETNOSTI I-III,Beograd 1977.
Vladimir Petrić: RAZVOJ FILMSKIH VRSTA, Beograd 1970.
Georges Sadoul: POVJEST FILMSKE UMJETNOSTI, Zagreb, 1962.
Radoš Novaković: ISTORIJA FILMA, Beograd, 1962.
FILMSKA ENCIKLOPEDIJA I-II, Zagreb, 1986-1990.
Srđan Stojanović: TON, KAMERA, AKCIJA (Leksikon filmskih reditelja), Novi Sad –
Beograd, 1977. (ili u časopisu Zu film danas, 42/43)
28.decembar 1895, Indijski salon Grand kafea u Parizu, Luj,Ogist i otac Antoan Limijer,
prva filmska projekcija (kinematograf)

značenje reči film:

- filmska traka
- filmsko delo
- područje delatnosti
- medijum, sredstvo komunikacije
- umetnost

šezdesetih godina pojavljuje se žanrovska kritika

(Žan Pjer Melvil – preteča francuskog novog talasa)

PREDISTORIJA FILMA
Deli se na PREDNAUČNI PERIOD – materijal koji je u stanju da registruje i
reprodukuje, čežnja da se zabeleži stvarnost i naše prisustvo u toj stvarnosti i da se
konzervira.
Sve prethodne umetnosti su nastale iz težnje umetnika da sintetišu sve umetnosti u
filmsku (francuski kritičar Bnazen)
• Žorž Sadul: film je nastao onog trenutka kada je to tehnički bilo moguće

Homo faber – radnik

Homo ludens – umetnik
Homo sapiens – naučnik
-Altamira – slike na zidovima
U egipatskoj grobnici na frizu oslikano nekoliko faza dva rvača koja se bore – preteča
story board
Pozorište senki, srednji vek, Indonezija, Java, Kina
Ulazak u srednji vek
- patentirana kamera opskura
- Leonardo da Vinči, mračna kutija ili soba sa samo jednim okruglim otvorom na
bočnoj strani

Vermer koristio kameru opskuru; to je bio naučni početak

U 17.i18.veku LATERNA MAGICA, isti uređaj, samo unapređen. Kutija i izvor svetla,
jedno konkavno ogledalo, baca svetlo na staklene ploče sa oslikanim motivima *
FANTASCOP
Sledeći korak bila je POKRETNA PANORAMA (najpoznatija u 19. Veku,kraljica
Viktorija je posmatrala panoramu Misisipija.
19.vek – optičke igračke
- otkriće fotografije
Optičke igračke: taumatrop, zootrop

Emil Rejno, usavršava optičke uređaje i stvara OPTIČKO POZORIŠTE, pravi ogroman
zootrop i pravi prve animirane filmove u trajanju od deset minuta. Animirana
kinematografija.
1822. NIEPS iDAGER
MEJBRIDŽ, englez HRONOFOTOGRAFIJE, slike u nizu
ŽIL MAREJ – fotografska puška
EDISON – kinetoskop 1888. – samo za jednog gledaoca (greška)
Edison patentira 35 mm traku sa četiri perforacije i fonograf
1892. Dikson, Kun osnivaju prvi filmski studio Crna Marija (crni zidovi i stakleni krov ,
mnogo sunčanih dana u Kaliforniji)
Kun – Pogubljenje engleske kraljice Elizabete (šokantno odsecanje glave)
Poljubac (bračni par se ljubi u usta u krupnom planu)
1895. Limijer – kinematograf
braća Skladanovski, uređej koji se zove bioskop (nemci)
KINEMATOGRAF uređaj za snimanje, za reprodukciju (promenom objektiva), za
razvijanje
FAKCIJA – samo stvarnost, braća Limijer
FIKCIJA – Melijes, mađioničar, koristeći tehniku snimanja, usavršava svoje trikove,
eskapizam – bežanje od stvarnosti; osniva studio za snimanje filmova, ceo u staklu,
unosi pozorišne elemente u film – mizanscen, kostimi,maska,šminka, specijalni efekti.

ISTORIJA FILMA 17.10.03.

Gregor i Patalas »Istorija filma«

28.12.1895. – nulta tačka – sve pre toga je predistorija (prednaučni i naučni period)

I PRETEČE FILMA KAO UMETNOSTI

PRIMITIVCI – nisu bili svesni mogućnosti filma kao umetničkog medija. Ovaj period
traje do 1909.godine
- održan je Kongres na predlog Žorža Melijesa o usklađivanju standarda i podeli
tržišta; da se pređe na dugometražne umetničke filmove ( do tada su trajali 2 x 15
minuta -–dve rolne)
- Brajtonska škola, Edvin Porter, braća Limijer

II PERIOD PIONIRA FILMA (kao umetnosti)

U Americi – Čarli Čaplin, Dejvid Grifit – slepstik komedije
Evropski celovečernji filmovi – moćno sredstvofilmske naracije
U Evropi prvi teoretičar filma kao umetnosti Ričoto Kanudo, francuska filmska
avangarda.
Nemačka – ekspresionizam i kameršpil film
Švedska – Viktor Šestrem, Moris Štiler
Danski – Karl Teodor Drajer

III MODERNA (od 1925 – ovaj period ima tri faze)

Ustanovljen je jezik filma, prilagođen shvatanjima savremenog gledaoca
»Oklopnjača potemkin« – 1925. – revolucionarni, montažni film , izražavanje ideje.
Prva faza – rana faza traje do 1941.godine do filma »Građanin Kejn«, Orsona Velsa,
nove ideje u formi i načinu oblikovanja
Druga faza – zrela faza traje do 1960 godine- fiolm »Do poslednjeg daha« Žan Lik
Godara (oslobađanje forme i anarhistički pristup formi istrukturi)
Treća – pozna faza traje do 1978 godine – film »Ratovi zvezda«
Da bi bio umetnost film mora da ima autora.

IV POSTMODERNA
Konačni dolazak na scenu školovanih reditelja (citiraju, kompiliraju tuđa iskustva)
Vraća se autorki film
Džim Džarmuš
Lars fon Trir – »Evropa«

Od 1993. PERIOD DEKADENCIJA

Opadanje kvaliteta na globalnom planu

Braća Limijer promovisala registrovanje stvarnosti

Melijes – tendencija – fikcija, fantastika, bajka, stvaranje iluzija.
Brajton (brajtonska škola) rad dvojice snimatelja (fotografi iz Brajtona) Džems
Vilijamson i Džordž Albert Smit
Vilijamson – embrion narativne montaže (prikazivanje određene situacije kroz niz
kadrova
Dokumentarni film o veslačkoj regati ( 10 kadrova), sukcesivno ređanje kadrova
»Veliki zalogaj« – geg film – do mikrodetalja
igrani film – rekonstrukcija stvarnog događaja 1900 godina »Napad na misiju u Kini«
(simultana montaža – nagoveštak paralelne montaže koju razvijaju Porter i Grifit)
Dž.A.Smit – eksperimentisao sa krupnim planovima, film »Bakino uveličavajuće staklo«
Edvin Porter 1902 i 1903 godine snimio dva filma. Primeri organizovanog pristupa
filmu
1902 »Iz života američkog vatrogasca« (igrani i dokumentarni kadrovi)
1903 »Velika pljačka voza« – smatra se za prvi vestern;paralelna montaža
Dejvid Vork Grifit »Rađanje jedne nacije«, »Netrpeljivost«

1908 godine u Parizu registrovano preduzeće UMETNIČKI FILM FILM D' ART –
osnivaju ga američki pozorišni glumci da bi privukli otmeniju publiku – sadržajem filma
(rekonstrukcije istorijskih događaja ili ekranizacije književnih dela)
»Ubistvo vojvode od Giza« 1908 godine, rekonstrukcija na pozorišni način; ostali su na
nultoj tački filmskog pisma. Uspeli su da privuku publiku i poznate glumce, pisce,
kompozitore…
Umetnički film od 1908 do 1912, adaptacija »Jadnici« V.Igoa
Luj Fejad – počeo sa komedijama karaktera ( u stilu Melijesa) , a od 1912 (uticaj
američkih žurnala) počeo da prikazuje život onakvim kakav jeste; život niže i srednje
klase.
1913 pravi serijale »Fantomas«, »Vampiri«, »Žideks« – fantazije – udaljavanje od
stvarnosti.

NA GRANICI PRETEČA I PIONIRA 24.10.03.

- italijanska kinematografija
- danska kinematografija

Od druge decenije prošlog veka usvojeno je da filmovi traju duže.

*Italijanski film ima dugu tradiciju. Od početka spada u najizraženije
1905.jedan izumitelj Alberini, patentira svoj uređaj još 18 , snima, režira i producira I
istorijski spektakl OSVAJANJE RIMA (ulazak kralja Viktora Emanuela na presto).
Osniva preduzeće ČINES, uz producenta Ambrozija i Itala dominiraće italijanskim i
američkim tržištem proizvodnjom italijanskih filmova – PEPLUM vrsta žanra, gde se
misli na istorijske filmove, rekonstrukcija antičkog Rima.
(Grifit je bio pod uticajem ovih filmova)
Najpoznatiji su od 1908 do početka I svetskog rata – poslednji dani Pompeje (pad Troje,
ekranizacija QUO VADIS Henrika Sjenjeviča poznatog romana. Reditelji koji su
potpisivali: Luiđi Mađi «Pompeja«
Đovani Pastrone »Pad Troje«
Enriko Gvarconi »Quo Vadis«
Film »KABIRIJA« , 1914, radio ga je Pastrone. Korišćeno je veštačko svetlo.
Gabrielle D aniucio – scenarista, smislio je podnaslove, imena. Mačista junak filma.
Ovi filmovi (osim na Grifita »Netrpeljivost«, uticali su i na Frica Langa » Nibelunzi«).
*Paralelno se javlja kult diva ili božanskih glumica, jedino je Lida Boreli, delovala
nežno, prefinjeno, njen film »Gola Žena« (Dona nuda 1914).
Frančeska Bertini – najznačajnija, koja prerasta u karakternu filmsku glumicu,
temperamentna, otmena, romantična.
Pina Menikeli delirično i ekscentrično deluje na platnu (neobična) – film »Vatra« –
Pastrone, promoviše tip fatalne žene – vamp. Ovaj trend i pojava vodi produkciju u
romantične melodrame i eskapizmu od stvarnosti.
Eleonora Duze, slavna italijanska glumica i Sara Bernar su najznačajnije dramske
umetnice tog vremena u celom svetu.
Verizam u Italiji – zasnovan na romanesknoj formi Djovanija Verge, film ide u susret
fakciji, tj.stvarnosti, istini se približavaju u borbi za egzistenciju, međuklasne odnose.
»Izgubljeni u tami« 1914 – suprostavljanje sveta aristokratiji, reditelj Nino Martoljo
Asunta Spina, glumica, Frančeska Bertini – karakterni lik, jednostavni prikaz
svakodnevnog života, kroz siže o jednoj devojci koju prose tazličiti momci – kritika tog
društva.
Ovi filmovi teško nalaze distributere, vraćaju se Peplumu.
1918 snimljen je »Oslobođeni Jerusalim«

DANSKA KINEMATOGRAFIJA

Krajem I decenije prošlog veka, započinje se sa salonskim melodramama – romantične

traume višeg sloja društva, ulazak erotike, a cenzura slaba. Raskalašnost, lascivnost,
sloboda u prikazivanju slobodnih scena.
Pojava vampa – Asta Nilsen, prva po teoretičarima filma, koja je stekla status vampa i
pre italijanskih diva. Uz nju, javlja se tip reditelja koji služi ovakvoj glumici. Taj reditelj
je Urban Gad, bio je povezan sa Astom i privatno, otkrio je, lansirao i bio njen reditelj.
To je preteča TIPE CASTINGA ili tipske podele.
1911 Asta Nilsen – »Ambis« ili »Ponor« (građanska devojka odlazi u cirkus)
»Vrela krv« – Asta Nilsen, nije bila lepotica
»Španska ljubav«, »Proleterska devojka«
Publika je prihvata kao mit koji se povremeno materijalizuje u filmovima. Otuda ime
diva, zvezda – udaljeno i nedostižno kao zvezda.
Empatija – saživljavanje sa junacima filma.
Osnovni ključ za prihvatanje umetnosti kod publike, važne su emocije, da ih publika
prihvati, saživljavanje sa junacima.
Stepeni empatije:
I stepen saživljavanja sa akcijom
II stepen sa emocjom
III stepen sa kompletnom strukturom
Asta Nilsen sa rediteljem Urbanom Gadom prelazi u Nemačku i tamo nastavlja rad.
Valdemar Psilander/ Rudolf Valentino/Džejms Din
DEJVID VORK GRIFIT 31.okt.03.

Od 1909 do 1925 – pioniri filma – nagli uspon američkog filma i potencijalne industrije.
1912.počinje filmska industrija sa istočne obale da se seli na zapadnu – zbog klime,
mora, obale,plaže…
Sesil de Mil – ostao u senci Grifita

D.V.Grifit ( 1875 – 1948)

Potiče iz južnjačke porodice. Otac zagriženi konzervativac i ljubitelj dramske umetnosti i

Šekspira. Grifit je želeo da bude pisac i glumac. Prvi njegov komad je doživeo neuspeh.
Okreće se filmu. Dolazi u Edisonov studio, studio je vodio Edvin Porter. 1907. godina,
počeo je kao glumac. 1908.prelazi u Bajograf – u Nju Jork i postaje šef produkcije u tom
preduzeću. Počinje da se bavi pisanjem scenarija i režijom.
1914. imao je poslednju ulogu kod Mek Seneta.
Uradio je preko 485 kratkih filmova (jednočinke od 15-20 minuta)
Estetika zasnovana na filmskoj naraciji. Inspirisao se delima Šekspira, Dikensa, Poa,
Londona, Tolstoja, Gi de Mopasana. Američka tradicija – dobra priča, siže, akcija, zaplet.
1908. »Iz ljubavi prema zlatu« – prvi put upotrebljen krupni plan, da bi izbegao
preterano, teatralno glumačko izražavanje. Shvatio je tada da može da menja i ugao
kamere, rakurs. Tako je otkrivao orkestraciju planova. Dobro je pri promeni plana
promeniti i rakurs ( oko 30º). Tako je uobličavao jezik filma zasnovan na montaži,
sintaksi i interpukciji (sredstva kojima se prelazi sa kadra na kadar: rez,pretapanje,
zatamnjenje, odtamnjenje, dupla ekspozicija) Na osnovu ovih postupaka Grifit je utvrdio
četiri osnovna parametra nemog filma : filmski prostor, filmsko vreme, filmska gluma
i filmski ritam. Montaža na kreativnom planu čini prostor većim, širim, manjim, užim.
Ritmika i melodija nalaze primenu i na filmu. Reditelj može da produžava ili sažima
vreme.
Montažom određujemo trajanje radnje u zavisnosti od emocija.
Gluma – približavanje kamere – smanjuje se intenzitet glume .
Meri Pikford, Lilijen Giš, Lajonel Barimur.
Filmski ritam – stvara se u svakom kvadratu. (postoji i unutrašnji ritam, ali globalni se
stvara montažom).
Paralelna montaža (kod Portera simultana montaža), a kod Grifita kadar po kadar →
paralelna montaža. Izbavljenje u poslednji čas – »krasi« američki film.
Posle kratkih filmova, osetivši se sputan, proširio je formu
1913. »Judita iz Betulije« – četvoročinka , oko 60 min. Inspirisan biblijom, a i filmovima
italijanskog spektakla. Ovaj film mu je obezbedio iskustvo, ali nije imao uspeh.
Kapitalni Grifitovi filmovi:
1. »Rađanje nacije« – 1915.
2. »Netrpeljivost« – 1916.
»Rađanje nacije« je nastalo na osnovu dela Tomasa Diksona (bio je i pozorišni komad).
U prvoj verziji zvao se »Clansman« - pripadnik klana. Podnaslov – »Agonija Juga, da bi
jedna nacija mogla da se rodi«. Film ima dva dela Originalna verzija traje tri sata.
Prvi deo – građanski rat 1861.godine, do atentata na Linkolna
Drugi deo filma – period obnove posle rata. Ponižavanje belog juga od oslobođenih
robova. Stvaranje Kju Kluks klana.
Prati se sudbina dve porodice, koje prolaze kroz progonstvo, a završava se veridbom
između ove dve porodice (Sever-Jug). Najlepše su intimističke scene, odnosi u
porodici…

»Netrpeljivost« – sva sredstva uložio je u ovaj još ambiciozniji projekat. Nije prošao
tako dobro u komercijalnom smislu (u odnosu na prethodni film), ali je film uticao
inspirativno na filmske stvaraoce.
Kombinovanje četiri, na izgled, odvojene priče, botba dobra i zla. Moral treba da
nadvlada da bi se eliminisala netrpeljivost.. Naivni moralizam. Uspeo je da sva četiri
filma u filmu kreću dugim sekvencama koje se ubrzavaju i spajaju u jednu uzbudljivu
reku događaja. Propast Vavilona 539.; Raspeće Hristovo; Bartolomejska noć 1572;
Radnička priča (radnik optužen da je ubio gazdu). U finalu se prepliću sve četiri priče.
Grandiozni ep. U konturama film zrači snagom i hrabrošću.

