РЕЧНИК

СИНОНИМА
Павле Ћосић и сарадници

w
IORMET
КОРНЕТ. 2008.
Капетан Мишина 3, Београд
+з81 11 2622 102, 2637 741
www.kornet.co.yu
korn@kornet.co.yu

Уреgник
Боривој Герзић

Главни асисшенш и сшручни консулшанш

Бојана Ђорђевић

Насловна сшрана, корице и шехничка ойрема

Милош Трајковић

Корекшура
Владислава Милер

Илусшрација на насловној сшрани

Питер Бројгел, Вавилонска Кула (1563.)
(уз иншервенције шехничкоf уреgника)

Шшамйа
Отворена књига, Београд

Тираж
3000 примерака

ISBN 978-86-86673-0901

© Copyright Ьу Pavle Cosic 2008

Ово изgање је йомоfла Скуйшшина fpaga БеОfраgа

Сарадници

Сарадници који су учествовали

на проширивању и сређивању базе речника

Мирослава Анђелковић
Биљана Омчикус
Растко Јовановић
Горан Лакићевић
Милана Врговић
Душка Рајковић
Ана Поповић
Александар Белчевић
Бојана Ђорђевић
Мина Тимотијевић
Наташа Герзић
Боривој Герзић
Вера Ракић
Јелена Крговић
Милош Ранчић

С арадници који су помагали на раду на тезаурусу

Милош Трајковић
Иван То6ић
Вера Ракић
Биљана Омчикус

Сарадници, програмери на пројекту

Горан Мишковић
Милош Ранчић
Увод

КАДА САМ СЕ ЗАТЕКАО У Трсту 1992. године, у јеку ратова у

бившој Југославији, почео да се бавим писањем, што новинар­
ских текстова, што преводима, што писама пријатељима, по ­
стало ми је јасно да на нашем, тада српско-хрватском говорном
подручју, изразито недостаје једно специјално средство за рад
које би било од помоћи у процесу писања. Истина, већ тад је
постојао "Речник синонима и сродних речи" Миодрага Лалеви ­
ћа, али тај речник, иако фантастично обиман и лексикографски
беспрекорно обрађен, није задовољавао моје тадашње прохтеве.
Наиме, био сам замислио речник као апарат који би пре свега
био од користи свима онима којима је тај језик матерњи и који
ће им више служити као нека врста подсетника за речи којих не
могу да се сете или да их упути на неке које иначе веома добро
познају али немају навику да их користе . И да, што ми се још
тада чинило важним, да тај поступак буде брз и ефикасан.

ПОЛЕМИКЕ МЕЂУ ЛИНГВИСТИМА око питања "Шта су то

синоними?" не јењавају као и многе друге вечне језичке теме .
Ми можемо да заумемо овакав или онакав став, али чак и ако
прихватимо учестало и најекстремније становиште да прави си ­
ноними заправо не постоје, тиме нимало не престаје потреба за
једним оваквим лексиконом . Управо те ситне разлике у 06ележ ­
јима сродних речи, биле оне засноване на стварној разици, стил ­
ским финесама, индивидуалним схватањима појединих значења
или нечем четвртом, управо оне доприносе потреби да свако ко
се изражава писменим путем узме у руке једно овакво помагало
које ће му омогућити прецизније и раз новрсније изражавање.
Упустио сам се одмах у рад на том пројекту и врло брзо после за­
вршеног првог слова добио снажну подршку професора Ивана
Клајна на којој ћу му заувек остати захвалан .

РАД НА ОВОМ РЕЧНИКУ, разуме се, није текао континуирано

од тог времена. Направио сам велику паузу од скоро десет го ­
дина бавећи се разним другим пословима, чекајући да се стекну
одговарајући услови да се речник заврши. До тога је дошло после
великих политичких и културних промена 2000. године кад је
наше друштво напокон почело да се диже из пепела. На конкур ­
су Скупштине града Београда за суфинансирање капиталних де­
ла из области културе, испред издавачке куће "Маћадо" добили
смо новац за рад на речнику. Рецензенти за тај пројекат су били
академик Иван Клајн илроф. др Данко Шипка.

ТА СРЕДСТ ВА СУ БИЛА сасвим довољна за примену HOBWX на ­

учних и технолошких метода које су се у међувремену раз~иле.
Речник је било могуће радити путем предности које пружа ин ­
тернет и програмским укрштањем база података из већ посто ­
јећих речника. И новија лексиколошка истраживања била су од
велике користи за прављење синонимских гнезда.

у речник су уношене и речи из нестандардног говора, многе

народске речи од којих многи лексиколози и дан-данас зазиру
иако их свакодневно слушамо у великом броју значења, а ту су и
бројни жаргонизми и колоквијадизми који би додатно могли да
разбуктају машту сваког ко се бави писањем или проучавањем
језика.

Павле Ћосић
Како користити речн ик

КАКО ЈЕ ВЕЋ РЕЧЕНО У Уводу, овај речник је пре свега намењен онима ко ­
јима је српски (односно хрватски, босански, црногорски ... ) језик - матерњи
језик . Могу га користити и странци који су добро савладали српски, али ће
они бити ускраћени за ситне финесе у зна'lењим а ре'lИ које се наводе као си ­
нонимнс. Трудили смо се да свима олакшамо разумевање стилских одТ/ик а
лексема скраћеницама (као што су ре!., pea:t., фам., фи!., жарf. и слично) , аТ/и
смо свесни да је и то достатно само за оне који су стасаТ/и уз овај језик.
Ево како смо то з аМИСIIИТ/И.
Претпоставимо да испред себе имате текст који сте написаТ/и (ИТ/И га тек пи­
шете), без обзира на то о каквом се тексту ради - од сасвим једноставне СМС
поруке пријатељу ИТ/И симпатији, преко и-мејла, писма, новинског чТ/анка ,
превода, приче ИТ/И приповетке, па до песме - и онда вам се учини да би тај
текст могао да буде и нешто бољи. Ако не бољи, онда бар друкчији .
Оно што треба да урадите је да сваку реч коју сте употребиТ/и потражи те у
овом речнику и размисТ/ите има I1И смисТ/а заменити је неком другом. Само
уз помоћ речника, и без много вештине, могТ/и бисте исти текст.-да напишете
тоТ/ико другачијим СТИТ/ОМ да бисте сами себе изненадиТ/и. То је биТ/а та ид еј а
од које смо ПОШТ/И - да се највећи проценат стиТ/ских особености у начину и з­
ражавања крије иза Т/ексема.
MoГllO би лако да вам се деси да неку реч коју сте употребили не пронађете у
овом речнику. То је, слажемо се, недостатак. Међутим, за ту врсту обимности,
објављивање овог йомаfала морало би да са'Јека још неколико година, што би
БИl10 преви ше, нарочито с обзиром на то да наша Ilексикографија на овом по ­
љу за оним најразвијенијим (eHГIlecKoM, француском, руском, итаl1ијанском и
немачком) каска око тридесет година. Због тога смо се ОДТ/УЧИТ/И да се осло ­
нимо на своје читаоце и конзументе, понудимо им оно што у овом моменту
имамо пред собом, а да нам они дојаве све недостатке који овај речник са ­
држи. То ће бити омогућено директним контактом, преко и-мејl1а, телефона ,
СМС-а, али и постављањем овог материјаТ/а на интернет, где ће свакоме би т и
омогућене интервенције, сугестије, питања и констатације везане за ово деlIО ,
за свако засебно значење и за сваку одредницу поједина'-lНО.
Дотад, саветујемо вам да, како год то звучаlIО, ако не пронађете реч коју сте
траЖИIIИ, пробате да се сетите неке СТ/И чне, сродног з начења. Тако ћете сигур­
но доћи до жељених реЗУlIтата.
Ево неколико савета који би могли да вам олакшају употребу овог речника:

1. Неретко смо фигуративном, фамилијарном или неком другом споредном

значењу унутар одреднице давали предност. Из разлога што се такво значење
много више устапипо од оног основног (нир: процват). И нисмо увек ни обе ­
пежаваlIИ фигуративна значења која су се већ довољно усталила.

2. Иако то није основна сврха овог речника, УНОСИJlИ смо објашњења за најве ­
ћи број одредн ица. То смо чинипи да бисмо убрзали сналажење по зна<lењи­
ма, јер смо се уверили да корисник најчешће посеже за неком одредницом, а
да није унапред свестан колико та реч може имати значења. Због тога је било
недовољно само наводити синониме за свако појединачно значење . Да би се
процес олакшао, иза нумерисаног зна<lења у загради стоји и објашњење . Ту ­
мачења смо углавном преузимал и и з већ постојећих једнојезичких српских,
хрватских и српскохрватских речника , а неретко смо стављали своја кад смо
остала смат рали недовољно јасним или недовољно прикладним за ово и зда­
ње. У снучајевима када то није бипо потребно, што значи када је већ после пр­
вог ини првих неколико синонима јасно о којем се значењу ради, објашњење
нисмо наВОДИIIИ.

3. Многе речи, или бар нека њихова значења, немају синониме. И то врпо че ­
сте речи. Будући да се ради о једнојезичном речнику који за крајњи циљ има
да прикупи све наше језичко благо, њих смо у највећем броју случајева ипак
уносипи у речник, давали им објашњење, а астериск (*) иза ње значи да јед­
нозначне речи, ини не постоје, ини их нисмо пронаШJlИ. Но, понекад се и то
показало непотребним - у примерима речи које се ретко користе и кад се ради
о терминима за које се претопоставља да немају синониме.

4. Скраћени цу 8. (види) користили смо у два случаја: када се две синоним ­

не одредни це напазе довољно близу једна другој да нема потребе понављати
њихове зајед ничке синониме на оба места, ипи када је једна од одредница у
нешто ређој употреби.

5. Скраћен ицу уи. (упореди) користили смо да скренемо п аж њу на р е чи пове ­

заног ини, ређе, супротног значења . Може се десити и да се реч која се нанази
међу синоним и ма јави и под yuopegu - разног је што њени синоними нису и
синоними одреднице чији је она део ИJlИ би бино преГJlомазно укључити их
све у исто значење . подуи . се може наћи и реч друге врсте или другог вида.

6. Скраће ницу сл. (снично) користини смо да означимо речи сничног значења .
За разлику од скраћенице уи. , користини смо је за унеконико удаљеније значе­
ње, али често и за речи које нису унесене као одреднице.

7. Скра ћеницу суж. (сужено) користини смо да означимо хи пониме тј . речи

суженог, одређе нијег значења у односу на главну одредницу и њене синониме
(нпр: акценат - краткоузлазни суж.). Табеле у којима се налазе разне врсте,
подврсте, типови, гране и остале варијанте неког општијег појма, предста­
вљају прегледнији начин приказивања овако третираних термина.

8. Све наведене скраћенице се могу наћи иза појединачних речи или испред
групе ре<IИ, при чему се тада скраћеница односи на читаву групу.

9. Код двовидских глагола, бирали смо синониме за вид за који смо процени ­
ли да се чешће користи.

10. Код парова глагола типа ошворuшu - ошварашu, оба вида су добијапа ме­
сто одреднице угпавном само ако међу њиховим синонимима има ра ЗlIика.
Како се њихови синоними, уз видске разпике , угпавном понављају, често ће се
дешавати да не пронађете глагоп који вам је био потребан , али ћете одговара ­
јуће синониме пронаћи под његовим видским парњаком.

11. За све гпаГОJIе, сем повратних, прављена је дистинкција преп. / непреп.

(препазан/непреJIазан). У спучајевима кад исти гпагон у раЗJlИЧИТИМ значе­
њима може бити и препазан и непрепазан, то је напоменуто иза броја који
уводи з начење.

12. Именице типа буgала, које су грамати<IНОГ женског рода, апи се могу одно­
сити на оба попа, добијале су ознаку м ж. Слично је и код именица граматич­
ког средњег рода које се могу односити и на мушки и женски род .

Бојана Ђорђевић u Павл е Ћосић

 Скраћенице

,.. нема синонима експр.експресивно ; реч

арх. архаизам ; застарела реч која пренаглашеног значења у односу на

у стандардном језику више није у одредницу

употреби енг. енгпески

археол. археологија еуф . еуфемизам; реч ипи израз

ауг. аугментатив, увећаница са убпаженим или ненападним
безл. безлични глагоп значењем у односу на одредницу

биол. биологија жарг. жаргонизам, сленг, реч ипи

бот. ботаника израз из говора улице или тајног

бр. број језика
в.види ж именица женског рода

вар.варваризам зам. заменица

вет. ветерина зоол . зоолошки, појам везан за свет

взн. везник животиња

вој. војска, војна реч изр.изр аз

геог. географија, географски појам ирон.ирон ично

геол. геопогија, геопошки појам ист. историјски

грађ. грађевина, појам везан за мат. математички

грађевину маш . машинство

грам. граматички мед. медицина; реч, израз или

дем. деминутив термин везан за медицину

деч. дечије; из дечијег говора мет. метеоролошки

екон. економија, појам везан за м именица мушког рода

економију мит. митопошки

ми. именица у множи ни сл. реч слич ног з наLIељ а

муз . музика спорт. спортски термин

иар. народски; реч или израз из струч. стручно

нестандардног јез ика суж. реч суженог значељ а

непрел. непрелазни глагол техн. тех нологија

непром. непромењивареч (обично узв.у з вик

код имени ц а и придева) уп. упореди са одредницом

несврш. несвршени глагол повезаног значеља

песн. песнички фам. фамилијарно; колоквијали зм,

пол. политика реч из нестандардног је з ика
правн .пр авнички фиг. фигуративно , прене се н о
пред. предлог значеље

прел. прелазни глагол физ. фи з ика

прид. придев филоз. филозо фија
прил.прилог фил. филолошки
псих. психологија форм. формапно ; из корпуса офици­
рег. регионално; дијалектизам и ли јелног и исувише формалног стила
регионализам хип.хипокори стик,умањени ц а

рет. ретко; реч или и з раз који се хрв.хрватски ;кроатизам

ретко јављају цркв. црквено ; термин везан за

рчц.речца цркву

сврш . свршени глагол шаљ. шаљиво

с именица средњег рода шах. шаховски, термин везан за шах

а' взн. него, само, но, апи, ама арх. р е си.,
але арх.
а' рчц . међутим, ипак, само, плус , не­
ГО,ДОК,апи, ама, па , сем
а ' узв. ај, е, но, ах, де, ао, ох, их, давор,
О,ОХО,УХ
абажур м засло нац, штитник, сени­
по, шешир за лампу, штит светиљке,
шилт арх., ширм реси .
аба кус м арх. в. рачунаљка
абдикација ж (повлачење с поло­
жаја) оставка, повлачење, одступ, за­
хвала, одступање, силазак (с престо­
па), демисија, одрекнуће, одрицање
(од престола), одступница реси .
абди цирати сврш. непрел . повући
се , одступити, дати оставку, одрећи
се од престопа, повући се с (впадар­
ског) попожаја
абдомен м утроба, трбух, стомак,
изнутрица, нутрина, унутрашњи ор­
гани, стомачна шупљина, желудац,
дроб pel., тиба gеч .
абдомен ски прид. тр6УШliИ, сто­
мачни,абдоминала н
абецеда ж (поредак у лаТИliИЧКОМ
писму) азбука (поредак у ћири лич ­
ком писму), алфабет (поредак у грч ­
ком писму), АБЦ, абецедни поредак,
писменица реси.
абецеда р м о почетница , азбуч­
ник, буквар, пексикон , ч асловац арх.
- уи. абецедаријум f} (књига из које се
учи читању и писању) в. буквар
абецедни прид. азбучни, алфабетни
аблаут м [рам. (мењање коренског
и основинског вокала при промени
облика речи и творби речи) алтерна ­
ција, превој
абнормалност ж о ненормалност,
неуобичајеност, несвакидашњост, н е­
убројивост реси . f} в . поремећено ст
аболирати сврш . пр ел . в. амнести ­
рати
аболиција ж иравн. о в. укидање f}
(прекидање кривичног поступка без
последица по окривљеног) амнестија ,
помиловање, опрост, заборав, реми ­
сија, опроштај, ослобађање, поштеда,
милост, укинуће, поништење (поступ ­
ка), пуштање из затвора, ослобођење,
опроштење, аман pel., проштење арх.
абоне нт I areHT 2

або нент м претплатник, пренуме ­ чудовиште , халуцинација

рант, аб онирац арх. аветан пр ид . аветиљски, саблас та н ,

аборт ирати сврш . непрел. поба ­ ј ез ив, натп р иродан , мистичан, и зма ­

цити, пр е кину т и трудноћу, прера ­ штан , бајковит, нествар а н , е терич а н ,

но р о д и т и , претпети абортус, и з не ­ необјашљив , необичан , оностран , та­
бити ре /. јанствен , бестелесан, немате риј а llан ,

абортус м побачај , киретажа, пре­ фантастичан , невероват а н , ез отери ­

кид т р удноће , помет ну ћ е р е!., помет чан , чудесан , небески, 'l уд а н , п а р а­

нормаl1ан, неопипљив, наднараван ,
ре/. арх.
неземаљски, невидљив, парапсихо ­
аброrација ж иравн. в. опозив
пошки, и з ванземаљски , над з ема љ­
авај УЗВ . јао, јој, вај, ајме, леле, зло и
ски , надљудски , с друг о г света, спек­
нао пако , куку
т р апан , астралан фи!., врхунар ав ан
aBaH rapAa ж претходница , пред­
ре си. арх. - уи. чаробан 2.
водн иц а , предводници, предстра ­
авијатичар м ваздухопповац , пи ­
жа вој.
лот, аеронаутичар, а еронаут, пет ач ,
аваНЗ0ват и сврш. непрел . О ( на ­
петелац реси . , з ракопповац хр в.
предоват и у служби/чину) ~ @ фам.
авијатичарски прид . ваздухоплов­
в. нап р ед ова т и
ни, ареонаутички , петепачки, петач­
аванс м в . депозит
ки, з ракопповни хрв.
авансова ти сврш. прел . О неир ел . в .
авија ција ж ваздухопповство, аеро ­
ава н з овати 1. и 2. @ ирел. (дати аванс) н аутика, авијатика, з ракоПlЮВСТВО
в. ка п а рисати
хрв . , з рачна фпота хрв.
авантура ж О (узбудљив доживљај) авион м летелица, ваЗДУХОП110В,
п уст оловина, догодовштина, згода, ае р оплан арх. , з ракоплов хрв.
дога ђ ај, доживљај, случај @ (кратко ­ авитаминоза ж (обољеље настапо
т р ајн а љу бавна веза) афера, романса, услед недостатка витамина у органи ­
љуба вна пустоловина зму) хи пов итаминоза - суж: ско рбут
авантур иста м (који је склон ава н ­ (недостатак витамина Ц), пепагра
ту р а м а ) п устопов, авангуриста ре!. (недостатак витамина Б2)
авантур истички прид . пустоло­ авокадо м (лат. Persea gга ti ssi ш а)
ва н , неустра шив, вр атол ом а н - уи: авокат о ре!.
р из ичан,о п аса н ara ж О (феудапни власник земље у
aBrYCT м аугуст, коловоз хрв . Турској) читлукс ахибија арх. @ в. го­
авенија ж (широка велеградска ули ­ сподар

ц а) улица, булевар areHAa ж бележница, но тес, роков ­

авет ж приказа, змај, сен, сабл аст, ник, подсетник, кљи жица, блок
ала, утвара, привид , дух, страшило, areHT м О (тајни -) доу шник , ин ­
мо р а, саљари ј а, аждаја, причина , формато р , детектив, шпијун , оба ­
бау к, обмана, при виђеље , сновид, вештавач, провокатор , диверзант,

в ешћа ре!., ажделија ре!. , фантом потказивач, цинкарош , денунцијан т,

фам . , ве штегар а нар . , цопрница одавапац, дојављивач , тајни агент,
нар ., аждаха арх. , симулакрум арх ., пријављивач, пријавитељ, дојавитељ ,
прилика р е си., фантазма реси . - уи: обавештајац, достављач, проказивач ,
з аrенција I аrрес ија

шпицлов реј. @ (трговачки -) заступ­ аrитовати н есврш. н е пр ел . (придо ­

ник, посредник, трговац, представ­ бијати н еког за нешто) в. врбовати
ник, повереник, опуномоћеник, от­ аrонија ж О умирање, издисање ,
правник,одаспаник ро п ац, см р тна борба, смртни хропац,
аrенција ж ПОСJIовница, фирма, самрт @ фи!. изумирање, нестајање ,
предузеће, представништво, заступ ­ п ропаст, уништење, амин, амен, за­

ништво, сектор, дирекција, повере ­ вршетак, конац, свршетак, сутон, за­

ништво, агентура арх., отправни­ лазак, смрт, распад жарf. €) в. беда 1.

штво хрв., заступство хрв., твртка arpap м ратарство, пољопривреда ,
хрв. земљорадња, земљорадништво, зе­

аrилан прид . марљив, вредан, пре ­ мљоделство реШ ., llољодјелство хрв.

дан, пожртвован , маран, ревностан, - суж: сточарство, повртларство, во­

реван, запослен, радишан , послен, ћарсво

савестан, радан, учинковит, раден, аrрарац м в. земљорадник

радин, брижљив, делатан, као мрав, arperaT м Шехн. динамо, генератор,

амбициозан, устрајан, предузимљив, динамо-машина

предузетан, ОДJIучан, спрета н , отре­

сит, одрешит, подузета н, активан, не­
уморан, енергичан, окретан, здушан,
раДОХОJIичан (преви ше вредан) фам.,
флетан pef., устала<IКИ фам., усрдан
реШ., дејствен реШ ., ПРИJIежан реШ.,
горљив реШ., трудољубив реШ ., поду­
аrресиван п р ид. О нападачки, на ­
сртљив, офанзиван, мипитан тан,
борбен, БОјовит, бојевит, ратнички ,
ратоборан, агресорски , насилнички
@ в. афекти ван €) (који се гура у први
план) наметљив, нападан, продор ан,
остентативан, напастан, саllетљив

хватан реШ. - уи: сналажљив

аrресивност ж О насртљивос т,
а rилност ж марљивост, прегала­ офанзивност, непријатељство , ра­
штво, ревност, ревносност, вредно ­
тоборнос~ Зllонамернос~ офен­
ћа, рад, преду зимљ ивост, ангажова­ з ивност, борбеност @ насипно ст,
ност, марност, пожртвованост, труд, необузданост, разгневљеност, по­
трудољубиво ст, брига, брижљивост, махниталос~бесноћа, llобеснело с~
савесност, преданост, трудољубље, разјареност, суровост, избезумље ­
настојање, неуморност, подузетност, ност, разгоропађеност, бе зум ност,
посленост, мар, устрајност, депат­ распаљеност, живчаност, разузд а­

ност, радиност, радишност, го р љи ­ ност, разорност, помамност, неза ­

вост фи!., усрдност арх., сицфлајш држивост, безгпавост, узаврепост,

ре!. горопаднос~ виолентнос~ неса ­

а rитатор м (изазивач побуне) ху­ Вllадивост, неурачунљивост, непри­

шкаш, хушкач, покретач, подбуњи­ себност, распамећеност, нера збо­

вач, подбадач, потпаљива L ! , подјар и ­ ритост, неуравнотеженост, фурио ­
вач, кортеш арх., агитач арх., букач зност, хистерија суж., IlУДИIlО фи!.
реШ. - уи: бес , ватреност, IlУДОСТ €) наме ­
агитација ж утицај, утицање, ху­ тљивост, наметање, продорност, са­

шкање, подстрекивање, подбуњива­ летљивост, напасност

ње, убе lјивање, подбадање, п одст и ­ аrресија ж н а п ад, офа нзива, акција ,
цање н авала,ју р иш, уда р , н аср тај, освајање ,
агресор I административни 4

насиље, ДИl:lерзија, атак, нахрупљење , жити , распоредити , преградити , пре ­

налет, н ас кок , препад, непријатељски уредити, у ресити реШ . - уи: унети,

напад, инзулт pein., потрк реШ. -.уи: спремити, мењати , подесити 1.

уда рац, најезда, сукоб, свађа - сл: кра­ адаптирати се СВРШ . (навићи се на
ђа, борба неко ново стање или средину) акли­
агресор м нападач, насртљивац, матизовати се, аклиматизирати се ,

против ник, непријатељ, освајач, за­ асимиловати се, асимилирати се,

војевач, насилник, отимач, наме1НИК, навикнути се, прилагодити се, укло­

узурпат ор , упадач пити се, саживети се, ускладити се ,

агроном м пољопривредни инжењер акомодирати се, привићи се, нави ­

ада ж (ре<!Но или језерско острво) ћи се, изједна<IИТИ се, оДомаћити се ,

острво, острвце (речно или језерско) укључити се , инкорпорирати се , уба­

хиИ., оток ХрВ. цити се фам., угурати се фам., снаћи

се фам. , стопити се фам ., претопити
адактил ија ж беспрстост
се фам., ушемити се жарf. - уи : усво­
Адам м (први човек по хришћанском
јити, прикључити се
веровању) праотац, предак, прароди ­
адвокат м правн . бранилац, брани ­
тељ, предак човечанства, отац фи!.
тељ, заштитни к (правни), фишкал
адаптација ж О (књижевног деЈ/а)
ре!. , заступник (правни) форм., јури ­
прерада, прилагођавање , екран иза­
ста арх., пуномоћник р е Ш. , опуномо ­
ција (- филма), и з мена реШ., припа ­
ћеник реШ., право з аступник р е Ш ., по ­
годба ХрВ., прерадба ХрВ. @ (МУЗИ<I ­
средникреШ. , правобранилац пuруч .,
ког дела) аранжман, пре рада, обрада
тужилац с шруЧ . , одвјетник ХрВ ., по­
фам. ~ (- на околину) адаптирање,
вереник ХрВ., повјереник ХрВ.
акомода ција, акомодирање, прилаго ­
адвокатура ж правн . бранилаштво,
ђивање, привикавање, навикавање,
адвокатство, одвјетништво ХрВ.
аклимат и за ција , аклиматизовање,
адекватан ПРИД . прикладан , при ­
уклапа ње, аклиматизирање, асими­

мерен, погодан, подесан, згода н , од ­

лација, асимилирање, оДомаћивање,
саживљава ње, усклађивање, инте­ говарајући, повољан, подобан , доли­
чан, еквивалентан, пристао , ваљан ,
грација, интегрисање, инкорпори­
рање, сливање фи!., претапање фи!., задовољавајући , кореспондентан,

убацивање фам. , прилагодба ХрВ. в добар фам . , опортун реШ., личит

(- стана) преуређивање, преуређе­ реШ ., децентан реШ ., поспешан арх. ,

шестан арх.
ње, ур еђење, сређивање , реновирање,
уређивање, опремање 0 В . измена ад е кватно ст ж I1рикладност, 110-
годност, примереност, подесност, ва ­
адаптирати СВРШ. несврш. прел.
љаност, децент но ст
О сврш . (књижевно дело) преради ­
ти, п рилагодити , изменити, екрани­ адјектив м грам . а~рибут, епитет,
зовати , обрадити @ сврш . (- стан, придев

кућу, простор) адаптовати, аранжи­ административни ПРИД . О чинов­

рати, изменити, удесити, наместити , нички, бирократски, папиролошки

опрем ити , прилагодити, довести у фам. @ управљачки , руководствени ,
ред, подесити, дотерати, поспреми­ регулацијски, извршни, управни, ре ­

ти, у редити, сместити, украсити, сло - ГУЈ/ативни, дирекцијски

5 администратор I ађутант

администратор м в. управник танисање арх. , проскинеза арх.

администрација ж О управа, ка­ адорирати н есвр ш . пр ел . обо жава­

бинет, надзо рништво , управна слу­ ти, величати, глорификовати , пош то­
жба, управна власт, егзекутива, из ­ вати , славити, ценити , прослављ ати,

вршна власт, апарат, магистрат арх. , уздизати, узвисивати, идоли з ир ати,

правитељство арх., администратор­ ковати некога у з везде, узносити, ди­

ство арх., деВЈТет арх., попечитељство винирати , преуздизати , штовати

арх. б институциј а , установа, биро, адраповац м в. скитница

секретар иј ат, канцеJIарија , СJI ужба, адреса ж О (натпис н а писм у/тачна
за вод , пословница, дирекција, уред,
ознака нечиј ег стана или седиш та н е­
комо ра, испостава , офис фам., канц ке установе) натпис, адрес, локациј а,
жарf., ларија жарf., писарна арх. , пи­
кућни број, место становања/ бора вка
сарница арх., реферада (место где ра­
б (место становаља) одредиште, де­
ди референт) реШ., тајништво хрв. @}
стинација, крај, место @} фи!. В . дОМ
чиновништво, бирократија, уредски
адреса нт м пошиљапац, отпре м­
ПОСJIОВИ , канцеJIаријски послови, па ­
ник, отпреМИJIац, пошиљач, поши ља­
пирологија фам .
тељ, отпремач, отправљач, шпеди тер,
адмираn м О (највиши пом ор ск и
спедитер арх.
чин) адм ираљ арх., амираљ арх., ад ­
адресар м (попис имена и улица сре­
мирант реШ . б (врста шареног днев ­
ђен по словном редоследу) именик , ре ­
ног JIептир а, пат. Vanesa Atalanta) *
гистар, абецедаријум, списак, попис,
адоnесценција ж пубертет, МЈТа­
именар, преглед, индекс, каз ало хрв.
дост, сазреваље, ти нејџер с ке године,
адресат м реципијент, прим алац,
МЈТаде године фи!. , млади дани фи!. ,
приматељ, насловник , носил а ц , до­
ма гареће године и зр., пропеће живо­
бивалац, прихвата'l, прималац пору­
та изр. - суж: момаштво, младићство,
ке,рецептор
девојаштво
адресирати СВРШ . прел . послати,
адоптација ж адопција, адоптира­
импостирати, отпремити, отправ и­
ље, усвајање, усвојење - суж: посиње­
ти, отпоспати, одаслати, упутити ,
ње, усиље ње
наменити, насловити, бацити фам.,
адоптирати СВРШ . прел . усвојити,
адресоват и арх.
примити , пригрлити,посинити , уси­
адут м О (најјача карта) ас, кец б
нити, преузет и , посвојити, узети под
фи!. необорив аргумент, најјачи р аз­
своје, покћерити СУЖ.
лог, необорив доказ
адорација ж обожавање, велича­
ње, уз вишавање, покпон, узвисивање,
адхезија ж сшруч. слепљивање,
приаљаље, припајање, привл ачење,
х.ваљење, глорификација, пошта, узно­
шеље, узд и за ље, спављеље, идопопо­
спајаље, срастаље, срашћиваље, ко­

клонство, култ, апологетика, пијетет, хезија, сједињавање

апотео з а, идолизација, поштовање, адхезиони ПРИД . сшруч. приаљ ају­

прослављаље, респект, наклон, почаст, ћи , привлачни, слепљују ћ и, кох езио­

идолизовање, ватрена приврженост/ ни СШРУЧ.

оданост, поклонство , дубоко поштова­ ађутант м помоћник, пратилац , по­

ње, штовање, простернација арх., ме- бочник,ордонансреш
аеродр ом I академија 6

аерод ром м слеталиште, слетиште, бегунца на уточиште) политички

ваздушна лука, узлетиште, летиште, азил б уточиште, прихватилиште,

зрачна лука ХРВ.- суж: писта, стаза збег, nрибежиште, склониште, закри­

аером итинг м ваздухопловни ми­ ље, скривалиште, заштита, заклон,

тинг, аероприредба скров иште, заКJlониште, убежиште,

аеронаутика ж В. авијација кров фи!.

аероппа н м арх. В. авион

аеростат м цепелин , дирижабл, ва­
здушна лађа
аждаја ж О (прождрљиво митско
биће с неколико глава , зеле не бо­
је) змај, ал а, неман, змија, дракон,
аждаха арх., аждајка реШ . , ажделија
ре!., аждер ре/., позој арх., арамија
ре!. б (зла и опака жена) вешти­
ца, горопадница, злица, злобница,
оштроко нџа, оштроконђа, ро с пиј а,
аспида, гу ја, злобница, гад, фурија,
совуљага, баба фи!., мора фи!., ор­
дуља арх., бестиј а фи!. - уи. кучка
~ В. изелица
ажуран прид . тачан, аку р ата н, пре­
цизан, пунктуалан, уредан, егзакта н ,
праводобан, благовремен, стриктан,
правилан - уи. стриктан , правилан
ажури рати сврш. прел . модерни з о ­
вати,осавре менити,иновирати
азур м плаветниТIО, модрило, небе­
ска боја, ПТI авило, ПJlавина, ПJlавет­
ност, модрина, лазур реШ.
азуран прид . плав, модар, морско­
плав , тегет, небескоплав , боје мора/
неба,плаветан
AIDS м сида, ејдс
ај узв . О (за Дозивање) хеј, ој, еј, о,
ехеј, охој б (за изражавање туге) В.
авај
ајд узв. в. ајде
ајде узв . О хајде, нека, нека буде, ај­
деде, ајд, ајте, хајте, добро, важи, ако,
2. дај, деде(р), хајдеде, може, б фам. ајд,
хајде, невероватно, н емогу ћ е, ко би
р е као, није него, не би се р екло, није
ваљда, хајте, ајте, бегај, не бих рек ао,
дeТIa, не би се рекпо, дај, н е може би­
ти, деде, ма з амисли(те) , бежи, иди,
ма немој, можеш бегај фам., ма иди
жарf. ~ хајде , крени , иди, одлази, до­

ажурн о прил . В. брзо ђи , пођи,ходи

ажур ност ж. тачност, благовреме­ ајкупа ж заал . О (пат. Carcharias gla-

ност, акурат ност, пр е ци з н ост, п у нк ­ l1 Cl1 S) мо р ски пас , кучков pef., модруљ
туалност, уред но ст, егзактност, пр а­ p ef.- суж: морска мачка, жутуља, го­

водобност луб, склат, р ажа б жарf. В. Jlепотиц а

азбука ж ( пор едак у ћириличком ајнц м (игра картама) БJlекџек (Ыас­

писму) абе цед а ( пор едак у латинич ­ kj ack), жа ндар
ком писму), ал фабет (поредак у грч­ ајчица ж (лат. Соroпi1lа varia) зоол.
ком писму), АБЦ, аз-буки, буквица pef: дивља гр ашица, гркица, глувара,

арх., писмени ца арх. горкача, горчиљ авка, багренак

азбучни прид. алфабетни , абецед­ академац м (студент академије,
ни, слов ни обично војне) питом а ц - уи. студент
азбучник м (почетник у читању) академија ж О фаКУJlтет, висока
букварац, абецедарац , азбуковац школа, свеучилиште , ф акс фам., шко ­
арх., азбучар арх. па фам. - сл : универзи тет, инст ит ут,
азип м О иравн. (пр аво политичког уметнички ф аКУJlтет б све ч ана при -
7 академи к академик I

редба, пријем @) * (најви ша научна гућити (некоме), ПОВJIастити pe~U.

институција у некој земљи) акреп м О фиl. В. вештица 1. @ 6.
академик м члан академије наука, шкорпион

академичар арх. акробата м жонглер, артиста, чо­

академски прид . О универзитет­ век од гуме екс ар., пеливан арх.

ски, факуптетски, високонаучан, акробатика ж В. акробација

високошколски, високоуметнички,
акробатски прид. жонглерски,
академички арх., академијски реШ., акробацијски, пеJlивански арх.
свеучилишни ХрВ. @ В. теоретски
акробација ж вратоломија, акро ­
а камоли ВЗН. а некмоли, а тек, још
батика, акробатија, вратопом, егзи­
мање, да ни не говоримо uзр., да не
биција фиl.
спомињемо изр.
аксиом м О теза, ПОСТУJIат, теорија,
акација ж баш. (лат. Robil1 ia psell- премиса, закон, праВИIIО, основна те­
dacacia) багрем, акач, багрема, багра, за, темељно начело, основно пола зи­
бела, багрен, багрена, акачија реј. ште, апсолутна истина, научна исти ­

акварел м водена боја, посна боја на, општа истина, основно начепо,

арх. опште место - уа: суд, хипотеза @ 6.

аклимаТИЗ0вати се сврш . В. адап­ кредо 1.
тирати се
акт м О потез, поступак, депо, за ­
акна ж бубуљица, митисер, чвиљак хват, радња, чин, гест, акат арх. - уа:
pel., чибуљица реј., гнојавица фам., акција, тачка, дејство @ В. активност
мозуљица арх., мајонезара жарl., рог @) одлука, декрет, наредба, диктат,
фам. , пришт Хр6. проглас, верман, наређење, заповед,
ако' ВЗН. уколико, да, у случају да, · упута,указ, ферман, напутак, дире к­
кад (би), под условом да тива, уредба, пропис, закључак, на­
аКО2 рчц. О нека, не мари, не смета, лог, спис, резолуција, одредба, пре­
тако и треба, нема проблема, може , суда суж., едикт суж., решење суж.,

важи, слободно, само изволи изр. @ децизива реШ., диспозиција сШруч.,

6. да диспозитив сшруч. - уа: оглас, објава,
аконто прил . О на име, на рачун, у закон, тачка, правило - уа. заповест,

име @ фиl. поводом, у вези са, у од­ задатак 6 (цртеж, слика, фигура на ­
носу према, пригодом, у погпеду, гог тепа) *0 (део позоришног кома ­
приликом, у односу на, што се тиче, да) <IИН - уа. дело
гледе, у поводу актенташна ж ручна торба, актов­
акорд м сагласје, сазвучје, с угласје, ка фам., портфељ арх., актнташка
сазвук, сузвук ХрВ. арх.

ак редитив м пуномоћ, мандат, актер м О учесник, делатник, чим ­

акредитивно писмо, налог, вјеродај­ бени к, судеоник, уде оник арх. @ В.

ница арх. глумац

акредитовати сврш . прел. акре­ актива ж О 6 . имовина @ р еШ. В. го­

дитирати, овластити, ауторизовати, товина

дозволити (некоме), опуномоћити, академик прид. О предузета н, под ­

допуст ити (некоме), одобрити, омо- узетан, радишан, радљив , предузи-

активи р ати I акценат 8

мљив, делатан, радан- уи. марљив е акумулатор м (сп р ава за чување

(који је у радном односу) запослен, енергије) батериј а, батерија у ауто­
запошљен, делатан, радан, радноак­ мобилу
тиван, намештен, радно способан, у акумулација ж гомилање, наго­
служби, упослен, смештен, ангажо­ милавање, с(а)купљање, накупљање ,
ван, неумировљен хрв. @) енергичан, прилив, повећање, повећавањ~ кон­
разигран, живахан, виталан, млада­
центрација, раст, таложење, увећава ­
лачки, темпераментан, покретљив,
ње, надолажење, доток, згртање, по ­

динами чан , покретан, полетан, ве­

раст, прираст, притиц а ње, Дотицање,
сео, живота н, врцкаст, пун живота,
навирање, концентрисање, надола ­

пун живост и , вижљаст, ведра духа,

з ак, агломерација, набацивање, зби­
бодар, чио, жустар, ведар, крепак,
јање, депозиција сШруч., притјецај
окретан, млађахан, жив фи!., неми­
хрв. , концентрирање хрв.
ран фи!., ватрен фи!., гибак фи!. - уи: акумулирати св рш . п р ел . прикупи­
свеж, јак, брз, млад, неуморан
ти, повећати, прибрати, концентри­
акти вирати сврш . п р ел . О (- уре­
сати, наталожити, таложити, наго ­
ђај) упалити, покренути , ставити у
милати, сабрати, уве ћати, сакупити ,
погон/покрет е в. ангажовати 1. скупити, збрати, намлатити фам.,
акти вирати се сврш . живнути, по­
згрнути фам., докупити реЙА.
кренути се, обновити се, освежити
акуратан прид . в. тачан 3.
се, заживети, оживети фи!., поврати­
акустика ж звучност, акустичност
ти се, раздрмати се, препородити се,
акустичан п р и д . звучан, акустички
ојачати, вратити се у живот uзр., по­
акустичнос т ж в. акустика
живети р еШ., васкрснути фи!. , про­
будити се фи!., устати из мртвих изр. акут м грам . (узлазни акценат) ,. - уи.
акценат
акти вност ж акција, дело, чин, акт,
предузимање, рад, радња, подузи­
акутан п рид. најбитнији, пресудан ,

мање, деловање, делатност, посао,

примаран, горући, одлучујући, нај ­

работа, предузетништво, подухват, важнији, витапан, препоман, не за ­

поступак, предузетност, дејство, опе­ обилазан, арбитраран , судбоносан ,

рација, прегалаштво, делатност, п от­ суштаствен, прешан ре!., децизиван

хват хрв. - уи. мер а, корак реШ . - уи: важан 1., хитан, тренутан

актовка ж О фам. в. актнташна, ак­ акушер(ка) м/ж бабица, примаља,

тенташ на, актенташка хрв. е једно­ баба р е!., ебеј ка ре!., бабиља ре!., ба­

чинка бича р р еШ., пупкореза реШ., пупча­

н ица р еШ.
актуел изација ж в. р еализација
акушерство с по р одиљство, при­
акт уеЛИ З0вати с в рш . пр ел . О (уч и ­

нити актуелним) *е в. остварити маљство арх., бабичлук арх., бабиче­

ње арх.
актуелан прид . данашњ и , т р е нута н ,

савремен, моменталан, важе ћ и, сада­ акцелератор м поспешитељ, убр­

шњи, модеран, жив, незаста р е о , о во ­

завач,убр заватељ

времен, присута н ф и !., ов овремен ­ акцеперација ж сшруч. убрзава­

ски реШ., актуала н хр в. - уи : те кућ и , љ е , у б рза љ е
горући,релева нтан , постојећи акценат м гр ам. н а глас а к - суж:
9 акцентовати I алев

краткоузлазни, краткосилазни, дуго­ апавастер р е ј.

узлазн и, дугосилазни, акут, гравис, алајбеr м в. али бег

циркумфлекс, метатонијски акут
акце нтовати сврш . прел.
ворити с одређеним акцентом) на ­
гпасити 6 истаћи, назначити, нагпа­
сити, апострофирати, потенцирати,
алапача м ж (жена која много прича
О ( и зго­ и оговара) брбљавица, ј езичара, торо­
куша, трачара, пајавица, причапица,
чегртаљка , бпебетуша, празноприч а­
лица, оговаратељица, крекетуш а, лу ­

истак нути , истаћи, поцртати, подву ­ пача, језичавка, сокачара, трачбаба ,

ћи, напоменути, потцртати апакача, потркуша арх., апапајда арх. ,
акцентуација ж [рам. наглашавање покућарка арх. , стокућа реШ., говор­
акциј а ж О офанзива, навала, агре­ љивицареш.

сија, напад, јуриш, удар, насртај, осва­ аларм м узбуна, звоњава, звоно, си­
јање, насиље, диверзија, атак, сукоб, рена, ларма реј.
нахрупљење, напет, инзупт, заскок,
алармантан прид. узнемирујући,
наскок, препад, непријатељски на­ заб рињавај ући - уи: важан, хитан
пад, потрк реШ. - уи: ударац, најезда,
алармирати сврш. прел. уздрмати,
свађа - сл: крађа, борба 6 активност,
узбунити, уз р ујати, узбудити, уско ­
борба, депо, <ЈИН, акт, пред узима ње ,
мешати, деранжирати, узвитлати ,
рад, радња, деловање, посао, пред-
усплахирити, потрести , унети помет ­
узетн иштво , подухват, поступак ,
њу изр., дићи на ноге изр ., распали ­
предузетност, дејство, операција,
ти фиf., усковитлати фиf., потпалити
прегапаштво, депатност, подузима ­
фиf., разгорети фиf., узнемирити фиf.,
ње хрв., потхват хрв. - уи: процедура,
узбуркати фиf. - уи: дражити, буди­
подвиг - сл: мера, корак @) меница,
ти,пробудити
деони ца , вредносни папир, обвезни­
алас м (речни рибар) риболовац , пе­
ца, обпигација, чек , медносница, за­
царош, р ибар, удичар, халас арх.
дужница 6 в. попуст .... уи. акт 1.
алат м материјал, прибор , инстру­
акцијски прид. деоничарски, део­
менти, оруђе, о пр ема, алатке, н апра­
нички, акционарски
ве, справе, средства, алатљике, пома ­
а кционар м деоничар, удеони­
гала, апарат фиf.
чар арх .
алатаст п рид . (за коња) в. алев
ак ционарски прид . в . акцијски
алатка ж в. алат
а кциони прид . динаМИ<Јан - уи. ак­
алатничар м (онај који израђ ује
тива н 2
алат) "
а ла ' ж О в. аждаја 1. 6 приказа, сен,
сабпаст, авет, утвара, привид, сновид,
албатрос м (лат. Diomedea exulans)
за аn . морска пловуша
дух, страшило, мора, сањарија, при ­
чина, баук, обмана, привиђ е ње, стра­ албинизам м (одсуство пигмента)
шно биће, симупакрум, фантом , при ­ албинство
пика, фантазма реШ. - уи: чудовиште , албум м муз . плоча, диск, це-де, про­
вештица 1. @) в. изепица јекат, лонгплејка арх.

ала2 прил . ама, ама баш, ма, што, баш ал6умин м 6еланчевина, протеин ,
алабастер м (прозрачан гипс бе ~ албумен
ле бо ј е) апабастар, апавастар реј., алев пр и д . румен, риђаст, црв енкаст,
апеrо риј а I аптернатива 10

ру јан, црвен, алатаст (за коња), отво­ хол, етанол б (алкохолно пиће) пиће ,
реноцрвен, тамноцрвен, алали не­ пијача фам., цуга фам . , цирка жарf.,
ирам. pef., алав pef. , аласт pef. буз жарf., гориво жарf., ћепи жарf.,
апеrор иј а ж О (стилска фигура, ћ е п с жарf., керозин жарf., локатив

проширена метафора) фигура, сим­ жарf., шљока жарf.

болична слика, песничка фигура,

пренесено значење, сликовит израз ,
Алкохолна пића
песнички украс, троп реШ . , знамен

реШ. - уи: ознака, знак, обележје , ана­

ама р о вотка п и во
логија, слика, знамење, метафора,
а п синт коњак ракија
симбол б библијска прича/легенда, бренди ликер рум

предајна прича, народна легенда, по ~ вермут масти ка текила

вињак медови н а џин

учна прича, предаја , алегоријска при ­
вино мескал
ча, кажа, приповест, сторија фам., виски пелинковац

читије арх., шторија арх. - уи: леген­

да, ПРИ<lа, анегдота, басна, предање
апеrо ријски прид. пренесен, фи­
гуративан, недослован, алегорски,
алегоричан, алегорички, кићен, пре­
носан реШ. - сл: метафоричан, симбо­
личан, сликовит
апеја ж В. дрворед
апександри н ац м иесн.
стерац,ал ександрин
апепуја узв. алилуја, халелуја
апи' взн . О (супротни) а, међутим,
само, ипак, него, док, па и поред тога
uзр., ама арх., ма арх., ала
(раставни) или, илити, алити, било
@) pef. (исказни, упитни) зар, да ли
апи 2 прил . (за појачавање) управо,
апкохопиэациј а ж пијанчење, пи­
јанка , алкохолисање, опијање, напи ­
јање, цугање фам., циркање фам., ло­
кање фам., шљокање фам., шљемање
фам ., рађење жарf., пијавељ p ef., ло­
катив жарf. - уи . банчење
апкохопис ан прид . В. пијан
дванае­
апкохописат и се н есврш . опијати
се, нап ијати се, пити, цугати фам.,
цевчити фам., локати фам . , ударати
(по пићу) фам., дудучити фам., ту­
ћи (по пићу) фам., разваљивати се
pef. б pef. фам., унеређивати се фам., шљокати
фам., шљемати фам., разбијати се (од
пића)фам. , циркати жар[., лешити се
жарf.

баш, . ама, ма баш, само просто апкохопичар м алкохолик, пија­

апи беr м алајбег, пуковник - уи. за­ ница, пијанац , испичутура , испича ­

поведник 1. ша, цуге р фам., дринкер жарf., алкос

апи rатор м з о ол . (гмизавац сро ­ жар[. - у и . бекрија

дан крокодилу из реда крокодилиј е , апоја ж бот. (лат. Аlоё arborescens)
лаш. Alligator) крокодил, кајма н алој дрв ол и ки, биј ела сабљица pef.

ап ијанса ж В. асоцијација 1. аппиниста м планина р , верач, пе ­

њ ач , п ла н и н а ц
ап ка ж круг, беочуг, п р сте н , колут,
котур, коло, венац, обруч, вити ц а, аптернатива ж О (о н о друго од

колобар pef., серкл реШ. дв е ств ар и оста вљен е на избор ) дру­

га могућност, др уга варијан та, др уга
а пкохоп м О хем. ( з апа љива и ис ­
опција - уи: и з бор б (оно што је дру-
парљива о појна течност) етил-алко -
11 апте рнативан lама

гачије од устаљеног или званичног у апфабет м (поредак у грчком пи­

уметности, медицини и сл.) " сму) в. азбука
аптернативан прид. О (који је дру­ апфабетни прид. алфабетски,
ги од две ствари остављене на избор) азбучни, абецедни, слов ни
други, други могући 6 в. атипичан аљкав прид . О в. прљав 6 неуредан,
аптернативац м о фам. (који при­ немаран, нехатан, нехајан, несређен ,
пада алтернативи у уметности и уоп­ неуређен, разбацан, хаотичан, на­
ште) "6 (који користи алтернативне бацан, недотеран , запу штен , комо­
методе лечења) суж: акупунктури­ тан, атљав ре!., шљампав фам. - суж:
ста,хиропрактичар,биоенергетичар, рашчупан , непочешљан, распасан ~
кристалотерапеут, хомеопата - уй: површан, несистематичан, лежеран,

исцелитељ непажљив, индолентнан, несавес тан,

апте рнација ж О смењивање, раз­ небрижљив, нетемељит, несмо трен,

мењивање, узајамна размена 6 !рам. необзиран, неодговоран, лакоми­
(појава два гласа или две гласовне слен, лакоуман, распуштен - уй: лењ
комбинације у различитим облици­ аљкавост ж О в. прљавост 6 не­
ма исте речи) гласовна промена - суж: уредност, нехатност, нехајност, не­
јотовање, палатализација, сибилари­ марност, немар, несређеност, неу­
зација, једначење по звучности - уЙ. ређеност, разбацаност, хаотичност,
аблаут набацаност, недотераност, запуште­
ап труиза м м (несебичан однос ност, хаос, шљампавост фам., шлам­
према друтима) човекољубље, '10- пастост фам., атљавост ре!. ,. - суж:
вечност, човекољубивост, хуманост, рашчупаност, непочешљаност, рас­

филантропија, широкогрудост, даре­ паса ност ~ површност, несистема­

жљивост, доброта, пожр тво ваност, тичност, неодговорност, лежерност,

несебичност, срдачност, предусре­ непажња, необзирност, несређенос т,

тљивост, милосрђе, великодушно ст, неуређеност, индоленција, небриг а,
племенитост, хуманитарност, људ­ занемариваље, лакомисленост, не ­

скост, милосрдност, мекоћа срца , брижљивост, нехај, несмотреност,

издашност, благонаклоност, добро­ комоција, комотност, нехајање , огу­
творност, милост, братољубље, ши­ глалост, индолентност, непажљи­

рокогрудност, милостивост, благо­ вост, безбрижност, распуштеност,

родност, подашност реШ., добрости­ немарење, лакоумност, запуштање,

вост реШ., доброхотност реШ., аман нетемељитост, комодитет, необази ­

ре!., податљивост реШ., смиловање рање, атљавост ре!., мурдарлук ре!.,
реШ., веледушност хрв. - уй: пажљи­ фјака ре!., јавашлук ре!., брљивост
вост,љубав,учтивост фам., хај-нехај фам., не п омња реШ.,
аптруиста м в. добротвор не п омност реШ . , непомњивост реШ. -
апудирати несврш. прел. (правити уй: лењост, пропуст

алузије) циљати, нишанити ама ' п ри л . О бар, макар, барем, само,

апузија ж наговештај, асоцијација, најмање, било шта, ако не друго, ако
назнака, призвук, имплика ција, н а­ ништа, ако не више, минимум, не­

говештавање , к о н ота циј а, скри ве н о што , у н ајм а њу р уку 6 ала, ама баw,
значење, нату книц а м а, што, б а ш ~ про ст о, управо, на-
ама I амби циј а 12

просто, баш, речју, такорећи ковање, омот, овојница, овитак, омо­

ама' взн . арх. реШ . в . али' 1. та'!, овој, увијач, папир , картон, сан ­

ама' УЗВ . О забога, аман, а , ако бога дук, пакет, конзерва, пластика, дара

знаш , тако ти бога, побогу, али, бре, арх., тар а арх., пакунг ре!., пакирање

море б ма, аман, па, хајде, та хрв . - уи: етикета, коверта

амајпија ж талисман, амулет реС., амбар м о (спремиште зрнасте хра­

за пис реС., базулмет реС. , хамајлија не) житница, хранионица, остава,
реС., фетиш реШ. - суж: детелина с че­ магазин, магацин, комора, спреми ­

тири листа, зечија шапа, потковица ште, спремница, складиште, штагаљ

амам м хамам, хумам - уи: бања, ку­ ре!., житњак суж., хамбар арх., мага­

палиште
за реС. б (спремиште за дрва) шупа,
спремиште, дрвљаник, дрвњак, клад­
аман УЗВ. забога, ама (ама не прете­
ња ре!. ~ в. угљаник
руј) , а, ај, ако бога знаш, тако ти бога,
побогу, али, бре, море, ма, па, хајде, та амбасада ж конзулат, заступни­
штво, дипломатско представништво,
аман дман м правн . (у законодавној
процедури допуна или предлог допуне
поклисарство арх., заступство хрв.,

велепосланство хрв.
неког зако на) допуна , додатак, наста­
вак,дограда амбасадор м изасланик, дипло­
мата, дипломатски представник, по­
аман ет м опорука, завет, обећање,
заве штање, заклетва, реч, амин арх.,
клисар арх., велепосланик хрв. - сл.

аманат ре!., препорука арх. , завештај
арх. -уи: тестамент
амате р м лаик, дилетант, неструч­
аташе, конзул
амбасадорски ПРИД. дипломатски,
изасланички, конзуларни, поклисар ­

њак, непрофесионалац, надримај­ ски арх. , велепосланички хрв.

сто р , приучењак, непознавалац, бу­ амбер м в. ћи либар

џаклија арх., лајкуш реС., петљанац амбиrвитет м двозначност, дво­
фам., шарлатан фам. , петљавац фам., смисленост, двострукост, двосми­

ан ал фабет фиС., фушер фам., постра­ слица, вишезначност, полисемија,

ник хрв. , неупућеник хрв. - уи . незна­ неодређеност, проблемати чност,
лица двојбеност хрв.
аматериз ам м амате рство, не­ амбијент м о в. околина б фиl. ат­
стручност, непрофесионалност, по­ мосфера фи!., стање, расположењ е,
четништво, нестручњаштво , непро­ угођај, .дух фи!., клима фиС., мирис
фесионализам,дилетант изам,петља ­ фис., амбије н ат реС., штимунг фам.,
нија фам., петљанција · фам . , петљање озрачје фиС. хрв.
фам., прчкарија фам амбис м провалија, понор , бездан,
аматерс ки ПРИД . почетни ч ки, не­ бездно, безданица, урвина, мртво ду­
професионалан, невешт, нестру'!ан, боко, амбулина реС., абез реС., про вала
лаи'!ки, неквалификова н , тр аљав, р еШ .

непоткован, некомпетентан, неизве­ амбиција ж о (јака жеља за по сти­

жбан, шарлатански, не пр иклада н - зањем нечега) воља, намера , одлу ­
уи : лош 1., бедан 1. ка, прохтев , стремљење, настојање,
амбапажа ж О (материјал или склоност, тежња, те нденција, жеља,
предмет у који је упакована роба) па- хтење, циљ, аспирација, зам и сао,
13 амбициозанlаморапа н

« изговарати,
(С >4-
примисао, план, интенција, наум, н а­
)')
сврш. певати амин

кана, нишан, тежење, смерање, про­ @ сврш. в. аминовати

мишљај, претензија, чежња, страст, аминовати сврш. прел . допустити ,
смер реШ . , намисао реШ . @ (жеља за дозволити, одобрити, сложити се,
успехом, славом, богатством) сла­ пристати, прихватити, пустити,дати

вољубље, похлепа , апетит, претен­ слободу, благословити, изаћи у су­

циозност, каријеризам, претензија, срет, дати, аминати ре!.
частољубље, глад фИl., славохлепље амнезија ж О Meg. (губитак пам­
хрв., частохлепље хрв .
ћења) заборав, заборављање @ фис.
амбициозан прид. о (који има ам­ фам . заборављање, заборав ност, се­
биције) прегалачки, предузимљив, нилност фи!. жар!., склероза фu!.
предузетан, подузетан хрв. - уи. вре­ жарС.
дан 1. @ (жеља н власти и моћи) сла­
амнестија ж (прекидање кривич ­
вољубив, каријеристички, претен­
ног поступка без последица по окри­
циозан, частољубив, властољубив,
вљеног) помиловање, опрост, забо­
радохоличан, славичан, преамбици­
рав , ремисија, опроштај, ослоб ађање,
озан,славољубан,властохлепан,нео­
поштеда, милост, укинуће, пониште­
дме рен , неумерен, похлепан, часто­
ње (поступка), пуштање из затвора ,
хле пан хрв., славохлепан хрв.
ослобођење, опроштење, избављ е­
амбпем м (симболична слика, ње , одрешење, праштање, разрешењ е
обично на грбу) обележје, грб , зна­ аман реС., проштење арх. , аболиција
мен, ознака, знак, симбол , емблем
иравн.
ре!., белег арх. - суж: заштитни знак,
амнестирати сврш . прел. пом ило­
логотип,лого фам.
вати , ослободити, аболирати, опро ­
амброзија ж о (храна богова) ам­ стити, смањити казну, отпустити
вросија арх., амбросија арх. @ баш.
(затвореника), пустити из затвора/на
(лат. Ambrosia) лимунџик ре!.
слободу, поштедети живот, укинути
амбупанта ж (медицинска стани­ казну, разрешити, решити ре!., по­
ца за лечење болесника који не леже клонити (некоме) живот uзр.
у болници) дом здравља, диспанзер,
амнион м Meg. в. плацента
клиника, поликлиника, амбуланца
аморапан прид . О (који не по зна­
ре!., амбуланција арх. ре!., амбулато­
је или не признаје морална начела)
риј хрв. - уи. болница
неморалан, безморалан, неетичан @
амен узв . в. амин3
(који је искварена особа) лоw, зао,
Америка ж о Нови свет @ САД,
злобан, бесраман, покварен, непо ­
Сједињене Америчке Државе, Вели­
штен, бестидан, подао, подмукао ,
ки Брат, Ујка Сем
бешчастан, безобразан, бескаракте ­
амин' м О в. клетва @ в. крај' 1. @) в. ран , нева љао, нечастан,охол,препре ­
аманет
ден, опак, притворан, осион, перфи ­
амин' прил . О в. готово 1. @ в. заувек дан, безочан, префриган, пакостан ,
амин' узв . (узвик У муслиманској мо­ срамотан, дрзак, з лоћудан, обест ан,
литви) амен, нека тако буде, уистину недостојан, прорачун ат, искварен ,
је тако, тако је безобзиран, неотесан , непра вичан,
аминати сврш . н е сврш . пре~ . О не- хулан, без поштовања, неисправ ан,
аМОРТИЗ0ватиI аиапизирати 14

премазан/намазан свим мастима/бо­ ампутација ж ампутирање, сечење,

јама, издајнички, продао би и своју одсецање, исецање, одстрањивање ,

мајку изр., богохулан, сраман, непле­ одстрањење, уклањање, убогаљивање,

менит, фриволан, недоличан, несла ­ обогаљивање, сакаћење, осакаћење,
ван, нецивилизован, подмитљив, гре­ окљаштрење арх., кљаштрење арх.

шан, нечист, непристојан, страховит, ампутирање с 6. ампутација

поган, надут, вероломан реШ., ружан
ампутирати сврш . несврш . прел .
фИf., прљав фи!., низак фиf., нечувен О неС6РШ. сећи, исецати, одсецати,
фИf. , дијаболичан реШ., некрепостан уклањати, одстрањивати, сакатити,

ре!., смрадан фам., дрзовит ф~м., убогаљивати, богаљити. @ С6ри/. исе­

зло чест фам., кваран фам., инфаман ћи, одсећи, одстранити, уклонити,
р е Ш . , либертински арх., худ арх., ки­
отфикарити фам.
в а н реШ . , претворан реШ., иморалан
амреп прид. 6. кишобран
ре Ш . , химбен Хр6., нећудоредан Хр6.,
амфетамии м (врста дроге) брзина
дебеле коже изр. - уи. бедан 1., некул­
жарf., дуспи жарf., спид жарf.
туран, несташан 1., дивљи, заједљив,
амфибија ж биол. водоземац, дво­
гадан,лицемеран, неправедан, поро­
живац, двоземац, амфибиј Хр6.
чан,неискрен

амфитеатар м 6. хала
аМОРТИЗ 0вати сврш. прел. О фи!. 6.
ублажи ти @ фИf. екон. ира6Н. 6. пони­ амфора ж посуда, суд, ћуп, ваза,

штити ~ 6. отплатити
урна, вазна, врч, пехар, бокал, крчаг,
кондир, ибрик арх., жара арх., бардак
аморфаи прид. О безобличан, нео­
реТ., покал реј., букара реТ., боцуњ ре!.,
дређен, необликован, неформиран,
роменча ре!., тестија ре!., ваз арх.
нејасних обриса, бесформан, безли­
аиаrрам м преметаљка
'(ан, у назнакама, неодређен, неуо­
бличен, несталан - уи. бесконачан аиапи м мн. О 6. годишњак @ 6. днев­

@ fеол. неискристализован, некри ­ ник 1.

стализован ~ фи!. 6. недефинисан аиапиза ж О истраживање , испи­

аморфиост ж О безобличност, тивање, пропитивање, проуч авање,

HeoдpeђeHOC~ необликованост, не ­ студија, преглед , истрага, утврђива­

формираност, бесформност, неуо ­ ње, опис, рашчлањивање , изналаже­

бличеност, неодређеност,несталност ње, извиђање, уочавање, пр етрага,

- уи. бескрајност 1. @ fеол. нек риста ­ раШЧJlана реШ. , рашчламба Хр6., про ­
лизованост, неискристализованост ~ матрање Хр6. - уи: тумачење @ оглед,

фИf. нејасност, мутноћа, недефиниса ­ експериме н т, опит, проба, тест, покус

ност, неодређеност, непрецизност, Хр6. ~ (правац у психологији) психо ­
апстрактност анализа

амппитуда ж О физ. (највећа уда­ аиапизатор м 6. а н алити'( ар

љеност од равнотежног положаја) аиапизирати несврш. прел . испи­

удаљеност, распон, растојање, дома­ тивати, рашчлањивати, претресати,

шај, домет, досег, дохват, замах @ 6. проучавати, истраживати, раЗJlучива­

опсег ~ фи!. варијација, колебање, ти, студирати, ра змат р ати, прикуп ља­

замах, распон ти податке (о нечему), испипавати,

амп пификатор м 6. појачало дубље улазити (у нешто), раЗ Jlагати ,
15 аналитичан I ангажман

сецирати, проматрати, извиђати, про­ фам. 41} фu!. 6. незналица

веравати, прегледати, анатомисати, аналфабетизам м О неписме­
проњушкавати фам., чачкати фам., ност, непознавање писма 41} фu!. 6.
њушкати фам., чепркати фам. анато­ незнање

мизирати - уи: делити 3., тумачити анархија ж 6. безакоње 1.

ан алитичан прид . О (који се за­
анархичан ПРИД. О (који је без впа­
снива на методи анаЈ1изе) анапитич­
сти и закона) безвластан , беззакон ­
ки, анапитски реШ. 41} фu!. детаљан,
ски, неуређен, неорганизован 41} (који
педантан, систематичан, темељан,
је у нереду) несређен, хаотичан, сму­
темељ ит, прецизан, предан, методи­
шен, конфузан, испретуран, неси ­
чан, организован, дедуктиван - уи.
стемски, неуређен, неорганизован ,
пажљив
не систематичан, збркан, стихијски,
а налитичар м аналист, а нали тик,
несуставан Хр6., збрда-здола фам.
анализатор, посматрач, разматрач,
анатема ж О (изопштење из цр­
проучавач, методи чар, методиста,
кве) изопштење, искључење, искљу­
медотик
ченост, екскомуника ција , и зола циј а,
а налитички ПРИЛ. аналитично, по­
изопћеност Хр6., изопћење Хр6. 41} 6.
дробно, темељно, темељито, детаљ -
кпетва
но, методично, педантно, пажљиво,
анатемисати СВРШ. прел. О (искљу­
прецизно , разборито , систематично,
чити и з цркве) екскомуницирати , из ­
систематски, аналитски р е Ш., евалу­
општити , осудити, искључити, изоп­
аторски реШ.
ћити ХрВ. 41} (изрећи клетву) прокл е­
а налитичност ж методичност, те ­
ти, УКЈЈети, бацити анатему, анатеми ­
мељитост, темељност, педантност,
зовати, анатемизирати
прецизност, пажљивост, систематич ­

ност, ЈЮГИЧНОСТ, дедуктивност, ра ­

анатомизирати несврш . прел . 6.
анатомисати 1.
злож ност, разборитост, прецизност,
егзактност, кохерентност - уи. логи ­ анатомисати несв рш. прел . О раш­

ка, разум, пажња 1. члањивати, сецирати, парати, ра з­

врставати, дерати, анатомизирати,

а нални ПРИД . анусни, чмарни, ре к­

тални
анатомизовати, разуђивати 41} фu!. 6.
анализирати
а нални отвор м анат. анус, чмар,

ректум, шупак фам. pel. анахронизам м 6. анахронија

а н алоган ПРИД . сличан, упоредив, анахронија ж анахронизам, арха­

истоврстан, одговарајући, сразме­ ичност, заста релост, несавременос т,

ран , ДОЈ1ичан, корелативан, парапе ­ преживелост, заосталост, немодер ­

лан,подударан ност, офуцаност фам.

аналогија ж СЈ1ИЧНОСТ, блискост, анахрон(ичан) ПРИД. 6. застарео

подударност, сродност, подударање, ангажман м О (рад на одређено
аналогност, напиковање, истовр­ време) рад, пос ао, ангажованост, ан­
сност, упоредивост - уи: веза 1., пове­ гажовање, задуже ње, упошљавање ,

заНОСТ,истовет ност обавеза, прихватање обавезе, уго­

аналфабета м неписмењак, не- варање, упошљење, уговор - уи. во­

писмењаковић фам., неписменко кација 41} (учешће у нечему) учешће,

анrажо ван I анђеоски 16

учествовање , удео, ангажованост, анђео м О заштитник, чувар, гла-

интервенција, деловање, ангажовање, сник , посланик, Божји гласник, ду­
партиципац ија, посредовање , допри­ ховно биће, сераф(им) ре!., серафин
нос, сврстаност, уплитање, узимаље реТ., ангел реШ., андел реШ ., андио
учешћа (у нечему) - уи: помоћ, труд реШ. - уи. ара нђ ео f} фИf. (добар чо­
@ (- глумца) улога, рола, рад глумца век) добричина, поштењачина, по­
по уговору штељак , простодушник, праведник ,

анrажо ван прид . В. з апослен несебичњак , добра душа, непотку­

анrажо ваност ж В. ангажман пљивац, душа од човека uзр ., светац

анrажо вање с В. ангажман 2. фИf., човек фИf. , људина фам.фИf.,

анrажов ати сврш. прел . О (прими ­ добричак фам., добрица фам., лаф

ти у службу, на посао) за послити, по ­ фам., поштељаковић фам., човек и по

ставити, обавезати, упослити, укљу­ фам. , правдољубацреШ., непорочни к

чити, увући, сместити, дати з апосле­ реШ ., доброхотник хрв., доброћудник
ље/радно место/намештење, узети хрв ., цар жарf., краљ жарf

фИf. , довест и фИf., наместити арх., анђеоски прид. О (који је као код
намње штити реј. , намљештити реј., анђела, који припада а нђелу) анђел­
упрегнути фам., упртити фам., на­ ски, ангелски арх. , анђески реТ., анди­
местити р еШ., ангажирати хрв. - уи: оски реТ. - уи. божји 1. f} фИf. леп ,
изабрати, мобилисати f} подстаћи, красан, до п адљ ив, наочит, при ма­

покренути, нагнати , потакнути , по­ мљив, заноса н , божанствен, бајковит,

нукати, акт ивирати, побудити , наве­ нестваран, сладак , изврстан, згодан,

сти, наговорити, потаћи , подјарити, чаробан, привлачан, чудесан, диван ,

запалити искру изр . - уи: наговорити блистав, фин , замаман, стасит, еле­
анrажо вати се сврш. несврш . гантан, љуба к, омамљив , узвишени,
О сврш. посветити се (нечему), за­ допадљив, вабљив, прекрасан , очара­
послити се (нечим), окупирати се вајући, божански, сјајан, прелеп, маг­
(нечим), предати се (нечему), заба­ нетичан, хипнотичан , меден, неодо­

вити се (нечим), заокупити се (не­ љив, небески , предиван , атрактиван,

чим), препустити се (нечему), одати бајан, савршен , кићен, дражестан,
се (не<Јему), у п устити се (у нешто) , фантастичан , мамљив, блештав , осо ­
ангажират и се хрв. f} несврш . в . ин ­ бит, величанствен,луткаст, леполик,
тервен исати красотан, невероватан , као дијамант,
анrина ж (упала грла и ждрела) алем, ч аран, раскошан, ексклузиван,

давни ца реј., грлобоља фам., гушо­ чудесно леп, дивотан, васељенски ,

боља нар . лепушкаст, небесни, пресладак , ди­

анrин а пекторис ж стенокардија, јамантски, одушевљавајући, наочит,
стезав ица нар . рајски, задивљујући, замамљив, ра­
андроид м (робот с људским ли­ финиран, грациозан, мио, велелепан ,
~OM) робот, киборг вишњи, као и з сна изр. , као са слике

анђепика ж бат. (лат. Angelica аг­ изр., цакан фам. , кицошки фам . арх. ,
changelica) реј: трубељ, кравојац, ан­ гиздав арх., бајослован арх., милови­
гели ка, трубаљ ка, кравујац, анђеоски дан реШ . , изгледан р еј., милолик арх.,

корен, кор ен светог духа убав реј., зор ан реј., уписан реј., стра -
17 aHerAoTa I анимирати

шан фам. , великолепан р е Ш . , гледан ва н , бео , бледуњав, бледолик , ма ­

ре Ш. , феш неиром. реШ. , шик неиром. локрван фам., вампирски фам . , вет
фам., дојмљив хрв. - уи: добар арх. е фиf. беспомоћан, слаб , уч м а о ,
aHerAOTa ж (занимљив или духовит безвољан, утучен, равнодушан , м а­
д оживљај) догодовштина, приповест, лаксао, депресиван, летаргичан, ин ­

з анимљив догађај, доживљај, егзоти­ долентан, апатичан, нерасполож ен ,

ч ан подухват, згода , (кратка) прича, индиферентан, сломљен, хладан , б ез­

причица , шторија ре!., сторија фам. , изражајан, безбојан , млитав, кл о нуо,
а негдот арх. - уи: вратоломија , аван­ атоничан, покуњен, неспокојан , б е­
т ура 1. животан, једнолик, а нксио за н, фле г ­

ан еrДотичан прид . В . анегдотски матичан, бес п олетан , неживота н ,

неосетан , чамотан, отупео, мел а н хо­
ан еrДотски прид. смешан, шаљив,
личан , сив, малодушан , обамро , б а ­
духовит, з абаван, комичан, лакрди­
ровит фи!., туп фи!. , погруже н р е!.,
ј а шки, анегдотски , искричав, хумо­
сатрвен ексир. , скрхан ексир . , ч аман
ристички , анегдоталан, хумористи­

ч а н, хуморан, необичан фи!., откачен

реШ . - уи : досадан, уморан
ф ам., шашав фам., вицкаст фам. , ре­ анемичност ж В. анемија

д икулоз ан форм. анестезија ж наркоза

а некмоли ВЗ Н . В . а камоли анестезиолоr м В. анестетич а р

ан екс м додатак (уговору), прилог анестезирати св рш . прел . опи т и ,

анексија ж (припајање неке тери­ умртвити, наркот изирати - у и. ома­

торије насилним путем) припајање, мити

одузимање , освајање, освојење, при­ анестетичар м а н естезиолог, ане­

к ључење, окупација, заузимање, спа­ стезиста

јање, запоседање, припојење, при са­ анималан при д. О (који је свој ­

једињење, запоседнуће, заузеће , узе­ ствен животињама или потиче од

ћ е реш . њих) животињски е (сведен на т еле ­

анектирати сврш . прел . (насилно сне п отребе) животињски , нагонс к и ,
припојити неку територију) а н екто­ инсти н ктиван, телесан , чулан , карн а­

ват и , за посести, посести, присвоји­ лан @) В . бездушан

ти, з ау з ети, окупирати, припојити , аниматор м О з абављач - уи: к л о вн,
од узети, спојити, обузети, освојити, весељак е в . покретач @) (твор а ц цр ­
з апоседнути, запремити, дохвати ти, та н их филмова) цртач
прикључити, присајединити, узети анимација ж (надахњивање жи ­
фам. вотом) одуховаљавање, оживљ а в а­
анектовати сврш. прел. В . анекти­ ње, удахњивање , породахнућ е ж и ­
р ат и вотом хрв .

анемија ж О (мањак крвних зрна­ анимирани филм м В. цртан и

ц а) а немичност, малокрвно·ст, бледи­ филм
л о , слабокрвност, безбојност, бледо­ анимирати с врш . несврш . прел.

ћ а , бескрвност, бескрвље реШ., бескр­ О сврш . (унети живост, весеље) р аз­

вица реШ. е фи!. В. болећивост веселити, разонодити, забавити ,
анемичан прид . О (који пати од орасположити, увеселити е сврш.

а немије) блед, бескрван, слабокр- оживети, пробудити, реанимират и ,

анимоэан I антаrонистички 18

удахнути живот изр., дићи из мр­ пред целокупном животном ситуа­

твих изр., васкрснути (неког) фи!. @) цијом) страх , стрепња , тескоба, зеб­
несврш. (подстицати нечији интерес ња, уплашеност, за плашеност, неспо­

за нешто) бодрити, подстицати, по ­ кој, нелагода , нелагодност - уи . страх ,

д ржавати , надахњивати, покретати, немир, нерасположење,

навијати, подстрекивати , ведрити, аномаnија ж (одсупање од оног што

соколити, храбрити, охрабривати,
потицати хрв.
анимоэан прид. (који је неприја­
тељски расположен) непријатељски,
антагонист ички , противнички, нега ­
тиван, одб~а н ,дистанциран , непри ­
ступачан, нељубазан, несрдачан , на ­
бусит, неугодан, осоран, неприја за н,
је правилно) неправилност, грешка ,
поремећеност, нерегуларност, одступа­
ње, дев ијација, застрањење , застрањи­
вање, скретање, аJIтерација, девијација
од путање/обичаја, OTКiIOH, варијација,
аберација, одмицање, недостатак , сла­
бост, дефект, ненормалност, омашк а,
одступањ е, неисправност, пропус т,

зловоља н, нерасположен, нетрпељив, необичност, фелер фам.

киван, зле воље, огорчен, потирући - анониман прид. О непознат, неи ­

уи:груб,деструктиван дентификован , неименован , тајан­

анимоэитет м О в. непријатељство ствен, непотписан , безимен, нез нан ,
2. б арх. в. нерасположење нераз откривен, неидентифициран
анис м бот. (лат. Pimpinella anisum) хрв. б неафирмис а н , неПРОСJIављен
ре!: комора ч, онајс , разијан, слатки анонимац м в. анонимус

јануш, о нли з , аниз, онаиз, онајз, слат­ анонимност ж О бе з именост, н е­

ки коморач , слатки кумин , морски ја­ познатост, неименованосl' б не а­
неж, а ниш ре!., анасон р е !., анижа ре!., фирмисаност
аниж р е!., слатки копар ре!. анонимус м О непознати, без им е­
анкета ж анкетирање, испитивање, њак,безимени , анонимац, неимењ ак
пропитивање, истрага, истраживање, реШ. б (особа без угледа) бе з везњак ,
испитивање мишљења, прикупљање левак фам., нико и ништ а фам., бе з­
података, (службено) распитивање, ве з никр еш.

упит, квестиона р реШ., упитница хрв . ансамбn м в. група 1.

- уи. анал и за антаrониэам м мржња, нетрпељи ­

анкета ж (прикупљање података вост, сукоб,раскорак , опречност, не ­

и исказа ради расветљавања неког пријатељство, противљење, супарни ­
пи та ња) анкетирање, испитивање штво , сукобљавање, колизија, трве­
(јавног мњења/мишљења), упит, про­ ње, нетолеранција, супротстављање ,
питивање, истрага, истраживање, неслагање, супротстављеност, међу ­
квестионар реШ . , упитница хрв . - уи. собно опирање , непомирљивост - уи.
анализа 1. ривалство

анкетир ање с в. анкета антаrониста м в. противник 1.

анкети рати сврш. прел . спровести антаrонистички прид . противан,

анкету, испитати, пропитати, проу­ су протан , супротстављен, опречан ,

чити, изнаћи, службено распитати, у сукобу, анимозан, негативан, не ­

извршити упит - уп . анализираши пријатељски, одбојан, непомирљив,
анкси оэност ж (осећање страха потирући
19 антантаlантитепо

антанта ж (савез између држава) са­ антиквитет м (старин ски, вредан

вез, споразум, пакт, договор, погодба, пр едмет) репиквија, а н тика, старина,
нагодба, конкордат реликт

Антарктик м Јужни пол, А нтакти­ антикни прид . в. антички

ка хрв. антипоп м преврнута кожа

антена ж О · (код инсеката) пипак, антипопа ж заал . (двопапкар пре­

тицало хрв., пипало хрв. б * (справа живар, пат. Апtilорiпае) *
за трансмисију и емисију електро­ антимипитантан прид . в. анти­
магнетних таласа)
ратни
анти пред. контра, насупрот, против,
антипатичан прид . непривrrачан,
усупрот реШ.
неугодан, непријатан, недраг, нево­
антиапкохопичар м (противник
љен, иритантан, несимпатичан, одбо­
апкохола) трезвењак, водопија нар.,
јан, немио, мрзак, омражен, омрзнут,
стрејташ жарf., стрејтер жар!., апсо­
зазо ран хрв.- уи: ружан, безобразан,
пути ста жар!., антиапкохолик реШ.
досадан, заморан 1.
антика ж О (старо грчко-римско
антипод м О (човек, место или
доба и уметност тога доба) *б (ста­
предмет који се, у односу на не ­
рински, вредан предмет) антиквитет,
што друго, налазе на дијаметраrrно
реЈ/иквија, старина, релик, тантикви­
су протној тачки Земље) против ­
тет фи!. в. антиквитет ~ прошлост,
ножац, антијек ре!., протуножац
давнина, древност, класика, стари­
хрв . б фи!. супротност, против ­
на, далека прошлост, нестало време,
ност, опозиција, контраст, опозит,
древни период, прошло време, старо
обратност, обрнутост, анти теза,
доба, бирземан ре!., бирвакат ре!., ба­
контрастност, противштина хрв. -
баземан арх., претповест реШ .
уи: антитеза, разлика
антиквар м (трговац старим књи­
антиракетни прид. противракет ­
гама и другим предметима) стари­
ни, противваздушни, протуракетни
нар, букиниста, старудар , тепалин
хрв.
арх., телал арх., крамар арх., старети­
антиратни прид. пацифистички,
нар хрв .
антимилитантан, мировњачки, ми­
антикваран прид . О застарео, ста­
ровни, миротворан, противратни
рински, анахрон, архаичан, древан,
антитеза ж супротстављена теза,
давни, стар , старомодан, прастар, да­

супротност, противност, одудара­

ван, антикни фи!., демоде неирам. , аут
неирам. жар!. , старовремен, несавре­ ње, опречност, опозиција, супро т-.

мен , претпотопни, оф неирам. жарf., стављање, опрека, побиј ање, дихо­

претпотопски, старовремски, одрпан томија, контраст, противречност,

фам., музејСI<И фам., офуцан фам., неподударност, оспоравање, опо ­

изанђао фам., архаички реШ. б (из зит, обратност, обрнутост, супротн а

друге руке) антикварски, рабљен, тврдња, контрастност, противречје,

полован, коришћен, секондхеI-lД не­ анти под ф~I!., про тивсловље pe~Тl .,
ирам. фам. противна тврдња хрв ., противш тина

антикварница м антиква риј ат, хрв. - уи: теза

старинарни ца антитепо с противтело реШ.

 I
антихрист апатија 20

антихр ист м О атеиста, неверник, анулисати, сторнирати, докинути

безбожн ик, незнабожац, дисидент, реШ., аброгирати йравн.

иноверник, бегунац,богохулник, по­ анус м в. анални отвор

ганин, безверник, апостата, криво­ аорта ж (главна артерија која пола з и

верник, ђаур р е!., ђаурин р е !., идоло ­ из леве срчане коморе) " - уй: арте­
поклоник арх. многобожац суж. , - сл: рија, срце
шизмати к , јеретик, секташ , отпад ­
апарат м О уређај, машина, справа,
ник , расколник @ фи!. В. распусник
направа, механизам , машинерија, со­
антицип ирати сврш . непрел. прел . коћало, скаламерија фам., апаратур а
О йрел . (предвидети будуће догађа­ арх. - уй. изум @Meg. тракт @) фи!. ма ­
је) предосет ити, предвидети, очеки­ шина, робот, аутомат, човек-машина ,
вати , претпоставити, антициповати,
направа, строј хрв. е в. кадар1 0 в.
погодити, прекогнитирати @ н е йрел. телефон 0 фи!. в. машинерија 1.
(деловати у напред) предухитрити,
апаренција ж О реШ. споља­
уранити, претходити @) йрел . В. капа­
шнос т, изглед , стас, фасада, вањ ­
рисати
штина, извањштина, аспект, фацијес
антички прид. (који се односи на
р е Ш . @ реШ . вероватноћа , могућност,
антику)анти кни ,а нтични
и з глед ( за нешто) , вероватност, шан ­
антолоrиј а ж збирка, колекција, са, евентуалност, потенција р еШ . , мо­
скуп, зборник, хрестоматија, албум , жебитност реШ., вјеројатноћа хрв.
компилациј а, аналекти реШ ., флори­
апатија ж (незаинтересованост за
легијум реШ. - уй : грађа
спољашњи свет, клонулост духом ,
антоним м грам . (реч супротног утученост) малодушност, апатича­
значења у односу на неку другу) опо­ ност, без вољност, равнодушнос т,
зит, протузначница хрв., супротница
нерасположење, јад, - жа лост, туга,
хрв.
суморно ст, меланхолија, депресиј а,
антракс м О веШ. коњска грозница, депресивност, депримираност, инди ­

бедреница реШ . @ Meg. црни пришт, спонираност, ожалошћеност, невесе ­

прострел ре!., бр зак нар ., залац нар. , лост, бол , потиштеност, обамрлост,
зла нар., цркавац нар., злић нар., про­ снужденост, покуњеност, невољност,

стријел хр в. незаинтересованост, летаргија, ин ­

антре м О хол, улаз, предсобље, пре­ долентност, индоленција, клонулост,
дворје, ход ник , доход ре!., хал арх. , безнађе, клонуће, неутешност, инерт­
вестибул реШ., вестибил ре Ш. - уй: ност, индиферентност, отупелост, .
капија, пролаз @ реШ . в. предјело туговање, инерција, очај , флегматич ­
антроп оморфан прид . в. човеко­ ност, неосетљивост, чемер, неспокој,
лик чамотиња, тегоба, песимизам, уту ­
антроп офаr м в. људождер ченост, сета , сетност, жалостивост,

анулирати сврш. прел . поништити, неспокој(ство), мизерија, мртвило ,

отказати, избрисати, опозвати, обо­ душобоља, гануће, сломљеност, бе­
рити, збрисати, разрешити, преки­ животност, учмалост, тупост, бедак
нути, потрти, обеснажити, одјавити, фам., празнина фи!., атонија фи!.,
повући, обуставити, уклонити, уки­ млохавост фи!., погруженост ре!., пе­
нути , убл аж ити , разврћи, касирати, чаљ ре!. , безвоља фам., ексЙр.сплин
21 апатичан I ап отеоза

реШ.,уЙ: умор, беживот н ост, бриг а 1., односи на Апокалипсу) апокалип ­

мука, лењост тички, кобан, катастрофалан, тра­
апат ичан прид . 6. анемичан 2. гичан, катастрофичан е (који слути
апати ч н о ст ж О 6. апатија е 6. бо­ на смак света) зпослутан, злокобан,
пећивост зпогук арх.

апатр и д м (особа без држављан­ апопит м 6. апатрид

ства) аполит а по пи тича н прид. неПОJIитичан ,

апеп м молба, позив, обраћање, шу­ аПОJIИТИЧКИ,неполитички

пљика ре!., апелација реШ . - уЙ. зов 1. anOnOreTa м О (браНИJIац хри­

апепација ж О жапба, тужба, при­ шћанства) аПОJIогетичар, аПОJIОГИСТ,

говор, примедба, притужба, тужење, апологичар, догмата, догматик , до г ­

тугованка, рекламација, замерка, апе­ мати чар ,. е фи!. (ревни бранилац не ­

пата Йра6Н. арх., уток арх. е 6. апеп ког учења) 6. заговорник

апеповати сврш. несврш. непрел. апопоrетика ж О (говор или спис

прел. О неС6РШ. йрел. обраћати се, у коме се нека особа или идеја бране)
при зи вати, захтевати, тражити, по­ апопогија, одбрана е 6. апотеоза
зиват и, зазивати, звати у помоћ изр., апоппексија ж мед. (излив крви у
апелирати Хр6. е С6рШ. нейрел. йраан. мозак) кап, шлог, удар, копап, можда­
жалити се, уложити жапбу ни удар, капља, шпаг Хр6.

апендикс м О 6. додатак 2. е Meg. апортирати сврш . прел . 6. донети

слепо црево, црвуљак
апетит м О јешност, ГЈЈад, изјешност,
незајажљивост фам., спадокусност
реШ., слаткојешност реШ., слаткохра­
ност реШ., тек Хр6. е 6. амбиција
апостроф м О [рам. (запета и з над
реда) изоставник Хр6 . е (непосредно
обраћање некоме) апострофа, обра­
ћање, ОСЈЈовљавање, спомињање, по ­
2. мињање, призивање

аппаудирати несврш. непрел . О апострофирати сврш. прел .

