Professional Documents
Culture Documents
BrankoMiljkovic Pesme
BrankoMiljkovic Pesme
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Бранко Миљковић
ПЕСМЕ
Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не
преузимају одговорност за могуће грешке.
Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање или брисање делова текста.
Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела. Оригинално издање
дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.
2009.
Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Бранко Миљковић
ПЕСМЕ
Садржај
ПЕСМЕ
УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ
УЗАЛУД ЈЕ БУДИМ
волим је ушима
овде
две битке
него аеродром
других
нема
узалуд је будим
узалуд је будим
узалуд је будим
узалуд је будим
у песку
ПРВО ПЕВАЊЕ
Обрех се у некој мрачној шуми
ДАНТЕ
беатрича
и вечиту
од крви
о Ахеронте Ахеронте
БРАНКО
успава
ГРОБ НА ЛОВЋЕНУ
Али не, то још увек није време.
То је једно место
свлада
прође.
крута
обасјава.
ЛАЗА КОСТИЋ
Опрости, мајко света, опрости,
немоћи
мора
ДИС
топле лажи
спрема
треба
ребра
ТИН
воли
МОМЧИЛО НАСТАСИЈЕВИЋ
ГОРАН
СОНЕТ
Ти простори ме ужасавају
ПАСКАЛ
ТРИПТИХОН ЗА ЕУРИДИКУ
II
III
птица.
клетве. Смрт
лица.
ОРФЕЈ У ПОДЗЕМЉУ
М. П.
СЛЕПИ ПЕСНИК
Филипу Вишњићу
ГРАЂЕЊЕ ПЕСМЕ
Станиславу Винаверу
Суштине у врлет
РАСПОРЕД РЕЧИ
РОНДЕА
М. Д.
где мру
СОНЕТ О ПТИЦИ
УСНИХ ЈЕ ОД КАМЕНА
сунцокрети клањају
тами?
прогањају.
приклањају.
ТРАГИЧНИ СОНЕТИ
I ПОЧЕТАК СНА
скријем
II КУЛА ЛОБАЊА
свести
IV ПОЧЕТАК ПУТОВАЊА
змије.
IX ПОЧЕТАК ЗАБОРАВА
лету
дани.
Комету
Х ИЗМИШЉАЊЕ СВЕТА
Гора
XI ЗАЧАРАВАЊЕ
крајем,
XV МАГИСТРАЛЕ
ПОСВЕТА ЕЛЕГИЈА
МАЛАРМЕ
II
III
IV
ДАКТИЛ СНА
СОНЕТ
СУНЦЕ
изговори.
проговори
ХРОНИКА
гнезда и ветрове
празна
нигде
и шкргута
обезглављене лешеве
сунце
ОДБРАНА ЗЕМЉЕ
И то је одбрана земље
одбране,
И то је одбрана земље
И то је одбрана земље
И то је одбрана земље
REQUIEM
I
Моја је крв мој пут до тебе
прелудијум
молитва
II
Гледали смо како умиру стојећи
poѕt ѕcrіptum
видети их нећемо
чути нећемо
III
Крв откуцава кораке и смрт
успаванка
IV
Ноћ је пуна мрачних анђела
уклета лађа
обале
светлост и сенка
играју на води
вечита и узалудна
и без имена
за историју:
поука за остале:
V
Узидали вас у зид невидљиви
рефрен:
ћутали
VI
Звездо црвена рано облака
poѕt ѕcrіptum
VII
Зеленгоро хоћу да изговорим твоје име
VIII
За оне који су искористили смело
њихову
ЈУГОСЛАВИЈА
Звезда на Полуострву
Рт Добре Воље
Оивичена бескрајем
најлепше
У камену и на води:
Звезда на Полуострву
Рт Добре Воље
Оивичена бескрајем
Међусобно и са будућношћу
рудари
ВАТРА И НИШТА
ПЕПЕО НИЈЕ НАСТАО ИЗ ВАТРЕ ВЕЋ ИЗ НАШЕГ ДОДИРА СА ЊОМ И ДЕЛИ
НАШУ ПРИРОДУ.
ПЕТРУ ЏАЏИЋУ
СВЕСТ О ПЕСМИ
АЛЕНУ БОСКЕУ
1957.