Posle toga radio je filmove skromnijeg budžeta, melodrame, ukupno oko 30

dugometražnih filmova do 1931.godine. Tada je prestao da se bavi režijom.

»Slomljeni cvetovi« – priča o nemogućoj ljubavi, zbog predrasuda.

»Dole na istoku« 1920.godine, rekonstrukcija viktorijanske epohe.
1920.godine je sa Čarli Čaplinom i Daglas Ferbanksom osnovao UNITED ARTISTS.
»Zar život nije lep« 1925.godine, gorka romansa, posle inflacije u Nemačkoj, posle
Prvog svetskog rata (Kurosava je 1947.snimio film »Divna nedelja« inspirisan ovim
filmom)
1931.godine dobio je Oskar za film »Borba«
1936.godine dobija počasnog Oskara za životno delo.
Ostavio je trag oca filmskog jezika u smislu naracije. Približio je film tradiciji lepe
književnosti.
ŠVEDSKI FILM 7.nov.2003.

Zlatni period 1914. – 1924. godine

Pozorišni način razmišljanja – krutost, oprez, kamera »zakucana«

U to vreme u Švedskoj vlada kapitalistički građanski sistem. Od 1905.godine razvija se
produkcija. Švedski film se organizuje zahvaljujući Čarls Magnusonu – producentu.
1912. dolazi do produkcijskog uspona. Čarls Magnuson dovodi Viktora Šestrema i
Morisa Stilera. Prvo su radili kao glumci. Najviše su rađene salonske melodrame ( pod
uticajem danskog filma).

S obzirom da je Švedska bila neutralna u Prvom svetskom ratu, mogla je da koncentriše

svoje snage i novac da promoviše film.

Viktor Šestrem, od 1912.do 1916. je režirao oko 30 filmova (dva do tri čina). Radio je
tipizirane melodrame (više je inklinirao drami)
1913. »Ingeborg Holm« – socijalno-kritički film (doprineo je da se izmeni zakon o
oduzimanju dece siromašnim)
»Baštovan« - melodrama

Od 1916. Čarls Magnuson produkciju usmerava ka književnim sadržajima.

»Terje Vigen« – ekranizacija Ibzenove balade o mornaru koga igra Šestrem; ispoljava
smisao za ekspresivnu naraciju.
- veliki uticaj francuske filmske drame (primenjivan u enterijerima) i američkog
akcionog filma (primenjivan u eksterijerima).
- Umeli su da zgušnjavaju elemente ljudske drame
- Preplitanje sa mitskim elementima i povezanost sa prirodom.

Nobelovac Selma Lagerlef bila je osnovna inspiracija Viktoru Šestremu i Morisu Stileru.
1918.godine snimljena su prva dva dela trilogije prema romanu » Jerusalem«.
»Ingmarovi sinovi« I deo
»Karin, Ingmarova kći« II deo fatalistička mitološka atmosfera
Treći deo trilogije snimio je Gustav Moland.

1920.godine »Kočijaš« ili »Fantomske kočije«

Početkom dvadesetih godina gasi se produkcija, a 1922. Šestrem odlazi u Holivud.
1928, godine vraća se u Švedsku da poseti bolesnog Štilera, a po povratku u Ameriku
radi prvi zvučni film »Žena za ljubav«
1930.napušta režiju, vraća se glumi, imao je uspešnu glumačku karijeru. (igrao i u filmu
»Divlje jagode« Ingmara Bergmana)
Epopeja svih nordijskih naroda – opus Viktora Šestrema.
Moris Stiler

Rođen u Finskoj (tada je bila sastavni deo Rusije), poreklom jevrejin.

Počeo je kao glumac i pozorišni reditelj. Bio je pod uticajem Grifita.
1920. »Erotikon« – film o bračnom petouglu
Po književnim delima Selme Lagerlef radio:
»Blago gospodina Arna«
»Saga o Gunaru Hedu«
»Saga o Gesti Berlingu« (film u kojem počinje Greta Garbo)
Stiler je, za razliku od Šestrema, bio više urban, kosmopolita, dinamizovao je filmsko
pripovedanje, kretao kameru.
#Hotel Imperijal«
»Žena pred sudom«

SLEPSTIK KOMEDIJA 14.nov.03.

Američka nema filmska komedija – pre svega kratki filmovi. U osnovi značenje reči
uradac+štap.
Akcentovanje pojedinih fizičkih gegova.
Vodvilj – vrsta koja kombinuje razne elemente – komediju, akrobaciju…
Do 1920.godine to su bile neme, kratke priče, jednočinke ili dvočinke (15 – 30 min.)
Koren ove vrste komedije koji se razvija i u zvučnom filmu.
Preteča Čaplina i Seneta je francuski komičar Maks Linder (1885.-1925)
Od 1911 do 1915. Bio je na vrhuncu popularnosti. Njegov lik je bio uglađen, »dendi« tip,
udvaranje mu je bilo glavno zanimanje. Snimao je serije filmova sa mžnazivom »Maks…
Upoređivan je sa novelama Gi de Mopasana.
Burleska – urnebesna komedija, začinjena zlobom, agresivnim karakterom.
Nema socijalne kritike, bede i siromaštva (kao kod Čaplina)
Maks Linder je snimio i nekoliko dužih filmova, ali ne sa takvim uspehom – kao pre
prvog svetskog rata.
Zastupnici slepstik komedije, koristeći Grifitova dostignuća (osnova filmske gramatike)
su prvi filmski stvaraoci po Gregoru i Patalasu.
Slepstik komedija nastale iz komedije del arte, zasnovana na akcionim gegovima.
Muzika i šumovi korišćeni za stvaranje atmosfere. Izbegavali su dijaloge (u vreme zvuka
na filmu). Čarliu Čaplin je u ulozi Hitlera izmislio jezik.
Baster Kiton i Harold Lojd nisu uspeli da se zadrže na sceni po dolasku zvuka.
Braća Marks – kombinacija gegova sa verbalnim delom. Preteča neme komedije Maks
Linder. Osnivač ovog žanra u Americi Mek Senet.

Mek Senet (Majkl Sinot) – kanađanin irskog porekla. Radio kao glumac, reditelj i
producent. Počeo je karijeru kao klovn u varijeteu. Od 1908. Radi za Bajograf (Njujork).
Prvo je radio kao glumac, zatim reditelj, a od 1912. postaje direktor Kiston studija.
Zasnovao je žanr slepstik komedije i unapredio ga. Improvizacija kao princip. Birao je i
prototipove komičara. Svaki solista je morao da ima individualnost i da se snalazi pred
kamerom, da improvizuje. Išlo se na kvantitet. Tempo je bio takav da su ostali samo oni
najbolji.
Kao šef produkcije davao je ideje za gegove, određivao osnovnu temu i tražio
improvizaciju. U montaži je odbacivao neuspele improvizacije, povezivao ono što mu se
činilo dobrim i davao ritam.
Lansirao je tipove komičara: Mek Svejn – grubijan, Ben Terpin – razrok, Arbakl Fati –
debeljuca…Čarli Čaplin je počeo kod Mek Seneta, da bi kasnije nastavio samostalnu
karijeru.
Princip dramaturgije je učešće soliste i hora. Kiston kaps (ismevanje predstavnika vlasti)
i lepe kupačice (lansiranje erotike) najčešće upotrebljavani kao »hor«.
Značajna je i uloga rekvizite. Prncip dramaturgije – tempo nereda se ubrzava.
Nepodnošljiva lakoća razaranja.
Mek Senet je najveći uspon imao u drugoj deceniji prošlog veka.Od 1930.godine bio je
potisnut, scenom su vladali njegovi učenici počev od Čarli Čaplina, Baster Kitona…

Mehanika gega:
1. događaj koji nije moguć u stvarnosti, ali je rezuktat same radnje (azadate radnje)
2. iznenadne situacije
3. zakasnela reakcija junaka na akciju.

Osnovni sadržaj gega jesrozavanje dostojanstva i stvaranje zbrke. To se najčešće postiže

zamenom (identiteta, stvari…)
»Komika je prevazilaženje logike« – Žak Tati
»Burleska je satira na ljudski rod, zbog toga su klovnovi oduvek postojali« - Mek Senet

Čarli Čaplin – najpopularnija ikona XX veka. Živeo je 88 godina. (umro 1977.) Imao je
teško detinjstvo. Bio je sin varijetetskih glumaca. Otac ih je napustio kao je Čaplin imao
godinu dana. Morao je rano da izdržava majku.
Prvo je bio u trupi Freda Karnoa. (1912.)
1814.pridružuje se Mek Senetu u studiju Kiston, Holivud. Imao je obavezu da igra u 35
filmova. Prvi filmovi nisu imali uspeh. Nije se snalazio pred kamerom – uticaj pozorišta.
Posle dvadesetak snimljanih filmova, »pronalazi« svoj kostim, počinje da režira. Tako je
stvoren lik skitnice. Kombinacija otmene barabe – izraz društvene nejednakosti, to mu je
stvaralo dosta neprijatnosti u Holivudu.
»Doseljenik« – Imigrant – prvi značajniji film.
U prve četiri godine menjao je producente svake godine (ambicija da stalno ide napred).
Tvrdoglavi individualista u stalnom sukobu sa ostatkom sveta. Bori se i za egzistenciju i
simpatije neke dame – i to na agresivan način.
1918. potpisuje prvi milionski ugovor u Holivudu (1.200.000 $). Prelazi na snimanje
dvočinki. Dostigao je popularnost i slavu širom sveta.
»Klovn koji bi da igra Hamleta« – volja za moć i potčinjavanje, superiornost i
inferiornost (sve u isto vreme, slično Hamletu)
»On komponuje uz pomoć filma, kroz pokretne slike« Koristi pantomimu, balet i ples.
Filmovi:
»Pasji život«, »Puška o rame« (Šarlo kao vojnik) – nadograđivao je i usložnjavao lik u
dvočinkama, u srednjemetražnim i dugometražnim filmovima usložnjavao je i radnju.
»Mališan« – 1921. –prisustvo sentimentalnog, bilećivog
»Potera za zlatom« 1925. (dugometražni)
»Cirkus«
»Parižanka« (ovde igra samo epizodu, a mnogi kritičari smatraju najboljim njegovim
filmom)

tokom 30-ih godina:

»Svetlosti velegrada« 1931.
»Moderna vremena« – korak napred ka satiri, obračun sa dehumanizacijom društva
»Veliki diktator« – krajem tridesetih god.
Prvai pauzu od 1940 – 1947.
»Gospodin Verdu« – 1947. – ideju za film dao mu je Orson Vels.
»Svetlosti pozornice« 1952 – angažuje i Kitona, koji je tada bez posla
Odlazi u Evropu, zabranjen mu je povratak u Ameriku. Živeo je u Švajcarskoj (Vevej)
»Kralj u New Yorku« 1957.
»Grofica iz Hong Konga« 1967. – pojavljuje se kao statista, konobar, film nije imao
ispeha – bio je staromodan.
»Moj san je bio oduvek da mogu sebi da priuštim dobar francuski sir i vino, a sve drugo
je prolazno i nije važno« – Č.Čaplin
21.nov.03.

Baster Kiton (1895-1966)

Potiče iz porodice putujućih artista vodvilj teatra. Od svoje treće godine nastupa sa
roditeljima. Maskiran u odraslog čoveka. Ljudi su se pitali da li je kepec. U tački je bio
talno maltretiran – sam kraj je kada ga bacaju u rupu za orkestar. Čak je i ime dobio zato
što je sa 6 meseci pao – baster znači pad (mada često nazivaju i konje ovim imenom)
U šestoj godini je bio zvezda trupe. Popularan od rane mladosti.
1917.dolazi na film i počinje sa epizodama u filmovima Fatija Arbakla. Pomagao mu je i
smišljajučžći ideje za filmove, a bio je plaćen samo za glumu. Dve godine je radio kod
Fatija.
1919. Kiton postaje glavni glumac, zvezda produkcije First National. Radi prve kratke,
zatim srednjemetražne filmove.
1922 »Caps« (srednjemet.)
Osmislio je svoj imidž : flegmatični izraz, kameno lice u suprotnosti sa akrobatikom,
reakcijama tela. Provociran situacijama u koje upada. Za razliku od aktivnog, agresivnog
Čaplina, Baster je bio pasivni akter. Profinjeniji, intelektualniji. Spontano je došao do
ideje svog lika.
Od 1923.prelazi na dugometražne filmove, počinje da režira. Daje pečat filmovima kao
producent, scenarista,reditelj i glumac.
Najbolji filmovi ovog žanra su autorski filmovi.
1923 »Tri životna doba« – parodija na »Netrpeljivost« . Tri priče:kameno doba, rimsko
carstvo, savremena tema. U ovom filmu je bio samo glumac.
»Naše gostoprimstvo« – parodija na američke tradicionalne običaje – i režirao i glumio.
»Baster i detektiv« – mešaju se stvarnost, snovi i filmske iluzije. Glumi kinooperatera.
Korišćeni su filmski trikovi.
»Navigator« (on i devojka na napištenom brodu) – najkomercijalniji njegov film.
Gegovi – matematički i geometrijski isplanirani. Važno je učešće prostora . povezivanje
prostora sa junakom.
Preuveličana, predimenzionirana opasnost kao kontrast njegovoj nežnoj figuri.
»Na zapad«, »Baster kao bokser« Geg zasnovan na nehotičnom upadanju u neke
situacije.
1927. »General«- inspirisan istinitim događajem iz građanskog rata. Komparacija sa
»Rađanje nacije«.
Od 1923.do 1927.ostvario jezgro najznačajnijih filmova. Radio je u vlastitoj kompaniji .
Za MGM uradio dva filma 1929.godine – »Snimatelj« i »Nagla ženidba«.
Pojava zvuka i njegov alkoholizam ubrzavaju kraj njegove karijere.