пљескати, тапштати, поздрављати, О lрам. (ставити апостроф) ,. - уЙ.
аплаудовати арх. е хвалити, одобра­ акцентовати е (обратити се некоме
вати непосредно) ословити, обратити се,
аппауз м О тапшање, пљескање, споменути, поменути, призвати @) 6.
пљесак е похвала, одушевљење, ова­ нагласити

ције, одобравање, хваљење апотека ж лекарна, фармација, дро­

аппицирати сврш. непрел. прел . герија реШ., љекарна Хр6.
О йрел. (пришити украс на одећу) до­ апотека р м фармацеут, дрогериста,
дати, приденути, придодати, ушити, љекарник Хр6.

за шити, залепити, апликовати, нале­ апотеоза ж веJIичање, хваљење ,

пити, пришити, припетати pef., на­ глорификација, узношење, уздизање,
зунтати ре!., прикачити фам. е не­ слављење, страхопоштовање, адо­

йрел. применити, употребити, важи­ рација, обожавање, занос, поклон,

ти @) нейрел. (пријавити се на кон­ узвисивање, одушевљење, пошта,

курс) пријавити се, конкурисати идопопоклонство, култ, апопогети­

апокапипса ж фиг. 6. катаклизма ка, пијетет, занесеност, узвишавање,

апокапиптичан прид. О (који се идолизација, поштовање, просл авља-
април I апстрактан 22

ње, респ е к т, наклон , почаст, идолизо­ апсолутистички прид . тотани ­

вање, в атрена приврженост/оданост, таран, диктаторски , тирански, де ­

покло н ство , простернација арх. , ме­ спотски, самовољан, ауторитаран ,

таниса њ е арх. , проскинеза арх., што­ самодржачки, неслободан, самовла­

вање р еш. дарски, аутократ ски, нелибералан,
април м т равањ хрв . , априлиј арх., недемократски

априо р е!. апсолутно прил . наравно, да, свака­

априо ран прид. О (који долази пре КО, з аиста, извеСНО , дакако , гаранто ­

искуст в а ) предискуствен, тра н сцен­ вано, сигурно, безусловно, дефини­

дента лан б В . произвољан 1. тивно, засигурно, доиста, дабоме, не­
апсол вент м (студент који је одслу­ сумњиво, савршено , бе з даљњег, при ­
шао све ceMecTpl:\ на с т удијама) .. - уи. родно, нема сумње, дупке , поу з дано,

студент до краја, разуме се, јесте, за цело, без

апсол вирати сврш. прел. непрел. О сумње, посве , подра зумева се, без­

неирел. ( одслушати прописан број се­ бени ре!. , посвема арх., јамачно арх.,

местар а на с т удијама) .. б ир ел. фи!. В. зауфано ре!. , гарант фам. , јес жар!.,

научити 1. @) ирел. В. з авршити недвојбено ХрВ. , неупитно хрВ .

апсолут м фил оз. божанство, богов­ апсорбовати сврш. прел. О (при ­

ство, бог мити нешто у себе) упити, усис ати ,

апсолутан прид . О неспоран , без­

узети , примити - уи . н аучити 1. б
(потпуно запослити) з ау з ети, з апо ­
услова н , с игуран, несумњив , недво­

смисле н , неоспоран, чињеничан,

слити , з аокупити - уи . ангажоват и

@) (потпуно преуз ети) преузети , од у­

необо рив , кредибилан , проверен , не­
з ети , примити,уклопити , укључити
побита н , непорецив, известан , фак­
ти ч ан , поуздан , уверљ ив, непробле­ апсорпција ж упијање, усисавање,
примање, узимање
мати ч а н, истинит, крајњи, искуствен
(доказа н искуством), експлицитан , апстинент м О (који се уздржава
проверљ ~в , неупитан, потврђен,нео ­ од ра з них задовољстава , страсти или

поре ц и в , неоповргљив , непрепоран порока) непорочник , стрејташ жарf. ,

реШ., н ед војбен хрв . б В . вечан 1. @) В. аскета фИl. , монах фи!. , непушач суж.
идеала н 0 В. потпун - уи . антиалкохоличар б * (који се
апсолутиз ам м тоталитаризам, уздржава од гnасања на изборима)

диктат ура , деспотизам, самовоља, са ­ апстиненција ж О (уздржавање

мод рж а вљ е , деспотија, аутократија, од разних задовољстава, страсти или

само вл а ст, самовлађе, монократија, порока) суздржавање, обу здавање ,

недем о кратија, самовлашће , аутори­ одрицање, уздржавање, пост фИf., .
тар и за м , једновлашће, самодрштво, стоицизам фи!. - уи : постојаност,
тираниј а, с амовлада, аутаркија, ауто ­ стрпљивост б иОЛ. (уздржавање од
крац ија ХрВ . - у и. насиље гласања на изборима) неизлазак, не ­

апсолути ста м деспот, силни к, ти­ гласање, неучешће, суздржаност

р а нин, с амодржац, диктатор, ауто ­ апстракт м (кратак садржај) саже­

крата , властодржац, самовољник, так, сумирање, резиме - уи. нацрт 1.
стр ах овладар, самовладар, олигарх, апстрактан прид . О В. измаштан 1.
- уи: насилник б В. недефинисан т уи. теоретски
23 апстрактна уметност аренда I

апстрактна уметност ж апстрак­ годити,изменити,обрадити

ција аранжман м О (музички аран­
жман) оркестрација, обрада, адапта­
ција е 6. распоред @) 6 . споразум
Апстрактна уметност
арбитар м 6. судија
надреализам кубизам арбитраран прид. о 6. произвољан
дадаизам експресионизам е 6 . акутан
футуризам концептуализам
арбитрирати несврш . прел. 6. су­
фовизам
дити

арбун м заал. (врста морске рибе)

апстр аховати сврш. прел. издвоји ­
(лат.
Pagellus еrythупus) руменац
ти, одбацити, уклонити, изоставити,
изузети, макнути, одстранити, уда­
aprYMeHT м аргуменат, поткрепа,
љити,оделити,искључити,изопшти­
чињеница, афирмација, доказ, обра­
зложење, разлог, потврда, аргумента­
ти, апстрахирати Хр6.
ција
апсурд м (логичка немогућност)
бесмислица, бесмисао, нелогичност, aprYMeHToBaH прид . (заснован

а псурдност, небулоза, нонсенс, не­ на чињеницама) доказан, одбрањен,

основан, оправдан, утемељен, ваљан,
смисао, парадокс, неумност, безраз­
ложност, бестемељност, без умност, снажан, веродостојан, на месту, не­
сумњив, с тежином, с гпавом и репом
апсурдитет реШ., апсурдум реш
фам., фундиран реШ., на сигурним
апсурдан прид. 6. бесмислен
ногама uзр. - уи: очигледан, доследан,
апта ж бат. (лат. sашыluss eblllllS)
сигуран
pef: стеничник, зовина, курјачки реп,
арrументовати сврш. прел . аргу­
абад, смрдљива зова, хобед, абзови­
ментисати, образложити, доказати,
на, анта, хапта, авдика, баздика, ав­
осветлити, објаснити, поткрепити
тута, хабдика, аптик, афтика, аптуга,
доказима, пружити а ргумент е, дати
бујад, аптика, алдум-трава, кокошије
чврсте темеље, побити аргументима,
грожђе, оптовина, хаптика, базг, ха­
документовати, утемељити, илустро ­
бад, бозовина, хабдовина, а п товњак,
вати, дочарати, фундирати реШ., илу­
аптовина, автика
стрирати Хр6.
ара ж 6. папагај
арена ж О (кружна или овална гра­
аранђео м (врховни а нђео) архан­
ђевина с борилиштем и rnедалиштем
ђел, архангел арх. - уи . анђео
подигнута у античко доба) стадион
аранжирати сврш . пр ел . О (уреди­
е 6. борилиште @) (место намењено
ти нешто са смислом за лепо) деко­
вежбању и одмеравању снага) игра ­
рисати, украсити, удесити, дотерати,
лиште, терен, стадион, хала, двора­
наместити, опремити, прилагодити,
на, фискултурна сала, сала, сокола­
довести у ред, подесити, поспреми­
на арх., вежбаоница СУЖ. , ринг СУЖ.,
ти, уредити, адапти рати , средити,
гимназија арх. , гомбалиште арх.,
сместити, сложити, распоредити,
гомбаони ц а арх., вежбалиште реШ.,
уресити реШ . - уи: унети, спремити,
дворница реШ., ротунда арх. - уи. 60-
подесити е (прилагодити музи ћко
јиш те
дело) адаптирати, прерадити , прил а-
аренда ж 6. заку п
аривиза м I артритис 24

аривизам м (настојање да се успе соидност, таштина, кочопернос т,

по сваку цену) каријеризам, намета ­ самољубље, бахатост, умишљеност,

ње, лакташење, лакташтво , гурање, сујета , сујетност, дрскост, бе з очност,
IIОВ на ПОlIожаје , пробијање, штре­ високопарност, хвалисавост, само­

берство фам., наметништво дивљење, обесност, претенциозност,

аривиста м в. каријериста осионост, дрзовитост, каћиперност,

аристокр ата м (припадник вишег, обест, без образлук, безобзирност,

ПОВlIаш ћ е ног плем ст ва) ПlIемић , ве­ самољубивост, покондиреност, раз­

ликаш, власте лин , аристократ, вел­

метљивост, самодопадно ст, гру бос т,
арогантност, дрчност фам., прпо ­
можа, бољар арх., госпар хрв. ре /.,
шност р е !., напуханост хрв.
коленовић ре!., племениташ арх. р е!.,
човек ПlJаве крви u зр. , бојар ре!. - арома ж О в. мирис 1. 6 в. укус 1. ~
в. зачин
суж: принц, патрициј , сер , лорд, ба ­
рон, гроф, спахија, ага, паж ароматичан прид . О миришљав,

аристок ратија ж О (најистакнути­ мирисан, миомирисан, мирисав , ми­

ји припадници вижег слоја владајуће лодушан, миомиран арх. 6 в. укусан

класе) племство, племићи, плава крв, арпаџик м бот. ... уи. лук' 2.
великаши, господство, властелин ­ арсенал м в. наоружање 1. и 2.
ство арх. , впастела арх., аристокра­ арсеник м (јак отров, триоксид ар­
ција хрв. 6 (најистакнутији припад ­ сена) м ишо мор, син pel., сичан р е Ј. ,
ници једног друштва) елита, џет-сет, арсен фам .
ноблес, високо друштво, угледници, артерија ж крвни суд, жипа (куца­
монденско друштво, ноблеса р е !., вица), одводница арх. аорта суж.
крем фам. артикал м О (врста робе и з прои з ­
аритмет ика ж (наука о рачунским водње у продавници) прои з вод , про ­
радњама) рачун, рачуница, 2+2 фам. дукт 6 арх. новински чпанак, напис

ариш м бот. (пат. Larix europaea) (вр­ ~ (чпан уговора, правипа, за кон а)
ста <Iети нара) р е !: лиственица, ла­ КllаУЗУlJа,одредба , ставка ,та чка
рикс, ареж, тис, аришевина , арич, со­ артиљерац м тобџија, топник арх.
сна, ариж артиљерија ж топ ништво
аркада ж (отворен трем с луковима артиста м О акробата, циркуз ант
између стубова) трем , архивоJlТ, сво ­ 6 в. уметник
диште, га нак ре!., гонак ре/. - уи: ход­
артистички прид. О акробатски ,
ник, коло нада
циркуски, кабаретски 6 уметнички
арлек ин м О в. кловн 6 в. весељак артифицијелан прид . в . вештач­
армат ура ж костур, појачање, кон ­ ки 1.
струкција , ојачање артичока ж бот. (пат. CYl1ara
армија ж в. војска sсоlynшs) ре!: ратичок, артишока, ар­
apOraHTaH прид . в. високопаран тићовка, драгушница, питома боца ,
ароrа нција ж уображеност, наду ­ итаllијански оцат, гардун, арде човка

ваност, надувеност, надутост, препо­ артритис м (бопест зглобова и вена)

тен ција, осорност, гордост, охолост, гихт, подагра, костобоља , ynапа зГТIО­
надменост, извешта ч еност, нарци- бова, зглобобоља, вучац, улози арх.
 25 архаичан I асистент

архаичан прид. в. застарео них жеља) несексуалан, непривлачан,

архаичност ж анахронизам, ана­ фригидан фам., хладан фам. - уи. им­

потентан
хронија, застарелост, несавременост,
преживелост, заосталост, немодер­ асесор м арх. О (судски помоћник)
ност, офуцаност фам. приправник, пристав арх. е в. по­

арханђеn м в. аранђео ротник

архетип м в. модел 1. асимиnација ж О (процес којим

архи бискуп м цркв. надбискуп се нови садржај прилагођав а и при­

дружује старом) аклиматизовање
архив м архива, збирка, колекција,
аклиматизирање, навикавање, при­
аркив ре!. - уй: грађа, досије
лагођавање, адапти рање, уклапање,
архи вар м аркивар арх., архивиста
саживљавање, усклађивање, акомо­
реШ.
дирање, привикавање, изједначава­
архивски прид . архивни, архивал­
ње, асимилирање, оДомаћење, укљу­
ни арх., архиварски р еШ.
чивање, интеграција, интегрисање,
архијереј м цркв. епископ, влади­ инкорпорирање, убацивање фам.,
ка, првосвештеник, аријар ре!., акри­
угуравање фам., сналажење фам.,
јера ре!., аријера ре!., аркијереј арх . стапање фам., претапање фам., сли­
- суж: митрополит (управитељ више вање фи!., ушемљивање жар!. - уй.
епархија), архиепископ (први међу усвајање е !рам. (једначење гпасова
епископима) према неком обележју артикулације)
архипеnаr м (скуп острва) остр­ једначење, сливање
вље, острва, оточје хрв. асимиnовати сврш . прел . (усвајати
архитекта м пројектант, конструк­ у себе) претапати, гутати, асимили­
тор, неимар, градитељ, мајстор фи!., рати

архитект pef. - уи: стваралац, асимиnовати се сврш. аклима­

!'> архитектура ж О грађевина, про­ тизовати се, аклиматизи р ати се, на­
;»
~ јектовање, градитељство, архитекто- викнути се, изједначити се, слити се,
;;ј ника, грађевинарство, неимарство прилагодити се, адапти рати се, укло­

~ е фи!. облик, састав, конструкција, пи ти се, саживети се, ускладити се,

х
R наличје, стил, распоред (елемената), акомодирати се, претопити се, при­
:s:
!:ј архитектоника, композиција , фор­ вићи се, изједначити се, ас ими лирати
:s:
8 ма, изглед, спој, склоп, структура, се, н ави ћи се, оДомаћити се, укључи ­
;'" устројство, систем, устрој хрв. ти се, инкорпорирати се, убацити се
9 арчити несврш. прел. в. разбацива­ фам., угур ати се фам. , снаћи се фам.,
~ ти се стопити се фам., ушемити се жарf. -
~
~. ас м О (број један) јединица, ке ц уи: прик ључ ити се

~I фам. е шампион , првак, рекор­ асинхрон прид . (временски неус­

'~" дер, по бедник, звезда @) в. адут 1. в клађен) неистовр емен , неистодобан
фам . в. јединица 1. асистент м О помоћник , помагач,
асексуаnан прид . О (који се не ра з­ појачање, по т по магач , десна рука
множава С П,ајањем мушких и же нски х фи!. , помоћ фи/. - сл: саЂезник, парт­
полних ћ елија) бесполан е (који није нер е >1- (помоћник професор а н а уни­
еротск и привлача н и н ема сексуал - верзитету) - уй. професор
асисти рати I асортиман 26

Архитектонскистиnови
(од праисторије до данас)

нео л и тск а а р х итектура ши н гл с тил и л и збијени стил

ста р ое гип атска а р х ите ктура чикашка школа

сумерска арх итек тур а н е овизантијска арх ите ктура

класична арх и тектур а јунге нстил
старо г р ч ка а р х ите ктур а каталонски мод е рни з ам

рим с ка а р х ите ктура ам е ричко занатств о

виза н тијска архите ктура ричардсонски романескни стил

рома н ес кн а а р х итектура покрет за лепи град

норма н ска а р х итектура раниколон~алнипр е пород

готска арх ите ктура мисионарски пр е пород

раное нгл е ски период пуебло стил

украс н и п е ри од прериј с ки стил
вертика лни п е риод х елиополис стил

ц и гл аста го ти к а футуристи ч ка арх ите ктура

тудорска а р х ите ктур а е к с пр ес ионистичк а а р х ите ктур а

мануел ин а мсте рд амс к а шк о л а

шпански кол о н ијални стил шп а нски колониј а лни пр е пород

елизабета н с к а арх итекту р а баух а ус
паладиј а н с ка а рх итектура м е дите р а нски пр е пород

енглески ба рок арт д е ко

си цилиј а нс к и барок моде рнист ич ка ар х итектура

готски пр е п о род ме ђународни стил

неокл а си ч н а ар х ите ктур а аеродинамична мод е рнистич к а

адамов ст и л архитектура

ем п и р наци с тичка арх итектура

италс к а а р х итектур а стаљинистичка а р х ите ктура

еги п а тск и пр е пород баухаус

америчк и е мпир јусонијска архите ктура
бидермаје р новоградска ар х ите ктура

тудорбета нск а а рх итектура ае родинамични мод е рни за м

викто р иј а н с ка а рх ите ктура гуги ар х итектура

јакобета н ска арх итектура бруталистичка а рх ите ктура

кви н с л е н де р метаболистички п окрет
рома н е скни препород аркол огија
нео - г р ч ка а р х итектура постмодернистичка архитектура

други е м п ир декон с труктиви з ам

краљи ц а Ан а стил мемфис група

на ц ио на л ни - п а рк рустични стил блобитектура

асист ирати несврш . прел . не п рел . учествовати , уз имати учешће

О йрел . ( пружати помоћ) помагати, аскета м О (он ај који се и з верских
потпомагати , при помагати , бити уз побуда одриче телесних уживања) ис­
(некога) , придоноси т и , подупирати, посник, монах, факир @ 8 . апстинент

бити н екоме при руци uзр . @ н е йрел. асортиман м селекција, избор , ода ­
* (обављати дужност асистента) @ би р, проби р , пробирање, одабирање,
нейрел. присуствовати, суделовати, бирање, селектирање
27 асоцијаnан I атеисти чан

асоцијаnан прид. недруштвен, ин­ гледати фи!., видети фи!., пашти ти се

трове ртир ан, интровертан, несоци ­ ре!. , напре зати се екс ир. @ * (изгова­
јалан, неприлагођен, повучен, ср а ­ рати с појачаним дахом)
межљив, недружељубив, затво рен , астаn м В. сто

закопчан, непричљив, некомуника ­ астероид м планетоид

тиван, осамњен, суздржан, уздржан,
астма ж Meg. задуха ре!., мородавље
резервисан, тих, тајанстве н, непри­ ре/., морица р е!., сипња реШ., засип
лагодљив, неприступачан фи!., зача­ хрв.
урен фам., углат фам., недружеван
астраnан прид . О (који се односи на
хрв. - уи: стидљив, нељубазан, пла ­
звезде ) звезда н , космички е фи!. В.
шљив
аветан

асоцијација ж О организација,
aCTponor м звездочатац реШ ., зве­
удружење, савез, дружи на, друштво,
здар р еШ ., звездознала ц хрв., звездо­
федерација, алијанса, група, унија,
з н а нац хр в.
коалиција, братство, заједни ц а, ор­
астроnоrија ж звездозналство хрв.,
так лук, зад руга, клуб, конзорциј,
звездоз нанс тво хрв.
компанија, афилијација, лига, лоби,
астронаут м космон аут
еснаф суж., цех су)/(. , удруга хрв. син­
асфаnт м О (црна маса која се доби­
дикат суж. е (везивање једне појав е
ја као остатак при дестилацији наф­
с другом у свести) веза, алуз иј а, н а­
говештај, назнака, призвук, импли­
те) битумен е * (мешавина битумена
и дробљеног камена која се полаже на
кација, наговештавање , конота ција ,
улице) @ (део улице покривен асфал­
скривено значење, натукни ц а хрв.
том) В. друм 0 фи!. В. град 1
асо цирати несврш. непрел . (везива­
асфаnтер м калдрмар, тарацар арх.
ти путем асоцијација) личити, сети­
ти, наликовати (некоме), наличити , ат м коњ, парип реШ.

бити сли чан /налик, изгледати као атак м В. напад

(неко/не ш то), сличити , подсећат и аташе м (стручни службеник при

(на не кога/ н ешто), ликовати реШ. амбасади) * - уи. амбасадор
ас пект м О аспекат, и з глед, вид, об­ атеизам м безверје, безбожност,
лик, појавни облик , форма е В. гле­ не знабоштво, безбоштво, кривоверје
диште 1. @ !рам. (глаголска категори­ атеиста м неверник, безбожник, ан­
ја којом се означава дужина или т ип т ихрист, нез н аб ожац, иноверник , бо­
активности) глаголски вид, вид гохулник, поганин, бе зверник, апо­
ас пирација ж О дисање, удисање, стата, кривоверник, ђаур ре!., ђаурин
усисавање, респир ација е В. амби­ ре!. , идолопоклоник арх. многобожац
ција 1. @ (појачан ACl?C при и зговору су)/(. - сл: шизм атик, јеретик, секташ,
неког гласа) дах отпадник,расколник

а спирирати несврш . непрел . прел. атеистичан прид. безбожан , без­

О ирел. (увлачити ваздух) дисати , вернички, кривоверан, нев е рнич ки,

удисати, р еспирирати , усисавати е безбожнички, бласфемичан, нере­

неирел. трудити се, настојати, тежи­ лигиозан, богохулан, нез н абожачки,
ти, стремити, намеравати, претендо ­ непобожан , апостатичан арх. - сл:
вати, покушавати, полагати право, секташки, раСКОЛНИ<IКИ, јере тички,
атеље I атракција 28

отпадн ички , ши з матички , дисидент­ реткост, чудо е в. абнормалност 1.

ски, ренегатски р е си. атпас м О " (књига географских,
атеље м (уметничка радионица) историјских, астрономских и дру ­
студио, ател ијер арх., атељер арх. гих карата) е (први вратни пршљен)
атерирати сврш. непрел. (приспе­ главоноша @ фи!. в . ослонац 6 (врста
ти у лету) слетети, при летети, до­ тканине) сатен, атлаз р е!., кума ш ре!.
летети, спуст и ти се, при зе мљити се атпета м в. снагатор

- уи. доћи атмосфера ж О (ваздушни омотач

атест м (писме н а потв рда О пореклу око зе мље) " е фи!. расположење,
и квалитету прои звода) потврд а, ате­ угођај, стање, дух, амбијент, клима,
стат, сведоча н ство, гар а нциј а, уве ре­ озрачје хрв., м ирис, амбијенат ре!.,
ње, сведоџба арх. ш тих фам., штимунг фам. @ фи!. в.
ваздух
атипичан прид. друкчији, и зузе­
тан, различит, н еоби ч ан, другачији,
посебан, изни м ан , једи нствен, осо­
Делови атмосфере
бит, неочекив ан , неконвенционалан ,
несличан, несвакидашњи , оригина­
егзосфера стратосфера тропосфера
лан, нетипичан, особен, нарочит, мезосфера термосфера
издвојен, несвакодневан , ванредан,
ексце нтричан, специјалан, неуоби ­
атомски прид . нуклеарни
;ајен, чудан, ненорм ала н , у никата н,
атоничан прид . О ненаглашен е в.
својствен, екстравагантан, другојак,
анемичан 2.
вансеријски, својеврстан, одвојен,
атрактиван прид. в. привлачан
ексцепц и она лан, оделит, различан , . ~
атраКЦИЈа ж о лепота,дражест, дра-
партикуларан, апартан , бесприме ­
жесност, заводљивост, допадљивост,
ран, алтернативан, куриозан р е си.,
љупкост, угодност, примамљивост,
пекулијара н реси ., другојачији р е си . ,
грација, шармантнос т, шарм, при ­
осебујан хрв . - уи: екстра, властит,
влачност, драгост, грацио з ност, маг ­
изврстан
нети з ам, неодољивост, склад, склад­
атипичн ост ж О раз личитост, чуд­
нос т, милина, чар, симпатичност,
новатост, нарочитост, изванредност,
умилност, по жељност, драж , фино ­
особеност, необичност, индивиду ­
ћа, атрактивност, красота, убавост,
алност, и з нимно ст, посебност, по­
умиљатост, пријатност, симпатија,
мереност, уникатно ст, својеврсност,
наочитост, леполикост, миљушност,
ексцентричност, својственост, једин­
примамљвост, лепушкастост, угода,
ственост, нетипичност, специфич­
милоћа, миловидност, занимљивост,
ност, настраност, неуобичајеност,
замамност, магнетичност, магнети ­
особитост, специјалност, неправил ­
зам, магнет фи!., магија фи!., зор ре!.,
ност, ненормал ност, оригиналност,
аман ре!., мачкастост фам. женстве ­
изузетност, пекулијарност, извор­ ност суж. - уи: харизматичност е
ност, самосвојност, спецификум , спектакл, сензација, занимљивост,
дивергентност, бизарност, чудност, догађај, новост, нечувеност, бомба
куриоз итет, карактеристичност,
фи!. - уи: инцидент .
двојбен ост реси., осебуј ност хрв. - уи:
29 атрибут I аутоматски

атрибут м О !рам. (додатак имени­ веродостојност, стварност, верност,

ци за ближе одређење) придев суж. , тачност, аутентика, неизмењеност,

адјектив суж., епитет суж. f} ознака, исправност, непатвореност, ориги­

својство, одлика, обележје, особина, налност, суштаственост, самобит­

диспозиција, природа, карактери ­ ност реШ., незачињеност фи!.
стика, квалитет, белег, црта, значајка, ауто м в. аутомобил
знак, одличје, епитет, осебујност хрв. аутобиоrрафија ж (спис у коме
- уи: нарав писац описује свој живот) мемоа ­
атрофија ж в. за кржљалост ри , сећања, животна прич а, дневник,
атрофичан прид. в. закржљао анали, реминисценције - уи. биогра­
ауr ментатив м грам. амплифика­ фија
тив, увећаница аутобус м бус фам.
аудијенција ж (службени пријем аутокефалан прид. (о цркви) в.
код државног поглавара или неког аутономан

другог достојанственика) пријем , аутокефалност ж (о цркви) авто­

примање - уи. свечаност кефалија арх., автоћефалност ре!.
аудитивно прил . звучно, ушима, по уи. аутономија
слуху/уху, слухом, увом, ухом хрв. аутократа м в. апсолутиста

аудиторијум м О (сала у ко­ аутомат м О машина, робот, напра­

јој се држе предавања) слушао­ ва, справа, апарат фи!., строј хрв . f}
ница, предаваоница, учионица (машинска пушка) митраљез, пушко­
f} слушаоци, публика, гости, посети­ митраљез, машинска пушка , машин­

оци, посматрачи, слушачи, гледали­ ка, машингевер, калашњиков cy~. ,

ште, гледаоци, публикум арх., гледа­ шмајсер арх., стројница хрв., стројо­
тељство хрв., слушатељство хрв. пушкахрв .

аукција ж в. лицитација аутоматизам м несвесност, ма­

аукционар м в. лицитатор хиналност, рефлексност, случајност,

аура ж (према неким учењима, не ­ ненамерност, механика, ненамерав а­

видљива светлост која окружује те­ ност, невољност, непромишљен ост,

ла) * - суж: нимбус, ореол, ауреола инерција, нехотичност, несмиш ље ­

арх., ореола хрв., колобар хрв., свето­ ност, н есрачунатост, инстинкти в­

круг хрв. ност, непланираност, нехотим ич­

ност
аутентичан п р ид . веродостојан,
стваран, оригиналан, извора н, једин­ а уто матизовати св рш . прел . меха­

ствен, истинит, сушти, неизмењен, низовати, роботизовати, програми ­

природан, примаран, исправан, реа­ рати, компјутеризовати

лан, веран, прави, чист фи!., незач и­ аутома тиз ова т и се сврш. О

њен фи!., самоникао фи!. реШ . , аутен­ (усвојити потпуно неку вештину) из ­
тички арх. , нефалсификован реШ., вежбати се, изверзи р ати се, увежбати
само битан реШ . , самородан реШ., не ­ се, ис пр аксирати се, исп р аксовати се

патво р ен реШ. f} ( н абави ти, купити ауто) мотори­

ауте нтичност ж и ст ини тост, ре - з ов ат и с е

алност, изво рн ост, јед ин ственост, аутоматски прид . пр ограмиран ,

аутомоб ил I афект 30

м ех анички, компјутеризован, ауто ­ конити, одобрити , омогућити, озва­

матиз ован, машински, управљан ничити, ауторизирати, регулисати,

аутомобил м кола, ауто, машина, оверити, верификовати (и - цирати) ,

мото рно возило , возило, лимузина поткрепити (нечијим ауторитетом) ,
( елега н т ан, велик
- ), транспорт фи!., овјеровити Хр8.

крнтија (дот рајали - ), шклопоција ауторитаран прид. 8. апсолути­

( дотрајали - ) колица фам., мотори­ стички

зациј а фам. , макина жар!., самовоз ауторитативан п рид. О (који ужи ­

арх. Хр8 . ва ауторитет) 8 . поштован 1. @ (који
аутоном ан прид. слободан, само­ не трпи приговор) 8. одлучан 1.
стала н , не з ависан , самосвојан , непот­ ауторитет м О (утицај стечен лич ­
чињен , с уверен , неподређен, неусло­ ном вредношћу или положај ем) репу­
вљен, с а мо управни , неовисан Хр8 ., тација, угледност, уваженост, у тицај,
аутоке фал а н суж. популарност, поштовање , чувеност,

аутоном ија ж самосталност, нез а­ престиж, реномираност, част, но ­

висност, с а мостојност, слобода , са­ т а билитет, при з нање , поверење , р е­

мосв ојнос т, одвојеност, суверенитет, номе, добар глас , хвала , уважавање,
одеље но ст, сувереност, самоуправа, ауторитет, положај, по з натост - сл :
засебно ст, аутономност, неовисност слава, цењеност @ (особа која уж и­
Хр8 . , аутокефалност суж. ва ауторитет) угледник - фи!: име , бе ­
аутопсиј а ж (расецање леша ради смртник, фигура , неко и нешто , кл а ­
утв рђи ва ња уз рока смрти) обдукци­ са , величина, марка, маестро , чов е к

ја , се цир а ње, расецање, некропсија, од формата, калибар - фам : легенда,

реза њ е , от варање , разудба арх., сек­ крупна риба , краљ, цар, крупна з вер ­
ција арх. ка , буџован , буџа - жар!: мудоња , ф а­

аутопут м (бр з и пут са з ауставном ца , мудо , целебритет реШ., нот абили ­

траком ) аутострада, аутоцеста, ауто­ тет реШ. - уи: великан

џ ада жар!. ауто-стоп м ауто-стоперство , сто ­

пирање
аутор м О стваралац , творац, креа­

тор - суж: приређивач, уметник, пи­ аутострада ж 8 . аутопут

са ц , компо з итор , муз ичар, сликар @ аутохтон п рид. О (који је пореклом

8 . пок р ет ач @) 8 . и зумитељ из краја у коме живи) староседелач ­
ауторизација ж легализација, ки, кућни, Домаћи , и з ворни, домо ­
овла шћење, верификација, регулаци­ родачки, урођени фи!. туземни реШ.,
ј а, одо брење, одобравање, допуште­ оригиналан фи!. - уи. аутентичан @

ње, д опуштање, озакоњење, легити ­ (који је настао , израстао без спољног

ма ц иј а , о з ваничење, поткрепљење утицаја) само рода н фи!., самоникао
( н ечијим ауторитетом), узакоњење, фи!
оза к о њавање, позакоњење, регулиса­ аутсајдер м фам. странац, туђинац,
ње , прописивање туђин - сл: алтернативац, осамљеник,

аутор изован п ри д . 8. важећи 2. особењак

аутор изовати св рш . пр ел. (и -ира­ ауфинrер м вешалица, офингер, ве ­

ти) овластити, дозволити, легализо­ шаљка, виселица нар., ленка арх.

ват и , опуномоћити, допустити, оза- афект м 8. љутња

31 афектација I ахромати чан

а фектација ж В. неприродност афинитет м О В. блискост 1. @ хем.

афекти ван прид. напрасит, пргав, (склоност одређених материјала ка
нагао, жесток, ћудљив, фуриозан, Сједињавању) кохезивност @) (скло­
жустар, дивљи, диваљ, горопадан, ност ка неком послу, делатности)
махнит, жучан, виолентан, агреси­ с клоност, наклоност, смисао, осећај

ван, плах(овит), необуздан, прек, афирмативан п рид. потврдан , по­

осион,дурљив, неуравнотежен, им­ зитиван, одобравајући, сагласан, је­
пулсиван, срчан, раздражљив, пома­ стан реТ.

ман, здушан, осоран, силовит, жив­ афирмација ж В. признање

чан,напрасан,нападан,несталожен, афирмирати се св р ш. В. потврди­
свађалачки, експлозиван, распаљив, ти се

неразборит, грозничав, покарљив, афирмисан прид. В. поштован

ЖУLIЉИВ, рабијатан, хировит, гне­ афирмисати сврш. несврш. прел .
вљив, обестан, темпераментан, ва­ О сврш. потврдити, верификовати,
трен фиf., вирулентан фи!., рогат прихватити, установити, потписати,

фам., вехементан арх., нервозан еуф. констатовати, одобрити, оснажи ­

- уи : осетљив 1., тврдоглав, бесан, ти, оверити, поткрепити, утврди­

немиран ти, печатирати фиf., вер и фицирати

афектирање с В. неприродност хрв. б несврш. в. потврђивати
афектирати несврш. непрел. В. пре­ афирмисати се свр ш . н ес врш. про­
немагати се бити се, прославити се, постати при­
афера ж О инцидент, неприлика, знат, показати се, доказати се, по­

скандал, изгред, испад,драма,сенза­ стати неко, сте ћ и славу, стећи добар

ција, збрка, белај фам., циркус фам., глас, оп р авдати п ове р ење, п родрети,

хаос фам., крш жарf. - уи: брука fJ В. успети

авантура 2. ахроматичан прид . в. безбојан 1.

баба ж О (мајчина или очева мајка) бабица ж акушерка, примаља - реј:
бака, нана ре!., ноне ре!., нон а ре!., ба­ баба, ебејка, бабиља, бабичар , пупко ­
бошка фам. , бабушка фам . , баја фам., реза, пупчаница

бабајко иесн., бабајка иесн. б (ста­ бабице ж мн . заал. (лат. Веliлпidае)

ра жена) старица, стара , старамајка, слинке

бакутанер фам., бабац фам., бакута бабун м о заал. (лат. Рарјо ћаmа ­
фам., старка арх., мајка фи!.. - уи. ба ­ dryas) павијан б В. богумил
бускара, госпођа @ фи!. в. злобница О
бабура ж о баш. в. паприка б
фи!. в. кукавица 1. 0 в. бабица Ф в. фам . в . нос
база
бабураст прид . надувен, набрекао,
бабадевојка ж в. уседелица отечен , набрекнут, напупео , пуна ­
бабак м бот. (лат. Blennius gattorugi- шак, испупчен , нарастао, оте као, н а­

пе) сли нгура текао,задебљан,подбухао,набубрен,

бабал он м заал . (лат. Botaurus stel1a- натечен, повећан , надут, пунаш а н ,
ris) пегави букавац напет, набујао, набухнуо реШ. , набу­
бабар ије ж мн . в. празноверице хао реШ., напупао реШ . , буав реШ. , на ­
бабароrа ж (измишљено биће ко­ пухан хрв.

јим се плаше деца) караконџула, ве ­ бабуре ж мн. заол . (лат. Oniscoidea)

штица, палигорка, совуљага, наџак ­ - суж: гамбор, мокрица , краба, jacTor,
баба, горопадница, ордуља арх., ро­ козица

гуља ре!., лепируша ре!., вештерица
pef., вештегарка нар., бабаруга реШ .
бабаст прид. баболик, баболичан
баби не ж мн . О (дарови новорођен ­
чету) повојница б (први дани после
поро ђаја) бабиње
бабускара ж паг. фам . стар qекања,
матора, маторка, старка, бабускера,
старина, бабетина, бабуштина, стар­
кеља, метузалем фиf., олупина фи!. ,
фосил фи!.
бабуwтине ж мн . в. празноверице
33 бавити I бадаваџ ија

бавити н есврш. непрел . в. боравити гледати преко рамена изр.

бавити се несврш. радити, занимати баrателно прил . јефтино, незнатно,

се, упражњавати (нешто), обављати ситно, за немарљиво, ништавно , не ­

(нешто), окупирати се (нечим), доти­ битно, ниско (о цени), мало, према­

цати се (нечега), мајати се, замајавати ло, безначајно, бесплатно фам., сме­
се (нечим), петљати се фам, бактати шно фам., џабе неиром. фам., џаба
се фам . - уи : проучавати, зарезивати неиром . фам., за џ жар!.
ба врљати несврш . непрел. О (неси­ баrер м јаружар, грабилица, глибо­
гурно ходати) тетурати се, посртати, дер реШ., екскаватор сшруч . , јаружа­
клати ти се, спотицати се, саплитати ло хрв. драга суж.

се, заносити се, млитати, главињати,

баrља ж реЈ. в. стог
кривати, шевељати, запињати (у ло­
баrов м (дуван који остане на дну
ду), швагати, климатати се, гавељати
кад се лула испуши или лош дуван)
ре!., заводити се pef., батрљати реЈ., ле­
крџа фам. - уи. дуван 1.
вентати реЈ., вући се фам., заплитати
баrра ж в. олош
фам . , лелујати фам., њихати се фам.,
баrрем м бот. (лат. Robinia pseuda-
плести ногама фам., кршити се фам.,
сасја) реЈ: акач, ака ција , багрема, ба­
бауљати фам., гмизати фам. - уи: ше­
гра, бела, багрен, багрена, акачија,
пати бв . базати @) в. брбљати 1.
крунчица, бело дрво, краљ, бијела
баr м о pef. в. огрлица 1. б жар!. в.
драча, бијела капиника, бело цвеће,
квар
сигнојка, бијела багрена, хација, бе­
баrа вост ж шепавост, ћопавост,
ли багрем, робинија, краљегач, мор­
хромост, шантавост, бањгавост ре!.,
ска драча, нерод, египтонска трнина,
бангавост pef., багљивост ре!., ба­
стамболска драча, краљево дрво, 1'0-
жљивост pef., цонтавост арх., цота­
сподинов трн
вост арх.
баrремац м бот. (лат. Amorpha frl1ti-
ба rажа ж о в. пртљаг б фам. в. олош
cosa) аморфа, дивљи багрем
б а rатела ' ж в. ситница
баrрен прид. реЈ. в. пурпуран
ба rатела ' прил . фам. в. бесплатно
бадава п рил. о в. бесплатно б в.
ба rателан прид. јефтин, јевтин ,
безразложно
тричав, занемарљив, незнатан, ни­

за к (о цени), мали (о цени), џабале ­ бадавадисање с беспослица, ле ­

њост, нерад, пландовање, доколи­
ску жарf., ништаван, безначајан, џабе
неиром. фам., џаба неиром. фам., џ чарење, дангубљење, ленчарење,

жарf., бесплатан фам., бесплатежан доколица, беспосличарење, излежа­

фам., смешан фам. вање, лењствовање, незапослен ост,

баrатеЛИЗ0вати несврш . прел . траћење времена, неделатност, пра ­

(умањивати чију вредност) потце­ зновање, доконарија, беспосличе­

њивати, омаловажавати, обезвре­ ње, дембелисање фам., левентовање

ђивати, ниподаштавати, презирати, реЈ., медитација фам., џабалеб арење
сматрати невредним, багателизи­ фам., вегетирање фам. фи!., лежачи ­

рати, багателисати, обесцењивати, на фам., докоњаштво реШ., ел6етова­

одрицати вредност, гледати с ви­ ње реШ., леж н ик реЈ.

сине изр., поступати с висине изр., бадаваџија м в. беспосличар

бадем I бајка
бадем м бот. (лат. Amygdalus сот­
munis ili sativa) ре!: миндал, амендула,
мендула, бајама, омендула, мигдал,
мендаљ, мандала, бојам, бајан, ман­
дула, мендуо, бајам фам.
ба~ми нтон м кокантен арх. - уи.
тенис
бадња к м (сирова храстова, церова
или друга грана која се користи у бо­
жићним обичајима) божићњак ре!.,
бадњик ре!., бањак ре/. , батњак ре!. - фам., зујати фам. , шалабазати фам . ,
уи. јелка
бажда р м о арх. в. мерач е арх. в.
цариник @} (справа за мерење) кан­
тар, баждарац ре!., баџар pef.
база ж основа, потпора, наслон,
стуб, залеђе, стожер, подршка, под­
лога, упо риште, ослонац, подупирач,
фонд, основица, подставак, фунда­
мент, постоље суж., бабица арх., баба
арх. , котва реШ . , поштапалица реШ.,
поштапаљка реШ . постамен(а)т суж.
базаnо с в. луталица
базањ е св. лутање 1.
базар м о (зидана и наткривена тр­
жница у оријенталном стилу) пијаца,
тржница, пијац фам. , павиљон, тр­
жиште, трг, пазар, пазариште , ори ­
јентална тржница, бувљак фам., бу­
вља пијаца фам. , безистан арх. - уи:
сајам е в. продавница @} .. (модни ча­
сопис)
базати несв р ш. н еп рел. В. лутати
базати несврш . непрел . вуцати се,
водати се, цуњати, скитати , потуцати
се, врзмат и се, лутати, блејати, крста­
рити, вртети се, зијати, ломатати се,
врлудати, зјакати, зврцати, вршљати,
ландарати, повлачити се, кружити,
луњати, потепати се, шеврдати, врда ­
ти, смуцати се, вуцарати се, ломити
се, кривудати, мајати се, вући се, мо­
тати се, мувати се, млитати , шарати,
зевати, шврљати, беспослено тумара-
34
ти, шетати, ићи без циља, теглити се,
пребијати се, блудити, тећи, потезати
се, бесциљно лутати, ићи којекуда,
безбрижно лутати, кривуљати, ићи
тамо-амо, шеткати се, прометати се,
тепати се ре!. , вескати се ре!., басати
ре/. , вандровати ре!., лангати ре/., лан­
драти ре!., ландати ре!., тепсти се ре!.,
баврљати ре!., лолати се ре!., лаздека ­
ти реј., мотљати се фам . , луфтирати
цурити реШ ., верати се реШ ., клата ­
рити се реШ., врсти се реШ . , трапати
реШ . , пролазити стазе и богазе изр .,
обијати прагове изр. , ићи од немила
до недрага изр. - уи: беспосличарити,
кретати се , џеџати
баздети нес врш. неп рел . в. воњати
базДЉив пр ид. фам . В. смрдљив
базичан пр ид. о в. носећи е в. су­
штински @} хем . в. базан
базни пр ид. о в. носећи @} хем. (који
има хемијска својства база) базичан ,
алкални, алкаличан, лужнат
бајаrи пр ил . тобоже, као, тобож,
као да , кобајаги , вајно, да ирон., ба ­
јали ре!., бађи ре!., санћим ре!., ђоја
ре!. реШ., боксум ре!. , бајагим ре!., ба­
ги ре!., бојаги ре!., токорсе ре!., бак­
сем ре!., бејаги ре!., баксум ре!., бајеги
ре!. , бајагли ре!., корсем ре!., бајађим
ре!., баксим ре!. , шатро жар!., гистро
жар!., божем арх., божемске арх. ре!.,
божемски арх. ре!., као бајаги изр.
бајан п р ид. в. бајковит 1.
бајање с в. гатање 1.
бајат прид . о устајао, истеклог рока,
истекао, стар, пропао, устајан , уже­
гао суж. - уи. буђав, безукусан 1., по ­
кварен 2., увео е фи!. в. стар 1.
бајка ж о (прича о невероватним
догађајима и фантастичним бићи­
ма) легенда, мит, гатка, прич а . пре­
дање, скаска, фантастика, (!Ји к ција,
35 бајковит I бала ва ц

сага, приповест, народна леге н да, еп, срет н ост, ло ш /зао удес, белај, лоша/
писано предаље, предаја, фа н тази ј а, зла ср е ћ а, зла судб и на/коб , баксузлук ,
кажа, приповетка, фабула, дело фам., п ех фам. , пегула ре!. , бедак жар!., не ­
читије арх. - суж: научна фантастика, р ука реШ. - уи: п атња, болест, беда,
епска фантастика 6 фи!. в. измишљо­ мука, бол, неприлика 6 ( ч овек који
тина нема среће) малер, несретник, угур­
бајковит п р ид. о (необично леп) суз, пехист, злосретник, баксузник ,
диван, блистав, божанствен, чаро­ талија жар!., пегула ре!. ~ (човек који
бан, изврстан, примамљив, зано­ доноси несрећу) песимиста, злокоб­
сан, чудесан, замама н, омамљив, ник, циник, злослутни к, мрачњак ,

узвише н и , прекрасан, очаравајући, баксузник , мракач, урокљивац, нега­

божански, сјајан, прелеп, магнети­ тивац фам., хејтер жар!., црноглеђ а
чан, хипнотичан, неодољив, небе ­ ексир . , кукувија ио!., аталија ре/., бак ­
ски, предиван, атрактиван, ОДJlичан, сужњак ре!., басажњак ре/.
бајан, савршен, кићен, дражестан, бактати се несврш. О в. бавити се
фантастичан, мамљив, бајОСJlован, 6 (радити нешто с напором и дуго)
бllештав , веllи'rанствен, као са слике, мучити се , замајавати се, мајати се,
красотан, невероватан, алем неиром., петљати се , зевзечити се фам. - уи.
чаран, раскошан, еКСКllузиван, чуде­ трудити се, мучити се 1.
сно леп, дивотан, васељенски, небе­ бактерија ж микроб, вирус, бацил,
сни, одушевљавајући, наО'IИТ, рајски, микроорганизам ,к лица

задивљуј ући, као из сна, за мамљив,

бакуља ж бот. (део дрвета између
рафиниран, грациозан, велелепан,
коре и сржи) ре!: једрац, срчика, срњ,
вишњи, страшан фам., веЛИКОllепан
баковина, бељ, беJlика, бељика, бак,
реШ . - уи: леп, отмен - сл: узбудљив,
бељина, бели на, беJlиковина, бељеви­
провокативан 6 в. измаштан
на, белик, срчевина, бељик
бајонет м фам . шиљбок, пушчани
бакута ж фам. в. баба 2.
нож , баганета ре!., бајанут ре!., балу­
бакwиw м напојница, награда,
нет ре!., шиљбот ре!., бод ре!., шилбок
тринкгелд ре!. , манча ре!., тип жар!.
ре/. , бајунет хрв., бајунета хрв.
ба па ж о (слузава течност коју JlУЧИ
бајс м фам . в. бици кл
СJlузокожа у устима) спуз, пљув ачка,
бака ж в. баба 1. исп љувак, п љуванка р е!., балган р е ;.,
бакапин м в . продавац хракотина р е!., балац ре!., пљувака
бакља ж буктиља, светиљка, зубља, ре!., пљувача ре!., ШJlајм жар!., шлај­
ватруштина, свјетило ре!. - уи: ватра, марица жар!., шмркаљ хрв . , шмркља
светло хрв. 6 (свежањ увијене мекане робе,
бакљоiiоwа м бакљаш, лучоноша обично тканине) свежањ, смота к, де­
бакрен прид. о (који је од бакра) .. њак,нарамак,бреме, намотак
6 в. пурпуран бапав прид. о слинав, замазан,
бакрорезац м бакрорезар, ба­ склизак, љигав, глибав, слузав, шмр­
крорезбар, бакрописац, ецер арх., кљив хрв. 6 фам. ио!. в. детињаст
јеткач реШ. бапавац м о (онај који је балав,
баксуз м о малер, штета, недаћа, слинав) балавко, прљавко, мусавко,
зло, несрећа, злосрећа, губитак, зло- балча 6 фам . ио!. (онај који је недо-
балав ити I баналност з6

растао) манолетник, тинејџер, дера II , оближ ре/. - уи: лек

дечак, пубертеТJlија, дериште, бала­ балити несврш . непрел . в. балавити 1.
лајдер, банавче, балавко, зелемба ћ , балкон м тераса, трем, лођа, док­
баТ/авад ија, малодобник, беба фи/.,
сат, портик, веранда, тараца р е/.,
дерле, багане, баТ/авандер, прцољак
лонџа арх.
фам., жутокљунац фам. , пиле фам. ,
ба л он м о (сферично тепо од лаког
пикавац фам., кТ/инац фам. , шипа ­
материјапа, исп у њено ваздухом) ба ­
рац
лун ре/., сфера, лопта - уи . аеростат
балавити несврш . непрел. О (испу­
б (- од воде ипи са п унице) мехур ,
штати бане) СJIинавити, балити, сли­
клобук, кпопац ре/. ~ (стакТ/ена ипи
нити б фи!. в. блебетати
ппастична бокаста боца за течност)
баланс м равнотежа, једнакост, си ­
в. плетенка
метрија, еквилибриј, у р ав нотеже­
балсам м в. балзам
ност, уједначеност, хармоничност,
балчак м в. дршка
хармо нија, ус клађеност, снага, скТ/ад ,
равномерност
баљеrа ж в. балега

балансирати несв рш . н епрел . О баљеэrање с в. лупетање

(од ржавати равнотежу) вагати, урав­ бамби м фам. в. лане
нотежавати, уједначавати б (бити бамбус м бот. (лат. Hibiscus esculen-
неодлучан) колебати се, миспити се, tl1s) ре/: бабње, бобња , бамње, бамја ,
плесати на жи ци изр ., седети на две бамња, бамиат, бобошара
стол ице uзр. бамија ж (лат. HibiscllS esculen tlls)
баласт м тер ет, бреме, оптерећење , боШ. бабње , бобња, бамње, бамја,
товар, при тега - уи. брига бамња, бамиат, бобошара
балван м о брвно, клада, трупло, баналан прид . о (који је без ори ­
дрво, трупац, греда, дебло, болван гинапности, већ много пута виђен и
ре!., брвина р е/., брваница р е!., баван очекиван) в. једноставан 1. б в. без­
реј., брво ре/. , брва pef., брно ре!. , брв обра за н 2.
реШ. б фам. в. глупан баналност ж (особина онога што
балеrа ж (животињски и змет) pef: је банално) неоригин ално ст, кој е ­
бапог, банога, баљега, галеба, галеби ­ штарија, неимаГИI-lативност, три ­
на - уи. измет вијалност, осредњост, Ilросечно ст,
балеrа р м ЗООП . (пат. Scarabeus sa- просек, немаштовитост, сваки да­

cer) котрљан, скарабеј, свети балегар, шњост, ненадахнутост , конвенци ­

балегаш, балегара, брнбељ реј. , гов­ онапност, једноставнос т, уобич аје­

новаљ ре/. ност, безвезарија, безвредност, три ­
балер ина ж плесачица, играчица, ца, свакодневност, стереотипнос т,

балетска играчица униформност, тричарија, безлич ­

балета н м и"грач, плесач, балетски ност, безначајност, свагдашњост,
играч ТИllизираност, средина, истолич ­

балэам м (МИРИCI-Iа смеса смола и нос т, отрцаност, обичност, ИСТОJlИ ­

етерич них уља која се употребаљва у кост, једноликост, кајгодарија р е/.,
меди цини и козметици) балсам, ме ­ крш фам . , срање фам . , Ilрчкари ­
лем, регенератор, помаст, помазање, ја фам . , шмарн арх. фu/., боранија
37 бангав I бандо гпавац

жар!., фрашке арх. - уи: ситница, пача ре!., хајдук суж., пр овалник суж.,
ништавност, ништа џепарош суж., дрпарош жар/., шанер

бангав прид. фам. О (који тешко хо­ жар!. , пацов жар/., шатровац арх., ха­

да, који храма) ћопав, шантав, хром, рамија ре!. , пустахија арх" - уи: ли­
шепав, бажљив ре!., бањгав ре!., ба­ хвар, варалица, нитков, битан га, лу­
њав ре!., багав ре/., багљив ре!., баг талица, злочинац

ре!. , шанатан ре/., цонтав арх., цотав бандитизам м разбојништво, раз­

арх. , парализован суж. - уи: дефор­ бојС1'ВО, пља«кање, криминал, зло­
мисан, сакат fj) (који има криве ноге) чинство, хајдуштво, пљачкаштво,
кривоног, крив, егав ре/. бандитство, одметништво, насилни­
бангапоз м в. беспосличар штво, отимање, лупештво, злотвор ­

банда ж о (група бандита, лопова) ство, злочинаштво, пустахилук арх.

лоповско удружење, клан, разбојнич­ - уи: злочин, насиље

ка дружи на, скупина, лопови, банди­ бандитство с в. бандитизам

ти fj) (група лица с истим пороком) бандогпав прид. о (који је тврдо­
клика, олош, поганија, булумента, глав) самовоља н, својеглав, тврдо­
камарила, шљам, жгадија, мангупа­ глав, задрт, загрижен, својевољан,
рија, компанија, отпад, багра, гамад, инатљив, усковид, крут, непомир­

пропалице, гадови, полусвет, подла­ љив, јогунаст, недоказан, искључив,

ци, подземље, клан, клатеж, котери­ недоказив, упоран, истрајан, дебело­
ја, мафија фи!., бараберија ре!., клапа rnав, окорео, неразложан, ограниче­

ре!., лацманија ре!., шквадра ре!., фај­ них/уских видика, ћошкаст, тежак,
та ре!., ксиндл ре/. , фаланга фам., та­ загрижљив, устрајан, уских хоризо­
лог фам., багажа фам., фукара нар., ната, сомовски фи/., мазгаст фиf., ма­
од зла оца а од горе мајке изр. €} (већи згински фиf., мазговски фи!., на сво­
број људи) група, руља, светина, бу­ ју руку изр., скучен фи!., крвав фи!.,
лумента 6 в. плех оркестар тврдокоран фи/., неукротив фи/., као
бандажа м ж в. завој мазга фи!., као магарац фи!., засукан
бандажирати сврш. прел. преви­ ре!., лулав ре!. , затуцан фам., заврнут
ти, повити, фачловати, зафачловати, фам., загуљен фам., овејан реШ. - уи:
уфачловати, умотати/замотати руку/ незгодан, непокоран, ћудљив , кон­
ногу, ставити завој/облогу, превити зервативан fj) (који је склон непро­
рану/прелом, привити мишљеним поступцима) брзоплет,
бандера ж (дрвени или гвоздени непромишљен, плаховит, нагао, брз
стуб, носач жица електронске или (у поступцима), мајмунски фи/., без­
телефонске мреже) стуб, стожер, rnав фи!., обезглављен, као мува без
држач, носач, ступ хрв., бандер ре!., главе изр., без гаве и репа изр. - уи:
бандијерна ре!. избезумљен, трапав
бандит м одметник, гангстер, раз­ бандогпавац м самовољни к, пр­
бојник, пљачкаш, преступник, ма­ гавац, тврдокорник, инаџија, непо­
фијаш, крадљивац, лопов, лупеж, пустљивац, својеrnавац, инатљивац,

отимач, тат, сецикеса, дугопрсташ, тв рдоrnавац, тврда глава, пркосник,

крадикеса, лоповчина, лопурда, ло­ тврдоглавко , бандоrnаваш, бандо­

пушина, пленилац, делинквен т , лу- главко, тврд орах ф и!. - фам. бузда,
банка I ба оба б
сом, мазга, ован, парип, магарац, со­
мина, мазгов - ре!. бајага, засуканац
банка ж о (установа која послује с
новцем) новчани завод, банкарница
- сл. експозитура, штедионица
новчаница @) фам. (период од десет
година у људском животу) деценија,
декада
банкар м новчар, финансијер, бан­
кир арх., банкијер арх., банћер арх.,
банкер арх., финанцијер Хр6.
банкарство с (банкарски послови)
финансирање, промет новца, цирку­
лација/кружење новца , новчарство
- суж: трансак ције , улагање, штедња,
кредитирање
банкет м (свечани ручак или вече­
ра) гозба, свечаност, прослава, про­
слављање, пир, пировање, слављење,
славље, вечеринка, светковина, гала­
банкет, светковање, гозбина, гошће­
ње, седељка суж., рецепција ре!., ко­
мерс ре!., банкина ре/., теферич ре!.,
крканлук фам. - уи: забава, банчење,
приредба
банки на ж бедем, подупирач, руб
пута
банкн ота ж новчаница, папирнати
новац, папир фи!., пара фам., бан­
канота ре!. , лептирица фам . ре!.
апоен
банкрот' м банкротирање, банкрот­
ство, финансијски дебакл, економски
крах, стечај, ликвидација, материјал­
на пропаст, хаварија, бродолом фИf.
уи. пропаст
бан крот' прид . н епром. фам. без па­
ра, декинтиран фам., шворц
без кинте фам.
ба нкротер м 6 . губитник
ба нкротираtbе с 6. банк рот'
ба нкротира·ти сврш . н е прел . пр о­
пасти, крахирати, еко н омс к и пр о п а-
з8
сти, отићи на бубањ uзр., отићи/па­
сти под стечај uзр., пући жар!., рик ­
нути жар!.
банкротство с 6. банкрот'
fJ 6. бановати несврш. н епрел. О (влада­
ти у својству бана) .. - уи. владати fJ 6.
уживати
банути сврш. н е п рел . О (доћи неко ­
ме изненада) упасти, налетети , на­
вратити , свратити, појавити се, на­
врнути, натрчати,сврнути, вирнути,
наићи, обрети се, за врат ити , нага з и ­
ти, хрупити ре/., бахнути арх., до па­
сти арх. - уи: ући, набасати fJ (нагло
и масовно ући) похрлити, нагрнути,
надрети, навалити , грнути , наврети,
наврнути, насрнути , јурнути, нал е­
тети, сунути , стуштити се, нагужва ­
ти се, нагнути, сручити се, натисну­
ти се, поврвети, појурити, нагрнути,
рукнути ре!., бахнути арх., нахрупи­
ти реШ. @) 6. набасати 1.
банчеtbе с пијанчење, пијанка, бе­
кријање, лумповање, лумперај, лудо­
вање, алкохолизација, алкохолизи­
рање, баханалије, лумпација, лолање
арх., шенлучење ре!., теревенка фам.,
циркање фам., рађење жар!., локатив
жарf., дернек ре!., шенлук ре!., тулум
ре!., пијавељ ре!., џумбус арх. - уи. за­
- сл.
бава
банчити н есв р ш. н еп рел . пијанчити,
теревенчити, лумповати, лудовати ,
пити, пијанчевати, пировати, прово­
дити се, веселити се, бекријати, по­
- лати се арх., ударати бригу на весеље
изр., шенлучити ре/., лумпати ре!., го­
довати арх. - уЙ. алкохолисати се
фам., бања ж (лечилиште на изво ру то­
пле воде) опоравили ш те, лечилиште,
или џ а, топлице, куп ке арх. - уй: бол­
н и ц а, с таци о н а р
баобаб м бот. (лат. Аd о п sопiа digita -
ta) џин-дрво.
39 бапске приче I бар ијера

бапске приче ж мн. в. праз н овери­ зица, простак

це барабар ' п рид. непрам . раван, исти,

бар' прил. ама, макар, барем, само, једнак , упоредан, напоредан , спо­

најмање, било шта, ако не друго, ако добан, подједнак, истоветан, један,
ништа, ако не више, минимум, не­ уједначен, равноправан, барабаре
што, у најмању руку pel., барабаз вар. - уи: истоветан, јед­
бар' м. О (локал у којем се с ногу је­ ноличан

де и пије) в. кафе е (ноћни забавни ба р аба р' прил . једнако, напоредо,

локал) локал, ноћни клуб, стриптиз упоредо, сподобно, подједнако, исто,
бар равно , уједначено, равноправно, на

бара ж локва, каљуга, баруштина - истој нози изр.

ре!. каљужа, качкавица, пишталина, бараж м о в. барикада е в. паљба

лужа, лужина, ланџа, локужа, кали­ барака ж в. колиба
ште хрв. - уи. мочвара баракуда ж заал. (лат. Sphyraena
бараба м и ж (лош човек) безочник, barracuda) ,..
дволичњак, безобразник, превртљи­ баратати несврш. прел . фам. слу­
вац, хипокрит, препредењак, нитков,
жити се, оперисати, употребљавати,
бесрамник, покварењак, бестидник, управљати, руковати, маневрисати,

бедник, лицемер, ништарија, подлац, пос тупати, манипулисати, водити,

пробисвет, подмуклица, сплеткарош, деловати, владати (нечим), разумети
проклетник, дрзник, пропали ца,
се (у нешто), крмарити фи!., корми­
нечасник, притворица, преварант,
ларити фиl. - уи.: умети, знати
злобник, нечовек, злоћа,хуља, непо­
барбун м заал. (лат. Mllllus) триља,
штењак, пакосник, перфидник, про­
трља
тува, смутљивац, хулиган, ништавац,
бард м в. песник
неотесанац, хипокрита, претворник ,
барем прил . бар, макар, само, нај­
безвредник, битанга, вуцибатина,
мање, било шта, ако не друго, ако
нико од никога, нико и ништа - фам.
ништа, ама, ако не више, минимум,
изрод, гад, љигавац, љига, ђаво, му­
нешто, у најмању руку
тивода, смрдљивац, животиња, псе­
барен прид . о обарен, куван, ску­
то, џукац, уштва, гу ја, џукела, мамлаз,
коњ, балабандер, муфљуз, мутикаша,
ван, зготовљен, припремљен е фи/.

живи на, бескичмењак, фанго, крмак,

заведен, придобијен, готов фи!., пе­
чен фи!., освојен фи/., обрађен фи/.
прасац, свиња, смеће, мућак, крпа (од
човека), ђубре (од човека), морална барење с о кување, варење, при­
наказа, морални имбецил, морално премање, кухање хрв. е жарl. завође­
смеће, морална нула, покварен као ње, удварање, кокетирање, придоби­
мућак - нар. поган, рђа, курви н син, јање, флерт, освајање, мување фам.,
фукара, погрда, шугавац, поганчи­ очијукање фам., обрађивање жарl.,
на, гном - ре/. адраповац, анатемњак, старт(овање) жарl.
анатемник, за плотњак , фоња, пре­ баријера ж о препрека , запрека,
твори ца, препредеl:lКО, дволичник, сметња, тешкоћа, блокада, заврзлама,
палаворда, хахар, ванцага, фарабут, зачкољица, отпор, хендикеп, недоп у­

одљуд, стодлака - уи. скитни ц а, ули- штање, и н хибиција, сметња, ограни-

барикада l баталити 40

чење, спречавање, (по)тешкоћа, за­ пржити жарi., кривотворити еуф.,

пречивање, зид фиl. , чвор фиl., коч ­
ница фи!., ћорсокак фи!. , квака фам.
@ в . барикада
барикада ж препрека, блокада, ба­
ријера, пречница, бараж,
препона, браник, преграда, забран,
китити еуф., зачињати еуф. , фаJlСИ­
фиковати еуф., доте ривати еуф., пре­
крајати еуф., оБИJlазити истину еуф.,
патворити еуф., лагуцкати еуф., ла­
запрека, гити еуф. , претеривати еуф., причати
причу изр.

грани ца фи/., линија фи!., црта фи!. - барутњача ж (оно у чему се носи
уи: ограда, брана, з ид фи!. барут) барутница, барутњара, фише­
барити несврш . преп . О (храну) ку­ клија ре!., басма ре!., фишек реј., ве­
вати, готов ити, парити, припремати , зма фам., фиш ек-ћесе арх.
спремати, варити, кухати хрв. - уИ. баршун м в. плиш
врети 1. @ в. зав одити 1. баршунаст прид. о (који је као бар­
баритон м муз. в. глас шун) плишан, кадифаст, со мотски ,
барјак м застава, стег - суж: тробој­ бартулашан арх. @ фи!. в . мек
ка фам . , пламенац бас м муз . О бас-гитара @ контрабас,
барка ж лађа, чамац, бродић, баркун берде арх. , бердо арх. ре!. , берда арх.,
ре!., брод ица реј., бату ра реј., ђеми ­ бегеш муз. ~ в. глас
ја арх., арка арх., пловило хрв. - суж: басен м (удолина међу планинама
чунак, чун, дереглија, сплав, гондола,
ни з коју тече река) увала, депресија,
кајак, мау н а реШ.
удолина, поречје, удубина, за вал а,
баровит прид. мочваран, муљевит, базен, по толина реШ.
блатњав, влажан, поплаван, подба ­
басна ж (кратка прича с моралном
ран, водоплаван, подводан, баран,
поуком у којој животиње предс та­
бараст, барљив, барнат, барушан, ба­
вљају људе) поучна прича . - уИ. при­
рушљив, слатинаст реј.
ча , бајка
барон м в. аристократа
баснослован прид . о фам. пре ­
барониса ње с жарi. лагање, кле­
скуп, непорцењив, драгоцен, као све­
ветање, обмањивање, измишљање ,
тог Петр а кајгана изр. - уи: скуп @ в.
петљање, врдање, мазање очију изр.,
огроман 1. ~ арх. (који је измаштан ,
лажуњање реј., фолирање фам., фар ­
б ајковит) в. измишљен
бање фам., ложњава жарf., баронија
баснословно прип . в. прескупо
жарi., ложење жарi., паљење жарf.,
бастион м в. бедем 2.
пржење жарi., претеривање еуф., ки­
ћење еуф. , фалсификовање еуф., п а­ бат м ( потмуо шум настао од удара
творење еуф . , дотеривање еуф., кри­ ногу при ходу) топот, клопот, кле п е­
тање, клопарање , топотање, клепет,
вотворење еуф., зачињавање еуф.
бахат реј. - уИ . бука 2., одјек
барон исати несврш . пр еп. жарi. из­
мишљати, лагати , обмањивати ( нек о­ бата м хип. б рат, батица, б р але фам. ,

га), врдати, говор и ти неистин у, ма ­ буразер фам., бураз фам., бр ајан

зати очи изр., лажуњати реј., ландати хии., братић хии., бр ата хии ., б р атан

реј., лажати р е!., фарбати (некога) х ии., браја хии. , братенац хии., браца
фам., фолирати (некога) фам . , п етља­ хии . , бр ата ц хии., баја хuИ .
ти фам., п ал ити жарf., ложити жарi. , баталити сврш . пр еп . фа м. О в. оста-
41 батаљон I бац ити

вити 1. 8 6. отказати @} 6. оштетити вентати ре!. , вући се фам., заплитати

батаљон м вој . одред, дружина фи!., фам., лелујати фам. , њихати се фам .,
батаљун ре!., јединица 60ј., формаци­ плести ногама фам., кршити се фам.,
ја 60ј . - суж: батерија, чета милети фам., пузити фам., бауљати
батерија ж о акумулатор 8 6. бате ­ фам., гмизати фам. - уЙ. шепати
ријска лампа @} 60ј. 6 . батаљон баук м 6. ала
батеријска nампа ж батерија, бауљати н есврш . н епрел. фам. 6 . б а­
џепна светиљка тргати се 1.
батерфnај м 6. лептир 1. и 2. баханаnије ж мн . О (свечаности у
батина ж 6. мотка 1. част бога вина и весеља) баха нап , с а­

батинати несврш. прел . млатити , турналије 8 6. банчење

бит и, ударати , тући , бубетати, де­ бахат п рид. о (који нема поштов а ња
в ет ат и, бубати , ломити, пљускати , према другоме, који се прави важа н )
лynати, бусати, ломатати , шакетати, обестан, надмен, уображен, с а мољу­
п љ ескати , бубњати, лупетати, мла­ бив, снобовски, надувен, ташт, бе з­
тарат и, канџијати, чибукати ре!., ша­ обзиран, неотесан, самодопадљи в,
марати суж., мазати фи!., тепати ре!., високопаран, претенциозан, арог ан­

тепсти ре!., мецати ре!., лемати фам., тан , кочоперан, покондирен, осион ,

шутирати фам. , макљати фам., ле­ сујетан, блазиран, нарцисоидан , пр е­

шити фам. , во штит и фам . , табати потентан, охол, дрзак, разме тљ и в,

фам . , рокати фам . , лемезати Ф горд, умишљен, хвалисав, пун с е б е,

фајтати жар!., пеглати жар!., футити подигнутог носа, дрчан, доминан тан,

жар!., давати по туру еуф. горопадан, нашепурен, извеш тач е н ,

батинаw м 6 . хулиган високоуман фиl., филозофски ф и !.,

надут фи!., поносан фи!., гиздав р е!. ,
батnер м 6 . лакеј
прчевит реШ . , узносит реШ., прпошан
батрrање с копрцање, ритање, но­
реШ. , каћиперан реШ., мудрослован
гатање, отимање, џилитање, кобеља­
реШ., напухан Хр6 . - уЙ. покварен 8
ње, пруцакање, праћакање, бацака­
6 . груб
ње , млаћење, млатарање, копитање
бахатост ж о 6 . ароганција 8 6.
ф и!., фрљацање ре!., ћифтање ре!., ги ­
грубост
цакање ре!.
бацакати се несврш . 6. батргати се 1.
батрrати се несвр ш . О копрцати се,
отимати се, ритати се, џилитати се ,
бацање с хитање, витлање, из б а­
кобељ ати се , бацакати се , пруцати цивање, гађање, добацивање , ката­

с е , не д ати се, гицакати се, праћака- пултирање ексйр., фрљање фам. - уй.
. ти се , млатарати, бацати се , копита­ лансирање 1.
ти се фи!. , чифтати се ре!. , чупати се бацати н есврш. п рел . хитати , в итла­
фам., лепршати се арх. 8 (тешко хо­ ти, гађати, добацивати, избацив ати,
дат и) гегати се, тетурати се, баврља­ Тlансирати ексйр., катапултирати екс­

ти , посртати, клатити се, спотицати ар . , фрљати фам. - уа. лансират и 1.

се , саплитати се, заносити се, глави ­ бацити сврш . п рел. хитнути, и з б а­
њати, кривати, шевељати, запињати, цити, завитлати, одбацити , добац и­
швагати, климатати се, гавељати ре!., ти,ланси р ати,убацити,закови тлат и ,
з аводити се pel., батрљати ре!., ле- замахнути, потегнути, врћи р е !. , вр -
бачва I бедан 42

љити ре!., бркнути ре!., бачити ре!., узмак, одмицање, одпазак, брисање
вргнути ре!., машити ре!., заврљачи­ фам., стам п едо фам. ексрйр., кидање
ти фам., поспати фам . , фрљакнути фам., бежанија фам., кидавепа жарf.,
фам., шибнути фам., шикнути фам., штур жар/., штура жарf.

цибнути жарf. , цимнути жарr., сјури­ беrовати несврш. непрел . фиг. (жи­
ти жар/., испапити ексйр . вети раскошно као бег) уживати,
бачва ж буре, чабар, каца, качица, бу­ бпаговати, царствовати, царовати,
рен це фам. , купусара фам. - ре!: буца, аговати фи!. - уй. владати
бадија, вучија, пагав , путуња, бакви­ беrовина ж арх. (државна својина
ца , сака , пута, бадан, барипо, бадањ, у време турске владавине ипи има­

б ареп, џбан, фучија, бадњило, бареllО, ње које је бег добијао у посед) беглук
бурипо, жбан, lIajT, врионик суж. арх., бегпак арх., бегат арх. - уИ . вла ­
бачвар м кабпар, Ka<lap, бочар ре/., сништво

пинтар арх., пинтер арх. беrонија ж бат. (пат. Веgопiа sеП1-

бачвара ж (зграда у којој се држе реrflоrепs) девојачко срце
бачве) качарница, бачварница, кача­ беrунац м о (онај који је побегао
ра фам. однекуд) побегуља, бежаJIац, бежа­
бачвар ија ж в. бачварство лица реШ., бегалац нар., беган арх.

бачварн ица ж в. бачвара е (који је побегао из своје земље) в.

емигрант
бачварство с (бачварски занат) ба­
чварија беда ж о (зпо које задес и човека)
мука, паћеништво , страхота, патња,
бачија ж (летње сточарско насеље у
брига, невоља, несрећа, паћење , неда­
планини) катун, бачина ре!., бачеви­
ћа , мучење, тортура, страдање, зло­
на pef., бачило ре!., стан ре!.
паћење , трпљење, стр адаJI НИШ ТВО,
бачијаw м арх. в. пастир
мрцварење, тегоба, неугоднос т, н еу­
баwта ж врт, цветњак, цвећњак , ру­
года , напаст, патништво , јад , т рпњ а,
жичњак суж. , аlIбашча р е!., башча pef.
капварија фи/., камен фи!., голгота
- уй. двориште
фи!. , враг фи!. , бреме фи!., бич (суд­
баwти на ж в. наследство
бине) фи/., јарам фи!., ГJIавобоља фи!.,
баwтинити сврш . npelI. в. наследити пакао фи/., малтретман жар!. - уи .
баwт ињење с наСJIеt)ивање, пре­ баксуз 1. е сиромаштво, сиротиња,
ношење с колена на колено изр. немаштина, неимаштина, оскудица ,

баwтован м вртлар, цвећар, вртар, беспарица, голотиња , несташица , де­

башчован pef., бачован нар . , гради­ фицит, просјаштво, убогост, оскуд­
нар реШ. - суж: поврћар , повртар , по­ ност, скученост, убоштво, оскудева­
вртпар, воћар ње , неимање, егзистенцијаJIНИ мини­
беба ж (новорођено дете) н оворо­ мум, сиротињство, бедност, сирома­
ђенче, при нова, дојенче, одојче, си­ штина, бедастоћа, н емање, бокчија
сан че, повојче, бебан хии., напршче ре!., бесолица ре Ш ., крухоборство
хии., одојак pef., детенце хий . , бебац хрв. - уИ. сиромах

хий., детеш це хиЙ., бебица хиЙ. беда к м фам. в. нерасположење

беr м бежање, бекство, пребег, изми ­ бедан прид . о (кој и није довољно
цање, узми ц ање, одсту п а њ е , устук, доба р) маlI И , недо в оља н , ј ада н , н и-
43 бедем I бежи вотан

штаван , кукаван, мизеран, никакав, сре ћниц а, н есре ћниц а, несретниц а,

худ , без ве з ан , безвредан, бескори­ невољни ца, злопатница, сиротанк а,

стан, вајан, пуки реШ . , пртен арх. дугопатница, веЛИКОМУLlеница, муко ­

фи!. , мршав фи/. - уи . лош 1.,aMaTep- трпница, мизерија, божјакиља арх. ,

ски, похабан 6 сиромашан, сиротан, јада фам. 6 8. бедник 2.
сиромашки,сиро~убо~јадан,миз~ бедрењача ж а натом . карлица,
ран, просјачки, убошки реШ . , прљав бедрена кост, стегљача, карличн а
ре Ш . , пра з норук реШ., голотрб фам . , кост, бедрељак, бедрњача р е !., б е­
голо гуз фам ., без пребијене паре изр., дрица ре!., цревњаLlа р е !. , бедр а ч а
без где ич е га и зр . , као црквени миш р е /. , легењача ре/.

uзр ., потребит ре Ш ., небог арх. - у и. бедринац м бот. (лат. Рimрiпеllа sa-

беск ућан @) 8. лош 2. 0 несрећан , ту­ xifraga) пупчајивица, бедриц а, задух,
жа н , ј а дан, ојађен , жалостан, жалан , бедренац , сиљевина, јарчија тр а в а,
б ез надежан, болан, растужен, очајан , бедрница , говеђа трава , бедр е ник ,
ожа лошћен, пл ачан , чемеран, јадова н , бедрнац, бедреНИLlак, трава од пуп ­
ј а довит, жалопој а н , болестан, жало ­ ка, бедреника, бедриница, си љ, р еска,
б а н , жа пос т ив , плачеван, неутешан , бедраница, црнпура, хазман трава
з логуб, клонуо , и з губљен, без надан , бедро с 8. бут
го тов , в ајан, де ран арх., дертли р е!. , беж пр ид. бледосмеђ, драп , п е п е­
Llемерикаст арх., небог арх. , облачан љаст, боје песка, неутралан (о боји) ,
ф и!., печ а лан ре /., губав фам ., деран убледео фи!. , блед фи/. , и з бледео ф и !.
р е Ш. , шака јада и зр. беж прид. бледосмеђ , светлосмеђ ,
бедем м о (з ид тврђаве или утвр ­ д р ап, неутралан (о боји) - уи. сив­
ђеног места који служи као заклон) сл. окер

у пора, зидине, заштита, браник , ба ­ бежање с бег, бекство, уз мицаље,

стион, залеђе , утврда, фортификаци ­
ја, утврђеље , кула, бункер, грудобран,
редута , предзиђе, упориште, насип,
т врђ а фам . ре/., платно арх. ре!. , бург
арх. , бастај арх. , бастија арх.
т врђава з аклон 6 фи!. 8. заклон
б едник м о (који изазива сажаље­
ље) јадник, мученик, невољник, не ­
срећник , очајник, паћеник, злоср ет­
ник, мука, сиротан, мукица
пребег, измицаље, одступаље, устук ,
узмак , одмицаље, ОДJIа з ак, брисање
фам., стампедо фам. ексир. , кидаљ е
фам . , бежанија фам . , кидавела жар !.,
- уи: зид , штур жар/., штура жар/.
бежати несврш . непрел . п овлачи ти
се , ишчезавати, нестајати, одмицати ,
губити се, измицати, давати се у бег,
брусити пе те изр., хватати џаду и зр .,
фам. , хватат и маглу изр., давати п етама ве ­

јада фам . - уи. баксуз 2., мученик 6 тра uзр., трчати главом без обз ир а
сиромах, сиротан, сиромашак, сиро ­ изр., севати фи!., летети фи!., бегати
т иља, убожник , ми з ерија, божјак, не­ ре/., хватати бежанију ре!. жар!. , п а­
вољник реШ . , паупер арх., крпар суж. лити ре!. жар!., клизати фам . , брис а ­
- уи . просјак , бескућник @) (који иза ­ ти фам., кидати фам., перјати фам.,
з ива презир, лош човек) 8. гад мигољити фам., фурати жар/.

бедница ж о (која изазива сажаље­ бежи узв. 8. марш

ље) си ротица , паћеница, мученица, беживотан п рид. о 8. безвољан
јадни ца, страдалница, патница, зло- 6 8. мртав
беживотност безвезњак I 44

беживотн ост ж О безизражајност, непобожан, апостатича н арх. - сл:

сувопарност, безосећајност, неосе­ секта шки , рас кол нич ки, јеретички,
тљивост, отупело ст, равнодушност, отпаднички, шизматички , дисидент­

летаргија, инерција, пасивност, ус п а­ ски, ренегатски peiй. .

ваност фи!. - уи . апатија, застој, доса­ безбожник м атеиста, неверник ,

да, колотечина е мртвило, укоче н ост, антихрист, не з набожац, дисидент,
замрлост, непокретност, упокојеност иноверник, бегунац, богохулник, по­
беза злен прид . о (који не може да ганин, безверник, апостата, криво ­
нанесе штету) безопасан, нешкодљив, верник, ђаур ре!. , ђаурин ре!., идоло­
бени ган, неопасан, нештетан peiй.. е поклоник арх. многобожац суж. - сл:
(који није злобан, лукав) невин, че­ шизматик, јеретик, секташ, отпад­
дан, доброћудан, незлобив, безло­ ник, расколник

бан - уи. добар @) наиван, неискусан, безбожнички прид . в. безбожан

простодушан - уи. безгрешан безбожниwтво ж в. бласфемија
безазоран прид . о в. безобзиран безбожност ж безверје, атеизам,
е в. неустрашив @) в. беспрекоран незнабоштво, безбоштво, кривоверје
безаконит прид. (противан за­ безбојан прид. о ахроматичан,
кону/праву) незаконит, бесправан,
необојен, избледео, немањаст арх.,
илегитиман, илегалан, нелегалан,
албински Meg. - уи: бео 1., провидан,
кажњив, нерегуларан, ванзаконски,
анемичан 1. е фи!. (који се ничим
противправни, утужив, противзако ­
не одликује) неизразит, једноличан,
нит, забрањен, противпрописан, не­
празан фи!., шупаљ фи!. , незани­
прописан, недопуштен, неправилан,
мљив, неинтересантан - уи . досадан
безакон, непризнат, незаконски, не­
безбојност ж о ахроматичност,
допустив, на индексу, изван зако на,
необојеност, избледело ст, албини­
подземни фи!.
зам Meg.- уп. провидност, анемија 1.
безакоње с о (стање без закона)
е фи!. неизразитост, једноличност,
анархија, бесправље, безаконитост,
неза н имљивост - уи. досада
безакоништво, безаконост, безакон­
безбрад прид . в. голобрад 1.
ство, бездужност - уи. бесправност
безбрижан прид . о (који је без
е (незаконо дело) в. бандитизам
брига) миран, смирен, спокој ан, ле­
безбедан прид . обезбеђен, сигуран,
жеран, комотан, ведар, безбрижљив
за штићен, миран, осигуран, за кло­
арх. , беспечалан арх., опуштен фам.,
њен, безопасан, безбрижан, за клонит
кул жар!. неиром. - уи. с р ећан е в.
peiй..
безбедан @) (материј ално сигуран)
безбедн ост ж о сигурност, безопа­
осигуран, обезбеђен 6 в. непажљив
сност,обезбе ђеност,осигураност,за­
безбрижност ж в. спокој
штићеност, заклоње н ост е (служба
безвезан прид. о в. лош 1. е в. бе­
која се брине о безбедности) обезбе­
ђење, осигурање - уи . полиција смислен - уи . досадан

безбожан прид . ате истичан, без­ безвезарија ж о в. бесмислица 1.

вернички, кривове ран , неве рнички ,
6 в. баналност
безбожничк и, бласфемичан, нере­ безвезник м в. безвезњак 2.
лигиозан, богохулан, незнабожачки , безвезњак м о (особа без угледа)
45 безверје I бездушан

нула, никоговић, безна'lајник, ни­ битност, неважност, непотребност,

штарија, безвредник, безвезник, ни­ сувишност, неСУВИСJIОСТ, спореднос т,

штавац, ништавник, ништар, нико, ништавност, неупотребљивост - уй:

безвезњаковић, ништићевић, ништа, баналност, јаловост
апсопутна нула, JIeBaK фам., ситна ри ­ безвучан прид. нечујан , пригушен ,
ба фам., брабоњак фам., свакаковић тих, бешуман, безгп асан - уй: беЗГJIа­
реШ., сватковић реШ ., поздер ре!., шу ­ сан 1., благ, ћутљив
ша фам., шушабуша фам., мизерија безrпасан прид. о нем, нечујан , не ­
жарI. , ништаВИJIО жар!., труба жар!., мушт, мутав , лан реТ. - уЙ. безвучан
сиротиња ексЙр., ништица хрв., нико @ в. ћутљив ~ в. безвучан
и ништа изр., беда од човека uзр., ни ­ безrраничан прид . о в. огроман 1.
ко од никога uзр. @ (непозната осо­ @ в. велик 1. @ в. бесконачан
ба) анонимац, анонимус, непозна ­
безrраничност ж в. бескрај ност
ти, безимењак, безимени, неимењак
безrрешан прид. непорочан, че­
реШ., без угледа
дан, непогрешив, честит, кротак, не ­
безверје с безбожност, атеизам, не­
упрљан, неокаљан , невин, недужан ,
з набоштво , безбоштво, кривоверје
чист, простодушан, безазлен, беспре­
безвернички прид . в. безбожан коран, савршен, прав, свет, без љаге,
без воља ж в. апатија чист као знато uзр., девичански - уЙ .
безвољан прид. о (који је без во­ добар 1.
ље) равнодушан, мапаксао, депреси­ бездан м в. амбис
ван, летаргичан, индолентан, апати­
бездетан прид. в. беСПJIодан 1.
чан, нераспоножен, индиферентан,
безДоман прид. бескућан, бездо­
хладан, безизражајан, безбојан, не­
мован, без крова над гпавом - уЙ. бе­
брижан, мпитав, клонуо, атоничан,
дан 2.
беживотан, једнолик, нехајан, обузет
бездушан прид. (који нема осећаја
мртвилом, фJIегматичан, беСПОJIетан,
према другоме) окрутан, брутапан,
без живости, устајао, неживотан,
безобзиран, безосећајан, груб, суров,
неосетан, отупео, сив, малодушан,
немилосрдан, нељудски, насилнички ,
обамро, баровит фи!. , анемичан фи!.,
нечовечан, манијачки,дивљи,варвар ­
туп фи!., запаРJIожен фи!., шоњав
ски, дивљачки, злочиначки, немило ­
фам. - уй: уморан, тужан @ в. ауто­
стан, неми лостив, садистички, агре­
матски
сиван, крвнички, анималан, неумо­
безвољност ж в. апатија љив, неосетљив, свиреп, неосећајан ,
безвредан прид. неупотребљив, зверски, нехуман, нецивилизован ,
некористан, бескористан, безначајан, неконтролисан, опак, грозан, напра ­

небитан, неважан, ништаван, ника­ сит, жесток, насинан, силовит, хладан,

кав, узалудан - уй: заста ре о, јефтин, неУСJIИШЉИВ, несажаљив, антихуман,

jaJIOB, бедан 1. безмилостан, безочан, обестан, бес­

безвредник м в. безвезњак 2. поштедан , хладнокрван, неемоти­

без вредност ж безначајност, бес­ ван, крвав ексйр., без срца uзр. , тврда
корисност, ништавност, несв рхови­ срц а изр., животињски фи!., камен
то ст, безначај, беСМИСJIеност, и зли­ фи!., прек фи!., брахијалан фи!. реШ . ,
шност, узалудност, бесциљност, не - крвопочан ексйр., уб ил ач ки ексйр.,
бездушност I безобпичан

паКJlенски реШ., несмиљен реЙl ., за ­ безимен п рид . 6. а н ониман

торан реШ., богомрзак реЙl., бешhу ­ безименост ж 6. анонимност 1.
тљив реШ., рабијатан реШ., н еумитан безимењак м б. анонимус
реШ., неуљуђен реШ ., неЦИВИJlи з ирав
безпичан прид. о 6. безизражајан
Хр6. , бешћутан Хр6., барбарски Хр6.
~ о. н еодређен 1.
- уи: равнодушан 1., неугодан, стра­
безмапо пр и п . б. бпизу1
шаН,зао, простачки, одвратан
безмеран п рид. о о. бескраја н 1. и
бездушност ж окрутност, брутаlI­
2. ~ б. бројан ~ б. огроман
ност, безобзирност, безосећајност,
безнадежан п р ид. o<lajaH, жаJIО ­
грубост, суровост, неМИ ЈIOСРДНОСТ,
стан, ожаЈЈошћен, чемеран, јадован ,
нељудскост, наСИJlНОСТ, нечовеча н ­
јадовит, жаЈЈопојан, несрећан, тужан,
ство, маникаJlНОСТ, дивљаштво, вар­
јадан, ојађен, жаJlан, безнадан, бо­
варизам, ЗIIО ЧИНСТВО, неМИJlОСНОС~
пан, вајан , растужен, Пllа<lан, жапо­
садистизам, агресивност, крвништво ,
бан, жаЈЈОСТИВ, Пllачеван, не уте ш ан,
аllимаlI lIО СТ, неумољивост, неосе ­
КЈЈОНУО, изгубљен, готов , чемерикаст
тљивост, свирепост, зверство, неху ­
арх., зпогуб арх., небог арх., деран
маност, НСЦИВИJlизованост, некон ­
арх., деРТJlИ реТ. н еиром., обпачан
ТРОJlиса но ст, опакост, неспутаност,
фиТ., ПС<lапан реТ., губав фам., дсран
lIeoceIiajllocT, н а прасито ст, СИJlОВИ ­
р еШ., l.Il ака јада изр.
тост, н есажаљивост, антихумаllОСТ,
безнадник м б. О<lајник
разорност, безмипосност, беЗО<lНОСТ,
обест, КРВОJlОЧНОСТ ексир - уи: равно ­ безнађе с (ситуација ИJlИ осећај без
душност, ра зв рат
наде) немоћ, немоћност, очај, немоћ,
неутешност, севдах, карасевдах рег.
беземљаш м наПОJlичар, кмет, те­
жак, купучар, ПОJlОВНИК , геџа, аргетар
- уи . зебња, страх, нераспопожсње ,
патња
арх., аргати н арх. ре!., ајпугџија арх.,
рајетин арх., аргатар арх., аргатач
безначајан прид. о б. небитан ~ о.
једноставан 1.
арх. , ајllукчија арх., аргатник арх., ко­
пон арх., чифчија арх., арl · аташ арх. безначајник м б. безвезњак 2.