АРИЉСКИ АНЂЕО
О АНЂEЛУ НА ЗИДУ
I
Заузме своје место између седам звезда када престаје ватра и збивање и почиње
чиста кристализација подарена у смиривању. Анђео усамљен на зиду, можда он
стварно постоји у зиду, али када није на зиду, он је сен. У својој првобитној
озбиљности смањује видљивост неким стварима. Тада почиње лутање, осетим да се
мења структура мојих чула и да уместо чела имам једну једину мисао. Не постоји
тријумф изван несреће. Док смо то сазнали неприметно смо заменили себе. Тако смо
стварно претворили у мит, да доцније посумњамо у њега. Али један песник који је дуго
стајао испод зида у који је било немогуће посумњати, ваљда због његовог горког укуса
и тврдоће, препознао је своје лице безброј пута сељено на једном српском
средњовековном анђелу. Онда он стварно постоји између елемената и односа који
поравнавају свет, постоји у чистој могућности као чудо и верност силама које су иза
зида.
II
То могу да објасне само воде које не теку, тај мирни лик када престаје ватра и
збивање и почиње кристализација. И мада је супстанција тих звезда око главе
нематеријална, оне припадају човековом простору. Али то лице остаје најбољи доказ
зеленога сунца и виђених шкорпија. Иза тога лица нечија крв чека да буде рођена и
она ће препознати то лице. У срцу се пали светлост која обећава да ће све бити виђено
и сагледано у сећању и будућности и у себи самом. Дотле треба сачувати своје очи које
гледају са некога зида и чувати се ослепљења и заслепљења. Нисам први који се
плашим да не ослепим забринут за дубину свога ока кад гледам у језеро или у простор.
А ништа није теже него гледати читаву вечност са неког зида. И највише нам при том
недостаје празнина где не струји крв и где бисмо сместили своје представе о
евентуалном божанству. Ипак ништа није изгубљено, јер празнина је то чега нема.
Али има нешто око његове главе што је чиста лепота и непревазиђена врлина, а
слично је празнини.
III
Овај конкретни Анђео, осветљен сам собом изнутра, да је у пустињи рекао би:
шта ће ми нада ако не да сачувам ову пустињу. Да сиђе са зида, рекао би: ово је предео
који продужује љубав.
1957.
АРИЉСКИ АНЂЕО
1958.
УТВА ЗЛАТОКРИЛА
(1959)
ФРУЛА
ГОЈКОВИЦА
ЗОВА
БОЛАНИ ДОЈЧИН
СЛУГА МИЛУТИН
УТВА
ТАМНИ ВИЛАЈЕТ
РАВИЈОЈЛА
...тужна вила није сјена пука
Тин
КОЛО
ДОДОЛЕ
РАСКОВНИК
То је некаква (може бити измишљена) трава за коју се мисли да се од ње (кад се
њоме дохвати) свака брава и сваки други заклоп отвори сам од себе.
ПОХВАЛЕ
(1955)
ПОХВАЛА БИЉУ
и познате
биљке
измишљено и стварно
маште
копљима мириса
беланчевином
биља
ограда
II
Припремају љубав
III
прилагођене светлости
првога дана
IV
наговорени цвет
у други
Биљке!
им врт
удаљена
амбиција ноћ
земљом
ПОХВАЛА СВЕТУ
N е напуштај ме свете
Не повредите земљу
Не дирајте ваздух
Не посвађајте ме са ватром
Пустите ме да корачам
Да говорим земљи
Пустите ме да говорим
Не напуштај ме свете
ПАРАЛЕЛНА ПЕСМА
то је мала шетња до
непознатог и натраг
песма коју сви знају и
да је нико не испева
увежбаним навикама
да се нико не издвоји
најобичније речи ми
треба и не треба.