Od 1947.godine bio je klovn u cirkusu Medrano, radio je samo poneku epizodnu ulogu. –
1950.-»Bulevar sumraka« i 1952.-»Svetlosti pozornice«.
»Bulevar sumraka« je satira na propale holivudske veličine koje se ustvari igraju same
sebe : Glorija Svanson, Erih fon Štrohajm, Baster Kiton.
Početkom tridesetih godina pao je u zaborav.
1963.godine u pariskoj Kinoteci bila je retrospektiva njegovih filmova. 1965.
retrospektiva uVeneciji, a šest meseci kasnije on umire. Bio je prototip velikog tužnog
usamljenika. Sam protiv svih. Uporan i nesalomljiv. Suzdržana energija.

Harold Lojd
Poreklom iz San Dijega, počeo kao glumac amater, radio kao statista. Dolazi u Holivud,
upoznaje Hol Rouča (producenta). Zajedno kreiraju lik Vilija Vorka, koji je bio kopija
Čarli Čaplina. Bankrotirali su.
Stvaraju novi lik – Usamljeni Luka – kostim potpuno suprotan Čarli Čaplinu.
1917.godine – preokret, odbacuje klovnovsko odelo, približava lik samom sebi:
konfekcijsko odelo, leptir mašna, žirado, brčići i osmeh. Standardni amerikanac,
optimističan, uporan. Publika se ne smeje liku već se smeje zajedno sa njim. Teme su
uglavnom – priča o siromašnom, prosečnom mladiću koji se zaljubljuje u bogatu
devojku…obavezan hepi end.
1923. »Napokon spas«
»Stidljiva devojka«
»Brucoš«
»
1962.antologijska verzija njegovih filmova »Svet komedije Harolda Lojda«.
1963.-druga antologija » Smešna strana života«
1928.«Američka komedija« – autobiografija Harold Lojd
Kombinacija plača,smeha i ljutnje.
Svaka komedija nijanse drame, pobune.
Anri Bergson »O smehu«: - Smeh proističe iz dejstva mehaničkog na živo u pet oblasti:
1. smešni oblici
2. smešni položaji
3. smešni gestovi
4. smešne reči
5. smešni karakteri

28.novembar 03.

ISTORIJA HOLIVUDA – dvadesete godine

1912.godine Holivud počinje da se formira kao centar američke filmske produkcije

1914-1918 razvoj kinematografije u Evropi je usporen zbog prvog svetskog rata, što je
američka filmska produkcija iskoristila.
Američki film je od samog početka bio usmeren ka naraciji(mora da ima priču, sadržaj) i
ka realizmu(težnja da film kao vizuelna umetnost verno predstavi stvarnost kao realnu,
istinitu) Realizam nema direktne veze sa realnošću.
Tokom dvadesetih godina utvrđuje se industrijski profil proizvodnje filmova. Holivud
postaje fabrika snova. Producenti su stvorili sintagmu – američki san (Amerika je jedina
zemlja na planeti gde svako može ostvariti svoj san) Američko društvo očekuje od filma
potvrdu svoje stvarnosti. Formiraju se velika preduzeća, koncerni: 2oth Century Fox,
Worner Brothers, Paramaunt, Universal, United Artists, First National, MGM. Da bi
ostvarili produkciju, vlasnici su morali da se finansiraju kreditima od banaka. Banke
imenuju producente-nadzornike. Sve su činili da produkcija postane što komercijalnija.
Svi žanrovi su posledica te industrijske, tipske proizvodnje (filmovi za decu, domaćice,
mačo ljude…) Filmovi postaju sve anonimniji. Najznačajniji reditelji bili su i producenti.
Od sredine dvadesetih godina, okončava se vladavina reditelja, producenti postaju glavni.
Reditelji se angažuju – tipski, kao i glumci. Od ovakve tipske podele izdvajali su se Čarli
Čaplin i Baster Kiton (interpreti i reditelji). Uspevali su “žanr reditelji”: Ernst Lubič,
Merlin Leroj/gangsterski filmovi/, Džon Ford/vestern/, Vajler/psihodrama/,
Hičkok/triler/, Vinsent Mineli/mjuzikl/…
Reditelj – kameleon, od romantičnih drama, salonskih melodrama, istorijskih drama,
vesterna… - Sesil B. Demil, majstor za produhovljeni erotizovani kič.
Kič je neizbežan začin američke filmske produkcije. Kič potiče iz austrougarsko-
nemačke kulturne sredine.
Kič – u pitanju je samo doziranje.

Najznačajniji reditelji ovog perioda su poticali iz Evrope: Ernst Lubič, Erih fon
Štrohajm, Josef fon Šternberg (Štrohajm i Šternberg potiču iz trgovačke,jevrejske
porodice)
Značajni amerikanci:
dokumentarista Robert Flaerti – pesnik prirode, reditelj progresivnog, humanog profila.
“Nanuk sa severa” – svakodnevni život eskima Nanuka. Radio ga je dve godine.
“Moana”
“Tabu”
“Čovek iz Arana”
“Zemlja”
“Priča o Luizijani” – po narudžbini naftne kompanije, firma koja ga je naručila odrekla se
filma

King Vidor (1894-1992)

Išao je uz struju komercijalnog filma
1925.-prvi značajan film “Velika parada”
1928. “Gomila”
Irving Tolber, producent, birao je temu, scenario, glumce, reditelje… Dozvolio je Kingu
Vidoru da u filmu “Gomila” napravi nešto drugo.
1929. “Aleluja” – posvećen crnačkoj manjini u Americi.
Tendencija ka progresivnim, humanim temama. Cenio je estetiku filma u Sovjetskom
Savezu, a i prihvatao je ideološke uticaje Rusije.
“Hleb naš nasušni” – film o nezaposlenosti
Kasnije se potpisivao i kao producent:
1946. “Dvoboj na suncu”
1956. “Rat i mir” – u dva dela, najambiciozniji projekat
Kao producent je birao komercijalnije teme.
1940. “Severozapadni prolaz”

Jozef fon Šternberg, amerikanac, poreklom austrijski jevrejin

1930.godine iz Holivuda odlazi u Nemačku da bi napravio prvi nemački zvučni film
“Plavi anđeo”.
Njegov rad se može podeliti u tri perioda: period dvadesetih, period od 1930.(sa
Marlenom Ditrih), i period posle raskida te veze.
Period dvadesetih:
1927. “Podzemlje” – scenarista je bio Ben Heht, književnik, uticaj nemačke estetike –
ekspresionizma i kameršpil filma.
“Dokovi Njujorka”
Filmovi deluju provokativno, ali se oseća neujednačenost i popuštanje.
Srednji period:
Od “Plavog anđela” – stilizovani fatalizam
“Maroko”
“Šangaj ekspres”
“Crvena carica”
“Đavolja žena”
svugde je igrala Marlena ditrih, koja je bila njegova muza.
Posle raskida te veze radio je manje značajne filmove.
Erih fon Štrohajm

Sin jevrejina iz Beča. Počeo kao glumac. Kao reditelj snimio deset filmova, a samo jedan
završio po svojoj ideji.
“Šetnja Brodvejom”
kao glumac je bio lik satanskog zlog antiheroja, koji remeti neku ravnotežu.

Njegova prva tri filma (trilogija) su preljubničke drame, uticaj danske salonske
melodrame.
“Slepi muževi”, “Đavolov kalauz”, “Luckaste žene”

Drugi ciklus – zbivanja u Evropi, na dvorovima, glavni junak – plemić zaljubljen u

devojku nižeg statusa.
“Vrteška”, “Vesela udovica”, “Svadbeni marš”(završio ga je Šternberg), “Kraljica Keli”
(film koji je naručila Glorija Svanson, nije završen)
Štrohajm je bio preambiciozan i preskup.
“Pohlepa” – jedini film čija se radnja dešava u Americi.
Štrohajm je bio veliki potencijal koji nije dovoljno iskorišćen u Holivudu. Težio je
realizmu do naturalizma.

5.decembar 2003.

KARL TEODOR DRAJER (1889-1968)

Uvršćen u malobrojne reditelje »transcedentnog« stila. Scenarista Pol Šreder je upotrebio

ovaj termin za reditelje: Drajer, Ozu i Breson. Označava onostrani, misaoni,duhovni stil.
Osećanje karaktera na najsnažniji način, nisu bitne reči, već misli koje se kriju iza tih
reči.
K.T.Drajer je usvojeno dete, vaspitavan strogo u luteranskom duhu. Bavio se prozaičnim
poslovima: pijanista, knjigovođa, sportski novinar.
1912.godine počinje kao scenarista u Norddisku.
Film »Predsednik« (radio pod uticajem Grifita) – melodrama ; estetika krupnog plana i
flešbeka.
1921. »Stranice iz satanine knjige« - rađen pod uticajem »Netrpeljivosti« (1919.sniman, a
1921.prikazan) Film ima četiri priče – izdaja Hrista, Španska inkvizicija, Francuska
revolucija i tragična sudbina Marije Antoanete, građanski rat u Finskoj 1917. Značajan je
po načinu filmskog uobličavanja, pokreti kamere, kadriranje…
Rad K.T.Drajera može se svrstati u dve faze – I do 1926.godine i II od 1926.

U prvoj fazi režirao je osam filmova a u sledećih 40 godina samo pet.

Prva faza – kraći filmovi, jednostavniji za realizaciju (iz produkcionih razloga)
»Pastorova udovica« – sniman u Švedskoj; jedina komedija – folklorna komedija sa
elementima burleske čak i slepstika. Snimano je u etno selu, što je bilo vrlo zanimljivo,
jer je to bio jedan od prvih filmova snimljen van studija.
Dalje je radio: »Žigosani«, »Mikael«, »Poštuj svoju ženu« (komercijalni uspeh)
Već u prvim filmovima uspostavlja teme koje ga okupiraju: komunikacija među ljudima,
odnos između polova, uticaj vere i duhovnih vrednosti na ljudski život. Zanimao se za
prošlost i tradiciju.
Poslednji nemi film – »Stradanje Jovanke Orleanke« (ovo je uz »Oklopnjaču Potemkin«
najreprezentativniji film rane moderne). Ekstremni primer kondenzovane dramaturgije –
18 – mesečno suđenje svedeno je na jedan dan. Sačuvano je klasično jedinstvo vremena i
prostora. Primer sublimovane jednostavnosti – pretežno KP, ogoljena scenografija, belih
zidova. Produkcija je pripremila nekoliko grandioznih objekata. Smatrali su da film neće
imati očekivani uspeh jer je Drajer film uradio jako svedeno. Tretiran je u domenu
eksperimenta. Kod kritičara je izazvao ushićenje (za razliku od producenata). Osnovni
motiv – iskrena vera, žrtvovanje i patnja u ime vere. Crkva je tretirana kao institucija koja
kompromituje pravu, iskrenu veru. Krupni plan postaje dokument o duši koja pati.
Glumica je Rene (Marija) Falkoneti, a snimatelj Rudolf Mate (poljak, bavio se i režijom).
Ova glumica je debitovala ovim filmom i to je jedini film koji je ona snimila. Korišćen je
minimum šminke i maske. Duh trijumfuje nad materijom (poruka samog Drajera)

II faza:
1932. »Vampir« – Drajer je i producent (mecena Nikolas de Gucburg igra glavnu ulogu)
»Kabinet doktora Kaligarija«, »Nosferatu« – nemački filmovi; eliptična montaža. »Svako
novo gledanje je kao sećanje na jedan san«
1943. »Dan gneva« – rađen konvencionalnije, bez eksperimentisanja
1945. »Dvoje« – rađen u Švedskoj; snimljeno pozorište sa dva lika. Drajer se odrekao
ovog filma.
1945.-1955.pisao je eseje o filmu
1955. »Reč« – smatran je remek delom. Rekonstrukcija srednjevekovne istorije, sa
oniričkim i nadrealističkim elementima. Simboličnog, filozofskog značenja.
1946. »Gertruda« – suprotstavljanje građanskim konvencijama i traganje za idealom
ljubavi. Dugi kadrovi, ispunjeni atmosferom između sna i jave.

Benjamin Kristensen

Počeo kao glumac i operski pevač.

1913. »Tajanstveni X«, prvi film koji režira i igra glavnu ulogu.
1922. »Veštice« – istorija magije kroz vekove. On igra ulogu đavola. Kombinacija strave
i postmoderne.
(u filmu »Mikael« K.T.Drajera, igra glavnu ulogu)
1926. »Đavolji cirkus« – film strave
Od 1930.radi komercijalne drame i kriminalističke filmove.
 12.decembar2003.

NEMAČKI FILM POSLE I SVETSKOG RATA

1919 – 1924 – Zrela faza ekspresionizma

Kameršpil film – kamerni igrani film, bliži realizmu, produžetak ekspresionizma

Ekspresionizam kao pokret obuhvata sve oblasti umetnosti i kulture u Nemačkoj.

Početci 1903.godine u slikarstvu, literaturi, teatru
1905.godine grupa »Most« (Drezden) nastala kao reakcija na doslovno prenošenje čulne
stvarnosti u umetnosti i kao reakcija na impresionizam. Dramatična vizija stvarnosti
ogoljena i transformisana nagonom umetnika. Princip ogledala i prizme. Autonomna
kreacija u odnosu na stvarnost. Stvarnost je polazna tačka.
Do ekspresionizma u nemačkom filmu vladaju komedije, operete, melodrame, istorisjki
spektakli, nastali u okviru UFA koncerna (formiranog 1917.godine, a posle II svetskog
rata to je DEFA studio) Najveći majstor je bio Ernst Lubič. 1922.godine odlazi u
Ameriku, bio je specijalizovan za lake žanrove, sofisticirane komedije.

Sklonost nemačkog filma da prikazuje unutrašnja duševna stanja kroz filmske simbole.
Preteča ekspresionizma film »Praški student« iz 1913.godine.Reditelj Stelan Rij,danac
koji je radio u Nemačkoj. Razdvajanje identiteta – ključna tema i ideja ekspresionizma.
Posle poraza u I svetskom ratu, moralno poniženje i rasulo, najviše je uticalo na pojavu
ekspresionizma, koji će trajati sve do 1933. Korišćene su sve vrste hipertrofiranja,
uvećavanja efekata.
Maks Rajnhard, pozorišni reditelj, bio je učitelj svim filmskim rediteljima
ekspresionizma.
Prenaglašen dekor, kostimi, šminka, gluma – karakretistični za pozorište, ali i za
ekspresionizam
Najrečitiji primer prenaglašavanja »Kabinet doktora Kaligarija« iz 1919.godine.
Naglašeni uglovi kamere, rađen je pod uticajem kubizma, korišćen je širokougaoni
objektiv, svetlosni efekti – low kee (niski ključ), minimum svetla, veliki kontrast…
»Ekspresionisti ne vide već imaju viziju« – Zigfrid Krakauer, teoretičar u knjizi »Od
Kaligarija do Hitlera«
»Homunkulus«, 1916.godine – veštački stvor bez duše
»Kabinet doktora Kaligarija« režirao je Robert Vine. Značajan je samo po ovom filmu.
Scenario je pisao Hans Janović, a koscenarista je bio Karl Majer koji je i jedan od
pokretača ekspresionizma. (po njegovim scenarijima su radili Robert Vine, Fridrih
Murnau, Lupu Pik, Leopold Jaster). Pisao je precizno, kao knjigu snimanja (preteča
»gvozdene«knjige snimanja). Radio je i u fazi kameršpil filma, a posle filma »Oklopnjača
Potemkin«, kritikovao je sam sebe, govoreći da je budućnost filma u montaži
dokumentarno snimljenih materijala. Na kraju se priklonio dokumentarnom filmu »koji
jedini prenosi istinu«. Emigrirao je u Englesku.
Najvažniji filmovi ekspresionizma:
»Raskoljnikov« – R.Vine
»Orlanove ruke« – teme kako nevini junak postaje zločinac
»Umorna smrt«, Fric Lang
»Dr Mabuze«, Fric Lang
»Kockar«, Fric Lang
»Metropolis«, Fric Lang
»Nibelunzi«, Fric Lang
»Nosferatu, simfinija užasa«, Fridrih Murnau
»Golem«, Fridrih Murnau

Kameršpil film

Karl Majer je veza između ekspresionizma i kameršpil filma. Simbol kameršpil filma –
»Poslednji čovek«, Fridriha Murnaua
Ovi filmovi su vezani za enterijer, imaju redukovanu radnju i redukovani broj likova.
Nesreća, gubljenje života, degradiranje ličnosti, gubljenje dostojanstva. Filmovi o
nagonima (u ekspresionizmu su filmovi o tiranima)
Jedinstvo radnje, vremena i mesta. Junaci su u kavezu svojih nagona.
»Stepenice za poslugu« , Leopold Jester
»Krhotine«, Lupu Pik
»Poslednji čovek« – glavni junak (kojeg igra Emil Janings) je portir koji radi na ulazu
luksuznog hotela. Pred penzionisanje ga degradiraju u čuvara toaleta. Kraj je ironični
hepi end. Kamera stvara »psihološki lavirint«. Izmišljali su razne pokrete kamere. Posle
kamernih u modu ulazi takozvani »ulični film« , »planinski film«.
»Ulica Karla Grunera« – kao bežanje od zatvorenih prostora. Nastavljač kamernog filma
je E.A.Dipon, film »Varijete«.