без изпазн ост ж (ситуација без и з­ безначајност ж о о. ситница ~ б.

Ilаза ИJIИ којој се не види ИЗJlа з) по ­ ба н апност ~ б. безвредност 1.
метеност, зб рканост, дезоријентаци ­ безобзиран п рид. о дрзак, ОСИ он,
ја, изгубљеност, сметеност, неснапа ­ груб , безосе ћ ајан, неосетљив , н еху­
жење, пута ње, пометња, смућеност, Ma~l , неспута н , хпадан, тв р да срца ,

дезорије нтираност, збуњеност, оша ­ несажаљив, безочан , обестан, беспо­

мућеност, зачарани круг фиТ., спепа ш теда н , без ср ца, камен фи!., неосећа­
УJlица фи!. , беспуће фи!., ћорсокак ја н реШ., беш ћутЈЬИВ реШ., бешћутан
фиl. , пат-ситуација фам. Хрб. - уи: равнодушан , раскаJlашан ,

без изражајан прид. (који не пока ­ немио , страшан, зао, сиров, одвратан

зује occll alba и карактер) безизразан, ~ б. високопаран ~ б. без06раза н 2.

туп, празан, беЗJIичан, безосећајан, безобпачан пр ид. б. ведар 1.
неемотиван, бесrrовесан - уи. без во­ безобпачност ж 6. ведри н а ].
љан безобпичан прид . HeYTBpl)eH, н еу­
безиз разан ж 6 . без и зражај а н смер е н, нејасан, ам о рф а н, н еод р е ђ е н ,
47 беэобяичностlбеэобраэн ик

необликован, безличан, неформиран, сан, нецивилизован, непријатан, не ­

нејасних обриса, бесформан, у назна­ учтив, недоличан, неваспитан, нео­

кама, неуобличен, неограничен, не­ тесан, нељубазан, неуместан, неуљу­

коначан дан,неуглађен,неотмен,неваљао, не­
беэобяичност ж неодређеност, рафиниран, неуљуђен, неприличан,
необликованост, неформираност, кочијашки, профан, недостојан, без
бесформност, неуобличеност, аморф­ манира, лоше одгојен, неделикатан,

ност, нестално ст - уи. бескрајност, неприкладан, неугодан, непријазан

изобличеност ХрВ. - уи: препотентан, охол, осион,

беэобраэан прид. о (који се не развратан, пркосан, осоран @) скаре­

стиди својих поступака) бесраман, дан, развратан, ласциван, срамотан,

бестидан, злобан, аморалан, лош, опсцен, саблазан, раскалашан, вул ­

гаран, скандалозан, грешан, похотан ,
зао,покварен,непоштен,подао, под­

мукао, бешчастан, бескарактеран, разуздан, бесраман, нечастан, пер ­

неваљао, нечастан, неморалан, охол, верзан, саблажњив, бестидан, шо ­

препреден, опак, притворан, осион,

кантан, запањујући, блудан, зазоран,

вероломан, перфидан, безочан, пре­ негосподски, сраман, раскалашен ,

фриган, пакостан, срамотан, бести­ распуштен, запрепашћујући, безо ­

јалан, дрзак, примитиван, злоћудан, чан, бешчедан, стидан арх., увредљив

обестан, дијаболичан, недостојан, еуф.
прорачунат, искварен, недисципли­ беэобраэяук м о (особина оног
нован, претворан, безобзиран, нео­ који је безобразан) бестидност, без­
тесан, несавестан, лоше васпитан, очност, дрскост, безобразност, безо ­
хулан, без поштовања , неисправан, браштина, неучтивост, недоличност,
безморалан, премазан/намазан свим неваспитаност, неотесаност, проста­

мастима, издајнички, продао би и клук, неуљУДност - уи. инат f} В. раз­

своју мајку, богохулан, сраман, стра­ врат 1.
шан, намазан свим мастима, непле­ беэобраэник м о (лощ покварен
менит, неетичан, фриволан, непра­ и зао човек) нитков, бедник , бараба,
вичан, недоличан , неславан, неци­ безочник, дволичњак, лицемер, хуља,
вилизован, подмитљив, грешан, не­ гад, и зрод, подлац, безобразник,пре ­
чист, непристојан, страховит, поган, вртљивац, хипокрит, препредењак,

надут, ружан фи/., прљав фи/., низак бесрамник, покварењак, бестидни к,

фи/., нечувен фи/., некрепостан ре/., подмуклица, ђаво, ништарија, сплет­
смрадан фам., дрзовит фам., злочест карош, пробисвет, проклетник , му­
фам. , кваран фам., либертински арх., тивода, дрзник, псето, џукац , уштва,

худ арх., киван реШ., инфаман реШ., неваљалко, нечасник, притворица ,

иморалан реШ., химбен ХрВ., нећудо­ неваљалац, преварант, злобник, не­

редан ХрВ., дебеле коже изр. - уи: бе­ човек, злоћа, непоштењак, пакосник ,
дан, некултуран, несташан, дивљи, перфидник, гуја, џукела, мамлаз, про­
заједљив, гадан, лицемеран, немиран тува, морална наказа, смутљивац, ба­
f} (који је лоших манира и понаша­ лабандер, двоструки играч, муфљуз,
ња) непристојан, припрост, прост, морални имбецил, мутикаша, . жи­
простачки, некултуран, некултиви- вина, нищтавац, неотесанац, пре -
безопасанlбеЗ0ЧНМК

тво рник, препреденко , безвредник, милостан, безочан, нагао, обестан ,

жи во т иња, бескичмењак, мекушац, беспоштедан, помама н , хладнокрван,
крмак, смеће, морална нула, крпа (од животињски фи!. , прек фи!. , брахи ­
човека) , морално смеће, прасац, бру­ јалан фи!. реШ., крволочан ексир.,
ка, поганчина , свиња , гњида, анти­ убилачки ексир. , пакленски реШ ., не ­
христ, ђубре (од човека), палаворда смиљен реШ., заторан реШ., богомр­
ре!., претворица ре!. , љигавац фам. , зак реШ., бешћутљив реШ ., рабијатан
љига фам. , гнус фам. , смрад фам. , реШ . , неуљуђен реШ . , нецивилизиран
см рдљивац фам., фукара нар. , пичка ХрВ. , бар барски ХрВ. - уи. развратан ,
нар., курвин син нар . , рђа нар., шу­ страшан, зао

гавац нар ., пизда нар . , дркаџија нар . , безосећајност ж о неосетљивост,

шуфт р е !. , угурсуз арх. , фарисеј арх., неосећајност, неемотивност, хладно ­
галијот арх. , хахар арх., ванцага арх. , ћ а, безизражајност, безизразност, ту­
одљуд р е Ш. , стодлака реШ. - уи: про­ пост,отупелост, неутралност, бесло ­
ста к, скитница, улизица, ласкавац, весност, бешћутност ХРВ.- уи . немар
хули ган, враголан 8 раскалашник, 8 В. бездушност
раз вр атник, разузданик , блудњак, безочан пр ид . В. безобразан 1. и 2.
безо бразник, распусник , распуште­ беЗ0ЧНМК м (лош , покварен и з ао
ник, р ас калашник , блудочинац, ли­ човек) нитков, бедник, бараба, гад,
берти н а ц - уи . похотљивац дволичњак, лицемер, хуља, битан ­
безо пасан п рид . о безазлен, не­ га , изрод, подлац, безобразни к, пре ­
шкодљ ив, бениган, безризичан, не­ вртљивац , хипокрит, препредењак ,

штета н ре Ш. 8 В . безбедан бесрамник, покварењак, бест идни к,

безосећајан прид. о (који нема подмуклица , ђаво, ништарија , спл ет­
осећања) неосетљив , безизражајан , карош , пробисвет, проклетник, му­
безиз р аз ан , неемотиван, туп , оту ­ тивода, др з ник, псето , џукац , ушт в а,

пео, неутралан , неосећајан р е Ш ., ка ­ неваљалко , нечасник , притвориц а,

мен фи !. , безбојан фи!. , хладан фи!. , неваљалац , преварант, з лобник , н е­

леден фи !., без срца фи!., тврда срца , човек , з лоћа , непоштењак, п а косн ик,
бешћутан ХрВ. - уи . безвољан, без ­ перфидник, гуја , џукела , мамлаз, пр о­
брижа н , равнодушан 8 окрутан , тува , морална нака з а, смутљивац, б а­
брута л а н , бе з об з иран, груб, суров, лабандер, двоструки играч, муфљуз,
нео б уз да н , бе з душан , немилосрдан , морални имбецил, м утика ш а, жи­
нељудс ки , насилнички, нечовечан, вина, ништавац , неотесанац, пр е­
неем от иван , манијачки, горопадан , творник , препреденко , бе з вр едни к,
дивљ и , варварски, дивљачки , злочи ­ животиња, бескичмењак , мекуша ц,
начки, немилостан, немилостив, са ­ крмак, смеће, морална нула, крп а (од
дисти чки , оштар, агресиван , крвнич­ човека) , морално см еће, прасац , бру­
ки, ан ималан, неумољив , неосетљив, ка , поганчина , свиња, гњида , анти ­

свире п , з верски, нехуман,нецивили ­ христ, ђубре (од човека) , палаворд а

зован, неконтролисан, опак, крвав, ре!., претворица ре!., љигав ац фам.,
грозан, нападачки, жесток, насилан, љига фам. , гнус фам., смрад фам.,
силов ит, неуслишљив, несажаљив, смрдљивац фам. , фукара нар . , пичк а
антихуман,агресорски,разор ан,без- нар., курвин син н ар . , р ђ а нар. , шу-
49
гавац нар . , пизда нар., дркаџија нар.,
шуфт ре!., угурсуз арх., фарисеј арх.,
галијот арх. , хахар арх.., ванцага арх.,
одљуд реШ., стодлака реШ. - уи : про­
стак, скитница, улизица, лаСЈ<авац,
хул иган,враголан
беэочност ж в. безобразлук
беэра эnожан прид.О (који није
зас нован на реалним чињеницама)
неоправдан, неоснован, незаснован,
неутемељен, беспредметан, без осно­
ва/темеља, немотивисан, неодржив,
без везе фам., нефундиран реШ., не­
разложан реШ. - уи. бесмислен f} (ко­
ји је учињен безразложно) ирацио­
налан, неизазван , немотивисан, без
повода/побуде, неразборит, неразу­
ман, нерпомишљен, неуман реШ., не­
схватљ ив - уи . брзоплет @) узалудан,
беспотребан,улудан,залудан,несвр­
хо вит, бесциљан, без везан фам.
беэраэnожно прил . О носновано,
неутемељено, беспредметно, неуме­
сно, без основа, неодрживо, беспо­
тр ебно, незасновано, немотивисано,
неразложно реШ., нефундирано реШ .
f} неразборито, неразумно, нерпо­
мишљено, ирационално , неизазвано,
немотивисано, неумно реШ . , несхва­
тљиво @) узалуд, бадава, беспотреб­
но, низашта, забадава, улудо, без по ­
требе , без разлога, заврага, ни због
чега, без везе, без сврхе, тек онако,
узаман арх., у бесциљ арх., утутањ
ре!., залуду ре!. , бош ре!. , џабе фам. ,
џаба фам . , утаман фам .. само тако
жар!., џба жар!., заман арх. ре!.
беэродан прид. в. бесплодан.1 .
беэукусан прид. О (о храни и пи­
ћу, неугодног или слабог укуса) неу­
кусан, бљутав, без укуса, ружан фи!.
фам., воденаст суж., водњикав суж.,
неслан суж., разређен суж. - уи. лош
1., гадан, бајат 1.
беэочностlбек
беэуман прид. О (који је без разу­
ма) неразуман, неуман, неразбори т,
непромишљен, глуп - уи . бесмислен
f} в. луд - уи. сулуд
беэумље с О (недостатак разума)
неразумност, неумност, неразбори ­
тост, непромишљеност, глупост - уи .
бесмисленост f} (ментална/умна по ­
ремећеност) лудило, деменција, без­
умност, сулудост, махнитост, умобо­
ља, лудња, френезија, неурачунљи­
вост, неприсебност, помахнитало ст,
подивљалост, неумност, застрање ­
ност, бунило, избезумљеност, ша­
шавост, суманутост, распамећеност,
лудост, помама, безумништво, без­
главост, безумство, болест, душев­
но растројство , махнитост, полуде­
ње арх., манија исих. суж., хистерија
исих. суж
беэумница ж лудакиња, умоболни ­
ца, луда, лудача, блесанка, блесавк а,
неумница, лујка фам., лудна ре!., лу­
даија ре!., луданџа ре!., бена ре!. , кле­
бецанка фам . , пацијенткиња жар !.,
ментолка жар!. , луђакиња хрв.
безумно, неразборито, сулудо, сума ­
нуто, избезумљено, неприсебно, из ­
ван себе, не расуђујући
беэумност ж в. безумље
беэусnован прид. апсолутан , не­
споран, сигуран, несумњив, недво ­
смислен, неоспоран, чињеничан , нео­
борив, кредибилан, проверен, непо ­
битан, беспоговоран, непорецив, из ­
вестан, фактичан, поуздан , уверљив ,
непроблематичан, истинит, крајњи ,
искуствен (доказан искуством), екс ­
плицитан,проверљив,неупитан ,по­
тврђен, неопорецив, неоповргљив ,
непрепоран , неДВОјбен хрв. - уи. са­
вршен, очигледан, потпун
беэусnовно прил . в. апсолутно
бек м (одбрамбени играч у фудбалу,
бекаси на I бео 50

рукомету и сл . ) бранич хрв. беnај м фам. в. афера 1.

бекасина ж в. шљука беnанце с беланац, белац ре/., бела­
бекати несврш . непрел . бекетати , њак ре/., бјеланак ре!., беланак реси.
мекетати, мечати, блејати, бекељити беnанчевина ж албумин, протеин,
се, блекетати, оглашавати се као коза, албумен
брекетати беnанчевинаст прид. беланчевин ­
бекељ ити се несврш. нар. в. креве­ ски, беланчаст арх.
љити се
беnањак м ре!. в. беланце
бекетати несврш . непрел . в . бекати беnац м белокожац
бекнути сврш . непрел. фи!. ио!. изго­ беnеr м о (знак по коме се неко или
ворити, проговорити, заблејати, изу­ нешто распознаје) знак, флека, биљег
стити, прозборити,зуцнути, просло­ хрв., младеж суж. , ожиљак суж. , пега
вити, писнути, рећи , заустити, про­ суж. 8 фи!. в. одлика
беседити, заблекати, отворити уста, беnеrија ж в. брус
пустити глас, проустити, запевати
беnежити несврш . прел . в. писати
фи!., зинути фи!., зацвркутати фи!.,
беnежник м записивач, записни­
кукурикнути фи!., ланути фи!., ryк­
чар, евидентичар - уи. писар
нути фи!., загукати фи!., пропевати
беnежница ж нотес, агенда, ро ­
фам., гакнути фам. - уи. говорити
ковник, подсетник, књижица, блок,
бекрија м боем, бећар, лумпаџија,
блокче
лола, лумпов, лумп : лумпач, бохем ре!.,
.беnети се несврш . беласати се, бела­
банчило ре!. , сархош ре!., бекри арх.,
скати се - уи. блистати
бекријаш арх., бекријало арх., банцош
беnеwка ж цртица, запис, нота, за­
арх., бекријаћ арх., банчура арх. - уи.
белешка, прибелешка , допуна, запис
алкохоличар, мангуп, весељак
на маргини, маргиналије, фуснота ,
бекр ијање с в. банчење
нотација реси ., анотација реси.
бекријати несврш . непрел . в. бан ­
беnи rnor м бот. (лат. Crataegus mо­
чити 1.
nogyna) 6ијела драча, 6ијели трн
бекријски Прил . лолински, обеше­
беnи пук м бот. сарансак ре!. , чесан
њачки, мангупски, враголасто, бо(х)
ре!. , чесен ре!. , чесновити лук ре!., че ­
емски, шеретски, несташно, фрајер­
шњакхрв .
ски, ђаволасто, лолски, бекријански,
беnина ж в. светло
факинск и, бекријашки, шмекерски
фам., окачењачки фам . беnичаст прид. беласаст, белкаст,
млечан, белушкаст, белашан, набео
бекство с о бежање, бег, узмицање,
реси .
пребег, измицање, одступање, устук,
беnкаст прид. в. беличаст .
узмак, одмицање, одлазак, брисање
фам., стампедо фам. ексир., кидање беnоуwка ж (лат. Natrix natrix) во­
фам., бежанија фам., кидавела жар!., дарица, ри6арица

штур жар!., штура жар!. - сл: одлаже­ бена м и ж в. глупан

ње, трчање · 8 (из војске) дезертер­ бео прид. о (онај који је беле боје)
ство , пребег, одметништво, отпадни­ као млеко, као снег - уи. беличаст 8
штво, издајство фи!. празан, неисписан, бланко, чист @) в.
51 беочуrlбескористан

блистав ди к а,иступ,иступање

беочуr м круг, прстен, колут, котур, беседити несврш . непреn. в. гово­

коло, венац, алка, обруч, витица, бан­ рити

дажа арх., колобар ре!. , серкл реШ. бесити несврш . непреn . вешати, ка­
бербери н м брица фам. , бербер чити, кешати фам.
арх. ре!., бријалац арх. ре!., бе н бе ­ бескарактеран ПРИД. в. немора­
рин арх. ре!. , бербир арх. ре!. , бривац лан 1.
арх. ре!., берба арх. ре!. , бријач арх. ре!., 6ескичмењак м о 300Л. МН. (жи ­
бербо арх. ре!., бривач арх. ре!. , бем­ вотиње које немају кичму) повијуше,
бер арх. ре!. , бритвар арх. ре!., бар­ бескраљежњаци хрв., мекушци суж.
бир арх., бријачар арх. ре!., бритвач o фи!. в. полтрон 4!) фи!. в. кукавица
арх. ре!. 1. О фи!. в. бесрамник
б ерде с в. бегеш бескомпромисност ж в. стро­
б ериr.етност ж о в. плодност 1. 0 гост

арх. в. срећа 1. бесконачан ПРИД. о (просторно)

бес м о срџба, љутитост, љутина, бескрајан, безграничан, неограни ­
љутња, побеснелост, јарост, гневност, чен,неп р екину~неизмеран,несагле ­

раздраженост, разјареност, горопад, див, без дна/граница/краја, неизгла­

жестина, јар, гнев, јеткост, јед, бесно­ див арх. - уи. огроман 0 (временски)
ћа, афекат, мах:нитост, набуситост, вечит, вечан, трајан, Дуговечан, ду­
распаљеност, разбеснелост, бесни­ гогодишњи, бесмртан, беспрекидан ,
ло, осорност, помама, срда, срдито ст, непролазан, непрекидан, дугорочан ,

срдња, бешњење, фурија, пламен непрестан, дуготрајан, сталан, дале­

фи!., жучљивост фи!., жуч фи!., ватра косежан, непромењив, бескрајан, до ­
фи!.,огањ фи!., жар фи!. , отровност животан, константан, неограничен,

фи!. - уи. гордост 2., махнитост, по ­ неизбрисив, ненарушив, неуништив,

хота, лудило, нерасположење, неза­ векотрајан, неисцрпан, неисцрпљив ,
довољство 0 в. огорченост неумрли, неискорењив, вековечан ,

б есан П Р ИД. о љутит, гневан, јаро­ вековни, безвремен, перманентан ,

стан, махнит, киван, веома љут, узру­ непревртљив арх., дурашан арх., да­

јан, иживциран, изнервиран, сума­ ноноћни фам. , непресушан фам.,­

нут, набусит, озлојеђен, горопадан, сл: фиксни, несавлаДИВ,чест
раздражен, расрђен, усијан, бити из­ бесконачност ж в. бескрајнос т
ван себе, испровоциран, гневљив, бе­ 1. и 2.
нав, срдит, убојит, стекли ексир. ре!. - бескорисност ж непотребност, су­
уи: нерасположен, насилан, разјарен , вишност, излишност, несврховитост,

агресиван, побеснео 0 в. огорчен 4!) узалудност, бесциљност, ништав­

в. махнит ност, безвредност, несувислост, бе­
бесвесност ж о (стање без свести) значајност - уи: баналност, ништави­
несвест, несвесност, бесвест 0 в. лу­ ло, јаловост, јаловост
дило бескористан П РИД. узалудан , из­
беседа ж говор, обраћање, слово, лишан, непотребан, беспредметан ,
здравица, орација - суж: експозе, пле­ залудан, сувишан, безвредан, безна ­
доаје, предавање, проповед - сл: про- чајан, не п родуктива н , непроизводан ,
бескрај I бесмртан 52

несврховит, ништаван, јалов, беспло­ пав, глупоглав, туп, тупав, тупоглав ,

дан, неупотребљив недотупаван, KpeTeHac~ кретен­

бескрај м 6. бескрајност ски, слабоуман, ступидан , тикван­

бескрајан прид. 6 . бесконачан ски, ограничен, имбецилан, плитак,

бескрајност ж о (просторна) бес­ плиткоуман, будаласт, краткоуман,

танкоуман, празноглав, неразборит,
Kpaja~ OCT, безграничност, неограни­
приглуп , неинтелигентан, непаме­
ченост, непрекинутост, неизмерност,

несагле дивост, недоглед, неизгла­

тан, дебилан, шупљоглав, заглупан,

дивост . арх. f) (временска) вечност, букваст, плитке памети, бедаст арх.,

трајност, дуговечност, бесмртност, глуп као мајмун/ноћ изр . , туп као

беспрекид ност,непролазност,непре­ пањ изр., без даске у глави изр., спор

кидност, дугорочност, непрестаност,

фам., глуп колико је тежак uзр. , туп

дуготрај ност, сталност, непромењи­ као секира изр., да нема носа траву би
пасао изр . , тротласт ре!., тротулозан
вост, бескрајност, доживотност, нео­
грани ченост,неизбрисивос~ненару­ реl. , борниран реШ. - уи: блесав 1. f) 6.

шивост, неуништивост, неопозивост,

бесмислен @) 6. безизражајан

неисц рпност, неисцрпљивост, неис ­ бесмисnен прид. несмислен, небу­

корењив ост, вековечност, векотрај­ лозан, ирационалан, безразложан ,
ност реШ., дурашност арх., констант­ несувисао, бесадржајан, незаснован,
ност неразуман, бесловесан, изван паме­

бескр ван прид. 6 . блед ти, иреалан , неоснован , неразборит,

бескуliан прид. бездоман, бездомо­
ван, без крова над главом - уи.
2., сирома шан
бескуliник м луталица, скитница,
скитарал о, скитничар, скиталац, ту­
безуман , непаме та н, без темеља, н е­
повезан, бесциљан, апсурдан, сме­
бедан
шан,уврнут, сулуд, блесав,луд,иди­
отски, будала ст, суманут, безве зан ,
промашен, чудан, нефундиран реШ.

марало, уличар, клошар, цуњало, ва­

- уи: нејасан, безразложан

габунд, селила ц, потуцало, уличњак, бесмисnеност ж о (недостатак

потуцач, мувало, скитало , скитач ,
смисла) бесмисао , излишност, уза­

потукач, бангало, луњало, басало, лу­ лудност, бесциљност, бескорисност,

талац, фукара, вечни путник, ходали­ ништавност, безвредност, непотреб ­

ца, ходач реШ., бангалоз реШ., левента ност, сувишност, несувислост, безна­

реШ., номад фИI., чергаш фИI., ветре­ чајност, споредност, несврховитост

њак реШ., јурук реl., потепух реl. , ај­

- уи: баналност, ништавило, јаловост

ван реl., вандрокаш реl. , лонција реl., f) 6. бесмислица

хахар реl., тепац ре!., вандровац реl. , бесмисnица ж о бесмисленост,

гурбет реl., јалијаш pef. , лангов ре!., несувислост, несмисао , апсурд, ап­

блатотеп фам. реШ., клатарало фам., сурднос~апсурдитет, безумнос~не­

шалабазало фам., трампер арх. , кла ­ умност, бестемељност, неоснованос т,
теж арх., вагант арх., лангара реШ., будалаштина, безразложност - уи:
скитник реШ., ландокур иоl. реШ . - уи: глупост, лудост f) 6. баналност
беспосличар, просјак - сл: чергар, ба­ бес.мисnице ж мн . 6. блебетање
даваџија, птица селица фИI. , апаш бесмртан прид. о (који није смр­
бесn овесан прид. о глуп, глу-. тан) ,. - уи . бесконачан 2. f) фИI. 6.
53 беснети I беспосnича р

слава н слабашан, танушан, шоњав , танан,

беснети несврш . непрел . лудети, хи­ кржљав, мекушан, трошан - уи: та­

стерисати, бестијати, дивљати, бена­ на к , мршав , фин т уи. бедан 4.

вити, махнитати, кипети фам . , пени ­ беспомоliник м о 6 . болесник @
ти фам. , шизети фам. , пиздети нар., слабић , немоћник, усуканац, шоња,
дилејисати жар!., аветати арх., авети­ кржљавац, мекушац @} 6 . очајник
њати арх. беспомоliност ж о 6. болећивост
бесниnо с о мев. (вирусна болест) @ 6. очај
бес арх. f) 6. бес беспосnен прид. залудан, докон,
бесно прил . љутито, махнито, кив­ узалудан, пасиван , дангубан, непр о ­
но, набусито, озлојеђено , горопадно, дуктиван, некористан , неак тиван,

раздражно, расрђено , изнервирано, нерадан, незаузет, стајаћи, недела­

срдито, гн евно , пуно беса, пуно јаро ­ тан, бескористан, нерадин , инертан ,
ст и, агр еси вно , дрско т уи. безумно доколичан, лежећи, статичан фиf. ,
бес ноliа ж 6. бес бесциљан суж. - уи: сувишан 1., без­
бесомучно п рил . лудо, неразбо­ вољан ,

рито, сулудо, сумануто, махнито, беспосnица ж беспосличарење, ле­

лудачки, безумно., избезумљено, не­ њост, ленчарење, нерад, пландовањ е,

присебно, изван себе, не расуђуј ући, до количарење , дангубљење, бадави­

безглаво, у бунилу, у лудилу, пом ам­ сање, доколица, излежавање , лењ ­

но, распамећено, без памети ствовање, не з апосленост, траћење

беспарица ж 6. беда 2. времена, неделатност, празновањ е,

доконарија, беспосличење, дембел и­

беспnатно прил . о бадава, муфте,
сање фам. , левентовање реј. , меди­
гратис, забадава, ни за шта, без паре,
тација фам., џабалебарење фам. , ве­
без накнаде, без наплате, будзашто,
гетирање фам. фиf. , лежачина фам.,
бамбада ва, за ништа ре!., џаба фам. ,
докоњаштво реШ., елбетовање реШ.,
џабе фам., мукташевине ре !. , мук­
лежникреf.
те реј., багатела фам, фри жарf., фрај
жарf. , за џ жар!., без плаће Хр6., на ле­
беспосnичар м о лењивац, ленчуга,
ленштина, нерадник, дангуба, згуби­
пе очи изр. @ фи!. 6 . јефтино
дан , залудник, залУДничар, забуш ант,
беспnодан п рид. о (који не да­
з евало , доколичар, дембел, лезилеб,
је плод) јалов, неплодан, безро­
лезилебовић , немарник, бадаваџија,
дан, неродан , стерилан, неизда­
трут, беспосленичар , беспослењак -
шан f) фи!. (који не доноси корист) 6.
фам. џабалебарощ луфтигуз, стрви­
беско ри стан
на , ландара, трут,трутина, ветроп ир,
беспnодност ж 6. јаловост
фрајер , ленгуз, лења буба , мр тво ду­
беспо rоворан прид. о 6. безусло ­
вало, пар азит, зе в ал о , луфт ер , шала­
ван f) 6. по слушан
бајзер - ре ј. гњилац , гњилавац, лежа­
беспоnан прид. асексуалан чина, ленчина, бангалоз, липсотина,
беспоnност ж асексуалност цркотина, мрцина, зијало, мртваја,
беспомоliан п рид. о 6. болестан е ладолеж, ленац ,ле вента, ленчура, ле­

слаб, сув, геџав, ситан , нејак, немо­ њак, голанфер, лежак , муктаџиј а, ли­
ћан, слабомоћан, усукан, сувоњав, зун, лазарон, п отепух , лежикар , ле-
 I
беспосnичарење беспрекорно 54

лек, бадавњак, легањ, ленга, полтрон, фам., трутовски фам ., мукташки ре!.
ласногуз, лењак, јебиветар жар!. - - уи . лењ

арх. окламаш, степихлеб, ветрогоња, беспосnичити несвр ш . н епрел. в.

адрапова ц, предрштина - уи : битанга беспосличарити
f} в. бескућник беспотребан прид. о в. непотре ­
беспосnичарење с в. беспослица бан f} в. небитан
беспосnичарити несврш. непрел. беспотребно прил . в. безразложно
ленчарити, лешкарити, дангубити, бесправан прид. (противан з ако ­
беспосли чити, пландовати, ленчова­ ну/праву) незаконит, илегитиман ,
ти , замаја вати се, одмарати се, изле­ илегалан, нелегалан, кажњив, нерегу ­

жавати се, лењствовати, доколича­ ларан, ванзаконски, противправни ,

рити, дембелисати , џабалебарити , утужив, противзаконит, забрањен,

празно вати, зурити у празно , троши­ противпрописан, саНКЦИОНl1сан , не ­

ти време (улудо), доконисати, не ра ­ прописан, недопуштен, неправилан,

дити, губити/тратити време, бадава­ безакон, потајан, непризнат, неза ­

дисати, гото ванити , прикраћивати/ конски, недопустив, на индексу, из­

убијати време, траћити време, седети ван закона, безаконит, подземни фu!.
(скрштених руку), доколичити, жи­ бесправље с в. бесправност
вети на туђи рачун щр., бити неко ­ бесправност ж незаконитост,
ристан, хладовати, вегетирати фu!., илегитимност, илегалност, беспра­
млатити празну сламу uзр ., ленгари ­ вље , утуживост, противзаконитос т,

ти ре!., мукташити ре!., левентовати кажњивост, неправилност, нерегу ­

ре!. , клинчити ре!. , бадаваџити ре!., ларност, непрописност, противпро ­

ленити ре!., мајати се ре!. , ластовати писност, безакоње, нелегалност, не­

ре!., цмарити се ре!., ландовати ре!., допуштеност, незакоње, бесправно
трулити фам., блејати фам., цркава­ стање

ти фам. ре!., зијати фам., извлачити беспредметан прид . о (који ниј е

се фам., чварити се фам., медитира ­ зас нован на реалним чињеницама)
ти фам., красти богу дане uзр., зја.ка­ безразлож а н , неоправдан, неосно­
ти фам . , филозофирати фам., мотати ван , неутемељен , без основа/тем еља ,
се фам . , паразитирати фам., прчка­ немотивисан , неодржив, нефунди­
ти фам., з евати фам., хватати зјала ран реШ., неразложан реШ. - уи. бе­
фам. uзр., продавати зј ала фам. uзр., смислен f} в. непотребан
луфтирати фам., красти време беспрекидан прид. в. бесконач ан
фам. uзр., пресерав ати се нар., огузи­ 2.
вати се нар., џабалучити ре!., бројати беспрекоран прид. о в. савршен f}
звезде uзр., трла баба лан да јој прође в. безгрешан
дан uзр . беспрекорно п рил. одлично, извр ­
беспосnичарски прил . доколи­ СНО,"савршено, изузетно, феноменал ­
чарски, нераднички, готовански, не­ но, вансеријски, ванредно, особито ,
марнички, бадаваџијски , лењивач ­ боговски, сјајно, предобро, посебно,
ки, беспослењачки, џабалебарошки, силно, фантастично, изванредно,
марк ирантски фам., забушантски перфектно, импресивно, бриљант­
фам., филозофски фам . , па разитски но, без мане/ замерке, бравурозно,
55 беспрекорностlбестидан

нема боље фам., као бог фам., прва несташан, дивљи, гадан, лицемеран

лига фам., анти ка фам., филаделфи ­ е вулгаран,бесраман,опсцен,бести­

ја фам., супер неиром. фам., екстра дан, неукусан, фриволан, срамотан ,
неиром. жарf., жешће неиром. жарf., порнографски @ в . ласциван 1.
жестоко жарf., врх неиром. жаРf., бо­ бесрамник м (лоw, покварен и зао
ли глава жарf., проминентно форм . , човек) нитков, бедник, бараба , без­
еминентно форм., ексцелентно реШ. очник, дволичњак, лицемер, хуља,

бесп рекорност ж в. савршенство гад,изрод,подлац,безобразник,пре­

бесп римеран прид. о в. атипичан вртљивац, хипокрит, препредењак ,

е в. савршен бесрамник, покварењак , бестидник ,

беспр имерно ПРИЛ . о в. друкчије подмуклица, ђаво, ништа рија , сплет­

е в. беспрекорно карош, пробисвет, проклетник , му­

бесп ристрастан прид. в. непри­ тивода, дрзник, псето, џукац, уштва,

неваљалко, нечасник, притворица,

страстан
неваљалац, преварант, зло бник , не­
бесп рстост ж адактилија
човек, злоћа, непоштењак, пакосник ,
беспуће с о врлетност, непристу­
перфидник, гу ја, џукела , мамлаз, про ­
пачност, непролазност, забит, не­
тува, морална наказа, смутљивац, ба­
доходност, недоступност, дивљи на,
лабандер, двоструки играч, муфљуз,
беспутност, неприступност, беспут­
морални имбецил, мутикаша, жи­
ница, непроходност, непрелазивост,
вина, ништавац, неотесанац, пре ­
пустоw, беспућина фам., злопутност
творник, препреденко , безвредник,
реШ ., беспут реШ. - суж: стеновитост,
животиња, бескичмењак, -мекушац,
стрмоћа, кршевитост е фи!. в. раз­
крмак, смеће, морална нула, крпа (од
вратност
човека), морално смеће, прасац , бру­
бес ра ма н прид. о (који се не стиди
ка, поганчина, свиња, гњида, анти­
својих поступака) бешчастан, бести­
христ, ђубре (од човека), палаворда
дан, аморалан, неморалан, непоштен,
ре!., претворица ре!., љигавац фам. ,
лош, зао, покварен, искварен, подао ,
љига фам. , гнус фам., смрад фам.,
подмукао, бескарактеран, неваљао,
смрдљивац фам., фукаР1 нар., пичк а
нечастан, неморалан, охол , препре­
нар., курви н син нар ., рђа нар., шу ­
ден, опак, притворан, вероломан,
гавац нар., пизда нар., дркаџија нар.,
перфидан,безочан,префриган,пако­
шуфт pef., утурсуз арх., фарисеј арх.,
стан, срамота н, обестан, прорачунат,
галијот арх. , хахар арх., ванцага арх.,
безобзиран,хулан, безморалан, пре­
мазан/намазан свим мастима, издај­
одљуд реШ. , стодлака реШ . - уи : про ­
_стак, скитница, улизица, ласкавац ,
нички , продао би и своју мајку изр. ,
хулиган,враголан
сраман, неетичан, фриволан, непра­
вичан, грешан, нечист, поган , руж ан
бесрамно ст ж в. скаредност

фи!., прљав фи!., низак фи!., нечувен бестепесан прид. в. аветан

фи!., некрепостан ре!., смрадан фам., бестидан прид. о окрутан, брута­
дрзовит фам. , злочест фам. , кваран лан, безобзиран , безосећајан, груб,
фам., худ арх., иморалан реШ., хим­ суров, необуздан, бездушан, раз­
бен хрв., нећудоредан хрв., дебеле вратан, немилосрдан, нељудски, на ­

коже изр. - уи: бедан, некултуран, силнички, нечовечан, манијачки ,

бестидникlбиnанс 56

горопадан, ДИВЉИ, варварски , ди­ бесциљност ж бесмисленост, из­

вљачки, злочиначки, немилостан, не­ лишност, узалудност, бескорисност,
милостив, садистички, оштар, агре­ ништавност, безвредност, непотреб­
сиван, крвнички, дрзак, анималан, ност, сувишност, несувислост, безна ­
неумољив, распуштен, неосетљив, чајност, споредност, несврховитост -
бесраман, свиреп, мучан, зверски , уи: баналност, ништавило, јаловост
нехуман, нецивилизован, неконтро­
бећар м 6 . бекрија
лисан, опак, крвав, грозан, насилан
бехар м цвет, цваст, јек ре!.
у поступцима, неспутан, напрасит,
бехаран прид. 6. процветао
нападачки, )Кесток, насилан, сило­
бечање с 6. викање
вит, хладан, тврда срца, неуслишљив,
беwуман прид. 6. безвучан
неса)Каљив, антихуман, агресорски,

разоран, безмилостан, безочан, на­ беwчасност ж 6. изопаченост 2.

гао, обестан, беспоштедан, без срца, беwчастан прид . 6 . бесраман 1.
помаман, хладнокрван, неемотиван беwчаwће с 6. изопаченост 1. и 2.
еуф . , )Кивотињски фu!., камен фu!., бибер м 60Т. (лат. Piper nigrum) ка­
прек фu!., брахијалан фu!. реШ., кр­ рабибер ре!., папар Хр6.
волочан ексир., убилачки ексир., па­ бивак м (привремени војнички ло­
кленски реШ., несмиљен реШ., зато­ гор при покрету трупа) 6. камп
ран реШ., неосећајан реШ., богомр­ би во м зоол . (лат. Bubulus) бивол
зак реШ., бешћутљив реШ., рабијатан Хр6.
реШ . , неумитан реШ . , неуљуђен реШ.,
бивствовати несврш . непрел . 6. бо­
нецивилизиран Хр6 . , бешћутан Хр6 .,
равити
барбарски Хр6. - уи: равнодушан,
биrамија ж двобрачност, дво)Кен ­
раскалашан, неми о, страшан, зао, си­
ство, двомуштво - уи. много)Кенство ,
ров, одвратан - сл: вучји, тврд 49 6 . бе­
многомуштво
сраман 1. @) 6. ласциван 1.
биrамиста м дво)Кенац
бестидник м 6. бесрамник
биэам м зоол . (лат. Ondatra zibethi-
бестидност ж о 6. безобразлук 1.
cus) америчка ондатра , бизамски па ­
49 6 . разврат
цов
бестија ж о 6. )Кивотиња 49 фu!. 6.
биэаран прид. о 6. чудан 49 6. на­
а)Кдаја 2.
стран
бесциљан прид. 6. бесмислен
биэарност ж о 6. чудноватост 49 6.
бесциљно прил . о бесмислено, из­
настраност
лишно, узалудно, непотребно, суви­
биэон м (лат. Bison bison) гаур
шно, несувисло, безначајно , залуд­
бик м зоол . (одрасло мушко говече)
но 49 сметено, пометено, сумануто,
бикања ре!., бакин ре!., бика ре!., була
бесмислено, сулудо, тамо - амо uзр .,
ре/., бак ре!., бикац фам. ре!. , бикоња
горе-доле uзр., овамо-онамо uзр.,
фам.
амо-там о uзр ., сад овде сад онде uзр.,

на све стране uзр., као мува без главе биnабијаn м грам. двоусненик
uзр., тамо-вамо uзр., смушено, лево­ биnабијаnан п рид . грам . двоусне­
десно uзр., безглаво, те овамо те она­ ни, двоуснен, билабијални
мо uзр. биnанс м исход, резултат, ефекат,
57 бипатерапан I бисерка

учинак, ПЛОД , успех, производ, п о­ фам., кинематограф арх., кино хрв.

стигнуће, домет, Достигнуће, оства­ б и ран п р ид. о изабран , одабран,
рење, продукт, испуњење, делотвор­ пробран , издвојен , селектиран, се­
ност, видљив учинак, последак реШ ., лектован б в. посебан 1.
стечевина р еси. - уи. корист
б и рати н есврш. прел . О (тражити
бип атерапан прид. обостран, уза­ између већег броја неч ега) одабира ­
јаман,реци проч а н ,двостран ти, вршити и зб ор, одвајати, и здваја­
биља р м о (човек који лечи биљем, ти , селектовати б (тражити нешто
травам а) травар, биљобер арх. , врач боље) пробирати, одвајати, изабира­
арх., друид реси. - уи. лекар б (онај ти боље, одлучивати се, опредељива­
који се храни искључиво биљкама) ти се @) т ребити, чистити, прочишћа­
вегетаријанац, вегетар реси., вегета­ вати, пробирати, филтр и р ати
рац реси., биљојед фам., биљождер
б ирач м о гласач, гласоватељ
фам. - уи. биљождер
хрв. б (онај који про бира) в. избирач
биље с вегетација, растиње, биљке, зе­
@) (онај који врши из бор) в. селектор
лениш, зелен ило, зеље реси., рашће реј.,
биро м о (службена просторија у
биљина реј., биљина реј., билије ре!.,
којој се обављају административни
дрвеће суж., травке суж., цвеће суж.
послови) канцеларија, уред, писар ­
биљка ж (јединка растиња) " - уи.
ница , офис фам. , канц жарf., лари­
биље
ја жарf., п иса рна арх., секретаријат,
тај ништво хрв. б. (орган који руко­
Делови биљ ке води радом неке организације или
политичке п арт иј е) администрација ,
воћка лист стабло или секр етариј ат, служба, завод, послов­
грана луковица стабљика ница , заповедништво, дирекција,
гранчи ц а петељка трн
надлештво, комора
изданак плод тучак

кора прашник цвет бирократија ж чиновништво , ад­

корен семе министрација, уредски послови , кан­
целаријски послови, папирологиј а

биљн и прид. (биљног порекла) ве­ фам.

гетабилан,вегеталан бирократски прид. чиновнички,
биљождер м (о животињама, оне административни, папиролошки

које се хране само биљкама) биљојед, фам.

травојед, травождер,
хербивор, вегетаријанац фам.
биљојед м в. биљождер
бина ж позорница, подијум, сцена,
платформа, плато, узвишење, даске
фиf. , стејџ жарf., естрада арх.
би оrрафија ж (опис живота неке
личности) животопис - уи: аутобио­
графија, житије
би оскоп м бискиш
биљожде рац, би ртија ж в. гостион ица
бирцуэ м в. гостионица
бисер м о (седефасто зрно које
стварају неке шкољ ке) перла, дра­
гуљ, бесцен арх. б (нешто изузетно
лепо и з начајно ) драгоценост, вред­
ност, драгуљ фиf., цвет фи!. @) жарf. в.
бесмислица 1. О жарi. в. виц 0 фИI.
ирон. в. будала
фам., биоња бисерка ж заап . В. мор ка
бискуп I бицикп 58

бискуп м бишкуп реј. , бископ реј. - видуа, особа, човек, личност, душа,
уи: епископ, владика организам, јединка, лице, прилика ,

бистар прид. о (који пропушта све­ персона, појединац, смртник, поја­

тлост, који није замућен) јасан, чист, ва, земник, лик, индивидуум, глава,

незамућен, провидан, прозиран @ 8. тело , тип фам., фаца фам. , њушка

паметан 1. @ 8 . бљештав фам. , ланита арх. @ суштина, приро­

бистри на ж О (стање онога што је да, бит, битност, суштаство 6 (само

бистро) провидност, бистроћа, би­ постојање) 8. живот

строст, незамућеност, прозирност,

стаклен атост, бистрота реШ. @ фиf. 8.
Бића из CpnCKOr
интелиге нција 1. иародиоr веровања
битан прид . важан, значајан, од ва­
жности , од значаја, релевантан, вре­
авет герман ноћница
дан пажње, озбиљан, сигнификантан, аждаја дрекавац олалија
зната н, за машан реШ . - уи. пресудан ала дукљан омај
анатема дунавски орко
битанrа м ж О (човек без сталног
арапин водени дух осења
бора вишта и занимања) 8 . скитни­ баба рога дунавски остењак

ца1. @ (лош човек) 8 . бараба 2. балачко демон пањ

баук ђаво
бити' несврш. непрел . О (бити жив) патуљак

баучак живи петао-змај

живети, постојати, имати, егзистира­
пироман вампир прикојаса
ти, вековати иесн . - уи: животарити Баш Челик змај псоглав

@ (бити на неком месту) боравити, беда змијски цар русалка

бес јауд сен

бивствовати, обитавати, становати,
бисерко караконџула сребрни цар
налазити се, пребивати, бивати , про­
брко кемза стухаћ
водити време, стојати реј., опстојати букавац кратељ суђеница
реШ . , бавити се реШ., бавити реШ. вада ламња таласон

вампир лесник тодорац

бити' несврш. прел. млатити, уда­
вампирић лешиј ћорава
рати, тући , батинати, ћушкати , бу­ вештица мађионик Анђелија
бетати, деветати, бубати, ломити, вила мацић услужнидух

међедовић
пљускат и, шамарати, лупати, бусати, вилењак утвара

водењак мора цикавац

ломатати, гњечити, чвркати , шакета ­
вукодлак мрак чума
ти, чибу кати, пљеСl5ати , чукати, буб­ врколак мрачник шумска

њати, лупкати, лупетати, млатарати, гвоздензуба нав мајка

канџијат и , мазати фиf. , тепати реј., гвоздени некрштенац

човек норин
тепсти р еј. , мецати реј., лемати фам.,
шути рат и фам., макљати фам. , ле­
шити фам., воштити фам . , табати бифе м 8. кафе
фам . , рокати фам., лемезати фам., бифтек м (печен комад говеђег ме­
фајтати жарf., пеглати жарf. , футити са) леђна печеница, омбуо реј. , омбул
жарf., давати по туру еуф. реј., писаница Хр8.

битност ж 8. важност бифуркација ж (отицање в.оде јед_ ·

биће с о (оно што живи, постоји) не реке у два слива) 8. рукавац
створ, створење, битни к, јединка, ду­ бицикп м бицикло реј., бицикла
ша, организам @ (људско биће) инди- реј., бицигли реј., бајсика фам., би-
59 бlllчеваТIII I бпатњав

циш фам., бајс фам., бајк жар!., то­ уживање, задовољство, нирвана , ми­

чак арх., бициклет арх. , велосипед лина , гушт, мерак, наслада, наслађи ­
арх. , котач арх. , велоципед арх .. - суж: вање - уи. срећа
тркачки бицикл, брзинац фам., по­ бпаЗlllран прид. 6. високопаран
ни, маунтин бајк - уи: мотоцикл, три­ бпамажа м фам. срамота, стид,
цикл, тандем
брука, понижење, срам, осрамоће­
ње, обешчашћење, дискредитација ,
Делов и бицикл а обешчашћеност, љага, бламаж арх. -
уи : скандал, мана

амортизери наслањач бпанко прид. 6. бео 2.

блатобрани педале
бпасфеМlllја ж оскврнуће, скрна­
динамо помоћни точкови
жбице предње виле
вљење, хула, светогрђе, богохулство,
гувернала рам безбожништво, хуљење, богохуљење,
звонце рогови оскрнављење, профанација, сакриле­
корпе светло
гијум, обесвећење, светогрдност, без­
кочнице седиште

лежајеви точкови
очна грдња, погрда, вређање, осквр ­
мачјеоко унутрашње гуме њење, обезвређење, псовање, богогр­
мењачи фелне ђе, прљање фи!.
бпасфеМ lllчан прид. 6. безбожан
бlllчеваТIII несврш . прел . шибати,
бпатан прид. о 6. 6латњав @ 6. прљав
канџијати, лемати, швигати, жицати,
бпаТIIIТIII несврш . прел . О фи!. (прљати
воштити
нечију част) омаловажавати, пони жа­
бпавор м зоол . (лат. Ophisaurus аро­
вати, брукати, деградирати , ружити,
dus) слепић
срамотити, дирати, нападати , нагрђи­
бпаr прид. тих, смеран , кротак, бе­ вати , обезвређивати, оцрњивати, пот­
зазле н, добродушан, умилан, нежан,
цењивати, повређивати, профанирати,
покоран , попустљив, питом фи!., јаг­
псовати,наруживати,срозавати, баца­
њећи фи!., мек фи!. , као јагње/кошута
ти љагу, прљати (нечије име), бешча­
ексир. - уи: добар 1., емотиван стити, индигнирати, дискредитовати,
бпаrоваТIII несврш . непрел . 6. ужи­ наносити увреду, понизивати, гадити,

вати 1. пљувати у лице, вређати фи!., сахрањи­

бпаrовремен прид. 6. ажуран вати (некога) фи!., каљати фи!., убија­
бпаrоrпаrОЉIIIВ прид . 6. слатко­ ти фи!., пљувати фи!. , пањкати фам.,
речив опањкавати фам. , ледирати фам. реШ.,
бпаrоспов м милост, одобрење, олајавати фам. , рањавати ексир., обе­
алал ре!., халал ре!. ђивати реШ. , хулити реШ., бацати дрвље
бпаrостж 6. нежност 1. и камење на кога изр. - уи: трачарити ,

бпаrостање с о (добар и удобан жи ­ узнемиривати, исмевати @ (чинити

вот)сређенос~обезбеђенос~осигура­ нешто блатњавим) прљати , поганит и,

ност, ситуираНОСТ @6 . богатство 1. брљати, мазати, каљати, мрљати, брло­

жити, гадити, мељати фи!. реШ., свињи ­
бпажен прид . 6. срећан
ти фам., стрвити реШ., 6рљугати реШ.
бпаженство с (осећање највећег
задовољства) блаженост, ужитак, бпатњав прид. о (испрљан блатом)
укаљан, калан, глибав, блатан, каљу-
бnато I бnесав 60

жаст, каљав, заблаћеl-j, запрљан, р ас­ арх. изр., празнословити арх., блабла ­
квашен, муљав, глиновит, замазан, блакати реШ., блејати реШ., ландарати
глибовит, окаљан, глиб(љ)ив, прљав, реШ., бенетати реШ . , клепетати р еШ .,
нечист, муљевит f} в. баровит млатити празну сламу изр., млатити

бnато с кал, глиб глогиње изр. - уи: мрмљати, ћаскати ,

бnатотеп м фам. реШ. в. беспосли­ говорити,досађивати

чар 1. бnед прид. анемичан, бескрван, сла­

бnеб етање с в. брбљање бокрван, бео, неживотан, бледуњав,

бnебетање с в. брбљање бледолик, аветињски, малокрван

фам., вампирски фам ., вет арх. - уи.
бnебетати несвр ш . непрел . (гово­
беличаст
рити превише и без везе) лупетати,
брбљати, верглати, будалити , бала­ бnедиnо с в. анемија
вити, то рокати, млети, тупити, тру­ бnедоnик п рид . в. беличаст
ћати, жвакати, слинити, кокодака­ бnедосмеђ пр ид. в. беж
ти, тртљати, клапарати, клапусати, бnејање с о в. мекетање f} фи!. в.
крекетати, лапарати , будалисати, брбљање @) фи!. в. беспослица О
цвркутати, клопарати, бубати, пре­ фи!. фам: зверање , зурење, пиљењ е,
тресати, лупати глупости, гњавити, зевање, буљење, зијање, зирање, ко ­
вести, бунцати, наклапати, говорити чењереш.
којешта, фрфљати, бљузгати, r:акати, бnејати несвр ш. не прел . О в. мекета­
тлапити, тралалакати, тркљати, не
ти 1. f} фи!. в. брбљати @) фи!. в. бес­
заклапати (уста), говорити глупости, посличарити О фи!. в . бленути
жуборити, дромбуљати, млатити, бу­
бnек ... ек м (blackjack) в. ајнц
бетати, ле вентати, зјалити , ваљати ,
бnентав прид. о в. блесав 1. f} в.
пртљати, сл инавити , бургијати, пре ­
смотан
клапати, брстити, лупарати, шупљи ­
бnентавац м о в. глупан f}
рати, баврљати, лупати, тркељати, ба ­
фам . (који воли да се глупира, бле<;.а­
лити, трубецати , лајати, валатати ре!.,
ви) блесан 2.
алакати ре!., бргљати ре!., нагваждати
ре!., лапандат и ре!., чаплискати ре!.,
бnенути н есврш . непрел. з верати,
лопатати ре!., бестињати ре!., бешти ­ зурити, пиљити, зевати, буљити, зи­

јати ре!., ламињати ре!., бенавити ре!. , јати, зјати, зирати, блејати фи!., се(х)

бестијати ре!., аветињати ре!., брсла­ ирити ре!., кочити реШ .

ти ре!., чантрати фам., дробити фам., бnесав п рид. о сулуд, ћакнут, уда­
глупарати фам., дрндати фам., баље ­ рен, дрмнут, заврнут, шукнут, шен ут,

згати фам., лапрдати фам., булазни­ звекаст, луцкаст, муњен, шашав, бу­
ти фам., куретати фам. , трабуњати даласт, суманут, лудаст, лупнут, по ­

фам . , тандркати фам., просеравати макнут, чукнут, сулуда ст, бандогл ав,
се нар . , лелемудити нар . , кењати нар., блентав, блекас~ блажен, бенас~вр­
говногризат и нар. , прдлати нар ., сра­ тоглав, залупан, ударен мокром чара ­

ти нар., бра60њати нар., паламудити пом изр., коме фали нека даска изр.,
нар., прдети нар., јести говна нар., чује како трава расте изр. , лети-ле ­
проваљи вати (се) жар!., изваљива­ ти фам., ш ук-шук фам. f} в. луд @) в.
ти (се) жар!., пр ич ати тралалајке глу п
61 бпесавост бпуд I

бпеса вост прид. О шашавост, блен­ лике, малтене, умало, безмало, зама­
тавност, зевзечење, обешењаштво, ло, чисто, за длаку, требало арх., мал­
глупирање, лудирање, ћакнутост, не арх., малоне реШ., немало реШ.

шукнутост, шенутост, звекастост, бпизу· п ред. о поред, ДО, крај, уз,

луцкастост, муњеност, блентавост наблизу, надомак, покрај, при, код,
f} 8. лудило чело реШ. f} надохват руке, недалеко
бпесан м о 6. глуп ан f} фам. (који ОД, тик, на дохват руке ексир., пред

воли да се глупира, блесави) блесав­ носом ексир., на корак од ексир.

ко, блентавко, блентавац, шашавко , бпискост ж о присност, љубав,

шашавац, 6лесавац, блекан, блен­ приврженост, привлачност, заљубље ­
тавац, мамлаз, будала фам., звекан ност, топлина, наклоност, интимитет,

фам., клипан фам., зевзек, фам., зближеност, оданост, фамилијарност,

блента фам., дилајла жарf., дворска интимност, магнетизам фи!., севдах
луда изр. - уи: лакрдијаш, шепртља ре!., хемија фам. фи!. - уи: склад 1.,
фам. пријатељство, нежност 1. f} 6. анало­
бпеф м фам. варка, обмана, привид, гија @) 8. веза 4. т уи . близина
превара, обмањивање, подвала, ва­ бпискоl1а ж 6. близина
рање, заваравање, опсена, смицали­ бпистав прид . о 6. бљештав f} 6 .
ца, илузија, махерај, мајсторија , мај­ леп

сторлук, преваранција, привидност, бпиставост прид. 6. сјај

намештаљка, петљанција , петљанија бпистати н есврш. О исијавати све­
, марифетлук, варљивост, монтажа тлост, светлити, сјати, сијати, бле­
фиf. , маневар фи!., фрауд ре!., трик штати, сјајити, одсјајивати , сјајити
фам . , зез фам., фарбарија фам., фор а се, светлуцати, љескати се, лескати се
фам . , фазон фам., кумст жар!., кунст - уи. белети се, зрачити 1. f} фи!. (-
жар!., фол жар!., финта жар!., дри­ лепотом, шармом и сл.) сијати , зра­
блинг жаРf., слепарија жар!., дефрау­ чити
дација арх., подвалаџија арх., швиндл
бпокада ж о препрека, барикада,
арх. - уи: лукавство 1., окретност баријера, пречница, бараж, запрека,
бпешта в прид. 6. бљештав препона, браник, преграда, забран ,
бпизак прид. о интиман, присан, граница фи!. , линија фи!., црта фи!.,
Домаћи, непосредан , породични, при­ полутка ре!. - уи: ограда , брана, зи­
јатељски, ближњи, сродан, сроднич­ дине f} препрека, запрека, сметња ,
ки - у и: повезан, поверљив, искрен, баријера, тешкоћа, заврзлама, зачко­
поуздан f} (који ће се ускоро десити) љица, отпор, хендикеп, недопушта ­

скори, скорашњи, недалек - уи . брз @) ње, инхибиција, сметња, ограничење,

(који се скоро десио) недавни, Сl<ОРИ, спречавање, (по)тешкоћа, запречи­
нов, свеж - уи. садашњи вање, заустављање, кочење, зид фи!.,
бпизин а ж проксимитет, блиско­ чвор фи!., кочница фи!., ћорсокак
ћа, околина, круг, близурат ре!., бли­ фи!., квака фам.
жност ре!., ближина ре!., близоћа ре!., бпуд м пожуда, похота, оргијање,
6лиз pef., 6лизост ре!. - уи: суседство, похотност, ласцивност, сладостраст,

средина,блискост сладострашће, сладострасност, раз­

бпизу' прип. скоро, готово, от~ри- врат, блудња, пожудност, распусност,
бпудан I Боr 62

распуштеност, распусништво, раска ­ проституткиња реШ .

лашност, раскалашеност, развратност, бпудња ж 6. блуд

разблУДност, разузданост, либертини­ бпудњак м 6. похотљивац
зам, блудство, похотљивост, блудочин­ бпудочинство с 6. блуд
ство, оргија, помама, блудност, блуд ­
бпудство с 6. блуд
ништво, разблуда, разуларенос~блуд­
бљеэrарење с 6. блебетање
ничење, неваљалство еуф. - уи: скаред­
бљеwтав прид. блештав, бриљан­
ност, перверзија, порочност, страст
тан, блистав, светлуцав, сјајан, светао ,
бпудан прид. пожудан, похотан, раз­
светлуцав, љаштав, блијештав Хр6.
вратан, разблудан, прчеви~раскала­
бљувати несврш . прел. фам. 6 . по­
шан, склизак, облапоран, распустан,
враћати
помаман, похотљив , волуптуозан,

путен, слад ос т растан, либидинозан , бљуэrавица ж ла павица, бљузга

фам., бљуз рег. , суснежица, крупа , со­
ласциван, опсцен слободан, плотан
лика ре!., слота ре!., алаука ре!., соља
ре!., плотски р е!. - уи. инстинктиван,

скаредан, чулан 1., страстан ре!. , циганчићи фам. - уи. снег, киш а

бпудипа ц м 6. беспосличар 1. бљуэrање с 6. блебетање

бпудник м о 6. похотљивац 8
скитница
бпудни ца ж курва, проститутка,
ћошкара, лака роба, професионалка,
куртизана, лака/јавна жена, нечасни ­
ца, продавачица љубави, ноћна дама,
уличарка, курава ре!., курба ре !., па­
ландра ре!., дромфуља фам., опајда­
ра фам., курвача фам., фунфа фам. ,
шупљача фам., профукњача
фукса фам., камењарка фам., дро­
ца фам., курветина фам., тротоарка
фам., распандркача фам ., фуфа фам.,
дроља фам., кокота арх. , фукара реШ.,
6.
бљуwт м (лат. Tamus communis) ку­
ка , црне куке, змијино грожђе , бљуст,
бљуштан, бљужд, бљушћ, блуж, бле ,
црна лоза, куковина, бљуштина
боб м (лат. ујсја [аЬа) бакла, беб,
коњски боб, бобац , велики боб
бобиfl м (лат. Sepiola rondeleti) врста
главоношца "
бобовник м баш. (лат. Sedum telep-
фам., hium) дебели лист, бобовњак
Боr м Господ, Свевишњи, Отац, Све­
видећи , Творац, Свемогућ , Господин ,
Створитељ, Вишњи, божанство, ап­
солут

БоrОВIII 111 боrlllње

ЕГИПАТС КИ Имотеп Ра ГРЧКИ
Амон Кепри Секмет Аластор
Анубис Кнум Сет Аполон
Апис Маат Собек Арес
Апопис Маах Тефнут Артемида
Атен Ме н ит Тот Асклепије
Атум Мор Хапи Ате н а
Баст Н ефтус Хатор Аф р одита
Бес Н ут Хегет Бах ус
Геб О з ири с Хорус Геја
Изида П тах Шу Де метр а
6з

Дионис Морт Суна Нинурта

Еол Нептун Тап и о Сибил а
Ерида Плутон Тир Син
Ерос Прозерпина Тор Тиамат
Зевс Реа Труд Уту
Иос Сатурн Туно р Ш амаш
Ирис Сомнија Туони Шемјаза
Калипсо Уран Турда
Кастор Церес Уко ХИНДУ
Лета Ул Агни
Мојра СКАНДИНАВСКО - Урда Ади ти
Морфеј -Г ЕРМАНСКИ Форсети Анан та
Немезис Арфи Фреир Брама
Нереида Арнаментија Фреја Будеви
Нике Балдур Фрига Вају
Океан Бор Хеимдал Варуна
Океанида Браги Хелја Васу
Пан Броно Ходур Вата
Персефона Бури Вишну
Полукс Вали СЛОВЕНСКИ Ганеша
Понтије Ве Велес Га руда
Посејдон Верда нди Весна Деви
Пријап Видар Дабог Дурга
Протеј Герда Јаровид Индра
Селе на Даг Лада Јама
Та натос Егир Мокоша Јуешта деви
Тетида Зи са Морана Кали
Уран Идун Перун Кама
Хад Јабме Ака Радгост Кришна
Хеба Јорда Руђевид Лакшми
Хеката Локи Сва рог Маја
Хелиос Лофри Световид Митра
Хера Луонотра Симаргл Парвати
Хе рмес Мимир Стрибог Парјања
Хестија Нарви Триглав Прајапати
Хефест Нат Усуд Притиви
Хиперион Нерта Хорс Пушан
Хипнос Норне Рави
Хронос Нот СУМЕРСКО- Рада
Њорд -АКАДСКИ Рама
РИМС К И Один Адад Рудра
Аполон Пеко Ану Сарасвати
Аурора Пошјоака Астарот Сканда
Венера Ран Атис Сома
Веста Рана Недија Ашур Сорна
Вулкан Рауни Баал Сурија
Дијана Сага Баалат Тваштар
Јанус Сакснот Белили Ума
Јунона Сампса Еа Ушас
Јупитер Сигин Енлил Хануман
Купидо н Син Инана Шакти
Луна Сиф Иштар Шива
Марс Сјофн Мардук Шри Деви
Меркур Скулда Мот
Минерва Снотра Муму
боrаэl бодрост

боrаэ м арх. (тесан планински про­ боrовски' п рил. б. беспр~корно

лаз) б. кланац боrоуrодник м б. верник
боrат прид. о (који има свега у изо­ боrоуrодност ж о (уверење да по ­
биљу) имућан, добростојећи, добро­ стоје виша, божанска бића) б . . вера 1.
држећи, материјално осигуран/збри­ .8 б . морал
нут, ситуиран, обезбеђен, пун фам. , боrОХУIIСТВО с б . богохуљење
пун ко брод . фам. изр. 8 фи!. б .. пун
боrохуљење с богохулство, блас­
@) фи!. б. бујан
фемија, скрнављење, оскврнуће, хула,
боrатаw м (финансијски моћник, светогрђе, безбожништво, хуљење,
човек с пуно новца и материјалних
оскрнављење, профанација, сакри ­
добара) имућник, добростојећи (чо ­
легијум, обесвећење, светогрдно ст,
век), лован фам, ловатор фам., тај­
погрда, оскврњење, богогрђе, прља ­
кун суж., капиталиста суж., магнат
ње фи!.
суж. , милионер суж., милијардер
боrУМИII м патарен, богомил, пата­
суж., иматник реШ . , богатун Хрб. - уи.
ренац,бабун
власник
боrУМИIIСКИ п рид . патаренски, ба­
боrатити се несврш . (постајати бо­
бунски , богомилски
гат) стицати богатство, гомилати
средства/ новац, обогаћивати се - уи. бод м вез, везење, урес, штрик,
шав, орнамент, заклад, покрсти ­
обогатити се
ца арх., поплетица арх., улама арх. ,
боrатство с о (стање оног који је
ланчанац реШ .
богат) имућност, имућство, благо ­
стање, обезбеђеност, раскош, гламур, бодар прид. (пун снаге и воље) јак,
изобиље, луксуз, сјај фи!., будућност снажан, крепак, стасит, срчан, одва­

фи!., новац фи!., паре фи!., лова фи!. жан, развијен, кременит, једар, си­

фам. 8 б. иметак ловит, силан, несаломљив, плећат,

постојан, очеличен, гороломан, горо­
боrиња ж о женско божанство, бо­
жица - уи . вила2 1. 8 б. лепотица
стасан, робустан , мускулозан, миши­
ћав , набилдован фам., дречан реШ.,
боrињав прид . рошав, козичав,
оспичав, абрашаст арх.
ковински реШ., херкулски реШ . - уи:
чврст, храбар, жилав, кршан, дивљи ,
боrиње ж мн. оспе, красте, оспице
чио ,т ежак , крупан
- суж: водене оспице, водене козице,

овчије богиње, рубеоле, варичеле,

бодља ж игла, иглица, трн, боца
мале богиње, велике богиње, козице фам. , бодљика Хрб.

боrовати несврш . непрел . фиг. упра­ бодрина ж б. бодрост

вљати, бановати, водити , руководи­ бодрити несврш . прел . соколити,
ти, господарити, столовати, бити на храбрити, подстицати, подржавати,
челу, председати, имати власт, има­ надахњивати, покретати, навијати,
ти моћ, кормиларити, председавати, подстрекивати , ведрити, анимирати,

господовати, пашовати , предводити, потицати Хрб.

дрмати р е Ш . , царевати суж. , владати бодрост ~ бодри на, крепкост, кре­

суж., краљевати суж. пост, жустри·на, живахност, срча­

боrо вски' п рид. о б. божански 8 б. ност, будност, спремност, јуначност,

божанствен енергичност, .силина - уи . снага, хра-
б5 I
бодрост бојажљиво ст

брост блистав, цакан, фин, стасит, љубак,

б одрост прид. (особина оног који допадљив, вабљив, меден, интересан­
је бодар) снага, крепкост, стаситост, тан, елегантан, атрактиван, одличан ,

срчаност, одважност, развијеност, кићен, дражестан, мамљив, луткаст,

кременитост, једрина, једрост, сило­ леполик, красотан, чаран, лепушкаст,

витост, сили на, несаломљивост - уи: наочит, убав, замамљив, рафиниран ,

храброст, жилавост, јачина, чврсти­ грациозан, мио, феш неиром. реШ.,
на кицошки фам. арх. , гиздав арх., ми­

боем м (интелектуалац, пре све­ ловидан реШ ., изгледан pef., милолик

га уметник, који води безбрижан и
арх. , зоран p ef., уписан pel., гледан
реШ., шик неUром . фам., дојмљив хрв.
неуредан живот и живи од данас до

сутра) бохем - уи. бекрија, алкохоли­

- уи: добар, отмен, одличан - сл: узбу­
дљив, провокативан
чар, луталица

божа нски прид. о (који се односи

божанство с о .. (бог у многобо -
жачким религијама) @ ... (предмет
на божанство, који припад а божан­
обожавања, дивљења) @) ... (својство,
ству) божји, божији, боговски, све­
природа Бога) О в. Бог
вишњи, вишњи, врховни, узвишен,

небески, васељенски, главни @ в. бо­

божица ж о (женско божанство)
богиња @ в. вила' 1. @) фUf. в .. лепо­
жанствен
тица
божан ствен прид. прекрасан, оча­
божјак м в. просјак
равајући, божански, заносан, чуде­
божјачити несврш. непрел . В. про­
сан, диван, бајковит, нестваран, ча ­
сити 1.
робан, омамљив, изврстан, узвишен,
бајан, сјајан, прелеп, импресиван, божји прид. о В. божански @ В. 60-
жанствен
хипнотичан, небески, предиван, са­
вршен, фантастичан, фасцинантан, божур м бот. (лат. Paeonia officinalis)
бајослован, блештав, величанствен, божурић, деветак, брозгва, курјак,

невероватан, као дијамант, раско­ арапче, женски божур, прстеник, ду­

шан,анђеоски,ексклузиван,чудесно ховска ружа, мачур, божурак, краљев

леп, дивотан, васељенски, небесни, цвијет

пресладак, дијамантски, одушевља­ боја ж фарба, маст арх., колор реШ.

вајући, рајски, задивљујући, неодо­
љив, као из сна, велелепан, магнети­
Боје
чан, вишњи, замаман, као са слике,

особит, посебан, вансеријски, неса­ бела љубичаста сива

владив фUf. фам. , великолепан реШ., бордо нара нџ аста тегет

супер неиром. фам., екстра неиром. жута плава ултрамарин

зеле н а пурпурна црвена

жарf., невиђен жарf., филаделфи­
индиго резеда црна
ја неUром. фам., светска класа фам. крем роза

uзр., боли глава фам. uзр., жешћи

неUром. жарf., до јаја жарf. uзр ., пр ­
бојажљив прид. 8. плашљив
ва лига фам. uзр., страшан жарi. еуф:
леп, красан, допадљив, наочит, при­
бојажљивост ж стра ш љивост, пла­
мамљив, сладак, з годан , привлачан,
шљивост, кукавичлук - уи. страх
бојазан I боnеliивост 66

бојазан ж О в. страх 49 В. сумња кама изр . , калварија фи/., камен фи/. ,

@) в. брига 1. голгота фи/., јарам фи/. , печаљ ре/.,
бојати се несврш. О (осећати страх) пакао фи/. - уй: зло, депресија, беда,
плашит и се, страшити се , страхова­ тескоба
ти, дрхтати, трести се, зепсти, гро­ боnан п рид. о (који боли) тегобан,
зити се, штрецати се фам., клецати мучан - суж. отекао, упаљен, запаљен,
фам., лецати се реШ. , тртарити фам. модар 49 в. болестан @) в. бедан 4.
ре/. - уй . чувати се 1., гнушати се 49 боnесник м о (болестан човек)
(осећат и бригу, стрепњу) стрепити, болник, пацијент, болежљивац реШ. ,
бринути се, секирати се, зазирати, боленик реШ. 49 фи!. фам . в. лудак
прибојавати се, имати лош предосе­ боnест ж о (поремећај животних
ћај - уй. устезати се функција) слабост, немоћ, бољка,
бојиwте с (простор на коме се води онемоћалост, изможденост, ослабље ­
рат) мегдан , поприште, бојно поље, ност, телесна слабост, немоћност - уй .
ратно поље, ратиште, фронт, ограшје болећивост 49 в. изопаченост 1.
ре/., разбојиште реt.бојишница хрв . - боnестан прид (скрхан болешћу)
уй . борилиште болан, оболео, болежљив, болећив ,
бојни прид . в. борбен онемоћао, оронуо, изнурен, изнемо ­
бок м страна, крило, банда ре/. гао, нездрав, испијен, исцрпен, слаб
бокаn м врч, кондир, крчаг, ћуп, фи!. - уй . уморан, клонуо
ибрик, бардак, жара, амфора, букар боnеliив прид . о болешљив, слаба ­
ре/., покал рег. , букара pet. , букал ре/., шан, неотпоран , крхак, метиљав фи!.
тестија ре/. - уй. ваза - уй. болестан, блед 49 в. осетљив 1.
боквица ж бот. (лат. Рlапtаgо major, боnеli и вост ж о (телесна сла­
P!antago media) ре/: бухачица, главор , бост) крхкост, малаксалост, бо ­
тарпудац, женски жиловлак, црно ­ лешљивост, ослабелост, болест,
главац, бушика, попова лози ца, тро­ клонулост, ломност, млитавост ,

путац, пасја нога, буквица, жиловак, слабост, осетљивост, слабуњавост,

челник, болхњак, жиловњак, дуга бо ­ беспомоћност, посусталост, , не ­
ква, тега вац, крепотец, средња , вела јакост, , неотпорност, кржљавост,
бокви ца, вучац, блешник, коњско ре ­ слабашност, немоћ, неиздржљи­
бро, питома боквица, трпутац, вели­ вост, изнемоглост, измученост,

ки трпута ц, жилавац, марина боква, онемоћалост, изможденост, осла ­

лиснати трпутац, тарпотац, широки бљеност, бесполетност, дрхтавос т,
трпутац,т ерпут клонуће, немоћност, омлитавелост,
боn ж и м О (физичка -) * 49 (душев­ слабоћа, нежност фи!. , анемија фи!.,
на -) (велика бол, обично душевна) свенулост фи!., климавост фи!., бо ­
патња, мука, паћеништво, агонија, лежљивост реШ . , мекопутност реШ.,

испа штање, паћење, мучење, несре ­ астенија меg.суж. 49 дирљивост, осе ­

ћа, страдање, злопаћење, трпљење, ћајност, сензибилност, емотивност,
несп окој, горчина, чамотиња, стра­ душевност, тугаљивост, сентимен­

далништво, издржавање, подноше­ талност, . тананост, чулност, сензи ­

ње (бола/муке), патништв о, трпња, тивност, суптилност, танкоћутност,

пролазак кроз муке изр., ход по му- емоционалност,лиричност
 боnеwљивост босиљак I

боnеwљивост ж в. болећивост главом изр. - уи: склониште, завичај

боnник м о в. болесник 8 в. мученик борављење с в. бо равак

боnница ж (установа за смештај и борац м ратник, борилац, фајтер ?'
0'1
лечење болесника) диспанзер, кли­ жарf. - уи. војн ик О

борба ж о (ме ђусобно сукобљава­

"":s:
ника, поли к линика, стационар, дом
'~"
здравља - уи. амбуланта, са н атор и­ ње) сукоб, сукобљавање, туч а, мег­ х

'"
јум, бања дан, макљажа фам., футка жарf., '"'"Е
боnовати н есвр ш. неп рел . О (бити шорка жарf., шутка жарf., фајт жарf. :s:'"
:t

болестан) лежати, поболевати, куња­ - уи. рат 8 надметање, такмичење, '":z:

ти, бортати ре/. - уи. мировати 1. и 2. утакмица, сусрет, натјецање хрв. @ 'g"
8 фи/. в. патити (напор у савлађивању или одолевању t
нечему) труд, акција, прегалаштво, -З.
бољитак м в. напредак
предузетништво ~I
бољка ж о в. болест 8 фи/. в. брига
борбен прид. о (који је расположен 's::"
;х:

@ фиf. слаба тачка, ахилова пета

за борбу) р атоборан, ратнички, бој -
бо нитирати несврш . прел . (одређ и­
ни, нападачки , жесток, насртљив, на­
вати вредност) в. вагати 1.
гао, п ргав, бојован реј. , бојовит ре/. ,
бор м бот. О (лат. Рiпu s sylvestris) ре/: кочоперан фам. - уи: храбар, наси­
бијели бор, аутца, обични бор, хво­
лан, витешки 8 в. агресиван 1.
ја, белобо р, сморк, бори ка, бјелобор,
борбеност ж (воља за борбу) бојо­
автица, чам, чумски бор, дивљи бор
витост, борност, ратоборност, бојов­
8 в . јела 2. ност, борбени дух, борбени морал -
б орав прид. набора н , изборан, збо­ уи. храброст, агресивност
ран,збрчкан,смежуран,набран,гу н ­
бориnиwте с (простор за одржа­
тав фам., сажвакан фам., збабан ио/.
вање спортских такмичења) бојиште ,
боравак м борављење, обитавање, арена, мегдан , поприште, ринг суж. -
пребивање, бивање, бављење реШ., би­ уи. бојиште
вовање реШ. - уи: живот, становање борити се несвр ш. ратовати, суко­
б оравити несврш . непрел . бити, бљавати се, војевати, дејствов ати,
бивств овати , обитавати, становати, клати се фи/. , рвати се фиf., војш ти­
налазити се, бити смештен, пребива­ ти ре/., фајтати се жарf., бојевати арх.,
ти, одседати, бивати, проводити вре­ војновати арх.
ме, стојати р е/., опстојати реШ., бави­ боровница ж бот. (лат. Vассiпium
ти се реШ., бавити реШ. myrtillus) реј: диво-грозје , црн а ја­
боравиwте с (место боравка) пре­ года, боровњача, црна боровница,
бивалиште , обитавалиште - суж: се­ бросница, борибница, бурум , баров­
диште, кућа, стан, дом, домаћинство, н ица, боровинка, офинки, боровача,
конак, резиденција, стамбена једини­ брусовница
ца, стани ште, настамба, апартман, гар­ босиљак м бот. (лат. Осјmиm basi-
соњера, кут фиf., кров фиf., легло фи/., lјсиm) реј: басиљак, питоми весли­
адреса фи/., праг фиf., матица фи/., гне­ ген, бажулек, мислођин, башелак ,
здо фам. , кућица-сл060дица фам., гај­ муртела, босиљак сармаш, босиље ,
ба жарf., домицил форм., огњиште арх., фесли ђ ан, босиљ, бажилек, босилек ,
легало арх., кућанство хрв., кр ов н ад фаслиђжа н , васлеђен, босилак, кру -
бости Iбрбљање 68

брана ж О насип, загат, устава,

Бо риnачке вештине сплавница, забран, стенка фи!., влача
ре!. , пребој ре/. , запор ре!., преграда
НАПАДАЧКЕ: рвање фам., гат реШ., валобран хрв . регула ­
бокс самбо
ција суж. - уИ. зид 49 фи!. в. заклон
багузаханг система

винг чун сумо

браник м о в . бедем 2. 49 фи!. б. за­
з ингјикван хапкидо клон @) в. рампа
капоера џудо
браниnац м о в. заштитник 1. 49 в.
ка рате џуџуцу (џију- џицу)
к ра в мага
адвокат @) в . заговорник

муајтаи СА ОРУЖЈЕМ: бранитељ м в. адвокат

савате батоџуцу
бранити несврш . прел . О штитити,
таекјон гатка

та и чи чуан еск рима заштићивати, одбрањивати, зашти­

теквондо јаидо ћивати 49 (- идеју) б . заступати @) в.
џеткундо кал ари пајату
ометати .... уИ . зауставити 1.
шаолин кун г фу кенд о

кенџ уцу бранцин м зоол . (лат. Dicentrarchus

РВАЧКЕ: кјудо labrax) вучак, лубин, смудут
аики до мачевање
брањење с о штићење, заштита,
бр а з илски џију- нагинатаџуцу

џицу окинаван кобудо одбрана, заступање 49 фи!. в. извла­

глима силамбам чење 1.
мала-јуда џого до пау
брат м бата, брале фам., буразер
панкратион џодо

пелвани џукендо
фам., бураз жар!., батица ХИИ., брајан
хиИ., братић ХИИ., брата ХИИ. , братан
ХИИ., браја хиИ. , братенац ХИИ., браца
пан босиљак, баселак, феслиђжан,
ХИИ., братац хиИ.
феслиген, басиље, ђен
братија ж друштво, круг, компани ­
бости несврш . О (продирати у не­
ја, дружбина, дружина, шквадра ре!.,
што шиљатим предметом) убадати,
екипа фам ., друштванце фам , - уИ.
пробадати, боцкати 49 фи!. в . задир­
удружење
кивати
братство с о (сродство између бра­
боћати се несврш . балотати се
ће) братинство, братимство , братност
боемски прил . в. бекријски
49 (присно другарство) в. пријатељ­
боца' ж флаша, стакленка, стаклени­
ство @) (природно осећање бли ск о ­
ца, бутељка, бутеља ре!. , флајка жар!. ,
сти међу народима) .. - уИ. блискос т О
боцун суж.
в. удружење
боца> м ж фам. в. чичак 1.
брбљање с тртљање, трабуњање,
боцкати несврш . прел . О (помало и блебетање, торокање, лупетање, ла ­
учестало бости) бодуцкати, убадати, јање, кокодакање, ћакулање, жуборе­
боскати ре!., боткати ре!., боцати. ре!. , њ~, блејање, булажњење, баљезгање ,
буцкати ре!., бацкати - уИ. бости 49 тлапња, будалисање , наклапање, кле ­
фам. в. з адевати 1. петање, ландарање, бљузгање, зврн~
брабоњање с б. брбљање дање, бљезгарење, фрфљање, говор­
брада вичар м зоол . (лат. Helode,r- кање, бубетање, дромбуљање, трућа ­
та suspectum) .. врста гуштера ње, брабоњање, тупљење, бенетање ,
 брбљарија брв но I

бунцање, тандркање, преклапање, нар., прдети нар . , јести говна нар .,

претр есање , пртљање, вербализам, проваљивати (се) жарf. , изва љ ива­
говоран ција , блабпакање, фразира ­ ти (се) жарf. , причати трапалајке
ње, мпаћење празне спаме, ш упљира­ арх. uзр., празносповити арх., бпабпа­
ње, пупарање, крекетање фам., папр ­ бпакати реШ . , бпејати реШ . , пандар ати
дање фам., прдпање фам., трапапајка р е Ш ., бенетати р е Ш . , кпепетати р еШ . ,
фам., папамуђење фам., дробљење мпатити празну сламу uзр., мпатити

фам., трапап а фам., проваљивање глогиње uзр. - Ји: мрмљати, чаврља­

жарf., празносповије арх. ти, говорити, досађивати 8 ћаскати,

брбљарија ж В. брбљање разговарати, диванити, чаврљат и,

брбљати несврш . непрел. О блебе­ ћућорити , Домунђавати се, бунцати ,

тати, верглати, будапити, бапавити, накпапати , бенавити , чегртати , чан ­

гризати , мрморити, дробити, ћ акупа­
торокати, тамбурати, мпети, тупи­
ти рег, говоркати, роморити , пр ежва­
ти, трућати , жвакати, спинити, ко­
кавати , бубати , гудити , звекетати,
кодакати, тртљати, гуслати, кпапара­
брусити јез ик, глабати, дромбуљати,
ти, кпа пусати, крекетати , папарати,
жрвњати, тандркати, збор зборити,
будаписати, цвркутати, кпопарати,
вести фUi., причкати фам . , жлабрати
бубати, лупати глупости, гњавити,
фам., трапапакати фам., причуцкати
вести, бу нцат и , накпапати, говори­
фам., парпати фам ., четовати жарf. -
ти којешта, пупетати, фрфљати , бљу­
Ји: говорити, лупати , оговарати т Ји.
згати, гакати, тлапити, т ралапакати,
говорити
тркљати, н е закпа пати (уста), гово­
рити глупости, жуборити, дромбу­ брбљив прид. о (који много при­
љати, мпатити, бубетати, левентати, ча) брбља в , причљив, говорљив, раз ­

зјапит и, ваљати, пр тљати, спинавити,

бургијати, прекпапати, говорити бе з
везе, брстити, пупарати, не з нати се
зауста вити, шупљирати, говорити
све и сва шта, баврљати, пупати, тр­
кељати, бапити, трубе цати ,
диппити, валатати р е!., апакати р е !. ,
бргљати ре!., нагваждати р е!., папан­
дати ре!., чаплискати ре!., по патати
гово р а н , погореичан, ћере тав, кпе ­
петав , папрдав, уста не зат вара uзр .,
гпагољив реШ., многоглагољив реШ .,
блејав реј., брботљив pel. 8 (који го­
вори пакосно и уврељиво) језичав,
пајав, који има вепику језичин у uзр.
пајати,
брбљивац м В. причалица 1.
брбљивица ж апапача, језич ара,
то рокуша, трачара, пајавица, при ча­

ре/. , бестињати ре!. , бештијати ре/., пица, чегртаљка, бпе бет у ша , празно ­

памињати pel. , бенавити pef., бести­ прич апи ц а, оговаратељица, крекету­

јати pef., аветињати ре/., брслати pef., ша, пупача, језичавка , сок ачар а, трач­

чантрати фам. , дробити фам., глу­ баба, апакача, по т ркуша арх. , апапај­

парати фам., дрндати фам., баље­ да арх., покућарка арх., стокућа реШ.,

згати фам., ла прдати фам., бупазни­ говорљивица реШ.