да ниједан град не буде
престоница
другим градовима
то је најлепша куга то су
најређе болести
не, нема разлога да
пишем песме
тако потребне мом
тамном жару
ако умем да приближим
стварност
када покушам да
издвојим
празнини којој се
песму
шта инспирација
за музичку фотографију
која се пење
слична празним
звезди црној ко
претходи пустиња
хајдемо
ПОХВАЛА ВАТРИ
O на нема никога
II
указује се лукавом
указује се заљубљеном
само је сажето
III
На крајевима ватре
из ње излеће
ПАТЕТИКА ВАТРЕ
(1956)
ДВА ПРЕЛИДА
II
ФЕНИКС (I)
БОЛ И СУНЦЕ
II
СВЕСТ О ЗАБОРАВУ
ФЕНИКС (II)
ЛАУДА
(1959)
ЛАУДА
БАЛАДА
Охридским трубадурима
морем и има
ПОРЕКЛО НАДЕ
ОСЕЋАЊЕ СВЕТА
ПРОШЛОСТ ВАТРЕ
Спанђала се са временом
БУДУЋНОСТ ВАТРЕ
ЗЕМЉА И ВАТРА
Опасности
ОСЕЋАЊЕ СВЕТА
КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ
РАДНИ ЦВЕТ
то је празан цвет
То је цвет уха,
бучни цвет,
и на радниковом длану.
То је цвет говора,
цвет речи
То је искрен цвет,
не одвајајући га од сунца.
ОРФИЧКА ПЕСМА
Велика ноћ
Смрт је
ПЕСНИК
БЕДА ПОЕЗИЈЕ
МОРЕ ЗА РАДНИКЕ
бљутавим
љубави
МОРАВСКА ЕЛЕГИЈА
уоколо.
кажи се.
пореклом
не препирем се
непојатним,
НИЗВОДНО
цветове
снујеш
воду
ЉУБАВ ПОЕЗИЈЕ
КАП МАСТИЛА
да се напише епитаф:
КРИТИКА МЕТАФОРЕ
ПРИПРЕМАЊЕ ПЕСМЕ
(Сат откуцава
Сунце завереницима
Нечитке птице
Твога рукописа)
(Лажна звона —
Велика звоњава
Рачуна на тебе)
Згражавање је свеопште)
И радоваћемо се празнику
ПРОВЕТРАВАЊЕ ПЕСМЕ
C ео један народ
Не бој се речи
Није то ништа
Ал ипак пази
Не бој се песме
Замка ти у замци
У ватри — ноћ
Изаћи из сна
Ал понети и благо
лишеност
пламен
Објаснити мирис
Дефинисати ватру
некорисна
у земљу
ЗАМОРЕНА ПЕСМА
Слобода је застарела
Послушни пепео
Брашно ништавила
Претвара се
Грлице
Ал нереч каже
касно
је
Нецвет каже
ноћ
је
Нептица каже
плам
је
А је каже није
На то птица опсује
Сунцу
ЦРНА ВАТРА
прождирања
славуја
СУДБИНА ПЕСНИКА
пријатељство
велик
најбрже
болести
али:
СМЕЛИ ЦВЕТ
АГОН
D ок су обале у свађи
РУДАРИ
Заљубљено у бродолом
ЕПИТАФ
U би ме прејака реч
ЦВЕТ
ПЕСМА
СПАВАЧИ
ОСТАЛЕ ПЕСМЕ
МОРАВА
инсекти
пределе
2
Ја чујем и видим њену истину
осетљива звезда.
3
Речи ће ми помоћи да утврдим
а да је не зауставим
а да је не повредим?
4
Сада се улива у брдо испод месеца
и празна огледала
ЗАПИС
R азљућен плод
Исмејани шећер
С будућношћу се шали
СУЗА
И нариче ноћ-удовица
ЧОВЕК СА СУНЦЕМ
реч
ЗАВОЂЕЊЕ
K ако да се послужим
Запевају ли ствари
Међусобно не слажу
ОРФИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ
A ко хоћете песму
Ал припитомите животињу
Ископајте је из земље
НЕ ПАТИ...
Зарђа
ПРИЈАТЕЉУ ПУТНИКУ
ПРИЈАТЕЉУ ПЕСНИКУ
Танасију Младеновићу
Погубној
Опевано
D ок будеш певао ко ће
Сиромаштву јасноће
И подсмешљивој роси
ВЕСЕЛА ПЕСМА
Обасјај ох обасјај
ЗЛА СВЕСТ
муње
ОЧАЈНА ПЕСМА
ЗАЈЕДНИЧКА ПЕСМА
Нечитак свет
Нечитак је свет
Сазревају и цвокоћу.
Молићу се побожнојводи.