19.decembar 2003.

Ernst Lubič
Nemački jevrejin (rusko-jevrejskog porekla)
Rođen u Berlinu;bio je glumac u teatru u grupi Maksa Rajnharta u periodu 1919-1920.
1913.-prelazi na film kao glumac
1915.-1922.- režira u Nemačkoj
Radio je kostimirane melodrame sa istorijskom pozadinom i romantične komedije.
Od 1922 – odlazi u Ameriku, pozvan je u Holivud. Do 1947. stiče karijeru jednog od
najsposobnijih u žanru sofisticiranih komedija.
1947. »Dama u hermelinu« – poslednji film, završio ga je njegov asistent.
Usmeren je bio prema komercijalnom filmu.
»Oči mumije« – egzotična okultna drama
»Ciganska krv«
»Gospođa Dibari«, ovaj film je postigao najviše uspeha. U filmu su igrali Pola Negri i
Emil Janings (kao i u filmu »Oči mumije«)
»Ana Bolen«
»Princeza ostriga«
»Romeo i Julija u snegu« –romantična komedija
Pokazao je hičkokovsku preciznost u aranžiranju i vođenju radnje. Uspešno je balansirao,
na granici kiča – erotika, satira, lakoća građenja priče – »Lubič tač«
Od 1922, angažovan od strane Holivuda. Sa sobom je poveo i Polu Negri koja je stekla
status vamp glumice. Warner Brothers ga angažuje i on radi zajedno sa P.Negri.
1927, uvođenjem zvuka radi nekoliko mjuzikla – objedinjava blistavi spektakl sa
komičnim elementima. Pionir mjuzikla. Prelazi u Paramaunt. (radio i za MGM i UA)

»Anđeo« (sa M.Ditrih)

1939. »Ninočka« (sa Gretom Garbo) – parodija na staljinistički mentalitet
1942.»Biti ili ne biti« ruganje nacizmu. Kombinuje motive bračne krize (motiv iz ranijih
filmova)sa političkim događajima. Parodiraju se kroz pozorište. Glavnu ulogu igrala
Kerol Lombard.
»Nebo može čekati« – prvi njegov film u boji
»Dama u hermelinu« – dovršio ga je Oto Premindžer
Ernst Lubič je imao veliki uticaj na svoje sledbenike – Oto Premindžer, Bil Vajlder (bio
je njegov asistent i scenarista)
(o njemu je Fransao Trifo napisao tekst »Princ komedije«)

Fric Lang

Austrijsko jevrejskog porekla. Po svemu ostalom tipični nemac. Sin jedinac. Otac
arhitekta. Studirao je arhitekturu i slikarstvo..Pred prvi svetski rat odlazi u Pariz i radi kao
crtač. Regrutovan i 1916.demobilisan sa sedam odlikovanja (navodno je četiri puta bio
ranjen)
1917.radi kao scenarista, a od 1919.režira
Prvi filmovi »Pauci« na temu vesterna, radio avanturističke melodrame. Tretira sukob
pravde i nepravde.
»Hara kiri« (prema operi Madam Baterflaj) – komercijalizovana varijanta opere.

1920 – 1933 period »romantike nemačkog zavičaja«, sarađuje sa Teom fon Harbou.
Njegov saradnik na scenariju i njegova supruga. Bila je nacionalista. 1933.se razilaze,
ona je privržena Hitleru, a on odlazi u Francusku, a zatim u Ameriku.
»Umorna smrt« – pod uticajem Grifitove »Netrpeljivosti« – pogodba zaljubljene žene sa
smrću.
(»Dr Kaligari« je bio prvo poniđen F.Langu)
1922. »Doktor Mabuze, kockar« – remek delo avanturističko-kriminalističkog filma.
Mabuze je personifikacija zla, tiranina koji želi da zavlada svetom. Slika stanja ondašnjeg
društva – bede, amorala.
1924. »Nibelunzi« – mitska nordijska saga.Dvodelni film. Ekspresionistički stilizovana
saga. Veličanje nacionalne istorije (to su prihvatili nacisti), drugi su mislili da prikazuje
nemce kao varvare.
Impresioniran Amerikom i Njujorkom radi film »Metropolis« 1927.godine (koštao 5
miliona maraka). Svemoćni um, vladalac grada koji gospodari radničkom klasom.
Radnička klasa prikazana kao robovi. Predorvelovska antiutopija.
1928. »Špijun« - zločinački um
1929. »Žena na mesecu« – izuzetak od njegovih tema. To je naučnofantastični i poslednji
njegov nemi film.
1931. »Ubica M« – prvi njegov zvučni film. Nemoć čoveka da se odupre silama u sebi.
Ekspresionistički stil, ali teži ka realizmu. Neki detalji su dokumentaristički. Ordaz
političko društvene situacije u Nemačkoj 1931.
1933. »Testament doktora Mabuzea« – zabranjen od strane nacista. Tema vladavina
zločina
1934. je na relaciji Pariz – London – SAD gde 1935 prima državljanstvo. U Holivudu će
biti do 1956.
I faza ekspresionizma do 1933.
II faza od 1936. – 1956.
III faza 1956. – ponovo u Nemačkoj
U Holivudu je uspeo da iskaže svoj odnos, kritički, prema društvenim pojavama. Kasnije
su mu producenti naručivali filmove.
»Zakon linča« – društvene nepravde, masovne histerije, pojedinačne osvete
»Samo jednom se živi« (H.Fonda glavni glumac)

ekspresionistička estetika sa metaforičnim detaljima

po narudžbi radio vesterne:
»Povratak Frenka Džejmsa«
1941. »Vestern Union«; i u vesterne unosi pesimizam i motiv sudbinskog fatuma.
»Lov na čoveka« – po narudžbi antinacistički film
»I dželati umiru«, po scenariju B.Brehta, psihološko politička drama o atentatu na
Hajdriha u Pragu. (ismejavanje nacizma)
»Ministarstvo straha« – špijunski film. Žanr – film noar.
»Žena u izlogu« – priča o fatalnoj ženi
»Grimizna ulica«, rimejk Renoarove »Kučke«
1953. »Velika žega«, kriminalistički film
»Ljudska žudnja«
»Izvan svake sumnje« – poslednji utisak da je bio mizantrop ili je imao superioran,.
Nadmoćan stav
»Ranč proikletih«, snimljen pedesetih, sa Marlen Ditrih, vestern
1956.se vraća u Nemačku, radi film »Tigar od Eštarpura« i » Indijski nadgrobni
spomenik«.
1960. »Hiljadu očiju dr Mabuzea«, smešten u savremeno doba. Ovim filmom završio
karijeru (uticaj ekrana, televizije).
sudbina, krivica, osveta/pravda, tri osnovne teme, prožeto pesimizmom. Preciznost režije.

Fridrih Murnau

Živeo 43 godine. Studirao istoriju umetnosti. Počeo kao glumac i asistent režije kod
Maksa Rajnharda. Prvi filmovi (uglavnom su izgubljeni) »Dečak u plavom«…-
ekspresionističke teme.
»Nosferatu simfonija užasa« prvi značajan film. Motiv straha, tame i zla. Majstor
atmosfere – košmari i noćne more.
»Poslednji čovek« vrhunac kameršpil stila (degradiranje ličnosti, dostojanstva)
»Faust« – prefinjena poezija
»Zora« – prvi američki film. Scenarista Karl Majer. Romantična melodrama. Ovo mu je
najuspeliji film.
Producenti su mu nametali teme i za film » Četiri đavola« – cirkuski ambijent
Iz Amerike odlazi u Nemačku da uradi film »Dvanaesti sat«
»Hleb naš svagdašnji« , radi u Americi.
»Tabu«, radi u saradnji sa Flaertijem. To je poludokumentaristički film, sa naturščicima.
Pred premijeru filma Murnau gine.
Bio je najsuptilniji reditelj.Povezivao je psihologiju likova sa ambijentom. Kompozicije
kadra i pokreti kamere su vizuelne simfonije.Moral kao motiv i moral kao spremnost na
žrtvovanje a ne na akciju.
Imao je uticaj na Hercoga, Vim Vendersa, Trifoa.
Neki od kritičara su pisali da je bio mizogen (da mrzi žene)

26.decembar 2003.

FRANCUSKA AVANGARDA

Francuska je kolevka filma i zemlja revolucija.

Od 1919 do 1930.godine traje period francuske avangarde (francuska reč – predstraža)
Tri faze:
1. impresionizam
2. čisti film
3. nadrealizam

Impresionizam

Evropski filmski teoretičar Rićoto Kanudo začetnik impresionizma. Njegovu teoriju su

sledili Luj Delik, Žermen Dilak, Žan Epsten. Bavili su se i kritikom.
Period posle prvog svetskog rata. Holivud je iskoristio činjenicu da se prvi svetski rat
odvijao u Evropi. Dominira američki film.
U francuskoj se javljaju novi nezavisni producenti i autori koji istražuju filmski jezik.
Anri Lakroa, direktor francuske Kinoteke, je usvojio naziv impresionizam iz tekstova Luj
Delika.
Luj Delik je prvi filmski kritičak francuskog filma. Termin označava grupu avangarde
koja je zastupala teoriju o oslobađanju filma od teatra i ukočenosti. (Vizuelnost, čulnost,
trenutnost – odlike impresionizma u slikarstvu)
»Utisci su prolazni trenutni doživljaji« – Luj Delik
»Igra svetlosti i senke, ritam, filmogeničnost« – Rićoto Kanudo
termin »fotogeničnost« uvodi Delik.
Rićoto Kanudo je 1911.objavio tekst »Manifest sedam umetnosti« :

PROSTORNE UMETNOSTI (ili plastične) VREMENSKE (ili ritmične)

(ne zavise od vremena) (dominira kategorija vremena,ritma)

slikarstvo poezija (literatura)

vajarstvo ples
arhitektura muzika

FILM

Mogućnosti arhitektiure i muzike (spojene) čine film. Film sintetiše mogućnosti vremena
i prostora.

Luj Delik
Živeo samo 34 godine.
Od 1920-1924.godine :«Tišina« »Groznica« »Žena niotkuda«
Pokušavao da otkriva stanja ljudske psihe i intime preko unutrašnjeg monologa – toka
svesti.
(američki film je uvek težio realizmu – dobroj priči i uverljivoj realizaciji)

Kulminacija unutrašnjeg istraživanja je nadrealizam.

Luj Delik je koristio sva moguća filmska sredstva, ritmičku montažu, mekocrtače, filtere,
širokougaone objektive, znake interpukcije. Svet preoblikovan kamerom i filmskom
tehnikom. Crna pozadina i kontra svetlo da bi se istakla figura.
Melanholična stanja, promašene sudbine, promašeni junaci.
Definisao pojam fotogeničnosti »svojstvo lica i predmeta da kroz film iskažu skrivenu
unutrašnju bit – svoju suštinu«

Žermen Dilak
Živela do 1942 godine. Uključila se u sve tri faze avangarde.
»Španska svečanost« – po scenariju Luja Delika
»Nasmejana gospođa Bede« – film rađen po pozorišnom komadu, ali filmičnom. Dočaran
unutrašnji svet.

Žan Epsten
Slojevita ličnost, pesnik, filozof
»Dobar dan filme« – knjiga koju je napisao
»Inteligencija jedne mašine«, knjiga
»Pasterov život«, dokumentarni film
»Crvena krčma« – istraživao filmski jezik
»Verno srce« – remek delo
»Pad kuće Ašer« (E.A.Po), asistirao mu je Luis Bunjuel

Marsel Lerbije
Negovao eksperiment
Pisao simbolističku poeziju
Prefinjen reditelj, koristio sva sredstva avangarde ali na otmen način. Smatrali ga
formalistom.
1921.«El Dorado«
1922.«Don Huan i Faust«
1923.«Neljudska žena«
»Novac«, po Zolinom romanu

Abel Gans
Živeo preko 90 godina
Počeo kao glumac i scenarista. Istraživao u montaži. Težio vizuelnom kontrapunktu.
»Veliki film je simfonija u vremenu i prostoru«. Imao prenaglašenu narativnu retoriku.
Režirao od 1911.
1919. »Optužujem«
1923.«Točak«, sentimentalna melodramatična priča
»Napoleon« – u delovima genijalan. Podnaslov je bio »kako ga vidi Abel Gans«
- pokretna kamera, konstruisao je razne uređaje za pokrete kamere, živa montaža,
polivizija – prošireni ekran, tri kamere, tri ekrana
- 1961. »Austerlic« – film o Napoleonu

13.02.2004.
FRANCUSKA AVANGARDA II DEO

Bunjuel
Rastao je u najstrožem katoličkom miljeu. Bio je ateista. Shvatio je da je sve farsa.
Umetnik se opire nedostacima onog pola ili one religije ili one rase kojoj pripada. Tako
se prepoznaje. Bunjuel je jedan od najvećih umetnika uopšte, ne samo filma.
I faza francuske avangarde je impresionizam 1919-1929.
II faza Čisti film
III faza je nadrealizam
Oslobađanje od snimljenog pozorišta i literature, ali je ona ipak baza. Pojavom filma,
pozorišna režija postaje važna. I pozorište može da pruži autorsku režiju.
Čisti film ili apsolutni film, film koji odbacuje naraciju, priču i literaturu, film se najviše
približava muzici – koja je sama sebi dovoljna, ona je čisti doživljaj, apstraktna.
Dadaizam (dečije tepanje da-da) hoće da razore sve ustanovljene građanske vrednosti.
Reditelji: Rene Kler, Žan Renoar
Slikar Fernan Leže
Fotograf Men Rej
Pokret čistog filma istovremeno je postojao i u Švedskoj i u Nemačkoj
SINESTEZIJA – čuti bolje, videti muziku

I naš Slavko Vorkapić odlazi u Ameriku dvadesetih godina kao crtač storibordova.
Postao je najpoznatiji profesor montaže u Americi. Snimio igrani film Hanka u BiH.
KINESTEZIJA – lansirao Slavko Vorkapić, film čistim pokretom i ritmom ostvaruje
utisak pokreta mišića, grč, dok gledamo film.