ти фам., куретати фам., трабуњати брбукати несврш . непрел . В. брун­

фам., тандркати фам., просеравати дати

се нар., пепемудити нар., кењати нар., брвно с балван, клада, трупло, дрво ,
говногризати нар., прдпати нар. , сра­ т рупац, греда, дебпо, брвина р еј. , бр­
ти нар., брабоњати нар. , папамудити ваница ре/., баван ре!. , бопван pef., бр-
брдо I бриrа 70

во ре!., брва ре!., брно ре!., брв реШ . ветар, брзоног суж. , лак фи!., крилат
брдо с о !ео!р. (узвишење, обично фи!., крилоног реШ . 49 В. виталан 1.
између 200 и 500 метара) вис, виси­ ... уи . верзиран

ја, узв ишење, узвисица, узвисина, брзак м о (место где је бржи ток
брег, брежуљак, хум, хумка, буси ­ воде у реци или потоку) бржљак ре!.,
ја арх. , елевација сШру ч ., чука суж. брзац ре!., брздица ре!. , брзица ре!. ,
- уи. обронак, висорован 8 фи!. В. брзоток ре!., брзутак ре!., матица ре!.
г омила 1. - уи. вир 1. 8 (брз човек или живо­
брдовит прид . планински, нераван тиња) *
- уи. врлетан 1. брзина ж (особина онога што је
брђанин м о (човек из брдовитог брзо) хитрина, хитрост, експедитив ­

краја) планинац , горштак 8 фи!. В. ност, вратоломност, агилност, брза ­

проста к
брзина фам.

брђанка ж о (жена из брдовитог брзо прил . муњевито, хитро, ажур­

но, напречац, експедитивно, преко ­
краја) планинка, горштакиња - сл.
сељанка 49 бот. (лат. Arnica montana) ноћ, убрзано, вратоломно фи!., тај­

аронк, паприца, коњски петровац,

фунски фи!., наглавце фам., у трен

тицј и невен, мали дивљи невен, гор ­ ока изр., брже-боље изр . , као метак/

ска пот рес, трава од мајасила, арни ­

ветар изр., брзином светлости изр . -
ка, жута брђанка, моравка, златени ­ сл: хитно, брзоплето

ца, веприна, вепровац

брзопnет прид. о (који је учињен на
брзину, без размишљања) несмотрен,
бреr м !ео!р. В. брдо 1. и 2.
пренагљен, нагао, непажљив , неха­
бреrуница ж зоол . (лат. Riparia ripa-
јан, неопрезан, лежеран, необазрив,
ria) ре!: ча ђавица, ластавица
непромишљен , несавестан, површан ,
бреза ж 60Т. (лат. Betula pendula) ре!:
небрижљив , пренагао, безглав, као
јадика, - црепуша, бела -, жалосна -,
мува без главе изр. , без главе и реп а
метла, бриза , метловина,метлика
изр., аламуњаст реШ ., небудан реШ.,
бре ка ж В. бука 2. непомњив реШ . , непоман реШ . - уи .
бреме с о терет, оптерећење, товар, трапав , з буње н, безразложан 2.
баласт, притега фи!. 49 В. брига 1.
брзорек прид. В. слаткоречив
бресква ж 60Т. (лат. Prunus persica) бриrа ж о (осећај узнемирености)
шептелија, праска, бреска, шефтелија
стрепња, зебња, бојазан, проблем ,
брест м 60Т. (лат. Ulmus campestris) невоља, недаћ а, мука , напаст фи!., јад,
барст, бријест, везовина, црни -, лом, бреме фи!., главобоља фи!. - уи. зло,
брист, пољски -, брстовина, брес, цр ­ депресија, агонија 49 (мисао усмерена
вени -, руштен на извршење неке замисли или по­

брз прид. о хитар, муњевит, убрзан, магање некоме) пажљивост, пажњ а,

ужурбан, ажуран, експедитиван , вра­ старање , за штита, старатељство, бри­
то ломан, окретан, вр т оглав , жустар, жност, марење , туто рс т во , савеснос т,

живахан, неухватљив, тајфунски, ви ­ брижљивост, позорност, мар , помња

ловит, жив , хитан, хитроног, л а коног, хрв., помњивост хрв., скрб хрв., скрб­
као зе ц/веверица изр., агилан, покре ­ ништво ХрВ. - уи. нежност 1. - сл: оба­
тљи в, летећи, као муња/блесак , као зривост, љубав @) В . агилнос т
71 брижан I брод

брижа н прид . О в. забринут е в. избацивање, прецртавање, ништење,

брижљи в 1. поништавање, уклањање, одстрањива­

брижљи в прид. о пажљив, обзи­ ње, удаљавање @) фам. в. бекство 1.

ран, брижан, маран, савестан, стара­ брисати несврш . прел . О (- влагу,
тељски е в. детаљан 1. @) в. забринут прашину и сл.) чистити, прати, оти­
О в. агилан рати, утирати е (- метлом) чистити,
брижљивост ж О в. брига 2. е в. де­ мести @) фи!. в. ждерати О фи!. в. кра­
таљност @) в. брига1. О в. агилност сти 0 в. уклањати

брижн ост ж в. брижљивост 1. бриткост ж О (својство онога што

бриэrати несврш . непрел . шикљати, је бритко, оштро) бриткоћа, оштрина
прскати, избијати, штрцати, шкропи­ е фи!. рескост, рескоћа, одсечност,
ти, шиктати, кипети, липтати, сукља­ јеткост - уи. лапидарност
ти, прштити, заливати, шприцати, бркати несврш . прел. (погрешно у
штрцкати, суктати, штрицати, куља ­ глави замењивати једно с другим)
ти, надирати, пиштати, тећи, истица­ мешати, замењивати, мењати

ти, врвети, истецати, искакати, вре­

брnоr м о (блато у ком се ваљају
ти, јако тећи, лопити ре!., фрцати ре!. ,
свиње) брљог, брљуг, брљуга е (неу ­
бруждати ре!., шибати фам., јурити
редан простор) рупа, свињац, ћумез,
фам . , трацкати реШ., штрапати реШ.,
брложиште, јазбина, кокошињац, пе­
фљаскати реШ. - уи: бацати, пљуска­
ћина, штенаре - ре!. калиште, пајзл,
ти - сл : цурити, излазити, падати,
лога, капуњера
разливати се, изливати се, обливати,
брља ж о (умрљано место) в. мр­
прштати, извирати, квасити, лити,
ља е фам. (лоша ракија) патока ре!.,
капати, проваљивати, навирати
батлака ре!., бека ре!., мученица фам.,
бриљантан прид. о в. ванредан 1.
шљока фам., крџа фам., шома нар.
ев. бљештав
брљати несврш . прел. О в. блатити
бринути несврш. прел. О (осећати
2. е в. пискарати @) фи!. (правити
бригу, стрепњу) в. бринути се е (би­
глупости) грешити
ти обазрив) пазити, обраћати пажњу,
брљотина ж О (оно што је забрљано,
мислити, водити рачуна изр., имати у

виду изр. @) (водити бригу о некоме) лоше урађено) шкработина суж., маза­

в. неговати
рија суж. - уи. мрља е в. будалаштина
бринути се несврш. О (осећати брод м (веће пловило за превоз пут­
бригу због нечег) секирати се, јести ника и робе) *
се , ждерати се, оптерећивати се е
(имати лош предосећај) стрепити, Врсте бродова
бојати се, зазирати, прибојавати се -
уи. устезати се, бојати се 1. @) (водити бојни брод носач авиона

јахта разарач
бригу о некоме) в. неговати
катамаран танкер
брисање с о (уклањање течности корвета тендер

или нечистоће са неке површине) чи­ крс тариц а теретњак

ледоломац тирма ран

шћење, одстрањивање, уклањање, ути­
миноловац трајект
рање, трљање, отирање, полирање суж.,
минополагач
сушење суж. е (избацивање сасписка)
бројаи I бубетање 72

бројаи прид. многобројан, неиз­ горопадан, дивљи, варварски, ди­

бројив, неизмерљив, бескрајан, неиз­ вљачки, злочиначки, немилостан,

меран, безмеран, немерљив, преко­ немилостив , садистички, оштар,

меран , коџа ре!. - уи: знатан, велик, агресиван, крвнички, анималан, не ­

знач ајан умољив, свиреп, зверски, нехуман ,

броr. м бот. (лат. Rubia tinctorum) ре!: грозан, насилан , силовит,хладан , без

бројућ, гаранчин, броћанка, рудечи­ срца, тврда срца, неуслишљив, нес а­

на, велики броћ, броће, крап, црве­ жаљив , безмилостан , беспоштеда н,

помаман, хладнокрван, животињски
нац

брука ж срамота, понижење, осра­ фи!. , камен фи!., брахијалан фи!. реШ.,

моћење, обешчашћење, дискредита­ крволочан ексир., убилачки ексир.,

пакленски реШ., несмиљен реШ . , за­
ција, обешчашћеност, љага, дискре ­
дитован ост, бламажа фам. , бламаж торан реШ ., неосећајан реШ., богомр ­

ре!. - уи: скандал, мана, мрља

зак реШ., бешћутљив реШ., рабијатан
ре.Ш., бешћутан хрв., барбарски хрв .
брукати несврш . прел . срамотити,
ружити, наруживати, унижавати,
- уи: равнодушан 1., неугодан , стра ­
шан,зао,сиров,одвратан
блатити, каљати , бацати љагу, прља ­
ти (не чије име) , бешчастити, дискре­
бруцоw м (студент прве године фа­
култета) .. - уи. студент
дитовати, срозавати, сахрањивати

(некога) фи!. фам . - уи: трачарити, брwљаи м бот. (лат. Hedera helix)
узнем иривати, исмевати
зеленгора, зимзелен, берсљан , бри­
штањ, бршлин, барсијан, брстран ,
бруидати несврш . непрел . (произ ­
пљушт, баштран , баршћон , бештр ан
водити мукле, неразумљиве звукове)
мумлати, мрмљати, брбукати , мрмо­ буба ж о инсект, зарезник реШ .,
љити, брнџати , мрморити, њуњори­ бубаљка р е!., бубаћ фам., бага ре!.,

ти , мумљати, зврндат и , ДунДорити,

кукац хрв. @ в . баш . (лат. Philloxera
мунђати, мрнџати, .мрмљекати, бум ­ Bestatrix) лозна вашиц а, филок сера @)

барати, бобоњати, бобоњити, брбо­ фи!. в. ленштина

тати, боботати, говорити себи у бра­ бубаnица м и ж фам: штребер, би ­

ду изр . , врчати р е Ш . фла нт, цвикераш , бубац фам., бубант

брус м (алатка за брушење, оштре­ фам., бубанг фам., бубало фам. - уи:
ученик,улизица
ње) то цило, брусилица , гладилица,
белегија, гладило , тоциљ, ош трили­ бубамара ж зоол .. бабак, бабурица
ца, бугелија ре!., оштрило реШ. ре/.

· брусиnица ж в. брус бубањ м (музички ин стру мент) до­

брусиица ж бот. (лат. Уассјпјиm уј­ бош, тимпан, тар абука, там-там

tis-idaea) прај злбер, бросничак, црве ­ бубарус м зоол . (лат. Blatta germani-
нозрна боровница, стршљинке , мечје са) рус , попић

грожђе, бра шњача, црвена боровни­ бубати несврш . прел. О штребати,

ца, брусник бифлати, учити напамет @ в. бити 2.
брутаnаи прид. окрутан, 'безобзи­ бубаwв,ба ж зоол . (лат. Вlatta ori-
ран, безосећајан, груб, суров, 'без ­ entalis, Blatta germanica) жохар хрв.
душан, нем илосрдан , нељудски, ~a­ бубетање с о в. ударање @ в. бле­
силнички , нечовечан , неемотиван, бетање
73 бубетатиI будаnисати

бу.бетати несврш . прел . 6. бити 2. незнајша, празноглавић, мамлаз, за ­

буби на ж зоол . (лат. Euspongia везанко, ћускија, ограничен као те­
officinalis) морски сунђер, морска раса изр . , слеп код здравих очију изр.,

спуж ва Хр6. глупи август изр., глуп као топ!ноћ

бубнути сврш. непрел. прел . о ирел. 6. изр., клокан Хр6 . - жарi: дилајла, па­

тр еснути 1. 49 неирел . 6. изланути се цијент, калибар, дилеја, бесмртник ,

бубња р м (особа која лупа у бубањ) монешко, мона, симплекс, болид -

добошар, бњарбу жарi. , бњар жарi., pei: будалаш, бена, букван, глупчина,

тим паниста суж.

бубњати несврш . непрел . и неп рел.
О ирел. (ударати бубњеве) добоша­
рити, лупати, ударати бубњеве
свирати 49 фИi. неирел. (стално или
често призивати неки звук или мисао
у себи) одзвоњавати, разлегати се,
тутњити , тутњати, правити ехо, вра­
безјак, бедак, склата, хахар, матун ,
норац, болван, ћутук, буздо, цукун,
деда к, јадо, ђилкош, лишина, шем ­
пија, мазгов, глупоња, тулуман, ту­
- уи.
кац, мућурла, говедо, ћалов, бленто ,
ћук, клебецан, блуна, луђак, ћуран ,
лајбек, тумплек, зукван, блекан , вол ,
гимпл, шамшула, норц арх. - уи: ше­

ћати се - уи. мучити, жалити «) ирел . пртља фам. 49 6. блесан 1.

6 .. разглашавати будаnаст п рид. о 6. глуп 49 6 . бе­

бубуљица ж акна, чвиљак pei., чи ­ смислен «) 6. блесав 1.

буљица pei., гнојавица pei., мозуљица будаnаwтина ж о лудорија, које­
арх., вулкан жарi., рог жарi. , мајоне­ штарија, бесмислица, небулоза, глу­
зара жарi. , пришт Хр6 . пост, апсурд, несувислост, иди ота­

бува ра ж жарi. 6 . затвор рија, глупарија, нонсенс, несмисао ,

безвезарија, безумност, кретенарија ,
буrаринка ж pei. 6 . тамбура
идиотлук, накарада, бљезгарија , ап­
будаnа м и ж О глупак, глупан , не­
сурдност, смејурија, брбљарија , из­
зналица, слабоумник нар., неразум­
мишљотина, галиматијас, бедастоћа,
ник нар . - фам: будалетина, балван ,
тротларија, којешта, апсурдитет, не­
тикв ан, буква, дудук, пањ, мајмун,
умност, бестемељност, неоснованост,
мага рац, теле, клада, трупац, цепа­
хец, лупетање, безразложност, бур­
ница, идиот, имбецил, дебил, морон,
гија, велика глупост, мудролија иран. ,
тиква, клипета, шашавац еуф., ·де­
билчина, орангутан, телац, сом, ован,
аветлук pei., бестилук pei., бисер

волина, тукан, тука, празна глава!

жарi., неподоба реШ. , апсурдум реШ.

т иква, бисер иран ., сиротиња фИi.,

- уи: лакрдија, лудост - сл: комичност,
ирационалност 49 6. измишљотина
т утлек pei., тутумрак, коњ, глупав­
ко, глупандер, глуперда, глупачина ; «) 6. баналност О 6 . виц

безвезњак, блесавац, блесан, буздо­ будаnисање с о 6. брбљање 49 6.

ван, топузина, крелац, блесавко,зве­ глупирање

кан, неписменко, топуз, левак, креле, будаnисати се несврш . лудирати се,

билмез,тупсон,тупавко,клипан,ту­ измота в ати се, зевз~чити се, мајмуни ­
па вац, кретен, кретенчина, бенавко, сати се, глупирати се, лудовати, луде­

празноглавац, шупљоглавац, празно­ ти, враговати, дедачити се, изводити

главко, шмокљан, блента, блентаваЦј бесне глисте фам., зезати се фам. , за ­

тупоглавац, тупан, токмак, тупика, јебавати се нар. - уп. шалити се
будапити I букоч 74

будапити н есвр ш . н епрел. (говори­ хука, гласност, гласноћа, заглушност,

ти и понашати се као будала) буда­ бучност, громор , тутњава , трештањ е,
ли стати , блесавити се, блесарити се, гунгула, халабука, лупање, лупњ а в а,
глуп ирати се, лудирати се, бенавити, лупарање , ударање, хучање , клоп от,

изигравати будалу, правити глупо­ клопотање, клокот, звекет, прасак ,

сти - уи. брбљати 1. праска, праскање, грување , лар ма,

буда н прид. О (који не спава) .. 8 тресак, тропот, тропотање, з векета ­

пажљ ив , обазрив , брижљив, смотрен, ње , топот, бат, шопот, бусање, луп ­

предострожан, опрезан, брижан, ви­ кање, кврцкање, куцање , тарлабука,
гила н т ан, помњив реси . , широм отво ­ треска, трескање, ломљавина, звр ­

рених очију изр. . концентрисан , јање, звека, куцкање , ломњава , буб ­

усресређен , прибран, сталожен, па­ њава, тумбање, брујање, бубњањ е ,
жљи в , сабран, удубљен , фокусиран, тутањ, орљава ре!., лопот ре !. , лопо ­

усм ерен , присебан, усредоточен , на­ тање ре!. , ломот ре!. , дрка ре!., громо ­

прегн ут, сређен, позоран Хр6 . тање реси ., весак реси . , трубњава р еси .,
будити нес вр ш . п рел . О (чинити да громот реси. брека ре!. , штробот ре !.,
неко п рестане да спава) разбуђива ­ шоботање ре!. , шобот ре!., брбот р е!.,
ти, р асањивати , дизати из кревета, хучка ре!. , туљење ре!., таламбасање
прекидат и сан 8 фи!. (чинити да не­ фи!. , урнебес фи!., стрка арх. , алау­
што на ст ане, да се појави) покретати , ка арх. , рогобор арх. , тарлабука арх.,
потицат и , рађат и , развијати, подсти ­ халак р е си . 8 (гласан говор , вика в е­
цати, н а водити , з ачињати , палити ћег броја гласова) вика, драње, кри ­
искру изр. ка , викање , граја , врева, ларма , гал а­

будност ж О (стање онога ко је бу­ ма, галамљење , жамор , узвикивање ,

дан) пробуђенос т, раз буђеност 8 6. писка , урликање , јаука ње , урл а њ е,

опрезн ост . 6 . концентрација 1. цика , дрека, кричање , дерњава, ври ­

будуliност ж О (будуће време) су­ ск а, повика , цичање , дерање , р ика,

ци лик, циликање , повици , уз вици ,

трашњи ц а, сутра, п ерспектива фи!. ,
судбина фи!. 8 6. потомство . фи!. 6 . жагор , крештање , грајање , пишт а њ е,
џева , громор , вришт а ње , врискањ е,
богатство
урнебес фи!., орњ ава ре!. , орљ ава р е!. ,
бу1)ав прид . труо, мемљив, гњио,
дерачина фам ., ве с ак р е !., дер ача ре!.,
устајао, пле снив , сагњио , учмао , ис ­
врка р е!., брека. р еf., рогобор р е !. , ала­
трулео, натруо , бух ав ре !. , пљеснив
ука арх.
ре!., бухљив р е!., потмуо реси. - у и: ба­
јат, црвљи в - сл: распаднут, влажан букаrије ж мн . ланци, лисице, вери­
ге , окови , уз е р е!. , н егве р е !. , л исичин е
буздо ван м О (врста оружја с гво ­
р еј., синџири р е !., крдена р е !., комо­
зденом главом) топуз 8 фам. 6. бу­
дала
стр а фам.

бујан прид. О (о коси или вегета­ буква ж бот. (лат. Fagus silvatica) бук,
цији) о б и лан , густ, раскощан , богат бука,боба

фи!. 8 фи !. 6 . снажа н . (о води) оби ­ букван м 6 .. глупан

лан,ПЛ ах буквар м почеТ,ница, а6ецедар,
бука ж О (снажан шум који стварају азбучник, леКСИКОfj , часловац арх.
прир одне силе, направе и др.) галама, букоч м зоол . (лат. Pandion haliaetus)
75 буктиња I бунт

morski (rечни) орао, орао рибар даја, буча, лудаја, бела бундева, шу ­
буктиња ж бакља, искра, светиљка, ћури ца, дугања, белоко рка, будимл и­
зубља, ватруштина, светило ре!. - уи: ја, будимка, шућурка, бундава, каб ар,
ватра, светло, луча мекокор ка, руска диња, јургет арх.,

бупажњење с В. лупетање 1. в рг арх., водењача арх.

бупевар м (широка велеградска буника ж баш. О атрауна, надл и­

улица) улица , авенија шка, бун, околочеп, буновина, ман ­
драгора f} (црна -) (лат. Hyoscyamus
бупка ж бот. (лат. Papaver rhoeas)
niger) бауника, вој а, зубна трава, зуб­
турчина к, дивљи мак
њак , свињорак, буњица , бенђелук,
бупумента ж О (гомила људи) ма­
буница, коњски зуб , блем, велико би­
са, руља, народ , светина, људство ,
ље, чрни зобник, свињорец, боница,
сила, свет, гунгула, накупи на, наје­
блника , успављива трава, црвив ец,
зда, пук, мноштво , метеж , рој, плебс,
дивљи зобник, свињарац, буњи ка,
свита, лагер фи!., војска фиf., чета
балан, балам, војка, свињски боб , цр­
фи!., поплава фи!., море фи!. , јато
винц, бана, трава од бунила, зубњача,
фи!., лавина фи!., тевабија ре!. , ордија
бун, трава од зуба, свирњак
ре!., мармаља р е!., накот фам., хорда
бунипо с о грозница, грозничавост,
фам., навала , фам., буљук фам., кр­
кошмар, мора, бунцање, буновно ст,
до фам. , гурњава фам., стадо фам. ,
хрпа фам., пучина фам., чопор нар. ,
клапња , несвест - суж: за нос , делири ­
јум f} В . безумље 2. @) В . илузиј а 1.
агломера ц ија реШ., ма рва ио!., фукара
иОј., стока ио!. - уи: гужва f} В. олош
бунити се н есврш . н еп рел . противи­
ти се, протестовати , супротс тављати
буљаw м жарi. В. опортуниста
се, негодовати , опирати се , жалити
буљина ж В. сова
се, приговарати , пружати отпор - уи.
буљити несврш . непрел . В. бленути
гунђати
буљук м фам . В. булумента 1. бункер м (бетонско утврђење за од­
бум бар м зоол. (лат. Bombus terre- брану) В. б едем
stris) ,.
буновност ж О сањивост, дремеж,
бун м бот. (лат. Scopolia carniolica) реј: поспаност, дремљивост, непробуђе­
крањска буника, бели бун, леуковац, ност, омама, успаваност, нер асање­
крањск и вучјак но ст, полусан, дремка, неразбуђеност,
буна ж побуна, устанак, бунт - уи. дремавица, успореност, сненост, за­

протестовање спало ст, клонулост, полудрем , сана-

бунар м зденац, густијерна ре!., убао ност, дремовност, спорост, куњали­

реј., чатрња реј., густирна реј., водо- ца , дрем, дремање, омамљеност фи!.,
држа арх., цистерна арх., капница неживотнос т фиi., опијенос т фи!.,
књиш. реШ. - уи: извор 1. фјака реј., уљуљаност фам . f} В. бу­
бундева ж бот. (лат. Cucurbita реро) нило 1.
тиква, дулек - ре!: дублек, думлек, бунт м протестовање , буњење, него­
жута тикв а , мисирача, фригењача, довање, отfюр , неслагање, опира ње,
цука, тиквељ, лудара, бела тиква, ду- непокорност, одолевање, огорчено ст,
гара, тиквања, мачванка , бунде в ка, - јогунство , јогунастост, приговара ње,
печенка, бескорка, бугарка, бела лу- , опр_ека, бунтовништво, противљење,
;-.1 ~ .
бунтован I бухач

супротст ављање, гунђање, суопрот­ шан, турбулентан, ковитлав, вртло ­

стављење, резистенција, немирење, жан, немиран 49 б . жесток 1. @) (пун
озлојеђеност, одупирање, огорче ­ буре) олујан, буроносан, кишовит,
ње, побуна, противречење, револт, ветровит О фи!. (пун немира и узбу­
протест, незадовољство, одбијање, ђења) б . узбудљив
пригово р, противделовање, против­
бурrијати несврш . прел . О (бушити
словљење, оспоравање, дефензива бургијом) бушити, сврдлати 49 фам. б.
форм ., повика реШ., ресантиман Хрб., варати

просведовање Хрб., противштина Хрб.

буре с бачва, чабар, каца, качица,
- уи : буна, пркос
буца ре!., бадија ре!. , вучија ре!., лагав
бунтован прид. о (који диже буну ре!. , путуња ре!., баквица ре!., сака
против политичке власти) бунтов­ ре!. , пута ре!., бадан ре!. , барило ре!.,
нички, побуњенички,устанички, ре­
бадањ ре!., барелре!., џбан ре!., фучиј а
волуционаран 49 (онај који се буни, ре!., бадњило ре!., барело ре!., бури ло
негодује) непослушан , непокоран,
ре!., жбан ре!., лајт ре!., буренце фам .,
пркосан, борбен, одметнички, диси­
купусара фам. врионик ре!. суж.
дентски, ребелски реШ. - уи: немиран,
буреrvиница ж бурегџијска радња
тврдоглав
- уп . локал
бунтовник м о (онај који се буни,
бурјан м бот. (лат. Sambucus ebulus)
негодује) бунџија, бунташ, бунтар
apta (lat. Sambucus ebulus), стеничник,
ре !. 49 (онај који диже буну против
зовина, курјачки реп , абад, смрдљива
политичке власти) побуњеник, уста­
зова ,хобед,а б зов ина, анта,хапта, ав­
ник @) б. дисидент
дика,баздика,автуга,хабдика,аптик,
бунто вниwтво с О (склоност кон­
афтика, аптуга, бујад, аптика, алдум­
трирању и побуни) бунтовност, од­
трава, кокошије грожђе, оптовина,
ме т ништво, отпадништво, дисидент­
хаптика, базг, хабад, бозовина, хаб­
с тво, буњење, апостаза суж, прев ера
довина,аптовњаК,аптовина,автика
реШ . , апостазија реШ . - уи: противље­
бурма ж (венчани прстен ) прстен,
ње, устанак 49 б. бунт
круна
бунто вност ж б. бунтовништво
бурмут м т уи. дуван 1.
бунца ње с О б. брбљање 49 б. бу­
бусија ж о (место погодно за засе­
ни л о 1.
ду) * - уп . замка 2. 49 б. брег
бунцати несврш . прел . О (бесвесно
говорити у грозници) тлапити, гово­
бут м (део ноге од кука до колена)
бутина , стегно, бедро, бутка, бутига
рити у бунилу, ударати у смућене ве­
трове изр . 49 б. лупетати
арх., бедрина арх., бедрица арх., бе­
дрница арх.
буњење с о б. бунт 49 б. бунтовни ­
штво 1. @) б . инат О б. жаљење 1. бутер м маслац, путер, путар , масло

бупити сврш. непрел . фам . б. пасти ре!. - уи: маргарин, масноћа

бура ж О (јак ветар) олуја, непого ­ бутина ж б. бут

да , невреме, невера ре!. , штурм ре!., буfiкати несврш . прел. О б. мутити

@ фИI. 8. немири О фиl. б. негодовање 1.49 фам. б. спремати
1.
бура н прид. о усковитлан, узбур­ буфаnо м зоол . (лат. Syncerus catfer)
кан , узв ртложен , вихоран, ускоме - буха ч м бот. €лат. Pyrethrum cinerari-
77 бучати I буwотина

aefolium) реј: берића трава, бубарица, укати, алакати, извикивати, рикати,

бувара, дивља барутица, бувач , буха­ брујати, дерњати се , парати (неком)

рица, матриколда, буварица, вратић , уши, дизати џеву, грмети, јаукати,
осјенач, далматински бухач, брмиња, грактати, баукати, јалакати ре!. , бре­
бухара, дивљи пелин чати реј. , ревати pef., халакати pef.,
буцањ м зоол. (лат. Orthagoriscus ћакати pef., руљати pef. , крештати
mola) самоглав, барил , мисечар, буц , фам., че пити жвале ексир . - уи: дози­
буч ан прид . гласан, звонак, громак, вати , беснети 8 трештати, лармати ,
чуј ан, громогласан , з вучан , дубок, топотати, праскати, дрндати, хучати,

сонора н , снажан, ре з онантан, екла­ бактати , зврндати, грајати , грувати ,

т антан, т реш тав, громовит тутњити, клопарати , грохотати , ту т ­

бучати несврш . неп рел . О (правити њати, хуктати, тарлабучити, тандр ­

буку гласом) урлати, галамити, вика­ кати , штропотати, халабучити , што­
ти, дерати с е, дречати, грајати , над ­ ропоштати фам.
викивати се , уз викивати , издирати буwотина ж 8. рупа 2.
се, лармати, драти се, бечати, арла- 8. гнушати се
ваб м О В. мамац 49 В. вабљење рађивање фам., навлачење фам.
вабак м В. мамац вабљив прид. О примамљив, при­
вабипо с О В. мамац 49 В. позив влачан 49 фи!. В •. леп

вабити несврш . прел . О (дозива­ Bara ж О кантар, теразије, либра -

ти животиње вабом) мамити, звати, уи. мерач 49 (стандардна количина,
призивати, дозивати, примамљивати, величина, тежи на) мера

привлачити, дражити 49 врбовати, ваrабунд м В. луталица

наводити, мамити , наговарати , при­ ваrање с О (одређивање вредно ­
мамљиват и, хушкати, придобијати, сти) премеравање, мерење, бажда­
натери вати , терати, надахњивати, го­ рење, одмеравање, вредновање, ва ­

нити, привлачити,побуђивати,наго­ лоризација, валуирање, бонитирање,

нити, будити фи!., гурати фи!., бари­ оцењивање 49 (рачунање вредности)
ти (некога) фам., обрађивати фам., калкулисање, уравнотежавање, мере ­

навлачити фам., заносити фам. - уи: ње, обрачунавање, билансирање, раз ­

мобилизо вати,храбрити брајање, рачунање, прорачунавање,
вабиft м зоол . (лат. Squilla mantis) валутирање О фи!. процењивање ,
козоре пац просуђивање , одмеравање, закључи­
вабљењ е с О (дозивање животи­ вање, умовање, смишљање, просуђи ­
ња вабом) ваб, призивање, мамљење, вање, оцењивање, размишљање , про ­

примамљ ивање, дозивање, навође ­ мишљање, расуђивање, суђење

ње, привлачење, дражење 49 врбова­ ваrати несврш . непрел . прел . О ирел .

ње, навођење, мамљење, наговарање, (одређивати вредност или цену)

примамљивање, хушкање, придоби­ вредновати, мерити, оцењивати,

јање, натери вање, терање, надахњи ­ промеравати, ваЛОРИ30вати, преме­

вање, гоњење, привлачење, побуђи­ равати , процењивати, одмеравати,

вање, гурањ е фи!., барење фам., об- бонитирати, омерити ре!., стављати
79 ваrина I важити

на вагу изр., важити арх. @ неирел. жити исприку/разлоге, избављање,

калкулисати, уравнотежавати, мери­ вајкање , врдуцкањ е фам., шеврд ање
ти, обрачунавати, билансирати, раз ­ фам., шарање фам., врлудање фам.,
брајати, рачунати, прорачунавати, увијање фам., испричавање хрв., хва­
валутират и ~ неирел. фИf. ценити, тање кривине изр.

судити, закључивати, процењивати, важан прид. О битан, з начајан , од

просуђ ивати, оцењивати, размишља­ важности, од значаја, релевантан ,
ти, промишљати сигнификантан, знатан, замашан
ваrина ж вулва, стидница, мин­ реШ . - уи. пресудан 1. @ признат, по­
џа, родуља, усмина, маца фам., ри­ штован, уважен, цењен, угледан, ис ­

ба фам., пица фам., мица фам., пи ­ такнут, на гласу, реномиран, виђен,

зда нар., ПИ<Iка нар., цупи жарf., рупа просл ављен, чувен, по знат, славан ,

жарf., канта жарf., јажа реШ., пиш а попул а ран , примеран , проминен тан,

gеч., стида к арх., родница Meg. успешан, з наменит, издвојен , пре­

BarOH м фур гон арх. стижан, велик, битан, еминентан,

ва дити несврш. прел . (узимати, запажен, фамозан, гласовит, гласит,

износити, извлачити из нечега) из­ општепознат, главит, култни, заслу­

влачити, узимати , екстраховати , жан, оглашен, знатан, видан , биран,

црпсти, исисавати, износити, вући, врстан, општепризнат, вајни, коџа

истрзавати, издвајати, истезати, чу­ реТ., дичан ексир., изниман хрв. - уи:
пати, грабити, испумпавати суж., озбиљан, достојанствен, отмен, изу ­

истакати суж., тргати , изваљивати зетаН,одличан

, копати суж . , ископавати суж., за­ важеl1и ПРИД . О данашњи, трену­

хваћати реТ. суж. та н,актуелан ,са времен,момент алан,

вад ити се несврш . О (излазити од­ садашњи, модеран, незас тарео, ово­

некуд) излазити, извлачити се, кобе­ времен, мериторан, курентан реШ. ,

љати се, спасавати се, избављати се присутан фИf., ововременски реШ . ,

@ фИf. (тражити изговор) правдати актуалан хрв. - уи горући @ ДОПУ­
се, извлачити се, ослобађати се, из­ штен, законит, легалан, валидан, до ­

бегавати, изговарати се, оправдавати звољен, исправан, вредећи, ваљан ,

се, извињавати се, врдати, лавирати, легитиман, ауторизован, одобрен,
изврдавати, избављати се, вајкати уставан, правоснажан, признат, за­

се, врдуцкати фам ., шеврдати фам., конски, пуноважан, непоништен , не­

шарати фам., врлудати фам., увија­ забрањен, правомоћан , пунова љан,

ти фам., испричавати се хрв., хватати по закону, прописан, регуларан , пу­

кривину изр. новредан реШ., правоваљан реШ ., на

снази uзр.
вади чеп м отварач, отпушач, изво­

јац, вадиврањ ре!. , каватапи ре!. ваЖIII узв. в. добро'

вађење с О вучење, чупање, извла­ важити несврш . непрел . О (бити на
чење, извођење, црпљење, издвајање, снази) бити у оптицају, вредети, ва­
екстракција @ фИf. правдање, извла­ жити се @ (бити сматран, сматрати
чење, ослобађање, избегавање, изго­ се) словити (као), сматрати се, стаја ­
варање, оправдавање, извињавање, ти, водити се (као), представљати се,
врдање, лавирање, изврдавање, т р а- котирати се, приказивати се ~ (има -
важн ост I ваnовит 80

ти куповну вредност) коштати, вре­ вајарство с (прављење скулпту­

дети , рентирати се арх. О вредети, ра) вајање, кипарство, скулпторство ,
одн оси ти се, тицати се 0 (вредети у моделирање , обликовање , пластичн а
примени) важити , примењивати се, уметност изр. - сл: клесање, тесање ,

одностит и се ре з барење, пласт ика

важн ост ж битност, величина, вајат м арх. О (споредна, омања
вредност, драгоценост, знаменитост, з града у дворишту сеоске куће) ајат
релевант ност, значај, истакнутост, ре!., бајат ре!., хајат ре!. - уи. остава' 1.
к ру пнина, важење, вредноћа, сигни­ клет, спрема, стасина f} трем, доксат
фикантност peiй . , тежина фи!., ви­ вајати несврш . прел . (правити скулп ­
си на фи!., проминентност форм., ре­ туре) обликовати, моделирати, моде­
лева нција форм., за маш ај peiй . - уи : лисати, уобличавати, вајарити арх. -
снага, ути цај , моћ сл: клесати, тесати, р езбарит и
ваза ж ваз, вазна, пехар , роменча ре!.
вајкање с О в. за помагање f} каја­
- уи. бокал ње, жаљење @) в. вађење 2. О прибо ­
вазаn ски прид . в. поданички јавање, страховање - уи. страх
вазда прил . в. увек вајкати се несврш . О в. за помагати
ваздан прил. в. увек f} кајати се , жалити, плакати над про ­
ваздух м О (смеша гасова коју уди­ ливеним млеком и зр . @) в. вадити се
шемо) атмо сфера фи!., кисеоник 2. О страховати , прибојавати се - уи.
фи!., аер ре!. , луфт фам., ајер p eiй., ха­ бојати се
ва peiй., зрак хрв. озрачје хрв., уздух вакуум м (безваздушни простор ) ,.
хрв., озо н суж. f} фи!. в . слобода - уи . свемир

ваздухопnовац м авијатичар, пи­ вакцина ж мед. серум , цепиво , маја

лот, аеронаут, летелац peiй ., зрако­ арх.

пл овац хрв. вакцинација ж пелцовање , цеп ље­

ваздухопnовни прид . авијатичар­ ње, вакцинисање, калемљење арх.,

ски, аеро н аут ички, летелачки , летач­ имфовање peiй .

ки, з ракопловни хрв .
вакцинисање св. вакцинација
ваздухопnовство с авијација, вакцинисати несврш . прел. (зашти ­
аер онаутика, авијатика, летење, з ра­ тити од болести вакцином) пелцова ­
копловство хрв., з рачна флота хрв . ти, цепити, калемити арх.

вазду шан прид . гасовит, з рачан

ваnидан прид . в . важећи
хрв. - уи. лаган
ваnидност ж ваљаност, пунов а­
вазду шаст прид . О (који је као ва­ жност, законитост, легалност, ис ­
здух) ,. f} в. лаган 1. правност, легитимност, ауто ри зова­

вазна ж в . ваза ност, одобреност, уставност, право ­

вазн ети сврш . прел . арх. в . уздигну­ снажност, при знато ст, законитост,

ти непоништеност, правомоћ, пропи ­

вазн ети се сврш . арх. в. дигнути се caHOC~ регул а рност, пуновредн ост

вајан прид. О в. бедан 1. f} в. лажан p e iй ., правоваљаност p e iй .

@) в. безвредан ваnов м в. кори то 1.

ваја ње с в. вајарство ваnовит прид . таласаст, увијен, спи -
81 ваnОРИЗ0вати I вањwти на

ралан, таласав, усталасан, спираласт, вандаn м хулиган, силеџија, насил ­

веруглав ре!. - уй: вијугав, коврџав ник, злочинац, разбијач, злотвор,
ваnОРИ З0вати несвРш. прел . 6. напасник , мучитељ , к р волок, напр а­

вредновати сник, манијак, грубијан, окрутник,

ваљак м О (геометријско тело или сивоња, крвопија , батинаш, крвник,
ма шта што је ваљкастог облика) ци­ горопадни к, бичеватељ, махнитац,
линдар,облица,стублина,облић,ту­ тиранин фиf., катил pef., живина
љац ре/., ваљушка ре/., туљак ре/. , ва­ фам . фи!. , неман фам . , животиња
љуга арх. фам. фи/., силос жарf., канибал екс­
ваљан прид . О (о човеку) примеран , Йр., чудовиште ексЙр., звер ексйр.,

праведан, поштен, частан , добар, главосек ексйр ., душманин ексйр.,

крепостан, душеван, честит, непоро­ несуздржљивац реШ. - уй: варварин,

чан, неподмитљив, етичан, моралан, разбојник, дивљак

карактеран, исправан,људски, исти­ вандаnизам м 6. варваризам

нољубљив, беспрекоран, непокварен, вандаnин м 6. варварин

правичан, узоран, одан, чистих руку,
у погону, доличан, искрен, скрупуло­
зан, ћудоредан, коректан, савестан,
поуздан, лојалан, честита особа, до­
следан, пун врлина 49 6 . исправан
ваљаност ж 6. доброта 2.
ваљати 1 несврш . непрел. (бити од
вредности, значаја) 6. вредети
ваљати 2 несврш . прел . (покретати
ваљањем) котрљати, гурати, превр­
тати, окретати, вртети
ваљда прил . могуће, вероватно, из­
гледа, канда, највероватније, изглед­
но, није искључено, надајмо се, биће
да, рекло би се, могло би бити, евен­
туално, зацело, по свој прилици, мо­
же бити, чини се, сва је прилика, ва­
ванзаконски прид. 6. бесправан
ванредан прид. О (јако добар) изу­
зетан, вансеријски, изврстан, импре­
сиван, генијалан,врхунски, очарава­
1. јући, одличан, особит, изванредан,
посебан, мајсторски, нестваран, сја­
јан, непоновљив, фасцинантан, опти­
2. малан, боговски, фантастичан, неве­
роватан, феноменал ан, врстан, инге ­
ниозан, бриљантан, истакнут, леген­
даран,предобар,богомдан,велик,ко
бог фам., нема боље фам., капиталан
фам., прва лига фам., антологијски
фам. , филаделфија фам., светска кла ­
са фам., боли глава фам., супер фам.,
екстра жарf., невиђен жар!., жешћи
жар!., до јаја жарf., крвав жарf., силан

љада ре/., ваљад ре/., ваљаде ре!., ка­ жарf., врх жарf., еминентан форм.,
мо среће фам., дај боже фам., почем анти ка арх., ђенијалан арх., про ми­
арх., бојсе арх. реШ., вјеројатно Хр6., нентан реШ., ексквизитан реШ ., бр а­
дај буди Хр6. - уй: сигурно, можда вурозан реШ., ексцелентан реШ., нобл

вампир м О вукодлак, чудовиште, арх. нейром., неверојатан Хр6 . , изни­

ведогоња ре/., тенац ре!., вампијер ман Хр6. - уЙ. савршен 1., талентован,
ре!., вампирин ре!., лампир pef., лам­ огроман 49 6 . атипичан

пијер pef. 49 фам. 6. гуликожа ванредно прил . О 6. беспрекорно

BaHrna ж наћве pef., пинокот ре!. , ра­ 49 61. друкчије

мина pef., ухача pef., вандла pef., вајн­ вансеријски прил . О 8. беспрекор­
дла ре!., вангл pef. ; вајндлинг арх. - уй: но 49 6. друкчије

чинија, корито вањwтина ж (спољашњи изглед)

вапај I варка 82

споља шност, извањштина, стас, из­ висаност, пустошење, неуљуђенос т,

глед , аспект, фасада суж. , апаренција простота , несажаљивост, анимал ­

реШ., фацијес реШ. ност, насилност, припростост, про­

вапај м кукњава, запомагање, јаук, сташтво, грубијанштина , нечове­

јадиковање, тужњава, лелек, цвиље­ штво, нечовечност, грубост, барба ­
ње, нарицање, крик , позив у помоћ, ризам хрв., барбарство хрв. 49 fpaM.
лелека ње, колеч pef. , ајмек pef. - уи . (страна реч или констуркција упо ­
гунђање требљена уместо боље Домаће речи

вапн енац м В. кречњак . или конструкције) *

вара пица м ж преварант, подвала­ варварин м О грубијан, простак,
џија, подваљивач, варљивац, пре ­ дивљак , неотесанац, сировина, ван ­

вртљив ац, препредењак, обмањи ­ далин, варвар, канибал, брђанин,

вач, шарлатан, врдалама, мућкарош, иностранац, паланчанин, чобанчин а,

смутљ ивац, превејанац, хохштаплер, кабадахија, нецивилизована особа,

проневерилац, лажов, химбеник, хо рј ат, непросвећеник, силеџија , се­

џамбас, фолирант, варакача pef., ви­ љачина, џибер фам. , чобанин фам.,
раун pef., лацман pef., пакер жарf. , троглодит фам. , сељак фам. , шабан
апаш арх., швиндлер арх., дефрау­ фам., примитивац Uof., барбар ХрВ.,
дант арх ., пикареска реШ., шатровац барбарин ХрВ. 49 (за старе Грке и Ри­
арх. -уи. лопов, бараба, опсенар, ве­ мљане, сваки странац, фиf. и данас)
тро пир, сплеткарош, неваљалац, ли ­
В. странац

цемер, лажов варварски п рид . В . бруталан

варањ е с О В . неприродност 49 В. варварство с В. варваризам 1.

варка 1. и 2. - уи . лагање, вожња 1., варијанта ж врста, појава, фигура,
опсенарство опција , тип, аспект, форма, интер ­
варати несврш . прел . (вршити пре­ претација, облик, вид, род , вер зиј а,
вару на штету некога) пе тљат и, под ­ варијација, варијетет, конфигураци­
метати, обмањивати, мућкати , под­ ја, гидиш pef., дублета р еШ., иначица
ваљиват и , мутљати, мотати, кувати ХрВ . - суж: модус, жа нр , стил, начин,

фиf., ковати фиf., мутити фиf., бур­ лик, метода

гијати фам., мунђати фам., муљати варијете м В. позориште

фам., возати жарf. , пртљати реШ . , шу­ варирање с В. амплитуда

ровати реШ . 49 В. лагати варичепе ж мн . В. богиње

варвар м В. варварин варка ж О (обмана чула или духа)
варвар иэам м О варварство , не ­ обмана, привид, превара, обмањива ­
цивилизов аност, прими ти виз ам, ди­ ње, подвала, варање, зава рав ање, оп ­

вљашт во, вандализам, суровост, не­ сена , смицалица , илузија , мајсторлук ,

хум аност, нељудскост, некултурност,
бестијал ност, зверство,
ност, примитивност, сировост, бру ­
талност, насиље, безосећајност, не­
култура, неумољивост, 6ешћутност,
проста клук , разарање,
злоч инство, заосталост,
преваранција , привидност, марифе ­
немилосрд­ тлу к, опсенарски трик, мађионичар ­
ски трик, варљивост, махерај , мон­
тажа фиf., маневар фиf., фрауд pef. ,
трик фам., блеф фам., зез фам. , фар­
крволочност, барија фам., фора фам. , фазон фам. ,
некулти- намештаљка фам., петљанција жарf.,
8з варош I веrетирање

кумст жарi., кунст жарi., фол жарi., гувернанта, одгојитељ, андрагог, од ­

финта жарi. , мајсторија жарi. , дри­ гајатељ - сл: старатељ, саветник, на­
блинг жарi., слепарија жарi. , петљани ­ ставник, водитељ , учитељ
ја жарi., дефраудација арх., подвала­ ватра ж о пламен, огањ , плам - уи.
џија арх., швиндл арх. - уи: лукавство, жар, буктиња , пожар - сл: паљевин а,
окретност т уи. илузија 1. палеж 49 фиi. в. ентузијаз ам @) фиi. в .
вар ош ж в . град ватреност т уи . буктиња, жар 1.
васи она ж космос, свемир, универ­ ватрен пр и д . О распламсао , плам ен,
зум, васељена огњен , разбуктао, горљив, жежен
вас кресење с в. васкрснуће арх. - уи: врућ, топао, врео 49 фиi. (с
васкрс м в. васкрснуће еротским набојем) заносан, страста н,
Васкрс м Ускрс, Вазам арх. пламен , распламсао, врео @) фиi. ди­
васкрснути сврш . непрел . О ускр­ вљи т уи: безуман, врео 1.
снути, оживети , поново оживети, ватреност ж жаркост, жестина,

устати из мртвих изр . , вратити се с жучност, одушевљење , наглост, вехе ­

онога света изр. 49 фиi. активирати ментност, за паљеност, огњеност, гор­

се, оживети, обновити се, освежити љивост, горљивост, незадрживо ст,

се, жив нути , вратити се у живот, по­ необузданост, неконтролисаност,

кренути се, помладити се, заживети, жестокост, жар фиi., ватра фиf.
пробудити се, повратити се, раздр­ ватростаnан прид . неза паљив , не­
мати се, препородити се, дићи се из сагорив ,а пиричан

пепела изр . , поживети , устати из мр­

ваш ж зоол . (лат. Pedikulus humanus)
твих изр.
вашка , уш хрв.
васкрснуl1е с О васкресење, вас­
вашар м О сајам, сабор, па зар, паза­
крс, ресурекција, оживљавање, обно ­
риште , скуп, дернек р е ј., вашир р е!.,
ва, воскресење, устајање из мртвих,
вашер р еј. , фијера ре!., панађур ре!.,
ослоб ођење фиi. , вазам pei., анастаза
збор арх. 49 фи!. в. неред
реШ . , ус крснуће хрв . 49 фиi. в . препо­
веверица ж з оол . (врста глодара ,
род
лат. Sciиrus vulgaris) реј: веверка, ка­
ва спитавати несврш . прел . одгаја­
терица, јеверица реј. , крцко фам.
ти, подизати, отхрањивати, учити по­
веrетаријанац м О (о човеку,
нашању, формирати личност, школо­
вати, образовати , спремати за живот, онај који не једе месо) биљар, , веге­

постављати на ноге , изводити на пут

тар реШ., вегетарац реШ., биљождер

изр., бринути се , неговати , хранити фам., биљојед фам. 49 (о животиња­

фиi., изображивати арх., из обража­ ма, оне које се хране само биљкам а)

вати арх. - уи. подучавати биљождер, биљојед, травојед, траво ­

ваСП!llтати сврш . прел . подигнути,

ждер, биљ_о~д:рац, хербивор
отхранити, одгојити, оспособити, веrетација ж растиње, зелениш , зе­
подићи, образовати, ишколовати, ленило, биље, зеље реШ., рашће реј. ,
однего вати , дигнути, припремити за биљина реј., биљина реј. , билије р еј.

живот, извести на прави пут изр . , по ­ веrетирање с преживљавање, жи­

ставити на ноге изр . вотарење, таворење, злопаћење, ро­

в аспитач м педагог, инструкто р, бија фам., крпљење фам.
веrети рати I веза

веrетирати несв рш . н еп рел. О жи - вежбаnиwте с реШ. игралиште,

вотарити, преживљавати , таворити, терен, стаДИОН,хала , арена, дворана,

спајат и крај с крајем, злопатити се, теретана, вежбаоница , ринг, фискул ­

вегето в ати , робијати фам ., крпити се турна сала, спортска арена, соколана,

фам. е б. расти сала фам., гимназиј арх. , гомбали ­

веда р при д. О (о времену) безо ­ ште арх. , гомбаоница арх. , поприште
блачан, бистар, јасан, бескишан, реШ., дворница реШ., ротунда реШ . -
бљештав, светао, миран, сув, чист, сл: салон, већница
блистав, стабилан, благ е фиf. б . вежбање с О б. вежба 1. и 2.
весео 1. вежбаоница ж б. вежбалиште
ведета ж О б . стражар е б. дива вежбати нес врш . п рел . тренирати,
@) реШ. б. извидница увежбавати, избежбавати , егзерци­
ведр ина ж О (о времену) безоблач ­ рати , дриловати фам .
ност, плаветнило, раз гала, прогала, вежбач м гимнастичар, спортиста,
прогалин а , ведрик, проведрина, про­ спорташ, спортист, гомбач, фискултур­
ведриц а е фиf. б. весело ст ник, гомбалац арх. , теловежбач реШ.
ведр ица ж б. ведро 1. вез м О бод, везење, урес, дрангу­
ведр о с О (дрвени суд) кадица, ша ­ лија, штрик, шав, орден, орнамент,
фољ, чабар, корито, ведрица, лав ор, заклад, накит, фигурица, покрстица
ухача, чабрић, шкаф , чабрица , шавој арх., поплетица арх., улама арх. , лан­

реј., кадин реј., леген р е ј. , кова реј., чанацреш . е везиво, рупичаста чип ­
шћавњак реј. , каин реј. , леђен реј. , ка, поплет, штикерај реј. , ракам р е ј. ,
ампер реј., каблица нар ., кабао нар . - шупљика ре!. - уи . шав 1.
суж: музли ца реј. , крављача р еј., кра­ веза ж О (оно што нешто повезује)
љача реј. - уи : суд , вангла е (метални конекција , спој , контакт, спојница ,
суд) канта, кабао, кофа, чабар , лиме ­ релација, спона, склоп , зглоб , саста­
њак, пуђерица, лимењача , ведрица вак, додир, преплет, спојиште , састав ­
реј., кабла реј., лама реј. , броква реј. , ница , амалгам (ч врст спој) фи/., мост
кабо реј., сић реј. , броке та реј. , кибла фи!., повезница ре /. , решка ре!., фуга
реј., ђугум реј., кова реј., брока реј., сшруч. - уи. аналогија е з аштитни­
каблић фам. реј. , тестија арх. музли ­ штво , протекциј а, меценат, покрови­
ца суж. , тељство, за штита, познанство , патро ­

веђа Ж О б. обрв а е б. трепавица нажа, патронат, помоћ, меценатство,

вежба ж О (систематско понављање
неке радње у циљу физичког усавр ­
шава ња) тре нинг, гимнастика, спорт,
тренирање, фискултура , вежбање,
дрил, теловежба, гомбање Хрб. - уи:
обука, игра е (испробавање неког
текста или игре ради јавног из вође­
ња) проба, вежбање , испробавање,
заклон фи!., арка фи!. реШ. , о кри ље
фи/. , подршка фи/., з алеђе р е/., ш тела
ре!., леђа фам., колатура реШ. , конк­
цијареШ ., арка арх. @) (оно чиме се не ­
што повезује) б. канап О (стање веза­
ности , повеза ности) однос, релациј а,
слагање, кореспондеција, блискост,
корелација, паралелност, додир , по ­

припрема, увежбавање, припремање везаност, једнакост, сродство , срод­

@) (текст саст ављен з а учење, део ве­ ност, корелативност, истоветност,

жбанке ) вежбање наликост, наликовање, кохеренција ,

85 везан I вепикан

подједнакост, међуоднос, узајамност, вејати нес врш. н е прел . засипати ,

спој еност, интеракција, суоднос, за­ снежити, п адати у густим пахуљама ,

висност, суодносност, хомогеност, сипати , наносити сметове

с појивост, везаност, сраслост, упоре­ век м О (период од сто годи н а) сто­

ди вост, здруженост, унија, вежа ре/. , леће е ера, епоха, раздобље, интер ­
подобност арх., нексус сШруч . , успо­ вал, време , доба, ета п а, сезона, доб
редивост хрв., сукладност хрв . - уи: арх. @) в . вечност 6 фи/. (трајање жи­
импликација, додатак, сагласност, вота) в . живот 6) в . узраст
ком бинација, пријатељство , обја- вековечност ж в. вечност
шње ње , сличност 6) везица, венац ,
вековни ПРИД . в. вечан
ниска, грозд, низ , гротуља, гривна Ф
вепебан ПРИД. в. огроман 1.
фи/. (особа или чињеница која нешто
вепеумље с в. генијалност
повезује) спона, посредник , лана ц ,
вепик П Р ИД. О голем, знатан, зама­
повез ни ца, мост, нит, карика е в . ко­
шан, корпулентан, силан, обим ан,
муникација 1.
поприличан, гломазан, кабаст, кру­
ве зан п р ид . О (нечим причвршћен
пан, повелик, повећи, позамашан ,
за нешто) увезан, завезан, сапет,
вели (и вељи) ре!., громазан фам . ,
свеза н , повезан , стегнут, спојен,
подрастао реШ., немали еуф, коџа
привезан, здруже н , сједињен, скоп ­
н е иром. ре/. е ексир . огроман , гран­
чан, спучен, зауз лан реШ . е фи/. в.
диоз а н , безмеран,гигантски, голем ,
неспрета н
безграничан, колосалан, џинов ски,
в езати сврш . прел . О (спојити чво­
небодеран, монументалан , капит а­
ром или омчом) увезати, з авезати,
лан , енорман , небосежан, дивовски,
привезат и, све зати, савезати, заузла ­
неизмеран, импозантан, вртогл ав,
ти, стегнути, сапети, запети, корди­
горостасан, баснослован , грдан ,
рати, копулирати, (у)шнирати, шу­
надљудски,титански, мастодонски,
кати ре/. е учврстити , причврстити,
натчовечански, мамутски , велич а­
приков ати , залепити, - уи . закопча­
јан, страобалан фи/., велеб а н ре/.,
ти @) спојити, саставити , удружити,
величак ре!., великачак ре/., веља­
здружит и , сјединити, ујединити, по­
чак ре/., великаран ре/., исполински
везати, скопчати, спучити , спрегну­
арх . , великолепан реШ ., оријашки
ти, инкорпорирати 6 (- књигу) про­
реШ . - уи: масиван , гломазан , пре ­
шити, повезати , увез ати , спојити, са­
комеран @) одрастао, самосталан,
ста вити 6) в . обавезати Ф в . спутати
пунолетан, стасао, сазрео , зрео,
везати се сврш. прел . О увезати се, осамостаљен, дозрео, потент ан,

повезати се , скопчати се, спучити се,

развијен - уи . висок 1. 6 опсежан ,
спрегнути се е в. обавезати се @) (- издужен, исцрпан , обиман, опш и­
за неког) в . верити се ран, развучен, преопширан 6) в. же ­
ве зење с ш трикање , хеклање, вез сток 2. Ф в. вансеријски е в. истак ­
вез ица ж О веза, венац, ниска , грозд, нут 1. (3 в . висок 1. (1) в . дебео 4п> в.
низ, гротуља, гривна е в . веза 3. простран . уи . огроман 1., број ан,
в ејавица ж мећава, кијамет, сне­ уважен 2., доследан

жна олуја, снежна бура , вејање, вепикан м О (з н аме н ит, славан , в е­

снеж но невреме ли к чо в ек) вел ичина, Достојан стве-
вепика w I венац 86

ник, ауторитет, угледник, моћник, глорификација, одушевљење, пош та,

доај ен, име, одличник, првак, велико узношење, уздизање, слављење, идо ­

име, гигант, великаш, фигура, капа­ лопоклонство, апологетика, пијете т,

цитет, величина, цвет друштва, неко занесеност, узвишавање, идолиз а­

и нешто, класа, марка фUi. , маестро ција, поштовање, прослављање, ре ­

фUi. , човек од формата фUi., 6есмрт­ спект, наклон, почаст, идолизовање ,

ник фUi., махер фам., калибар фUi., ватрена приврженост/оданост, по ­

кру пна риба фам. , легенда фам., клонство, дубоко поштовање, сла­
крупна зверка фам., буџован фам., вљење вишега бића, простернација
буџа · фам., мудоња жарi., фаца жарi., арх., метанисање арх., проскине за

мудо жарi., целебритет реШ., нотаби­ арх., штовање реШ .

литет реШ. 49 џин, див, људина, титан, вепичати несврш . прел . уздизати ,
гига нт, горостас, рмпалија, грмаљ, обожавати, поштовати, глорифико­
грдосија, људескара, колос, оријаш, вати, адорирати, славити, ценити ,

голиј ат, слота, гренадир, исполин, прослављати, узвисивати, идолизи ­

натч овек , људа, крамп фам., чудови­ рати, ковати некога у звезде , узноси ­

ште фам., громада фам. - уи : креату­ ти, дивинирати, преуздизати, штова ­

ра, карикатура ти хрв. - сл: дизати, хвалити, прец е­

вепика w м (знаменит, славан, ве­ нити, истицати

лик човек) в. великан 1. вепичина ж О (особина онога што

вепики эимэепен м бат. (лат. Vin- је велико) големо ст, замашност, круп ­
са major) мушка павенка ноћа, крупност, крупнина , корпу­
вепикодуwан прид . дарежљив, ленција, корпулентност, робусност,
широкогруд, несебичан, галантан, огромност, грандеца, развијеност
подаша н, добар, хуман, самилостан, 49 в . важност «) (димензије или коли­
доброчинитељски, добротворни, чина нечега) формат, квантитет, до­
милос рд а н, човечан , алтруистички, сег, размер, капацитет, јачина, обим ,
филантро пски , широк - уи. поштен, количина, запремина, дужина, опсег,

искрен,плем енит димензије, маса, ширина , тежин а,

вепикодуwност ж О широкогру­ размера, габарит, квантум, волумен ,

дост, широкогрудност, дарежљивост, обујам хрв., протега хрв. - уи: обим 3.
несебич ност, галантност, галанција, е достојанство , племенитост, значај,

алтруизам, милосрдност, издашност, признато ст, истакнуто ст, уваженост,

доброхот ност, женерозност, пода­ углед, нотабилитет, цењеност, за-па­

шност, добротворност, женерозитет, женост, угледност, изврсност, знат­

генерозн ост, милост, милостивост, ност, прворазредност 6) (знаменит,

аман реј., податљивост реШ ., веледу­ славан, велик човек) в. великан
шност хрв. - уи: племенитост, љубав, вена ж крвни суд, доводница арх.,

љубаз ност, склоност, толеранција, модра жила арх., приводница арх. -

нежн ост уи: артерија, пулс
вепикомученик м в. мученик венац м О (украсни предмет испле ­
вепичањ е с апотеоза, страхопо­ тен од лишћа или цвећа) прстен, оре ­
штовање, адорација, обожавање, за­ ол, витица, нимбус, круна, колобар
нос, поклон, узвисивање, хваљење, реј., гирланда реј. 49 (у крут уплетени
 вендета I ве ра

плодови или сл.) ниска, веза, вези ц а, чардаклија, хладник, хлад, одрина,
грозд, низ, гротуља, гривна @) (кру­ осман лук, пергола, хладњак, барас,
жна ивица) обор, оквир, руб О (кру­ брајда, лоза (која ствар а хлад), гро ­
жна улица) ,. 0 (планински - ) ланац, жђе суж., брајда ре!.
гребен, грана 0 в . беочуг веома пр ил . врло, п рилично, подо ­
ве ндета ж в. освета ста, изражено, осетно, доста, много,

В енера ж Даница, Северњача, Зор­ знатно, пуно, н атпросечно, нарочи­

њача, Јутарња звезда, Вечерња зве­ то, ите колико , итекак о , особито, јако,
зда, Вечерница, Вечерњача, Зо рница, значајно, изн и м н о, посебн о , силно, у
Форфорос, Хесперус, Венус великој мер и, темељито, т олико, из ­
ве неричан пр ид . в. полни узетно, и зва н редно, де б ело, н емало,
в ентиn м затварач, залистак, реза, жестоко, својски, обилно, дубоко,
завор, шраф - ре!. пипац, заклопа ц , врашки фам. , добро фи!., прописно
сворњак, заворањ, засовница реШ., фам. , гад н о жар!., толи арх. , добеса
за порница хрв. арх., весма арх. - уи. Н6Изме р но - сл:

вентиnација ж О (прочишћавање мас о вно, ретко, тешко, широко, по­

ваздуха) проветравање, освежавање, штено, љуто, горко, тако, опасно,

ветрење, луфтирање, зрачење, венти­ ствар н о

лирање, луфтање, прозрачивање, из­ вепар м з оол . (лат. Sus scrofa) дивља
ветравање, луфтханса жар!. 8 (уређај свиња, свиња

за проветравање) вентилатор, клима­ вера ж О (уверење да постоје ви ­

уређај, клима фам., еркондишн арх.,
климатизација арх.
ве нтиnирати н есврш. п рел. (про­
чишћавати ваздуха) ветрити, про­
ветравати, хладити, луфтирати, зра­
чити, ветрети, луфтати, освежавати,
ша, божанска бића) религија, рели ­
гиозност, побожност, вероисповест,
веровање, култ, канон, црква, убе ­
ђење, конфесија, верозакон, богоу ­
годност, богоштовље реШ. , иман ре!.,
вероисповед ре!., аманет ре!. , аман

изветравати, прозрачивати, прове­ ре!. , дин арх. ре!. , верност арх., закон

тривати реШ. - уи. сујеверје 8 (- У некога)

в е нути н есв рш . непр ел. О (физич­ поверење, поуздање, кредибилитет,
ки пропадати, о биљци) спарушива­ пошто в ање, вер овање @) (сматрање
ти се, сушити се, сахнути, копнети, да је н ешто тачно) веровање, поглед,
пресушивати, гасити се 8 (физички уверење, убеђење, гледиште, начело,
пропадати, о човеку) копнети, сахну­ осећај, схватање, мото, поставка, те­
ти, умирати, сушити се, малаксавати, за, кр едо, вј ерују, теориј а, увереност,
мрети, слабити, издисати, нестајати, узда њ е, убеђеност, супозиција О
копнети, гасити се, гаснути, пропа­ п р ет п остављање, претпоставка, ве ­

дати, танчати, крепавати, цркавати, ровање, нада, ишчекивање, предви ­

копњети, гњити, пресушивати, ска­ ђање, слутња, интуиција, предосећај,

павати, одлазити фи!. - сл: жуде­ идеја, наслућива њ е, тежња, хипотеза,
ти , мршавети, гинути, лиЊати ре!. @) тежење, н аговештај, домишљај, нага ­
фи!. в. мучити се 3. ђање, пр едосећање, домишљање, спе ­
в ењак м (хлад од лиснатих гр а­ кулациј а фtiм . , сумња р еШ . - уи: ми­
на, биљка пузавица или сл.) сеница, шље ње , ч ежња - сл: са н , мисао, раз-
веран I верзираност 88

мишљање е (задата реч) заклетва, Beprn м (музичка справа уз помоћ

з авет, верност, уверење, сигурност, које се свирају увек исте мелодије)
обећање, искреност, обавеза, увере­ верглец фам., органи н арх., органет
н ост, поуздање , реч , кредибилност, арх., оргуљице реШ.
за лог, присега реј. верrnати несврш . неп р ел . б. брбља ­
веран прид. О веродостојан, ства­ ти 1.
ра н , оригиналан, аутентичан, леги­ верем-трава ж бот. (лат. Calamint-
т иман, прописан, изворан, иденти­ ha officinalis) реј: марулка, веремњача ,
ч ан , истинит, правилан, истоветан, горска метвица, трава од верема

С УШТИ , начелан, чврст, неизмењен,

верен п рид. О заручен е арх. б . . ве ­
природан, егзактан, проверљив, ко­
ран 2.
р ектан,. чист, сигуран, доказив, при­
вереник м младић, заручник, љу ­
м аран , исправан,прецизан,збиљски,
бавник, момак, дечко, изабраник, тип
ј еднак, тачан, конзистентан, реалан,
жарi. , фрајер жарf. , даса фам. арх.
прави , незачињен фИi., самоникао
вереница ж заручница, девојка ,
фИ i. реШ ., аутентички арх., нефалси­
изабраница, цура, риба жарf.
фикован реШ. , само битан реШ. , само­
вересија ж (одлагање наплате за
родан реШ . , непатворен реШ . е при­
издату робу на поверење) почек ,
вржен, лојалан, одан, нераздружив,
причек, одлагање, поверење, дуг,
поверљив, сигуран, при сан, предан,
кредит фам., лер жарf., креда жарf.
н еодвојив, поуздан, коначан, од по­
- уи. зајам 1.
в е рења , верен арх. , верован арх. - уи:
верзија ж О (приказивање догађаја
и с крен , частан , чврст, поштен, добар,
које је по садржини слично с неким
че стит @) б . доследан
другим) варијанта, облик , начин , ВИД ,
верати се несврш . узверавати се,
варијација, интерпретација, иначица
п е њати се, успињати се, пентрати се,
Хрб. е (музичка -) обрада, прерада ,
ве шати се , кешати се жарi.
интерпретација
верач м о алпиниста, планинар, пе­ верзиран прид. О вешт, спретан ,
њач , планинац
вичан, сналажљив , умешан , окретан ,

вербаnа н прид. О усмен, оралан, стручан, способан, професионалан ,

разговорни, говорни, језични , из­ испрактикован , усавршен, извежбан,
ре чен , исказан е арх. б. глагол ск и
дорастао, извештен, истрениран, маЈ ­
@) ре ш. б. празноговорљив
сториски, уходан, обучен, квалифи ­
вербаn изам м б. фразирање кован, довитљив, зналачки, увежбан,
вербаnИЗ0вати несврш . прел . фра­ упућен,виртуозан,рутиниран,лако­
зирати, испразно говорити, вербали­ рук, прекаљен, кадар, промућуран,
зи рат и , празнословити, просеравати чиграст, видраст фам., виспрен реШ .
се н ар . - уи. лупетати - уи: брз, еластичан, проверен , нада­
вербена ж бот. (лат. Verbena officina- рен, гибак е б . упућен
lis) реј: чврстац, врбена, језичар, ко­ верзираност ж знање, извежба­
њу шара, трава од далка, брбица, спо­ ност, компетентност, стручнос т,

риш , босотица, дивља врбена, спори­ спретност, умеће, способност, . ве­

ша к, железенка, љутовница, бориш, штина, умешност, вичност, окрет­

брстица, спериш, бербина, врбина ност, . рутина, МУДРОСТ, дораслост,

 вериrеlвероватност

мајсторство, искуство, увежбаност, конфесија, верозакон, богоштовље ,

искусност, упућеност, навика, мај­ им.ан pel., вероисповед ре!., аманет

сторија, рутинираност, обученост, р е!., аман ре!., дин арх. ре!., верно ст

уметност, квалификација, пракса, арх., закон реШ . @ (основно убеђе ­

уса вршеност, уходаност, позваност, ње) 6 . начело 2. @ (полазишна тач­
ум ење, компетенција, студиозност, ка у размишљању) претпостављање,
квалификованост, умност, техника, претпоставка, нада, вера, ишчекива­

наука фи!., занат фам. , кликер фам., ње, предвиђање, слутња, интуиција ,
акрибија реШ., умедба реш. - уи: учи ­ предосећај, идеја, наслућивање, те­
нак, разумевање, даровитост, дар, жња, хипотеза, тежење, наговештај ,
образованост, надареност - сл: по­ домишљај, нагађање, предосећање ,
знава ње , сналажљивост, упознатост домишљање, спекулација фам., сум­
вериrе ж МН . ланци, букагије, лиси­ ња реШ . - уи: мишљење, чежња - сл:

це, окови, узе, негве, лисичине, син­ сан, мисао, размишљање О (одлага­
џири, крдена ре!., комостра фам. ње наплате за издату робу на повере­
веридба ж заруке, просидба, пр­ ње) 6. вересија
сте новање , прошење, прошевина, вероватан прид . (који изгледа
верење истинит, који м~же бити) изгледан,
верити се сврш . заручити се , испро­ потенцијалан, остварив, остварљив ,
сити, везати се, прстеновати могућ, изводив, претпостављив , за­
верификација ж О 6 . ауторизаци­ мислив, евентуалан, плаузибилан ,
ја @ форм. 6. контрола можебитан , изводљив, могућан , про ­
верификовати сврш . прел. 6 . афир­ бабилан, можан, вјеројатан xp~. .
мисати 1. веровати несврш . прел . О (бити

верник М побожник, правоверац , верник) бити побожан, имати ве­

теист, богоугодник, богомољац, по­ ру, клањати се, молити се @ (имати

божњак мишљење) мислити , сматрати, држа­

верност ж О (особина онога који је ти, бити мишљења , бити убеђен - уи.
веран) оданост, приврженост, лојал­ размишљати @ 6 . (у неког) уздати се,

ност, поверљивост, пожртвованост,

ослањати се (на неког), полагати (на

постојаност, непроменљивост, поу­ неког), имати поверења О 6 . претп о­

стављати
зданост, ч асн ост, честитост - уи: уве­

реност, искреност, поштење @ (осо­ вероватно прил. (на вероватан на­

бина нечега што је верно приказано) чин) могуће, в аљда, изгледа, канда ,
веродостојн ост, истинитост, реал ­ највероватниј е, изгледно, није ис­

ност, аутентичност, стварност, тач­ кључено, биће да, рекло би се, могло
ност, незачињеност, аутентичност, би бити, евентуално, зацело, по свој
аутентика, неизмењеност, исправ­ прилици, може бити, чини се, сва је
ност,не патвореност,изво рност прилика, ваља да р е!. , ваљад ре!., ва­

веровање с О (веровање у натпри­ љаде ре!. , камо среће фам., дај боже
родна бића и силе, одређен систем фам., почем арх., бојсе арх. реШ ., вје­

таквих веровања) религија, побо ­ ројатно ХрВ. , дај буди ХрВ. - уи: сигур ­
жност, вероисповест, вера, култ, ка­ но , можда

нон, црква, религиозност, убеђење, вероватност ж 6 . вероватноћа

вероватноћа I весељак 90

вероватноћа ж могућност, изглед ха у песничком делу) метрика, метар,

(за нешто), вероватност, шанса, евен­ стих

туал ност, апаренција реШ . , потенција вертикаnан прид. усправан, око­

реШ . , можебитност реШ., вјеројатно­ мит, исправљен, исправан арх.

ћахрв. весеnити несврш . прел. радовати ,

веродајница ж хрв. в. акредитив забављати, пружати радост, увесеља­

веродостојан прид. стваран, веран, вати, усрећивати , разгаљивати, гали­
ориги налан, аутентичан , легитиман, ти

пропи~а н,изворан , иден т ичан,исти­ весеnити се несврш. О радовати се,

нит, правилан, истоветан, сушти , на­ ликовати , клицати , уживати - уи. об­
чела н , чврст, неизмењен, природан, радовати се f} забављати се, шегачи­
егзакта н , проверљив , коректан, чист, ти се, џумбусати, лудирати се, зезати
сигу ран , доказив, примаран , испра­ се фам., шалити се фам., зајебавати
ван, прецизан, збиљски , једнак, та­ се фам. , ударати бригу на весеље @)
чан, конзистентан, реалан, прави, проводити се, пијанчити , шенлучи­
вероватан реј., незачињен фИf., само­ ти, теревенчити, лумповати, лудо­

никао фи/. реШ ., аутентички арх., не­ вати, пити , пијанчевати, пировати ,
фалси фикован реШ ., само битан реШ. , лолати се, бекријати, гостити се , буч ­
само род а н реШ., непатворен реШ . но славити, лумпати , годовати арх. О
веродостојност ж истинитост, еуф. в. опијати се
реалност, аутентичност, стварност, весеnост ж весеље, радост, срећа,
верно ст, тачност, незачињеност, полетност, лепршавост, озарено ст,

аутенти ка , аутентичност, неизмење­ раздраганост, ведрина, живахност,

ност, исправност,непатворенос~ из­ добра воља , разгаљеност, разигра ­

ворно с т ност, мерак, расположеност, ћеф
вероис повед ж ре/. в . вероиспо­ фам., усхит реШ ., лакоћа ексир. - уи:
вест расположење, задовољство

верои сповест ж (веровање у нат­ весељак м О а ниматор , забављач,

природ на бића и силе, одређен си­ лакрдијаш , луда, шегач, шаљивчина ,
стем такв их веровања) религија, по­ лола, шаљивџиј а , шаљивко , враго ­
божно ст, вера, веровање , култ, ка­ лан, шаљивац, комедијаш, пајац суж.,
нон, црква, религиозност, убеђење, шерет, бећар, ђавола н , комедијант,
конфесија, верозакон, богоштовље, завитлант, звекан, зевзек, обешењак ,
има н реј. , вероисповед ре/., аманет лута к фи/., егленџија реј., бајацо реј.,
реј., аман ре/. , дин арх. реј., верност леро р еј., пајацл ре/., пајацо реј., хар­
арх., закон реШ . лек ин ре/. , луцпрд фам. , спрдач фам.,
вероnоман прид . в. бесраман 1. зафркант фам., џумбушлија фам. ,
вероn омство с О (кршење задате спрдало фам., зезант фам., арлекино
речи) издаја, не вера , изневеривање, фам. ре/., зезатор фам. , спадало фам.,
вероломно ст, и здајништво - уи . пре ­ зајебант нар., ограшеновић реш. ; бур­
вара f} (превара у браку) неверност, гијаш реШ., клаун хрв . - суж: кловн,
неве рства, превара, издаја ексЙр. комичар, арлекин, циркузан т, гутач
фам. ватре, циркусант, глумац , мимичар ,

версификација ж (структура сти- пантомимичар, жонглер f} в. бекрија

91 весеље I веl1е

вес еље с О веселост, радост, срећа, ветрити нес врш. прел . проветрава ­

попетност, пепршавост, озареност, ти, вентилирати, хладити, луфтира­

раздраганост, ведрина, живахност, ти, зрачити, ветрети, луфтати, осве­
добра воља, разгаљеност, усхит, раз­ жавати, изветравати, про зрач:ивати,

играност,мерак,распопоженост,ћеф проветривати

фам., пакоћа ексир. - уи: распопоже­ ветроваљ м бот. (лат. Eryngium

ње, задовољство @ журка, забава, campestre) ре!: вражји стриц, ветро­
игранка, вечеринка, посепо, весепи­ вац, котрљан

ца, фестшта (феста), дернек ре!., ту­
пум ре!., теферић ре!., покатив жар!. ,
журеза жар!. , домјенак Хр8.
спавље, пијанка, седељка t!) задовољ­
ство, уважење, част, радост, ужитак,
почаст т уи. бекријање, гозба
ве сео прид . О радостан, озарен, сре­
ветровка ж јакна, виндјакна, жакет,
виндјака кабаница суж.,
- уи : ветроrоња м ж фам. 8. беспослич:ар
3.
ветропир м О (лакомислен, непро ­
мишљен човек) врдалама, пробисвет,
хохштаплер, шарлатан, вртиреп, ве ­

ћан, насмејан, распопожен, лаган, трењак, фићфирић, превртљивац ,

неоптерећујући, разигран, распеван, летипас, лети ветар, звијук, шврљало,

з анесен, живахан, ч:ио, раздраган, аламуња, шеврдало, ђилкош ре!., ви ­

блажен , полетан, ведар, обрадован, раун ре!., лаур ре!. , КОјекаковић фам.,
з адовољан, крепак, пепршав, опти­ цвећка нар., вртигуз нар . , јебиветар
мистичан, разгаљен, оран, добре во­ нар., ландара жар!. , ветрогоња арх.,

ље, виталан, жовијапан @ 8. витапан голоигра арх., витлија арх., хлапиму ­

1. т уи . анегдотичан ха арх. - уи: шепртља, покварењак ,

сметењак, враголан, ленштина, скит ­

весп оношке ж бот. мн. (пат. Peleca-
ница @ фам. 8 . ' беспосличар
nirormes) веспарице
ветруша ж зоол. " (птица из реда со­
весн ик м (курир који преноси ве­
колова, лат. Falco tinunculus)
ст и) гласник, информатор, гласоно­
ш а, курир, викач, изјављивач, обја­
веl1ање с (окупљање у циљу усагла­
шавања ставова) конгрес, заседање,
вљ ивач:, биров, теклич: ре!. , текпић
састанак, расправа, скуп, седница ,
р е !. , хаберник ре!., телап ре!., брзоте­
претрес, дебата, конференција, до ­
ч а арх., поклисар арх., аброноша арх. ,
говарање, окупљање, форум, сабор,
аб ердар арх., татар арх., скоротеча
разговор, скупштина, дискусија, пле ­
арх., улак реШ., пеик реШ. - сл: наја­
нум, семинар, усаглашавање, нами ­
в љ ивач, поштар
рење, симпозијум, сесија, понџањ е
веспа ж скутер
ре!., адет ре!. реШ., конвенција форм. ,
вест ж новост, обавештење, обавест,
збор арх. , веће арх., окуп реШ ., с а бир
информација, новина, глас, абер арх.
реШ., Домјенак Хр8 . - уи : слога , дого ­
вести несврш. непрел. фиг. 8. брбља­ вор, уговор, гомила

ти 2. веl1ати несврш . непрел. 8. дискуто ­

ветр ењак м О 8. луталица @ 8. ве­ вати

тропир 1. веће с (тело од више ч:ланова које

вет рење с 8 . вентилација 2. решава одређена питања) савет, збор ,
вет рети несврш. прел . 8 . ветрити скуп,колектив
већина I вештац 92

већина ж главнина, мајоритет, (нај) преобука С.УЖ., пресвлака С.УЖ. - уи.

већи део, (нај)већи број, претежност, одећа
гро неиром., вишина реШ. - уи. над­ вешаnица ж О (сталак за вешањ е
мо ћ одеће) чивилук, вешало, вешељка
већни к м О (члан неког већа) од­ ре ј., вешаљка ре!. б ауфингер, офин­
борник б 8. саветодавац гер, вешаљка, виселица нар. , ленка

већни ца ж (дворана у којој заседа арх. @} (ШНИЦlIа од свињског меса)

неко веће) * - уи . просторија IIунгић хрв.

вехем ентан прид . арх. в. ватрен 1. вешати несврш . непрел . бесити, ка­
чити, кешати фам.
вехем ентност ж 8. ватреност
вешати се несврш . (хватати се за
веча н прид. О (који дуго живи или
нешто и висити) качити се, беси ти се ,
постоји) в. вечит 1. б (који вреди
кешати се фам.
за сва времена) апсолутан, сталан,
вешт прид. О спретан, вичан , вер­
неп ролазан, етерналан, постојан ,
зиран, сналажљив , умешан, окр етан,
трајан, перманентан, бескрајан, нео ­
стручан, способан, професионаlIан ,
гра ничен, неизменљив , свевремен,
испрактикован, усавршен, извежбан ,
недостижа н, тоталан , дурашан, не ­
дорастао , и з веш те н, истрениран ,
променљ ив, неизгладив, вековечан,
мајсториски, уходан, обучен, кваlIИ­
безвремен, једини , јединствен - уи:
фикован, довитљив, зналачки, уве ­
бесмртан, потпун @} фи i. в .. божан ­
жбан,упућен, виртуоза н, рутиниран ,
стве н
IIакорук, прекаљен, кадар, промућу­
вече с сумрак, сутон, предвечерје,
ран, чиграст, видраст фам., виспрен
полумрак, смирај, полутама , сумрач­
реШ . - уи: брз, еластичан, проверен ,
је, смркнуће, акшам реј. , први мрак
надарен, гибак б домишљат, креа ­
реШ.
тиван, даровит, инвентиван, таlIен­
вечит прид. бесконачан, бесмртан,
тован, ствараlIачки, способан, обда ­
беспрекида н, непролазан, непреки­
рен, оригиналан , надарен , маштови т,
дан, безграничан, непрестан, вечан,
продуктиван, деlIатан , ингенио зан,
стала н, неи з меран, непромењив,
сналажљив, имагинативан , окретан,
бескрајан , непрекинут, доживотан,
прегаlIачки реШ . , талентиран хрв. -
неогра ничен, без дна/граница/краја,
уи: предузимљив, генијалан
неизбрисив, ненарушив, неуништив,
вештац м пророк, видовњак, врач,
векотрајан, неисцрпан, неисцрпљив,
врачара, маг, прорицатељ, чаралац,
неиск орењив, вековечан, вековни,
гатар, визионар, опсенар, гатара , по­
безвремен, даноноћни фам., непре ­
гађач, гатаlIац, бајало , чудотворац,
сушан фам. , константан форм. - уи: чаробњак, бели маг, врач погађач, си­
трај ан , дуготрајан, несавладив , чест
хирбаз, црни маг, оракуп , травар, хоџа ,
вечито прил . в . заувек
негромант, урочник, некромант, бајач,
вечн о прил. 8. заувек видар, задиг ре!., задик ре!., здухач арх. ,
вечн ост ж бескрајност, еон, бескрај, вједогодња арх. , викан реШ . , жрецреШ .,
вековечност, 6езграничност, век, не­ чУДотворник реШ. , јасновидац реШ .,
доглед врачар реШ., врачолија реШ . , мантијаш
веш м рубље, роба, рубенина реШ. , ио!. - уи: лекар, астролог
93 вештачки I видети

веш тачки прид. О лажан, тобожљи , казник, Франкенштајн, квазимодо ,

неаутентичан, неистинит, фалсифи­ наказница, гвоздензуба, харпија,
кова н , погрешан, артифицијелан, карапанџа, аждајка, акреп фи;., кр­

подметнут, и з вештачен, лажљив, не­ стача ре!., ажделија ре!., карикатура

прави, претворан, кривотворен, H~ фам., крамп фам . , грдобина фам. ,

нараван, патворен, фаличан, приви­ габор фам. , вештеруља нар . , скрн­
дан, самозвани, фалш нейрам. фам., дељ жарl., гном жар!., аждаха арх.,

апокрифан реШ., умјетан хрв. - уи: кољобарка арх. - уи: бабарога, при­

неприродан, фиктиван, измишљен - виђеље, змија фи!. @) фам . врачара,

сп: наопак, нетачан, крив б усиљен,
гатара О (зла жена) в. кучка 2. 0 30-

крут, уштогљен, укочен, извештачен,

ОП. (ноћни лептир, лат. Sphinx) ,.
неприродан, завезан, суздржан, сти­ вибрато м (дрхтаље тона при пева­
снут, артифицијалан, службен фи/. , љу/свираљу) тремоло, дрхтаље

уштиркан фам., као свиљска нога вибрација ж љихаље, подрхтава­

фам. изр., заузлан реШ . ље, трепереље, дрхтаље, вибрира­

ве ш т ина ж О знаље, извежбаност, ље, струјање, осцилација, трептање,

компетентност, стручност, спрет­

трептај, дрхтај, лелујање, титрање ,

HOC~ умеће, способнос~ верзира­ титрај, ландарање фам.

ност, умешност, вичност, окретност,

вибрирање с в. вибрација
рутина, мудрост, дораслост, мајстор­ вибрирати н есвр ш . н е п рел . трепе­
ство, искуство, увежбаност, иску­ рити, титрати, осциловати, подрхта­

сност, упућеност, навика, мајсторија, вати - уи . дрхтати, њихати се

рутинираност, обученост, уметност, вид м О (моћ гледања) поглед б об ­

квалификација, пракса , уса врше ­ лик, лик, форма, начин, модус, фигу­
ност, уходаност, позвано ст, уме ље, ра, варијанта , верзија, род, тип, жанр,

компетенција, студиозност, квали­ стил, аспект, метода, конфигурација,

фикованост, умност, техника, наука гидиш ре!. - уи. врста @) в. испољ а­

фи;., занат фам., кликер фам . , акри ­ ваље

бија реШ . , умедба реШ. - уи: учинак, видање с в. лечење

разумеваље, таленат, образованост, видар м в. исцелитељ

сналажљивост б в . виртуозност О в. видати н есв рш . п рел . в. Ilечити

креативност видело с О в. светло б в. дан 1.

ве штица ж О (по народном веро­ видети сврш. несвр ш . н е п рел. прел .