Fernan Leže, 1924.godine, uradio film Mehanički balet (slikar , u krupnim planovima
snima tiganje, posuđe i krupna lica; montirao u živom ritmu kao mehanički balet.

Men Rej, fotograf, 1923.godine snimio Vraćanje razumu, baca igle, dugmad na negativ
i pravi film.
Emak Bakija, žonglira šahovskim figurama – film Men Reja.

Nadrealizam je novi stepen reprodukovanja ljudskih snova, unutrašnjeg toka svesti.

Rene Kler je počeo u fazi čistog filma, nije se bavio apstraktnim formama, primećujemo
elemente onirije, nadrealizma. 1923. Pariz koji spava.
Međučin, pravljen kao intermeco između dva čina baleta. Smatra se manifestom...?

20.02.2004.

Stvaralac, umetnik treba da prevazilazi svoju klasu, rasu i treba da vladaju duhovni
elementi.
Nadrealizam je ustanovljen 1929. svojim I manifestom – predvođen književnikom
Batonom – nadrealizam treba da bude pobuna protiv građanske klase. Da bismo shvatili
pobunu –protiv skupljanja materijalnih dobara i ostalih konvencija građanskog društva.

Povratak magije i snova uz borbeni ateizam su obeležja nadrealista. Bunjuel je bio

ateista. (anegdota: hvala bogu, još uvek sam ateista) Bunjuel koji potiče iz katoličke
Španije, a školovan je u jezuitskom redu – najstrožem katoličkom redu. Nadrealisti su
društveno aktivniji od impresionista i pripadnika čistog filma.

Nadrealiste fascinira – onirizam tj. rekonstrukcija snova. Tu su najpre pesnici, pisci,

književnici, pozorišni umetnici i na kraju filmadžije.

U uskom krugu predstavnika su i naši književnici Marko Ristić, Aleksandar Vučo, Koča
Popović.

Žermen Dilak 1927.godine, prvi nadrealistički film Sveštenik i školjka (po tekstu Antoan
Artoa) Ovaj film kombinuje ateizam i frojdizam i psihoanalizu i oniričko. Sveštenik se
nadmeće sa generalom za ljubav jedne devojke. Devojka je u centru pažnje. U pitanju je
borba za naciju-državu (devojka) između klerikalne (sveštenik) i militarne (general)
klase.

Men Rej 1929.godine, radi film Morska zvezda , gde koristi razlivene konture sa
figurama ljudi i gegove koji pripadaju dadaizmu.

Do danas slavan film iz 1928.godine Andaluzijski pas – Bunjuel u saradnji sa

Salvadorom Dalijem. Hteli su da duh nadrealističke revolucije prenesu u film. Šokantni
prizori koji provociraju značenje prizora – podrivanje ili subverzija osnovnih vrednosti
buržoaskog društva. Taj film je bio oruđe skandala. Manje je zastupljen formalizam slike,
izlazi iz realnosti ali ga nadilazi (otuda nadrealizam)
Publika je bila spremna da primi izazov.

1930. Zlatno doba – izaziva skandal. Manifest u slavu lude ljubavi, skandal na premijeri,
film je zabranjen.

Nadrealisti značajni za film su još Žan Kokto, univerzalni umetnik, bavio se pozorištem
i baletom, homoseksualac, glumac, slikar, snob među umetnicima, on je hteo da se
dopadne.

1930. ________ pesnika, Orfejev testament.

Koktoova ključna vrednost – uticao je na pojavu avangarde u Americi.

Početkom tridesetih je kraj avangarde. Javljaju se novi umetrnici. Žan Renoar, Žan Vigo
– poetski realizam.
Najbolji francuski film je Stradanje Jovanke Orleanke, danca Karla Drajera.

Bunjuel Luj – 1900. – 1983. preko pedeset godina rada na filmu. Školovao se kod jezuita,
opsesija tog društva je uticala na pobunu protiv društvenih stega. Bio je asistent na filmu
– Pad kuće Ašer, pridružuje se nadrealistima i 1929. radi Andaluzijskog psa, Manifest
nadrealizma.
1932. snima Zemlja bez hleba u Španiji, priključuje se republikanskom otporu protiv
Franka. I radi Španija 1937 – naručeni film.
Tek 1947. snima svoj novi film, što znači da je od 32. – 47. godine života bio odvojen od
filma.
U Meksiko odlazi 1946; do kraja života živi tamo i radi narednih petnaest godina u
Meksiku, a kasnije u Francuskoj.
1947. Veliki kazino – Bunjuel prihvata i melodramski sadržaj, koji se neguje u
Meksiku.

Zaboravljeni iz 1950. Značajan film Bunjuela iz meksičkog perioda života. Maloletni

prestupnici u glavnom gradu Meksika. Snovi, realizam, nadgrađen oniričkim sadržajem
(scenama) .Snažna socijalna drama.

El (On) opsesivna ljubomora mačo tipova.

Kulminacija je film Nazaren iz 1958, oličenje prikaza Hrista sa tvrđenjem da religija ne
može da pomogne čoveku.
1961. dolazi film Viridijana , nastavlja temu Nazarena, samo sa ženskim likom.
Kaluđerica koju rođak pokušava da obljubi. Ona odlazi iz manastira.

Od 1962. pa do 1977. i njegovog poslednjeg filma, on radi u Francuskoj, a živi u

Meksiku.
Brzo je snimao, za 30 dana skoro uvek. Njegov producent je bio Zilberman
Bunjuel: obračun sa osnovnim i klerikalnim stubovima društva.
Za Bunjela i Renoara važna je ideja, a ne zanat. Zanat je tu kao nužno zlo. Ponekad se
primećuje i aljkavost. (Stenli Kjubrik – važna mu je i ideja i tehnički pristup).
Bunjuel – veliki poštenjačina i dosledan čovek, bio je ateista, ali nema ni jedan moralni
prekršaj. Najbolji filmovi kasnije - Lepotica dana, Diskretni šarm buržoazije. Lepotica
dana – prostitutka, ljudski instinkti i strasti u sukobu sa licemenim. (gl.uloga Katrin
Denev)
Diskretni šarm buržoazije – sinteza odnosa prema buržoaziji. Društvo zaslužuje kritiku i
njegova neponovljiva lakoća podrugivanja.

Uporedo sa Bunjuelom pojavljuje se i Žan Vigo1

Rođen 1905. , umro 1934. Živeo 29 godina. Zovu ga vilin konjic filmske umetnosti.
Družio se sa Bunjuelom. On je preteča poetskog realizma, kasnije Žak Prever, Marsel
Karne, ali oni nemaju autentičan poetski realizam Žana Vigoa.
(časopis SINEAST br.6 – članak Nikole Stojanovića o Vigou)
1930. dokumentarac Povodom Nice, o karnevalu u Nici, snimatelj Boris Kaufman
Dokumentarac Taris ili Čas plivanja, o plivanju Žana Tarisa.
Srednjemetražni Nula iz vladanja o internatu u Francuskoj i pobuni đaka 1933. – prvi
igrani film. Film je bio zabranjen do kraja II svetskog rata.

Atalanta

12.03.2004.
Žan Renoar
Poetski ili crni realizam
Marsel Karne i Žak Prever su zaslužni za sintagmu poetski realizam.
Dva stuba francuske kinematografije i nosioci galskog duha su rene Kler i Žan Renoar.
Renoar 1884. – 1979. Vršnjak je filma, potiče iz porodice jednog od najvećih slikara
impresionizma Ogista Renoara – slikao je prirodu i raskošne bujne aktove. Otac je hteo
da Žan bude keramičar, ali Žan je bio oduševljen Čaplinom. U I svetskom ratu služio je u
avijaciji.
Njegovu karijeru možemo podeliti u tri faze:
I faza u Francuskoj od početka dvadesetih do početka II svetskog rata
II faza Amerika posle rata
III faza Francuska i Los Anđeles.

1
Važno za ispit, veća ocena
Počeo je 1924.godine sa prvim filmom Devojka iz vode - onirizam (snoviđenje)
Renoar se samo u fragmentima svojih filmova dotiče avangarde.
Dva najznačajnija filma iz faze nemog filma Nana po Emilu Zoli (pod uticajem
Štrohajma) – odnosi muško-žensko, ljudski nedostaci sa simpatijama.
Mala prodavačica šibica po bajci Hansa Kristijana Andersena, pretače bajku u lirsku
fantaziju, možda najviše elemenata avangarde.
*Pesnici žive kratko, a slikari dugo.
Nasledio je od oca ljubav prema životu i bio je anarhičan boemski duh.
Od 1931.radi zvučne filmove Beba se kupa prema Fejdou, o dečaku koji neće da se
kupa.
1931.radi film Kučka, život Monmartra, strast muža potcenjuje njegova supruga i o n se
zaljubljuje u prostitutku. Elementi fatalizma i eksperimenti sa dubinskom oštrinom,
zvukom.
Budi, spašen i z vode , junak klošar i njegov odnos prema uređenom građanskom životu.
Budi skače u Senu, nalazi ga pripadnik buržoaske klase, spašava ga i uči građanskom
životu, ali u filmu ipak više oni uče od klošara nego on od njih, i na kraju se klošar vraća
svom životu. Život klošara, njihovi moralni kodeksi.
Između dva rata u Francuskoj je postojala klima podeljenosti – levica i desnica.
Levica – za socijalnu pravdu
Desnica – fašisti, nacionalisti
Renoar se opredeljuje za levicu i uključuje u organizaciju Narodnog fronta i grupu koja
se zove Oktobar. Radi neme filmove po narudžbi.
1934. Toni , o gastarbajteru Italijanu u Francuskoj, rekonstruiše crnu hroniku života
gastarbajtera i predviđa neorealizam. Asistent mu je bio Lukino Viskonti.
Snimljen je poludokumentarno, sa naturščicima, sve više se približava pravom
životu. Renoar uvek stil prilagođava temi.

1936.Zločin gospodina Lanža – scenario Žak Prever, naručen film iz Narodnog

fronta. Lanž ubija direktora zadruge.
1936. Život pripada nama, omnibus, propagandni film i zabranjuje ga________
1968. pobuna protiv nemorala u društvu, a ne studentske demonstracije
do 1940. Izleti , po Mopasanovoj priči, rađen kao omaž impresionizmu, kasnije radi
kolor verziju Doručak na travi
Velika iluzija, scenario Šarl Spak po memoarima francuskog oficira koji je sedam
puta bio u zarobljeništvu. Film opisuje odnose između vojnika zaraćenih strana
(naročito Štrohajma i fr. oficira)
Renoar je kosmopolita, ovaj film je zabranjen u Nemačkoj i Italiji i nije mogao
propagirati bratstvo između naroda. Nacionalizam hrani nacionalizam. (Srbi, Hrvati,
Čovek-zver, po delu Emila Zole, upečatljiv, o nagonima žudnje koji ga teraju u
zločin. Film je nekonvencionalan, dugi pokreti kamere koja je na čelu lokomotive
koja se prepliće sa žudnjom junaka i uvodi nas u njegove traume.
Pravilo igre, 1939, francuska kritika ga odbacuje a vojna cenzura ga zabranjuje, a
Trifo, Godar i francuski novi talas ga rehabilituju i svrstavaju ga u najznačajnije
Renoarove filmove. Ceo film je stilizovan. Jedini iskreni lik je avijatičar koji je
iskreno zaljubljen. Film je intrigantan, ruga se svima pa i sebi.
 Renoar odlazi u Ameriku i tamo radi sedam filmova, ali taj deo njegove karijere je
manje značajan. Bio je samosvojan, manje zanatlija i bio je sputan zahtevima
produkcije.
Močvara 1941, zanimljiv, ali konvencionalna režija, insistira na prirodnim
lokacijama. Kao scenarista sa njim sarađuje Dadli Nikols.
Južnjak – 1946. scenario po Fokneru
Dnevnik jedne sobarice 1946. – ekranizacija romana o malograđanskom životu.
(sličan Toniju)
Žena na obali, 1947, melodrama o ljubavnom trouglu.

III faza posle Amerike, radi film u Indiji.

Reka, poludokumentarni film, u boji, o zajednici koja živi na obali Ganga, esej o
uticaju vremena i prirode na čovekovu regeneraciju, o istočnjačkoj filozofiji i
duhovnim dimenzijama istoka suprotstavljenom zapadnom materijalizmu.. Statista je
bio Satardžit Rej jedan od najpoznatijih i najznačajnijih indijskih reditelja.
Zlatna kočija 1952., rađen u Italiji sa Anom Manjani, esej o odnosu komedije i
života.

Renoar je bio liberarni građanski intelektualac, a kasnije hedonista; boemska

raskalašna crta karaktera

Frenč kan kan , muzička fantazija i možda najprivlačniji Renoarov film, prikazuje
epohu.
Helena i muškarci, fantazija u slavu ljubavi...
Testament...
Doručak na travii, 1960, duh epohe impresionizma o spontanoj bujici života.
Malo pozorište, omnibus, po porudžbini za televiziju.

Veliki kosmopolita, humanista, stil i forma proističe iz njegovih tema i ideja.

26.mart 2004.
JAPANSKI FILM DO II SVETSKOG RATA

Japanska kinematografija je do šezdesetih bila jedna od dominantnijih u svetskoj

produkciji. Proizvodilo se blizu 1000 filmova. Film su odmah prihvatili, okrenuti su
vizuelnoj kulturi. To je i kočilo razvoj filma, jer su više naklonjeni teatru i književnosti.
Prvi filmovi su ukočeni, statičnih kadrova, kao snimljeni teatar.
NO TEATAR (klasični teatar) – fiksirane maske , igraju samo muškarci.
- i na filmu su sve do 1920 sve uloge igrali muškarci. Glumci specijalizovani za
ženske uloge zvali suse OJAMA ili ONAGATA.
- BENŠI –su bili pripovedači, komentatori nemih filmova (glumci koji su govorili i
dijaloge a i objašnjavali radnju)
Formiranje velikih holivudskih kompanija koje će preuzeti kontrolu nad produkcijom
počelo je 1912. –formiranjem kompanije MIKACU, ŠOĆIKU 1920, TOHO – početkom
tridesetih godina (tu je i Kurosava počeo svoj rad kao asistent). Po uzoru na holivudske
kompanije organizuju proizvodnju. Za razliku od Holivuda išli su dalje u specijalizaciju i
podelu na žanrove. Proizvode treba usmeriti ka ciljnoj grupi. Podela na žanrove je išla do
atomizacije.
Postojala su dva osnovna žanra ĐIDAI-GEKI (istorijski, kostimirani filmovi do 1868) i
GENDAI-GEKI (savremeni)

- 1200.godine formiraju se ratnici Samuraji

- do 1600 Japan je bio razdeljen na male državice. Vlast preuzimaju ŠOGUNI –
vrhovni vojni zapovednici; militarizacija Japana, država je bila razdeljena
- 1600 dolazi na vlast šogun IJEJASU TOKUGAVA ,dinastija koja je vladala do
1868, kada se ukida šogunstvo, a na vlast se vraća car MEIĐI (Meiđi period od
1868 – 1912 – MEIĐI-MONO, osavremenjavanje Japana)
- 1912 – na vlast dolazi car TAIŠO, Japan se demokratizuje. To je liberarni period

Prvi stvaraoci od dvadesetih godina su

KENĐI MIZOGUĆI
JASUĐIRO OZU
TEINOSUKE KINUGASA (uz Kurosavu najveći japanski reditelji)

T.Kinugasa
Prvo je bio glumac OJAMA – specijalizovan za ženske uloge
(1920 se u filmu pojavljuje prva žena glumica)
Početkom tridesetih «Stranica ludila» - psihodelija atmosfere ludnice, duple ekspozicije,
isprelaman montažno...šokantan film (monistička celina – od detalja)
«Raskršća» - prvi japanski film distribuiran u Evropi
Sredinom pedesetih Kinugasa pravi «Vrata pakla» film koji je dobio Gran Pri u kanu.
Izvanredan kolor, fotografija (inače japanski filmovi važe za najlepše kolor filmove)
1923. 1.septembra zemljotres na teritoriji Tokija. Uništena filmska industrija Japana.
1924.japanska filmska industrija se oporavlja (875 igranih filmova). Javlja se žanr
ŠOMIN-GEKI – vezan za Jasuđira Ozua, priča o malim ljudima, niža srednja klasa.
K.Mizogući
Rođen 1898, umro 1956.godine
Plodan reditelj, studirao je zapadno slikarstvo – trodimenzionalno
1923.godine debituje; za tridesetčetiri godine rada kao reditelj , snimio je preko 80
filmova
tokom tridesetih militarizacija Japana (za vreme cara Hirohita). Pod uticajem sovjetske
revolucije Mizogući je uradio nekoliko filmova proleterske ideologije.
PURO-IDE – proleterski pokret, «Proleterski marš», «Simfonija velegrada»
- radio je i filmove po narudžbini
- osnovni stil: precizni mizanscen, strogost i konciznost naracije. Pogled na život u
znaku flegmatičnog mira i rezignacije.
Tridesetih godina se povlači. Snima propagandni film «Zora Mandžurena i Mongolije».
Od 1936 ulazi u zrelu fazu, snima film « Elegija iz Osake». Radi filmove sa ženskim
likovima u centru pažnje (kao Bergman i Antonioni – ženski reditelj) Veliki je
ženoljubac, najbolje filmove je posvetio japamskoj ženi – patnje i trpljenje japanske žene
i kako su ustvari dirigovale iz senke. Mizogući je formirao i svoju stalnu užu ekipu. Joda
Jošikata – scenarista.
1952, 53, 54 i 55 dobijap srebrnog lava u Veneciji:
«Život OHARU, galantne žene»
«Legenda o Ugecu» (priče bledog meseca posle kiše»
«Intendant Sanšo»
«Raspeti ljubavnici» - 1955.godine – Ćikamacuova priča (Ćikamacu – japanski Šekspir)
teme: ugroženost ženskih likova, žene u senci muškarca, bajkovite legende i savremene
poruke .Legenda o Ugecu – priča o dva muškarca, grnčaru i ratniku – preplitanje snova,
mašte i fantazije, muška sujeta je uništavala život žene.
(«Bezbožni junak» - za prof.Stojanovića to je najlepši color film)

J.OZU (1903 –1963)

/na njegovom grobu piše MU, što po zen budizmu znači sve i ništa/
- počeo je kao učitelj, zatim radi kao asistent kamere, a debituje 1927.godine
filmom «Mač pokajanja» - istorijski film, prvi i jedini iz tog žanra. Svi ostali
filmovi, bilo ih je preko pedeset, su o porodičnom životu niže srednje klase.
Okupirao ga je svakodnevni život. Suština umetnosti i života je u malim lirskim
situacijama.
- 1931. «Hor iz Tokija» - suptilan, topao, atmosfera italijanskog neorealizma (mada
30 godina ranije to je bila «dramska komedija»)
- radost života na diskretan način
- ne podiže glas protiv svega što se reflektuje u savremenom Japanu. Smeran ,
uravnotežen. Statični kadrovi, snimani iz jednog rakursa (80 cm od zemlje, kao
kada japanci sede na svom dušeku) nema pokreta kamere, bio je tradicionalista.
- «Priča o Tokiju» ima samo dva pokreta kamere, majstor je za unutrapnji ritam
iako su filmovi usporeni.
Nije imao svoju porodici iako je filmove radio o porodici.
«Jesenje popodne» - odnos oca i kćeri
«Rano leto»
«Rođen sam ali...» - odnos dece i oca – 1932.osvoji godišnju nagradu za najbolji
japanski film.
Ozu je bio dve godine na ratištu; pomogao je i lansiranju Kurosave;
«Kokoška na vetru» o prostituisanju žene koja izdržava kćer.
«Put u Tokio» iz 1953. – odnos starih roditelja i decembar Slika srednje klase bez
povišenog tona. Pedantan u oblikovanju scenarija. Osećanja koja japanci zovu
MONO NO AWARE – tiha tuga, seta, pred prolaznošću života
Vim Venders je uradio dokumentarac o Ozuu «Tokio Ga»
RENE KLER, 1898 – 1981. (pravo prezime - Šomet)
Sin trgovca sapunom, pisao pesme, regrutovan, ranjen u I svetskom ratu, bio
novinar, glumac, asistent.
1923.godine debituje filmom «Pariz spava» - komedija (uključio se u francusku
filmsku avangardu)
dobroćudna ironija je njegov pečat, ismevanje građanskih običaja, karikiranje likova
iz naroda «Međučin»
1927.-dugometražni igrani film « Italijanski slamni šešir» - pozorišni komad na
osnovu kojeg je rađen film, komedija karakreta, satirična farsa.
Vodvilj+ slepstik+ satira, sa romantikom i komikom – galski duh
1930.godine piše članke protiv nasilnog korišćenja zvuka
«Pod krovovima Pariza» - manifest protiv nekontrolisanog korišćenja zvuka,
inventivna upotreba šumova, kontrapunkt zvuka i slike. Izvan francuske postigao
uspeh.
1931. «Milion» - vrsta mjuzikla a ujedno i burleska
1931. «Dajte nam slobodu» - o odbeglom robijašu, satira na kapitalističku gramzivost
i tiraniju mašine – inspiracija Čaplinu za «Moderna vremena»
1934.»Poslednji milijarder» o kralju male evropske zemlje, satira na račun monarha –
zabranjen je jer je te godine ubijen kralj Aleksandar
Na poziv Aleksandra Korde dolazi u London i radi komediju «Duh ide na zapad» - o
bogatom amerikancu.
Kad je krenuo rat, odlazi u Ameriku i tamo radi dva filma
1942-«Oženih se vešticom», satira na američki mentalitet
«Dogodilo se sutra» - burleska sa elementima fantastike. Primer najefikasnijeg
uvođenja u zaplet filma
1946.se vraća u Francusku
«Ćutanje je zlato» - posveta pionirima filma (osnov Molijer «Škola za žene») i
nemom filmu.
- radio je nekoliko filmova u kojima je glavnu ulogu tumačio Žerar Filip
«Lepota đavola» - modernizovani Faust (Mefista igra Mišel Simon)
«Lepotice noći» - erotsko-muzička fantazija
«Veliki manevri» - kolor, bogata slika, život u garnizonskom gradiću
«Ulica snova» - razočarenje klošara. Poslednji filmovi – eho poetskog realizma,
naročito «Ulica snova»
Umetnički univerzum – nostalgija za svetom detinjstva, snova, malih ljudi, uticaj
Čaplina i Džona Forda. On je uticao i na De Siku. Povezuje ih linija humanizma.
Sklonost prema fantastici. Nema lošeg ili neuspelog filma.
1962. izabran za člana francuske filmske Akademije umetnosti.
Objavio je knjigu o istoriji filma «Kad razmislim».
 2. april 2004.

HOLIVUD TRIDESETIH – I DEO

Žanr mjuzikla

Realistička tendencija, gangstreski, detetivski /Frenk Kapra – radio komedije u duhu

novog ekonomskog poretka.

Američkom filmu tridesetih godina prethodila su dva šoka – ekonomska kriza, krah
berze, procvat Amerike je doveden u pitanje, recesije, nezaposlenost. Amerika je u
haosu... Drugi šok – u samoj filmskoj industriji 1927., pojavom prvog zvučnog filma.
To je prouzrokovalo veliki otpor među stvaraocima. Estetika nemog filma je dostigla
svoj vrhunac, a to se pojavom zvuka ruši. (1925. najznačajniji filmovi epohe) To je
bio šok koji je privremeno zaustavio razvoj filmskog jezika, došlo je do stagnacije
(tonske kamere su bile mnogo veće, kadrovi duži, želja producenata da iskoriste
novinu, tako da u prvim filmovima ima previše priče, glasno se govori, peva mnogo,
mnogi glumci su imali neodgovarajuće glasove, lošu dikciju, angažovani su učitelji
pevanja, profesori dikcije...2
Rene Kler je napravio protestni manifest protiv uvođenja zvuka.. Film «Pod
krovovima Pariza» kojim je pokazao kako treba da se koristi zvuk u filmu. Zvuk
nadgrađuje sliku a ne ilustruje je samo.
Mjuzikl – muzička komedija koja je sa Brodveja prenešena na film. Eminentno
eskapistički žanr, idealan za bekstvo od stvarnosti. Bilo je tendencija da se mjuzikl
poveže sa realizmom.
- zvuk kao faktor udaljavanja od stvarnosti i kao faktor koji nas približava
stvarnosti.

Početkom dvadesetih vreme prohibicije, stvaranja mafije, ruši se slika o američkom snu.
Bil Hejs (inače je bio poštar) – izabran je da kontroliše šta se sme a šta ne prikazati u
američkim filmovima. Cenzura - Hejsov zakon.
Mjuzikl je omogućio da se fabrika snova obogati. Holivud je posegao za kadrovima sa
Brodveja. Najznačajnije ime je koreograf Bazbi Berkli . kič, kemp, retro – sladunjavost,
evociranje bliske prošlosti.. Umeo je da koristi prostor, povećanjem prostora (na filmu)
povećao se i broj učesnika, on ih je uspešno organizovao. Umeo je funkcionalno da
koristi kameru, pojedine numere su praćene farom, koristio je gornje rakurse za
figurizovane koreografije. Kroz mjuzikle se širio erotizam («na mala vrata»).
Melvin Leroj, reditelj koji je radio sa Berklijem.
«Seti se mog zaboravljenog čoveka»
«Prolog»
od 1934. Berkli sam režira svoje filmove

2
Srpski film tog perioda (1911-1941) kod Kraljevine SHS I kasnije Kraljevine Jugoslavije , rekao je da će
nam posebno pričati o tome.
Ita Rina, istranka, igrala je kod najznačajnijih evropskih reditelja . “Erotikon” Gustava Mahatija (simbol
vampa, bila je talentovani fotomodel)
Prvih dvadesetpet godina mjuzikl se uzdizao, kamera je bila saučesnik u koreografiji.
Reditelji:
Ernst Lubič, specijalista za sofisticirane komedije i istorijske drame – u ključu
melodrame. Povezivao muziku sa radnjom – «Ljubavna parada» ,»Monte Karlo» (Moris
Ševalije i Dženet Mekdonald), «Vesela udovica»
Ruben Mamulijan «Voli me noćas» , spoj muzike i radnje. Najdelikatniji je prelaz
između dramske radnje i muzike.
Vinsent Mineli je bio najuspešniji sa integracijom radnje sa muzikom.
«Amerikanac u Parizu», snimljen početkom pedesetih (V.Mineli)
«Žiži» - krajem pedesetih (V.Mineli)
«Mali kutak na nebesima»
Prva tri Minelijeva filma su bili mjuzikli. Svet umetnika je tretiraop sofisticirano,
stilizovano.
U početku je mjuzikl bio pod uticajem evropskih opereta, kasnije dolazi do uticaja i
kantrija, džeza, na kraju roka.....

Od igrača najuspešniji je bio Fred Aster (Frederik Austerlic), bio je zadužen za

koreografiju kao ko-autor, povezuje igru sa dramaturgijom (adađo, igra za dvoje)
Džindžer Rodžers mu je bila najčešća partnerka.
Mjuzikl je zahtevan žanr. Konvencija : muzika se doživljava kao normalni deo dramske
radnje – skoro da nam je neprimetna.
Džin Keli – «Pevajmo na kiši», sarađivao je sa Stenli Donenom. «Sedam nevesta za
sedmoro braće».

26.mart 2004.
JAPANSKI FILM DO II SVETSKOG RATA

Japanska kinematografija je do šezdesetih bila jedna od dominantnijih u svetskoj

produkciji. Proizvodilo se blizu 1000 filmova. Film su odmah prihvatili, okrenuti su
vizuelnoj kulturi. To je i kočilo razvoj filma, jer su više naklonjeni teatru i književnosti.
Prvi filmovi su ukočeni, statičnih kadrova, kao snimljeni teatar.
NO TEATAR (klasični teatar) – fiksirane maske , igraju samo muškarci.
- i na filmu su sve do 1920 sve uloge igrali muškarci. Glumci specijalizovani za
ženske uloge zvali suse OJAMA ili ONAGATA.
- BENŠI –su bili pripovedači, komentatori nemih filmova (glumci koji su govorili i
dijaloge a i objašnjavali radnju)

Formiranje velikih holivudskih kompanija koje će preuzeti kontrolu nad produkcijom

počelo je 1912. –formiranjem kompanije MIKACU, ŠOĆIKU 1920, TOHO – početkom
tridesetih godina (tu je i Kurosava počeo svoj rad kao asistent). Po uzoru na holivudske
kompanije organizuju proizvodnju. Za razliku od Holivuda išli su dalje u specijalizaciju i
podelu na žanrove. Proizvode treba usmeriti ka ciljnoj grupi. Podela na žanrove je išla do
atomizacije.
Postojala su dva osnovna žanra ĐIDAI-GEKI (istorijski, kostimirani filmovi do 1868) i
GENDAI-GEKI (savremeni)

- 1200.godine formiraju se ratnici Samuraji

- do 1600 Japan je bio razdeljen na male državice. Vlast preuzimaju ŠOGUNI –
vrhovni vojni zapovednici; militarizacija Japana, država je bila razdeljena
- 1600 dolazi na vlast šogun IJEJASU TOKUGAVA ,dinastija koja je vladala do
1868, kada se ukida šogunstvo, a na vlast se vraća car MEIĐI (Meiđi period od
1868 – 1912 – MEIĐI-MONO, osavremenjavanje Japana)
- 1912 – na vlast dolazi car TAIŠO, Japan se demokratizuje. To je liberarni period

Prvi stvaraoci od dvadesetih godina su

KENĐI MIZOGUĆI
JASUĐIRO OZU
TEINOSUKE KINUGASA (uz Kurosavu najveći japanski reditelji)

T.Kinugasa
Prvo je bio glumac OJAMA – specijalizovan za ženske uloge
(1920 se u filmu pojavljuje prva žena glumica)
Početkom tridesetih «Stranica ludila» - psihodelija atmosfere ludnice, duple ekspozicije,
isprelaman montažno...šokantan film (monistička celina – od detalja)
«Raskršća» - prvi japanski film distribuiran u Evropi
Sredinom pedesetih Kinugasa pravi «Vrata pakla» film koji je dobio Gran Pri u kanu.
Izvanredan kolor, fotografija (inače japanski filmovi važe za najlepše kolor filmove)
1923. 1.septembra zemljotres na teritoriji Tokija. Uništena filmska industrija Japana.
1924.japanska filmska industrija se oporavlja (875 igranih filmova). Javlja se žanr
ŠOMIN-GEKI – vezan za Jasuđira Ozua, priča o malim ljudima, niža srednja klasa.
K.Mizogući
Rođen 1898, umro 1956.godine
Plodan reditelj, studirao je zapadno slikarstvo – trodimenzionalno
1923.godine debituje; za tridesetčetiri godine rada kao reditelj , snimio je preko 80
filmova
tokom tridesetih militarizacija Japana (za vreme cara Hirohita). Pod uticajem sovjetske
revolucije Mizogući je uradio nekoliko filmova proleterske ideologije.
PURO-IDE – proleterski pokret, «Proleterski marš», «Simfonija velegrada»
- radio je i filmove po narudžbini
- osnovni stil: precizni mizanscen, strogost i konciznost naracije. Pogled na život u
znaku flegmatičnog mira i rezignacije.