ваљу, жена која је у дослуху с ђаво­ О сврш. йреn . (чулом вида примити)
лом и чини зла) караконџула, кара­ угледати, погледати, запазити, осмо­

панџа, мора нар. , рогуља арх., кољо ­ трити, уочити, спазити, шмекнути ,

барка арх., лепирица реј., лепируша разабрати, снимити фам., уловити

реј., вешћа ре!., вештегара нар., цо­ оком фам., ђанити жар!., ошмекати
прница нар. - уи . бабарога б фи!. жар!. - уи . гвирнути б несврш . неир еn.
(ружна жена) накарада , наказа, ру­ трудитисе, настојати, тежити,аспири ­
гоба, чудовиште, сподоба, грдоба, рати, стремити, намеравати, претен­

монструм, роспија, неман , нагрда, довати, гледати, покушавати, гледати

ст рашило, гнусоба, караконџула, да се све уради на време, паштити се

ружноћа, гадура, калаштура, на- ре;., нап р езати се ексир . @) сврш. иреn.
 I
видети се видовњак 94

опазити, открити, уочити, примети­ видљив прид. О (онај који се мо­

ти, напипати 0 сврш. ирел. прозрети, же видети) видан, приметан, при ­
докучити, установити, раскринкати, метљив, видован, нескривен, очит,

препознати, сагледати, проникнути очевидан, визиБИТIан, ОЧИГllедан,

(у нешто), ра заб рати, уверити се (у упадљив, уочљив, опажљив, маркан ­

нешто), напипати, прогледати фи!., тан, запажљив, заметан, заметљив,

прокужити фам., укапирати жар!. - означен, обележен, истакнут, и зра­

уи: разумети, спознати, открити, до­ зит @ јасан, очигледан, очевидан,
знат и 0 сврш. ирел. (проћи кроз неко eKТIaTaHTaH, осетан, очит, евидентан ,

животно искуство), доживети, пре ­ несумњив, флагрантан, недвојбен -

живети, проживети - сл: пропатити, сл: схватљив, присутан , упечатљив

искусити (1} сврш. ирел. размислити, видљиво прил. О приметно , уоч­

проверити , испитати е сврш . ирел. љи во , очито, очигледно @ (у веТIикој
анкети рати, испитати, истражити, мери) фи!. зн ат но, поприлично, мно­
сазнати, дознати, пропитати, проу­ го , осетно, приметно, силно, стра­

чити, изнаћи, службено распитати, ховито, КОТIико се може заМИСllИТИ,

изучити (;) сврш. ирел. в. докучити 1. страшно, јако, грдно , изразито, гро­
Q сврш. ирел. в. обавестити се зно фи!. фам., стравично фи!. фам.,
видети се сврш. несврш . О не­ језиво фи!. фам., lIУДО фам. - уи: пре­
сврш. неирел . штрчати, стрчати, терано, врло

вирити, гвирити, познавати се, из ­ видљивост ж (осветљеност ко­

виривати, излазити, помаљати се ја омогућава да нешто буде видљи ­
@ сврш . ирел . састати се, сусре­ во, својство онога што је видљив о)
сти се, срести се, наћи се (с неким) , очевидност, обеllеженост, истакну ­
срести (некога), укрстити путеве тост, јасноћа, осветљеност, очитост,
изр. @) сврш. н еирел. остати , остати обасјаност, приметност, за паж љи­
као траг, по з навати се вост, приметљивост, очигледност,

види узв . в. гле еклатантност, евидентност, видност,

види к м о (о нолико колико се може уочљивост, означеност, ра зв идност,

видети оком) домашај, домет, опсег, замјетљивост хрв. - сл: присутнос т,

досег, обим, дијапазон, оквир, домак разумљивост

- уи. распон @ (простор обухваћен видност ж в. видљивост

погледом) панорама, видокрут, об­ видовит прид . далековид, видов­

зорје, обзор, поглед, хоризонт, до­ ња<IКИ, прозорљив , проницљив, про­

Гllед, видно поље, видело, визура, рочански , визионарски, визионаран ,

кругозор хрв. - уи. видиковац, при­ далековидан, виловит, пробојан арх.,

зо р @) в. гледиште 1. вједовит арх.

види ковац м погледало, виглед, видовитост ж О далековиднос т,

погледник, ВИДОГllед - уи. видик 2. визионарство, далековидост, про­

види чак м бот. (лат. Euphrasia offi- зорљивост, мисаоност, проницљи ­

cinalis) видока шарена, видовчевица, вост - уи: знање, даровитост, памет,

осле ница , видац, видова трава, оча­ мудрост @ в. гатање 1.

ница, зорница, грижовка , видица, видовњак м О пророк , врач, вра ­

видовача , драгонка, видовита трава чара, маг, вештац, прорицатељ, чара -

95 видовњачки I вију rа

лац, гатар, визионар, опсенар, гатара, визионарски прид . в. видовит

погађач, гаталац, бајало, чудотворац, визир м О нишан 6 штит, део шле ­

чаробњак, бени маг, врач погађач, ма

црни маг, травар, хоџа, негромант,

визирати сврш. безл . (прибавити
урочник, некромант, бајач, видар, визу) ,.
оракул ре!., задиг реј. , задик реј., си­
визита ж О контрола, посет, лекар ­
хирбаз арх., здухач арх., вједогодња
ска посета, обилазак 6 ф и!. посета,
арх. , викан реШ., жрец реШ., чудо­
обилажење, обилазак, посет, муса­
творник реШ., јасновидац реШ . , вра­
фир ре!., поход арх., похођење арх.,
чар реШ., врачолија реШ., мантијаш
походња арх., походе арх., регру та ­
ио!. - уи: лекар, астролог 6 виделац,
циј а р еШ. - уи: гост, посетилац
чаробник, виловњак
визиткарта ж посетница, визитка
видов њачки прид . в. видовит
фам.
видов чица ж бот. (лат. Anagallis ar- вијадукт м в. мост 1.
vensis) ре!: курје око, дивји башеЈЈак,
вијак м О шраф, реза , елиса, клин,
вид , очи ца, аб ронк а, скрика, видо­
затварач, зав ртањ, преворница, ша­
вица, OKaHЦ~ крика, видић, црљена
раф, заворањ, заво р , чивија, сворњак
вида, видоока, курја чесница, видова
6 в. вентил
травица, кокошији слије п , видовка,
вијати несврш . прел . в. јурити
курослеп, зеЈЈеника, зе ница , видац,
вијача ж уже, коноп, конопац за
абронек, мишакиња , кривичица, ви­
прескање , канап реј.
довскатрава,чрвичник
вијорење с клаћење, њихање, лелу­
видок руr м в. видик 2.
јање, треперење, лахорење, лаптање ,
видра ж О 30011. (сисар из породице
лепршање (на ветру), љуљање, дрхта ­
куна, лат. Lutra lutra) ,. 6 фи!. в . до­
ње, млатарање, лантарање фам . , лан­
витљива ц
га р ање фам., шпампање фам., ланда­
виђен прид . О в. поштован 1. 6 в. рање фам. , шандар ање арх.
истакнут 1.
вијорити се н есвр ш . клатити, лелу­
виђе ње с О в . визија 6 (начин на
јати, лелујати се, вити се, лепршати,
који се нешто види) представа, пре ­
гибати се, њихати, лебдети, повиј ати
доџба, доживљај @ реШ. в. при зо р
се, лахори ти , витлати се, тре пер ити,

вижљ аст прид . в . висок 1. климати, љуљати се, колебати, млата ­

виза ж допуштење, овера, визум арх. рати, лепирати ре!., лектати р е!.
визави пред . в. насупрот вијошница ж бот. (лат. Parietaria of-
визибиnан прид. в. видљив ficinalis) реј: прилип, мртва коприва,
визија ж О (способност предвиђа­ дренак,ц рк вина

ња и сагледавања) предоџба, видови ­ вијуrа ж (кривудава, крива линија

тост, далековидост, помисао, виђење,
предвиђање, предсказање,
представа, пророчанство
сао 6 (слика маште, виђење нечег не­
стварног) в. фантазија
визионар м в. видовњак
или н ешто таквог облика) спирала,
приказа, прегиб, завој, облина, лук, венац, кри ­
- уи: зами­ вина, бандажа, колобар, оку ка, н абор,
кривуља, савијутак, витица, завију­
так, превој, зглоб, обруб, део круга,
1. крива црта, банда, рескавица pel., ше-
вијуrа в I випајет 96

вуљица ре!., завојица реШ., обрт реШ., ричати , драти се, кликтати, бечати ,
сагиб реШ., синус маШ. суж., косинус арлаукати, алакати , пиштати, изви ­

маШ. суж., тангенс маШ. суж., волута кивати, рикати , цијукати, брујати ,
с шруч . - уи: црта, прстен, круг - сл: дерњати се, парати (неком) уши, ди­
кружница, кугла , полукруг зати џеву, грмети, јаукати, грактати ,

вијуrа в прид. витичаст, кривудав, баукати, јалакати ре!. , бречати ре;.,

увијен, за вијен , спиралан, витичав, ревати реЈ. , халакати ре!. , ћакати р е!. ,
вијугаст, извијен, крив, завинут, цик­ руљати ре !., крештати фам . , чепити
цак фам., завојит, окукаст, замршен, жвале ексир. - уи: дозивати, беснети

завојаст, увојит, з мијаст, завојевит, 8 ирел. В. грдити @) ирел . В. дозивати

серпе нтинаст, нераван, змијугав, пу ­ викач м портпарол , гласноговор­

жаст фиl. , веругав р еШ., веругаст ник , ра з гласивач , труба фи!., галам­
реШ . , баврљаст р еШ. - сл: крив, зао­ џија фам., телал арх.
билазан викенд м (недељни одмор) излет,
вијуrаст прид . В. вијугав пикник-уи.одморl.

вијуrати несврш . прел . кривити, викендица ж (кућа ван града за

превијат и , савијати, искривљавати, одмор) вила , летњиковац, летовали ­
смотават и, витоперити, грбити, из­ ште , дача

вртати, изобличавати, завијати, на­ викпер м папило тна, увијач (за косу)
гиња:ти, кривудати, пресавијати , из­ викнути сврш . прел . О врисн ути,
увијати, повијати, угибати, извијати, дрекнути, заурлати, з авришт ати,

кврчити, увијати, сагињати реШ., ви ­ грунути, ра з дерати се , з ацичати , за­

ти реШ., фркати р е Ш . , с у кати р еШ. крештати , за кричати, продерати се,

вијуrати се несврш . В. верати се - заурликати, за врискати , и зде рати се,

уи . вијугати загрмети, загаламити, заде р ати се,

вика ж В. викање забечати, зал армати , задречати, заја­

викање с вика, драње, крика, вика,

укати , раздерачити се 8 В . до з вати

граја, врева, ларма, галама, жамор, виктимопоrија ж ЖРТ/30словље хрв.

уз викивање, писка , урликање, јау­ виктомопоwки прид . виктимоло­

кање, урла ње , цика, дрека, кричање, гијски, жртвословни хрв .

дерњава, вриска, повика, цичање, де ­ випа ' ж О (велика и лепа кућа) пал а­
paњ~ рика, цилик , циликањ~ пови ­ та, з амак , дворац, тврђава, утврђење,
ци, узви ци , жагор , алаука, крештање, утврда ,к онак ,дв ор , резиденциј а , ку­
галамљење, грајање , пиштање , џева, ла, каштел ре !., палача е ксир. 8 (кућа
громор, урнебесна вика, вриштање, ван града з а одмор) В. викендица
врискање, урнебес фи!. , орњава ре!., випа ' ж О божица, полубогињ а, ру­
орљава ре;., дерачи на фам., весак салка , водарица, го рска и водена бо­
арх. ре!., дерача арх. , врка арх., брека гиња, виленица , вилогорка, чаробни ­
арх. , рогобор арх. - уи. бука, лупање ца фи!. , погоркиња фам . - уи: сирена ,
викати несврш . непрел . О неирел. грација - сл : муза , нимфа 8 фи!. В . ле­
урлати, цичати , галамити , бучати , де ­ потица

рати се , врискати, дречати, грајати, випајет м крај, предео, околиш, кра­

надви кивати се, узвикивати, изди ­ јолик, рејон, провинција - уи: завич ај ,
рати се, лармати, скичати, кричати, покрајина
97 випе I вирма н

випе ж мн . рачве, рашље, виљушка винути се сврш. 8 . дигнути се

фам., вила арх. вињак м коњак, виновача, винови ­

випи не впаси ж мн . бат. (лат. Adi- ца реТ., виновац реТ.

antum capilJus Vel1eris) ре!: водена па­ вињета ж О о рн амент, украс, загла ­
прат, венерине власи, госпине власи, вље f} 8 . етикета
папрац
виопентан прид . 8. ватрен 1.
випин коњиц м заал . (инсект јед­ виопентност ж 8. виоленција - уй.
нокрилац, лат. Aeschna grandis) "" ватреност

випи но сито с бат. (лат. Carlina виопенција ж силовито ст, плахо­

acaulis) пупава, краљевац, белотрн, витост, грубост, окрутност, жестина ,
решетка, крављак, протак, простри ­
жучност, виолентност, насртљивост,
љавица, пупавац, компава, бели трн,
незадрживост, горопадност - уй. на­
сјекавац
сиље, ватреност

випи ца ж чељуст, зубало, лалока реТ.

виопина ж ћемане реТ., егеде реТ.,
раље суж.
виоли н арх., гусле арх.
випи част прид. 8. рачваст
виопончеписта м муз . челиста,
виља мовка ж крушковача
контра басиста
виљу шка ж О пирун реТ., вилица
виопончепо с муз. чело, челенце
Хр8. f} реТ. 8 . рукавац фам.
виљу шкар м виличар фам . випера ж заал. (змија отровница ,
вина ра ж 8. О (просторија за прера­ лат. Viperinae) љутица, отровница,
ду и смештај вина) 8. винарија 1. f} отровна змија
(продав ница за продају вина) вина­ вир м О вртлог, ковитлац , жеврнтија
рија, винарница, винотека
реЈ., бунар ре!., врутак реl., свој арх.,
вина рија ж О (просторија за пре­ коловрат реСй. вилиман реСй. суж. -
раду и смештај вина) винарница, ви ­ уй. брзак f} 8. вихор
нара, вински подрум, виноточје, по­
вирак м бат. (лат. A1chemilla vulgaris)
друм (вински), клет арх. f} (продав­
реТ: вирић, бисерак, росаница, верку­
ница за продају вина) 8. винара 2. та, вркута, говеђа трава, звиздењак,
винар ница ж 8 . винарија лавска нога, госпин плашт

винар ство с (производња вина или вирипан прид .реСй . 8 . мужеван 1.

наука о томе) енологија, виноградар­
вирити несврш. непрел. О (гледати
ство, виноделство, винодеље арх.
потајно или из прикрајка) звири­
виндј акна ж 8. ветровка ти, зиркати, провиривати, шки љи­

винов а поза ж бат. (лат. Vitis ујпие­ ти, очијукати, чкиљити, гвирити,
ra) виња лоза, виника, вина лоза, ви ­ ждракати, погледавати, кибицова ­
нолоза, винска лоза, чокот, трс, крга
ти, навиривати се, поглеткива ти,

винов ник м 8 . О 8 . кривац f} 8. за­ лукати фам., гледуцкати фам ., ша ­

четник 1. цовати фам., гледити фам . f} 8 . ви ­
виноr радњак м заал. (лат. Helix дети се 1.
pomatia) виноградарски пуж вирман прил . економ. (пренос бу­
вин ска мушица ж 8. дрозофила џетских кредита из једне позиције у
винут и сврш. прел. 8 . уздигнути другу) ""
виртуепан I високоумље

ви ртуепан прид . вар. виршуалан, зати, кружити (наОКОJIО), диплити,

замишљен, нестваран, прикривен, зј ап ити фам., зевати фам., смрдети
невидљив, неприметан, тајни, прита ­ жарf., чуч ати жарf. - уа: бlIејати жарf. ,
јен, потајан, неманифестован, потен ­ чекати, беспосличарити, лутати, до­
цијалан, могућ, затомљ ен , сакривен , сађивати се
забашурен, латентан вискозан ПРИД. В. леп љи в

ВИ рТУО3 м в. мајсто р 2. вискозност ж 8. лепљивост

виртуозан прид . в. вичан висок ПРИД. О (који је великог р аста)
ви ртуозност ж мајсторство, струч­ стасит, вижљаст, велик, витак, и стег­

ност, вештина, ненадмашивост, из­ нут, п ови сок, овисок, протегљаст,

ванредност, генијалност овећи еуф. , повећи еуф., небодеран

вирупентан прид . О фиf. в. ватрен ексир., џигљаст фам . - уи. дугоног,
1. бв . шкодљив вишеспратан, витак 1. б (о звуку) та­
ви рус М (па р аз итни микрооргани­ н ак, зво н ак @) (који се налази на уз­
зам који може да изазове болест) - у и. вишици, висији) брдски, планински ,
бактерија О (који се истиче високим квалите­

вир wпа ж луганига ре/., хренов­ том) 8. одличан

ка хрв . високоwкопац м В. академац

вис М висија 1. и 2. високообраЗ0ваност ж 8. едука ­

висак м каламир pef., оловница pef., ција

шакулреf. високопаран ПРИД . претенциозан,

виса к м оловница, шакул, каламир, н адмен, уображен, обестан, самољу­

лот - уи. либела бив , с ноб овски, надувен, ташт, без­

обзиран, неотесан, самодопадљив,
висећи прид . обешен, лебдећи
арогантан, кочоперан, покондиран ,
висибаба ж 60Т. (лат. Gа l апthus пј ­
осион, сујетан, блазиран, нарцисои ­
valis) pef: висипатка, бапка, дремуљ­
дан , високоуман, препотентан , охол,
ка , висига ћ , дремидеда, дријемак
дрзак, разметљив, горд, умишљен,
вис ија ж О узвишење, узвисина, уз­
хвалисав, п ун себе, подигнутог но­
вишица, вис, висост, врлет, височје,
са, дрчан, доминанта н , горопадан ,
у з вишица, хридина, врх, висота арх. ,
нашепурен, фило зо фски фиf., над ут
грич хрв. б в. брдо
фиf., поносан фиf., гиздав реТ., пр ­
вис ина ж О (вертикална димензија
чевит реШ ., узносит реШ ., прпош ан
у човека) стас, раст, узраст, вишина
реШ . , каћиперан реШ., мудрослован
р е Ш. б (вертикално одстојање од не ­
реШ ., напухан Хр8. - уи: досадан, по ­
чега) В. ниво
кварен,себичан
вис ити несврш . непрел . О (бити при ­
високопарност ж 8. гордост
чвршћен у окомитом полож ају) бити
високопоwтован ПРИД . 8. уважен 2.
окачен/обе шен, лебдети, левитира­
т и , вежети pef. б фиf. (дуго стајати, високоризичан ПРИД . 8. погубан

проводити време на једном месту) високоуман ПРИД . 8 . високо пар ан

џеџати, зверати, куњати, дангубити, високоумље с О мудрословље, ви­

глуварити, зврјати, дреждати, задр ­ сокоумност, високопарност б 8 . ду­

жавати се, џоњати, чамити , шалаба- бокоумље

99 висораван I витпа ње

висораван ж и м плато , височје, за­ активност, акција, јакост, прш та ­

раван, равњак, зараванак, височина, вост, срчаност, вољност, крепкоћ а,
лединак ре!., јединак ре!., таванак ре!. жустрос~ темпераментнос~ зор

- уи. брдо ре!. , јакленост pel., вигор арх. р еШ.

ви сост ж О (у обраћању) височан­ - уи : марљивост, ватреност, окр ет ­

ство, узвишеност, ексцеленција, маг­ ност, чврсти на - сл: покретљивост,

нифиценција, превасходство, преу­ бодрост, брзина, хитрина, врцка­

зви шеност, светлост @ В. висија стост,лакоћа

ви сочанство СВ. висост 1. витао м (назив за разне справе које

височје СВ. висија се обрћу) В. витпо

ви спрен прид. промућуран, паме­ витез м О (борац у старом Риму или

члан нарочите средњовековне верс ке
тан, проницљив, оштроуман, разу ­
војске) .. @ фиf. В. јунак @) фи!. кав а­
ман, хитар, уман , јасновид, разбо ­
рит, резонски, фифик ре!., дотупаван љер (кавалијер), џентлмен , ритер

реЙЈ . , проницав реШ . - уи: сналажљив , витешки п ри д . О узвишен , кав а­

дарови~јасан,вичан љерски, џентлеменски, профињ ен,

ви спреност ж О В. интелигенција отмен, рафиниран , пожртвов ан,

1. @ В . тален ат @) В . ду60коумље ппеменит, лепих манира, несебич ан,

субпиман р е Ш., ритерски реШ . - уи :
ви суљак м В. привесак
јуба з ан, частан, галантан - сл: ари ­
в итак прид . О мршав, танак, тан ­
стократски, господски, романтич ан
кост рук , сув , сувоњав , жгољав, у з ак ,
@ фиl. В. јуначки
спе чен, кошчат, коштуњав, шланг
витештво с О В. храброст @ фиl.
ре!. , шланк фам. , јектичав, постан,
В. учтивост
усахао, кржљав ио!. , кост и кожа изр . ,

вит Йесн. - уй: висок, елегантан @ В.

вити се н е с в рш . О рефл. В. верати се

висок 1. @) В. гибак @ неирел. В . вијорити се

вити ца ж. О В . коврџа @ кика, п ле ­
ви тапан п рид. О разигран, енерги­
теница @) В. вијуга
чан, живахан, младалачки, темпера­

мента н, бр з , покре тљ ив , динамичан, витичав прид . О В . вити част

снажа н , покретан, полетан, весео, витичастп рид . о кривудав, вију гав,

живота н , жив(ахан), агилан, врцкаст, увијен, завијен, спиралан, витича в,
пун жив ота , пун живости, вижласт, вијутаст, извијен , з авинут, цик-ц ак

хитар, подузе тан , ведра духа, бодар, фам . , завојит, окукаст, замршен, за­
чио, жустар, прштав , ведар, крепак, војаст, увојит, змијаст, завојевит, се р ­
немиран, окретан, млађахан, ватрен пентинаст, нераван, змијугав, п ужаст

фиf., гибак фи!. , акт иван фи!. - уй: фиf., веругав реШ., веругаст р еШ., ба­
свеж, јак, млад, неуморан @ В. горући врљаст реШ. - сл: крив, заобилазан @
1. @) В . најва ж нији 2. кудрав, коврџав , гргурав, куждр ав,

витичав, покнаст, куштрав, гргураст,

витапност ж воља, пол е т, јачина,
снага, живо ст, енергија, крепкост, коврчаст, коврчав, врч(к)ав ре!., ри­
ела н , жустрина, чилост, енергич­
чан ре!., крецав реШ.

ност, крепост, силина, динамика, виткост ж мршавост, издуженост,

сил а, снажност, живахност, интен­ танушност, фигура фи!., линија фам.

зитет, разиграност, силовито ст, моћ, витпање с В. бацање
витnати I виwе-мање 100

витnати несврш. прел . О (окрета ­ раност, умешност, окретност, дор а­

ти у ковитлац, доводити у вртложно слост, мајсторство, искуство, уве­

кретање) обртати, лелујати, махати, жбаност, искусност, упућеност, мај­

окретат и , млатити, кружити, терати сторија, рутинираност, обученос т,
(на све стране), гибати f} б . бацати уметност, квалификација, пракса ,
ti) б. јури т и усавршеност, уходаност, по званост,

витnо с (назив за разне справе које умење , компетенција, студиозно ст,

се обрћу) витао, чекрк суж., мотови­ квалификованост, умност, техни­
ло суж., дизалица суж. , чигра суж., ка , наука фи!., з анат фам . , кликер
вратило суж., вртешка суж. фам . , а крибија реШ ., умедба р еЙl .
витоп ерити несврш . прел . криви ­ - уи: учинак , разумевање , дарови ­

ти, изобличавати, извијати , повијати, тост,дар,образованост,надаренос т

савијат и, увијати , искривљавати , за­ - уи . з нање

вијати, кривудати , пресавијати, уги­ виwак м О (оно чега више него ш то

бати, кврчити, превијати, смотавати ,
грбити, вијугати , извртати, сагињати
реШ., вити реШ . , фркати реШ., сукати
реШ.
витрина ж (застакљени ормар)
је потребно, преко мере) сувишак, су­
фицит, прекомерност, залиха, шкарт,
пре обиље , преостатак , непотребност,
претек, преобилност, ресто , резерва ,
* претичак, претераност, препажењ е

вихор м О (врста ветра) * f} фи!. мере, додатак, прекорачење мере, су ­

(буран ток догађаја) ковитлац, коме­ вишан додатак, лагер фам., рестлови
шање, вртлог, опасност, пометња, вр­ фам. - сл : у ш теда, луксуз f} остат а к ,
тложење, ковитлање , збрка ti) фи!. б. отпадак, сувишак, шкар т - p ef. кало ,
сили на обирак,отребина-уи:смеће
вихоран прид. фи!. б . буран виwе прил . б. и з над

ВИЦм шаТlа, досетка, пошалица, које ­ виwебожац м многобожац, поли ­

штарија, Доскочица, глупост, будала­ теиста , пагани н, пантеиста

штина, мудролија фиf., извала жарf., виwе воnети несврш. прел . б. пре ­
бисер жарf., одвала жарf.
ферирати
вичан прид. вешт, спретан, верзи­
виwеrnасје с полифонија
ран, с налажљив, умешан, окретан ,
виwеrодиwњи прид . многогоди ­
стручан, способан, професионалан,
шњи - уи. трајан 1.
испрактикован, усавршен, извежбан,
виwеженство с б . многоженство
дорастао, извештен, истрениран, мај ­
виwезначност ж двозначност,
сториски, уходан, обучен, квалифи­
неодређеност, двосмисленост, амби ­
кован, довитљив, з налачки , увежбан,
упућен,ви ртуо за н , рутиниран ,ла ко­ гвитет, проблематичност, полисеми ­

рук, прекаљен, кадар, промућуран , ја, двострукост, дво смисли ца, двојбе ­

чиграст, видраст фам., виспрен реШ . ност Хрб.

- уи: брз, еластичан, проверен, нада ­ виwејезичан прид . многојезички

рен , гибак виwе-мање прил . отприлике, при ­

вичност ж извежбаност, компе­ ближно, око, мање-више, углавном ,

тентност, стручност, спретност , ПТlус - минус, ту негде, неких, добрих,
у меће, способност, вештина, верзи - тако некако, цирка фам .
101 виwемуwтво I впадање

ви wемуwтво с 6. многомуштво многострук , сложен, детаљан , ВИlll е­

виw енационапан прид . вишеет­ значан, ВИlllеставчан, ВИlllекратан

нички, мешовит, мешан Хр6. е ра зличит, многострук, р азно­

виw еспојан прид. О (који се са­ врстан, разнородан, llIаролик , свако ­

врста н, llIаренолик , хетероген, мул ­

стоји из више сл ојева) слојевит, ви­
тилатераJIан, вишестран, КОМПJIексан,
шеструк, вишестран, многосложан,
разнолик,екстензиван, у ниверз алан,
вишегуб , комплексан , вишестепен,
мешан, ра зл ичан , IlIИРОК, многовр ­
многост рук, сложен , детаљан, више ­

ставчан, вишекратан Хр6. е фи!. 6. стан , вишестепен, МУЛТИПJIИ, сложен ,

вишесм ислен
свакојак , ра з ни , ра З НОl1ичан , ра зно­

ви wесмиспен прид . двосмислен,

разни екс ир . , абрашаст арх. - уи : ви­

сомнабулан , збу њујући, нејасан , небу­

шеСl10јан , исцрпан - уи: свестран

лозан, конфузан, нера зумљив , неразго ­ виwетоман п р ил . вишесвешчан

ветан, не ухватљив, алегоричан , ениг­ виwеflепијски прид. многоћелиј ­

матича н, херметичан, увијен, тајан­ ски

стве н , питијски фи!. , тромислен фам., виwеуrао м многоугаоник, поли ­

нему шт ексир. - уи. компликован гон, многоугао, ВИlllекут Хр6., много ­

в иwеспратан прид. многоспратан, кут Хр6., ВИlllекутник Хр6.

вишекатан, небодеран виwеуrаон п рид . ВИlllекутан , ви ­

в иwеспратница ж 6. небодер llIеугли , полигоналан,многоугаон

в иwестран прил . О 6. вишестрани ­ виwи п р ид . О (комп. од висок ) е

чан е 6. виш еслојан @) фи!. (о некој фи!. 6. надмоћнији
особи) 6. свестран виwња ж 6 0Т. * (врста воћа, лат. Pru-
в иwестраничан прил . многостра­ nus cerasus)
ничан, вишестран виwњаст пр и д . 6. ВИlllљев

в иwестраност ж дистинкција, виwњев пр ид . ВИlllљаст, вишљас то­

разли ка , многострукост, неспоји­ црвен

вост, различитост, несличнос т, ра ­

виwњи при д. 6. божански 1.
знород ност, неједнакост, спектар ,
виwњик м (воћљак с вишљама) ви­
свакојакост, диференцираност, раз ­
шњевар, вишљар, вишљак
лучи вање, шароликост, одвајаље,
вјерују м 6. ве роваље 2.
раздвајаље, ра з ноликост, разновр­
Bnara ж О (присуство течности)
сност, неподударност, распо з навање,
влажност е (устајао ва здух) мемла
неподуда раљ е, диспаратност, несла ­
BnaAa ж О (врховна управна власт)
гаље, несклад ност, неуједначеност,
и з вршно ве ћ е арх. е 6. власт
свестра ност, обухватност, апартност,
различност,неускладивост,диспари­
впадајуflи прид. О врховни , руко­
тет, разликоваље, несклкад, хетеро­ водећи, управни, управљајући, чел­
геност, осебујност Хр6. - уи: супрот­ ни , предводе ћ и, на власти, пре тпо­

ност, посебност - сл: промељив о ст, стављени е 6. доминантан 1.

сложе ност, непрепознатљивост впадапац м 6. владар

виwеструк при д . О вишест р ан , впадање с О понашање, опхођење

вишеслојан, многосложа н , ВИlllегуб, е руковођеље, вођство, баратање,
ком плексан, ВИlllестепен, слојевит, у пр ављаље, предвођење, маНИП УI1И-
впадар I вп асниwтво 102

сање, поступање, лидерство, рукова ­ впадати н е с в р ш. непрел. управљати ,

ње, маневрирање, маневрисање, ме­ руководи ти, водити, господарити ,

наџмент, команда , администрација, столовати, бити на челу, предводити,

стареши нство, управа, упућивање, председати, имати власт, имати моћ ,
надзирање, дириговање фи!. - сл: до ­ председав ати, господовати , дрмати,

минација, кормиларење фи/., крма­ царевати фи!., кормилари ти фи!., бо­

рење фи!., равнање , вођење говати арх. , пашовати арх., банити се

впадар м владаJlац, лидер, вођа, арх. - уИ. заповедати

вођ, господа р , управник, главешина, впадика м епископ, првосвеш те­

предводник, командант, старешина, ник, аријар ре!., ак ријера pef., аријер а

управљач, главар, поглавица, власто­ ре!. , аркијереј арх., архијереј ЦрК6 . -

држац, ста рији, врховник, водилац, суж: митрополит (управитељ више

шеф државе форм., круна фи!., ћупа епархија), архиепископ (први међу

фи!., фактор фи!. ре Ш ., ум фи/. , коло ­ епископима)

вођа фи!., кормила р фис. , разум фис., впажан прид . О (који садржи мно ­

мозак фис., врх фи!., чело фи/., глава го влаге, мемле) мемљив, буђав, п ле­
снив @ мокар, наМО<Iен, овлажен ,
фи!. , чобанин фам. , предшасник арх. ,
воден, воденаст, наквашен, сквашен ,
перјаник арх., владика арх., начелник
натопљен, орошен, поливен, поки ­
арх., вожд арх., предњак реШ ., линеал
сао, неосушен
реШ., првак реШ., челник реШ. , чело­

вођа реШ., предводилац реШ., равна­ впажити несврш. прел. О (чинити

тељ реШ . , ферула реШ. - суж: војвода, мокрим) мочити, квасити, натапати -
уи. тећи @ 6. плакати
поглавар, монарх, трибун, жупан ,
суверен, краљ, цар , династ, принцип
впасвпашац м бот. (лат. Allium
арх.- уи : послово ђ а, администратор, ascalonicum) luk (lat. А. ascalonicum)
руководила ц, директор, диктатор
рес: влашик, аљма, дробњак, козјак,
aJlMa, ајма, лучац, добрињак, шни ­
тлинг, љути ка, шкалуња , шкалоња
Назив и владара
впасник м господар, газда, Домаћин ,
поседник, ималац, земљодржац , вл а ­
ага могул

велики војвода набаб стелин (феудални - земље), држалац,

велики жу пан надвојвода станодавац (- који изнајмљује ст ан),
вицекраљ негус
свој на свом, кућевласник, земљопо­
емир низам
седник (- који поседује земљу), п а ­
император поглавица

императорка рани дроне ре!., ефенди ре!., притежал ац

кајзе р раџа арх., велможа арх., спахија арх., соп­
калиф регент
ственик арх. , притежавалац арх. , ага
кан сатрап
арх. ре!., кућегазда реШ., газдаш р еШ.,
кедив султан

кнегиња / кње гиња фараон чорбаџија реШ., грунташ реШ., госа

кнез / књаз цар хиИ .
краљ цезар
впасниwтво с земљопосед, имо ­
краљица шах

махараџа шеик
вина, својина, посед, иметак, земља ,
микадо шогун имање, добро, актива, газдинство ,
земљиште, капитал, властитост, до-
103 BnaCTIBoAOBOA

маћинство, господарство, сопстве­ воден прид . О течан, редак, жидак ,

ност, газда пук, поседство, старина, водњ ик ав, воденаст, мек б в . мокар
подручје, поседништво, впаштина, водена перуника ж бат. (лат. Iris
поседовање, читпук ре!. , сермија ре!., pseudacorus) ре!: жути лилијум , ди ­
с пахипук ре!., хас ре!. , имућство арх., вљи лилијум , жути божур, лажни
држава арх. , патифунДИја арх., дома­ мачи н а ц , поводна перуника, з ечј а
з пук арх., патифундиј арх. , осо лш ти­ ружица, жути водени љиља н , водени

на хрв. - суж: бегпук, потес, бегови н а­ мачић, барска перуника , водени б о­

уи: баштина, наспедство - сл : некрет­ жур, жута лилија, водени цвијет, д и ­
нина , богатство вља перуника , водени кмин, кринк а ,

впаст ж режим , старешинство , вођ­ жута перуника, шарица

ство, чепништво, впада, супремација, воденица ж млин, п оточара, мли ­

моћ, руководство , администра ци­ ница,млинац,лопатара

ј а, предводништво, царевање фиl.,

водењак м в. плацент а
кормипо фи!. , врх фи!. , систем фи!. ,
водеfiи прид . О најважнији , руко­
ст рој фиf., круна фи!. , водство реШ . ,
водећи, проминентни, кључни , чел ­
в рхушкареш., врховништво хрв .
ни, врховни, средишњи, централни,
впастит прид . пичан, особни, лерсо­
погпавит б први, првопласирани ,
напан , индивидуапан , свој , сопствен,
предводећи,челни, надмоћни
рођени - уи: оригинапан , својст вен
водипац м в . водич
впастодржац м в. деспот
водитељ м О (на телевизији и л и
впастољубив прид. (погпепан на радију) спикер - уи . аниматор 2. б в.
впа ст) " - уи . амбициозан предводник

впашк а сапата ж бат. (пат. Lapsana водити несврш . непрел . прел . О н е­

co ттunis) р е !: реп у њача , з апатница,
ирел . боговати, управљати , бани т и
ш к рбинка, огњичина , сисавац се , руководити, господарити , сто л о ­

во м (мушко говече, обично уштро ­ вати , бити на челу, председати , им а­

ј ено) - уи. говече ти власт, и мати моћ, кормиларити ,
вод м О кабп, жица, цевовод, цев, председавати, господовати , пашов а­

п инија, проводник, спроводник, ка­ ти, предводити , дрмати реШ . - сл : ц а­

беп р е Ш., туљак реШ., туба реШ., тупац
р еШ. - суж: нафтовод, водовод, епек ­
тровод, ппиновод б вој . (мања вој­
н а ј единица) копона , врста, јединица,
форм а циј а , строј, постројб а, шпалир
реШ.
вода ж О водњак реШ ., аква сшруч .
- у и: сок б фиr. море, река, језеро, по ­
то к , океан
ревати, владати, краљевати б неир ел.
протезати се, пружати се, ићи (к а)
@) ирел . одводити, спроводи ти , пр а­
тити, превозити, пребацивати , пеља­
ти ре!. О ирел. в. изазивати
водити љубав несврш. изр. им ати
сношај форм. , сексати се фам., туц а­
ти се ф~м., кресати се фам., јебати се
нар., карати се нар . , прцати се нар .

водарица ж бат. в . бело ушка водич м вођа пута, путовођа, води ­

водати се несврш . в. вуцати се пац,предводник,предводитељ, води­

вод виљ м (кратка и пака по з ори­ тељ арх. - уи. вођа 2.

шна игра) " - уи. комедија 1. водовод м (постројење за Довође -
Вdдодеnни ца I возати 104

ње воде у насељима) " - уЙ . вод 1. лидер, главар, глава, првак, предво ­

вододеn ница ж растока, водора­ дила ц, кондуктор, кормилар, фро нт­

здео, расточје, воДомеђа мен фам. -уй : водич
вододери на ж в. јарак 1. вођство с О руковођење, барата­
водозем ац м зоол . двоживац, дво­ ње , управљање, владање, предвође ­
земац, амфиб ија биол., амфибиј хрв. ње, поступање, лидерство, руковањ е,

водомар м зоол . (врста птице) (лат. маневрирање, маневрисање, менаџ­

Alcedo athis) злата р мент, команда , администрација, ста­

решинство, управа, упућивање, над­
водоник м хидроген, водик хрв.
зирање, диригов ање фи!. - сл: доми­
водопија м бот. ж (лат. Cichorium
нација, кормиларење фи!., крмарењ е
intybus) ре!: сунчево цвеће, шурлин,
фиf., равнање , вођење б в. вла ст @)
кажипут, цикорија, подрожник, пла­
(својство онога који се истиче пр ед
вуља, водоплав, шантога, радић , ци­
другим) преимућство, предност - уЙ.
гура, коњска трава, г ологуза, голица,
надмоћ
женетрга, жућаница, јандрешица,
цилкорија, чикора , дивља лоћиi<а, вожња ж О превоз, саобраћање ,

желтеница, модрица, плавоцвет, ви ­

промет, кретање, саобраћај, превоже­
ње, транспорт, вожење, преношењ е,
шњев реград

водорава н прид . хоризонталан,

возидба реШ. - уй: правац, путова ње

раван, положен
б фи!. (путовање превозним сред­
ством) путовање , и злет, пут, круг, ту­
водоскок м О фонтана, гејзир, во ­
ра фам ., путешествије арх., итинерар
домет, шедрван ре!., кључ р е !., гејзер
реШ., возидба реШ . - суж: екскурзија,
ре!. б в. фонтана 1.
маршрута, експедиција, мисија, ходо­
водоток м В. корито 3.
чашће, матуралац, турнеја - уй: ше т­
вођа м О владар, вођ, владалац, ли­
ња @) фи!. жар!. в. превара
дер, господа р, управник, главешина,
воз м (железничка кола саставље на
предводник, краљевић, командант,
од вагона и локомотиве) композиц и­
старешина, управљач, главар, по ­
ја, влак хрв .
главица, властодржац, старији, вр­
возакати н есврш. п рел . в. возикати
ховник, водила ц , ћупа фи!., фактор
фи!. реШ., ум фи!. , коловођа фи!., кор­ возарина ж в . путарина

милар фи!., разум фи!., моза к фи!., возати несврш. прел. О в. возикати

врх фиf., чело фи!. , глава фиf., чо ­ б жар!. варати, лагати, петљати , ин­

банин фам., шеф фам., предшасник тригирати, роварити , мот ат и , и зми­

арх., перјан ик арх., владика арх., на ­ шљати, смерати, подме тати , сплетка­

челник арх., вожд арх., предњак реШ. , рити, мућкати , подваљивати, мутљ а­
линеал реШ., првак реШ ., челник реШ., ти, кувати фи!., коват и фи !. , мутити
человођа реШ., предводилац реШ., фи!., бургијати фам., мунђати фам.,
равнатељ реШ., ферула реШ. - суж: муљати фам., пртљати реШ., шуров а­
монарх, вој вода, трибун, поглавар, ти реШ. @) фи!. обмањивати, манипу­
жупан, суве рен , краљ, цар , династ, лисати, злоупотребљавати, прави ти
принцип арх.- уи: пословођа, адми­ лудим, искориш т авати - уй : зл ос та­

нистратор, руководилац, директо р , вљати, малтретирати - уй: искори ­

диктатор б предводник, старе ш ина, шћавати, кињити

105 возач I војни к

воз ач м шофер, возилац, возар, мај­ ску) в. војнички 1.

стор фам . , киријаш арх., рабаџија војник м ратник, борац, војно лице,
арх. , управљач арх. бојовник хрв. , комбатант реШ . , солдат
возикат и несврш . прел . О (возити арх., мегданџија арх. - суж: гранич ар
та мо - амо) возати, возакати, возука­ (- који чува границу), новак (неис ­
т и , возарати, шеврљати фам. е в . во­ кусан - ), позадинац (- у позадини ),
з ати 2. и 3. драго н (припадник лаке коњице) , ко­

возип о с фиг. аутомобил, кола, ауто, пљаник (- наоружан копљем) , муске ­

машина , моторно возило , лимузина

тар (- нао ружан мускетом), герилац

( елегантан, велик аутомобил) , тран­ (- за специјалне з адатке), тенкис та

сп о рт, колиц а фам., моториз ација (- у тенку), посилни (- додељен офи ­

фам . , макина жарi. , самовоз арх. хрв. циру за свакодневну п омоћ) , регрут
(- који подлеже војној обавези) , до ­
возити несврш. прел . терати , упра ­
бровољац (- који добровољно ступ а
вљ ати (нечим), покретати
у војску или учествује у рату), специ ­
возити се несврш . саобраћати, ићи,
јалац (- за специјалне задатке), јури­
кретати се - суж: пловити, летети
шник (учесник у јуришу), пешадинац
војвода м О uсш. (чин војног за­
(- који служи у пешадији) , фр онташ
поведника) херцег, маршал, мушир
(- на фронту), стражар (- на стра ­
е арх. (онај који предводи војску) в.
жи), плаћеник (унајмљени - ), коман ­
војсковођа ~ uсш . (властелин у на ­
дос (- за специјалне задатке), уста ­
шим средњовековним државама) - * ник (- који устаје против нечега),
у а . племић
бојник, резервиста (- обве з ник и з
војвоткиња ж в. кнегиња резерве), аскер реС., војак фам . , сол ­
војевати несврш . н~прел. в. борити се дачина (непристојан војник)нар . ао !.,
војни прид. (који се односи на вој- фазан (неискусни -) жар!., гуштер

Војни чинови
КОПНЕН А ВОЈСКА И капетан прве класе водник прве класе

ВАЗДУХОПЛОВСТВО мајор старији водник

Војници потпуковник старији водник прве класе
раз в одни к пуковник застав н ик

десетар заставник пр ве к л асе

млађи водник Генерали

генерал мајор Официри
Подофи цири генерал потпуковник п отпо ручни к

водник генерал п уковник поручник фрегате

водник прве класе поручник корвете

старији водник МОРНАРИЦА пору чник бојног брода

с та рији водник прв е класе ка п ета н фрегате
заставник Војници капета н корвет е

з а ставник прве класе разводник капетан бојног брода

десета р

Официри мл ађ и водник Адмирали

потпоручник контраадмирал

поручник Подофицири в иц еадми рал

капетан вод ник а дмир а л

војнички I воља 106

(млади -) жарf., џомба (стари/иску ­ женске одеће) карнер , врпца , набор ,

сан -) :жарf., репоња жарf., саборац украсни поруб
(- ИЗ истих редова), крста ш (- који волеј м сиорш . (ударац у лопту док
се бори под знаком крста) арх., гре­ је у пету) >t - уи. шут
надир (- за посебне задатке у неким волети несврш . прел . О (бити заљу­
војскама) арх., катана арх. pef., офи­ бљен) љубити, марити р е Ш . , севди­
цир (- са вишим чин ом), коњаник (- сати р е!., миловати иесн. , обожава­
који се бори на коњу), ветеран (ста­ ти ексир. е 6. свиђати се, допадати
рији, искуса н -), штитоноша (- који се, пријати неир еn., марити н еиреn.,
носи штит) годити н е иреn., бити драго безn., гу­
војнички прид. О (који се односи стат и неиреn. ре!., бити по вољи - уи.
на војнике или војску) војни, армиј­ одобравати @) имати вољу, би ти во­
ски, солдатски арх., солдачки арх. е љан - уи. желети 6 реШ . више вопе ­
(који је расположен за борбу) 6. ра­ ти, преферирати, претпостављ ати,
тоборан надређивати, нај волети р е Ш .
војска ж армија, снаге, трупе, војни­ воли" м зоол. (лат. Sylvia simplex)
штво, жива сила , јединица , оружане вољић, смокварица, грмуша
снаге, војници, људство фи!., чизма воловски прид . волујски , воп уњ ­
фи!., чизметина фи!. ио!., солдачија ски , волињи

арх. ио!. ре!., ни за м арх. реј., војница воловски језик м бот. (лат. Апсћи ­
арх. , солдатес ка ио !. - суж: батаљон, sa officinalis) р е ј: волњак , руњав а тра­
постројба Хр6 ., вазду~опловство, че­ ва , пачје гнездо, волујак
та , пешадија, одред , морнари ца, леги ­
волонтерски прил. 6. добровољно
ја, паравојска
волумен м О (простор који з аузима
војсковођа м (онај који предводи
тепо) запремина е (обично о глас у)
војску) кома ндант, заповедник, вој­
обим, пуноћа , опсег, густина, густо­
вода арх. - уи. чин
ћа , јачина , обујам Хр6. @) (димен зије
вокабулар м о (скуп свих речи или КОТlичина нечега) 6. веТlичина 3.
једног језика, речничко благо) 6. реч­ - уи. вредност 6 арх. том, део, свезак ,
ник 1. е (начи н и з ражавања ) речник, наставак, књига , епизода 0 (особи на
дискурс, стил, говор, манир
оног што је густо) 6. густина 1.
вокал м О самогласник f} фам. пе ­ волшебан прид. 6. магијски
вач, вокални извођач
воља ж О (психичка способност ко­
вокација ж служба , звање, профе­ ја управља свесним поступцим а или
сија , посао, струка, з апослење, анга­ испољавање те способности) вољ ­
жованост, положај, з анимање , позив, ност, жеља, елан, чилост, енерги ч ­

активност, намештење , дужност, з а­ ност, полет, снага, живост, енергија,

дужење, рад ни однос, по з в а ње, упо ­ крепост, крепкост , динамика, сила ,

слење, поспање фи!., мисија фи!., за­ моћ, јакост, прштавост, срчано ст,
датак фи!. крепкоћа - уи: марљивост, ватрено ст,
волак м зоол. (пат. Мшех tгuпсulu s, окретност, чврстина, брзина - сп : п о­
Murex brandaris) морски пуж кретљивост, бодрост, лакоћа е (оно
волан м О управљач , кормипо (- што се хоће) намера, одлука, спрем­
на броду или чамцу) е (набрани део ност, склоност, прохтев, стремљење ,
107 вољан I BparOnaCTO

настојање, тежња, жеља, амби ци ­ санац, ђавола н , клипан, непослycuник,

ја, хтење, циљ, аспирација, замисао, неваљалац, спадало, адраповац, злоћко,
примисао, план, интенција, наум, тепац, ђаволак, окачењак, тврдоглавац,
накана, тежење, смерање, идеал, про­ каубој, проклетиња, грубијан, шејтан ,
мишљај, претензија, смер реШ ., нами­ личинар, факинчић, враг, гула нф ер (и
сао реШ . голанфер), несрећа, факин , рђа , бара­
воља н прид . спреман, решен, кадар, ба, цвећка фи!., магарац фи!. нар., зврк
готов, рад, оран, припремљен , распо­ фиf., ђилкош реТ., вижле ре!., берекин
ложен, припреман, склон, накањен, ре!., мулацре!., леро ре!., штрањгов ре!. ,

приправан, резолутан, здушан, за ­ шерет ре!. , угурсуз фам. , хорјат фам. ,

грејан фи!., у фазону фам. дериште нар., хунцут реШ. - уи: само -

вољен прид. љубљен, обожаван, вољник, дрзник, простак @ В. весељак

омиљен BparonaCT прид . ђаволаст, несташ ан,
вољн о прип . О врло радо , радо, обе­ мангупски, неукротив, неприпито ­

ручке , свесрдно, здушно, спремно, мљив, непослушан, вражији, ђаволски ,

одмах, отворена срца, вољ ко, од свег немиран, обешењачки, распycuтен, ал а­
срца изр . , раширених руку изр., без муњаст, непокоран , врагометан, опу ­

оклевања изр., без речи uзр. @ В. до­ штене природе , ЈlOЛИНСКИ, окачењачки,

бровољно лолски , опycuтен, недисциплинован,

BOHrOna ж зооп . В. капица шеретски фам. , хунцутски реШ ., ве­

воњ м В . смрад трогоњаст реШ., пустопашан реШ. - уи:
воњав пр ид. В. смрдљив тврдоглав, неваљао - сл: лакомислен,

хировит, мycuичав
воњат и несврш. непреп . смрдети, за­

ударати, баздети, запахњивати, зади­ BparonaCTo прип . лолински, обеше ­

сати, запухњивати, пахнути, ширити њачки, бекријски, мангупски, бо(х)

воњ, непријатно мирисати, смради­ емски , шеретски, несташно, фрајер­
ти, вришчати ре!. , чути се реТ., осећа­ ски, ђаволасто , лолски, бекријански ,
ти се фам., кандисати жар!., кандела ­
ти жарl., дисовати жарf.
Воће
восак м (из уха) сл их, ушна смола,
церумен
авокадо јагода орах
воска р м свећар, медичар ананас кајсија папаја

воска рница ж свећарница ба н а на кикирики рамбутан

боровница кокос рибизла
Boliap м (узгајивач воћа) * - уи. зе­
бре сква крушка ринглови
мљорадник, продавац, вртлар бр усница ку пи на рогач

BoliapCBo с ... уи . аграр ви шњ а лешник смоква

гр ејпфрут лимун трешња

BoliKa ж В. плод грожђе лубеница ур ма

воw таница ж В. свећа гуава малина црна

манго рибизла
воw тити се несвРш. фам . В. тући се диња

дрен мандарина ш/Ьив а

вра6ац м зооп . (лат. Passer domesti- дуд маракуја шум ска

cus) џивџан ре!. дуња маслина јагода

јабука наран џ а
BparonaH м О ђаво , деран, мангуп,
обешењак, несташко, немирко, неоте-
враrоnија I врач 108

факински, бекријашки, шмекерски врата р м О портир, ушјер ре/. @ хрв.

фам., окаче њачки фам. сuорш. голман

враrоnија ж фам . досетка, мангу­ вратиnо с сuорш. разбој, преч ка,

плук, неваљал штина, шега,
ца, шала, лакрдија, неподоба, ман­
гупство, мангу парија, враголанство,
несташтво, магарештина, ђаволство,
шеретлук, забуна фиl., лудорија фиl.,
комедија ф и !., лудост фи!., смејурија
пошали ­ рек арх., рех реШ . , преча реш .
вратити СВРШ . прел . О (дати н азад)
врнути фам . @ (добити назад) пов ра­
тити @) В. обновити 6 (одбити при­
мити, нпр . награду) одбацити , одби­
ти

фам . , зајебан ција фам., зафрканција
фам., бургија фам., хунцутарија арх.
вражији прид. в. враголаст
вражији прид. врашки, ђавољи , ђа­
волски, ђавола с~ демонски, сотонски,
шејтански, пакленски, дијаболичан
вратич м бот. (лат. Тапасешm уиl­
gare) ре!: абрата, божје око , братић,
конопљика , грличек, вратић , повр а­
та, уманика, вратижеља, повратић ,
обратич, мошак, врати ка, повр атич,
чрвињек

врана ж зоо л . О * (врста птице, лат. вратница ж довратак, рагастов , до­

Corvux согп i х) @ (морска риба , лат. вратник, Довратница, перва з, подбој,

Согviпа nigra, Umbrina cirrosa) ка­ побој , шток фам.
вал, коњ вратнице ж МН . В. врата

вранац м О (врста коња) * - уй. коњ вратоnоман ПРИД. О погибељан,

@ (врста вина) * пустолован , ри з ичан, рискантан ,

вранемиn м бот. (лат. Plumbago пресмео, дрзак , превише храбар, те­

europaea) в р а њен а, свинченка, вра­ гобан, непромишљен, и з азован , оп а­
њеМИЛ,липка, вранемиљ,оловница сан,хазардерски, несигуран , неи зве­

враниnовк а ж бот. (лат. Origanum стан , ђавољи фи/. @ (пут) каме нит,
vulgare) ор игано, вранилов а тра­ врлетан, непрелаз ив , непроходан,

ва, мравина ц , мравињац; р е!: совро, стрм , и з рован, неприступачан , не­

болмет, вриган, горка мета, мај оран, пролазан , нераван, џомб аст фам . @) В.
мажуран, сушица, бабина дубчица, авантурист ички 6 В. брз 1.
добровољка, црље н а мета, з абрта, вратоnомија ж акробатика, акро­
ксаберта, ри ган, метвица, рохоган , бација, вратолом, егзибиција фи/.
црно врх, сов р , мравлињак, оригањ, враћање с О повратак, долазак @
добра мисел, тошта, боља душица, (дуга) плаћање, одуживање, отпла­
чобер, гоцма н та, измиривање , намиривање , исп ла­

врапсеме с бот. (лат. Lithospermum ћивање , накнађивање , подмирив ање

officinale) реТ: дивља проха , птичја @) В. реванш

трава,билоз рнац , врапчевина, птич­ врач м О пророк, видовњак , врача ­

је про со, ди вља проја, јарабиње зеље, ра , маг, вештац, прорицатељ , ч ара­

ђинђувак, врапчије про со, јареби­ лац , гатар, визионар , опсенар , гат ара,

њак, бисерка, проуља , врапчије семе, погађач , гаталац, бајало, чудотвор ац,
птичје семе, зе чје семе чаробњак, бели маг, врач погађач, си­
врата с мн . капија, вратнице, хау­ хирбаз, црни маг, оракул, травар, хо­
стор, улаз, излаз, вежа, портун ре!., џа, негромант, урочник, некроман т,

капиџик арх. , порта арх., портал арх. бајач, видар, задиг ре!., задик ре!.,
109 врачање I врдати

здухач арх., вједогодња арх., викан обмана, устук, бајалица , гаталиц а,

реШ., жрец р еШ., чудотворник реШ . , гатка, магичност, чин, врачарија, ч а­
јаСНI)ВИДац реШ., врачар реШ., врачо ­ робњаштво , чаробниш тво, бајавица
лија р е Ш., мантијаш йо!. - уй: лекар, ре!., врача р е !. , бајапуша р е!. , мађија
аст ролог б ОКУJlтиста, чаробњак, ре!. , бајаница ре!. , сихир ре!., некр о ­
маг, езоте ричар, мистик, Духовњак, манција реШ ., басма реШ . , некром ан­
езоте рик, гностик, духовник, жрец, тија р е Ш. , за пис р еШ., негроманција
магичар, учитељ магијских вештина , р еШ., басна р еШ . црна магија суж., -
чаробник, ВОJlшебник йо!. - суж: ша ­ уй: врачање, амајлија
ман, кабалиста- уй: пророк , свеште ­ враџбински п р ид . 8. магијски
ник - сл: учењак, мислилац @) 8. исце ­ врашки прид . и при л . О йриg. 8. вра­
литељ .... уй . лекар жији б йрил . 8 .. врло
вр ачање с О чарање, гатање, ча ­ врбичица ж бат. (лат. Lythrllffi sali-
робњаштво, шатрење, мађијање, оп­ сагја) паточни класић поточњ ак, дре ­
чињавање, опсењивање, чаролија, нак, врбница, ружа , црљена ива, чи ­
бајање, бацање урока, црна магија, брије, врбица
бацање клетве, мађија, бела магија, врбовати н есвр ш . п рел . О (придо ­
враштво, цопрање, везивање фи!., бијати некога за нешто) наводи ти,
чарка фам., бахорење реШ. - уй: окул­ наговарати, натеривати, вабити , ма­
тиза м, магија б 8. гатање 1. мити, дозивати, задевати, н агонити,

в рачар м О реШ. 8 . врачара 1. б 8 . гонити, завадити, звати, прима мљи­

исцелитељ вати, призивати, хушкати, придо би­

вр ачара ж О пророк , видовњак, јати, привлачити , терати, побуђи ва­
врач, маг, вештац, прорицатељ, чара ­ ти, дражити, уверавати , агитоват и,

лац, гата р , визионар, опсенар, гатара, опсењивати, захтевати, бодрити, бу­

погађач, гаталац, бајало, чудотворац,
чаробњак, бели маг, врач погађач , си­
хи рбаз, црни маг, оракул, травар, хо­
џа, негромант, урочник , некромант,
бајач, видар, задиг ре!. , зад ик ре!. ,
здухач арх., вједогодња арх., викан
дити фи!., гурати фи!., кувати (неко ­
га) фам ., обрађивати фам., навл ачи ­
ти фам., за носити фам. - уй: мобили ­
зават и , храбрити б 8 . мобили завати
врдалама м ж проби свет, ветро­
пир, хох штаплер, шарлатан , вртиреп,

реШ., жрец реШ. , чудо тво рник реШ . ,
јаснов идац реШ., врачар р еш. , врачо­
лија реШ. , мантијаш йо!. - уй:
астролог б гатар а, вештица фам.
вр ачати несврш . непрел . чарати, ма­
ђијати, клети , урицати, изрећи кле­
ветрењак, фићфирић, превртљивац,
летипас, летиветар , з вијук, шврљ ало,
лекар, аламуња, шеврда ло, ђилкош ре!., ви­
раун ре!., лаур р е !., КОјека ковић фам.,
цвећка нар., вртигуз нар., јебиветар
нар., ландара жар!., ветрогоња арх.,

тву, бацати клетву (на некога), сла­ голоигра арх. , витлија арх., хлапиму­

ти зло, бацати (црну) магију, бацати ха арх. - уй: шепртља, паквар ењак,

урок , бајати, магијати , травити, ба­ сметењак, враголан, ленштина , скит ­

цати чини, цопрати р е!. - уй: гатати , ница

призивати врдање с 8. и з вла<Iење 1.

в раџбина ж чар , урок, магија , чаро­ врдати н есвр ш . н е пр ел . п рел . вадити

лија, чудо, трик, чари , чини , опсена , се, правдати се, ослобађати се, и збе-
вребатиlв редноћа 110

гавати, извлачити се, изговарати се, трајан, фпета н ре!., усталачки фам. ,
оправдават и се, извињавати се , лави­ усрдан реШ. , дејствен реШ., при ле­
рати, траж ити изговор, изврдавати, жан р еШ., горљив реШ., трудољубив
врдуцкати, тражити исприку/раз­ реШ. @ в. редак - уи. скуп @ ( - неч е­
логе, избављати се , шеврдати фам., га) в. достојан
шарати фам., врлудати фам., увија­ вредети несврш . прел . О важи ти,
ти фам., испричавати се хрв. , хватати словити (као) , сматрати се , стајати,
кривину изр. - сл: забушавати, измо­ водити се (као), представљати , бро ­
тавати се, измицати јати се, котирати се, приказ ивати се ,
вребати несврш . прел . О (чекати да коштати фи!., вредити ре!., рен т ир а ­
неко дође или прође у циљу да се на­ ти се фам. . - сл : значити , ваљати @
падне) чекати, сачекивати, притајити (бити од значаја, вредности) значити ,
се, чекати у за клону/заседи - уи: шпи­ представљати , чинити , ваљати

јунирати, ловити @ гледати, осматра­ вредећи прид. в. валидан 1.

ти, пратити (погледом), мотрити, ша­ вредница м ж (вредна, марљив а
цовати фам. @ 6 . јурити особа) марљивац, марник, радиш а,
вребач м в. ухода вредник, прегапац, трудбеник , само ­
врева ж граја, бука, крика, тутњава, прегорник, пчелица фи!., мрав фи!. ,
ларма, драње, викање, вика, галама, радилица (само з а ж. ), радиница (са­
жамор, узвик ивање , трештање, пи ­ мо за ж.) - уи . бубалица
ска, урлика ње, јаукање, урлање, ци­ вредновати несврш. прел . мери ти,

ка, дрека, кричање, дерњава, вриска, одређивати вредност (или цену), ва­
повика, цичање, дерање, рика , цилик, гати, оцењивати , судити, промерав а­

циликање, повици, узвици, жаго р , ти, валоризовати, премеравати суж.,

хука, алаука, гунгула, крештање, гала ­ процењивати , бонитирати, арбитри ­

мљење, хала бука, заглушност, грдња, рати, валутирати, одмеравати, пр о ­

бучност, грајање, гласност, пиштање, рачунавати, одређивати (меру), оме­

бобот, џева, громор, ур небесна вика, рити ре!., стављати на вагу изр .

вриштање, врискање, дозивање, бру­ вредносни папир м 6. деоница

јање, клокот, хучка, хучање, туљење, вредност ж (својство онога ш то је

таламбасање фи!., урнебес фи!., ор ­ вредно) важност, величина, вредно ­
њава ре!., орљава ре!. , де рачина фам. ., ћа, битност, драгоценост, знамени­
скрика арх., весак арх. р е !., дерача тост, значај, значење, истакнутос т,
арх ., врка арх., брека арх., рогобор тежиште, комплексност, бони тет,
арх. , тарлабука арх. , халак реШ . , џа ­ важење, вредноћа , валер , вапидно ст,
кање реШ . - сл: роморење, брбот арх. , цена фи!. , тежина фи!., велесила фи!.,
зов, ромор мудост жарl., бонитет форм., валид­
вредан прид . О марљив, агилан, ност форм.., проминентност форм.,
предан, пожртвован, маран, неумо­ репеванција форм.., зама шај реШ. - уи:
ран,реван,активан,ревноста н ,за по ­ снага, утицај
слен, радишан, послен, савестан, ра­ вредноћа ж О (особина онога који
дохоличан (превише вредан), радан, је вредан , марљив) марљивост, прега ­
учинковит, раден, радин, брижљив, лаштво, агилност, ревност, рад, брига,
делатан, као мрав, амби циозан, ус- предузимљивост, ангажованост, мар -
111 вређање I врис кати

ност, пожртвованост, труд, т р удољу­ изр., р ањавати ексир. - уи . грдити,

бивост, брижљивост, савесност, пре­ срамотити, понижавати

даност, воља, горљивост, усрдност, врежа ж 6 . вити ца 1.

трудољубље, настојање, неуморност, врелина ж врућина, топлота, спа­
подузетност, посленост, ревносно ст, рина, јара, запара, жега, оморина,
мар, устрајност, делатност, радиност, припека, вар, препека, пакао фи!.,
радиш ност, сицфлајш pef. е (својство прижега pef., калор pef., звиздан фам.,
онога што је вредно) 6. вредност пасја врућин а фам., омара арх., спар­
вређа њ е с погрда, увреда, псовање, ност реШ ., упека реШ.
хуљење, олајавање, непристојност, врело с О 6. извор 1. е фИf. 6 . за­
омаловажавање, срамоћење, хула, 'leTaK
погрдне речи, ружење, псовка, ин­
време с О (временски период везан
вектива арх. - уи. лагање
за неке догађаје) доб, доба, период,
вређати сврш . несврш. прел . фиг. епоха, раздобље, циклус, ера, етапа,
омаловажавати, понижавати, брука­ сезона, размак, мена арх., одсек реШ .
ти, деградирати, ружити, срамотити, - уи. данашњост е 6. век 1. @) 6. рок 2.
нападати, нагрђивати, обезвређива­ o (атмосферске прилике) *
ти, кудити, оцрњивати, потцењива­
времешан прид . О 6 . стар 1. е 6.
ти, повређивати, грдити, профани­ вишегодишњи @) 6. бедан 2.
рати, псовати, наруживати, срозава­
врео прид . О врућ, топао, кипући,
ти, кривити, уједати некога за срце,
загрејан, угрејан, узаврео, пламен,
бацати љагу, дирати, прљати (нечије
кључали, прегрејан, горући, жарки,
име), бешчастити, засипат и кога грд­
ужарен, усијан, јарки, зажарен, па­
њама, индигнирати, задавати/нано­
клен фиf., тропски фИf., жежен арх. е
сити бол, дискредитовати, теретити,
фи!. 6. заводљив 1. ... уи. ватрен 2.
уједати (кога) за срце, корити, нано­
вретено с 6. разбој 1.
сити увреду, потресати , понизивати,
врети н есв рш . н е прел . О (комешати
осути паљбу на кога, гадити, вика­
се услед унутрашње паре на високој
ти, отворити/осути паљбу на кога,
температури) кипети, кључати, пе­
пљувати у лице, сахрањивати (неко­
нити, шикљати, парити - уи: барити,
га) фи!., блатити фи!., каљати фИf. ,
кувати е фи!. (бити узбуђен) узбу­
убијати фи!., пљувати фи!., пањка­
ђивати се, узбуркавати се, покретати
ти фам . ,опањкавати фам ., ледирати
се, узнемиривати се, беснети @) фер­
фам. реШ., олајавати фам., рањавати
ментирати, превирати , ускишњава ­
ексир., обеђивати реШ. , хулити реШ . ,
ти, киснути, киселити се
бацати дрвље и камење на кога изр. -
врећа ж џак, кеса, врећица, харар
уи: презирати, трачарити, узнеми ри ­
реШ.
вати, исмевати - сл: скрнавити, кри­
врэина ж 6. шипражје
тиковат и ,озле ђивати, мрзети
вређати н есврш. прел. повређивати , врэмање с 6. лутање 1.
понижавати, дирати, ружити, нару­
вриска ж 6. драње

живати, кудити, хулити, озлеђивати, врискање с 6. драње

псовати, нагрђивати, нападати, уједа­ врискати н есв р ш . н е пр ел. О 6. дера­

ти некога за срце изр., чинити нажао ти се е 6 . запомагати

вриснути I в рста 112

вриснути сврш . пре л . н епрел. О боља страна, позитивно својство , до­

ирел. 6. ви кнути е неирел . жар!. 6 . бро својство
полудети врпо прил . много, веома, ужас но,

вриштањ е с 6 . драње осетно, изражено, грдно, до з лабога,

вриштати несврш . непрел . урлати, итекако, доста , натпросечно, н а р о­

цичати, де рати се , викати, бучати, чито, итеколико, особито , вр а ш ки,

врискати, дречати, галамити , грајати, јако, з начајно, и з нимно, подост а, п о­

надвикиват и с е, уз викива т и, и з ди­ себно, силно, у великој мери, з н атно,

рати се, ларм ат и, скичати , кричати, темељи т о, толико, пуно, и зуз е тно,

ричати , драт и се , кликтати, бечати, и з ванредно, дебело , надалеко , не ма­

арлаукати, а ла к ат и , пиштати , и з ви ­ ло , жестоко, својски , обилно , дубо­

кивати, рикати , бруј ат и , дерњати се, ко , прилично, добро фиL , проп исно

парати (не ко м ) уш и, дизати џеву, гр­ фам., гадно жар!. , толи арх., до беса
мети, јаукати, гракт ати, баукати, ја­ арх., весма арх. - сл : масовно , с тра­

лакати рег. , бречати рег., ревати рег., шно, невероватно, ретко , тешко , ши ­

халакати рег., ћ а к ат и р ег., руљ ат и рег., роко , поштено, љу то, обилато , гор ко,

крештати ф ам. , чепити ж ва л е експр. тако, неи з мерно , неописиво , о п асно ,

- уи . дозиват и , б е снети стварно

врпет ж к рш , к а мењар, стењак , го­ врпудати несврш . непрел. О 6. вр­

лет, гребен, рвин а, клисура , крас , з мати се е 6 . врдати

пресрт, (те ш ко проходна) п ланина, врљав прид . 6. з рикав

камен (о пределу), врлина арх. , при ­ врнут м зоол . 6 . скуша

страк ре!. , реб ар ре Ш., карст реШ ., ти­ врпољити се несврш . мешкољити
мор реШ . - у и. кланац се, развлачити се , комешати се , вр ца­

врпетан прид . О стеновит, камен , ти се, мигољити се, врсти се , гомб е ­

кршан, кам енит, ломан , кр а шки , го ­ љати се - уи: вртети се, баца к ати се
летан, брдо ви т, пл а нински , кршевит, врпца ж трака , ве з ица, п а н тљика,

непрохода н , див љ и , нерава н , гриче­ гајтан , ве з а, конопчић - р е !. пе тља,

вит Хр6 . е 6. вр атоломан 2. врвца, банда, шнур, потегача , узао,
врпетност ж беспућ е , непристу­ жнора, приве зница, уз а, хват, тен еф,
пачност, не пр ола з ност, з абит, не ­ к а бл , стрека , гурђ ел а, приве за - суж.
доходност, не д ос ту пност, д ив љ и на , учкур , гаћник, ширит (укр а сн а тра­
беспутност, н е прис т упност, беспут ­ ка на одећи), опута (предена / п летена
ница, непрох однос т, непрела з ивос т, врпца з а порубљивање одеће), гуртна
пустош, бесп ућина фам. , з лопутност (веза од ластиш а), бандерол а (тр ака
реШ . , беспут ре Ш . - суж: стеновитост, од хартије /украсни пове з на поши љ­
забит 1., стрмоћа, кршевито с т кама), дретва (трака з а вез ивање о п а­
врпи прид . 6 . госпо д ствен нака), литар (каиш/огрлица на вр ату

врпина ж О (по з итивна особина животиње) - уи. канап, лента

код човека) поштење, дика, крепост, врста ж О варијанта, појава, фи гу­

позитив но с т, чистоћа , честитост, ра, опција, тип, аспект, форма, интер­
часност, одлика, част, достој анство, претација, облик, вид, род, верз иј а,
предност фи!. , образ фи!. е (добра варијација, варијетет, конфигурац и­
страна не чега) предност, јача страна, ја, гидиш ре!., дублета реШ., иначиц а
113 врстан I врхунски

Хр6. - суж: модус, жан р , стил, начин, врћење с ротација, окретање, завр­
лик, метода 8 (биљне или животињсе тање, за вртај, обртање, окретај
групе које су по грађи теле и начину врућ прид. врео, топао, кипући, за­
живота блиске) род, фамилија, раса, грејан, угрејан, узаврео, пламен , кљу­
сој, сорта, специјес, пасмина, ваина чали, прегрејан, горући, жарки, ужа­
реј., фела фам. ~ сорта, тип, катего ­ рен , усијан, јарки , зажарен, тропски
рија, начин, класа, сој, род, ред, грана, фи!., жежен арх.
фела фам. - уи: облик, линија, група, врућина ж (висока температура
страна - сл: ни з, скупина 0 60ј. (ма­ ваздуха) топлота, врелина, спарина,
ња војна јединица) колона, јединица, жега, јара, запара, оморина, припе­
формација, строј, постројба, шпалир ка , вар, препека, пакао фиi., приже.
реси., вод га ре!. , калор р е!., з ви зда н фам., пасја
врстан прид . 6. врхунски врућина фам., омара арх., спарност
врсти се несврш . 6. врпољити се реси ., упека реси .

врт м башта, градина, сад, ђардин врх м О (највиша тачка или наји ­
реј., жардин ре!., перивој суж., цвећ ­ стакнутији део нечега) шпиц, ши­
њак суж., цв етњак суж., ружичњак љак, теме, кров, оглава к, круна, кош

суж., албашча реј., башча реl. (на јарболу брода), вис, главица (бр­

вртет и несврш. прел . обртати, котр­ да), слеме, вршак, чело ф иl. , вршина
р е!., кичица реl., рт арх . , горњиште
љати, тумбати, окретати, превртати,
ротирати, колутати, џиравати реј. ,
реси . , сљеме Хр6 . 8 фиl. (највиши сту­

ролати жарi.
пањ , најважнија ствар) 6. врхунац ~
фи!. 6. власт
вртети се несврш . О 6. врзмати се
врхње с 6. павла ка
8 6. превртати се
врховни прид . О 6. божански 1.8 6.
вртешка ж рингишпил, карусел,
водећи
обртаљка, витао, вртуљак, окретаљ­
ка
врхунац м О (највиши ступањ, нај­
важнија ствар) кулминација, врх,
вртиrуз м нар. 6. в рдал ама
зенит, јек, вршак, климакс, највиши
врти р еп м 6 . врдалама
степен, нај ви ша тачка, круна фи!.,
вртић м обданиште, забавиште, лер
усијање фи!., екстаза фи!., усијаност
ре!., шпилшул арх., киндергартен
фиl., плафон фам., финале фам. фи!.,
реси.
рт арх., апогеј р еси., апекс ссиру'!., ко ­
вртпа р м баштован, цвећар, вртар,
начница Хр6. - уи: шиљак, шпиц, про ­
башчован ре!., бачован нар. , гради­ цват 8 6. оргазам .... уй. врх 2.
нар реси. - суж: поврћар, повртар, во­
врхунски прид . О (о квалитету) из­
ћар , повртлар
узетан, вансеријски, изврстан , ван­
BpTnor м О вир, ковитлац, жеврнти­
редан , генијалан, импресиван, од­
ја ре!., бу нар ре!., врутак реј., свој арх., личан, особит, изванредан, посебан,
коловрат реси. вилиман реси. суж. 8 6. мајсторски , нестваран , сјајан , екстра
вихор
жарf., непонов љив,. фасцинантан,
вртпожан прид . 6. буран оптималан, боговски, фанта стичан,
BpTOrnaB прид. О 6. брз 1. 8 6. ве­ невероватан, феноменалан, врстан,
лик1. ингениозан, бриљантан, као бог, ис-
врцаnица I вуцати 114

такнут, јако добар, легендаран, пре ­ врwити несврш . прел . обављати ,

добар, богомдан, супер фам., нема предузимати , и зв ршавати , оствари­

боље фам., капиталан фам. , прва вати, упражњавати, обнашати хрв.,

лига фам., антолопtјски фам. , фи ла­ чинити, водити - уи . бавити се, извр ­
делфија фам., светска класа фам., бо ­ шити и ради ти 1.
ли глава фам. , невиђен жарf., жеш ћи вршљање с в. преметање
жарf., до јаја жарf. , крвав жар!., силан
врwљати несврш . непрел . пр ел. О
жарf., врх жар!., еминентан форм.,
(кретати се тамо-амо) тумарати, вр­
анти ка арх., ђенијалан арх., проми­
тети се, врлудати, вр змати се, вуцара­
нентан реШ., ексквизитан реШ., бра­
т и се, мотати се, муват и се -уи. лута­
вурозан реШ., ексцелентан реШ., не­
ти , беспосличити, кретати се , џеџати
веројатан хрв., изниман хрв . - уи:
f} ирел . в. њушкати 1.
божанствен, савршен, талентова н ,
вршњак м (особа истог годишта)
огроман f} (о квантитету) максима­
генерација, врсник , суврсник, јед­
лан, највећи, највиши
ногоди шњ ак, суврст р е Ш., исписник
врцаnи ца ж в. врцаљка
суж. , исто годиште, гене жарf., врста
врцаљка ж (справа за одвајање ме ­
реШ . , парњ ак реШ .
да од воштине или млека од маслаца)
вук м О (лат. Cal1is lupus) курјак - сл.
врцалица, растављач, сепаратор
којот, ш акал, чагаљ f} фи!. в. јунак
врцати несв рш . непрел . О (избијати
вукодnак м в. вампир 1.
у снажном млазу) шикљати, прскати,
вуnва ж в. вагина
бризгати, избијати, штрцати , шкро­
пити, шиктати, кипети, липтати,
вуnrараи прид . О в . дрзак 1. f} в. ла­

сукљати, прштити, заливати, шпри­

сциван 1.
цати, штрцкати, лоптити, суктати, вући несврш . прел . 110влачити, исте­
штрицати, куљати, надирати, пишта­ зати, ра стезати, разапињати , шири­

ти, истицати, врвети, искакат и , вре ­ ТИ,извлачити, развлачити, затезати

ти, лопити реј., фрцати реј. , бруждати вући се несврш. в. вуцати се

реј., провирати фам., шибати фам., вуцарање с в. лутање 1.
јурити фам., трацкати реШ., штрапа ­ вуцарати се несврш . в. вуцати се
ти реШ., фљаскати реШ . - уи: бацати,
вуцати се несврш . (ходати бесциљ­
пљускати, суктат и, извирати, кваси ­
но) лутати, базати, водати се, цуњ а­
ти, лити, капљати, навирати f} в. бли­
ти, потуцати се, в р змати се, блејати,
стати @ (летети на све стране) пр "
крстарити, зијат и , врлудати , зјакати,
штати, прштити, фрцати, искакати,
вршљати, ландарати, повлачити се,
избијати
луњати, шеврдати, врдати , смуцати
врцати се несврш . в . врпољити се
се, вуцарати се, ломити се, кривуд а­

врцкати се несврш . в. врпољити се ти, шарати, зеват и , шврљати, шет а­

врч м бокал, кондир, крчаг, ћу п , ти, ићи без ци ља, базати, теглити се,
ибрик, бардак, жара, амфор а, букар пребијати се, потезати се, ићи које­
реј., покал рег., букара реј., букал ре!. , куда, кривуљати , шеткати се, пром е­

тестија реј. ... уи. чокањ, ваза тати се, те пати се р е ј., вескати се р еј.,
врчати несврш . непрел . в . брундати вандровати ре!., лангати ре!., ландра­

вршак м в . врхунац 1. ти ре!. , ландати ре!. , тепсти се р е!.,

115 вуцибатина I вучја лика

баврљати ре!. , лолати се ре!., лаздека­ вучење с 8. вађење

ти ре/. , мотљати се фам., луфтирати вучја јабучица ж бот. (лат. Aristo -
фам., з ујати фам., шалабазати фам. , lochia clematitis) ре!: зечева лубеница ,
цурити peLU., верати се реШ., клата­ вучја јабука, кокотиња, дивља јабука,
рити се реШ ., врсти се реШ., трапати волк, ја6учина, вучја нога, вучја сто ­
р е Ш. , ићи од немила до недрага uзр. па, зечја лу6еница
- уи : мувати се 1., беспосличити, кре­ вучја лика ж бот. (лат. Daphne meze-
т ати се, џеџати
reum) ре!: личац, ајдучка лика, ајдуч ­
вуци батина м ж О 8. гад @ фам. 8. ка опута, змијина трава, вучја опута,
дангуба 2. т уи. ветрењак 1., бандит маслиница, личица, мечја лика, лико ­
вучак м зоол 8. бранцин вац, ликови на, бес, мочац, вучји реп
rабор м ж фам. в. грдоба 1. гуја, џукела, мамлаз, протува, мор ал­

rавеэ м бот. (лат. Symphytum offi- на наказа, смутљивац, балабандер,

cinale) реј: велики гавез, сватовци, двоструки играч, муфљуз, моралн и

пљушч, црни гавез, волуј језичац, имбецил, мутикаша, живи на, ниш та­
килњак, врани гавез, коњски реп, ве ­ вац, неотесанац, претворник , пр е­

лика содула, опаши ца, црни корен преденко, безвредник, животињ а,

rавраи м зоол . (птица из породице бескичмењак, мекушац , крмак, сме ­

врана, лат.
Corvux corax) ... ће, морална нула, крпа (од човек а),

rавуи м зоол. (лат. Atherina) брофун, морално смеће, прасац, брука , поган ­

зелениш, олига
чина, свиња, гњида, антихрист, ђубр е
(од човека), говно нар., палаворда
rаrамија ж бот. (лат. Lycopus euro-
paeus) реј: гагрица, вучја нога, диво
реј., претворица реј., љигавац фам .,

нане, вучја стапка, гагалица

љига фам., гнус фам., смрад фам . ,
смрдљивац фам. , фукара нар., пичк а
raA м (ло ш, покварен и зао човек)
нар., курвин син нар ., рђа нар. , шу­
нитков, бедник, бараба, безочник,
гавац нар., пизда нар ., дркаџија н ар. ,
дволичњак, лицемер, хуља, битан ­
шуфт реј. , угурсуз арх., фарисеј арх. ,
га, изрод, подлац, безобразник, пре­
галијот арх., хахар арх., ванцага арх.,
вртљивац, хипокрит, препредењак,

бесрамник, покварењак, бестид­ одљуд реШ., стодлака реШ . - уи: пр о ­

стак, скитница, улизица, ласкава ц,

ник, подмукл ица, ђаво, ништарија,
хулиган,враголан
сплеткарош, пробисвет, проклет ­
ник, мутив ода, дрз ник, псето, џукац , rадаи прид. (који изазива гађењ е)
стока, уштва, неваљалко, нечасник, одвратан, огаван, накарадан, грдо ­

притв орица, неваљалац, преварант, бан, ружан, наказан, језив, рогоба­

злобник, нечовек, злоћа, несрећа, тан, унакажен, нагрђен, страшан, не­
непоштења к, пакосник, перфидник, складан, ругобан, мајмунолик, одбо-
117 rадарија I rаnам ити

јан, грд, неатрактиван, недопадљив, rаздинство с в. власништво

ружан као мајмун, непривлачан, мај­ raj м шума, луг, забран, густиш, гора,
мунаст, неукусан , незграпан,грдан
честар, шум ара к, лес, младиковин а ,

rада рија ж в. гадост шумица, боскет ре!., дубрава арх.

rадит и несврш. прел . в. огађивати rајба ж о (решеткасти сандук за
rад ити се несврш . гнушати се, гру­ преношење воћа, пића или живи не) ,.
стити се, зграњивати се, згражавати 8 жар!. в. стан @) арх. в. кавез
се , грозити се, осећати одвратност, rajAaw м дудаш ре!.
ужасавати се , зазирати (од нечега), rajAe ж мн. роженице, кајде ре!.
бити одвратан/одбојан, бити мучан, rајити несврш . прел . О хранити , чу­
осећати одвратност/одбојност, дури­ вати, дојити, неговати, пазити, кул­
т и се ре!., грстити се реШ.
тивисати, пестовати, гојити 8 в. кул ­
raAocT ж (оно што је гадно; посту­ тивисати

п а к , реч, појава , ствар и сл.) огав­

rajTaH м канап, конопа ц, уже, веза,
ност, гадарија, ругоба, гнусоба, од­
врпца, трака, везица, пантљика, ко ­
вратност, грдност, HaгpђeHOC~ грдо­
нопчић - ре!. корда, петља, врвца,
ба, ружноћа, гнусност, накарадност, банда, шнур, потегача, узао, жнора,
гроза, одбојност, недопадљивост, не­ привезница, сиџим, уза, хват, тенеф ,
атрактивност, грдноћа, незграпност, кабл, стрека, шпага, гурђела, при ­
неукусност,непривлачност,рогобат­ веза - суж. штрик, учкур, путо (уже
ност, ужас, нескладност, наказност,
којим се вежу предње ноге животи ­
грдило , унакаженост, нагрда, гр­
њи), потегач (конопац за подизање
добност, мајмунастост фам., грдост једра), гаћник , ширит (украсна трак а
фам. , гадност арх. на одећи), пути ло (уже којим се вежу
raAypa ж в . грдоба 1. предње ноге животињи) , ласо (коноп
rађаnи wте с стрељана , стрелиште за хватање стоке), гумина (дебело
rађати несврш . прел . (лоптом у мре­ бродско уже), опута (предена/пле­
жу) шутирати , пуцати (на гол), рас­ тена врпца за порубљивање одеће),
пуцавати се, ћушкати , ударати (лоп­ гуртна (веза од ластиша), бандерол а
ту ), бацати (лопту) , гурати, шуткати (трака од хартије/украсни повез на
фам . , шутати хрв. пошиљкама), дретва (трајка за вези ­
rазда м господар, Домаћин, власник, вање опанака), литар (каиш/огрлица
поседник, ималац , земљодржац , др­ на врату животиње), паламар (дебе ­
ж алац , свој на свом uзр . , властелин ло бродско уже), личина (уже од ли ­
(феудални - земље), станодавац (- ке/конопац уопште) - уи. чвор
који изнајмљује стан), кућевласник ranaMa ж в. бука
(- који поседује кућу) , земљопо­ rаnамити несврш . непрел . О урла ­

с едник (- који поседује земљу), па­ ти, цичати, викати, бучати, дерати
дроне ре!., ефенди реј., притежалац се, врискати,дречати, грајати, надви ­
арх., велможа арх. , спахија арх., соп­ кивати се, узвикивати, издирати се,

с твеник арх., притежавалац арх., ага лармати, скичати, кричати, ричати,

арх. ре!., кућегазда реШ., газдаш реШ., драти се, кликтати, бечати, арлаука­
чорбаџија реШ., грунташ реШ. , госа ти, алакати, пиштати, и звикивати ,

х иЙ . , владар жарf. рикати , цијукати, брујати, дерњат и

rалантан I rаранција 118

се, парати (неком) уши, дизати џеву, јак - уи. узбудљив

грмети, јаукати, грактати, баукати, rанутљивост ж (особина или ста­
јалакати ре;., бречати ре;., ревати ре;., ње онога који је ганутљив) саосећа ­
халакати ре;., ћакати ре;., руљати ре;., ње, гануће, ганутост, потресенос т,
крештати фам., чепити жвале ексир. разнеженост, сажаљење, саучешће ,
- уи: дозивати, беснети 8 (правити емпатија, сапатња, осећајност, сим ­
буку) В . бучати патија, дирнутост, самилост, сет а, ду­
rалантан прид. дарежљив, велико ­ шевност, милосрђе, разумевање, ра з­
душан, широкогруд, подашан, добар, неженост, сажаљивост, самилосно ст,

племенит,хуман,самилостан,добро ­ саосећајност, осетљивост, сусретљи ­

чинитељски, несебичан, добротвор ­ вост, милост, саосећај, сапатништво ,
ни,милосрдан, човечан ,алт руистич­ болећивост, аман ре!., сућут хрв., тан ­
ки, филантр опски - сл: широк , мило­ коћутност хрв., супатништво хрв.,
стив, човекољубив, мек, саосећајан, суосјећање хрв., суосјећајност хрв. ,
толерантан, господски људска реч uзр. - уи: жалост, туга, не­

rалантн ост ж о дарежљивост, вели ­ жност, алтруизам

кодушност, несебичност, милосрђе, raHYТOCT ж В. ганутљивос т

податност, осећајност, милосрдност, raHyfle с саосећање, потресено ст,

хуманост, племенитост, широкогруд ­ ганутост, сажаљење, ганутљивос т,

ност, доб ротворност, милостивост, саучешће, емпатија, сапатња , осећај ­

доброчинство , женерозитет, пода ­ ност, симпатија, дирнутост, сами ­
шност - у и : толера нтност, доброта, лост, сета, душевност, милосрђе, ра з­
толеранција, витештво - сл: сношљи ­ умевање, разнеженост, сажаљиво ст,

вост, либе ралност, саосећајност, ме ­ самилосност, саосећајност, осетљи­

коћа 8 В. дарежљивост 1. вост, сусретљивост, МИIIОСТ, прило г,

rалеб м зоол. (врста птице , лат. La - саосећај, сапатништво, болећивос т,

rus) .. аман р е;., сућут хрв., танкоћутност
rалити несврш . прел . разгаљ ива ­ хрв. , супатништво хрв . , суосјећање
ти, јачати, поткрепљивати, крепити, хрв ., суосјећајност хрв., људска реч
освежават и, снажити, чилити, осна ­ uзр. - уи: жалост, туга, нежност, ал­

живати, соколити, чврстити,силити , труизам

бодрити, одмарати, оживљавати rањати не с врш . прел . В. јурити

rалоп м (најб ржи коњски трк, у ско­ rap ж чађ, гареж, чађа
ковима) .. - уи. галопирати rаравити несв р ш. прел . ч ађавити,
rалопир ати несврш . непрел . јахати, чадити, мрчити, црнити , чађити, га ­
јурити, јахати у галопу, јашити ре!., рити

шишати фам., јездити ексир. rаража ж В. депо

rамбор м зоол . В. козица rарантовати несвр ш . п рел . јемчи ­

raHYT прид. дирнут, погођен, ра з не­ ти, преузимати одговорност, зајем ­
жен, коснут реШ. - уи. одушевљен чивати, одговарати за некога/неш то,
rанути сврш. прел . в :-дирнути авалирати ре;., јамчити хрв .

rанутљи в прид . О (који изазива rаранција ж О гарантија, јемство,

осећање великог узбуђења) потр есан, обећ ање,обезбеђење, одговорност 8
дирљив, уверљив, из р ажајан, сн ажан, В . депозит
119 rардероба I rеrати се

rардероба ж О * (просторија за ти, читати фиf., казати фи!., казивати

одлагање и пресвлачење одеће) @ 6. фиf. , цопрати реТ. , бацати карте фам. ,
одећа проказивати арх., бахо ри ти реШ . -
rардероба прил . о (просторија, суж: окретати карте фам . , гледати у
шољу, гледати у пасуљ, отварати та ­
одељење за одећу) одлагали ште, пр ­
рот, гледати у кар те
тљажница, остава, рушница реШ . @
6. одећа rатњак ж 6. гајтан

rарс оњера ж ... уи . стан rаф м фам . испад, омашка, грешка,

несмотреност, омашај , за буна, про­
rасит и несврш . прел . трнути, искљу­
машај, заблуда, лапсус, глупост, по­
чивати, ископчавати, прекидати , ту­
грешка, превид, пропус т, поклизну­
лити ре!.
ће , погрешан корак , лош поступак,
rасити се несврш . 6. венути 1.
погрешан потез, лош/неправилан по­
rасови т ПРИД . 6. ваздушан
ступак, бисер жарf. жарf., кикс фам. ,
rастарбајтер м фам . радник (у фелер фам. , жипон фам арх.. - сл:
страној земљи), печалбар арх. огрешење, неспора зум, грех

rастр ономија ж култ хране, кули ­ rацати несврш . непрел . 6. гегати се

нарско уме ће , гурманство
rBajaK м 60Т. (лат. Guajacum officina-
rатапац м 6. врачара 1. lе) р еТ: свето дрво, гвајак -дрво, часно
rатање с О претсказање, прорица­ дрво

ње, предвиђање, дивинација, магија, rвирити несврш . непрел . О 6. видети

пророчанство, чаролија, видовитост, се 1. @ 6. вирити 1.
врачање, предсказивање, бајање, ча­ rвирнути несврш . прел . (бацити по­
робњаштво, чарање, мађијање, гледа­ глед, потајно или из прикр ајка) звир­
ње судбине, најављивање, погађање, нути , жд ракнути , провирити, глед­

видовњаштво, претказивање, читање

нути,кибицнути,шацнути,снимити
(судбине), гледање у будућност, прет­ жарf., ђанити жарf. - уи . погледати
казање, предсказање, пророштво,
rAerAe ПРИЛ. 6. понегде
бахорење ре!. - суж: спиритизам, ну ­
rAeroA ПРИЛ. 6. свуда
мерологија, леканомантија, негро­
rдешто ПРИЛ . 6. понегде
мантија ре!., ји-ђинг, некромантија,
rеrати се несврш. батргати се, тету ­
коскиномантија, стихомантија, като­
рати се , баврљати, посртати, клатити
промантија , тумачење снова, гледање
се, спотицати се, гацати, саплитати
у карте/пасуљ/шољу, отварање таро­
се, заносити се, једва ходати, млит а­
та , хиромантија @ 6 . врачање 1.
ти, главињати, кривати, шевељати ,
raTap м 6. врачара 1. запињати (у ходу), швагати, климата ­
raTapa ж О врачара, вештица ти се, гавељати pef., заводити се pef. ,
фам. @ 6. врачара 1. батрљати pef., левентати реТ., вући се
rатати несврш . непрел . погађати, pef., заплитати фам. , лелујати фам.,
прорицати , претка~ивати, предвиђа­ њихати се фам., плести ногама фам. ,
ти, гледати судбину, одгонетавати, кршити се фам., пузити фам. , бауља­
предсказивати, најав љиват и, гледати ти фам., гмизати фам. - уи: ћоп ати,
у длан, бајати, унапред видети, врача­ врдати, шепати, ломатати се, ломити

ти , видети (будућност), пророкова- се - сл : уздрхтати, милети

rејзир I rим настичар 120

rејзирмов. извор 1. 6 В. водоскок 1. rибати се н ес вр ш . В. вијорити се

reKOH м зоал. (лат. Tarentala maurita- rиrант м О (велик, висок човек) џин,
пјса) губав ица великан, ДИВ , људина, титан, горо­

rенеза ж настанак, стварање, наста ­ стас, рмпалија, грмаљ, људескара, ко­

јање, јављање, постање, појављивање, лос, оријаш, голијат, слота, гренадир,
избијање, постанак, рађање фи!., зо­ исполин, натчовек, људа, грдосија,
ра фи!. , проблесак фи!. , ницање фи!. , крамп фиf., медвед фи!., чудовиш те
рођење фи!. , рођај арх. фам., громада фам . - уи: дугоња, кре­
reHepaTOp м О (маши н а за произ ­ атура, карикатура 6 фи!. (онај који
вођење елект рицитета) динамо-ма­ се истиче духовном величином или

шина 6 фи!. в. изумитељ значајем) в. великан 1. @ фи!. (фа­

rенерација ж О годиште, нара­ брика, уста нова или организација од
штај, поколење, колено фи!. 6 (исто великог значаја и утицаја) џин фи!. ,
годиште) врш њак , исписник, парњак, див фи!. , колос фи!. горостас фи!.
вртса, врсник, једногодишњак, па ­ rиrантски прид. О в. огроман 1. 6 в.
рац ре!., суврсник хрв. , суврст хрв. @ велик 1.
(група људи истог годи шта) класа, rиздав прид . О кићен, украшен , еле­
разред, година, годиште гантан, дотеран, нађинђан, накићен,
rениј м в. О в. генијалност 6 в. ге­ накинђурен, нацифран, улепшан,
није наги з дан, полепшан, напирли тан,

rенијапан прид . О в. памета н 1. 6 в. уређен, китњаст, сређен, кокетан ,

одличан урешен, н али цкан, пицнут жарf., у

rенијапно ст ж гениј, велеумље, тренду жар!. - уи: отмен, сјајан, мо­

кликер фам. - уи: интелигенција, та­ деран, блистав, скупоцен - сл: раско­
ленат,ВИДОВИТОСТ шан, н амештен, биран, углачан 6 в.
rеније м гениј, таленат, феномен, диван' 1.
мозак фи!., лумен реј., велеум арх. , rиздавац м в. денди

ђеније арх. rиздавица ж каћиперка, гизда ­

rеноциД м в. истребљење вуша, помодарка , врцкица, врцка,

renapA м заал. (звер из породице шминкерка фам . , шмизла фам. , пиц ­

мачака, лат. Асјпопух jubatus, А. gut- милка жар!. - уи: намигуша, кокета,

tatus) * заводница

recno с в. кредо 1. rиздавост ж в. елеганција

reCT м в. дел о 1. rиздавуwа ж в. гиздавица

reva м в. кепец rиздепин м в. денди

revaB прид. (о човеку) слабо разв и ­ rимнастика ж тренинг, спорт, ве­

јен, патуљаст, мали, закржљао, не­ жба, тренирање, фискултур а, вежб а­

развијен, атрофичан , ретардиран, за­ ње, дрил, тел овежба, гомбање хрв . -
остао, хендике пиран уи: обука, игра
rибак прид. савитљив, еластичан, rимнастичар м вежбач, спорти ­
растегљив, витак, истегљив, отегљив, ста, спо рташ, спортист, гомбач , фи ­
гибљив, сагибљив, пр утак ре!. , вито­ с култу рн и к, гомбалац арх. , телове­
пер арх., тегљив реШ. жбач реШ.
121 rинсенr rneAajI

rи нсенr м бот. (лат. Рапах ginseng) «} фи !. (о стилу, говору, излагању)

ре!: гинзенгов корен, жењ-шењ, све­ сређен, чист, лак, течан, без тешкоћа,
лијек равномеран, уједначен

rин ути несвр ш. н е пр ел . О (насилно rnaAaH п р и д . О (који има потребу за

губити живот) - уи. умрети 49 6 . ве ­ храном),. 49 фи!. 6. жељан
нути 1 rnадиnица ж 6. брус
rи рица ж манула, гера, герица, гира rnaMYP ж 6. раскош

rистро пр ил . жар!. 6. тобоже rnанцати н есв рш . п рел . лаштити ,

rитара ж џитра жарf., тамбура фам . љаштити, полирати, политирати, ла­

rихт м 6 . артритис кирати, виксати, емајлирати, шлифо­

вати, цизелирати фи!., нацакљивати
rna Ba ж О (горњи део човечијег или
фам.
животињског тела у којем се налази
мозак и главна чула) главуџа фам., rnac м О (збир звукова људских го­

тинтара фам., тиква фаМ. 49 6 . па­ ворних органа, моћ говора) говор

мет «} фиf. 6. живот О фи!. 6. особа 0 49 муз . мелодијска линија, звук «} 6.