Tridesetih godina se povlači. Snima propagandni film «Zora Mandžurena i Mongolije».

Od 1936 ulazi u zrelu fazu, snima film « Elegija iz Osake». Radi filmove sa ženskim
likovima u centru pažnje (kao Bergman i Antonioni – ženski reditelj) Veliki je
ženoljubac, najbolje filmove je posvetio japamskoj ženi – patnje i trpljenje japanske žene
i kako su ustvari dirigovale iz senke. Mizogući je formirao i svoju stalnu užu ekipu. Joda
Jošikata – scenarista.
1952, 53, 54 i 55 dobijap srebrnog lava u Veneciji:
«Život OHARU, galantne žene»
«Legenda o Ugecu» (priče bledog meseca posle kiše»
«Intendant Sanšo»
«Raspeti ljubavnici» - 1955.godine – Ćikamacuova priča (Ćikamacu – japanski Šekspir)
teme: ugroženost ženskih likova, žene u senci muškarca, bajkovite legende i savremene
poruke .Legenda o Ugecu – priča o dva muškarca, grnčaru i ratniku – preplitanje snova,
mašte i fantazije, muška sujeta je uništavala život žene.
(«Bezbožni junak» - za prof.Stojanovića to je najlepši color film)

J.OZU (1903 –1963)

/na njegovom grobu piše MU, što po zen budizmu znači sve i ništa/
- počeo je kao učitelj, zatim radi kao asistent kamere, a debituje 1927.godine
filmom «Mač pokajanja» - istorijski film, prvi i jedini iz tog žanra. Svi ostali
filmovi, bilo ih je preko pedeset, su o porodičnom životu niže srednje klase.
Okupirao ga je svakodnevni život. Suština umetnosti i života je u malim lirskim
situacijama.
- 1931. «Hor iz Tokija» - suptilan, topao, atmosfera italijanskog neorealizma (mada
30 godina ranije to je bila «dramska komedija»)
- radost života na diskretan način
- ne podiže glas protiv svega što se reflektuje u savremenom Japanu. Smeran ,
uravnotežen. Statični kadrovi, snimani iz jednog rakursa (80 cm od zemlje, kao
kada japanci sede na svom dušeku) nema pokreta kamere, bio je tradicionalista.
- «Priča o Tokiju» ima samo dva pokreta kamere, majstor je za unutrapnji ritam
iako su filmovi usporeni.
Nije imao svoju porodici iako je filmove radio o porodici.
«Jesenje popodne» - odnos oca i kćeri
«Rano leto»
«Rođen sam ali...» - odnos dece i oca – 1932.osvoji godišnju nagradu za najbolji
japanski film.
Ozu je bio dve godine na ratištu; pomogao je i lansiranju Kurosave;
«Kokoška na vetru» o prostituisanju žene koja izdržava kćer.
«Put u Tokio» iz 1953. – odnos starih roditelja i decembar Slika srednje klase bez
povišenog tona. Pedantan u oblikovanju scenarija. Osećanja koja japanci zovu
MONO NO AWARE – tiha tuga, seta, pred prolaznošću života
Vim Venders je uradio dokumentarac o Ozuu «Tokio Ga»

RENE KLER, 1898 – 1981. (pravo prezime - Šomet)

Sin trgovca sapunom, pisao pesme, regrutovan, ranjen u I svetskom ratu, bio
novinar, glumac, asistent.
1923.godine debituje filmom «Pariz spava» - komedija (uključio se u francusku
filmsku avangardu)
dobroćudna ironija je njegov pečat, ismevanje građanskih običaja, karikiranje likova
iz naroda «Međučin»
1927.-dugometražni igrani film « Italijanski slamni šešir» - pozorišni komad na
osnovu kojeg je rađen film, komedija karakreta, satirična farsa.
Vodvilj+ slepstik+ satira, sa romantikom i komikom – galski duh
1930.godine piše članke protiv nasilnog korišćenja zvuka
«Pod krovovima Pariza» - manifest protiv nekontrolisanog korišćenja zvuka,
inventivna upotreba šumova, kontrapunkt zvuka i slike. Izvan francuske postigao
uspeh.
1931. «Milion» - vrsta mjuzikla a ujedno i burleska
1931. «Dajte nam slobodu» - o odbeglom robijašu, satira na kapitalističku gramzivost
i tiraniju mašine – inspiracija Čaplinu za «Moderna vremena»
1934.»Poslednji milijarder» o kralju male evropske zemlje, satira na račun monarha –
zabranjen je jer je te godine ubijen kralj Aleksandar
Na poziv Aleksandra Korde dolazi u London i radi komediju «Duh ide na zapad» - o
bogatom amerikancu.
Kad je krenuo rat, odlazi u Ameriku i tamo radi dva filma
1942-«Oženih se vešticom», satira na američki mentalitet
«Dogodilo se sutra» - burleska sa elementima fantastike. Primer najefikasnijeg
uvođenja u zaplet filma
1946.se vraća u Francusku
«Ćutanje je zlato» - posveta pionirima filma (osnov Molijer «Škola za žene») i
nemom filmu.
- radio je nekoliko filmova u kojima je glavnu ulogu tumačio Žerar Filip
«Lepota đavola» - modernizovani Faust (Mefista igra Mišel Simon)
«Lepotice noći» - erotsko-muzička fantazija
«Veliki manevri» - kolor, bogata slika, život u garnizonskom gradiću
«Ulica snova» - razočarenje klošara. Poslednji filmovi – eho poetskog realizma,
naročito «Ulica snova»
Umetnički univerzum – nostalgija za svetom detinjstva, snova, malih ljudi, uticaj
Čaplina i Džona Forda. On je uticao i na De Siku. Povezuje ih linija humanizma.
Sklonost prema fantastici. Nema lošeg ili neuspelog filma.
1962. izabran za člana francuske filmske Akademije umetnosti.
Objavio je knjigu o istoriji filma «Kad razmislim».
 2. april 2004.

HOLIVUD TRIDESETIH – I DEO

Žanr mjuzikla

Realistička tendencija, gangstreski, detetivski /Frenk Kapra – radio komedije u duhu

novog ekonomskog poretka.

Američkom filmu tridesetih godina prethodila su dva šoka – ekonomska kriza, krah
berze, procvat Amerike je doveden u pitanje, recesije, nezaposlenost. Amerika je u
haosu... Drugi šok – u samoj filmskoj industriji 1927., pojavom prvog zvučnog filma.
To je prouzrokovalo veliki otpor među stvaraocima. Estetika nemog filma je dostigla
svoj vrhunac, a to se pojavom zvuka ruši. (1925. najznačajniji filmovi epohe) To je
bio šok koji je privremeno zaustavio razvoj filmskog jezika, došlo je do stagnacije
(tonske kamere su bile mnogo veće, kadrovi duži, želja producenata da iskoriste
novinu, tako da u prvim filmovima ima previše priče, glasno se govori, peva mnogo,
mnogi glumci su imali neodgovarajuće glasove, lošu dikciju, angažovani su učitelji
pevanja, profesori dikcije...3
Rene Kler je napravio protestni manifest protiv uvođenja zvuka.. Film «Pod
krovovima Pariza» kojim je pokazao kako treba da se koristi zvuk u filmu. Zvuk
nadgrađuje sliku a ne ilustruje je samo.
Mjuzikl – muzička komedija koja je sa Brodveja prenešena na film. Eminentno
eskapistički žanr, idealan za bekstvo od stvarnosti. Bilo je tendencija da se mjuzikl
poveže sa realizmom.
- zvuk kao faktor udaljavanja od stvarnosti i kao faktor koji nas približava
stvarnosti.

Početkom dvadesetih vreme prohibicije, stvaranja mafije, ruši se slika o američkom snu.
Bil Hejs (inače je bio poštar) – izabran je da kontroliše šta se sme a šta ne prikazati u
američkim filmovima. Cenzura - Hejsov zakon.
Mjuzikl je omogućio da se fabrika snova obogati. Holivud je posegao za kadrovima sa
Brodveja. Najznačajnije ime je koreograf Bazbi Berkli . kič, kemp, retro – sladunjavost,
evociranje bliske prošlosti.. Umeo je da koristi prostor, povećanjem prostora (na filmu)
povećao se i broj učesnika, on ih je uspešno organizovao. Umeo je funkcionalno da
koristi kameru, pojedine numere su praćene farom, koristio je gornje rakurse za
figurizovane koreografije. Kroz mjuzikle se širio erotizam («na mala vrata»).
Melvin Leroj, reditelj koji je radio sa Berklijem.
«Seti se mog zaboravljenog čoveka»
«Prolog»
od 1934. Berkli sam režira svoje filmove

3
Srpski film tog perioda (1911-1941) kod Kraljevine SHS I kasnije Kraljevine Jugoslavije , rekao je da će
nam posebno pričati o tome.
Ita Rina, istranka, igrala je kod najznačajnijih evropskih reditelja . “Erotikon” Gustava Mahatija (simbol
vampa, bila je talentovani fotomodel)
Prvih dvadesetpet godina mjuzikl se uzdizao, kamera je bila saučesnik u koreografiji.
Reditelji:
Ernst Lubič, specijalista za sofisticirane komedije i istorijske drame – u ključu
melodrame. Povezivao muziku sa radnjom – «Ljubavna parada» ,»Monte Karlo» (Moris
Ševalije i Dženet Mekdonald), «Vesela udovica»
Ruben Mamulijan «Voli me noćas» , spoj muzike i radnje. Najdelikatniji je prelaz
između dramske radnje i muzike.
Vinsent Mineli je bio najuspešniji sa integracijom radnje sa muzikom.
«Amerikanac u Parizu», snimljen početkom pedesetih (V.Mineli)
«Žiži» - krajem pedesetih (V.Mineli)
«Mali kutak na nebesima»
Prva tri Minelijeva filma su bili mjuzikli. Svet umetnika je tretiraop sofisticirano,
stilizovano.
U početku je mjuzikl bio pod uticajem evropskih opereta, kasnije dolazi do uticaja i
kantrija, džeza, na kraju roka.....

Od igrača najuspešniji je bio Fred Aster (Frederik Austerlic), bio je zadužen za

koreografiju kao ko-autor, povezuje igru sa dramaturgijom (adađo, igra za dvoje)
Džindžer Rodžers mu je bila najčešća partnerka.
Mjuzikl je zahtevan žanr. Konvencija : muzika se doživljava kao normalni deo dramske
radnje – skoro da nam je neprimetna.
Džin Keli – «Pevajmo na kiši», sarađivao je sa Stenli Donenom. «Sedam nevesta za
sedmoro braće».

16.4.2004.
AMERIČKI FILM TRIDESETIH – II DEO

Holivud je određenu pažnju moraoda posveti i ekonomskoj krizi. To je bilo vreme

recesije, nezaposlenosti. Neki od reditelja su se usudili da rade filmove sa tom
tematikom. Naprimer King Vidor je dvadesetih godina radio te društveno relevantne
teme.
Producenti preuzimaju autorstvo4 – kao Irvin Tolberg – MGM. Reditelji su bili
unajmljeni profesionalci, tzv.studijski reditelji, radili su teme naručene od producenata.
Melvin Le Roj (1900-1987.)
1930.režira prvi gangsterski film «Mali Cezar»
počeo je kao glumac – dečak, na filmu je radio razne poslove – od potrčka do geg-mena.
1927.godine debituje, realizuje 36 filmova , ali ne značajnih. Tek film «Mali Cezar»
skreće pažnju na njega.
«Ja sam begunac iz robijašnice» ili «Bekstvo iz Sing Singa» - angažovana drama o
nehumanosti postupaka prema robijašima. Uspeh ovog filma je postigao da se kolonije
robijaša ukinu.
Le Roj je radio sve po narudžbini; radio je mjuzikle, bio je i izvršni producent u
filmovima «Čarobnjak iz Oza» i «Braća Marks u cirkusu»

4
Film “Prohujalo sa vihorom” režirali i Džordž Kjukor, Sem Vud i Viktor Fleming, “Čarobnjaka iz Oza” –
Viktor Fleming, to su dva najuspešnija filma u Holivudu, ali se oba pamte po producentima a ne po
rediteljima.
Režirao i film «Quo Vadis»; do 1966 godine režirao 73 filma, ali bez autorskog pečata.

Vilijem Velmen (1896-1975)

Tekođe tipičan holivudski profesionalac; izbačen iz škole, bio u popravnom domu, radio
kao vozač u Legiji stranaca, bio je pilot, nastupao kao akrobata na avionima. Sreće se sa
Daglasom Ferbanksom, počinje da radi kao glumac, zatim kao asistent.
I dobitnik Oskara je njegov film «Krila» 1927.godine. ( o borbama u vazduhu)
1931. «Državni neprijatelj broj 1» ili «Divlji momci na putu» - o ekonomskoj krizi
1937. «Zvezda je rođena» - o naličju života holivudskih glumaca
«Bo Žest»
Četrdesetih godina, postaje vodeći reditelj vesterna (naravno posle Džona Forda) –
«Bufalo Bil» , «Žuto nebo»
Radio je vesterne, ratne filmove...ukupno 82 filma. Povlači se 1958.

Luis Majlston ( Ljev Miljštein)

Rođen u Odesi, studirao u Belgiji, 1913.ilegalno dolazi u Ameriku.
Od 1919 radi u Holivudu kao scenarista i asistent montaže.
1925 «Sedam grešnika»
Oskara za najbolju komediju dobio je 1927 godine
1928. «Reket» - preteča gangsterskih filmova
1930. «Na zapadu ništa novo» , antiratni film, dobio Oskara za film i za režiju
1931. «Naslovna strana», komedija situacije o korumpiranosti u novinarstvu
Dalja karijera – stagniranje i lutanje između žanrova
Tokom rata u sklopu programa proratnih filmova radi film «Severna zvezda» o ratu u
Sovjetskom Savezu, Ukrajini, o nemačkim zločinima...
«11 veterana» komercijalni film
«Pobuna na brodu Baunti» , 1962.- debakl sa ovim filmom (igrali Marlon Brando i
Trejvor Hauard)
Posle ovog filma se povlači, a ukupno je realizovao 38 filmova

Hauard Houks «Lice sa ožiljkom»

Fric Lang «Zakon linča», «Samo se jednom živi» Najznačajniji u žanru film noar.
Kasnije je lutao po žanrovima

Sredinom tridesetih godina gangsterski filmovi su dostigli vrhunac. Kasnije se pažnja

prenosi na detektive, policajce...

Frenk Kapra
Živeo između 90 i 100 godine (rođen 1897).
Rođen u Palermu, a u Americi je od šeste godine.
1922. radi kratki film «Baraka» po R.Kiplingu
profesionalno radi kao montažer i publicista, a zatim i kao geg-men
(svi ovi «naručivani» reditelji su u jednom periodu imali uspeha)
«Dogodilo se jedne noći» - aktivan u propagiranju politike «Nju dila». Lansirao «new
deal» -dogovor, pogodba.
 - usmerava kritiku na korumpirane pojedince, filmovi subjektivnog realizma,
realističke bajke
«Gospodin Dids ide u grad» , 1936.
«Gospodin Smit u senatu», 1838.
«Predstavljamo vam Džon Doa»
«Život je lep» -. Sa elementima bajke, božićna priča, u duhu optimističkih komedija.
Tokom rata predvodio produkciju filmova iz ciklusa «Zašto se borimo»
23.april 2004.