вест
фи!. 6 . вођа 2.
rnaBap м 6 . вођа 2.
rnа ваwица ж зоол. (лат. Proteus ап­ Врсте гласова
guinus) човечја рибица
rnа веwина м 6. вођа 2. баритон соп р ан тенор

бас мецосопран алт

rnа вни прид . О истакнут, доминан­

тан, владајући, преовађујући, најбит­

нији, претежан, пресудан, господују­ rnacaH при д. бучан, звонак, громак,
ћи, предоминантан 49 6. најважнији чујан, громогласан, звучан, дубок , со ­
2. ... уи . водећи норан,снажан,резонантан,еклатан­

rnа вница ж (главни део нечег) нај­ тан, трештав, громовит - уи. јасан

већи део, главни део rnасач м бирач, гласоватељ Хр6.

rnа вобоља ж О (бол у глави) >4- rnасник м О весник, информатор ,
49фИГ.6. брига 1. гласоноша, курир, викач, изјављи­

rnа воч м зоол . (лат. Gobiidae) ре!: вач, објављивач, биров , теклич ре!. ,

пеш, гламац теклић ре!., хаберник ре!., телал ре!. ,

rnaron м грам. (реч којом се исказује брзотеча арх. , поклисар арх., аброно­

радња) >4-
ша арх., абердар арх., татар арх., ско­

rnаrоnски прид . вербалан арх.

ротеча арх., улак реШ ., пеик реШ . - сл:
најављивач, поштар 49 фи!. 6. нагове­
rnaA ж О (потреба, жеља за хра­
штај
ном) изгладнелост, прегладнелост,
rnасноrоворник м О 6. заговор­
гладом ора 49 јешност, апетит, сладо­
ник 49 6. викач
кусност, изјешност, незајажљивост
фам., слаткојешност реШ ., слаткохра­
rnaCOHOWa м 6. гласник 1.
ност реШ.) тек Хр6. «} фи!. 6. жудња rne узв. гледај, види, пази, диви жарf.,
ђани жар!., извали жарi., провали
rnaAaK прид . О изра!3нан, раван,
жарf., опази жар!., ну арх.
углачан, без набора, без неравнина,
брушен, избрушен, сјајан 49 клизав rneAaj узв . 6. гле
rnедаnац I rnyn 122

rnедаnац м посматрач, виделац арх. rnомаэаи пр ид . О в . велик 1. @ в.

- уи. публика огроман 1.
rnедаnиш те с в . аудиторијум rnорификација ж в. величање
rnедати несврш . н е прел . п рел . О rnорификовати н есв рш . прел . уз­
(имати чуло вида) видети, уочавати, дизати, обожавати, величати , пошто ­
опажати, примећивати, виђати @ не­ вати, славити, ценити, прослављат и,

ирел . трудити се ~ ирел . в. вребати 1. узвисивати, идолизирати, ковати не­

rneAe прил. в. аконто 2. кога у звезде, узносити, преузди за­

rnедити несврш. непрел. фам. в. ви­ ти, дивинирати, адорирати, штовати

рити 1. хрв. -сл:дизати,хвалити,преценити,

rnедичиј а ж бот. (лат. Gleditschia tri- истицати

асапthа) ре!: трновец, гледич, гледић rnocap м в. лексикон 2.

rnедиштес о мишљење, знање, ста­ rnOTOnOr м в . лингвиста
новиште, полазиште, вид, схватање , rnотоnоrија ж в. лингвистика
стајалиште, видик, позиција, назор , rnуварити несврш . непрел . в. виси­
аспект, став, представа (о нечему), ти 1.
тачка гледишта, дохват, домет, утао
rnувача ж зоол . (врста јаребице, лат.
гледања, видок рут, поимање ствари,
Tetrastes bonasia) *
опсег, ширина схватања, ви з ија, уве­
rnYMa ж О (уметничко приказив ање
рење, домашај, панорама фи!., поглед
других личности) тумачење , играње ,
фи!., перспектива фи!. , мнење арх.,
игра @ фи!. в. претварање
мотриште реШ., светоназор хрв. - уи: rnуматање с в. неприродност
разумевање, идеја, начело @ в. веро­
rnумац м О извођач, драмски/сцен­
вање 2.
ски уметник, интерпретатор, актер,
rnедуцкат и несврш . непрел . фам . в.
протагонист, јунак, звезда - суж: тра­
вирити 1.
гичар , комедијант, трагед, имитатор,
rnежањ м ... уи . зглоб 1. лакрдијаш, комедијаш , комичар @
rnиб м в. бара претварало фам., глумчина фам.,
rnибав прид. в. блатњав глуматор ексир . ио!., симулант ио!. ,
rnиста ж зоол . (лат. Vermes) гујави­ претваралица ио !. , парадер ио!., пре­
ца, црв немагало, прен ављало ио!. ре!., глума­

rnистаци м мн. зоол . (лат. Heterode- тало ио!., позер ио!., претворица ио!.

[а) облићи rnумити несврш . непрел . О (умет­

rnor м бот. О (питоми, лат. Crataegus нички приказивати друте личности)
azarolus) ре!: гарцарола, нацароле , ла­ тумачити , играти , изводити @ фи!. в.
зарол @ црвени глог (лат. Crataegus претварати се ~ в. пренемагати се

охуасапthа) ре!: чобанчица, оштри rnyn п р ид . глупав, глупоглав, туп,

т рн, медведова хрушица, трика, пасји тупав, тупоглав, недотупаван, кре­

трн, глошчи ћ , глах, глогић, глоговка тенаст, кретенски, слабоуман, сту­

rnодари м мн . зоол . (лат. Rodentia) пидан,тиквански, ограничен, бесло ­
глодавци хрв. - суж: зец, миш, пацов, весан, имбецилан, плитак, плитко ­
веверица уман, будаласт, блесав , неспособан,
rnожити се несврш . в. кавгати се краткоуман, танкоуман, празногл ав,
123 rnynaB I rnуша ц

неразбо рит, при глуп , неинтелиген­ левак арх. фам. , шашавац еуф. фам. ,
тан, непаметан, дебилан, шупљоглав, слеп код здравих очију uзр., завезана
шупаљ, бандоглав, плитке памети, врећа изр ., глуп као топ uзр., глупи
заглупан, букваст, туп као пањ/ноћ август uзр., тврда глава uзр . - уи: лу ­

изр. , бедаст, без даске у глави uзр., да, шепртља фам. - сл: наивац еуф.,
спор фам . , глуп колико је тежак uзр. , шашавко еуф. фам. , лудак нар .
туп као секира изр ., да нема носа тра­ rnупарија ж В. глупост 1.
ву би пасао uзр., тротласт р е;. , троту ­ rnупача ж (глупа женска особа)
лозан ре;., борниран реш . - уи: блесав, будала - нар : крава, кокошка , гуска,
смушен - сл: заостао , лакоуман коза, овца, цепаница, тиква - уи. глу­

rnynaB прид. В. глуп пан

rnynaK м В. глупан rnynepAa м ж нар. В. глупан

rnynaH м глупак, балван, будала, ти ­ rnупирање с лудовање, измотава­

кван , пањ, дудук, шупљоглавац, мај ­ ње, з евзечење , мајмунисање , буда­

мун, мага рац , теле, клада, цепаница, лисање, враговање, дедачење, зезање

идиот, имбецил, дебил, морон, ти ­ фам., зезанција фам. , зајебавање н ар.

ква,п р аз ногла вац , тврдоглава ц , кли ­ - уи. провод

пета, зе в зек , необавештеник, оран ­ rnупирати се несврш . лудирати се ,

гутан, телац, сом, ован, букварац, измотавати се, зевзечити се, мај му­
празна глава, волина, гимпл - фам: нисати се, будалисати се, лудов ати ,
т утумра к ., коњ, глупавко, топузина, лудети, враговати , дедачити се, из ­

крелац, блесавко, з в ека н ,то пуз, кре­ водити бесне глисте фам., зезати се
ле, билмез , тупсон, тупавко, клипан, фам., зајебавати се нар . - уп. шал ити
тупавац, празноглавко, шмокљан, се

блента , тупоглавац, тупан, токмак, rnYnOCT ж О лудориј а, будалаш ти­

тупика, не знај ша, пр аз ноглавић , кло­ на, којеш тарија, бесмислица, н ебу­
кан, мамлаз, завезанко - ре!: безјак, лоза, апсурд, несувислост, идиота­

склата, хахар , матун, норац, болван,
ћутук , буздо, цукун , дедак, тутле к , ја ­
до, ђилкош, лишина, шемпија, мазгов,
тулуман, тукац, мућурла, говедо , ћа­
лов,бленто, ћук,клебецан , блуна,ћу­
ран, лајбек , тумплек, зукван, - нар :
кретенчина, блесавац, безвезњак,
рија, глупарија , нонсенс , нес мисао,
безвеза рија , безумност, кретенарија,
идиотлук , бљезгарија , апсурдност,
смејурија, брбљарија, измишљоти на,
галиматијас, бедастоћа, т ро тларија,
којешта, а псурдитет, неум но ст, бес ­
темељно ст, неоснованост, хец, лупе­

блекан, бенавко, буква , глупандер, тање , безразложност, бургија, вели­

блесан, глупоња, будалаш, глуперда, ка глупост, мудролија ирак, аветлук

букван, слабоум ник , буздован, бу­ ре!. , бестилук р е!., бисер жарf., непо ­
далетина, тру п ац, ћускиј а, глупчина , доба р еШ., апсурдум р еШ . - уи: лакр ­
бедак, бена, кретен, вол, наивчина, дија, лудост - сл: комичност, ир ацио ­

неразумник, шам шула, блентавац, налност @ В. ситница @) В. баналност

жарf: ту кан , ве зиста, дилајла, тука, О В. гаф 0 В. виц

пацијент, калибар , дилеја, бесмрт­ rnупчина м нар. В. глуп ан

ник, монешко, мона, симплекс, бо­ rnушац м 60Т. (лат. Јuпiреrus sаЫпа)
лид, глупачина ексир., норц арх. ре!., pef: сомина, женска клековина , глу-
rHeB I rоворење 124

хи смрч, јагодна сомина, смрич-глу­ крпељ фам., пијавица фам . , чичак

шац, глува смрека, савина, варунац, фам., стеница фам., забадало реШ.,
глушак, смрдљива брина, смрделика, писличар реШ ., чимавица Хр6.
глуви смрич, смрдељика, блажено rњавити несвр ш . п рел. 6. досађива ­
древце
ти 2.
rHeB м 6. бес rњављење с досађивање, узнеми­
rHeBaH прид . љутит, бесан, јаростан, равање, гњаважа, досада , сметањ е,

махнит, киван, веома љут, надурен,

масажа фи!., литанија фи!., банта
огорчен, уз рујан, иживциран , изнер ­ ре!., писличарење pei., дављење фам. ,
виран, суманут, набусит, озлојеђен, давеж фам., смор фам ., смарање
горопадан, раздражен, расрђен, ис­ фам., инкомодација реШ . - уи: муче­
провоциран, гневљив, бенав, срдит, ње, приговарање
убојит, стекли ексир. pei. - уи: не­
rњида м ж 6. опортун ист
расположен, насилан , разјарен, љут,
rњио прид. 6. буђав
агресиван, дрзак, по беснео - сл: нер­
возан,узнем ирен,бунтован
rOBeAap м кравар, каубој фам.
rHeBHOCT ж 6. бес rOBeAO с крава, говече - суж: бик , ју­
не,ВО,теле
rHOM м О жарi. 6. грдоба 1. @ 6. ке ­
rовече с 6. говедо
пец

rHYCHOCT ж (оно што је ружно) грд­ rOBHO с измет, поган, фекалије, ка­
ка,нечист,дрек ,излучев ина , изме ти­
ност, огавност, нагрђеност, грдоба,
одвратност, гадарија, ругоба , гнусо­ не, екскремент, балега суж., столица

ба, ружноћа, гадост, накарадност, форм., какица gеч.

гроза, одбојност, недопадљивост, не- ' rOBOp м О беседа, обраћање, слово ,

атрактивност, грдноћа, незграпност, зд рави ца, орација - суж: експозе, пле ­
неукусност, непривлачност, рогобат­ доаје, предавање, проповед, иступ

ност, ужас, нескладност, нака з ност, ~ дијапекат, језик, фразеологија, ва­

грдило, унакаженост, нагрда, гр­ ријанта говора, не стандардни ј език,
добност, мајмунастост фам., грдост рецензија, вербално изражавање, ре ­
фам., гадно ст арх. дакција, идиом неког краја - суж: на ­
rнусоба ж О (оно што је ружно) 6. речје, , дијапект, израз, идиом, што ­
гнусност @ (ружна особа) 6. грдо­ кавштина, кајкавштина, чакавш тина,
ба 1. екавица, (и)јекавица, икавица, жар ­
rнуwати се несврш. гадити се, гру­ гон @) глас, моћ говора 6 разговор ,
стити се, зграњиват и се, згражавати конверзација , казивање, припове­
се, грозити се, осећати одвратност, дање, комуницирање, говорење, оп­

ужасават и се, зази рати (од нечега),
бити одвратан/одбојан, бити мучан,
осећати одвратност/одбојност, дури­
ти се ре!., грстити се реШ.
rњаважа ж 6 . гњављење
штење, причање, комуникација, дија­
лог, дебата, изражавање, прича, обра ­
ћање, расправ а, дискусија, н арација,
зборење, домјеюiк р е!., говоранција
фам., жвака жарf., спика жар!., збор

rњаватор м давеж, досадњаковић, арх., козерија реш. (\) 6. вокабул ар

досада, наметљи вац, гушач, гуши­ @ 6. изражавање 1.
тељ, умарач, смор фам., смара<! фам., rоворење с 6. говор 4.
125 rоворити I rомила

rов орити несврш . непрел. прел . О повелик, подебео , дежмекаст фам.,

причати, приповедати , беседити, зб ојит реШ., теретан, тежак, одебео,
див анити, казивати, зб орити, изја­ набрекао, надуван
вљивати, тврдити, обраћати се, об ­ rојити се несврш . прел . (постајати
јављиват и, изговарати, описивати, дебљи) дебљати се, ширити се, по­
исказивати , излагати , оглашавати се, прављати се

ами нати ре!., гласити се pef., певати rолаl1 м о зоол. (врста пужа, лат.
фам., плести фам. , вести фам., спи­ Arion empiricorum) .. f} ио!. жар!. ну­
кати жар!., парлати жарf., приказива­
диста, натуриста, гологузан фам.,
ти форм. , гласати се ексир., оцртавати гологуз фам., голотрб нар., адамит
екс ир . , испредати ексир., глагољати
арх. @} фи!. б. сиромах 1.
арх., говоркати хии . - уи: викати, бр ­
rолrота ж фиг. б . брига 1.
бљати f} б. разговарати 1.
rолем прид . О б. велик 1. и 2. f} б.
rов оркање с б. брбљање
огроман 1.
rов орљив прид . (који много прича)
rолет ж б. врлет
б. причљив
rолетан прид . б . врлетан 1.
rов орљивац м б. причалица 1.
rолијат м б. грдосија
rов орни прид . (који је исказан ре­
rолијати м мн . бот. (лат. Goliathus)
чима) усмен, изречен, исказан, вер­
рогачи , корњаши
бала н , оралан, разговорни, језични,
rолицљив прид . голицав, го лич­
rоДи ти несврш . безл . (бити по укусу,
љив , шкакљив , тугаљив арх.
вољ и ) пријати , одговарати, погодова­
rолобрад прид . о ћосав, безбрад,
ти, свиђати се, допадати се - уи. ужи­
вати, ласкати 1., волети
голобрадаст, голобрк f} фи!. б. дети ­
њаст
rоди wњак м календар , летопис ,

а нали,албум,билтен,алманах,збор­ rолотиња Ж б. беда 2.

ник,хроника , хронограф rолуб м зоол . (лат. СоlumЬа) косир

rоДи wте Ж б. генерација

р е !., летећи пацов фам .

rозба Ж банкет, свечаност, просла­ rолубији прид. б. емотиван 1.

вљање, пир, седељка, пировање, сла­ rоља м ре!. б . сиромах 1.
вљење, шенлучење, прослава, славље, rомила Ж О (- ствари, предмета)
вечерин ка, свечани ручак (или вече­ маса, хрпа, мноштво, обиље, кам ара,
ра), гозба у нечију част, светковина, мали милион , силесија, штос, густиш,

гала- банкет, светковање, гозбина, ре­ сва сила, сијасет, сила , милијард у, ве ­
цепцијаpef., комерс pef., банкина ре!., лика количина, брдо фи!. , море фи!.,
теферич ре!. , крканлук фам. - уи: за­ купа ф и!. , река фи!. , чудо фи!., усов
бава, лу мперај , банчење, весеље - сл: арх., поплава р е Ш . , накупин а р еШ . ,

коктел, праз ник, церемонија, благ­ агломерат реШ. f} ( - људи) булумен­

дан, приредба, гошћење та, гунгула, маса, поплава , багра , на:­
rојазан прид . (о човеку или животи­ купина, руљ а, народ , најезда, све тина,
њи) дебео, пуначак, угојен , масиван, људство, сила, свет, пук , мноштв о,

овелик, здепаст, попуњен, округао, лагер, метеж, рој , миса, плебс , свита,
набијен, омашан, крупан, позама­ војска фи!., чета фИf. , море фиf. , јато
шан, набубрео, замашан, незграпан, фи!. , лавина фи!., те ва6ија ре!., ордија
rомиnање I ropAocT 126

ре/. , мармаља ре!., накот фам. , хорда циозан,ОСИОН, каћипернан, безобра ­

фам., навала фам., буљук фам., кр­
до фам., гурњава фам. , стадо фам.,
хрпа фам., пучина фам., чопор нар.,
агломерациј а реШ ., марва Йа/., фукара
Йа/., стока Йа!. - уй: олош, гужва ~
већање, зб ирка, багља, неред 2.
rомиnањ е с О (прављење гоми­
ле) насипање, засипање, сакупљање,
накупљање, повећавање, таложење,
зан, безобзиран, самољубив, покон ­
дирен, разметљив, груб, надут, аро­
гантан, дрзовит реШ., поносан фи!.
иран . , прпошан ре/., напухан Хр6. - сл:
уЙ . себичан,неваспитан,нељубазан
rордити се несврш . О (галамит и о
својој вредности, разметати се у по­
нашању и саморекламирању) шеп у­
ри ти се, кочоперити се, разметати се,

набацивање б (стицање материјал­ хвалити се, ;;I РСИТИ се, охолити се, тр­

них средстава, повећавање прилива) сити се, дрчити се, правити се важан,

прилив, повећавање, акумулација, дизати нос, гледати с висине, бочи ти

концентрац ија, раст, скупљање, на­ се, ребрити се, размахивати се, бани ­
купљање, таложење, нагомилавање , ти се, кицошити се, држати се надме ­

укрупњавање, увећавање, надолаже­ но, шепирити се, парадирати, ушто­

ње, с(а)купљ ање, доток, згртање, по­ гљивати се, надувавати се, кочити се,

раст, сакупља ње, прираст, појачава­ махати фи/. , пинчити се ре/., јорда­
ње, притицање, Дотицање , навирање,
мити pef., ачити се ре/., рашепирит и
повећање, концентрисање, надола­ се ре/., прпошити се ре/., напувавати
зак, агломерација, набацивање, зби­ се фам., пумпати се фам., пувати се
јање, депоз иција сШруч., централиза­ фам. , прчити се фам., курчити се
ција реШ., притјецај Хр6 . , концентри­ нар., пурити се арх., зорити се реШ . б
рањеХр6.
6. поносити се

rомиnати несврш. прел. (стављати ropAocT ж О (као позитивна особи­

на гомилу) набацивати, нагомилава­ на) достојанственост, достојанст во,
ти, убацивати , трпати, натрпавати, узвишеност, отменост, углађенос т,
утрпавати, бацати, сипати, метати
величанственост, понос, поноситос т,

rонити несврш. прел . О 6. врбовати образ, величина, племенитост, ис­

1. б 6. јурити такнутост, уваженост, углед, углед ­

ropa ж О 6. планина б 6 . брдо @) 6. ност, изврсност б (као негативн а

шума особина) уображеност, надуваност,
ropaK прид. О (горког укуса) опор, надувеност, препотенција, ароган­
нагорак, незаслађен, трпак, грк ре!. ција, осорност, охолост, надменос т,
б фи!. 6. жалостан 3. извештаченост, нарцисоидност, та­

ropA прид . О достојанствен, узви­ штина, дрчност, кочоперност, са­

шен, отмен, углађен, величанствен, мољубље, бахатост, умишљено ст,

поносит, поносан, племенит б уобра­ сујета, дрскост, безочност, високо ­
жен, надуван, надувен, препотентан, парност, хвалисавост, самодивљењ е,

арогантан, осоран, охол, надмен, из ­ сујетност, обесност, претенцио з ност,

вештачен, нарцисоидан, ташт, дрчан, осионост, дрзовитост, каћипернос т,
кочоперан, бахат, умишљен, сујетан, обест, безобразпук, безобзирно ст,
дрзак, безочан, високопаран, хвали­ простота, самољубивост, покондир е ­
сав, самодо падљив, обестан, претен- ност, разметљивост, самодопадно ст,
127 rope-Aone I rocnoIja

грубост, надутост, арогантност, по­ жутаја

нос фи!., прпошност ре!., напуханост rорчииа ж О (го р ак укус) опорост,
хрв . - сл: себичност, неваспитање, не­ наго р кост, незасла ђ е н ост, тр пко ст,
љубаз ност гркост ре!. 6 фи!. в . мрзовоља @) в.
rope-Aone п р ил . тамо-амо, бесциљ­ негодовање

но, тамо, овамо-онамо, пометено, Господ м в. Бог

амо - тамо, сад овде сад онде, суману­ rocnoAap м О газда, Домаћ и н, вла­
то, на све стране, као мува без главе, с н ик , поседник, ималац, земљодр­

без циља, сулудо, тамо-вамо, смуше­ жа ц, властелин (феудални - земље),

но, лево-десно, безглаво , те овамо те држала ц , ста н одавац (- који и знајм­
онамо, смете но љује стан) , свој на свом, кућевласник ,
rороnомаи пр ид . в . жесток 2. земљопоседник (- кој и поседуј е зе­

roponaA ж в . бес мљу), п адроне ре!. , ефенди ре!. , пр и ­

тежала ц арх. , велможа арх., спахија
rоропадаи прид . О п одивљао , ди ­
арх. , сопственик арх., притежавал ац
вљи, си ловит, жесток, неприпито­
арх., ага арх. ре!., кућ егазда реШ . , га ­
мљив, ра з оран , незадржив, непоко­
здаш реШ . , чорбаџија р е Ш . , грун таш
ран, страховит, разјарен , оштар, сна­
реШ ., госа хии. 6 в. ар истократа @) в.
жан,сума ну т, пакл е н ,с илан,неукро ­
војвода
т ив, немиран, ст раш а н, распуштен,
rосподарити н есв рш . не п рел . упра­
олујан фи!., пустопашан реШ. - уи :
вљати , водити, руководи ти, столо­
јак , ужасан 6 в . диваљ @) в . груб
вати, би ти на челу, председати , има ­
rор опаДиик м в. вандал
ти власт, имати мо ћ , кормиларити,
rор опаДиост ж в . грубост 1.
председавати , господовати , богова­
ropoCTac м в. грдосија
ти, пашовати , предводити , бавити се
rор остасаи п р ид . О в. жесток 2. 6 в. арх., дрмати фам. - сл: царевати, вла­
огроман 1. @) в. в елик 1. дати, краљевати

ropcKa ружа ж бот. (лат. Rhododen - rосподии м бар ба, госпон, прија­
dron ferrugineum) ре!: црвена алпска тељ (у обраћању), шјор, капетан бро­
ружа, ал пин ска ру жа да, те так, стриц ре!., ујак р е!. , мештар
rорући прид. о акутан, најбитни­ ре!., чича фам., чика фам.
ји, пресудан, примаран , одлучујући, rосподски прид . О (онај који се од ­
најважнији, виталан, преломан, не­ но с и н а господу) *6 племићки, вла ­
з аобилазан,арбитраран,судбоноса н, ст ео ски, аристократски, господствен ,

суштаствен, прешан ре!. , дец изива н високородан - уи. гос подствен , даре ­

ре Ш. - уи : н езадржив, важан, одлу­ жљив, витешки, љубазан

чан, хитан, тренутан 6 в . журан @) в . rосподствеи прид . отмен, врли ,

врућ ... уи . данашњи 1. фин, аристократски, високородан,

rоруw и ца ж О Meg. (непријата н племенит, нобл неиром. фам., фенси
осећај који се јавља у једњаку и ждре­ н еиром. фам ., племићки - уи: досто­
лу услед желудачне киселине) жгара­ ј анстве н, рафиниран

вица, киселина у желуц у 6 бот. (лат. rocnoACTBO с в . елита 1.

Sinapis arvensis) р е!: сина п , ардаљ , rocnoIja ж О дама, же на, же нско, ба­
yrоши ца , жутан, дивља горушица, ба ре!., котула ре!., женска фам. , сук-
 I
rOCnOH rра1јанин 128

ња фам., женка жар/., леди реШ. 8 6. rpa6eJК м 6 . крађа

старица 1. rра6еЈКЉИВ прид. 8. похлепан
rOCnOH м 6. господин rра6еЈКљивац м 6. похлепник
rOCT м посетилац, узваник, мусафир rравирати несврш . прел. урезива­
ре!., посјетитељ Хр6. - суж: св ат, ту­ ти,резати,украшавати,резбарити
риста, на мерник, путник намерник,
rpaA' м О (веће насељено мес то)
коначар
место, варош, насеље, насеобин а,
rостион мца ж кафана, ресторан, паланка (мањи град), касаба (ма њи
крчма, кон оба, таверна, биртија, бир ­ град) ре/. , културно средиште форм.,
цуз, лок ал , гостиона, залогајница
муниципиј арх. форм. - суж: метро­
реШ., ашч ика ре/. , бетула ре/. , пајзл пола, чаршија, престоница 8 (ста­
ре/., бирц ре!., ашчиница ре/. , ошта­ новници града) свет, варош, чаршија
рија ре/., мусафирхана арх. ре/. - суж: rpaA' ж (атмосферска појава, зрна
кантина, менза, крајпуташица, свра ­
леда) туча, крупа, суградица, соли ка
тиште, ручаоница, ћевабџиница,
ре/. , посолица ре/., слота ре/., алау­
пљескави чарница, бурегџиница, пи­
ка ре!. , соља ре!. , цигаliчићи ре/. - уи.
церија, посластичарница, чајџиница,
снег, киша
хамбургер ај реШ .
rраДиво с О 6. грађа 49 (оно ш то
rOCTMTM несврш . непрел . (примати у
наставним планом треба да буде са­
госте) угош ћа в ати, примати, дочеки­
владано у школи) школски садржај,
вати , частити
садржај, лекције
rOCTMTM се несврш . 6 . пировати
rрадинар м реШ . 8 . вртлар
rOTOB прид. О 6 . спреман 1. 8 6 . во ­
rpaAMTM несврш . прел . О (прав и­
љан
ти архитектонске грађевине) дизати ,
rOTOBaH м 6. дангуба 2. подизати , зидати, изграђивати, пр а­
rOTOBMHa ж кеш, ' ефектива, готов вити, конструисати 8 (- на нечему)
новац, акти ва р еШ.
заснивати, темељити, конструисати

rOTOBMHCKM прил . ликвидан, у гото­ О правити , стварати, израђивати,

вини, у кешу
приређивати 6 (састојати се од нече­
rOTOBMTM несврш . прел . 6 . спре­ га) сачињавати, чинити, образоват и,
мати 1. састојати се (од) , укључивати, имати
rOTOBO прил. и узв . О ирuл. скоро, rpa1ja ж О (оно од чега се нешто гра­
близу, отприлике, малтене, умало, ди) материјал, сировина, прибор за
безмало, зам ало, чисто, за длаку, тре­ градњу - уи. прибор 8 (оно што је по ­
бало арх. , малне арх., малоне реШ., требно за израду научног или уме т­
немало реШ . 8 У36 . крај, свршено, ничког дела) документација, датоте­
збогом, амин , амен, здраво фам . , ћао ка, материјал, материја, литератур а,
жар!., корпус, документ, извор, рукопи с,

rOTOBOCT ж 6. кондиција списи, градиво, подаци, штоф фам. ,

rоф м зоол . (врста морске рибе) (лат. твориво реш . , монографија суж.
Seriola dumerilii) орхан rра1јанин м О држављанин , гра­
rоwliење с угошћавање, примање, ђан, становник, житељ, припадни к
дочекивање, чашћење - уи. гозба народа/државе 8 (становник града,
129 rраljански I rpAaH

насупрот сељанину) ,.. - '" уи. човек, гломазан, прекомеран - уи. одличан

земљак, гласач, биће 1. 1., непорцењив, велик 1.

rраljански п рид . О (које се односи rраница ж О међа, ивица, обод, су­
на грађане) ,.. б цивилни @) арх. бур­ међа арх. б фи!. (- до које се може
жоаски ићи) мера, ограничење
rраljевина ж зграда, здање, изграда rраничник м О (део уређаја који
арх. - уи. кућа ограничава кретање покретних депо ­

rраljевинар м '" уи. архитекта ва) граничњак б (камен који спужи

rpaja ж врева, парма, жагор, жамор, за ограничавање нечега) в. међаш
гапама, громор, викање, вика, џева, rраноточ м бот. (пат. Zeuzera pyrina)
драње, узвикивање, писка, урлик ање , модри кестеноточац ре!.

јаукање, урлање, цика, дрека , крика, rранути сврш . непрел . (о сунцу) си ­

кричање, дерњава, вриска, повика, нути, изаћи , засјати, огранути, поја ­
цичање, дерање, рика, цилик, цили­ вити се, блеснути, заблеснути, оба­
кање, повици, узвици , алаука, кре­ сјати
штање, галамљење, грајање, пишта­ rранциrуnа ж зоол . (пат. Maia squi-
ње, вриштање, врискање, урнебес папdо)богдан,раковица
фи!., орњава ре!., орљава ре!. , дерачи­
rpao прид . В. сив
на фам. , весак арх. ре!., дерача арх.,
rратис пр ил. в. бесппатно
врка арх., брека арх., рогобор арх. -
rрација ж О в. лепота б в. пепоти­
уи. бука, пупање
ца
rрајати несврш. н епрел. в. галамити
rрациозност ж в. пепота
rр аматика ж (грана пингвистике)
rрб м амблем, обележје , знамен,
'" у и. лингвистика
ознака, знак, симбол, ембпем ре!., бе ­
rр амзив прид. в. похлепан
пег арх . - суж: заштитни знак, ло го­
rра мзивац м 6. похлепник
тип, пого фам.
rра мзивост ж О (незасита жеља за
rрбавац м (грбав човек) згурењак,
нечим) пожуда, похлепа , похотност,
скучењак, гуравац
незаситост, апетит, чежња, склоност,
rрбавити се несврш . кривити се,
страст, хтење, гпад фи!., нишан фи!. -
покучивати се, гурити се, грчити се
уи. амбиција. пожудност
rрбити н есврш . прел. кривити , вито ­
rра ндиозан прид . огроман, безме­
перити, извртати, вијугати, из обпи ­
ран, гигантски, гопем , безграничан,
чавати , завијати, увијати, нагињ ати,
колоса лан , џиновски , небодеран ,
кривудати, пресавијати, изувијати,
монументалан, капиталан, енорман,
повијати, савијати , искривљав ати,
небо сежан , дивовски , неизмеран,
угибати, извијати, кврчити, превј а­
импозантан, вртоглав, горостасан ,
ити, смотавати, сагињати реШ ., ви ти
баснослован, грдан , надљудски , ти­
реШ., фркати реШ., сукати реШ .
та нски, мастодонски , натчовечански,

мамутски, вепичајан, страобалан rрrеч м зоол . (врста спатководне ри­

фи!., велебан ре!., величак ре!., вепи­ бе, лат. Perca fluviatilis) ре!: бапавњак ,

качак ре!., вељачак ре!., ~еликаран балавац,окун

ре!., испопински арх. , вепиколепан rprypaB прид . В. витичаст 2.
реШ., оријашки реШ . - уи: масиван, rpAaH прид . О в. огроман 1. б в. ве -
rрдити I rредица 130

лик 1. @) 8. језив О 8. ружан дост фам., гадно ст арх.

rрдити несврш. прел . О (некога) ко­ rрдобан прид. ружан, огаван, га­
рити, прекоревати, ружити, кудити , дан, накарадан , наказан, одвратан ,

викати, за мерати (некоме нешто), језив, рогоб атан, унакажен , нагрђен,

пребацивати (некоме нешто), напа ­ страшан, несклада н , ругобан , мајму­
дати, карати арх. - уЙ. вређати, кињи ­ НОJIИК, одбојан, грд, неатрактив ан,
ти, критиковати, осуђивати f} (чини­ недопадљив , ружан као мајмун, не ­
ти ружним) ружити , ружнити, нагр ­ привлачан, мајмунаст, неукусан, не ­
ђивати, кварити - уЙ. уништавати зграпан, грдан

rpAHO прил. 8. врло rрдобина ж о зоол. (лат. Lophilus

rpAHOCT ж огавност, нагрђеност, гр­ piscatorius) ре!: жаба, вражја мати,
доба, одвратно ст, гадарија, ругоба, худобина f} (ружна особа) 8. грдо6 а
гнусоба, ружноћа, гнус ност, гадост, rрдосија м и ж (велик, висок човек)
накарадност, гроза, одбојност, недо ­ гигант, грдосија, џин, див, људина ,

падљивост, неатрактивност, грдноћа, титан, горостас, рмпалија, грмаљ,

незграпност, неукусност, непривлач­ људескара, колос, оријаш, голијат,
ност, рогобатност, ужас, нескладност, слота, гренадир, исполин , натчо век,

наказност, грдило, унакаженост, на ­ људа, великан, медвед фи!. , кра мп

грда, грдобност, мајмунастост фам., фи!., чудовиште фам., громада фам.
грдост фам. , гадно ст арх. -у й : креатура, карикатура

rpAHol1a ж 8. грдност rребатор м 8 . опортуниста

rрдоба ж о (ружна особа) накарада, rребен м о 8. врлет f} 8. камен' 3.
наказа, ругоба, чудовиште, вештица, @) 8. коса 2.
сподоба, монструм, роспија, неман , rpeAa ж О (дуже и дебље дрво које
нагрда, страшило, гнусо ба, каракон­ се обично користи у грађевинарству)
џула, ружно ћа, гадура, калаштура, стуб, трупло, осовина, упора, ди ­
наказник, Франкенштајн, квазимодо , рек, вратило, носач фи!., такља ре/.,
наказница, грдобина, гвоздензуба, моштаница ре!. , бркља ре!. f} (дрво,
харпија, карапа нџа , аждајка, акреп парче дрвета) дас ка, преч ка, мотка,
фиf., крстача ре!. , ажделија pef., кари­ летва, дашчица, штангла, рог, вен ­

катура фам., крамп фам., габор фам., чаница, ппатица ре!., платница ре!.,

вештеруља нар., гроб жар!., скрндељ траверза ре!. , шт а нга р е !. - суж: шп ер­

жарf., гном жарf., аждаха арх., коњо­ плоча, панеп - ппоча, пајанта, рав ња­
барка арх. - уй: бабарога, привиђење, ча, ко6илица, раз ре!., та6ла, штиц а,
змија фи!. f} (оно што је ружно) грд­ рогови, помосница, плоча , таваница ,

ност, огавно ст, нагрђеност, одврат­ палица, жиока, потпорањ, шиндр а,

ност, гадарија, ругоба, гнусоба, ру­ ребро, иверица, завратница, рамп а,

жноћа, гнусност, гадост, накарадност, подсек, попречница, дуга, планк а,

гроза, одб ојност, недопадљивост, подница, дужица, плањка ре/., потп о­

грдноћа, незграпност, неукусност, рача ре!.- уй : балван, клада @) 8. брвно

непривлачн ост, неатрактивност, ро­ 0 8. гредица

гобатност, ужас, нескладност, нака­ rредица ж (танка и уска даска за

зност, грдил о, унакаженост, нагрда, ограде или поДове) лајсна, лајстн а,
грдобност, мајмунастост фам., гр- петва, обпица, пегапо, леја, пајан та
131 rpex I rроэан

реј., лемез реј., лајтсна реј., панта реј., rриэ' м в . ваљак

баскија реј. , леха реј., банда реј., жи­ rримасирати несврш . непрел . в.
ока ре/., чиока реј. - суж: улога ре/., кревељити се

удлага-уи: пречка,даска
rримиэан прид. пурпуран, риђ ,
rpex м О (у религиозном смислу, бакрен, црвен, риђаст, ја рко црвен,
прекршај неке од утвр ђ ених норми) пламен, црвенкаст, жу ћка стоцрвен ,
* @ в. грешка бакр енаст, порфиран , љубичастоцр ­
rрешан прид . О (који је починио вен, багрен реј., крмезан р е ј.
грех, који је под оптерећењем греха) rрицнути сврш . прел . в . мезетити 1.
@ (посту пак који је морално неис ­ rрпица ж зоол . в. гугутка
праван, почињен без стида) скаредан,
rрпо60ља ж фам . в. ангина
разврата н, срамотан, опсцен, сабла­
rрмаљ м О (велик, висок човек) ги ­
зан , раскалашан, вулгаран , ска н да ­
гант, грдосија, џин, див , људина, ти ­
лоза н , ласциван, похотан, разуздан,
та н, горостас, рмпалија, грмаљ, људе ­
бесраман, нечастан , перверзан, са­
скара, колос , оријаш , голијат, слота ,
блажњив, бестидан , шокантан, з апа ­
гренадир , исполин, натчовек , људа ,
њујући, блудан, зазоран, негоспод­
великан, медвед фиf., крамп фиf. , чу­
ски, сраман , раскалашен , запрепа­
довиште фам., громада фам. - уи:
шћујући, безочан, бешчедан , ст идан
креатура , карикатура @ зоол . (лат.
арх., увредљив еуф. @) в. бедан 4.
Eriphia spinifrons, Xanthidae) косме ч,
rреши ти несврш . прел . О (правит и
космати рак , космач, руњ авац
гре шке) брљати , бунити се, збуњива­
rрмље с в. шипражје
ти се @ (бити у заблуди) варати се, не
rрмуша ж з оол . (лат. Тroglodytes tro-
бити у праву, бити у криву реШ.
glodytes) царић , палчић, стријеж хрв.
rрешка ж О (оно што је почињено
rрнути сврш. непрел. в. банути 2.
друкчије него што би требало) ом а­
шка, несмотр еност, омашај, забуна, rpo6 м о (место где је сахрањен мр ­

промашај, заблуда, ла пс ус, глупост, твац) гроб н ица, рака , хумка суж. ,

погре шка , превид, грех, пропуст, ис ­

могила суж., тумул суж. @ жарf. фи/.
пад, покли з нуће, погрешан корак,
(ружн а особа) в. грдоб а @) фиf. в. про ­

лоша зам исао/идеја , лош поступак , паст 2.

погрешан потез, лош/неправила н по ­ rро6ље с (више гробова заједно)
ступак, бисер ирон. жаРf. , кикс фам., гробовље, некропола (а нтичко гро ­

гаф фам., фелер фам. , жипон фам. - бље) суж.

сл : огрешење, неспоразум, грех @ не ­ rрожђе с о боШ . (плод винове лозе)
достатак, слабост, де фект, аномали­ * @ в. вењак
ја, ненормалност, изуз етак , несклад, rроэа ж О страва, је за, ужас, стра ­
омашка, одступање, н е правилност, вич но ст, грозота, ст рахови тост, стра ­

неисправност, пропуст, и зузет н ост, хота, је з овитост, грозомора, страхот ­

необи чно ст, фелер фам., и з нимка ност, паника, куга и колера фам., па­
хрв . @) в. кривица као фам. фиf. , шок жарf. , хорор жар/.,
rреш ник м О (онај који је починио ужасност реШ. - уи: страх, одвратнос т

грех) *@ фиf. в. похотљива ц @ в. страх @) в . грдоба 2.

rриэ' м в. угри з rроэан прид . О (који изазива језу)
 I
rрозд rрубост 132

стравича н , страшан, језовит, језив, бесраман, свиреп, мучан, зверски ,

страховит, ужасан, страхотан, гро­ нехуман, нецивилизован, неконтро ­

зомо ран, шокантан , злокобан, грдан , лисан, опак, крвав, грозан, насилан

страва неиром. фам . , хорор неиром. у поступцима, неспутан , напраси т,

жар!. 8 б. ружан нападачки, жесток , насилан, сило ­

rрозД м б. венац 2. вит, хладан , тврда срца , неуслиш љив,

rрозити се несврш. О (осећати ве­ несажаљив, антихуман, агресорски,

лики страх) згражат и се, згражавати разоран, безмилостан, без очан, на ­

се, ужасавати се, за препашћавати се гао , обестан , беспоштедан , бе з срца,
- уи . плашити се 8 б. гнушати се помаман , хладнокрван, животињски

rРОЗ0мо раи прид . б. страшан 1. фи!., камен фИl., прек фи!. ,

брахијалан фи!. р е Ш. , крволоч iш екс­
rp030Ta ж б. гроза
ир. , убилачки ексир., пакле нски реШ.,
rpOMaAa м ж О фам. б. грдосија
несмиљен реШ., заторан реШ., неос е­
8 Ф б. камен' 3.
ћајан реШ. , богомрзак реШ . , бешћу­
rромазаи прид . фам . б. велик 2.
тљив реШ. , рабијатан реШ ., неуми тан
rpoMaK прид . б. гласан
реШ . , неуљуђен реШ. , неЦИВИJlи з ир ан
rромоrпа саи прид . б. гласан
Хрб. , бешћутан Хрб. , барбарски Хрб. -
rроиица ж бот. (лат. Lepidium rude- уи: равнодушан , раскалашан , неми о,
rale) ре!: бела трава , бељуша, трава од страшан , зао , сиров, одвратан - сл:
гронице, бељушка
вучји,тврд
rротеска и прид . О б. комичан 8 б.
rрубијаи м о (нецивилизована/н е­
другачији
културна особа) примитивац, н ео­
rpOTnO с зјап, зев, ждрело, отвор - тесана ц , дрипац, варварин , варвар ,

уи: јаруга, рупа вандалин, простак, непросвећеник

rроф м (племићка титула) .. - уи. - фам: џибер , сељак, сељачина, па­
аристократа ланчанин , буздован,брђанин , чобан,
rpOXOT м (глас а н и зв онак смех) ки ­ чобанин, чобанчина, паор , шаб ан,
кот, хихот - уи. смех, осмех, кикот 1. балканац, горштак , цепаница , џи ­
rpOXOT м О (гласан , громак смех) ки­ џан, геак , ђилкош , дилкош , сирови ­
кот, хихот, цикотање, кидање од сме ­ на, сивоња, троглодит - жар!: љаксе,

ха фам. изр ., ваљање по поду фам. завичајац - дизелаш арх. , неандерта­

изр.
- уи. смех 8 б. бука 2. лац фи!. фам . , пећински човек фи!.
rpow м арх. б. новчић фам. , папак р е !. , неуљудник реШ., на ­
rруб прид. окрутан, бруталан, бе­ задњак реШ ., хорјат арх. , барбар Хрб .,
стидан, безобзира н , бе з осећајан, су ­ барбарин Хрб . - уи . хулиган, бараб а,
ров, необуздан, бездушан, развратан, дивљак, одрпанац 8 (лош , покв арен

немилосрда н , нељудски, насилнички , и зао човек) б. гад

нечовечан, неемотиван, манијачки, rрубост ж о плаховитост, силови ­
горопадан, дивљи , варварски, ди ­ тост, грубијанство, окрутност, же­
вљаЧКИ,злочиначки , немилостаН , не­ стина, набусито ст, жучност, вио ­
милостив, садистички, оштар, агре­ ленција, виолентност, насртљивост,
сиван, крвнички, дрзак, анималан, незадрживост, горопадност - уи. н а­
неумољив, распуштен , неосетљив, сиље, ватреност 8 б. суровост 1. 8 б .
133 rрување I rуи rуnа

бес т уи. жестина 1. л ичине) губљење, смањење, слабље­

rрување с в. бука 2. ње, нестајање, умањење, снижавање,

rрудобоља ж туберкулоза, суши­ штета, смањивање, девалвација фи!.,

ца, тижика, верем, сичија ре!., шућија сплашњавање фам.

ре!., шићија ре!., јектика ре!., прсобо ­ rубитаw м в. губитник

ља арх., фтиза сшруч. rубитиик м губиташ, банкротер ,
rpyj м зоол . в. угор стечај ник, лузер жар!.

rруиути с врш . пр ел . О в. лупити 1. rубљење с о (смањење неке коли­

8в. викнути чине) губљење , смањење, слабљење,
rpyna ж О (већи или мањи бр ој љу­ не стај ање, умањење, снижа в ање, сма­

ди) скупина, скуп, групација, тим, њива њ е, девалва ц ија фи!. 8 в. пора з
екипа - уи. дружина 8 (музичка) ан­ ryrYTKa ж зоол . (лат. Streptopelia tur-
самбл, клапа, оркестар, трупа, састав, tur) грлица
бенд фам., генг жар!., вокално-ин­ rYAypa ж (тесан планински пролаз)
струментални састав форм., скупина в. кланац

форм. @) (већи или мањи број пред­ rуж м з о о л . (врста змије, лат. Coluber
мета) в. хрпа lопgissimus) *
rрустити се несв рш . в. гнушати се rужва ж О метеж, стиска, гунгула ,

rр чење с в. контракција гурњава, кркаљанац фам. , трпањац

rр ч и ти несврш. прел. контраховати фам., гурема арх. 8 в. неред 2.
мишиће, напињати мишиће ryja м ж О в. змија 1. 8 в. гад
rрч ица ж бот. (лат. Мепуапthеs tri- rујииа трава ж бот. (лат. Silybum
foliata) ре!: горка трава, тролистина, mагiапum) ре!: шарена бадељка, сје ­
горка детелина, водена боквица, мр­ кавица, бадељ, бијели стричак, зми­
з личник, горки тролист, детељица, јина трава, шарени чкаљ, магарећа
грознични трилисник салата, осљебад, ошебаљ, дивји арти­

rубиnиwте с (место на којем се вр­ чок, госпин трн, сикавица

ши смртна казна) стратиште, стрели­ rукиути сврш . непрел . фиг. в. прого­

ште суж. - уи . патња ворити

rубитак м о (престанак поседовања rуnикожа м ж лихвар, каишар, ре­

оног што се имало) штета, крах, про­ кеташ, зеленаш, каматник, изнуђи­
паст, дебакл, слом, неуспех, банкрот, вач, дерикожа, крвопија, кожодер ,
банкротирање , банкротство, распад, израбљивач, душогубац, стрвинар
фијаско, стечај, ликвидација, изгу­ фи!. , лешинар фи!., пијавица фи!.,
бљена битка, подбачај, пад, проклети­ шинтер фи!. ио!., вампир фам. - сл:
ња, финансијски дебакл, економски лопов, зелена мафија изр.
крах, материјална пропаст, хаварија, rуиrуnа ж О (много људи) булумен ­
руина , лош резултат, назадовање, не­ та, гомила, маса, накупина, руља , н а ­

срећа, проклетство, бродолом фи!., род, најезда, светина , људство, сила ,

неман фи!., провалија фи!. , низбрди­ свет, пук, мноштво, лагер, метеж , рој ,
ца фи!. , гроб фи!., ископ ре!. , расап миса, плебс, свита, војска фи!., чета
р е !., растеп ре!. , срозавање фам. - уи: фи!., море фи!., јато фи!., лавина фи!.,
пора з, трагедија 8 (смањење неке ко- тевабија ре!., ордија ре!., мармаља р е!.,
 I
rуидељ rYWTep 134

накот фам., хорда фам., навала фам., rYCKa ж заал. (врста птице пливачи ­
буљук фам., крдо фам., гурњава це, лат. Anser) ,..
фам., стадо фам. , хрпа фам., пучина rусnати несврш . непрел . О (свир а­
фам., чопор нар., агломерација реШ . , ти гусле) ,.. 6 фам. в . досађивати 1. @)
марва ио/., фукара ио!. , стока ио/. - уи : фам. в. брбљати
олош, гужва 6 в. гужва
rycT п р ид. О (који има много честица
rуидељ м заал. (лат. Melolontha те­ у текућем стању) ,.. - уи . жидак 6 (ко ­
lolontha) кебаљ, хрушт ји се одликује великом густоћом) згу­
rуиђаnо м и с О цепидлака, звоцало, снут, збијен, концентрисан, чест @)
зановетало, . чангризало, кењкавац, непрозиран, мутан 6 (који се често
ситничар, критизер, незадовољник, понавља) чест, учестао, фреквен тан
ситничавац, закерало, гунђали ца, ку­ o фи!. в .. опасан
дила ц, критикант, приговарало, мр­ rустииа ж О (особина оног што је
мљало, брундало, чангрљало фам., густо) згуснутост, збијеност, набије ­
квоцало фам. - уи: прзница, свађали­ ност, концентрација, густоћа, волу ­
ца, гњаватор 6 в. кењкавац 1. т уи. мен, попуњеност, пуноћа - уи. засту­
бандоглава ц,давеж пљеност 6 б. густиш 1. и 2.
rуиђање с в. приговарање, занове­ rустиw м О (густо, тешко проходн о,
тање, звоца ње, квоцање, џангризање, израсло шибље или грмље) шипраг,
џангризавост, чангризавост, извоље ­ шикара, шибље, шибљик, шикарј е,
вање, досађ ивање, запредање, кења ­ грмље, жбуње, врзина, гуштак , гу­
ње нар. стиш, гуштара, русје, честар арх., ма ­
rуиђати несврш. непрел . при гова­ кија СУЖ., трњак СУЖ., шевар арх. - уи.
рати, зановетати, звоцати, квоцати, шума 6 (згуснута течност) талог @) в.
џангризати, чангризати, извољевати, гомила 1.
досађивати, зам ерати (неком нешто), rутати несврш . прел . О (потискив а­
запредати арх., срати нар. , кењати ти кроз једњак у желудац) ,.. 6 фиl. в.
нар.- уи. негодовати, брбљати, запо ­ ждерати @) фи!. читати (брзо и мно­
магати 2., грдити го) 6 фиl. б. асимиловати 0 фи!. в.
rурати несврш. прел. трпати, гурати, рушити

утрпавати, сипати, стављати, метати, rуwити несврш . прел. О (стезати

угуравати,ут еривати,уносити,угла­ врат, обично рукама) давити, гушати,
вљивати, набијати угушивати, одузимати дах - уи. уби­
rурмаи м в. сладокусац ти 6 фам. в. досађивати 2.
rуриути сврш. прел. О (отиснути од rуwобоља ж нар. в . ангина
себе) одгурнути, мунути, ритнути, rYWTapa ж О в . густиш 1. 6 в. џун ­

ћушн;ути 6 померити, помаћи, мак ­ гла

нути, мрднути, помакнути , потисну­ rYWTep м заал . (лат. Saиria) јаш тер
ти,преместити,избацити , покренути - СУЖ: гуштерица,
ре/. масаклин , сле ­

реШ . @) в. ставити 6 в . изгубити пић

да ' рчц . (потврдна реч) јесте, ако , та­ давити н есв рш . преn . О (с те зати
ко ј е, наравно, апсолутно, свакако, врат, обично рукама) давити, гуш ати,
заиста, и з весно ,д акако , гарантовано, угушивати, одузимат и дах - уи . уб и­
сигурно, безусловно , де финитивно, ти 8 фам. в . досаt)ивати 2.
засигурн о , дои с та , д а боме, јамач ­ давнаwњи прид . в . прастар 1.
но, н есум њиво , савршено , без даљ ­ давни пр и д . О в . з аст а рео 8 в. п ра ­
њег, п риродн о, посвем а , нема сумње,
стар 1.
истина, по уздано, д о краја , разуме се ,
давнина ж антика, п р ошлос т, д р ев ­
без б ел и р е !. , си фам., зацело , без сум ­
ност, класика, с т а рина , далека пр о ­
ње, посве , подразу мева се, зауфа н о
шлост, нестало време, древни пер иод ,
ре!. , га р а нт фам . , јес жар!., недвој бе ­
прошло време, стар о доба, бирзем ан
но хр в . , неупитно хрв .
ре!. , бирвакат р е !. , баба-земан р е !., ба­
д а > взн . О в. ако 8 в . иако @) в . јер 2.
баземан арх. р е !. , претповест р еШ.
дабоме пр ип . в . да'
даворија ж в . песма
д авати н есв р ш . преn . О ( непосредно
даrња ж зааn . (л ат. Mytilus gallopro-
-) пруж ат и, уручив ат и , предавати,
vincialis, М. edulis) мушула , куњка
додељ ивати, удељ иват и 8 дариват и ,
р е !.
покла њати , д авати на поклон/дар @)
дадиља ж неговатељица, гуверн а н ­
(- задата к) зад ават и О в . нудити 0 в.
та, васпитачица, одгојиватељиц а, бе­
омогућ а в ати
би-ситерка, бона р е!
давеж м гњаватор, досадњакови ћ ,
дажбина ж в. порез
досада, гуш ач , гушилац, гушитељ, н а ­

метљ ивац , з ановетало, сметало, ума ­

даждевњак м зааn . (лат. Salaman-
ра ч , см ор фам . , смарач фам . , кр п ељ dra maculosa) салама н дар

фам., чичак фам., сте н ица фам. , за­ дакако п рип . в. да

бад а ло реШ ., п исличар р е Ш . , чимави ­ AaKne пр и п . з н ачи , о н да, ерго , ако

ца хр в . нем а друге, п а зато, кад ј е тако , п а,

 I
даllек дарежљив

према томе, то јест, и зато, отуд, еле, шњост, данашњица, сад - уи. врем е
у сваком случају uзр. , хоће рећ'и uзр, данrуба м и ж лењивац, ленчуга,
- сл: углавн ом, след,и ле!iштина, беспосличар, нерадни к,
даllек прид . удаљен , завучен, забит, зг.убидан, залудник, залудничар , за ­
забитан, за бачен , ГnYB , дубок, уса­ буш'ант, зевало, ДОКOllИчар, дембел,
мљен, богу иза ногу/леђа/кичме/тре­ лезилеб, лезилебовић, немарник, ба­
гера uзр. - уи. вратоломан 2. дiшаџија, трут, беспосленичар, бес­
даllековид прид. видовит, видов­ послењак - фам. џабалебарош, луф ­
њачки, прозорљив, проницљив, про­ тигуз, стрвина, лан дара, трут, тру­

рочански, визионарски, визионаран, тина, ветропир, фрајер , ленгуз, лењ а

далековид ан, виловит, пробојан, вје­ буба, мртво дувало, паразит, зевало,

довит арх. луфтер, шалабајзер - ре !. гњилац,

гњилавац , лежачина, ленчина, бан ­
даllековидност ж 6. видовитост 1.
галоз, липсотина, цркотина, мрц и­
даllековидост ж 6. видовитост 1.
на, зијало , мртваја, ладолеж, ленац,
даllекосежан прид . 6 . вечит
левента, ленчура, лењак, голанфер ,
даљ м 6 . даљина
лежак, муктаџија, лизун, лазар он ,
даљина ж одстојање, раздаљина, потепух, лежикар, лелек, бадавњ ак,
одмакнут ост, размакнутост, размак,
легањ, ленга, полтрон, ласногуз , ле­
распон, удаље ност, релација, про­ њак, јебиветар жар!. - арх. оклам аш,
стор, даљ, дистанца, растојање, дис­ степихлеб, ветрогоња, адраповац ,
танциран ост, одмак, растој, интер ­ предрштина - уи: битанга
вал, далечи н а, средокраћа ре!., протег
дан rубан прид. 6. докон
ре!., метража фам., далеч реШ .
да н rубмти несврш . непрел . О 6. бес­
дама ж 6. госпођа 1. посличарити 8 6 . висити 1.
дан м О обданица, видело , дневно данryбљење с 6 . беcnослица
доба, светло дана, дневна светлост,
дан и ноli ж 60Т. (лат. Ујоlа tricolor)
дања светлост, данак реШ. 8 (време рег: госпина љубица, кокошја љуби ­
ротације Земље, 24 часа) " ца, дикино око , сиротица, мачуха ,

данак м реШ. 6. дан 1. маћвица, милованка, удовица, божји

данас прил . и м О ирuл . овог дана, цвит, шарена љубичица, модра искри­
у овоме дану, у ово време 8 ирuл. ца, маћухица, виола, пољска љубица ,
(у ово доба) сад, сада, у наше време седмичица, тробојна љубица
@) им. (наше време) садашњост, дана ­ Да ница ж Венера, Северњача, Зор ­
шњост, дана шњица њача , јутарња звезда, Вечерница , Ве ­
данашњи прид . тренутан, актуе­ черњача, Зорница, Форфорос, Хесп е­
лан, савреме н, моменталан, важећи, рус , Венус
садашњи, модеран, незастарео, ово­ да н оноliно п рил . 6 . заувек
времен, ме риторан, присутан фu!., дар м О 6 . поклон 8 6 . таленат
ововременски реШ. , актуалан Хр6. - дарежљив прид . (који радо даје
уи:текући , горући или помаже) великодушан, широко­
даиашњмца м (наше време) сада­ груд, галантан, подашан, добар, пле­
шњост, дан ашњост, сад - уи . време мени~ хуман, самилостан, доброчи ­
данашњост м (наше време) сада- нитељски, несебичан, добротворан ,
137 дарежљивост двоn ик I

милосрдан, човечан, алтруистички, фрајер фам., шмекер жарi. , шмин кер

филантропски, женерозан - уи. до­ жарi., фенсер жарf. ~ в. момак
бар 1. даска ж О (равно оклесан комад др­
дарежљивост ж О (особина оног вета) .. - уи . греда @ ф и!. мн. в. бина
који радо даје и помаже) широкогру­ дати сврш . прел .. О (непосредно -)
дост, доброта, човекољубље, пожр­ пр уж и ти, уручити, предати, додели­

твовано ст, човечност, несебичност, ти, уделити @ даровати, поклонити,

самаританство, алтруизам, срдач­ дати на поклон/дар ~ (- задатак) за­

ност, предусретљивост, милосрђе, дати 0 в. понудити 0 в. омогућити
хуманост, великодушност, племени ­ датотека ж в. досије
тост, галантност, пажљивост, филан­ дахија м в. деспот
тропија, хуманитарност, људскост, даwчара ж в. колиба
достојанственост, благородност,
дванаестерац м песн. (стих од два­
добростивост, милосрдност, узви­ наест слогова) александрин, алексан­
шеност, богобојазност, галанција, дрина Ц
човекољубивост, мекоћа срца, про­
двоваnентан ПРИД. хем. двојак, ам ­
стодушност, пријатељство, благост,
бигвалан, двогуби, двогубан хрв.
душевност, добродушност, изда­
двоврстан прид. в. двојак 1.
шност, доброхотност, разумевање,
двоженац м в. бигамиста
женерозност, беневолентност, пода­
двоженство с в. бигамија
шност, благонаклоност, добра воља,
добротворност, женерозитет, гене­
двоживац м ЗООЛ. (лат. Diрlоzооп
рагаdохuш) мети љ
розност, милост, братољубље, широ­
двозначност ж двосмисленост,
когрудност, милостивост, аман pef.,
податљивост реШ., смиловање реШ.,
двосмислица, неодређеност, више­
з начнос т, амбигвитет, проблематич­
веледушност хрв. - уи: љубав, срце,
ност, полисемија, двострукост, двој­
љубазност, склоност, толеранција,
беност хрв.
нежност

даровит прид . обдарен, талентован,

двојак ПРИД . О двострук, дупли,
двојан, двоврстан, двојни, из два де­
домишљат, вешт, креативан, инвен ­
ла,удвојен, бинаран, двочлан, амби­
тиван, стваралачки, способан, ори ­
гвитетан, дволик реШ . , двокрак реШ . ,
гиналан, надарен, маштовит, про ­
двократан реШ., двојчан реШ., двоје­
дуктиван, ингениозан, сналажљив,
диничан реШ., двојбен хрв. - уи: дво­
имагинативан, окретан, прегалачки
смислен, нејасан @ в. двовалентан
реШ., талентиран хрв. - уи: предузи ­

мљив, генијалан
двојан прид . в. двојак 1.
двојити несврш . прел. в. делити 3.
даровитост ж в. таленат
двојни ПРИД . в. двојак 1.
даса м О (поуздан човек, омиљен у
друштву) лаф, лафчина, мангуп, мом­ двокрак ПРИД . О реШ . в. двојак 1.
@ в. рачваст
чина, баџа, јуноша, фрајер фам., кли­
пан фам., ђетић реј. , силан човек, ле­ двократан прид .реШ. в. двојак 1.
ро pef. @ (који се лепо облачи) кицоw, двокриnци м МН. ЗООЛ. (лат. Diptera)
мангуп, лутак, лепотан, лепотанер, .. - суж: мушица, комарац, шиш арица

лицкало, гизделин pef., гиздава ц арх. , двоnик ПРИД. р еШ. в. двојак 1.

 I
ДВОnlllчан дебеnа кока

двоnичан прид . непоштен, пре пре­ двосмисnеност ж двозначност,

ден , прорачунат,лицеме ран , претво­ двоструко ст, двосмисница, неодре­

ран, смишљен, срачунат, подмукао, ђеност, вишезначност, амбигвитет,

префриган, подао, неискрен, притво­ проблематичност, полисемија, двој ­
ран, намазан фам., лупешки ексир., беност хрв.
татски р е Ш. - уи: неваљао, покварен двострук ПРИД. двојак, дупли, дво ­
-СЛ: л оповски, лукав јан, двоврстан, двојни, амбигвите ­
двоnичј е с в. дволичност тан, из два дела, удвојен, бинар а н ,
двоnич ност ж неискреност, дво ­ двочлан, дволик реШ . , двокрак р е Ш .,

личје , л ицемерје, подлост, препре­ двократан реШ., двојчан реШ., двоје­

деност, ли цемерност, лицемерство, диничан реШ., двојбен хрв. - уи: дв о­
прев р тљи вос т, пре тварање, претвор­ смислен, нејасан
ност, хипокризија, поганост, перфид ­ двоумити се несврш. колебати се,
но ст, до м ишљатост, префриганост, мислити се, премишљати се, оклев а­

подмуклос т, непоштење, притвор ­ ти, одуговлачити, нећкати се, ломи т и

ство, за плотњаштво, притворност, се фи/., кршити се фи!. , бити у дил е­
злоћ а, бесрамност, хипокритичност, ми/недоумици
улагивање, лажљивост, претвори ­ двоумљење с в . дилема
вост, зло ба, нитковлук реШ. , перфи ­ двоуснени прид. грам . в. билабиј а ­
дија реШ . , фаризејство арх., хињење лан
арх. , химбеност арх. , лицумјер хрв.
двоусненик м в. билабијал
- СЛ: лас к а ње, ули з иштво
дебакn м крах, пропаст, слом , неу­
двоnичњ ак м О в. лицемер @ в .
спех, губитак, назадак, распад , фија­
нитков
ско, изгубљена битка , подбачај , п ад,
двомуш тво с в . бигамија лош резултат, назадовање, несрећа,
дворана ж О (велика просторија проклетство , бродолом фи/. , прок ле­
намењеназа већескупове) простори ­ тиња, хаварија, руина , неман фи!.,
ја, сала, ха ла , амфи театар @ ( с порт ­ провапија фи!., низбрдица фиi. , гро б
ска -) хала, арен а, игралиш те, терен , фи/. , ископ ре!., расап ре!. , растеп р е!.,
стад и о н , вежбаоница, вежбалиште, срозавање фам. - уи: пораз , трагед и ­
терета н а СУЖ., ринг СУЖ. , фискултур ­ ја
на сала СУЖ., спортска арена, сокола ­
дебата ж о препирање, полемика,
на реШ. , гимна зиј арх. , гомбалиште препирка, сукоб, претрес, конверза­
арх. , гомбаоница арх. , поприште ција, дијалог, доказивање, комуни ­
реШ., д ворница реШ., ротунда реШ . - кација, конфликт, спор, несугласиц а,
СЛ: сано н , већница расправа, разговор, образлагање , ди ­
дворац м вила , палата, з амак, твр­ скусија , разматрање , расправљ а ње,
ђава, утв рђење, утврда, конак , двор, размена мишљења, диспут, опш тење ,

резиден ц ија, кула, каштел р е /., палача сукоб мишљења, борба мишљењ а,
ексир . жива расправа, распра фам ., речк а­
двориште с окућница, авлија ре/. - ње фам. @ в. већање @) в . говорењ е
уи.башта дебеnа кока ж 60Т. (лат. Sedum
ДВОРКlllњ а ж в. служавка spectabile) ре!: бобика, црњак , кото ­
двосмисnен ПРИД . в . вишесмислен лог, дебела кокошка, бобњак, крављ а
139 дебепатикваlдедовин а

сиса, бобовац, чирник, бобоњак, де­ деветати нес врш . прел. 8 . бити 2.
бели лист, бобовњача, трава од удар­ деветати се н ес врш . 8. тућ и се
ца, брадавњача, балан, подкисула,
девиза ж 8. кредо 1.
бабин тоболац , шуљевак, тушћ, бо­
девијантност ж 8 . изопаче ност 1.
бовујал
девијација ж поремећеност, не ­
дебепа тиква ж бат. (лат. Bryonia р егуларност, аномалија, одступање ,
аЉа) pef: дебелица, луда тиква, дебе­
застрањење, скретање, алтерација,
љача,дебелотиква
девијација од путање/об и чаја, от ­
де бепо прил . 8 . врло клон, варијација , аберација, одми ­
дебепокоwтво с 8 . скаредност цање

дебео прид. о (о човеку или животи­ девица ж (лат. Birgo intacta) девојка,
њи) пуначак, утојен, гојазан, незграпан, невина девојка, ђана ио!. жарf.
масиван , овелик, здепаст, попуњен,
девичанство с (девичанско стање)
окрутао, набијен, омашан, крупан, по­ невиност,чеднос~нетакнутост,вир ­

з амашан , набубрео, замашан, повели к, гинилитет сШруч., венац арх. - уи . де ­

подебео, дежмекаст фам., збојит petu., војаштво
теретан, тежак, одебео, набрекао, на­
девојаштво с девојачко доба , дево ­
дув а н б (који се јавља у обилном сло­ јачки дани , девојачки живот, девов а­
ју) пун, обилан, обилат, обиман @ (ко­
ње арх. - уи. адолесценција , девичан ­
ји је одређених димензија) широк суж.,
ство
висок суж. , велик суж. О (који оставља
девојка ж О цура, женска, цица
оз биљне последице) тежак, озбиљан,
фам. , мачка фам . , женскиња фам. ,
з ајебан нар.
мица фам., риба жар!. , цупи жарf.,
дебип м 8. глупан снајка жарf. , цурак арх., мома арх. ,
дебипан прид. 8 . глуп пичка фам. нар . , девојче реШ . - уи.
дебитант м новајлија, почетн ик, жена б љубавни ца, женска, цица
придошлица, новодошлица, новодо­ фам. , риба жарf. @ госпођица, фрахла
шљак, аматер, букварац фиf., пионир арх. ~ уи. госпођа 1.
фи!. , неискусник pef., новак фам., по­ AereH м 8. глупан
летарац фам., зелембаћ фам . , жуто­ деrрадирати н ес вр ш . и с в рш. не­
кљунац фам. , јуниор фам. фиf., голо­ прел . и прел . О неирел. С8РШ . (доби ­
брадац фам. , шмокљан фам . , клокан ти нижи чин) пасти, зглајзнути фам. ,
жарf., гуштер жарf., дуки жарf., прак­ пући жарf. б ирел. неС8РШ . 8. омало ­
с ист Хр8 . - уи : шепртља, приправник, важавати

ученик - сл : стажиста, неискусан,

деда м О тата, отац, родитељ, ћаћа
смушењак фам. pef., јапа ре!., ђедо pef., баба pef., папе
дебпо с 8. брвно pei., папа pef., бабо pef., ђед pef., стари
дебљина ж 8. величина 2. фам., татко фам., тајка фам., татица
девастирати с в рш . п р ел . 8. докрај ­ фам., дека фам . , ћале фам., таја фам. ,
чити 1. матори жарf. , маторац жар!. , бабајко
деверика ж зоол . (лат. Abramis bra- реШ. б 8. стар а ц 1.
та) плоска, белка, кесега, п ло шк а, дедовина ж О ота џ бина, домовина,
сињ, пече н ка за вич ај , з емља, по стојб и н а, б абовина,
дедуктивност делити I 140

гнездо фи!., очевина ре!., домаја арх. , глас, пропис, налог, одредба , наредба,
патримониј реси. 8 в. задужбина наређење, верман суж. , заповест суж.,
дедукти вност ж в. аналитичност диктат р е си ., напутак реси ., ре золу­

дедукција ж О (и з вођење посебних ција суж., пресуда суж., едикт суж. ,

с удова из општих или других) закљу­ децизива р еси . , диспо з иција ссируч. ,

чивање, размишљање , ре з оновање 8 диспозитив ссируч. - уи: оглас , објава,

(резултат дедукције) в. закључак з аКОН , тачка, правило

дезертер м одметник, пребеглица, делатан прид . в. марљив

издајица, отпад ник делати несврш. непрел . делов ати ,

дезерте рство с (бекство и з војске) дејствовати, радити , чинити, и зводи­

пребег, одмет ништво, отпадништво, ти, вршити радове, обављати , по сту ­

неверство фи!., издајство фи!. пати , ординирати фи!.
дезинф ормација ж О обмана, делатник м в . већник
подвала, заблуда, марифетлук, мон­ делатност ж О в. активност 8 в.
тажа, лажна узбуна, лажна вест, по ­ посао

грешно уве р ење, изврнута чињени­ делија ж јунак, херој, вук фи!. , соко
ца, нетачно обавештење, патка фам. фи!. , змај фи!., орао фи!. - уи: борац ,
- уи: лаж, манипулација 8 В. изми ­ витез

шљотина
деликатан прид . фин, осетљив , та­
дезодор анс м в. парфем нан , истанчан , суптилан, комп лек ­

дезорrанизација ж в. збрка 1. сан, слојевит, шкакљив фи!. - уи : з а­

дезорrаН ИЗ0ваност ж в . з брка 1. мршен, вишесмислен, споран, нера­

дезорије нтација ж пометеност, зумљив

з брканост, изгубљеност, сметеност, делимичан прид . нецелови т, не­

несналажење, лутање, пометња, см у­ комплетан, недовољан, непо тпун,

ћеност, без и злаз нос т, дезоријенти ра ­ крњ, штур, половичан , оскудан, не ­

ност, беспуће фи!. усавршен , недостатан, неуоблич ен,

дезорије нтисати се сврш . прел. в. ограничен , неразвијен, сакат фи!. -
изгубити се уи: недовршен, сиров, незавршен

дејство с О деловање, утицај, ефе­ делимично прил . (у одређ еној

кат 8 в. утиса к @) в . моћ мери) донекле, имало, унеколико ,
дејствовати несврш . непрел . О де­ колико-толико , ма колико , б арем
ловати, радити, чинити, бавити се, мало, макар мало, до неке мере, дје­
ординирати фи!. уредовати суж. 8 в. ломи це хрв .

борити се делинквент м правн . (онај који је

декинти ран прид . фам . в . банкрот починио кривично дело) преступ ­
декламо вати несврш . прел . гово­ ник, кривац - уи . бандит, лопов
рити напамет, рецитовати фи!., кра­ делиријум м О (поремећај свести
снословити екс ир . - уи. говорити, праћен халуцинацијама) В. бунило 1.
брбљати 8 (јако узбуђење) В. махнитост
декларација ж в. етикета делити несврш . прел . О маси. врш и­

декрет м одлука, указ, акт, закљу­ ти дивизију 8 одвајати, комадати,

чак , директ ива, уредба, решење , про- раздвајати, рашчлањивати , откид ати ,
141 деnо део I

разбијати, одељивати, двојити, разје­ ш ћење празних парола) празноре­

дињавати, разграђивати, половити, чивост, празноре чје, фр азирање - уи.
уситњ авати, растављати , тргати, пре­ лицемерје, демагошки
половљивати, преламати, се п арира­ демаrошки пр ид . 8. празноговор ­
ти, цепати фи!., чехати ре!. , черечити љив, празноречив, реторички, фр а­
фам.., рашчеречивати фам.., јединити зерски, п р азно глагољив , празноре ­

реШ., преполављати реШ. декомпоно­ чан, вербалан реШ .

вати суж. - сл: осамити, лучити, р е­ демантован прид . 8 . обо р ен
зати @ нудити, нуђати, давати О в. деменција ж безумље, лудило, без ­
давати 1. умност, сулудост, махнитост, умобо ­
деnо с О потез, поступак, акт, за­ ља, лудња, френезија, неурачунљи­
хват, чин, гест, акат арх. - уи: радња, вост, помахниталост, подивљалос т,

акција , тачка, дејство 49 активност, неумност, застрањеност, бунило,

ак циј а, деловање, предузимање, рад, избезумљеност, шашавост, сум ану ­
радња, посао, предузетништво, по­ тост, расп аме ћ еност, лудост, помама,
духват, поступак, предузетност, деј­ ментална /умна поремећеност, без ­
ство, операција, прегалаштво, де­ умништво, безглавост, душевна обо­
латн ост, подузимање хрв ., потхват лелост, безумство, болест, душевно
хрв. - уи: процедура, подвиг @) творе ­ растројство, махнит, п олудење арх. ,
вина, остварење, творба, производ, манија исих. - сл: блесавост исих. , хи ­
продукт, учинак - суж: рукотворина, стерија
умотво рина, опус - уи : стваралаштво, демоnирати сврш . прел . В. докрај­
акт, уметност 't' уи. креативност чити 1.
деnовање с О в. дело 2. 49 в. анга­ демон м в . ђаво 2.
жман 2. @) 8 . утицај денди м кицош, гиздавац, красот ан,

деnовати н есв р ш. не п рел . О (оста­ гизделин, помодар, шармер, лепота­

вљати утисак) изгледати, чинити се, нер , каћипер, монден,лизун,ђилкош

доимат и се, личитИ 49 (имати утицај) ре!., лепотан фам.., шминкер фам..,
одражавати се, утицати - уи. интер­ луткица фам. . , лутак фам.. , фенсер
венисати @ делати, дејствовати, ра­ жар!., шмекер жар!., фићфирић арх.,
дит и, чинити, изводити, вршити, ор­ красник арх. књиш . , педерко Йо/.
дин ирати фи!. уредовати суж. денунцирати н есврш . пр ел . (тајно
AenoKpyr м О (поље деловања) до ­ достављати информације, обично
мен, подручје, рејон, сфера, круг, властима) потказивати , тужакати ,
домет, поље (деловања), област, оп­ пријављивати, цинкарити, откуцав а­
сег, територија фи/., терен фи!. - уи : ти - уи . издати 2.
окружење, средина 49 (поље утицаја) денути сврш . пр ел. фа м . 8 . ставити
надлежност, компетенција, инге р ен­ део м О (количина нечега мања
ција, меродавност, позваност, компе­ од целог) јединица, елемент, комад ,
тент ност - уи: способност, стручност ком п онента, честица, састојак , чи ­
деnфин м зо ол . О (лат. Delphi- нилац, фактор, дели ћ , саставница,
nus delphis) п лискавица арх., дуп ин атом ф и !. , кар ика ф и !. 49 (он о што се
хрв.49 8 . лептир 1. одвоји од неке ц елине) кома д , парче ,
демаrоrија ж (лицемероно кори- фр агм ент, трун, трун ка, остатак, де-
деоницаlдеранжирати
лић, залом ак, одломак, окршак, ко­
мадић, парампарче, ломатак реШ.,
крњадак фам., крњетак фам. - суж:
окрњак, крхотина, рбањак реј., рбина
реј., рбак реј.
деоница ж акција , меница, вредно­
сни папир, обвезница, облигација,
чек, медносница, задужница
деонича р м акционар, удеоничар
арх.
деонича рски ПРИД . акцијски, ак­
циони, ак ционарски
депnаси ран ПРИД . В. непријатан
депо м лагер, стовариште , ремиза,
складишт е , магацин, спремиште, ма­
газин, при станиште, гаража, комора,
чувалиште, хангар, одлагалиште, во­
зни парк, сместиште, похранилиште,
слагалишт е, румплцимер, спремник
реј., магаза фам ., поклад арх., колни­
ца реШ., ре по з и ториј реШ .
депоэит м јемство, капара, хипоте ­
ка, залог, га ранциј а, осигурање, кау­
ција, полог, аванс, јемчевина, јамство,
предујам, та ложење, аконтација, авал
реј. , вађеви на реј., ломбард арх., фор ­
шус арх. реј., вадијум реШ. - сл : без­
бедност, наслага
депресиван ПРИД . учмао , безво­
љан, утуче н , равнодушан , тмуран,
апатичан, нерасположен, сломљен ,
туробан, брижан, клонуо , атоничан ,
покуњен, неспокојан, анксиозан, на ­
тмурен, чамотан, меланхоличан, сив,
обамро, погружен реј. , шоњав фам. ,
сатрвен ексир., скрхан ексир., чаман
реШ . - уи: досадан, уморан, бесан
депресив ност ж В. депресија
депресија ж О (лоше расположење)
депресивн ост, нерасположење, мрзо­
воља, апати чаност, безвољност, анк ­
сиозност, суморност, меланхолија,
малодушн ост, апатија, депресивност,
депримира ност, индиспонираност,
142
потиштеност, снужденост, равноду ­
шност, покуњеност, мргодност, зло­
воља, невољност, тмурност, мрклин а,
летаргија, индолентност, индоленци ­
ја, клонулост, клонуће, натмуреност,
инертност, индиферентност, отупе­
лост, инерција, раздражљивост, фл ег­
матичност, неосетљивост, песим и­
зам, утученост, зловољностапатич ­
ност, атонија, СМРКНУТОСТ, мрачн ост,
клонулост духом, тегобност, намрго­
ђеност, туробност, мртвило, нев есе­
1. ље, намрштеност, мизерност, лош а/
зла воља, сломљеност, беживотнос т,
покислост, учмалост, тупост, тегоба
у души, бедак фам., киселост фиf.,
мркост реШ ., абулија реШ ., празнина
фиf., млохавост фиf., хладноћа фиf.,
погруженост реј., грижљивост реј.,
безвоља фам., дерт иесн., сплин р еШ . ,
нујност ХрВ. - уи: туга, умор, брига,
нелагода, безнађе, слабост, патња, не­
задовољство, малаксалост, мука , из­
мученост, беда, агонија 6 јеој. В. ба­
сен
депримираност ж В . депресија
деран м О (несташни дечак) ђ аво,
мангуп, обешењак, враголан, н еста ­
шко, немирко, неотесанац , ђаволан,
клипан, непослушник, неваљ алац,
спадало, адраповац, злоћко, тепац, ђа­
волак, окачењак, тврдоглавац , каубој,
проклетиња, грубијан, шејтан, личи­
нар, факинчић, враг, гутrанфер (и го­
ланфер) , несрећа, факин, рђа, бар аба,
цвећка фиf., магарац фи!. нар., зврк
фиf. , ђилкош ре!. , вижле реј., берек ин
1. реј. , мулац реј., леро реј., штрањ гов
реј. , шерет реј., угу рсуз фам., хо рј ат
фам., дериште нар. , хунцут реШ . - уи :
самовољник, дрзник, простак 6 (ве­
ома млад дечак, млађи од осталих ) В.
дериште
деранжирати сврш . прел . В. алар-
143 I
дерање детаљисати

мирати 8 задесити се

дера ње с О бечање, дречање, урла ­ десница ж .... уи. рука 1.