FRANCUSKI FILM TRIDESETIH

POETSKI – CRNI REALIZAM

(gledali film Marsea Karnea)

Karne je stvaralac koji registruje činjenice, veoma je suzdržan, proračunat.

U to vreme u Francuskoj vladao je zakon «studijske kinematrografije» - kao u Holivudu,
unajmljeni stvaraoci. Obično bi producent odabrao delo, angažovao scenaristu koji bi
delo adaptirao i reditelja koji bi režirao film. Više je bila scenaristička kinematografija
Fransoa Trifo je napravio teoriju «politika autora» - zalagao se autorstvo.
Endru Saris, kritičar, organizaovao je američko izdanje časopisa CAHIRE DU CINEMA.
Primena principa da reditelj preuzima komandu na snimanju. Da bi film bio umetnost
mora da postoji autor.
Film «Kazablanka» reditelja Majkla Kertiza (Mihalj Kertez pravo ime) – te iste godine je
radio još 3-4 filma. To govori da je «Kazablanka» napravljena kao na tekućoj traci.

Poetski realizam – Žak Prever, ovaj pojam se najčešće vezuje za ovog kultnog pesnika.
Pisao je lako, zanimljivo.
Od 1928.godine radi za film. Bio je veliki majstor dijaloga.
Od 1936. sarađuje sa Marselom Karneom, uradili su devet filmova. (Prever je sarađivao i
sa Klod Otan Larom)

Marsel Karne (1909 – 199i neke)

Sin stolara, radio kao činovnik
1929 počinje da se bavi amaterskim filmom; bio je asistent Žaku Fejderu, gde je i naučio
zanat; pisao je filmsku kritiku.
1936.debituje sa igranim filmom «Ženi» («Jenni») – melodrama iz pariskog života po
scenariju Žaka Prevera
1937. «Smešna drama» - satira i paradoks o licemerju crkve i ograničenosti policije i
zaglupljivanju masa.
1938. «Obala u magli» i «Sledeći dan se rađa» - najpoznatiji filmovi koje su uradili
Karne i Prever (pesimizam + poezija)
I neki Reanoarovi filmovi su u ključu poetskog realizma – «Toni», «Na dnu», «Čovek
zver» čak i «Pravilo igre».
Prever i Karne slede poetiku ftalizma, svet je podeljen na dobro i zlo.
U filmu «Obala» scenograf je bio Aleksandar Drauner, jedan od najpoznatijih svetskih
scenografa, snimatelj je bio Eugen Šiftan, veliki eksperimentator, glavnu ulogu je igrao
Žan Gaben.
1939. «Dan se rađa» - ista ekipa : Karne, Prever, Gaben, u filmu osećaj teskobe, slični
filmovi po strukturi
U toku rata radio je film «Noćni posetioci» - srednjevekovna alegorija, stilizacija
1944. završava ambiciozan film u kojem rekonstruiše Pariz iz 19.veka – veza između
teatra i života, zastuplkjena je i komedija del arte – «Deca raja»
Posle ovog filma nastavlja da radi, ali filmovi nisu imali uspeh sve do 1958. i filma
«Varalice» - ovaj film je doživeo veliki uspeh, anarhičan je, neobavezan, govori o
noćnom životu mladih.
«Mladi vukovi» - poslednji film.
Bio je veliki profesionalac, uklopljen u studijski sistem, fingirao je poeziju koja nije
sastavni deo njegove ličnosti.
Renoar – je bio više pesnik, stalo mu je do ideja, poruka
Karne je bio zanatlija, stilista

Žak Fejder, (1888-1948), belgijanac, napravio karijeru u Francuskoj. Radio je

«Popularne filmove»
U Americi je režirao «Poljubac», poslednji nemi film Grete Garbo, posle ovog filma
vraća se u Francusku i radi filmove: «Velika igra», «Pansion mimoza», «Herojski
kermes» - ocenjen je kao veliko delo; to je satira sa istorijskom distancom, rađen po
uzoru na flamansko slikarstvo, film je crno-beli, a rađena je i nemačka i francuska
verzija. Fejder je slično Karneu, funkcionisao u mnogim žanrovima.

Žilijen Divivije
«Pepe Le Moko»
«Marijana moje mladosti» - ukleti zamak sa ukletom lepoticom

30.april 2004.
SOVJETSKI FILM DVADESETIH

U periodu carske Rusije od 1908. počela je da se razvija produkcija. Gostovali su

francuski reditelji. Uglavnom su se oslanjali na slavne ruske pisce (Puškin, Tolstoj...)
Jakov Protazanov – najznačajnije rediteljsko ime
Ivan Možuhin – glumac, postao slavan i u Francuskoj

Revolucija je dosta inspirisala umetnike. Vrh sovjetske vlasti je učvrstio svoj stav o
kinematografiji - Lenjin:»od svih umetnosti za nas je film najvažniji»- misleći verovatno
na propagandni film. Organizovani su i kino-vozovi u kojima su se snimali, razvijali i
emitovali filmovi. To je bilo veoma značajno, prvo svi su mogli da razumeju filmove –
doba je nemog filma, a drugo, mnogi talenti su krenuli u istraživanje novih mogućnosti.
Futuristi – Majakovski,pesnik, Merholjd, pozorišni reditelj, - odbacivali su klasična,
patetična sredstva, nema principa empatije, nema katarze , to je za njih buržoaski oblik
koji je trebalo odbaciti.
Merholjd je propagirao biomehanički princip glume – pomoću gesta, pokreta,
pantomime- akcenat je na fizičkom.
Pozorište je uticalo direktno na:
Ljev Kuljeđov, eksperimentator u montaži «Efekat Kulješov»
Sergej Ejzenštejn – sledio ideje biomehaničkog principa glume
Vsevolod Pudovkin
Aleksandar Dovženko5
Dziga Vertov – dokumentarista
Oni su sa dečačkom radoznalošću ispitivali mogućnosti filma.

Ljev Kulješov
Zaključio je da je montaža svemoćna, da može da se kreira nova ideja
- efekat vezan za filmsku emociju, glumu: Ivan Možuhin i verzija sa Pudovkinom,
kao glumcem. KP lica koje je u montaži kombinovao sa raznim prizorima: bogata
trpeza, leš na odru, zgodna devojka. Kombinacijom ovih različitih prizora sa istim
KP lica u svesti gledalaca se stvara nova ideja, tumačenje.
Što je krupniji plan , gluma treba da bude svedenija
- radio je i «filmski prostor» - zahvaljujući montaži stvaramo nov, filmski prostor.
- «filmski lik» : desetak devojaka je stavio u istu poziciju npr.šminkanje. U
montaži je kombinovao kadrove i od njih deset stvorio jednu.
Radio je i nekoliko igranih filmova. Prvi uspeh je parodija «Doživljaji mister Vesta u
zemlji boljševika» zatim «Veliki utešitelj» po knjizi amerikanca O' Henrija
«Prema zakonu» , svaki kadar ovog filma je remek delo. Ovo je njegov najuspešniji
film, rađen je po knjizi Džek Londona. Primenio je svoju tehniku po uzoru na Merholjda

Dziga Vertov /čigra koja se vrti/ Denis Kaufman

U prvoj polovini prošlog veka ovo je najpriznatiji dokumentarista u svetu, uz R.Flaertija.
Flaerti je radio klasične reportaže o prirodi i čoveku, a Vertov dokumentarističke poeme,
montažu atrakcije.
Radio je dugometražne dokumentarne filmove, eksperimentisao je u duhu ideje da je
montaža najvažnija, da nadgrađuje, da stvara nove ritmove, šokove...
Lansirao je dva pojma: film istina (kino pravda) – odbaciti sve vidove izmišljenog života
i kino-oko – kamera kao ljudsko oko koje registruje6
Vertov je u početku radio kraće storije, za žurnale.
«Čovek sa filmskom kamerom», dugometražni, registrovao je proces stvaranja
dokumentarnog filma kroz proces montaže. Obuhvaćeni su svi vidovi života. Film je
delovao i kao vrsta edukcaije.
«Šesti deo sveta»- o Sovjetskom Savezu
«Simfonija Don Basa» - njegov prvi zvučni film
«Tri pesme o Lenjinu», smatra se za njegov najbolji film, poetska montaža, kontrapunkt
slike i zvuka

5
Ejzenštejn, Pudovkin, Dovženko – trolist genija
6
50-ih godina u francuskom filmu – film istine – slede se ideje Dzige Vertova
Početkom tridesetih bio je žrtva učvršćivanja Staljina na vlasti. Počelo je gušenje
sloboda. Vertov je kritikovan za veliki formalizam.
Osniva dokumentarističku školu7
Dvadesetak godina se nije bavio filmom.
Njegova braća su Boris i Mihail Kaufman, snimatelji. Mihail je bio njegov snimatelj, a
Boris je radio sa Žan Vigoom filmove «Povodom Nice», «Nula iz
vladanja»,»Atalanta»...bio je jedan od najuglednijih snimatelja, dobio je Oskara

Sergej Ejzenštejn 1898-1948

Iz porodice građevinskog inženjera; ostavio je ogromnu zaostavštinu po teorijskom i
pedagoškom delu; ovo je najčešće spominjano ime od svih stvaralaca i teoretičara.
Koa ličnost je zračio, bio je vrhunski obrazovan i talentovan, njegov rad je obeležen
eksplozivnim rezultatima. Počeo je u pozorištu, kao učenik Merholjda. Prvu predstavu je
radio po Džek Londonu, u predstavu je ubacio i film.
1924. «Štrajk» , debitantski film, inspirisan Grifitovim filmom «Netrpeljivost».
Ejzenštejn je i u svojoj knjizi «Montaža atrakcije» pisao o velikom uticaju Dikensa i
Grifita.
Montaža asocijacija; montaža atrakcija; intelektualna montaža
(montirao scene klanja stoke sa scenama radnika)
«Oklopnjača Potemkin» , nastavlja sa montažom atrakcije. U ovom filmu, scena na
stepeništu predstavlja 10 minuta koji su preokrenuli tok kinematografije. «Film može biti
i nešto više od zabave»
1927. «Oktobar», povodom godišnjice oktobarske revolucije; nastavlja sa istraživanjem
jezika montaže. Montaža je sudar, sukob, konflikt dve teme, dve ideje, dva sadržaja iz
kojeg se rađa novi. Idejna dimenzija. U ovom filmu je imao sve uslove da rekonstruiše
događaje npr. Osvajanje zimskog dvorca u Petrogradu, scena sa nekoliko hiljada
statista... Ovo je film snažne poetike.
«Staro i novo» ili «Generalna linija» - ima individualnog junaka u centru pažnje, a ne
kolektiv kao do tad. Tema je radnica u fabrici za preradu mleka, fabrika se modernizuje...

Apton Sinkler ga zove, on odlazi u Holivud, trebalo je da radi «Američku tragediju»

(radio ga je Džozef fon Šternberg). Ejzenštejn odlazi u Meksiko.
«Da živi Meksiko» na poetski način sagledava istoriju, civilizaciju, kulturu Meksika.
Film je snimao Eduard Tise, njegov stalni snimatelj. Grigorij Aleksandrov je bio stalni
pomoćnik režije. Materijal je zaplenio američki producent.
Ejzenštejn se vraća u Sovjetski Savez, optuživan zbog svog formalizma

Od 1924. do 1928. trajao vrhunski domet sovjetskog filma – zanos revolucije se preneo i
na umetnost. Revolucija u umetnosti je avangarda (francuska reč, predstraža izvinica).
Društveno komešanje u Evropi kao rezultat ima istraživanja u umetnosti.

1934.godine održan Kongres sovjetsih pisaca, gde je kritikovan rad avangardista i

proklamovan pravac «Socijalistički realizam» - da bude vezan za narod, u duhu partije,
7
školu je završio i Mihail Kalatozov rteditelj filma “Lete Ždralovi”(nagrada u Kanu)
da otklanja apstraktne teme i sve što je intelektualno, da se usmeri prema čoveku, da
usavršava zvučnu tehniku, da bi bio realističan. Razvijaju se žanrovi: akcioni,
komedije..... Uskratili su slobodu istraživanja .Ejzenštejn, Dovženko i Pudovkin su bili
sputani.
«Bježin lug» film koji je Ejzenštejn radio po povratku u Sopvjetski Savez. Film je
uništen. Od svakog kadra jedino je sačuvano po dva kvadrata tzv. Pilot kadrovi i od toga
je napravljen film od 20 minuta. Isak Babelj je sarađivao na scenariju. Film je zabranjen i
uništen.

(Organizacija koja se bavila kinematografijom - «Partija», prvi čovek je bio Boris

Šumjecki, on je usmeravao kinematografiju prema socijalističkom realizmu i ograničavao
i sputavao istraživanja.)

1938.»Aleksandar Nevski» , rađen po narudžbi, cilj je veličanje pojedinca, slavljenje

kulta ličnosti....
Nemci se spremaju da unište Sovjetski Savez, 1939.godine Staljin sklapa primirje sa
Nemcima. Čak je Ejzenštejn potpisao protokol o kulturnoj saradnji.
«Ivan Grozni» - dvodelni epski spektakl, manje eksperimentiše montažom, više
vertikalnom montažom – odnos slike i zvuka, zvučni kontrapunkt, zvuk nije samo
ilustracija. U drugom delu filma u jednoj sceni eksperimentiše sa kolorom.. Dobio je
Staljinovu nagradu za ovaj film.

Vsevolod Pudovkin
Sarađivao sa Kulješovim.
Odbacio Merholjdov princip i približio se principu Stanislavskog (bio je glumac i shvatio
je da mimika nije dovoljna)
Propagirao je princip kontinuiteta u montaži, povezivanja radnje (glatki rez)
Da bude u funkciji kontinuiteta, radnje i glumčeve emocije
Funkcija montaže i u gradaciji, stvara gradaciju, kulminaciju, naglašava emociju (za
razliku od Ejzenštejna – sukob dva kadra koji daju novi kvalitet – Pudovkin je značaj dao
čoveku. Kod Ejzenštejna - junak je kolektiv. A kod Pudovkina je pojedinac.
1926. film «Mati» (M.Gorki) – to je film individualnih junaka, pandan «Potemkinu» ,
majka revolucionara, sin (igra ga Nikolaj Bahalov) uloge kreiraju na proživljenoj
istinitosti osećanja (Stanislavski)
Pudovkin je veliki majstor montaže. U masovnim scenama je prevazišao Ejzenštejna –
primer u filmu «Dezerter», to je njegov prvi zvučni film. Priča je o Nemcu koji kao
zarobljenik stiže u Rusiju, u vreme revolucije ostaje u Sovjetskom Savezu... U sceni
demonstracija Pudovkin je pokazao majstorstvo u montaži, u jednoj sekvenci ima
nekoliko stotina kadrova od po 10 sekundi (neki traju i po sekund).
1927. «Kraj Sankt Petersburga» - pandan «Oktobru» - rekonstruiše ključne događaje sa
više naracije i romantičnih detalja nego Ejzenštejn.8
Bogata montažna i vizuelna plastičnost.

8
Ejzenštejn je planirao da ekranizuje “Kapital”, pripremao je ideju kako jedno naučno filozofsko delo da
pretoči u film. Krajnost u intelektualnoj varijanti.