ње,кричање, врискање, ридање, ври­ деспот м апсолутиста, сил ни к, ти ­
штање, дерњава, урликање, дерњање, рани н , самодржац, диктатор, поро ­

дерачина, туљење, ревање ио!. - сл: бљивач, дахија, аутократа, власто ­

кењкање, плач 8 В . граја држац, ага, самовољник, окрутник,

дерати несврш. непрел . (- одећу или страховладар , злоста вљач , самов ла­

слично) цепати, тргати, кидати, пара ­ дар, страх и трепет, олигарх , тлачи­

ти, љуштити реШ . лац, немилосрдник , батинаш фиf. ,

дера ти се несврш . урлати, цичати, кабадахија ре !., тлачитељ хрв. - уи :
галамити , викати, бучати, врискати, крвник, мучи т ељ , насилник, силеџи ­

вриштати, дречат и, грајати, надви ­ ја фам.

кивати се, узвикивати, и зд ирати се, деспотиэам м В. апсолутизам

лармати, скичати, крич ати, ричати, деспотски п рид . В. дикт аторски

драти се, кликтати, бечати, арлаука ­ дестинација ж адреса, одредиште,
ти, алакати, пиштати, извикивати,
крај, одредишно место, место
рикати, цијукати, брујати, дерњати
деструктиван прид . О (који ра­
се, парати ( неком) уши, дизати џеву,
з ара, руши) рушилачки , разоран,
грмети, јаукати, грактати, баукати ,
уништавачки, катаКЛИ З МИ'!аН - уи .
јалакати ре!., бречати р е!., ревати р е !. ,
насилан , силовит, снажан 8 В. ште ­
халакати ре!., ћакати ре!., руљати р е!.,
тан .... уи. антагонистички
крештатифам., чепити жвале екс ир .
детаљ м појединост, ситница, ма ­
-уи:доз ивати,беснети
ленкост, финеса, потанкост, подро б­
де реrпија ж .... уи. барка ност, нијанса фи!. - уи . део
дер икожа м ж В . гуликожа
детаљан п р и д . О (који је урађен ве­
де риште с (веома млад дечак, мла­ ома пажљиво, до детаља) пажљив ,
ђи од осталих) балавац, деран, балав ­ исцрпан, ситничав, обухватан, бри­
че, дерле, дечак, балавко , зелембаћ , жљив, темељит, опсежан , обим ан,
балавадија , малолетник, тинејџер, опширан , преци за н, свеобухватан,
пубертетл иј а , балалајдер , прцољак, сушти, минуцио за н, у танчине, ег­
малодоб ник, багане, балавандер, бе­ за ктан , у ситнице, студиозан, у де ­
ба фи!. фам. , жутокљунац фам., пи ­ таље, акрибичан реШ . , а крибиј ски
ле фам., пикавац фам., клинац фам., реШ . - уи: правилан, танан, соли ­
шипарац форм., дораслица реШ ., ху­ дан, исправан, потпун , стручан, та ­

добица реш. чан , савршен - сл: свестран , савестан

де рњава ж О В. граја 8 В. дерање 1. 8 (који се истиче великом јасноћом)

де серт м слаткиш, посластица, за­ прецизан, дефинисан , јасан, одре ­
слада, колач, заслађење, сластица, ђен, несумњив, објашњен , подроб ан,
слатко, шећерлема, прислачак р еШ . домишљен, установљен, недвос ми­

десетковати сврш . прел. О В. уни­ слен , експлицитан, детерминисан,

штити 8 В. поубијати поуздан , децидиран, утврђен, тачно

десити се свр ш . О догодити се, зби­ утврђен @) 8. аналитичан 2.

ти се, одиграти се, одвити се, развити детаљисати нес врш . н е прел . О фам.
се, доћи до нечег, згодити се, испасти (говорити споро без краја) развлачи -
детаљно див I 144

ти, отезати, ићи у танка црева изр . дефинисан прид . (тачно утврђен)
фам. - уЙ. брбљати , говорити, доса­ описан, објашњен, одређен, преци ­
ђивати f} (приказивати у суптилним зан, јасан, несумњив, подробан , до ­
прелазима ) в. нијансирати мишљен, установљен, недвосмислен ,

детаљно прил. в . аналитички експлицитан, детаљан , детермини ­

дете ,с О (људско биће у односу на сан,поуздан,децидиран,утврђен ,

своје р.одитеље) клинац фам. , клиња дефинитивно прил. в. да

фам., син суж., кћи суж., дечак суж., дефиниција ж (јасно објашњење
девојчица суж. - уЙ. потомак f} (мла­ неког појма, речи или термина) по­
до људско биће као симбол наивно­ јашњење, објашњење, значење, де ­
сти, непокваретност и, неразумно ­ терминација, интерпретација, опис ,
сти) в. балавац тумачење, установљење

детектив м (припадник тајне по­ дефицит м О (кад нечег нема до­

лиције или тајне организације који вољно) мањак, недостатак , несташи ­
за неког прикупља информације) до­ ца, помањкање, недовољност, оску­

ушни к, обавештајац, обавештавач, дица, непотпуност, непостојање, не ­

информатор , агент (тајни -), шпијун, мање, празнина, рупа фам. f} фи!. в.
диве рзант, потказивач, цинкарош, беда 2.
денунција нт, одавалац, дојављивач, дефицитаран прид. в. редак
пријављивач , пријавитељ, дојавитељ, деформисан прид. в. безобличан
достављач, проказивач, шпицлов ре!.
деформисаност ж в. из обличе­
детермин ација ж в. одлука 3. ност

детермин исан прид . О в. означен деформисати сврш . прел . и зобли­

f} в. детаља н 2. чити , преобликовати, искривити - уЙ.
детињаст прид. недозрео , неиску­ оштетити , уништити , упропастити

сан, несазрео, мали, незрео , инфан­ децидиран прид . О в. одлучан 1. f}

тилан, недо растао , голобрад, млада­ в. дефинисан @) в. изричит
лачки, млад, малолетан, тинејџерски, дечак м О (мушко дете) дечко, дете,
јецав, бебаст фам . , балав фам. Йоf., мали, клинац фам., клиња фам . - уЙ .
зелен фам. , кењкав фам. , млађан екс­ балавац f} в . момак 1.
йр. - уЙ. на иван
дечко м О в. дечак f} младић , заруч ­
детонато р м вој. упаљач ник, љубавник, момак, вереник , и за­
дефанзива ж в. повлачење 1. браник, даса фам., тип жарf., фр ајер
дефект м О недостатак, слабост, жар!.

грешка, аномал ија , ненормалност, не ­ дешавање с (оно што се догодило,

правилност, неисправност, пропуст, обично занимљиво или упечатљиво )
мана, феле р фам. f} квар , оштећење, догађај, згода, епизода, случај , з бив а­
хаварија, оштета ре Ш. @) фи!. (код чо ­ ње , ситуација , прилика
века) в. мана дибидус прил . в. потпуно
дефектан прид. О в. неисправан f} див м (велик, висок човек) џин , гр­
в. инвалида н досија, гигант, људина, титан, гор о­
дефетиста м циник, заједљивац, стас, рмпалија, грмаљ, људескара , ко ­
капитула нт - уЙ . песимиста лос, оријаш, голијат, слота, велик ан,
145 дива I дивља св иња

гренадир, исполин, натчовек, људа, диванити несврш . непрел . О при ­

крамп фu!. , чудовиште фам., грома­ чати, разговарати, комуницирати ,

да фам. - уи: креатура, карикатура водити разговор, претресати, разве­

дива ж примадона, хероина, естрад­ зати, распричати се, растелалити се

на звезда, звезда, ведета реШ. ре!., лонџати реТ., ћеретати фам., ве ­

диваљ прид . В. дивљи сти фам., развести ексир., глагољати
диван' м В. канабе арх., конверзирати реШ. - уи: диску­

товати, ћаскати 49 В. говорити @} В.

диван' прид. О прекрасан, божан­
брбљати 2.
стве н, очаравајући, божански, заносан,
диверзант м (онај који учествује
чудесан, бајковит, нестваран, чаробан,
или организује диверзије) уротник,
омамљив, изврстан, узвишен, бајан,
сјајан, прелеп, импресиван, хипноти­
завереник,саботер

чан, небески, предиван, савршен, фан­ диверзија ж О вој.(операција која

тастичан, фасцинантан, бајослован , се врши мимо главног бојишта) на­

блештав, величанствен, невер"оватан, пад, саботажа, завера 49 фu!. (дело ­

вање на рушењу неког система или
као дијамант, раскошан, анђеоски, екс­
клузиван, чудесно леп, дивотан, васе­
стања изнутра) субверзија, преврат ­
ничко деловање, урушавање систем а,
љенски, небесни, пресладак,дијамант­
рушилаштво @} в. дигресија
ски, одушевљавајући, рајски, задивљу­
јући, неодољив, као из сна, велелепан, дивизма ж бат. (лат. Verbascum
магнетичан, вишњи, замаман, као са
thapsiforme) pef: широки лопух, жу­

слике, особит, посебан, ван серијски, тоцвијет, лепух, краљевска свића, бе­

несавладив фu!. фам., великолепан лоперка, свијћњак, волов реп , вунав­

ка, лепушац
реШ., супер неиром. фам., екстра не­
иром. жар!., невиђен жарf., филаделфи­ дивљак м варварин, грубијан, про­

ја неиром. фам. , светска класа фам. uзр. , стак, неотесанац, странац, сировина,

боли глава фам. uзр., жешћи неиром. вандалин, варвар, туђин, канибал,

жар!., до јаја жар!. uзр., прва лига фам. брђанин, иностранац, паланчанин ,

uзр., страшан жар!., дичан арх. еуф: чобанчина, туђинац, кабадахија, не­

леп, красан, допадљив, наочит, при­

цивилизована особа, хорјат, непро ­

мамљив, сладак, згодан, привлачан,

свећеник, силеџија, сељачина, џибер

блистав, цакан, фин, стасит, љубак, до­ фам. , чобанин фам., троглодит фам.,

паДЉив, вабљив, меден, интересантан, сељак фам., шабан фам. , примити ­

елегантан,атрактиван,одличан,кићен, вац ио!., барбар хрв., барбарин хрв.

дражестан, мамљив, луткаст, леполик,

дивља поза ж в. витица 1.
красотан, чаран, лепушкаст, наочит, дивља паприка ж бат. (лат. Супап­
убав, замамљив, рафиниран, грацио­ chL1m vincetoxicum) реТ: свилни дубац,
зан, мио, феш неиром. реШ., кицошки косара, астоклеп, ластавина, крвник,

фам. арх., гиздав арх., миловидан реШ., паставичњак, пасја ри га, страшница,

изгледа н ре!., милолик арх. , зора н реТ., пасји купус

уписан ре!., гледан реШ., шик неиром. дивља саnата ж бат. (пат. Lactuca
фам., дојмљив ХРВ. - уи: добар, отмен, virosa) ре!: горска отровница, ОТРОВ­
одличан - сл: узбудљив, провокативан на поћика
49 В. еминентан 1. "" уи. идеалан дивља свиња ж зоол . вепар, свиња
дивљачки I диrресија

дивљачки прид. в. груб ватрен фи!., вирулентан фи!., рогат

дивљашт во с суровост, прими­ фам. , вехементан арх., нервозан еуф.

тивизам, варварство, варваризам,

- уй: свадљив, некултуран, тврдоглав,

нецивилизованост, вандализам, бе­ страстан, бесан, немиран, разуздан ,

срамност, неотесаност, нехуманост,

грозан €J В. груб

нељудскост, дрскост, немилост, крв­ дивљи падопеж м бат. (лат.

I-IИШТВО, безобразност, вулгарност, Calystegia sepium) ре!: велики слак,

бестијалност, зве рство, немилосрд­ чадорчић, шаторче, хладолеж, слат­

ност, примитивност, сировоi:т, бру­ ковина, слак, кошуљарка, бепи падо­

леж, ЗГОН'-Iек
талност, бездушност, безобзирност,
насиље, бестидност, безосећајност, дивљина ж О В. забит 2. б в. ватре­
некултура, неумољивост, бешћут ­ ност

ност, безобраштина, простаклук, дивовски прид. О в. огроман 1. б в.

разарање, крволочност, злочинство, вепик 1.

заосталост, недоличност, демонизам, дивокоза ж зоол. (лат. Rupicapra ru-
некултивиса ност, пустошење, безо­ picapra) гамс
бразлук, необразовање, неуљуђеност, диrитапис м бат. О (пурпурни , лат.
простота, несофистицираност, неса­ Digitalis purpurea) ре!: напрстак, цр ­
жаљивост, анималност, насилност, вена пустикара, пустикара, напости­

припростост, животињство, несми­ њак, напрстњак, дебели тров, вепики

љеност, просташтво, грубијанштина, тров, бабин напрстак б (вунасти ,
нечовештво, нечове'-lНОСТ, грубост, лат. Digitalis lanata) ре!: поњавица, зу­
непрофињеност, осорност, неосе­ бачица, маљава зуба'-lица, пустикара,
тљивост, дивљина, дивљачина екс­ бесник, пустена пустикара, беСНИ<Iе
Йр., симплицизам реШ., пасјалук ЙО!., диrитрон м ра'-lунаљка, капкулатор

барбаризам ХрВ., барбарство ХРВ.- уЙ. суж., шибер , абакус арх., логаритмар
непросвећеност реШ ., сабира'-l реШ ., рачунапо хрв.
дивљи прид. О неприпитомљен , не- диrнитет м в. понос 1.
припитомљив, непокоран, неукротив диrнути сврш. прел. О (постави -
б диваљ, напрасит, нагао, жесток, ти нешто с нижег на виши полож ај,
ћудљив, фуриозан, жустар, занесен, управити нагоре) дићи, подигнути,
афективан, горопадан, махнит, жу­ уздигнути, уздићи б в. васпитати €J
чан, буран, виолентан, агресиван, фам. в. украсти
плах(овит), непријатан, необуздан, диrнути се сврш . О дићи се, попе ­
прек, набусит, осион, неуравнотежен, ти се, уздигнути се, уздићи се, узне­
плаховит, насилан, импулсиван, ср­ ти се, винути се , подићи се, узви ­
'-Iан,помаман,ос оран,силовит,неци­ сити се , понети се, наднети се, лан­

вилизован, недисциплинован, безоб­ сирати се, извити се, узлетети фи!.,

зиран, жив чан, напрасан, примити­ пе>ДoI/:тети " фи!., вазнети се реШ. б
ван, нападан, несређен, неста ложен, ус1'~ТИ, усправити се, стати на ног е,

експлозиван, распаљив, неразборит, дићи се, дићи дупе нар . €J усправи­

ГРОЗНИ'-lав, самовољан, покарљив, ти се, укрутити се О полетети, узле ­

својеглав, рабијатан, једак, МУШИ'-lав, тети, ВИНУТИ - се

обестан, темпераментан, мрк фи!. , диrресијажо (привремено одступа-

147 дизати I дим ити

ње од основне мисли) ynадица, одсту­ држачки, неслободан режим , само ­

пање, излет, скретање, диверзија, екс­ владарски, аутократски, нелибера ­
курс , екскурзија фи!. @ реШ. В. напад лан, недемократски

диз ати несврш . прел . О (померати диктатура ж в . апсолутизам

нагоре) подизати, уздизати, гурати - диктирати н есврш. прел. в . наметати

у и . померити 1. @ (правити архитек ­ дикција ж изговор, нагласак, говор,

тонске грађевине) В. градити @) (- де­ артикулација речи, интонација, дис ­
цу) В. одгајати 6 (- некога у звезде) В. курс , начин изражавања, модулација
в елич ати 0 будити (В. пробудити) - уи : језик , комуникација
дијалекат м грам . наречје, идиом, дилеја м ж жар!. в. дудук
говор неког краја, варијанта говора, дилема ж недоумица, двоумљењ е ,
н е с т андардни језик - суж: штокав­ двоумица, колебање, колебљиво ст,
ш т ина, кајкавштина, чакавштина, неодлучност, трилема фам. , двојб а
е кавица, (и)јекавица, икавица хрв. - уи. сумња 1., неодлучност 1.
дијалектика ж ... уи. логика 1. дилетант м О лаик, аматер, неструч ­

диј алектолоrија ж лингвистичка њак, непрофесионаJlац, надримајстор,

географија - уи: лингвисти ка, фразе ­ приучењак, непознавалац , буџаклија
ологија арх. , лајкуш ре!., петљанац фам. , ша р ­

дијалоr м О в. дебата 1. @ в. разго­ латан фам. , петљавац фам. , ан а лфа­

бет фи/., фушер фам. , постраник хр в.,
в ор

диј амант м камен, драгуљ , драги

неупућеник хрв. - уи . нез налица @ п е­
тљанац, фушер жар!. - уи: аматер , л а­
камен, алем, алем - камен , брилијант,
ик, шепртља @) в. незналица' 2.
најтврђи драгуљ, адиђар ре!., алин ­
дилетантизам м фам. неструч­
камен арх. , алер - камен арх. , алмас
ност, аматеризам, непрофесионал ­
арх. , аJlмаз арх. - суж: рубин, сафир
ност, крпарење, крпеж, почетни ­
дијапазон м в. опсег
штво, нестручњаштво, непрофе ­
ди ка ж в. врлина
сионализам, пр.чкарија, петљанија,
ди кобраз м зоол . (лат. Hystrix cri- петљанција, петљање, аматерство,
stata) бодљикаво прасе крпарија , крпање ре!. , КJlепотин а
ди ктат м в. декрет ре!., фушерај жар!.
ди ктатор м апсолутиста, деспот, дилетантски п рил. фам. некваJlИ ­
силник, тиранин, самодржац, поро ­ тетно, лабаво, слабо, лоше, траљаво,
бљивач, дахија, аутократа, власто- Jlаички, нестручно, невешто, неструч -

држац , ага, самовољни к, окрутник, њачки, почетнички, шаРJlатански ,

с т рахОВJlадар, злостављач, самовла­ климаво, незналачки, неприкладно ,

дар, страх и трепет, ОJlигарх, ТJlачи ­ некомпетентно, тричаво, непрофе­

л ац, немилосрдник, батинаш фиf., сионално, мизерно, неизвежбано ,
к абадахија ре!. , ТJlачитељ хрв. - уи: недовољно, никакво, без стручности ,
крвник, мучитељ, наСИJlНИК, СИJlеџи­ неквалификовано, млако , аматерски ,
ја фам. непотковано, рђаво , аматорски р е!. ,

диктаторски пр ид. тоталитара н , фушерски жарf.

тирански, апсолутистички, деспот­ димензије ж в. величина 3.

ски , самовоља н, ауторитаран, само- димити несврш . п рел . фа м. в. пушити
димњача дирнути I

димња ча ж бот. (лат. Fumaria offi- руководилац, администратор, шеф ,

cinalis) ре!: росно зеље, димица, ру­ равнатељ, руководитељ, говерно р е!.,

сница, црвени росоплас, росница, менаџер фам. , бос жар!., управитељ

димљача, пелинац, росуља, црвена арх., человођа реси., капо реси., дело­
димњача, росопласт, руњавац вођа реси., комесар реси., капоња реси .

динамика ж в. енергија -уи:лидер, владар

динамич ан прид . в. енергичан 1. диригован пр ид. фи!. (који је извр ­

шен по плану или налогу више вла­
динго м зоол . (лат. Canis dingo) дин ­
сти) оркестриран, режиран , изрежи ­
гос
ран, аранжиран , изаранжиран, на ­
динстати несврш . прел . (кувати на
ручен, намештен - уи . организов ан,
тихој ватри у мало воде, поклопље­
наређен
но) крчкати, пирјанити хрв., пирјати
дирижабn м в. аеростат
хрв. - уи. кувати
диринчити несврш . непрел . (мно­
диња ж бот. (лат. Cucumis mеlо) ре!:
го и напорно радити) напрезати се,
пипун,пип он , пепен,мелон,лубени­
ринтати, мучити се, кулучити, тегли­
ца, дина, думлек, љубеница, врежа ,
ти, рмбачити, таљигати, тешко ради ­
милон, милун
ти, замарати се, грбачити, крвавити ,
дињица ж бот. (лат. Sanguisorba mј­
з нојити се, упињати се, риљати, ди­
nor) ре!: лубениче, жилињача, крв а­
ринџити, тежачити, грбанчити, ко­
ра, фимфуља, јагодица, дињуша, лу­
бељати се, грбити се , убијати се (од
беничица, кровошница, лубенчица,
посла), грчити се, изгарати, запи­
лубеничарка, божја брада, зм ијска
њати, рмбати, робијати фи!., крам ­
трава, лубени чје, оскорушица
пати фам ., црнчити фам., коњос а­
дипnомата м О (особа која се бави ти фам . , сатирати се фам., работати
дипломатијом као струком) ,. - суж.
фам . реси . , паштити се ексир. ре!., по­
амбасадор, конзул, аташе, @ фи!. (до­ тегнути ексир., аргатовати арх. , арга­
виљив човек који у опхођењу с други ­ тирати арх. хрв., окапати реси., јес ти
ма спроводи своје намере) тактичар, крвав хлеб изр. , радити као мрав изр .
комбинатор - уи. сналажљивац - уи : трудити се, радити
дипnоматски прид . амбасадорски, диркати несврш. прел . в. задевати 1.
изасланички, конзуларни, поклисар ­
дирљив прид . О (који иза з ива осе ­
ски арх., велепосла нички хрв.
ћање великог узбуђења) потреса н, га ­
дирати несврш . прел . О пипати , до­ нутљив, уверљив, изражајан, снажан,
тицати, тицат и, пипкати, чачкати, џа­ јак - уи. узбудљив
пати @ (шалити се на туђ рачун или дирнут прид . О додринту, пипну т,
некога изази вати вербално) пецкати, дотакнут, такнут @ ганут, погођен ,
задиркивати, провоцирати, чачкати,
ра з нежен , коснут реси.
зачикавати, задевати, бости, изази ­
дирнути сврш. прел . О (доћи у додир
вати, подјебавати нар., зајебавати
с нечим) пипнути, додирнути, таћи,
нар. - уи. ругати се @ в. мешати се
Дотаћи, дотакнути, докачити, коснути,
дирек м в. греда 2. окрзнути (мало -) @ ганути , растужи ­
директив а ж в. декрет ти, погодити, разнежити, ражалости ­

директор м управник, пословођа, ти, коснути реси. @ в. узнемирити

149 дисати доба I

дисати несврш. п рел . аспирирати, дистанца Ж б. даљина

удисати , усисавати, увлачити ваздух дистанциран п рид. О уздржан -

дисидент м (онај који се због несла­ уи. повучен @ б. опрезан

гања издвојио из неке организаци ­ дистанцира ност Ж О уздржан @

је) отпадник, одметник, противник, б. опре з ност

бегуна ц , контра ш, бунтовник, апо­ дистинктиван п рид . О (који служи

стат(а) - уи. бе з божник за разликовање) разликован @ (који
дис идентство с бунтовништво, се разликује од осталих) б . посебан
одметни штво, отпадништво, јереза, дистинкција Ж б. разлика
буњење, склоност контрирању, скло­ дистонирати несвр ш . не п рел . фал ­
ност побуни, апостаза р еал ., превера ширати

р е Ш . , апостазија реШ. - уи: противље­ дистрибуција Ж о достава, испо­

ње , устанак
рука, опскрба , уручивање, предај а,
диск о нт м б .. попуст достављање, допремање, опскрбљи­
дис кредитовати сврш . прел. уни­ вање , издавање @ распоред, расподе­

зити, понизити, осрамо т ити, ком­ ла , распоређивање, раздеоба

промито вати , озлогласити, опљунути дисциплинован прид. послуш ан,

фам . - уи . окривити, осумњичити подложан, привржен, покоран, при­

диск риминатор м обесправљи­ љежан - уи: марљив, тачан

вач, шовиниста, бигот, сегрегацио­ дићи сврш . б. дигнути

нист дићи се сврш. б. дигнути се
дискриминација ж обесправљи­ диференцира ност Ж б. разлика
вање, неједнакост, сегрегација, шо­ дихотомија Ж б. антитеза
винизам, расизам суж., ксенофобија дичан п рид. О б. горд 1. @ б. поно ­
суж., апартхејд суж. - уи: искључи­ сан @) арх. б. диван'
вост, нетолеранција дичити се н есвр ш . (држати се по­
дискусија ж О б. заседање @ б. де­ носно) поносити се, гордити се - уи .
бата 1. @) б. говорење хвалити се

дискутабилан прид. оспорљив , длан м .... уи. рука 2.

расправљив, споран, проблематича н ,
двојбен Хрб. - уи. сумњив, нејасан
дис кутовати несврш .
распра вљати , заседати, већати , раз­
матрат и, саветовати се, размењивати
мишљења , састанчити
тирати Хрб., конферирати Хрб. @
разговарати 1.
ди спа нзер м амбуланта , стационар,
клини ка, болница, поликлиника, дом
здравља, амбуланца ре!. , амбуланција
арх. ре!., амбулаториј Хрб.
ди спозиција ж О сшруч. б. декрет
@ б. атрибут 2. @) б. таленат
дневник м О мемоари, аутобиогра­
фија, анали, реминисценције, сећања,
неп р ел. О животна прича @ б. новине
до пред. б . близу' 1.
доајен м б. достојанственик
фам., диску­ доба с о (временски период уоп­
б. ште или раздобље које се одлик ује
неким догађајима) епоха, ера, век ,
период, интервал, време, раздобље,
етапа,сезона,доб, циклус ,е ра , раз ­
мак, одсек времена, мена арх. @ (пе­
риод у развитку нечега) стадијум,
степен, фаза , стање, степеник фИl.
- уи. моменат
добавитиl добродржећи 150

доба вити сврш. прел. О набавити, добро' прил . О (на добар начин, ко ­
прибавити, наћи, снабдети се, опскр­ ји задовољава квалитетом) успешно,
бити се @ В. купити' 1. успело, квалитетно, упутно, људ­

добар прид. о (о човеку) примеран , ски, повољно - уи. успешан @ ис­

праведан, поштен, ваљан, частан, правно, тачно, беспрекорно, без

племенит, крепостан, душеван, до­ грешке - уи. исправан 2. @) савесно ,
бродушан,доброћудан,честит,непо­ приљежно - уи. савестан О подроб ­
рочан, неподмитљив, етичан, мора­ но, људски, темељно - уи. темељ ан

лан, карактеран, исправан , људски, 1. 0 В. много 0 (који су у добрим

истинољубљ ив , беспрекоран , непо­ односима) * уи. - добар 6 здра ­
кварен, правичан, узоран, одан, чи ­ во - уи. здрав g угодно - уи. угодан

стих руку, у погону, доличан, искрен , добро' с о власништво, земљопо­

ћудоредан, коректан, савестан, поу­ сед, имовина, својина, посед, имет ак,
здан, лојала н, доследан , пун врлина, земља, имање , актива, газдинст во,

скрупулоза н реШ . @ В . дарежљив @) В . земљиште, капитал, властитост, до ­

исправан 1.... уи. диван' 1., сраме­ маћинство, господарство, сопстве ­

жљив 1., веран 2. но ст, газдалук, поседство, старина,

добит ж о В. зарада @ В. камата подр учје, поседништво, влаштин а,

добитак м В. камата поседовање, чи тлу к ре/. , сермија р е/.,

добошарити несврш. непрел . и не­ спахилук ре!., хас ре!., имућство арх. ,

прел . О ирел. (ударати добош) буб ­
њати, лупати, ударати добош
свирати
добрица м ж фам. В. добричина
добричина м ж поштењачина, све­
тац, поштењак, непоткупљивац, душа,
душа од човека, добра душа , простоду­
шник, човек добре душе, праведник,
добар човек, несебичњак, човек до ­
бра срца, оличење врлина, анђео фи!.,
држава арх. , латифундија арх. , дома ­
злук арх., латифундиј арх., осопшти ­
- уи.
на ХрВ. - суж: беглук, потес, беговина­
уи: баштина, наследство - сл: некре т­
нина, богатство @ В. добробит
добро' узв. (кад се потврђује дого­
вор) важи, договорено, океј фам .,
о.к. фам., дил жар!.
добробит ж напредак, срећа, ко­
рист, добро

човек фи!., добричак фам., добрица добровољно прил . радо , волон ­

фам., лаф фам., поштењаковић фам., терски, вољно , својевољно, милом,

човек и по фам. , људина фам. , правдо­ драговољно, свесно, без присиле, на ­

љубац реШ., непорочник реШ., добро­ мерно, вољко ХрВ .

хотник ХРВ., доброћудник ХРВ. добродошао прид . В. пожељан

добричица ж бот. (лат. Glechoma добродошлица ж пријем, прихв а­
hederacea) ре!: месечњак, добричава тање, дочек , прихваћање, прихв ат,
трава, брштан по земљи, брштран, рецепција реШ., ак цепт реШ.
самобајка, добричавка, брштан-тра­ добродржећи прид . о отпоран ,
ва, вредњак, добрчанова трава, рас ­ свеж , чврст, постојан, солидан, жи­
туриче, грошић, добричанова трава, вахан, дурашан, добростојећи, издр­
ниски бршљан, добричарица, само­ жљив, жилав, младолик, чио, жив,

бај, добричевица, котур, округљак, енергичан, несатюмљив, пун живота ,

стравна трава, добричавица животни, бодар, крепак - уи: јак , ви-

151 добродуwанlдовитљ ивац

талан, окретан в (који има свега у реш. , веJlедушност хрв. - уи: љубав,
изобиљу) в. богат срце, љубазност, СКЈIOност, толеран ­
доб родуwан п рид. в. добар 1. ција, нежност

доб ростојеliи п рид. (који има све­ добротвор м О човекољубац, до­

га у изобиљу) имућан, богат, добро ­ брочинитељ, филантроп, алтруиста,
држећи, материјално осигуран/збри­ доброчинилац, доброчинац, мило­
нут, ситуиран, обезбеђен, пун фам., срдник, добрица фам. в В. заштит­
пун као брод фам. изр. ник 1.
доброта ж о исправност, морал, добротворност ж О в. чевекољу­
п римерност, часност, кроткост, етич­ бље в в. дарежљивост
ност, правичност, беспрекорност, доброчинипац м в. доброчини ­
непоквареност, крепост, част, ва­ тељ

љаност, узорност, праведност, пра­ доброчинитељ м в. добротвор

вичност, добродушност, доброћуд­ доброчинитељски прид. в. даре­
ност, образ, моралност, честито ст, жљив

морална чистоћа, истинољубивост,

доброчинство с в. дарежљивост 2.
искреност, чистоћа, карактерност,
довека прил . в. заувек
колегијалност, искреност, смерност,
довести св р ш. прел . О в. донети в
саве сност, пристојност,чедност,узо ­
(учинити да неко дође) увести, до­
ритост реси., ћудоређе хрв., ћудоред­
премити фам., доставити фам., доте ­
ност хрв. - суж: поштење, интегритет,
рати фам.
поузданост, непоткупљивост, чисте
довести у ред свр ш . прел. В. изме ­
руке, неподмитљивост, непороч­

ност - уи . допадљивост, поштење в

нити 1.
широкогрудост, дарежљивост, чо­
дови1јења узв. збогом, здраво, по­

векољубље, пожртвованост, човеч ­

здрав, пријатно, адио ре!., адиос фам.,

ност, несебичност, самаританство, бај-бај фам., ћао фам., асталависта

алтруизам, срдачност, предусретљи­

фам.,оревуар фам., па-па фам. , ћаос

вост, милосрђе, хуманост, велико­

фам., поз жар!., воздра жарi. , позић

душност, племенитост, галантност,

жар;., бок хрв.

пажљивост, филантропија , хумани­ довитљив при д. вешт, спретан, ви­

та рност, људскост, достојанственост, чан, верзиран, сналажљив, умешан ,

благо родно ст, добростивост, мило­ окретан, стручан, способан, про­

срд ност, узвишеност, богобојазност, фесионалан, испрактикован, усавр ­

галанција, човекољубивост, мекоћа шен, извежбан, дорастао, извештен ,

срца, простодушност, пријатељство, уигран, истрениран, мајсториски ,

благост, душевност, добродушност, уходан, обучен, квалификован , до­

издашност, доброхотност, разуме­ витљив, зналачки, увежбан, упућен,
вање, женерозност, беневолентност, виртуозан,рутиниран,лакорук,пр е­

подашност, благонаклоност, добра каљен, кадар , промућуран, чиграст,

воља, добротворност, женерозитет, видраст фам., виспрен реси. - уи: брз ,

ге нерозност, милост, братољубље, еластичан,проверен,надарен

широкогрудност, милостивост, аман Довитљивац м сналажљивац, ком­

ре!., податљивост реси . , смиловање бинатор, тактичар, видра фи;., добар

 I
ДОВИТЉИВО СТ доrодовштина
играч жарf., пливач жарi. - уи. пре­
предењак, дипломата 2.
ДОВИТљИВОСТ ж спретност, снала­
жљивост, окретност, извежбаност,
вештина, верзираност, умеће, спо­
собност, умешност, вичност, рутина,
лакоћа, мајсторство, мајсторија, уве­
жбано ст, уиграност, искусност, рути ­
нираност,. усавршеност, уходаност,
умење, техни ка, умедба реШ. - уи:
знање, учинак, разумевање
ДОВОДИТИ несврш . прел . О (- до не­
чега, чинli1ти да дође до неког стања)
водити, придоносити (нечему), по­
следовати (нечим), изазивати, узро ­
ковати, резултирати е (чинити да
неко дође) допремати фам ., доста­
вљати фам.
довољно прил. (онолико колико је
потребно) доста, достатно, у довољ­
ној м~ри, колико треба
Довратак м вратница, рагастов , до­
вратник, довратница, перваз, подбој ,
побој, шток фам.
довратн ик м 6. довратак
Довршен прид . направљен, уоб­
личен, уре ђен, формиран, завршен,
свршен, сређен, обликован, профи­
лисан,дотеран
довршити сврш . прел . 6. завршити
AoraIjaj м (оно што се догодило,
обично зани мљиво или упечатљиво)
згода, дешавање, епизода, случај, си­
туација, околност, прилика, збивање,
појава, драма суж. (узбудљив, траги­
чан догађај)
AorMaTa м (онај који заступа дог­
матско мишљење) догматик, догма­
тичар, апологета фиf., засуканик арх.,
засуканац арх., ускогрудник реШ.
доrматич ан прид. 6 . загрижен
доrовара ње с О усаглашавање, ве­
ћање, расправа, конгруенција, слага-
152
ње, седница, претрес, дебата, конфе ­
ренција, окупљање, разговор, засе­
дање, дискусија - уи : слога, договор,
уговор, ГО1l:'lила е 6. договор
доrоварати се сврш . споразумева­
ти се, погађати се, усаглашавати се,
усклађивати се, усклађивати ставове,
угађати, саглашавати се, уталити се
фам ., правити дил жарf.
AoroBop м О (заједничка одлука
склопљен између више особа) при­
станак, склад, споразум, слога, кон­
груенција, слагање, разумевање, по­
годба, хаРМОНИLIНОСТ, сагласност,
усаглашеност, усаглашавање, хар­
монија, допуштење, сарадња, нагод ­
ба, сложност, ред и мир, намирење,
складност, акрорд, пакт фи/., конкор ­
дат реШ ., угодба реШ., аранжман реШ .
антанта суж., - уи: пријатељство, уго­
вор е (окупљање ради усаглашавања
ставова) 6. заседање
доrоворити сврш. прел . уговорити,
погодити се, утаначити, нагодити се,
закључити, утврдити
доrоворити сврш. прел . уговорити,
погодити се , утаначити, нагодити се,
закључити, утврдити
доrоворити се сврш. споразуме ти
се , погодити се , усагласити се, ускла ­
дити се, ускладити ставове, наћи се,
сагласити се, сложити се, дати сагла­
сност, уталити се фам., направити
дилжарf.
доrодити се сврш. О десити се, зби ­
ти се, одиграти се, одвити се, развити
се, доћи до нечег, згодити се, испасти
е задесити се
доrодовштина ж анегдота, припо ­
вест, занимљив догађај, егзотичан по ­
духват, догађај/доживљај (занимљив
1. или духовит), згода, (кратка) прич а,
шторија реј., сторија фам. , анегдот
реШ. - уи: вратоломија, авантура
153 доrрадити I дозвољен

доr радити сврш. прел . О (настави­ доживети сврш . н е пр ел. О (- за жи­

ти градњу неке грађевине) надогра­ вота) дочекати е (проћи у животу
дити, дозидати е (побољшати неку као учесник неког догађаја) пр ожи­
направу) надоградити , доградити, вети, преживети, Ilроћи кроз н ешто
усавршит и, набуџити фам., скалабу ­ - уи . преживети 2. @) (разумети на од­
џити фам., з буџи ти жарf. ређен начин) схватити, видети , стећи
доrу рати сврш. прел. и н е прел. в. до­ ут исак,разумети ,с капир ат и фам.
терати 1. и 2. доживљај м О (оно што се дожи­
дода вање с спорт. пас , предавање ви) з года, авантура, п устоловина ,
(лопте), дава ње (лопте), достављање догађај е ( начин на који се н ешто
(лопте), доживљава) пр едстава, пр ед оџба, ви ­
дода вати сврш. нес вр ш . прел . О ђење, слика
(стављат и у вид у допуне) дометати, доживотан п рид . в . вечит

уметати, уносити, инкорпорирати , дозвати н е сврш . пр ел . фиг. евоци ­

придода вати, укључ ив ати, увлачити, рати, при звати, присетити се, про бу­
утрпавати е (- из руке у руку) пру ­ дити, довикати, оживети, освестити,

жат и, предавати, У Ру<lИв ат и , давати, домамити, освежити

пребацивати, достављати дозвати сврш . пр е л . (приволети или

дода так м О допуна, прилог, упот­ покушати приволе т и некога да дође)
пуњење, попуна , допис, апендикс, призвати, на звати, позвати , викн ути,

анек с иравн., домета к хрв. е в. аманд­ довабити,довући

ман .., уи. веза 4. дозвопити сврш . прел . О доп усти­
додат и сврш . прел . (накнадно не­ т и , одобрити, сложити се, прис тати,
штоуч ини ти;став ити , рећи , напис~ ами н овати, прихватити , п устити,

ти) допемути, приденути, придода­ дати слободу, бпагословити , изаћи у

ти, наденути , при дат и , атрибуирати, сусрет, дати, аминати pef. е (учини­
доделити, дати, дописати , а плици ­ ти правно дозвољеним) овпастити,
рати, припетати pef., назу нтати pef., ауто ри зоват и (и - ирати) , легапизо­
прикачити фам., приши ти фам., н а­ вати, о п уномоћити, допустити, оза­
товарити фам., прилепити фам. е конити , одобрити, омогућити, озва­
(непосред но дати из руке у руку) В. ничити, ауто ри з ирати, регуписати,

уручити оверити, верификов ати (и -цирати),

додатно прил . за себно , преко , приде, поткрепити (не<lИјим ауторитетом),
посебн о, одвојено , екстра, н а посе арх. овј ер овити хрв .
додв оравати се несврш . подила­ дозвољен прид . допуштен, зако­
зит и, упагивати се, увпачити се, по­ нит, легалан, важећи, валидан, ис­
впађиват и , тrаскати, умиљавати се, праван , вредећи, ваљан, легитим ан,
ићи низ длаку uзр., чепити се фам., ауторизован, одобрен, право снажан,
чмарити се жарf. вулf. - уи. угађати при з н ат, законски, пуноважан, непо­

додир м О в. веза 1. е в. веза 4. ништен, незабр ањен, правомоћ ан,

додирнути сврш. прел . О (доћи у пуно ваља н , по за кону, пр описан ,

дод ир с нечим) пипнути, дирнути, регулар а н , уставан суж., незастарео

таћи, Дота ћи , дотакнути, докачити, суж., курентан форм., п у новр едан

окрзнут и (мапо -) р е Ш . , правова ља н реШ . , на сна зи uзр.
дозивати I докон 154

дозивати несврш . прел. О зва ­ ногама uзр. - уи: очигледан , досл едан,
ти, призивати, вик ат и , клицати @ уверљив

(придобијат и неко га з а нешто) 8 . доказати сврш . прел. (пок азати

врбовати истинитост доказима) аргум ен­
дозидати сврш. прел . (наставити товати, образложити , осветл ити,
градњу неке гр а ђевине) 8 . д оградити објаснити, документовати , пр о ­
дозnабоrа прил . о превише, суви­ тумачити, појаснити , разлож ити,
ше , претер а но , бе з мере, у б е скрај , расветлити, ут емељити , пр ужити

неумерено, бескр ај но , до бесвести аргументе , изложити , да т и чвр сте

фам . @ 8 . в рл о темеље , разбис т рити, поби т и аргу ­

дознати сврш . прел . О (доћи до са­ мен т има , описа т и , по т крепит и до ­

знања) саз нати, ус т а новити, ч у ти, ка з има, приближити , илустров ати ,

дочути, начут и , ув ери ти се (у нешто) , дочарати, рашчистити, . нацр тати

добити ин фо рмац ију - уи: разумети , фам ., фундирати реШ . , илус т р и р ати
спознати, откр ит и @ 8. про зрети 1. Хр8. - уи . убеди т и 1.
дојенче с 8. беба доказати се сврш . 8. потврдит и се

дојити несврш . прел . хр ани ти, чува­ доказив прид . (који се ' може дока­
т и, гајити, негов ати, пазити , култ и­ з ати) *
висати,пестов ат и ,гојит и доказивати несврш . прел . (п окази ­
док' вез н . О (временски, за изра­ ~ати истинитост доказима) 8 . д ока­
жавање истов р еме нос т и с главном зати

речениц о м) докле , док - год , догод, докачити сврш . прел . О 8. дод и рну­
докле-год, ка д , дока р е !., до.ке ре!. @
ти @ 8. дохвати ти
(временски, за из раж ав а ње трај а ­
Докоnица ж О 8. беспослиц а @ 8 .
ња радње) у време, за време , кад @)
колотечина
(узрочно, за о з начавање онога што
докоnичар м О 8. дангуба 1. @ 8.
је у зависној реченици уз рок онога у
дангуба 2.
главној реч еници) кад већ, пошто, с
докоnичарење с 8. беспослица
обзиром на то да, чим О (последич ­
но, за означ авање резултата) тако да, докоnичарити несврш . непрел. 8.

те , па беспосличарити

док' м 8 . лука докоnичарски прид. беспосли ­

чарски, нераднички, маркиран т ск и,
доказ м (н е ш то што сведочи о не ­
чем) потв рда, сведочанство , чиње­ готовански, немарнички, лењ , б ада ­

ница , знак, з намен , образложење, по­ ваџијски , окламашки , беспослењ ач ­

тврђеност, атест - уи. аргумент ки, џабалебарошки, мукташки, з а­

доказан прид . аргументован, за ­

бушантски фам., филозофски фам.,

снован на чињеницама, одбрањен , паразитски фам., трутовски фам .

основан, оправдан , утемељен,ваљан, докон прид . беспослен, залудан, уз а­

снажан , ус тројен, опипљив, веродо­ лудан, пасиван, дангубан, излиша н,
стојан, дојмљив, на месту, смислен, непродуктиван, некористан , неакти ­

појмљи в , несумњив, сугестиван , с те ­ ван, нерадан, незаузет, стајаћи , бес­

жином, релевантан, с главом и р епом предметан, неделатан, бескористан ,
фам., фундиран реШ., на сигурн им не р адин, инертан, доколичан, леже -
155 докрајчити домаћин I

ћи, стерилан фи!. , јапов фи!., бес­ допет с (приспе ћ е у лету) 6. доле ­
ппода н фи!., статичан фи!. бесциљан тање

суж. - уи. пењ, спободан, сувишан, допетање с (приспеће у лету) до­

индопента н, безвредан, безвољан, лет, слетање, прилетање , атерирањ е,

равнодуша н,непотребан спуштање, при зе мљење, призем ља­

до крајчити сврш. п рел . О (нешто вање - уи. долазак

привести крају) 6. завршити 1. е 6. допетети свр ш . неп р ел . (приспе ти
уништ ити @) 6. убити у лету) слетети, прилетети, атерира­
док тор м О (највиша академска ти ­ ти, спустити се , приземљити се - уи.
тупа и особа која је стекпа ту титулу) доћи
*е (титупа која се стиче завршава­ допичан ПР ИД. О (који одговара не ­
њем медицинског факултета, особа ком личном вредношћу) достојан ,
која је стекпа ту титупу) 6. пекар @) вредан , завредео е 6. (који одгов ара
фам . стручњак некоме ипи нечему) одговарајући,
документ м О (текст с подацима сразмеран, упоредив , истоврстан,
који нешто потврђују) исправа, пе ­ корелативан @) (који се истиче лепи м
гитима ција , исказница, лична карта, понашањем) 6 . љубаз ан
грамота р е!., пичњак фам., папири допично прил. (на доличан начин )
фам . , аусвајс жар!. е (чињеница која достојно, пристојно , припично , фи­
сведочи о нечем) 6. доказ но, уљудно, углађено, угодно, кул­
документација ж 6 . грађа турно

доку ментовати сврш . прел. 6. до ­ дом м кућа , боравиште , седиште, до­

казати
маћинство, место боравка, огњиште,
док усурити сврш . прел . О фам. 6. станиште, нас тамба, конак , резиден­
уб ити е фаМ . 6. докрајчити 1. @) арх. ција, апартман, стан суж., кров фи!.,
6. завршит и 1. свој на своме изр. , легло фи!., адреса
доку чити сврш. прел . О 6. дохвати­ фи!., праг фи!., матица фи!., гнездо
ти е 6. схватити фам. , кућица-слободица фам ., гајба
до пажење с 6. допазак жарi., место становања форм., стам­
доп азак м допажење, стизање, при ­ бена јединица форм. , домицил форм.,
стизање, доспеће, примицање, на­ пребивалиште форм., легало арх.,
илазак, појава , приспеће , ступање, обитавалиште реШ. , кућанство Хр6.,
приближа вање, догегање жар!., скок кров над главом изр. - уи: склониш те,
жар!., доход арх. р е!. , долаз арх. , до­ завичај

шаш ће арх. Домаћи ПРИД. О овдашњи (или та­

допазити несврш . непрел . О (ходом мошњи), локалан, месни, завичајни,
или неким превозним средством при­ домородан, околни, овостран ски,

спепати) стизати, приспевати, присти­ домородни, обласни, родни , овде­

зати, наилазити , појављивати се, гегати шњи реј., амошњи арх. реј. , помесни

се фам. е 6. навирати @) ( - у неке окол­ реШ. е 6. интиман

ности) 6. западати О (- повремено у Домаћин м господар, газда, вла­

посету) свраћати, навраћати, појављи­ сник, поседник, ималац, земљодр ­

вати се, завраћати реШ. 0 6 . доспевати жац, властелин (феудални - земље),

(i) (водити порекло) 6. потицати 1. држалац, ~TaHoдaBaц (- који и з нај м-
Домаliинство донети I

љује стан), свој на свом, кућевласник, ристити гужву, скројити фи!.

земљопоседник (- који поседује зе­ домишљат прид . вешт, креати ­
мљу), падро не ре!., е фенди р е!., при ­ ван, даровит, инвентиван, таленто ­

тежалац арх., велможа арх., спахија ван, стваралаLЈКИ, способан, обда­

арх., сопстве ник арх., при тежав алац рен , оригиналан, надарен, маштовит,

арх., ага арх. ре!., кућегазда р еШ . , га­ продуктиван, депатан, ингени озан,
здаш реШ., чорбаџија реШ., грунташ сналажљив , имагинативан, окретан ,

реШ., госа хии. прегалачки реШ., талентиран Хр6 . -

домаliи нство с 6. дом уи: предуз им љ ив, генијалан
домаliица ж господарка, газдарица, домишљатост ж 6. дволичност
кућедомаћица реШ., маја ре!., кућани ­ домишљен прид . 6. дефинисан
ца Хр6. - суж: стјуардеса, хостеса, го­
домовина ж дедови н а, отаџбина ,
стоприматељица реШ.
зав ич ај, земља, пос тојбин а, бабови ­
домашај м домет, досег, дохват,
н а, гнездо ф и !., очевина ре!., домаја
замах, распон, ширина, д ијапа зо н ,
арх., пат римониј реШ .
обим, оквир, опсег, даJIекосежност,
домородац м О (онај који ј е поре ­
домак, величина, видик,распростра­
клом из датог места) урођеник, ста­
њеност, обухват, рашир е н ост, ампли­
роседелац , старинац реШ. 8 (онај ко­
туда фи!.
ји је и з тог места) мештанин, Домаћи/
домен м делок р уг (поље деповања),
овдашњи ч ове к, локалац жарf. - уи .
подручје, рејон, сфера рада , круг, до­
земљак
мет, поље (дело в ања), област, оп­
домородачки прид . (о народима)
сег, територија ф и !., терен фи!. - уи:
староседелачки, аутохтон, урођени
окружење, средина
фи!.
домет м О домашај, видик, досег,
Домоliи се сврш . 6. зграби ти 1.
обим, дохват, замах, распон , шири ­
на, дијапазон, оквир, опсег, дапеко ­
домунђавати се несврш . дошапта ­
вати се, шапут ат и, шаптати , шушка ­
сежност, домак, величина, границе,

распрострање ност, обухват, рашире ­ ти , ћућорити , мунђати фам., шишо ­

ност, амплитуда 8 Достигнуће, оства­ тиратиреш.

рење, резултат, учинак, постигнуће, донедавни п рид . (који се скоро де­

подвиг, продукт, испуњење - уи . ис ­ сио) 6. недавни
ход, околина 1. донекпе прил . О (до неког степена,
доминан тан прид . О истакнут, мере ) делимично, имало, унеколи ­
главни, владајући, преовађујући, нај ­ ко , колико-толико, у одређеној мери ,
битнији, претежан, пресудан, госпо­ мало, ма КОI1ИКО , барем мало , макар
дујући, предоминанта н 8 6. загри­ мало, до неке мере, дјеломице Хр6. 8
жен 1. (до и з весне даљине) донде суж., дов­
доминација ж преВJIаст, надмоћ, де суж. @) (д о извесног времена) за не­
премоћ, надмо ћност, моћ, супериор­ ко време

ност, владавина - уи. власт донети сврш . прел . доставити , при ­

домиспи ти се свр ш . снаћи се, до ­ нети, допремити, пренети, апорти­

сетити се, ОМИСJIИТИ, смислити, из­ рати, довести, испоручити, уручи ­

мудрити, сет ити се, извентати, иско - ти (неком), Довући , дотерати , дог у-
157 доноситиlдопуwтен

рати, навести арх., добацити фам. в. до пи сивање 0 (п и смена порука)

- уи. дати писмо, пошиљка 0 в. додатак

ДОНОСИТ И несврш. прел . в. донети дописивање м (размена писама)

д опадати се несврш. свиђати се, преписка, кореспонденција, допис

волети, пријати, марити, годити, би­ реШ .

ти драго, густати ре!., бити по вољи допремање с в. достава

- уи. одобравати допринети С ВРШ. пр ел . О (дати до­

допадљив прид. (који изазива принос у неком послу) додати, придо­
пријатна осећања и пријатне је спо­ нети, придодати, придати, подупр е­

љ ашњости) примамљив, привлачан, ти, омогућити, помоћи, потпомоћи ,

атрактиван, леп, красан , наочит, за­ учинити, урадити, приложити, дати

носан, магнетичан , сладак, згодан, за­ удела, олакшати, ангаживати се, сма ­

нимљив, интересантан, цакан, љуба к, њити тер ет, пружити руку uзр . , дати

вабљив, меден, дражестан, мам]рив, све од себе изр. @ УIIОЖИТИ, уплатити ,

л у ткаст, леполик, красотан, чаран, кредитирати

лепушкаст, замамљив, рафинира н , допринос м О учешће, учествова­

грациозан, мио, убав ре!. , гиздав арх. , ње, удео, ангажованост, ангажман,

миловидан реШ., изгледа н ре!. , мило­ интервенција , деповање, ангажова ­

лик арх., зоран ре!. , уписан ре/., гле­ ње, партиципација, узимање учешћа
дан р е Ш., шик неиром . фам ., дојмљив (у нечему) - уи: помоћ, труд @ в . по ­
хр в . - уи . божанствен, леп, уз будљив, рез

провокативан,добар,отмен допуна ж О дода да к, ПРИIIОГ, упот­

допадљ ивос т ж лепота, дражест, пуњење, попуна, апендикс, допис

дражесност, заводљивост, атракциј а, реШ., домета к хрв . @ в. амандман @) в.

љупкост, утодност, примамљивост, белешка

грација, шармантност, шарм, п ри­ допустити С ВРШ . пр ел . О дозвопи ­
влачност, драгост, грациозност, маг­ ти, одобрити, сложити се, пристати ,
нетизам, неодољивост, склад, склад­ аминовати, прихватити, пусти т и ,

ност, милина, чар, симпатичност, дати слободу, благословити , и з аћи у

умилност, пожељност, драж, афини­ сусрет, пустити, дати, легализовати ,

тет, финоћа, атрактивност, красота, ам и нати ре !. @ (учинити правно до ­

у бавост, умиљатост, пријатност, сим­ звољен и м) в. дозвопити 2.
патија, свидљивост, наочитост, ле п о ­ допуштање с в. ауторизација
ликост, миљушност, примамљвост, допуштен ПРИД . (кој и је по закону)
лепушкастост, угода, милоћа, МИJIО­ дозвољен, ис пр аван, вреде ћ и, ваљан ,
видност, занимљивост, замамност, зако н ит, легалан, важе ћ и, валидан ,
магнетичност, магнет фи!. , магија лег и тиман, н езастарео, ауторизован ,

фи!., зор ре!., аман ре!., мачкастост одоб р ен,уставан,правоснажан,при ­

фам. женственост суж. - уи: благост, знат, законск и , пуноважан, непони ­

харизматичност, доброта, нежност ш те н , незабрањен, п р авомоћан, пу ­

доп ис м О (писме н и изве штај за но­ н оваља н , п о зако н у, п ро п исан, регу ­

вине или уопште) чланак, изве штај, лар а н , да н ашњи фам. , текући фам.,
репортажа, текст - уи. вест @ ( зва­ кур ента н форм., п ун ов р едан реШ.,
нични акт) рас п ис, ц ир кула р @) р еШ. пр а в оваља н реШ . , н а сн ази изр.
 I
допуштење доспедан

допуште ње с О 6. одобрење е 6. нављати се, прежвакавати, гуслати

договор фам. - уи. мучити, сметати 1. е ирел.

дораспост ж 6. знање 1. иритирати, оптерећивати, гњавити,
салетати, спопадати, опседати , ис­
дораста о прид. О 6. вичан е 6.
компетентан црпљивати , узнемиравати, давити

дорат м зоол. т уи. коњ фам., масирати фам., гушити фам.,

досада ж О (непријатно осећање

тмушити жарl., смарати жар!. - уп.

наваљивати 1. т уи . брбљати 1., зло­

изазвано нерадом, незаинтересо­
стављати, детаљисати
ваношћу ИIlИ нечим СIlИЧНИМ) јед ­
НОIlИЧНОСТ, монотонија, смор фам., досађивати се несврш . (проводити
смарачина фам., дуго време uзр. арх. време у досади) блејати фам., смара­
- уи. учма llОСТ е 6. досађивање @) ти се жар!. - уи. висити 1, беспосли­
(досадан човек) 6. гњаватор чарити

досадан прид . јеДНОIlИК, монотон, Aocer м О 6. домет 1. е 6. величина

напоран, неинтересантан, заморан, 3.

једноличан, прозаичан, без динами­ досеrнути сврш . прел . 6. дохватити
ке, нединамичан, неу збудљ ив , увек досељеник м (онај који је однекуд
исти, незанимљив, у истом тону, су­
дошао) дошљак, усељеник , добегли­
вопаран, непоетичан, свагдашњи,
ца, придошлица, имигран т, дођош
обичан, бескрва н фи!., безличан ре!. - уи. емигрант
фи!., безбојан фи!., сморан фам., ме­
досетити се сврш. О (призвати из
ханички реШ . , рутински р еШ . - уи:
за борава) 6. сетити се е 6. снаћи се
глуп, безвезан
досетка ж О виц, којештарија, до­
досадити сврш . прел . О (постати
скочи ца, шала , глупост, будалашти­
незанимљив, монотон) утњавити, до ­
на , пошалица, мудролија фИf., извала
јадити, ДОЗЛОГРДИТИ, заморити, уда ­
жарf. , бисер жарf. , одвала жарf. е 6.
вити фи!., угушити фи!., удавити фИf.,
враголија
сморити жар!., уништити ексир., по ­
досетљив прид. О довитљив , про­
пети се на врх главе и зр., доћи до грла
мућуран, сналажљив, видраст - уи.
изр. е (постати досадно) дозлогрди ­
паметан, спретан е(онај који свесно
ти, бити преко гпаве, сморити жарf.
производи смех) 6. духовит
досадња ковић м 6. гњаватор
досетљивост ж О 6 . памет е (осо ­
досађивање с гњављење, узнеми­
бина оног који свесно иза з ива смех)
равање, гњаважа, досада, сметање ,
6. духовитост
понављање, масажа фиr., литанија
фИf., банта ре!., писличарење pef., да­ досије м записник, регистар, фајл,
вљење фам., давеж фам., смор фам. , датотека, фасцикла, протокол , досје

смарање фам., смарачина фам., ин ­ Доскочица ж виц, досетка, које­

комодација реШ. - уи: мучење, при го ­ штарија, шала, глупост, будалашти ­

варање на, пошалица, мудролија фИf., извала

досађивати несврш. непрел. прел . жарf., бисер жарr., одвала жарf.

О неирел. понављати, бити једноли­ доспедан пр ид. (који се држи неког

чан/заморан, говорити увек исто, мишљења и начела) постојан, непр о­
замарати, причати једно те исто, по - менљив, непопустљив, истрајан , упо-
159 досnедностlдотерати

ран, чврст, непоколебљив, устрајан, достојанствен ·прид. О в. пошто ­

принципијелан, консеквентан, ду­ ван 1. @ в. уважен 2.
рашан, стабилан, уста љен, поуздан , достојанственик м (знаменит,
окорео фам. - уи: привржен, поги­ славан, велик човек) величина, ве ­
чан, отпоран, стваран, снажан, ди­
ликан, ауто ритет, угпед н ик, моћник,
сц иплинован доајен, име (в елико), одличник, пр ­
досnедност ж истрајност, устрај ­ вак , махер, велико име, гигант, вели ­

ност, постојаност, неуморност, не ­ каш, фигура, капацитет, величина ,

поколебљивост, ревност, стабил­ цвет друштва, неко ' и н ешто, кнаса ,

ност, поузданост, непроменљивост, марка фиf., маестро фи!., човек од

непопустљивост, принципијеlIНОСТ, формата фи!., бесмртник фи!. , кали ­
константност, непромењивост, ду­ бар фи!. , крупна риба фам . , легенда
рашност, перманентност, окорелост фам., к руп н а зве р к а фам., буџован
фам. - уи: устаљеност, одлучност, фам., буџа фам., мудоња жар!. , фаца
континуитет, храброст, тврдогла­ жарf., мудо жар!. , целебритет реШ .,
вост, стрпљивост нотабилитет реШ .
доспевати несврш . не п рел . О (- до достојанство с узвишеност, гор­
неке фа зе у развоју) дотеривати, до­ дост, понос, величина , племенитост,

гурават и, долазити, стизати @ в. до­ значај, признатост, истакнутос т,

лазит и 1. уваженост, утлед, нотабилитет, це ­
д оспети сврш. непрел . О (- до неке њеност, запаженост, угледност, и звр­

фазе у развоју) дотерати , догурати, сност, знатност, прворазредност

доћи, стићи @ в . доћи 1. дотакнути СВ РШ . пр ел . (доћи у до­

доспеl1е с в. долазак дир с нечим) в. Дотаћи
доста прил. О (онолико колико је дотаl1и с в рш. пр ел. (доћи у додир с
потребно) довољно, достатно, у до ­ нечим) дирнути, пипнути, додирну ­
вољ ној мери, КОI1ИКО треба @ в. BPJlO ти,таћи,дотакнути
@ превише, премного , преко главе, дотеран п р ид . кићен, гиздав , укра ­
суви ше, претерано , ДОЗl1абога, без шен, елегантан, нађинђан, накићен,
мере, у бескрај, неумерено, беск р ај ­ накин ђурен, нациф р ан, улепшан ,
но, до бесвести фам. - уи. много нагиздан, п олепшан, напирлитан ,

достава ж дистрибуција, испорука, уређен, китњаст, сређен, кокетан ,

опскрба, уручивање, предаја, доста ­ у р ешен, нали ц кан, пицнут жарf., у
вљање, допремање, опскрбљивање, тренду жарf., утлачан фиf. - уи: от ­
издавање мен , сјајан, модеран, блистав , угла ­
д оставити св рш . прел . испоручити, чан, скупоцен - уи : раскошан , наме ­

уручити, предати, допремити, доне­ штен, биран

ти, испоставити, изручити, издати, дотераност ж в . елеганција
пренети фам. , лиферовати фам. , екс­ дотерати св рш . пре л . и непрел .

трад ирати форм. О ирел. (довести неки предмет) дову­

достављање с в . достава ћи, догурати - уи. донети @ н еирел.

достиrнуl1е с остварење, резултат, (- до неке фазе у развоју) доћи , догу­

уч инак, домет, постигнуће, норма, б и­ р ат и , доспети , сти ћ и @ ирел. в. уре­
ланс, продукт, ис п уњење - уи . исход дити
доток I драrуwица 160

ДОТОК м О (оно што дотиче равно ­ качити, ухватити, шчепати, зг р абити,

мерно и предвиђено) Дотицање, при­ уграбити, дограбити, ћапити, при ­
тицање @ В. прилив грабити, гепити , пограбити, апити
дотрајао прид . похабан, матор, реј., лапити ре!., шћапити фам.- уи .

ислужен, оматорео, пропао, изно- дирнути

, шен, искрзан, и зд еран, преживео, доходак м в. за рада

бедан, рушеван, устајао, ОКl1епан, дочек м в. добродошлица

времешан, изли з ан, потлеушан , дочекивање с примање, гошћељ е,
безвреда н, истрошен, рабатан , из ­ угошћавање, чашћење - уи. го зба
рађен, т рошан, кржљав, отрцан, кр­ дочепати се сврш. в. дохватити
зав, исцрпљен, подеран , изупотре­
дошљак м (онај који је однекуд до ­
бљаван, изједен, ритав , овештао, шао) досељеник, усељеник, добегли­
поцепан, ништаван , оскудан, изве ­
ца , придошлица , имигрант, дођош
штао, де рутан реШ., збаба н фам ., - уи. ем игрант
реј.
сажвака н фам., прњав фам ., ра зје­
Apar прид . мио, врли, милостан, ми­
бан нар., пртен р е Ш . , роњкаст реШ .
ЈIOСТИВ арх.
- уи. одрпан, стар
драrовољно прил. в. добровољно
дотуl1и сврш . прел . О В. уб ити @ В.
драrољуб м бот. (лат. ТrOpaeolllm
докрајчити 1.
mајllS) pef: латинче , љубидраг, већи
доl1и сврш . и несврш. непрел . О сврш.
драгољуб, латифа , пењалица , сл ак,
стићи,дос пети, приспети , пристићи,
алчашица, лазибубе, драгомиље
појавити се, створити се, дотерати се
AparocT ж в. дражесност
фам., доге гати се фам . - суж: дохода­
драrоцен прид . О непорцењив, ба­
ти, допуто вати, допловити , довести
снослован, као светог Петра кајган а
се, долетет и, слетети @ сврш. (- У не­
uзр . фам. - уи: скуп @ в. редак
ке околност и) доспети, за пасти, упа­
драrоценост ж в. вредност
сти е) свр ш . В. банути 0 несврш . в.
драrуљ м в. дијамант
коштати 0 несврш . фам . в . налазити
се (;) сврш. (- до неке ф азе у ра з воју)
дотерати, д огурати, доспети, стићи 6
Драгуљи
несврш . фам. в. дуговати
доуwник м информатор, детектив,
аквамарин кварц смарагд
агент (тај ни -), шпијун, обавешта­ ам етист опал тиркиз

вач, провокатор, диверзант, пот­ брилијант перидот топаз

казивач , цинкарош, денунцијант, гарн ет рубин турма лин

дијам а нт сафир цитрин

одавапа ц , дојављивач, тајни агент,
пријављивач, пријавитељ, дојавитељ,
обавешт ајац, достављач, проказивач,
драrуwица ж бат. (лат. Senecio vul-
шпицлов ре!.
garis) реј: голуждравка, гушчерњак ,
дохакати сврш. прел . реШ . в . докрај­
драгучац, драгушац, жабља трава, ба ­
чити 1.
дељчац , старачац, мрзличњак, дивљи
дохват м в. домет 1. блишњак, голуждрака, костричић, кр ­
дохватит и сврш . п р ел. дочепати се, стовник, млијечњак, мали костриш
Домоћи се, докучити, досегнути, до-
161 драж дре ван I

драж ж в. дражесност врева, ларма, галама, жамор, узвики-

драже сност ж лепота, дражест, вање, писка, урликање, јау кање , ур ­

атракција, заВОДЉИDОСТ, допадљи- лање, цика, дрека, кричање, дерњав а,

вост, љупкост, угодност, примамљи­ вриска , повика, цичање, дерање, ри­

вост, грација, шармантност, шарм, ка, цилик, ципикање, повици, узвици,

привла'IНОСТ, драгост, грациозност, жагор, аl1аука, крештање , гапамљење,

магнетизам, неодољивост, склад, грајање, пиштање, џева, громор, ур ­

скпадност, МИlIина, 'Iap, симпатич­ небесна вика, вриштање, вриск ање,
ност, умипност, пожељност, драж, урнебес фи!. , орњава pel., орљава ре!.,
афи нитет, финоћа, атрактивност, дерачина фам., весак арх. ре/. , дера ­
красота, убавост, умиљатост, при­ ча арх., врка арх., брека арх., рогобор
јатност, симпатија, наочитост, лепо­ арх. - уи. бука, лупање
ликост, миљушност, примамљвост, драп прид . в. бледосмеђ
лепушкастост, угода, мипоћа, мило­ драти се несврш . в. дерати се
видност, занимљивост, замамност,
дрварица ж зоол . (лат. Urocerus gi-
магнетичност, магнет фи!. , магија
gas) оса ре!.
фи!., зор ре!., аман ре!., Ma'IKacTocT
дрвенарија с (предмети израђени
фам. женственост суж., - уи : бпагост,
од дрвета) дрвена роба суж., дрвени
харизматич ност, доброта, нежност
намештај суж., ламперија суж.
дражест ж в. дражесност
др вити несврш. непрел . в. бпебета­
драже стан прид. в. диван' 1.
ти
дражити несврш. прел. О (доводити
дрвљаник м в. амбар 1.
у стање појачане осетљивости) на­
дрво с О (вишегодишња биљка) ко­
дражи вати, узнемиравати, уз рујава­
рен, стабпо и крошња е (материјап
ти, узбуђивати, дрмати, комеwати е
за огрев, за натство, индустрију и сп.)
в. зади ркивати ~ (придобијати неко­
га за н е што) в . врбовати 6 (дозивати
"~ в. дрвенарија

животиње вабом) в. вабити дрворед м апеја, стаз а (између др­

дражит и сврш. несврш . прел. в. до­

вореда), апеј арх.

зиват и
дрвоточ м зоол. (пат. Xyloborus dis-
драко н м зоол. (лат. Draco volans) par) дрвојед

летећи змај дрвоточац м зоол. (лат. Тепеdо па­

драм а ж О (врста књижевног дела) valis) вртушчица, шкољкаш

е (група људи која учествује у произ­ дрвоточци м мн . зоол . О ,. (род ин­

водњи драме као позоришног дела) " секата , лат. АпоЫidае) е " (род леп ­
~ (узбудљив догађај, обично траги­ тирова, лат. Cossidae)
чан) изгред, испад, излет, ексцес, ин ­ древан прид . О давни, антички ,

цидент, сензација, афера, неприлика, давнашњи, престар, пр астар, врпо

скандал, збрка, белај фам., циркус стар, антикни, антични, од п амтиве­

фам., хаос фам., крш жар!. - уи. до­ ка , прадаван ,п ре т потопни, исконски

гађај фи!., метузапемски фам., изумрпи

дранrуnија ж О в. ситница е в. ве­ фам . , стар као Библиј а фам., ветак
зење арх., ветах арх., вајкадањи реШ ., ста ­

драње с крика, викање, вика, граја, родреван реШ. е фиl. в. застарео

древност I дрзак 162

древност ж 6. давнина јенак, дрен ка , дрин, црвени дријен ак,

дреждати несврш. непрел . (дуго румени дрен, дрењ, дрњупић, дрено ­

стајати , проводити време на јед­ вина, дријен, бипа свибовина, дрино ­

ном месту) џеџати, з верати, куња­ вина

ти, дангу бити, глуварити, зв рјати , дресирати несврш . прел . (обуча ва­
висити, за државати се, џоњати, ча­ ти животиње) увежбавати, кротити ,
мити, шалабазати, кружити (наоко­ укроћавати, дритювати Ј/Сарј.

ло), диплити, зјапити фам., зеват и дресура ж обучавање, извежб ава­

фам., смрдет и жар!., чуча т и жар!. - ње , дрил жарf.

уй: блејати жарf. , чек ат и , беспосли­ дречање с 6. дерање 1.

чарити,лутат и дречати несврш . непрел . О 6. дерати

дрека ж 6. драње се б 6. јаук ат и 2.

дрекнути сврш . прел . 6 . викнути држава ж О з емља , админс тр атив­

дремати несврш . непрел . прел. (спа ­ на јединица , друштво, тери торија,

вати лаким сном, у полусн у) миро ­ зај едниц а, н а ција фи!. , сателит фИI.,
вати, почивати, д ремк ати фам ., дре ­ сипа ф и!., груда фи!. , губернија арх.
муцкати фам., џоњати фам . , њорати - СУЈ/С: репубпика, феде рација , конф е­
фам. - уи. спавати , дремнути дерација, домов ина , покрајин а, пр о ­
винција, ц а р ст во , монархија, краљев ­
дремеж м буновност, сањивост,
ство, војводство, монархија, копони ­
поспаност, дремљивост, непробуђе­
ја, протекторат б арх. 6. имање
ност, омама, успаваност, нерасање­
држач м 6. дршка
ност, неактивност, малаксалост, по­

лусан,дрем ка , нераз буђеност,дрема­ дрзак прид . О некулт ур а н , при ­

вица, успо реност, сневост, зас папост, митиван, непристојан, при пр ост,

клонупост, поп уд рем , сананост, дре­

простачки , непријатан , бе зоб р азан ,

мовност, спо рос т, куњапица, дрем,

бесраман , неучтив , недоличан , н ева ­

дремање, омамље ност фи!. , неживот­ спитан , не з годан , безобзиран, не оте­

ност фиf. , опијеност фи!., фјака ре!., сан, нељу базан, неуместан, неуљудан,
насртљив , раскалашан, непросвећ ен,
уљуљаност фам.
разуларен , необразован, немор алан,
дремка ж 6. дремеж
саблажњујући, вулгаран , сканда ло ­
дремљив прид . неиспаван , поспан,
за н , набусит, си ров , баналан , пр ост,
сањив, дрем ован, снен, уморан, успа­
недостојанствен, неваљао, срамота н ,
ван, непробуђен, неразбуђен, санен,
опсцен , саблажњив , некултиви сан,
нерасањен, спављ ив , с пав а ћив реШ.
увредљив, неуљу ђен , нечувен , бести­
дремљив ост ж 6. дремеж
ј а лан , скаредан, бестидан , неџ ентле­
дремнути сврш . непрел . одремати,
менски, неприличан, дивљи, кочиј а­
спавнути, поспавати, дремуцнути,
шки, варварски, неуслужан , несл ан,

отпочинути, откунтати жарf., отчма­ груб, прљав, нецивилизован, про ­

вати жарf. фан, недостојан, оштар, без манир а/
дремован прид . 6. дремљив поштов ања, лоше одгојен , безаз оран ,
дрен м бат. (пат. Cornus mas) реј: неукусан, неплеменит, фриволан, не ­
куросл ипник, дренак , жути дренак, славан, бе з очан, опор, неделикатан,
дренић, дри ни ка, тврди дријен, дри- неприкладан ,. неугодан, отресит, љи-
16з

Државесаrпавнимrрадовима

ДРЖАВА ГЛАВНИ ГРАД ДРЖАВА ГЛАВНИ ГРАД

Авга нистан Кабул Етиопија Адис Абеба
Азербејџан Баку Замбија Лусака
Албан ија Тирана Зеленортска острва Праја
Алжир Алжир (град) Зимбабве Хараре
Андо ра Андора ла Веља Израел Јерусалим
Ангола Луанда Индија Њу Делхи
Антигва и Барбуда Сент Џон Индонезија Џакарта
Аргенти на Буенос Ајрес Иран Техеран
Аустрал ија К ,\! бера Ирак Багдад
Аустрија Беч Ирска Даблин
Бахами Насау Источни Тимор Дили
Бахреин Манама Исланд Рејкјавик
Бангладе w Дака Италија Рим
Барбадос Бриџтаун Јамајка Кингстон
Белорусија Минск Јапан Токио
Белгија Брисел Јордан Аман
Белизе Белмопан Јемен Сана
Бенин Порто Ново Јерменија Ј е р ева н
Боливија Сукре Јужна Африка Преторија
Босна и Херцеговина Сарајево Казахстан Астана
Боцвана Габор оне Камбоџа Пном П е н
Бразил Бразилија Камерун Јаунде
Брунеј Бандар Сери Бегаван Канада Ота ва
Бутан Тимбу Катар Доха
Бугарска Софија Кенија Најроби
Буркина Фасо Уагадугу Кина Пекинг
Бурунди Буџумбура Кипар Никозија
Вануату Порт Вила Кирибати Јужна Тарава
Ватикан Ватикан Киргистан Бишкек
Венецуела Каракас Колумбија Богота
Вијетнам Ханој Комори Морони
Габон Либрвил Конго, Rепублика Бразавил
Гам бија Банџул Конго,Дем .
Гана Акра Република Киншаса
Гвајана Џорџтаун Кореја, Јужна Сеул
Гватемала Гватемала (град) Кореја, Северна Пјонгјанг
Гвинеј а Кона кри Костарика Сан Хозе
Гвинеја-Бисао Бисау Куба Хава на
Гренада Сент Џорџес Кувајт Кувајт (град)
Грузија Тбилиси Лаос Вијентијан
Грчка Атина Лесото Масеру
Данска Копенхаген Летонија Рига
Домин ика Розо Либан Беј рут
Доминиканс ка Реп . Санто Доминго Либерија Монровија
Египат Каиро Либија Триполи
Еква дор Кито Литванија Ви лњус
Еквато ријална Лихтенwтајн Вадуц
Гви неја Малабо Луксембург Луксембург
Ел Салвадор Сан Салвадор Мадагаскар Тананариво
Еритреја Асмара Мађарска Будимпешта
Есто нија Талин Македонија, БЈР Скопље
Држа весаrпавнимrрадовима

ДРЖАВА ГЛАВНИ ГРАД ДРЖАВА ГЛАВНИ ГРАД

Малави Лил онгве Сенегал Дакар
Малезија Куала Лумпур Сијера Леоне Фритаун
Малдиви Мале Сингапур Сингапур
Мали Бамако САД Ва шингтон
Малта Ла Валета Словачка Братислава
Мароко Рабат Словенија Љубљана
Маршалска Острва Маџуро Соломонова
Мауританија Нуакшот Острва Хоњара
Маурицијус Порт Луис Сомалија Могадишу
Мексико Мексико Србија Београд
Мијанмар Наи ПаиТо Судан Картум
Микронез ија Пали кир Суринам Парамарибо
Молдавија Кишињев Тајван Нанкинг
Монако Монако Тајланд Бангкок
Монголија Улан Батор Танзанија ДоДома
Мозамбик Мапуто Таџикистан Душ а нбе
Намибија Виндхук Того Ломе
Науру нема Тонга Н уку' алофа
Немачка Берлин Тринидад и Тобаго Порт оф Спејн
Непал Катманду Тунис Тунис
Нови Зелан д Велингтон Турска Анкара
Нигер Нијамеј Туркменистан Ашх абад
Нигерија Абуџа Тувалу Фунафути
Никарагва Манагва Уганда Кампала
Норвешка Осло Уједињени Арапски
Обала Слон оваче Јамусукро Емирати Абу Даби
Оман Маскат Уједињено
Пакистан Исламабад Краљевство Лондон
Палау Мелекеок Украјина Кијев
Панама Пана ма (град) Уругвај Монтев идео
Папуа Нова Гвинеја Порт Морезби Узбекистан Ташкент
Парагвај Асунсион Фиџи Сува
Перу Лима Финска Хелсинки
Пољска Варшава Филипини Манила
Португалија Лисабон Француска Париз
Руанда Кигали Хаити Порт-о- Пренс
Румунија Букурешт Холандија Амстердам
Русија Москва Хондурас Тегусигалпа
Самоа Апиа Хрватска Загреб
Сан Марино Сан Марино (град) Централноафричка
СаоТомеи Република Банги
Принсипе СаоТоме Црна Гора П одгори ц а
Саудијска Араб ија Ријад Чад Н ' Џамена
Сирија Дамаск Чешка Праг
Свазиленд Мбабане Чиле Сантијаго
Свети Кристофер и Џибути Џибути
Невис Бастер Швајцарска Берн
Света Луциј а Кастри Шведска Сто кхолм
Свети Винсент и Шпанија Мадрид
Гренадин и Кингстаун ШриЛанка Коломбо
Сејшели Порт Викторија
1б5 дрэник Apyr I

гав фам., заостао фи!., ружан фи!., дро6љење с О ситњење, мрвљење,

низак фи!., кухарички ре!., едепсуз уситњавање, круњење, руњење, туца­

ре!. , ту нгуски ре!., грез неаром . ре!., ње б фам. В. брбљање

дебеJIе коже фам., непрофињен фам.,
распу штен фам. , сељачки жар!., др­
зовит арх. , да нема носа траву би па­
сао изр. , сокачки арх. , набрецит реШ.,
нерафиниран еуф., HeYГJIaђeH еуф.,
неотмен еуф . , негосподски еуф., неса­
вр шен еуф. , говедски ао!. , говедарски
ао!., непријазан хрв. - уа :
тан,ОХОJI,ос ион,развратан,пркосан,
осоран б В. груб @) В. зао е В. високо­
Apora ж наркотик, опијат, нарко за,
стаф жар!., доп жар!.
Aporaw м В. наркоман
Aporepaw м фам . В. наркоман
дроэофипа ж зоол. (лат. Drosophila
m еlапоgаstе r) винска мушица
дроља ж фам . В . блудница
препотен ­
дром6уљање с 6. брбљање
дром6уљати несврш . непрел . фиг. 6.

паран 0 В. BpaTOJIOMaH 1. брбљати

дрэн ик м В. покварењак дромфуља ж фам . 6. блудница

дрип м обука, муштрање , истрајно дроњав прид . О 6. пох а бан б 6. не ­
вежбањ е, дресура фи!. уредан

дрљ ати несврш . прел . О (дрљачом дроњавац м одрпанац, прњавац ,

равнати и ситнити поорану земљу) крпар , ритавац , дроњавко, КJIош ар ,

бранити б фи!. В. шкрабати подеранац, дроtЬо , похабана ц, пр ­

дрмати несврш . прел . О (снажно по ­ љавко, похабанко , нем арник, ш тра ­

мерати у н аГJIИ М покретима) трзати, цун ре!. , штрацо р е!., ападрапа фам.,
померат и тамо-амо, трести, мрдати, шљамп а вко фам., ШJIамп а фам.,
љуљати, замах ива т и , потресати , уз­ штрокавац фам., офуцанко фам., ва ­
дрмават и, дрндати фам. б фи!. (до ­ шљивац ао!. , мизерија ао!. - уа: про­

водити у опасност; систем, партију и палица, просјак

сл.) нарушавати, урушавати, потко­ дроњавко м В. дроњавац

павати, потресати @) В . ВJIадати дроњак м крпа, траља, прњ а, дро­

дрм ати се н есвр ш . трести се, по ­ ња , подерина, трица, трања,липаћур

дрхтават и , потресати се, ммицати се ре!., лапат ре!., JIепетак pef. , JIaHTap
тамо - амо, љуљати се ре!., лиспар ре!. , рита ф ам . , цуња арх.
др мнут прид . В. БJIесав 1. дропља ж зоол . (лат. Otis) - суж: ве­
др мнути сврш. прел . О (наглим по ­ лика дропља (лат. Otis tarda) мала
кретом померити) заљуљати, зат р е­ дропља (лат. Tetrax tetrax)
сти, уздрмати , протрести б (- некога дрскост ж О 6. дивљаштво б 6. гор ­
нечим) В. ударити @) (снажно пући) дост @) В. инат
грунути, експлодирати, пукнути е Apyr м другар, пријатељ, дружб еник ,
(наглим покретом попити) испити, сапатник , садруг, компањон , судрyr,

тргнути,е ксирати др угарчина, познаник, ко лега фи!.,

др ндати несврш . непрел . В. бучати 2. сапутник фи!. , јаро р е !., јаран ре!. ,
Аро6ити несврш. прел . и не п рел О прико ре!., ортак фам., буразер фам.,
арел. ситнити, мрвити, уситњавати, пајдаш фам., брат фам. , бата фам.,
крунити, рунити, туцати б неар ел. В. п рикан фам., пријан фам., пај таш
б рбљати фам., пајтос жарf., френд жарf., каме-
Apyrap I друкчији 166

радреШ ., пријашко реШ. дружење с пријатељство , другар ­

Apyrap м 6. друг
ApyrapcTBO с пријатељство, дру­
жење, другова ње, јаранство , пријате ­
љевање, побратимство, познанство,
пајдаштво фам.
друrачиј е прил . 6. ДРУКLlије
друrачиј и прид . друкчији, изузе­
тан, различит, необичан, атипичан,
посебан, изниман, јединствен, осо­
бит, неочекиван, неконвенционалан,
несличан , несвакидашњи, оригина­
лан, нетипичан, бизаран, особен, на ­
рочит, издвојеl'! ' несвакодневан , не ­
ство, друговање, јаранство , приј ате­
љевање, побратимство , по з нанс тво,
пајдаштво фам.
дружи на ж О (они који се нађу
заједно) друштво, тим, група , круг,
братија, компанија , екипа , скупина,
шквадра ре!. , друштван це фам. - уи:
савез, јединица , о ртаклук б (они ко ­
ји су нечим повезани) једномишље ­
ници, саборци , савезници, компа њо ­
ни , ортаци , судрузи @ (организов ана
група) организација, уд р ужење, са ­
ве з, асоцијација, друштво, алијанса ,

јасан, ванреда н , екс ц ентр ичан , с пе ­ група, ун иј а, заједница, задруга, клуб ,

цијалан, неуобичајен, мистериозан, компаниј а, удруга Хр6. синдикат суж.

други, чудан, ненормалан, уникатан, дружити се несврш . непрел . (про ­

својствен, екстравагантан, другојак, водити време заједно) друговати,
вансеријски, својеврстан, одвојен, састајати се, пајтати се, ортачити се,
ексце пционалан, одепит, различан, петљати се, шуров ати

партикуларан, апартан, бесприме­ друид м 6. биљар - уи. лекар

ран, куриозан реш., пекулијаран друкчије прил . одвојено, особи то,
реШ., другојачији реШ. , осебујан Хр6. специјално , неуобичајено , изузетно ,
- уи: екстра, властит, непоз нат, редак ,
посебно , и зва нредно , вансериј ски,
незгодан, упадљ ив, неразумљив, и з­
непоновљиво, беспримерно, ванред­
врстан,одличан, настран
но, јединствено, нарочито , особено,
друrи прид . О (други по реду) *б 6. уникатно, необично, изнимно, друга ­
другачији @ (неко од осталих) неки, чије, осебујно, ненадмашно, одели то ,
поједини, преостали, сваки од оста­ партикупарно , оригинапно, супро т­

лих 0 (једини који преостаје) супро­ но

та н
друкчији прид . О посебан, разли ­
друrовањ е с 6 . д ругарство чи т, необичан, другачији, и з ним ан,
друrовати несврш . непрел . (про ­ јединствен, атипичан, особит, и зван ­
водити време зајед но) дружи ти се, редан, неочекиван, неконвенцион а­

састајати се, пај тат и се, ортачити се, лан, несличан, несвакидашњи, ори ­

петљати се, шуровати

гиналан, нетипичан, изузетан , осо­

друrораз редан прид. О споредан, бен, нарочит, беспримеран , издвојен ,

помоћни, секундаран, другостепени, несвакодневан,ванредан,ексцентр и­

узгредан, другога реда, другоредан, чан, специјалан ,дистинктиван, неуо ­

другокласан, акцесоран р еШ. t) 6. не ­ бичајен, други, уникатан, редак, свој­
битан @ 6 . лош ствен, екстравагантан , нередови т,

друrостеп ени прид. 6 . другоразре ­ другојак, вансеријски, својевр стан,

дан 1. одвојен, оделит, различан, партик у ­
дружбина ж 6. друштво 1. ларан, апартан, дистингвиран реШ .,
 друм дувати I

пекулијаран реш., другојачији реШ., дршка ж (оно за шта се може руком

осебујан хрв. - уй: екстра, властит, ухватити) ручица , држач, хватаљка ,
непознат, <Јудан, незгодан, упадљив, хваталица, држак, држапо, држали ­

неразумљив, изврстан - сл: бизаран, ц а, руко д ржач

гротескан, алтернативни , неподуда­

ран, ненавикнут, неједнак, натпросе­
чан, настран, неподобан е в. проти­
ван
друм м пут, коловоз, стаза, асфалт,
саобраћајни пут, прометница, сао­
браћајна веза, пртина реј. , ут реник
р е ј., КОJIНИК ре!., прилаз фам.., коло ­
мија арх. , колотечина арх., вагаш арх. ,
цеста хрв . - суж: улица,
шрута, траса, линија, канал, т рв еник,
пречица, саоник, богаз реј. , лаз реј.,
коридор, путељак, путања,
пролаз, заобилазница, џада фам..
друм арина ж в . путарина
друш тванце с фам. в. друштво
дуб м 60Т. в. храст
дубити несврш . прел . в. копати
дубnет м лин гв. (два равноправна
назива за исти пој ам) варијанте, рав ­
ноправни обпици
дубок прид . о (који има велико ра­
стојаље до дна) бездан (неизмерно
дубок) е (о местима, пределима) да ­
нек, удаљен, глув, з аба ч ен, завучен @
рута, мар­
(који настаје треперељем маље уче­
сталости) звучан, соноран, снажан,
ј асан, звонак, чујан, громак, резонан ­
крчаник,
тан, трештав, громогласан, громовит,
гласан 6 в . потпун
дубокомисnеност ж в. дубокоу­
1. мље

друшт во с О група, тим, екипа, дубокоумље с мудрост, високо ­

компанија, дружбина, братија, круг, умље, мисаоност, дубокомисленост,
дружи на, шквадра реј. , друштванце ингениозност, продуховљеност, ви ­

фам. . - уй: савез, јединица, ортакпук спреност, дубокоумност, одуховље­

е в. асоцијација 1. ност - уй: знаље, памет, далекови ­

дрхтав прид . О вибрантан, трептав, дост

титрав , жмиркав, вибрирајући, тре п ­ дубокоумност ж в. дубокоумље

ћући, треперав е в. климав 1. дубрава ж арх. в. шума
дрхтај м в. дрхтање 1. дуван м О баш . (лат. Niсоtiапа taba-
дрхтање с О њихање, подрхтава­ cum) табак реј., тобак ре!. , духан хрв.
ње , треперење , вибрирање, вибраци­ - лош - : крџа фам. . , багов pef., багош
ја, струјање, ОСЦИJlација, трептање, ре!., тутун pef., багуш p ef. е фам.. в .
трептај, дрхтај, леJIујање, титраље, цигарета

титрај, ландараље фам.. е фи!. в. дуванити несврш. прел . в. пушити

страх
дувар м в. зид
дрхтат и н есврш. непрел. подрхтава­
дувати несврш . непрел . и прел.
ти, треперити, титрати, клатити се,
О неuрел. (о ветру) п ухати, пирити
трести се , цептети - уй . љихати се,
е uрел. (устима или пумпом нешто
вибрирати
пунити ваздухом) надувавати, уду ­
Архтуља ж 60Т. (лат. Torpedo осеllа­ вавати, пунити , напухавати хрв . @
ta) р е ј: трнка, тљача, торпедо uрел. (ваздухом производити звук е
др чити се несврш. в. гордити се у дувачким инструментима) свират и
дрч ност ж в. гордост 6 неuрел. (убрзано дисати) дахтати,
Ayr I дура шан 168

бректати (\) жарl. (пушити марихуа­ сок

ну) пушити, варити жарf., пиркати дуrоносица ж (врста морске риб е,

жарf., грувати жарl., џиџати жарf. лат. Coricus rostratus) ..
Ayr прид. О (који се протеже у дужи­ дуrоња м 6. дутајлија
ну) дугачак, издужен - уи. велик е 6. AyroTpajaH п рид. трајан, дуговечан ,
простран 1. постојан, д угорочан, далекосежан,
Ayr' м (позајмље на материјаJlна сред­ издржљив, дурашан, стабипан - уи.
ства или новац које је неко обавезан отпоран,вечит

да врати) дуго вање, зајам, по зајми ца, AyroTpajHocT ж трајност, постој а­

кредит, узајмица реШ., лер жарf., кре ­
ност, перманентност, дуговечност,
да жарl., обдуг арх., посудба Хр6.
неисцрпност, континуитет, стабипи ­
Ayr' прид. 6. дугасшк тет, нераз рушивост, трајање - уи : от ­
Ayra ж (лук спектралних боја који се порност, вечност, стабилност
јавља као последица прелам ања Сун ­ дуд м бот. О (бепи, лат. Morlls аlbа)
чевих светлости кроз кишне капи) .. реЈ: мурвац , бијепи дуд , мурва, беп а
мурба, бијела мурва, морва е (црни ,
Дуги не боје пат. Morlls пigга) реЈ: шандуда , цр ­
ничка, црна му рв а, шандуд , мургав

дуд,црница,шамдуд
жута љубичаста црвена
зе л е на наранџаста дудика ж 6. кукута
инДиго плава
дуду к м О 6. глупан е 6. незналиц а

дужина ж О (простирање нечега од

дуrајлија м (необично висок човек) јед н ог до другог краја) .. - уи . величи­

дугоња, шиља, мотка, кракоња - уи. на з. е 6. трајање 1.

гигант 1. дужица ж анат. (предњи део судов ­
дуrачак прид . О (који се протеже у њаче ока) шареница, ирис
дужину) дут, издужен - уи. велик е 6. дулек м 6 . бундева
простран 1. дуња ж бот О (лат. Суdопis оblоп ­
Ayro прил . О (- времена) 6. много е ga) pef: мркатуња , вуња, кутна, ц уња,
одавно, давно, пре пуно времена @) кута, дуњац, куња , кутиња, турунџ а,

дугачко, издужено фуња , ткуња, туња, гдуња е р еЈ. 6.

дуrовањ е м (позајмљена матери­ креветнина

јална средст ва или новац које је неко дупе с нар. 6. задњица

обавезан да врати) 6. дут' дупли пр ид . двострук, двојак , дво ­
дуrовати несврш . прел. (бити у ду­ јан, двоврстан, двојни, амбигвите­
гу) бити у минусу, доћи фам . тан, из два дела, удвојен, бинаран ,
дуrовеч ан прид. 6. вечит двочлан, дволик реШ., двокрак р еШ.,

дуrовеч ан прид. 6 . Дутотр аја н двократан реШ . , двојчан р еШ., двоје ­

дуrовечност ж 6. дуготрајност диничан реШ., двојбен Хр6 . - уи : дво ­

дуrоrод иwњи п р и д . 6 . вечит смиспен , нејасан

AyroHor прид. штркљаст, кракат, н о- дупља ж 6. р упа 2.

гат, издуже н, тркљаст, р одат - уи. ВИ - ~ . дурашан прид . 0 6. Дутотрајан е 6.
от п ор а н @) 6. доследа н
169 дурашност душеван I

дурашност ж О 8. дутотрајllОСТ е 8. мич но ст, дух , досетљ и вост, хумор ­

отпор ност @) 8. доснедност ност, хумо ри за м, хумо р истичност

дурљив прид . 8. нргав духовни к М О 8. све ште ник е 8. ка­

дућ ан м 8 . продавница луlјер

дух м О 8. (нематеријапна супстан ­ духовњак м 0 8. свештеник е 8.

ца, виши облик материје) .. е прика ­ к алуђер
за , сен, сабласт, авет, утвара , приви д, душа ж О (човеков осећајни живот)
сновид, саљарија, причина, страш но 8. емотивност е (човекове пси хичке
би ћ е, фантом фам. , прилика реШ., манифестације) 8. свест @) (етичко
фантазма р еШ. - уи: чудовиште, ви ­ осе ћ аље) 8. савест 6 фи!. (гнавно у
зија, хапу цин ац иј а @) м а шта, пред­ нечему) 8. суштина 0 фи!. (центар
става МИСIIИ 6 фи!. 8. расположеље 1. н ече га) 8. ср ед иште 1. (!) фи!. (добар
o 8. духовитост човек) 8. доб р ичина 6 фи!. (основн е
духо вит прид . (онај који свесно прир одне црте личности) 8 . карак тер
производ и смех) шаљив , забава н , ко­ G) (људско биће) 8. и н дивидуа (;) (у
мича н, досетљив, лакрдијашки , анег­ присном обраћаљу) срце, драги/дра ­
дотски, искричав , хумористички, га, мили/мила, медени/меде н а
анегдот ичан, смешан, анегдоталан, душеван прид . О племенит, чове ­
хумо ристичан, маштовит, хуморан, кољубив, пожртвован , несебич ан,
несташа н фам., необичан фи!. , отка ­ хуман, човечан, пажљив, мека срца,

чен фам., шашав фам., ви цк аст фам. , простодушан , душеван, доброхотан ,

редикулозан форм. - уи . зан имљив благонаКЈЮН, мило ст ив - уи . добар 1.,
духовитост ж (особина оног који љубазан, сус р етљив , дарежљ ив е 8.
свес но изазива смех) ша љ ивост, ко - осећајан @) 8 . правичан
Ijаво м О враг, демон, нечастиви, припитомљив , непослушан, вражи ­

сатана, сото на , шејтан, искушитељ, ји, ђаволски , немиран, 06ешењачк и,

Ј1уцифер, нечисти, зла сипа, нечиста распуштен , аJlамуњаст, непокор ан,

сила , паклен ик , црни, злодух, андрак, врагометан, опуштене природ е, JlО­

паклењак, зли дух, наопаки, даба арх., лински, окачењачки, лолски , оп у­

бес арх., а натемњак реШ., анатема штен , недисциплинован , шеретс ки

реШ . , куси ре!., ђавао ре!., репати нар., фам., хунцутски реШ., ветрогоњаст
Белзе6уб арх., худо6а реШ . @ фи!. де­ реШ. , пустопашан реШ . - уи: тврдо­

ран, мангуп, 06ешењак, враголан, глав, нева љао @ 8 . ђавољи

враг, неста шко, немирко, неотесанац, Ijавоnски прид . О 8. ђаволаст @ 8 .

ђаволан, клипан, непослушник, не ­ ђавољи
ваљалац , спадало, адраповац, злоћ ­ Ijавољи прид . врашки, ђавољи , ђа ­
ко, тепац, ђаволак, окачењак, тврдо­ волски , демонски, сотонски , шеј тан ­

ГJIавац, каубој, проклетиња, груби ­ ски, пакленски, дија60личан

јан, шејтан, личинар, факинчић, враг, Ijак м ученик, ПОlIазник (неке шко­
гуланфер (и голанфер), несрећа, фа ­ ле) - суж: школарац, студент, акаде ­
кин, рђа, 6ара6а, цвећка фи!., мага ­ мац, високошколац, факулте тлија
рац фи!. нар., зврк фи!., ђилкош pef., фам., О.сновац, средњошкопац , 6ру­
вижле ре!. , 6ерекин ре!., мулац ре!., цош (студент прве године), постд и­
леро ре!. , штрањгов ре!., шерет ре!., пломац (студент на постдипломски м
угурсуз фам., хорјат фам. , дериште студијима), курсист, апсолвент (сту­
нар., хунцут реШ. - уи: самовољник, дент који је аПСОJlвирао)
дрзник, простак @) 8. ђубре Ijене-Ijене прип . 8 . којекако
ђавоnан м 8 . ђаво 1. 1)ерам м О 8 . бунар @ 8. рампа
Ijавоnаст прид. О несташан, вра­ Ijердан м 8 . огрлица
голас~ мангупс ки, неукротив, не- ljин1јува ж арх. 8 . минђуша
171 ђон I ђускати

ђ он м (доњи део обуће) ЛОТЛl1ат, фиi., акробата фиi. , морално смеће

пенџе pei. фиi., прасац фиi. , поганчина фи!. ,
ђубрара ж зоол . (Ilат. Eristalis tепах) свиња фи!., а нтихрист фи!. , покварен

мува - , гнојњача као мућак фи!., фоња pei., паТlаворда

ђубре с о смеће, отпаци, отпад, по­ pei., претворица ре!., двопичник pef.,
ган , не<IИСТ - уи . прљавштина 6 (- љигавац фам., љига фам., гнус фам.,

од човека) фи!. безочник, ДВОIlИЧ­ смрад фам., шуфт фам., кли п ан фам. ,

њак , битан га, безобразни к, превр­ смрдљивац фам., фукара нар. , ПИ<lк а

тљ ивац, хипокрит, бара ба, препре­ нар. , курвин син нар . , рђа нар., шуга­
вац нар., нечастива сипа нар., гном
дењак , нитков, вараllица, бесрамник,
покварењак, ТlOш човек, бестидник, нар., пизда нар., дркаџија нар., брука

гад, бедник, Ilицемер, анатемник, нар., кароња ексир. фам., угурсуз арх.,
апсолутна нула арх., галијот арх., ха ­
изрод, грубијан, ПОДМУКllица, ђа­
во , ништарија, ПОдllац, адраповац,
хар арх., ванцага арх., фарабут реШ. ,
претварало реШ., одљуд реШ . , стодла ­
сплеткарош, пробисвет, проклетник,
ка реШ . , богомољац Йоf. , фаризеј хрв. ,
м утивода , др з ник , псето , џукац , сто­
химбеник хрв. - уи : враголан, гњида
ка , уштва , неваљаllКО, пропаllица,
фи!. , простак, скитница , улизица , л а­
н е часник, притворица, неваљанац,

преварант, Зllобник, нечовек, злоћа,

скавац - сл: лопов, мућак фиf., lIажов

хуља , вуцибатина, симулант, непо­ ђумбир м бот. (лат. Zingiber offici-

ш тењак, пакосник, перфидник, гуја, l1ale) ре!: црни ИlIГвер, ценцер, пр а­

џукела, мамлаз, протува, коњ, бир­ ви ингвер, исиот, мрки ингвер, исје т,

та ш , морална наказа, смутљивац,

жумбир, гингибар, џумбир, инђибер,
анатемњак, заплотњак , балабандер, ђумбер , зензер, имбор, врућа тр а ва ,

двоструки играч , берекин, муфљуз, зенџефил,зинђефил,ђинђибар

морални имбецил, мутикаша, фари ­ ђурђевак м бот. (пат. COl1vallaria

с еј , живи на, хулиган , нико од никога,
ф е ца, ништавац, нико и ништа, нео­
т есанац , хипокрит~претворник , зао
човек , препреденко, особа с два ли­
ца, безвредник, животиња, бескич­
мењак фиi., фанго фи!., крмак фи!.,
смеће фи!., морална нула фи!., погр­
да фи!. , крла (од човека) фиi. , поган
majalis) ре!: бокарић, бисери, ђурђев
цвит, бијеllИ драгољуб, девичица, јур ­
јевка, ђурђиц, горски љер, долински
љиљан, гумбал~, бабер, царево цвије­
ће, ђурђево цве ћ е, звончек, бисер ни
цвијет, ђурђица
ђускати н есв рш . не п рел. фам . в. игра­
ти 2.
евалуир ати несврш. прел . 6. испи­ еrэекуција ж 6. погубљење
тивати 1. еrэил прид . (стање изгнане особе)
евентуал ан прид. 6 . изводив прогонство. изгнанство. изгнанство ,

евентуа лно прил . ако. можда. би­ прогнанство. емигрантство, искљу ­

ло. уколико. случајно. којим случа­ чење - уи . анатема

јем . у случају да. претпоставимо. на еrэистенција ж живот. постоја­

пример ако. под условом да - сл: ре ­ ње. живљење. егзистирање. опстоја­

цимо. кад (би). ли. чим ње. трајање фи!.• век фи!.• вековање

евидентан прид . 6 . видљив

иесн .• живовање реШ.
еrэистирање с 6 . егзистенција
евиденција ж О (имање увида у
еrэистирати несврш . непрел . 6. жи ­
нешто) контрола. надзор @ 6. оче­
вети 1.
видност

евокациј а ж О присећање. подсе­

ero м идентитет. карактер. ментали ­

тет. темперамент. природа, личност,

ћање. сећање. ретроспектива. осврт.
душа. ћуд . дух. психа. психологија,
поглед уназад. дозивање у сећање @
сензибилитет. ков. нарав. индивиду ­
инвокација. зазивање. при з ивање.
алност, индивидуалитет, нас троје ­
по з ив(ање). призив. дозивање
ност, нутрина. ја , особине, унутра ­
евоцират и несврш .· прел . (- успоме­
шњост, крв фи!., штих фам., натура
н е ) присетити се, призвати, дозвати.
реШ. - уи: морап. н авика
пробудити, довикати. оживети, до­
еrоиста м ж егоист. егоцентрик. его ­
мамити , освежити сећање
манијак. самодовољник. саможивац ,
еrэактан прид. (савршено тачан) *- себезнаrrац, себељубац, себељубивац ,
уи . тачан 1. самољу6ац, умишљенко. нарцис фи!.•
еrэалти ран прид. 6. одушевљен свесебица ре!.• себир ад ре!. - уи. ма ­
еrэалти ран п р и д . 6. усхиће н теријалиста
173 еrоистичан I екстра

еrоис тичан пр и д . егоце н т р и ч а н , екскомуницирати СВРШ . пр ел . 8.

саможив, нарцисоидан, уми ш ље н , анатем и сати

самодовољан, самодо п адљив, сам о ­ екскурзија ж 8. излет 1. и 4.

допада н, самољуб и в, пи ња. в ре!. ' експанзија ж О 8. шир ење е 8. на­
еrоце нтрик м ж 8. егоиста п р едак

едикт м 8. декрет експедитивно ПРИЛ . 8. брзо

едукација ж образовање, еруди­ експедитор м (онај који отправља
ција, знање, ученост, образованост, пошиљке) 8. адресант
школованост, начитаност, наобр а ­ експедиција ж О 8. слање е
жен ост, школовање , високооб р азо­ (путовање ради извршења не -
ваност, просвећеност, стручност, ког задатка) мисија, подухв ат,
поткованост, изображеност, верзи ­ пројекат СУЖ. - уи. путовањ е
раност, наобразованост, укупност експеримент м оглед, анализа,
з н ања, наобразба Хр8. опит, п р оба, тест, покус Хр8.
едуковати се несв рш . учит и , об р а­ експерт м стручњак, мајстор, зна­
з овати се, изучавати, испитивати, ис­
лац, професионалац, добар поз нава­
траж ивати , спознавати, студирати,
лац, виртуоз, маестро, доктор фам.,
дознавати, увежбавати се, проматра ­ уметн ик фи!., чудотворац фи!. , уп у­
ти, проучавати, вежбати се, стицати ћеникр е ш .
з нање - уи. бавити се експпицирати СВР Ш. пр ел . 8 . обј а­
ез отерија ж мистика, окултизам, снити

скривеност, мистичнос т, тајнови­

експпицитан ПРИ Д . 8. изричит
тос~херметизам, недоступнос~езо­
експпоатисати СВР Ш . п рел . и з раби ­
теРИ<ЈНОСТ, скровитост
ти,исц рп сти,истрошити,искамчи ти

е зотери ч а н пр ид . 8. мистичан 1.
експподирати СВ РШ . н е пр ел . О
еј УЗВ. 8. ај (снажно пућ и) грунути, експлодира ­
е квипибријум м О 8. равнотежа е ти, пук нути е фи!. 8 . побеснети
8. постојаност експозе м рапорт, поднесак , опис ,

е кипа ж друштво, тим, група, круг, извештај, пре з ендација - уи . говор

братија, компанија , дружби н а, дру­ експозитура ж заступништво,
жина, шквадра ре!. , друштван це фам. о гра н ак, ф илијала, п р едставништво,
- уи: савез, јединица, ортаклук заступство, испостав а , крак фи!. , по­
екпата нтан ПРИД . О 8. очигледа н е д ружина реШ . , подружница Хр8.
8. бучан експресионизам ПР И Д . 8. ап-
екпата нтност ж 8. истак н утост 1. страктна уметност

е кран м монитор - суж: велики екстаза ж фиг. О (губљење контро ­

екран, мали ек р ан, платно ле над собом, усхић ење) 8 . занос 1. е
е ксир ати СВ РШ . пр ел . (наглим п о ­ фи!. 8. о р газам
кретом по п ити) ис п ити, тргнути, екстензиван ПР И Д . 8. вишеструк 1.
д рмн у ти екстра ПРИД . и ПР ИЛ . н е пр о м . О upug.
екс кпузиван ПРИД . О 8. изуз ет а н 1. 8. засебан е ирил. приде, додатно ,
е арх. 8. нет рпељив з ас е бно, пр е ко, п осебно, одвој ено ,
екскомунициран П РИД. 8. избачен н а посе арх. @) uрuл. жар!. 8. одличан
eKCTpaBaraHTaH I ене рrија 174

eKCTpaBaraHTaH прид . в . чудан 1. епиминисати несврш . прел . в.

ексцепенција ж в. височанство уклањати

ексцент ричан прид . в. друкчији 1. епипсаст прид. кружан, ЈаЈОЛИК ,

ексцент ричност ж 8. изванредност обао, заокругљен, округласт, тр бу­

екс цес м 8 . изгред шаст, заобљен, лоптаст, јајас т, ти ­

кваст, заокружен, ваљкаст, кугл аст,
enaH м в . енергија
мехураст, ваљушкаст, овалан, бун­
епастич ан прид. О савитљив , рас ­
деваст, бачваст, прстенаст, јагод аст,
тегљив, р а сте зљив, ги бљив , гибак, са­
жиролик , јабучаст, крушкаст, з рн аст,
гибљив , ме к , ви та к , о тегљ ив, тегљ ив ,
епиптичан, окр у гао, крушколик , ци­
флексиби лан , повитљив р е Ш ., проте ­
кличан реШ . , циркуларан р е Ш .
жан реШ., прутак р е Ш . @ в . гиб а к @)
епита ж О (одабрани припа д н ици
фи!. (који није строго утврђен и мо­
друштва) џет-сет, ноблес , пробр ано
же се мод ификовати ) прилагодљив ,
друштво, високо друштво, вел ика ­
фпексиби лан фи!.
епастич ност прид . савитљивост,
ши, отмени свет, угледници , , мон де­
но друштво, нобllес а ре!. , крем ф и !.,
растегљ ивост, расте з љивост, гип­
цвет фи!., аристократија фи!. - уи .
кост, саги бљ ивпост, мекоћа , отегљи ­
племство @ в . достојанственик
вост, тегљи в ост, флексиби л нос т, по ­
витљивост реШ.
ембрион м заметак, з ачетак

eneraHTaH прид . О кићен , ги зд ав , емиrрант м ис ељ еник , и з б еглица ,

у крашен , дотер а н , уре ђ е н , н ак ић е н , одбеглиц а, преб е глиц а, пр е б ег, прог­

накинђур ен , нацифран, улепшан, на­ наник , и з гн а ни к , бегун а ц , бежа н ац

гиздан, по лепшан , на п ирли т ан , кит ­

арх. , а з илант су:ж. - у и. и м игрант, бе­
гунац
њаст, сређ е н, кокетан , напицкан, на­
ђинђан, п ицнут :жар!. , урешен арх., у еминентан прид. О в . истакн ут 1.
тренду :жар r. - уи : отм е н , сјаја н, моде ­ @ в . изу з етан 2.
ран , блиста в , скупоцен @ 8 . з аносан емотиван прид . О осећајан , о се ­
'у у и. вита к 1. тљив, нежан , п а жљив , душеван , де ­

епеrанција ж углађено ст, стил, JIикатан , рафиниран , фин , ме куш ан,

профињеност, с офист ицир а ност, до­ танкоћутан,чув ствен,пријата н ,бла~
те раност, из врсност, ги з давост, ра ­ сензибилан , профињен , префињ ен ,
финираност, финоћ а, с клад(ност), ћудоредан, танан , сензуа л ан , се н зи ­
дендизам - у и: лепот а, отменост билан , топао , емоционапан, сје т и лан

епеrичар м 'у у и. пес ник хр в. - уи . благ

eneKTpOBoA м 'у у и. вод 1. емотивност ж осећајнос т, ч улн ост,

eneMeHT м О (д е о о д чега се не­ емоције , душа, суптипност, ис тан ­

што састоји ) с а с т о ј ак , ч инип а ц, чаност - уи: неж ност, љ убав, пажња,

фактор , јед иниц а, компонента , че­ брига

с т ица, ко мад , делић, саставница емоционапан прид. в. емот ив ан 2.

р е Ш . , атом фи!., кар и ка фи!. @ в . емпатија ж в. саосећање
обележј е 2. енерrија ж О снага, активност, за­
eneMeHTapaH прид О в . основни 1. мах, полет - уи. снага @ (сила која н е­
@ в . п р е судан што покреће) погон
175 енерrичан I еноn оrија

енерrич ан прид. О разигран, жива­ млађахан, ватрен фи!. , гибак фи!. , а к­

ха н , виталан, младал а чки, темпера ­ тиван фи!. - уи: свеж, јак, млад, брз,
м ен т ан, покретљив, динамичан, сна­ неуморан f} в . борбен @ в . отпоран
жан, покретан , полетан , весео , живо ­ енерrичнос т ж в . енергиј а
та н, ж ив(ахан), агилан, врцкаст, пун е нкnава ж (мање подручје једне др ­
жи во т а , пу н живости , вижласт, ве­ жаве укључено у другу) анклава арх. ,
дра духа, бодар , чио , ж устар, прштав, анклав арх. - уи: имање , подручје
ведар , креп а к, немиран , окретан, е н оnоrија ж в . винарство

Емотико н и (э ападњачки (тип)

:-) или :) или =) или = ] или :Л ) осмех или радост

:-( или :( или = ( мрштење или туга

:D велики осме х

XD гласно се смејати
ХР напор, гађење, лоша шала, умрети од смеха
Х8 јако се СМQјати са рукама преко уста
:-/ или :-\ ил и =/ или =\ скептичност, незадовољство, индиферентност
:-1ил и : 1 неодлучност, сарказам (нпр ."То ј е било сјајно :-1")
;-) или;) или ;] намигивање

:- Dил и :D церекање , широки осмех

(: < те кст поруке > :) осмех од увета до увета

:-р или :- р или : р или : р или =р или =р језик који вири из уста, срећа, блесаво понашање
В -) или В) носити шмекерске наочаре (за сунце), бити поносан
8-1 носити штреберске наочаре, не бити "у фазону"
:-0 или :0 или =0 изненађење, шок
:-5 или : 5 збуњеност/фрустрираност
:-$ или : $ стави свој новац у своја уста
:-х или = Х ил и : Х држати језик за зубима или немати коментар
:-* ИЛИ :* или ;* пољубац (емотикон :-** значи узвраћени пољубац)
:'-( или :'( или :_( или :*( или :.. .( или ;~ пустити сузу

>:-0 љутња/вика
>:-( или >:[ љутња/натмуреност
>: Е бес или мржња, покази вати зубе
>:-) или >:] зли осмех

0 :-) или О : ] ореол изнад главе, анђео, невиност

D-: или D: ужаснутост (чита се с десна на лево) или "Ох не! "
:3 маче - бити слададак/слатка
Х3 комбинација XD и :3 - намера да се буде фин/а
=3 варијација :3, са дугим, издуженим очима
<3 .срце као у "Ја те <3"; пародично "< 33333"или 4 "<4"
</ 3 сломљено срце или када је неко сам
:9 укусно, облизивање усана
[8 Л О) маска, бити шокиран
:- ] шалимсе

:- [ озбиљан сам / и тужан

:К мамут с кљовама

d= D или q=p смајли са качкетом, бити срећан без посебно г разлога

----<--{@ или ---<--<-@ и л и @-,-'-,-- р у жа

*<:0) кловн

~--------------------------------------------------------~~
 Емотикони (источноазијски стил)

d Л _ ль или d-_-b слушати музику

)-0_0-( дивљење

(Л _ Л) ил и (Л - Л ) или ( Л Л ) или ( Л.Л ) осмех

СЛ) и л и ( Л __ ) намигивање

(> _ <) или (> _» бол, фрустрација

«-» туга

(\ј) зло

(---) полу-љутња, узнемиреност или уздисањ е

( Н_ Н ) перверзњак (одјапанске речи "hentai")

(ЛоЛ) певати, манично се смејати
\(ЛоЛ)/ бити јако узбуђе н (са раширеним рукама)
(-_-) или (-_ - ) или (=_=) досада, резигнираност, поспаност

(-.-) нервоз а, знојити се

(-_-;) и л и (Л_Л') или ( Л _Л ) ;; и ли Л_ Л" избачена в е н а (служи да покаже бес)
(-_-#) ил и (-_-11) или (-_-") или (-_-+ ) гледати у нешто или у н е кога, продоран погл ед

( ~-~) скептичност, пр е врта ти очима

« _< ) или (>_» или (с_с) сумњичаво гледати у нешто

(> _ -) и л и (-_ <) скептичност / оптуживачки поглед

(;....;) или ( Т_Т) или (тт.тт) или (ТоТ) плакати

(@-@) запрепашћеност, збуњеност

' (•.0)_ лудило, надрогираност, триповање

(о_О ) или (о_о) конфузно изненађење, поремећај

(о_@) екстремни поремећај
(0_<) одустајање, нервозно намигивати
(О_О ) или 0 .0 шокираност

(._.) или (,~ ) застрашеност. туга, постиђеност. разочаре ње

(ЛЗЛ) или (Л З Л ) пољубац, задиркивање, несташлук
($- $) новац у очима (или друга валута, нпр . C~3) )
(х_х) и л и (+_ + ) мртав, бити исцрпљен; предати се, збуњеност
( п_ п ) и ли (n.n) срећан, задовољан
(u_u) или (u.u) досада , сарказам, понекад разочарење

(v_v) или (v.v) тихо одустајање

(9_9) или (@.@) превртање очима

(е_е) подвала , сумња , огорчење

(е_о ) или (о_е) трептај ока

*_* или *.* или *0* ИЛИ * 0 * или *w* или *х* видети звезде

(",) или (>~» или « ~< ) шмркати

("о) полушокиран

(-.-)zzZ или -_-zzZ спавањ е

(0)_(0) уморан ; пон е кад значи луд

;0; или ;0 ; гласно плакати /викати

Т_Т илиТТ_ТТили У_У или ТТоТТ или т.т или 1_1 преувеличани плач

t(O.Ot) или t(-_-t) или t( ЛЛ t) или .. ј..('_') .. 1.. двапут испружен средњи прст

ь (- _ Л) d или d - ( Л _ л)- ь или ( ь л _ л)ь итд палч еви подигнути увис

q (---)p палчеви спуштени на доле

\Ј(Л _Л)\Ј добар про вод (на концерту)

( ._,)0 или 0{._ . ) писати

(90_6)=@ борити се, задати ударац

Q(Л.ЛQ) победник
(>Л _ (> 0 .0 » секс

~L-
р_-)о бити пос пан , трљати очи
(__________________________________________________________ ~
177 енорман I еуфорија

ен орман пр ид. О фи!. 6 . огроман 1. носи на ер отику) 6 . пожудан

б 6 . велик 1. ерудитан пр ид . учен , образован ,
ентузијазам м жар, острашћеност, школован, стручан

з анесеност, усхићеност, ватра, занос, ерудиција ж (укупност знања)

усхит, усхићење, опијеност, жести­ образовање, знање, ученост, обр а­
на, одушевљ ење , занесењаштво, оп ­ зованост, школованост, начитанос т,

чињенос т, занетост, пасионираност, едукација, наображеност, школов а ­

очара ност, опојност, залуђеност, пи­ ње, високообразованост, п росвећ е ­
јанство фи!. ност, стручност, поткованост, и зо­

еон м 6. вечност браженост, верзираност, наобразо ­

еп м (дуж и спев, обично с примесама ваност, наобразба Хр6 .

трад иције и легенди) .. - уи. песма есеј м 6. оrпед 2.

епи rон м О 6. потомак б 6 . след­ есенцијапан пр ид. 6 . најважнији 2.
беник ескапација ж О ( повећање војних
епи зода ж О 6. догађај б (- књиге) акција) .. б ширење, проширивањ е,

6. том @ ( - ТВ серије или филма) на­ повећање, јачање, пораст, раст, пове ­

ставак,д ео
ћавање, распрострањивање - уи . го­
милање
епи скоп м владика, првосвештеник,

аријар ре!. , акријера ре!., аријера ре!. , еснаф м О цех б 6 . асоцијација 1.

аркије реј арх., архијереј ЦрК6. - суж: етапа ж О 6 . епоха 1. б 6. стадијум

митро полит (управитељ више епар­ етеричан п рид . 6. мистичан 1.

хија) , архиепископ (први међу епи­ етика ж 6. морап;
скопима) етикета ж О налепница, летак, де­
епоха ж (временски период уопште кларација, вињета арх. - уи: амбала ­
или раздобље које се одликује неким жа, натпис б (неаргументован, обич ­
догађајима) период , ера, век, раздо­ но негативан суд о некоме) етикеци ­
бље, интервал, време , доба, етапа, ја, етикетирање, прилепак жарi.
сезона, степен, доб, цикл ус, ера, раз­ етикеција ж О (углађено друштве­
мак , одсек времена, мена арх. - уи . но опхођење с правилима) церемо­
стадијум, моменат нија, церемонијалност, свечаност б
ера ж О (рездобље с назначеним ра­ (неаргументован, обично негативан
чунањем година) .. б фи!. (временски с.уд о некоме) етикета, етикетирање ,
период уопште или раздобље које се лепљење етикете изр .

одликује неким догађајима) 6. е пох а етичан п рид. 6 . моралан

epro прил . 6. зна чи етичност ж 6 . етика

ероти ка ж О чулност, љубавна еукапиптус м бот. (л ат. Eucalzptus

страст, сладострашће, сладостраст - globulus) pef: гуми-дрво, гумино др­
уи . похота б (жанр у поезији, књи­ во, еукалипт, растегово дрво

жевности, филму... ) .. - сл. порногра­ еуфорија ж О (изразито добро рас­

фија положење изаз вано неким догађај ем)
ер отичан п ри д . О (који има ерот ­ усхићеност, усхићење, острашћеност,
ског набоја) сексуалан, секси неиром. занесеност, раздрагано ст, ентузијазам,
фам. - уи. атрактиван б (који се од- ватра, занос, усхит, о п ијеност, жести -
ефедраI ефемерност

на, одуше вљење , жар , занесењаштво, мина,коситерница, метлина , вил ина

опчињеност, занетост, екстаза, паси ­ брада, гулибрадина, гули брада, попо­

онираност, очараност, опојност, залу­ ва брада
ђеност, пијанство фИI. - уи. радост 8 ефекат м О В. дејство 8 В. исход
(стање у којем се бопесник осећа боље) * ефектмва ж В. готовина
ефедра ж бот. (пат. Ephedra) ре!: со - ефемерност ж В. ситница
жаба ж зоол. (врста водоземца, лат. ирел. (бити тужан, ожалошћен) * - уи .
Ranidae) * - суж: бабурача, крекету­ тужан @ неирел. б. кајати се @) ирел .

ша, крастача, гаталинка (осећати сажаљење) б. сажаљевати в

жабица ж бот. (лат. Opuntia ficus јп ­ ирел. (- за HeK~M ко је умро) оплаки ­

вати, туговати, нарицати
dica) ре!: госпина погач а, нанин је ­
зик, опунција, свекрвин језик жапити се не св рш . О (изражавати

жабокречина Ж О б. (зелени слој незадовољ ство) тужити се, јадати се,

који се нахвата на стајаћој води) *@ јадиковати, ламентирати , бунити се,

вајкати се, уздисати у знак жаљења -
фи!. б. колотечина
уи . зво цати , негодовати , кукати, ту ­
жавор њак м бот. (лат. Delphinium
говати, критиковат и @ рекламирати
consolida) ре!: гранчица , кокотић, са­
жапобан ПРИД. О(који изаз ива са­
моротка, вид
жаљење) б. сажаљив @ (обузет жало ­
жаrор м б. жамор
шћу) б. жалостан 1.
жап м О б. жалост @ б. жаљење 1.
жапост ж жал, туговање, туга, јад ,
жапан прид . б. јадан 4.
бол, мука, сета, сетност, жалости­
жапбажо (- на одлуку) тужба, при ­ вост, горчина, ожалошћенос т, неве ­
говор, примедба, притужба, тужење, селост, потиштеност, с нужден ост,

апела ција, рекламација, уток сшруч . покуњеност, неутешност, очај, чем ер,
арх. - сл. замерка @ реШ. б. жал 1. чам отиња, тегоба, душевна бол, пе ­
жа пити несврш . непрел . и прел. О не­ чал арх., дерт иесн . - уи : нерасп оло­
ирел. (бити тужан, ожалошћен) * - уи . жење, брига, неспокој, слабост, не за­
тужа н @ неирел. б. кајати се @) ирел. довољство, мука, беда, агонија
(осе ћати сажаљење) б. сажаљевати в жапостан ПРИД . О (обуз ет жало ­
ирел . (- з а неким ко је умро) оплаки­ шћу) жалан, несрећан, тужан, ојађен ,
вати, туговат и, нарицати сетан, утучен, болан, вајан, ра сту ­
жапи ти н есв рш. непр ел. и прел . О не- же н , очајан, ожалош ћ е н , плачан , че-
жаnостити ждератиI 180

меран, јадова н , жалопојан, жалобан, жандар м 6. полицајац

безнадежан, жалостив, плачеван, не­ жанр м (род, врста, обично у књи­
утешан, клонуо, изгубљен, безнадан, жевности, уметности и филму) сти л,
чемерикаст, дертли неиром. ре!. , обла ­ манир - уи . врста 1.
чан фи!., печалан ре!., дера н реШ., ша­ жаока ж жалац
ка јада изр. - уи. потр есе н 6 6 . (који
жар м О (усијани остаци чврс тог
је у јадном стању, о човеку) 6. бедан
горива) жеравица , гар, живаљ арх.
1. ~ (који изазива пре з ир, о догађаји­
6 фи!. острашћеност, занесеност, ен­
ма или ути сцима) мучан , неповољан,
тузијазам, усхићеност, ватр а, занос,
горак фи!. - уи. лош, грозан 6 6. без ­
усхит, усхићење , опијеност, жести­
вредан 1. на, одушевљење, з анесењ а ш тво, оп­
жаnостит и несврш . прел. (чинити чињеност, з анетост, пасионир аност,

жалосним) ожалошћавати, растужи­ оча раност, опојност, залу ђено ст, пи­
вати, повре ђивати,ја д ити , наносити јанство фи!. ~ фи/. 6 . жудња 6 фи!. 6.
боп, индигнирати, ојађивати, погру­ ватреност
живати реШ. - уи. уз н емиравати
жарrон м сленг, је з ик улице, ш атра,
жаnфија ж бот. (п ат. Salvia officinalis) арго, тајни/нера зу мљив јез ик , коло­
ре!: крастат ица, пито м и пепин, сла ­
квијални говор, нестандардни говор
вуља, кадиља, куш, голопер, џиг ер­
жариwте с О фи!. 6. за четак 6 6.
трава, кадуљ а , црни капопер, кадуја,
средиште 1.
љековита спавуља, кадуна, бели џи ­
жарки прид . 6. врућ
гер, љековит а кадуља, уза ни капопе р ,
жбир м 6 . ухода
калопер, капупер, не мачки калопер,
жбуње с 6. шипражје
жавбеј, црногорски пелен, крижна
жвакати несврш . непрел . О жвата­
кадуља, перушина, кадуља - крижати ­
ти, гристи, глодати суж. 6 6. јести ~
ца, калавер, вртни жајбел, шалвија,
славља, жајбл, жапвиј а , пелим, права фи!. 6. брбљати

кадуља, пелин, јановденче, жалфа жврљати несврш . прел . (лоше п и­

жаљење с О притуживање, јадање,

сати или немарно цртати) шкрабати,
брљати , дрљати, шврљати, шарати,
јадиковање, јадиковка , туговање, ла­
чрчкарати, пискарати, чрчкати , чвр­
мент, памента ција, паментирање, жап
љати, мрчити папир
6 6. кајање ~ 6. сажаљење

жамор м врева, парм а , граја, жамор,

жrадија ж 6. клика
галама, громор, викање, вика, џева,
жrољав прид . 6 . мршав

драње, узви кивање, писка, урликање, жrољавко м жгоља, мршавко , мр­

јаукање, урлање, цика, дрека, крика, шавац, жилавко , сувоњавац, усукан ­

кричање, дерњава, вриска, повика, ци ­ ко, кост и кожа изр ., хрт фи!. , ларга
чање, дерање, рика, ци ли к, циликање, ре!., шиља фам . , партвиш жар!., мот­
повици, узви ци , алаука , крештање, га­ ка жар!., кржљавац ио!., костур жар!.,

ламљење, грајање, пиштање, вришта ­ сушаЦХр6.

ње, врискање, урнебес фи!., орњава ждерати несврш . прел. (пуно и хала­
ре!. , орљава ре!., дерачина фам., весак пљиво јести) гутати, преждеравати се,
арх. ре!., дерача арх., врка арх., брека ождеравати се, преједати се, мугати,
арх., рогобор арх. - уи. бука, пупање гумати, брисати, жвакати - уи. јести
 ждерати се I жестина

ждерати се несврш . фиг. 6. секира­ жеља ж О воља, намер а, одлука,

т и се прохтев, стремљење, настојање, те ­

ждероња м изелица, изјелица, ла­ жња, амбиција, хтење, циљ, аспира ­

ком ац, прождрљивац, незаситник, ција, замисао, примисао, план, ин ­

несит, ждеравац, ждерач, изеша, ла­ те нција, наум , накана, тежење, сме­

комџија, пождерух(а), јелац реШ. , рање, идеал, промишљај , претензија,

аl1а фи!. , вук фи!., изјеша ре!., глад ­ нагон, смер реШ., нам исао реШ. е 6.
нуш ре!., покусалица ре!., хлебождер жудња ~ (предмет жељења, оно што
фам . , ждера фам., њупаџија фам., се хоће) захтев , тражња, тражење,
месождер фам., гладоња ио!., лок­ прохтев в 6 . нада 1.
маш ио!. ре !., опсофаг реШ., лижиса­ жељан прид . (који осећа жељу) жу ­
хан ио!. дан , гладан фи!. , жедан фи!., несит
ждракати несврш. непрел . 6. вирити 1. реШ. - уи . пожудан е (којег други же ­

ждр акнути несврш . прел. (бацити ле) пожељан, потребан , добродошао ,

поглед, потајно или из прикрајка) 6 . прихватљив - уи. погодан

гвирнути жемља ж ре!. 6 . земичка

жд раљевина ж бот. (лат. Galega жена ж О госпођа, дама, женско, ко ­

оffiсiпalis) ре!: шиљ, гарингал, луда тула ре!., женска фам. , сукња фам. ,
трава , рујавац, ждраљика, харли ­ леди реШ., лепши пол изр . , баба ре!. е
на , писковина, козјача, јастребина, супруга, сапутница, љуба фам. , го ­
ждралиње, жеравињак, орлина, козја спођа, брачни друг форм. , животна
рута , пискавица, ждралика, орловац , сапутница изр., лепша половина изр .,

с ковраж, пискавац баба фам . - уи. старица 1., девојка 1.

ждр ебац м зоол. пастув , ајгир ре;., женољубац м 6 . женскарош
пастухреш . женска ж 6. девојка 1.
ждребе с (мпадунче коња) >(- женскадија ж фам. више жена з а­
жега ж (висока температура вазду­ једно, женскиње

х а) топлота, врепина, спарина, вру­ женскар м 0 6. женскарош е 6 . по ­

ћина, јара, запара, оморина, припека, хотљивац

вар, препека, пакао фам., при жега женскароw м женскар, женољу­

ре !. , капор ре!. , звиздан фам., пасја бац, шармер, освајач, заводник, дон
врућина фам., омара арх. , спарност жуан, казанова, лола, магнуп, гале ­

р е Ш . , упека реШ. бар ре!., лангокур ре!. , фрајер фам. ,

же1ј ж О (потреба за пијењем) ,. е пицопевац фам., вагинопоклоник
фи!. 6 . жудња жар!. , заВОДИJlацреШ. - уи : љубавник,
жез по с (палица као знак владар­ распу с ник

с ког или неког другог достојанства) женственост ж (женске особи ­

скиптар,скептар, палица, штап не, духовне и физичке) љупкост, не ­

жепезара ж топионица, ковачница, жност, скромност, допадљивост, дра ­

вигањ, ковачка радионица жесност - уи. лепота, привпачност

жепудац м (проширење органа за жеравица ж (усијани остаци чвр ­

варење у трбушној дубљи) стомак, стог горива) жар, гар, живаљ арх.
трбух, абдомен, утроба, дроб арх. жестина ж О (особина оног ш то
 I
жесток жи вети 182

је жесток) јачина, сили на, жустри­ ски реШ. - уи: чврст, жипав, кршан,

на, сила, снага, снажност, интензи­ дивљи, чио , крупан @) в. дивљи 2.

тет, силовитост, енергија, жустрост, жив прид. О (који живи) *@ (о рани)
енергичност, вихор фиl. - уи. снага @) (о рани) незарастао, неи злечен,
@ (насиље над становништвом) при­ не зале чив , в пресан,сиров,некуван,
нуда, СУРОВОСТ, окру т ност, тла<lење, недопечен суж. 0 в . активан @ акту­

немилосрдност, набуситост, насиље, елан б В. очуван g В. живахан 1.0 В.

мучење, нечовештво, угњетавање, прометан @ в. живописан
крвништво, нападност, силовитост, живаљ м народ , маса, свет, свети ­
присиљавање, немилост, нехума ­ на , широки слојеви, људи, становни ­
ност, нељудскост, поробљивање, ви­ штво, особе , сви, обични људи, улица
оленција, насилништво, бруталност, фиl., раја фам.
грубијанство, неумољивост, злоста­ жива трава ж бот. (лат. Erodium
вљање , злочинство, подјар мљивање, ciclltarillm) pel: чап љан, игпиц а, ма­
ПРИСИlIа, несмиљеност, дивљаштво, чак, полудневница , мала жива тра ­

СИIIНИШТВО, силеџијство, примена ва, качњак, чапљина, црвене НОЖИ ­

силе, зулум, погром суж. - уи: злочин, це, текли ца

разбојништво, сила, агресија, гру­ живахан прид . О разигран, млада ­

бост @) в. разјареност 0 в. жар 2. В. пачки, жив, енергичан, витаптемпе­

грубо ст 1. @ (јако alIKoxolIHO пиће) * рам е нтан , покретљив, динамичан,

жесток прид. О напрасит, нагао, снажан, покретан, попетан, весео ,

афективан, фуриозан, жустар, ди­ животан, аг ипан, врцкаст, пун жи ­

вљи, диваљ, темпераме нтан, буран, вота, пун живости, вижласт, ведра

жучљив , занесен, горопадан, махнит, духа, бодар, чио, жустар, прштав , ве ­

жучан, осион, плах, жив, плаховит, дар, крепак, немиран , окретан, мла ­

виолентан, агресиван, необуздан, ђахан, ватрен фиl., гибак фиl., бу­

опасан, прек, набусит, неуравноте­ јан фИI., активан фИI. - уи: свеж, јак,
жен, насилан, импулсиван, раздра ­ мпад, неуморан @ брз, хитар, лако ­
жљив, помаман, осоран, силовит, без­ ног, вратопоман, окретан , вртоглав,

обзиран, живчан , напрасан, нападан, жустар, хитроног, убрзан , ' ужурбан,

отрован, несталожен , експлозиван, трчећи, неухватљив , тајфунски, ви ­
распаљив, грозничав, мушичав, ћу­ ловит, жив, муњевит, као зец/веве­

дљив, ватре н фиl., вирулентан фиl., рица, брзоно~ агилан, експедитив ан,

вехементан арх., зајебан нар . фам. , покретљив, летећи, као муња/блеса к,

нервозан еуф. - уи: некултуран, осе ­ као ветар, лак фи!., крилат фи!., кри­

тљив, груб, тврдоглав, страстан, бе­ лоног реШ . @) в. весео 1. в в. добро­

сан, немиран, грозан @ јак , снажан, држећи

моћан, гороломан, горостасан, раз­ живахност ж О В. живост @ в. ве ­

вијен, натчовечански , једар , бодар, сеље 1.

силовит, силан, несаломљив, плећат, живац м анат. (назив за органе у
очеличен, оштар, ста с ит, робустан, људском телу за преношење имп ул­

мускулоза н, мишићав, набилдован са) нерв, ганглија

фам . , акутан реШ. , дречан реШ ., ко­ живети несврш . непрел . О бити, по­
вински реШ., кремени т реШ., херкул- стојати, егзистирати, вековати иесн.
 живљење жипав I

- уи: животарити, боравити @ О. ста­

новати 1. Домаће животиње
жи вљење с 6 . живот

жи вописан прид. О (који се ОДlfИ ­ СТОКА

коза јарац јаре
кује живошћу) шаролик , жив @ О. за ­
крава бик I во теле I јуне
нимљив
овца ован ј а гње
жив ост ж воља, поле т, јачина, ви ­ свиња нераст прас е

тал ност, снага, енергија, живахност,

ЖИВИНА
животност, живот, крепкост, елан,
голуб голубица roлубић
жуст рина, чилост, енергичност, кре ­ гуска гусан гушч е

пост, сили на , ди н амика, сила, сна ­ ћурка ћуран ћуре

кокошка петао пиле
ж ност, интензитет, разиграност, си­
морка моран морче
лов итост, моћ, актив н ост, ак ција , ја­ ној
кост, прштавост, срчаност, вољност, патка патак па че

кре пкоћа, жустрост, темпераме нт­

ОСТАЛО
ност, зор реј., јакленост р е !., вигор
зец зечица
арх. реШ. - уи: марљивост, ватреност, коњ кобила ждребе
окрет ност, чврс ти на - сл: покретљи­ кунић

вост, бодрос~ брзина , хитрина, врц­ магарац магарица магаре

мазга
касто ст, заинтере сованост, пакоћа
мачка мачор I мачак маче

жив от м О егзистенција, постоја­ мула

ње, живљење, егзистирање, опстоја­ пас керуша I кучка штене

пчела трут
ње, глава фиf., трај ање фи!. , век фи!.,
веко вање иесн., живовање реШ. @ О.
животињски прид . О (који има
живост
особине животиње) анималан , звер ­
животан прид. О 6. живахан @ 6.
ски @ фиf. 6 . груб
пресудан @) 6 . стваран
животопис м 6 . биографија
жи вотарење с преживљавање, ве­
живцирати несврш . прел . (чини ти
гети рање , таво рењ е, злопа ћењ е, ро ­
некога н е{ЈВОЗ НИМ) 6 . н е рвирати
бија фам., крпљење фам.
живчан прид . О (који се односи на
жи вотарити несврш . непрел . пре ­
живце) нервни @ 6 . нервозан @) 6. пр ­
живљават и , вегстирати, таворити,
гав
спајати крај с крајем, злопатити се,
жидак прид. О (који је између рет­
вегетовати, робијати фам. , крпити се
ког и густог) ра з ређен, кашаст - уи.
фам.
жи вотиња ж о звер,бестија, бешти­
густ 1., редак

ја, четвороножац суж., хајван фам. - жижак м 6. фитиљ

сл: ма рва, стока @ (набусит, неотесан жипа ж тетива, везиво

човек) насилник, неотесанац , неоте­ жипав прид . О (који је са и з ра же­

санко, напасник, напрасник, манијак, ним жилама) "@ фиf. о т пор ан, <!Врст,
простак, дивљак, сировина, силеџија, постојан, солидан, издржљив, чио,

ж ивина фам., силос жарf., з вер екс­ ене ргич а н , бода~ крепак, - уи : ви та­
ир., несуздржљивац реШ. @) (лоw, зао лан, окретан @) фи!. мишићав , МУСКУ­
човек) 6. нитков лозан реШ . - уи : с нажан 1., чврс т
жипавост журкаI

жипавост ж О отпорност, издр­ ст радао - уи . страдалник @ (добро ­

жљивост, истрајност, резистенција , во љ но одрицањ е од нечега) в. жртво­
опстојност, устрајност, имунитет, вање

резистентност - уи: кондиција, трај­ жртвовање ж (добровољно одри ­

ност, јач ина , чврсти на, бодрост @ цањ е од нечега) жртва, одрицањ е, са­
мишићавост, мускулозност р еШ.- уи: мопожртвовање, самоодрицање - уи .
снага уздржавање

жирафа ж заал. (лат. Giraffa сатеl0- жртвосповље ж хрв. в. виктимо ­

pardalis) камелопард реШ. логија

житар м бат. (лат. Zabrus tenebrioi- жуборење с в. клевета
des) житн и трчак жуборити несврш. непрел . О в. бр­
житељ м ста новник, грађанин , при ­ бљати 2. @ в. брундати ... у и . бучати
падник држа в е/ народ а
... уи . човек 2.
житије с хагиографија - уи . биогра­ жудети несврш . непрел . ... уи. в ену­

фија ти 1.
житкост ж (особин а онога што је жудња ж чежња, изгарање , коп­

житко) разређеност, житкоћа њење, жуђење, тежња, жар, жеља,

житница ж О (спремиште за жито) страст, хтење , воља, жеља за чи м,

житњак, хра нионица , амбар, штагаљ, стремљење, жудност, чез нуће, жеља
остава, магаз ин , магацин , комора, з а нечим, чезнутљивост, нагон , жеђ
спремиште, спремница, складиште, фи!., глад фи!., вапај фи!., сан фи!.,
спремиште сточне хране, хамбар ре !. , хлепњареf.

магаза фам. @ (крај који је извор хра­ жу1)ење с в. жудња

не)хранио ница жуморити несврш . непрел . в . брун ­
жица ж О таленат, дар, оштроум­ дати

ност, надареност, довитљивост, дис­ жупан м ... уи . војвода

позиција, обдареност, даровитост, жупник м реТ. парох, парок ре!., пло ­
виспре ност, способно ст, вештина, та­ ван хрв . , плебануш хрв.
лентова ност, бистроумност, бистри­
журан прид . неодложан , нужан, ва­
на, одличност, бистроћа, врсност,
жан, ургентан , хитан, горући, обаве ­
смисао (за нешто), сналажљивост,
з ан,неодгодив,неизоставан,неоп хо­
квалитетност, знање, интелигенција,
дан, неизбежан , безодвлачан, промп ­
досетљив ост, изврсност, инвентив­
тан, прек фам., прешан р еШ.
ност, тале нт, какојство реШ ., квали ­
журба ж ужурбаност, јурњава, не­
тета хрв. - уи: квалитет, креативност
ред, метеж, цајтнот, општа јурњава ,
@ в. кабл 1.
трка фи!. , гужва фи!., фрка фам . , стр ­
жпеб м в. јама
ка хрв. жар!.
жонrпер м в. акробата
журка ж жур, весеље, забава , игр ан ­
жонrпер ски прид . в. акробатски ка , вечеринка, посело, веселица, фе ­
жрвањ м в. млин 2. шта (феста), провод, дернек ре!. , ту­
жрец м ... уи. отац З . лум ре!., теферић ре!., журеза жар l. ,
жртва ж О (погинуо или рањен у домјенак хрв. - уи: славље, пијан ка ,
некој несре ћи или рату) погинуо, на- седељка
185 журнаn жучан I

журнаn м в. новине жути эечји трн ж (лат. Sarotham-

жу рнаnиэам м новинарство, nus scoparius) жута метла, жука-м е­
жу рналистика, публицисти ка, но ­ тловица, зечевац

в ин ст во арх. жутика ж (лат. Berberis vulgaris)

жу рнаnиста м в . новинар баш. шимширача , жути шиб , ши м ­
журнаnистика ж новинарство, широво дрво, жутовина, трпка жу ­

журнализам, публицисти ка , новин ­ тика, бобковина, бреберика, д ив љи

ств о арх. шимшир, жуто дрво, бребер , кисљен,
жустар п рид . О напрасит, пргав, чешмиње , бреберовина, жути шип ак ,
нагао , жесток , ћудљив, фуриозан, жута шиба, бабо трсовина, жу токо ­
афе кт иван , дивљи , занесен, диваљ, ра , ж утелинка, оцетка, сут е кови на ,

го роп а дан , свад љ ив , махнит, жу ­ жутиковина , бабковина, жут а шума ,

чан, џ а нгри за в , з ајед љ ив , виолентан, циганско грож ђе, чесмина
агр ес иван, плах(ови т ), непријатан, жутиnица ж (лат. Genista tinctoria)
нео буздан, .прек, набусит, оси он, дур ­ трава од жутица , зановет, жутељи ца ,

љи в , неуравно т ежен , плаховит, наси ­ дренк, обична жутица

ла н , импулсиван, срчан, ра з дражљив, жутоваљка ж (лат. Emberiza citri-
љут, помаман ,з душан,осоран , сило ­ пеНа) жутоперка , жутица, жут а стр ­
вит, нецивили з ован, недисциплино­
надица

ва н , бе з об з иран , непокоран , срдљив , жутовољка ж ,. (птиц а певачиц а)

ж и в ч а н , напрасан, ј едљ ив , мрз ово ­
жутокљунац м фам . новајлиј а, по ­
љан, примитиван , напа да н , несре ­
четник , деби т ант, придошлиц а, но ­
ђ е н, инатљив, отрован , пркосан,
водошлица , новодош љ ак , брљ а ва ц ,
неста ложен , свађалачки, експлози ­
аматер , букварац фи!., пионир фи!. ,
ван , мргодан, распаљив , неразборит,
неискусник ре!., новак фам., п оле­
г р оз ничав, чандрљив, самовоља н,
тарац фам ., зелембаћ фам . , јун иор
п о к а рљив , џ а ндрљив , својеглав, жуч ­
фам . фи !., голобрадац фам., ш мо­
љи в , р абијат а н , гневљив , плах , једак,
кљ а н фам. , клок а н жар!., праксист
му шичав , ужасан , з ловољан, обес ­
хрв . - уи: шепртља, приправник , уче ­
та н , темперамента н , мрк фи!. , ватрен
ник - сл : стажиста , неискус а н , с му ше­
фи !., вирулентан фиl. , рогат фам. ,
њак фам .
в ехе ментан арх., нервозан еуф. - уи:
жутоперка ж в . жутоваљка
осећ ај а н , некултура н , осетљив, груб,
т врдоглав, страстан , бесан, јак, неми ­ жутуља ж О (лат. Motacillia fl ava)
р а н, разуздан, грозан - сл : настран, жута пастирица 8 (лат. Тrygonpasti-
надах нут, смркнут, хировит, строг, паса) шиба т уи. ајкула 1.
суморан 8 В . живахан 2. жуч ж фиг. в. бес
жустрина ж В. живост жучан пр ид . в . жустар 1.
эабава ж О журка, весеље, игран ­ зеза н т фам . , арлекино фам. ре!. , зе ­
ка, вечери нк а, посе л о , веселица , затор фам., спадало фам., зајеб ант
фестшта (феста), дернек реТ. , тулум нар., ограшеновић реШ . , бургија ш
р е Т. , теферић реТ., локатив жарf., жу­ реШ ., клаун Хр8. - суж: комичар , арле ­

реза жарf., домје нак Хр8. - уи: славље, кин, цирку зант, гутач ватре, цирк у ­

сант, глумац, мимичар, пантомими ­

пијанка, седељ ка 8 8 . разонода ... уи.
бекријање, гозба чар, жонглер, кловн, пајац

эабаван прид . анегдотичан, сме­ эабављачица ж а нимир-дама

шан, шаљив, духовит, комичан, ла ­ эабадава п р ил . о 8. бесплатно 8 8.
крдијашки, анегдотски, искричав , безразложно

хумористичк и , анегдоталан, хумо­ эабачен прид. о з авучен , забит,

ристичан, хум оран, гротескан ексир., забитан, удаљен, далек, глув, дубок,
необичан фИf. , откачен фам., (- неку усамљен , неприступачан , врлетан ,

игру, обично дечију) играти се, зани­ богу иза ногу/леђа/кичме/трегера

мати се @) (бити у љубавној вези) би ­ изр ., недоходан - уи. вратоломан 2.

ти у шеми жарf. , фурати жарf. 8 8. назадан

эабављач м аниматор, лакрдијаш, эабаwурен прид . 8. скривен

весељак, луда, шегач, ш а љивчина, ло­ эабеэекнут прид. (много изнен а­
л а, шаљивџија , шаљивко, враголан , ђен, непријатно) 8 . з апрепашћен
шаљивац, комедијаш, шерет, бећар , эабеэекнути се сврш. (много се
ђаволан, комедијант, за витл а нт, зе в ­ и з ненадити) запрепастити се, запа ­

зек, обешењак, лута к ф и!., еглен џиј а њити се, пренеразити се, пресам и ­

р е Т., бајацо реТ. , леро р е!., пај а цл ре!., тит и се, фрапирати се, шокирати се

пајацо реТ., харлекин реТ., луцпрд - уи. ужаснути се

фам., спрдач фам., заф ркант фам., эабеnеwка ж 8. белешка

џумбушлија фам., спрдало фам., эабит ж о (удаљено, осамљено ме-
 забити I забуwавати

сто) вилајет, недођија, бестрагија, губити из вида, пропустити

бестраг, пустопина, безљуђе, осама заборавност ж заборављање, ам ­
фи!., тунгузија фи!., жабокречина незија фам., сенилност фи/. жар!. ,
фи!., баруштина фи!., прњавор фам., склероза фи!. жар!.,
дивљина фи/., далечина ре!., бучу­ забости сврш . прел . убости, заби­
мет ре!., вукојебина нар., припизди­ ти , сунути, заринути, зарити, стера­
на жар!., пичковци жар!., вукодрчи­
ти, сјурити, засуљити фам., збичити
на жар!., парложина реШ., недоход
жар!. , кркнути жар!.
реШ. @ беспуће, врлетност, непристу­
забран м В. шума
пачност, непропазност, недоходност,
забранити свр ш . прел . О (увести
недоступност, недоступ, дивљина,
забрану) не дозволити, не допустити ,
беспутност, неприступност, беспут ­
укинути, ставити изван закона и зр.,
ница, непроходност, непрелазивост,
ставити под забрану изр. @ В. оне­
пустош, беспућина фам. , зло путност
могућити
реШ., беспут реШ . - суж: стеновитост,
забрањен прид. В. илегалан
стрмоћа, кршевитост
забрзати сврш. прел . В. зајурити се
заб ити сврш . прел. В. забости
забринут прид. брижан, узнемирен ,
за бnаl1ен прид. В. блатњав
неспокојан, немиран, зебљив, успла­
забnејати сврш. непрел . изговори ­
хирен,узбуђен,надражен,нелагодан ,
ти, проговорити, изустити, прозбо­
у бригама, пун бриге, брижљив р еШ.
рити, з уцнути, ПРОСlIOВИТИ, писнути,

рећи, заустити, пробеседити, забле­

забринутост ж В. жалост
кати, отворити уста, пустити глас,
забрљати сврш . прел . О (нешто по­
проустити, запевати фи!., зинути грешно урадити) упрскати, засвињи­

фи!., зацвркутати фи!. , кукурикнути ти, усвињити, направити глупост, за­

фи!., лан ути фи!., бекнути фи!. ао!., срати нар., зајебати нар. - уа. погре ­
гу кнути фи!. , загукати фи!., пропева ­ шити, покварити @ (нешто овлаш,
ти фам., гакнути фам. - уа: говори­ лоше урадити) В. смандрљати
ти, признати забуна ж о (погрешно схватање)
забnуда ж о (погрешно мишљење неспоразум @ (услед страха, стида)
о нечему) незнање, илузија, забуна, конфузност, смете ност, смушеност,
блудња, заблудност, предрасуда @ В. растресеност, смућеност, изгубље ­
дезинф ормација @) В. грешка 1. ност, запетљаност, збрканост, помут­

за боrа УЗВ . ама (ама не претеруј), ња, смутња, пометња , пртљавост, по ­

аман , а, ако бога зна ш , тако ти бога, губљеност фам. @) В. грешка 2.

побогу, али, бре, море забунити се сврш . В. збунити се
за борав м о В. амнестија @ В. ам­ забуwавање с (извлачење од по­
незија сла) врдање, забушавање, извп ачење,
за боравити сврш . прел . О (изгуби­ изврдавање, лавирање, завлачење,

ти и з памћења) избрисати (из сећа ­ измицање , провпачење , избегавање ,

ња), изаћи из памети f9 (услед расе­ ескивирање фам., вађење фам. - уЙ.
јаности, нешто не понети) не узети, правдање

не сетити се, оставити @) (п р естати забуwавати н есв рш . н епрел . (из­

мислит и о нечему) смести с ума, из- бегавати посао или мало радити) ва-
забуwант I заводљивост 188

дити се, лавирати, тражити изговор, завинут прид. В. савијен

изврдавати, врдуцкати, правдати се, зависан прид . О (који није слобо­
ослобађати се, избегавати, извлачити дан) потчињен , ови сан, потлачен,
се, изговарати се, оправдавати се, из­
подјармљен , неслободан, поданички,
вињавати се, избављати се, шеврдати покорен,покорнички, вазалски, суб­
фам., шарати фам., врпудати фам. , ординиран форм. б (који је зависник
увијати фам., испричавати се хрв . , о нечему) овисан, навучен фам .
хватати кривину изр . - сл: забушава­
зависник м В. наркоман
ти, измотавати се, измицати
зависност ж подређеност, потчи ­
забуwа нт м о В. нерадник њеност, потлаченост, покорен ост,
забуwантски прид. В. доколичарски субординираност, инфериорност,
завада ж В . свађа инфериоран положај, понизност,
завара вање с В. варка 1. овисност, неслобода, подјармљеност
заварат и сврш . прел. В. преварити за вити сврш. прел . В. заврнути

завежљај м О замотуљак, свежањ, завитnавати несврш . прел. т уи.

замотак, завезак, смотуљак, пинкл задевати 1.
ре!., пинклец ре!., завијутак ре!., завитnати сврш . прел . В. бацити
смотак ре!., завитак реШ ., пакетић
завичај м В. домовина
реШ. б В. багља
завnачити несврш . прел. увлачи ­
завезан прид . О В. вештачки 2. б В.
ти, метати, уносити, инкорпорир а­
везан 2. ти, трпати, придодавати , додавати,
завера ж (тајно удруживање ради укључивати, уметати, уједињавати,
зајед ничког деловања, тајно делова­
утрпавати
ње против некога уопште) урота, ди­
завод м институт - уи . институција
верзија, саботажа
заводити н есврш . прел . О удварати
заверен ик м (онај који учест!3ује
се, кокетирати, флертовати, прид о­
или организује диверзије) уротник,
бијати, освајати, мувати фам., салета­
диверзант,саботер
ти фам., барити фам., набацивати се
завеса ж застор, драперија, перде
фам., стартовати жарf., обрађивати
ре!., перда ре!.
жар!., очијукати реШ . б В. дозивати
завести сврш. прел . О освојити, заводљив прид . О ласциван, чул ан,
опчинити, занети, залудети, омами­
опсцен, голица в, опојан, пламен фиf.,
ти, сломити срце изр. б В. заврбова­ ватрен фи!., љут фи!. жарf., пикант ан
ти @) В. преварити в (- законе, мере, фиf. жар!., врео фи!. - сл: провокати­
ред и сл.) В. увести 3. ван , еротичан б В. заносан
завет м О заклетва, реч, изјава вер­ заводљивост ж лепота, дражест,
ности, свечано обећање, аманет ре!., дражесност, атракција, допадљивост,
вера pef., повера реШ. б В. верност 1. љупкост, угодност, примамљив ост,

завеwта ње с В. задужбина грација, шармантност, шарм , при ­

завијати несврш. непрел. прел. В. из­ влачност, драгост, грациознос т, маг­

вртати нетизам, неодољивост, склад, склад­

завијен прид. В. витичаст 1. ност, милина, чар, симпатичнос т,

завијута к м В. завој 1. умилност, пожељнос т, драж, афини -

 эаводникI эавуч ен

тет, финоћа, атрактивност, красота, нити, натерати, н авести, узбуркати,

у6авост, умиљатост, пријатност, сим­ смунтати, напујдати фи!., напун тати
патија, наочитост, леполикост, миљу­ ре!., напућкати ре!., смувати фам. , за ­
шност, примамљвост, лепушкастост, п алити фам., скувати жар!., смути ти
угода, милоћа, миловидност, зани ­ жар!., подговорити р еШ . , науцкати

мљивост, замамност, магнетичност, реШ., агитирати Хр6., натуткати Хр6 .

магнет фи!. , магија фuf. , зор ре!., эаврэпама ж О 6. кочница 1. @
аман pef., мачкастост фам. женстве­ фам. 6. варка 2.
ност суж. , - уи: благост, харизматич­ эавриштати св рш . прел. 6. викнути
ност, доброта, нежност
эаврљачити сврш . прел . фам. 6. ба­
эавод ник м 6. женскарош
цити

эав одница ж 6. намигуша

эаврнут прид. 6 . блесав 1.
эа во1)ење с удварање, кокетирање, эаврнути сврш . прел. увити, усука­
придобијање , флерт, освајање, мува­
ти, увинути, пресамитити, уврнути ,
ње фам., очијукање фам., обрађива­
скврчити, завити, за сукати, завину ­
ње жарf. , старт(овање) жарf., барење
ти,извинути,искривити
жарf.
эаврнути шију сврш . прел . .... уи.
эавој м О спирала, прегиб, вијуга,
убити
облина, лук, венац, криви на, банда­
эавртањ м матица, навртка , матич ­
жа, колобар, окука, набор, кривуља,
ни вијак
савијутак, витица, завијутак, превој ,
эавртач м 6. вентил
з глоб, обруб, део круга, крива црта,
эавртети сврш . прел . .... уи. бацити
банда , рескавица ре!., шевуљица ре!. ,
з авојица реШ. , обрт реШ., сагиб реШ., эавршен прид . направљен, уобли­
синус маШ . , косинус маШ., тангенс чен, уређен, формир ан, довршен,
маШ., волута сшруч . - уи: црта, пр ­ свршен, сређен, обликован, профи ­
стен, круг - сл: кружница, кугла, по ­ лисан, дотеран

лукруг @ бандажа, потпасач, утега, эавршетак м 6. свршетак

фачла, врпца за превиј ање рана эавршити сврш . прел . О (привести
эа војаст прид . 6. вити ч аст 1. нешто крају) свршити, довршити, до­
эавојит прид. 6 . витичаст 1. к рајчи т и, окончати, зготовити, зао­

эав опети свр ш . пр ел. (осетити љу­ кружити, одрадити, закључити, фи!. ,
бав према некоме, поч ети волети) 6. апсорбовати фиf., докончати реШ . ,

заљубити се докусурити арх. , истерати до краја

эавратница ж .... уи . даска

эаврбовати сврш. прел . (придоби ­
т и за неко удружење, посао, акцију,
партију и сл.) наговорити, подбости,
подбунити, агитовати неирел., нагна ­
uзр. - уи. обавити, спремити @ (спро ­
вести нешто у дело) 6. обавити
эавуliи се сврш. нестати, п отулити
се, склонити се, прик р ити се, скрити
се, сакр ити се, притајити се, замести/

ти, подстакнути, привол ети, уверити

замет нути/ зат рти трагове, заметну­

(у нешто), завести, придобити, узбу­ ти се, ишчезнути , шчуч уњити се ре!. ,

дити, привући (на своју страну), умо­ шћулити се реј. , шћућурити се фам. ,
лити, нахушкати, намамити, за нети, завући се у мишју рупу изр .
изазвати, лобирати неирел . , по тхра - эавучен пр ид . 6. за бачен
эаrађиватиI эадиркивати 190

эаrађивати несврш . прел . блатити, эадах м 6. смрад

прљати , поганити, брљати, вашари­ эадебљан прид. 6. бабураст

ти, мазати, каљати, мрљати, брло­ эадебљаност ж 6. задебљање
жит и , гадити, чинити нешто гадним,
задебљање с израслина, кврга,
мрсити, мељати фи/. реШ., свињити
чворуга, отеклина, натекнуће, отврд ­
фам., стрвити реШ ., см радити реШ.,
нуће, чвор, натеклина , одебљање , ис­
брљутати реШ.
пупчина, задебљаност, чворнато ст,
эаraэити сврш . непрел . фи!. 6. ступити тврди на реШ., напухнуће Хр6.
эаrат м 6. брана задебљати св р ш. непрел . набрек­
эаrовара ч м 6. заговорник нути, нарасти, отећи, испупчити , на ­
эаrоворн ик м следбеник, покло­ димати, натећи, набрећи, набуј ати,
ник, пристали ца, гл асноговорник, напупети, н абуб рити, повећати се,
симпатизе р, љубитељ, приврженик, поднадути се , увећати се, повећати
заступник, заштитник, поборник, обим, напупати, набухн ути ре!., под ­
присташа, бранилац, за говарач, екс­ бухнути ре!. , напухати се хрв . - сл:
понент, за говаратељ, подржаватељ , прекипети , распрснути се

подржавач, носилац, б ранитељ, сте­ задевати несврш. прел . (шалити се

гоноша фи!., навијач фи!., барјактар на туђ рачун или некога изазивати
фи!., за ставник фи!. , а пологета фи!. ,
вербално) 6. задиркивати
фан фам.
задевати несвр ш . пр ел . О зачика ­
эаrонета н прид . 6. магијски
вати, провоцирати, подбадати, пец­
эаrрада ж О 6. ограда 1. @ 6. плот кати, задиркивати, диркати, љутити ,

эаrрејан прид. 6. врућ дирати, зезати се (с неким), збијати

эаrриже н прид. О зад рт, једно- шалу, дражити , хушкати, изазивати,
стран, беспоговоран, нетрпељив,до­ мамити, срдити, драшкати, пикати,

минанта н, ауторитативан, догмати­ надраживати, баркати ре!., брцка ­

чан, нетоле рантан , крут, доктрина­ ти фам., боцкати фам. - уи: вређати ,
ран,догматски, фанати чан,праволи­ исмевати @ 6. дозивати
нијски фи/., једнолинијски фи!. @ 6. задесити се с врш . наћи се, обре­
задрт 2. сти се, обрети се, доспети, затећи се ,
заrрмети сврш . прел . 6. викнути створити се, десити се, појавити се
эаrушење с (у саобраћају) застој , задивљен прид. усхићен, очаран ,
зачепљење , колапс одушевљен, егзалтиран, импреси о­

заrушљи вост ж ... уи. вр у ћина ниран , пасиониран, занесен, загре­

эадавити сврш . прел . 6 . удавити ј а н,френетичан , понесен

эадатак м О (оно што треба да се эадиркивати несврш . прел . (шали­
изврши) дужност, обавеза, посао , ти се на туђ рачун или неког а иза­
улога, функција, задаћа Хр6. @ (оно зивати вербално) пецкати , дирати ,
чему нешто или неко служи) циљ, провоцирати , чачкати, зачикавати,

намена, сврха, улога, функција, раз­ задевати, боцкати, изазивати, пика ­

лог постојања, поента - уи. смисао ти, играти се, зафркавати, раздражи­
задати сврш. прел. дати (задатак), вати, зезати фам., подјебавати нар.,
додели ти зајебава;и нар. - уи. рутати се
191 задиркиватиI зазирати

зад иркивати несв р ш . п рел . зачика­ разложан, ограничених/уских види ­

вати, провоцирати, подбадати, пец ­ ка, ћошкаст, тежак, сомовски, загри ­
кати, за диркивати , диркати, љутити, жљив, устрајан, уских хоризоната,
дирати, дражити, надраживати, зе­ мазговски , скучен фиl. , крвав фиl. ,
зати се (с неким), з6ијати шалу, дра­ тврдокоран фи!., неукротив фи!., као
жити, хушкати, изазивати, мамити, магарац фи;., засукан pel., лулав ре!.,
срдити, драшкати, пикати, раздра ­ затуцан фам.., заврнут фам.. , загуљен
живати, надраживати, баркати ре;., фам.., овејан реШ. - уи: џангризав,
брцкати фам.., боцкати фам.. - уи: догматичан,незгодан,огорчен,непо ­

вређати, исмевати коран, компликован, ћудљив, једно ­

зад њица ж позадина, тур, буља стран, нетолерантан, конзервативан

фам.. , гузица нар., дупе нар., педу - сл: ускогруд, убојит, праволинијски ,
жар;. , шерпа жар;., жутара жарl., ке­ каприциозан , тесногруд, намћораст

њара жар l., буљон жар!., рит арх., гу ­ задртост ж јогунастост, тврдогла ­
за gеч . вост, самовољност, својевољно ст,
непопустљивост, недоказанос т, сво ­
зад о в ољавати несврш. прел . О

(чинити све неком) 8. угађати 8 (под ­ јевоља, упорност, искључивост, твр ­

мириват и потребе за нечим) подми ­ докорност, својеглавост, глувоћа на

ривати, намиривати @) (испуњавати доказе/разлоге, истрајност, мазги н­
очек ивања) .. ство - уи : пркос, непокорност - сл: ка­

зад о в ољан прид. 8. весео 1. прициозност, ћудљивост, наивност

зад овољство с весеље, уважење,

задужбина ж опорука, аманет,
наследство, тестамент, очевина , на­
част, радост, ужитак, почаст
Сl1еђе, дедовина, баштина, легат, за ­
зад ржавати несврш . непрел . т уи .
оставштина, завештање, тековина,
заустављ ати
поклон, дар, материнство, последња
зад ржавати се несврш. 8. висити
воља/жеља, наСl1еђење, воља pel., за­
1.
пис ре;. , нашљеђе ре;. , ћаћевина р е;.,
зад рт прид. О (претерано одан не­
насљеђевина ре;., остави на ре!., баба ­
чему) загрижен, заслепљен, затуцан,
I1YK арх., завештај арх., посмртнин а
затрован, једностран, фанатичан .
реШ., наслеђевина реШ . , оставштин а
некр итичан, занесен, индоктрини­
реШ., старина реШ.
ран, искључив, крут, доктринаран,
задужење с 8. ангажман 1.
догмат ичан , догматски, нетрпељив,
задужити с в рш . п рел . О (дати не­
HeToТIe paHTaH, крут, доктринаран,
ком нешто у обавезу) обавезати, за­
намћораст, праволинијски фи;. , јед­
ветовати, везати арх. 8 (оптерети ти
нолинијски фи;. 8 (који упорно
дугом) ..
остаје при своме) тврдоглав, самово ­
зажапити с в р ш . п р ел . покајати се,
љан, својеглав, бандоглав, загрижен,
признати грешку
зат рован, својевољан, инатљив, ус­
ковид, напоран, крут, непомирљив,
зазивање с 8. евокација 2.
јогунаст, недоказан , искључив, недо­ зазивати несврш . прел. 8. инвоци ­

кази в , упоран, на своју руку, мазгин­ рати

ски, истрајан, дебелоглав, као мазга, зазирати н ес врш. пр ел . 8. снебива ­

око рео, мазгаст, накриво насађен, не- ти се
зазорљив I закључити 192

зазорљи в прид . в. срамежљив 1. зајурити се сврш . јурнути, убрзати,

заинтер есован прид. О (онај који пожурити, потрчати, појурити, похр­

показује интересовање за нечим или лити, забрзати, потпрашити пете/н о­

неким) .. б радознао, љубопитљив, ге, залетети се, затрчати се, убрзати
љубо питан, питљив, заинтригиран, се, опружити корак, полетети фu!.,
куриозан реШ. дати гас фам. uзр., шибнути фам.,
заинтересо в анос т ж О (постоја­ нагнути реШ., акцелерирати сшруч.

ње интересовања за нечим) интере­ за казати сврш . прел . (не оправдати

совање, занимање, интерес б (особи­
на онога који је заинтересован) радо­
зналост, љубопитљивост, љубопит­
ност, питљивост, заинтригира ност
заиста прил. наравно , да, апсолутно,
стварно, свакако, извесно, дакако,
гарантовано, сигу рно , безусловно,
дефинитивно, засигурно, доиста, да­
боме, јамачно, несумњиво, савршено,
без даљњег, природно, посвема, не­
ма сумње, дупке, ' поуздано, до краја,
разуме се, јесте, безбели ре!. , зацело,
без сумње, посве, подразумева се, за­
очекивања) изневерити, разочарати ,
затајити, подба цити, оманути
закаснити сврш . непрел . (доћи са
закашњењем) задоцни ти, оДоцнити ,
окаснити, стићи касно/прекасно,
закашњење с заостатак, кашње ­
ње, задоцњење, застој
закерапо м с в. гунђало 1.
закерати несврш . непрел . в. звоцати
закинут прид. в. обесправљен
закпати сврш. прел . ... уи. убити
закпетва ж О завет, реч, изјава вер­

уфано ре!., гарант фам., јес жарf., не­ ности, свечано обећање, аманет р е!.,

двојбено хрв., неупитно хрв. вера ре!., повера реШ. б в. верност 1.

зајам м О (оно што се даје на зајам, закпон м штит, заштита, брани к,

обично новац) позајмица, кредит, на заслон, штитник, помоћ, прегр ада,

одложено uзр., дуг фи!., вађевина ре!., окриље, заслонац, застор, заштит­

обдуга арх., лихва ре!. , порга ре!, по­ ник, бусача, заклањач, кишобран
судба хрв. б (одлагање наплате за из­ фи!., скут фи!., параван фu!. , бранич
дату робу на поверење) в. вересија ре!. , шилт ре!., калкан ре!., фрон тин

зајапурен прид . румен , црвен, по­ ре!., пребој ре!., крило фам .
црвенео, ружичаст, ужарен, з ажарен , закпонити сврш . п рел. О (- н еки
руменкаст, црвен као ра к , црвен као извор светлости) засенити, заштити­
паприка ти, саклонити , покрити, осенити , на­

заједљи в прид. в. злобан правити сенку б склонити, ставити

заједљи вост ж пакост, цинизам, на страну

отровност, злоба, малициозност, закпопац м О в. запушач б в. по ­

иронија, сарказам, уједљивост, јет­ клопа ц

кост, опакост, малигност, изругива­ закључак м О (суд изведен из јед­

ње, персифлажа реШ. ног или више других судова) резиме ,
заједни ца ж в. асоцијација 1. дедукција, сазнање, спознаја, поми ­

заједнички прид. (који се односи на сао, коклузија реШ . - уи. мисао, иде­

све) општи, скупни, колективни, тотал­ ја б в. одлука 1.

ни, апсолутни, генерални, начелни,уоп­ закључити с в рш . пр ел . О (донети
штен, удружени, свеопшти, опћи хрв. закључак на основу судова) доћи до
193 закомпnиковатиI заnоr

з акључка, извести закључак, откри­ щење, спарущеност, слабуњавост, не ­

ти , резимирати, сазнати, спознати - јакост, јаlIОВОСТ фUi. , сахњење хрв .
уи. схватити, приметити 49 (ДQнети закржљао прид. кржљав , неразв и­
одлуку) в. одлучити се@) в . заврщити јен, атрофичан, ретардиран, заостао,
О (- посао) утоворити, договорИ1'и геџав , хендикепиран

закомпnиковати сврш. прел. за ­ закривити сврш . прел . ... уи. завр ­

петљати, замрсити, збркати, усло­ нути

ж ни т и, замутити, заплести, измрси­

закричати сврш. прел. в. викнути
ти, помрсит.!", отежати, испреплести,
закуп м рента, најамнина, најам , за­
изаз в ати тещкоће, сплести, спетљати,
купнина, аренда, квартирина реШ . -
за месити фUi., зачколити фам. реј. - суж: станарина, кирија
сл: помещати, упетљати
закупац м рентијер, унајмљивач ,
закон м О праВИIIО , аксиома, непо­
унајмитељ, најмодавац, закупник, га­
битна истина, научна истина, опщта
зда фам., изнајмљивач фам. , најмо ­
истина 49 в. аксиом 1. @)реШ . в . веро­
примац реШ . , закупоприматељ реШ .,
исповест ... уи. декрет
арендатор реШ . , закупопримац реШ . ,
законит прид. (који је по закону)
арендащ реШ.
допущтен, легалан, важећи, валидан,
закупити · сврш. преЛ ..узети у најам ,
доз вољен, исправан, вредећи, ваљан,
унајмити, арендирати реШ.
лег итиман, незастарео, ауторизован,
заnаrати се несврш. бранити неког,
одобрен , уставан,правоснажан,при­
неко мищље~е или став) залагати
зн ат, уредан, законски, пуноважан,
се, заузимати се, заговарати, навија­
не понищтен , незабрањен, правомо­
ти, подржавати, пропагирати, под у­
ћан, пуноваљан, по закону, пропи ­
пирати, обезбеђивати, потпомагати,
сан, реГУlIаран, данащњи фам. , теку­
пледирати , бранит и (идеју) , с а кл а ­
ћи фам . , курентан форм., пуновредан
њати, протежирати , предохрањивати
ре Ш ., правоваљан реШ., на снази uзр.
реШ . - уи: щтитити, борити се
законски прид. в . законит
заnазак м фиг. в. крај' 1.
закопчан прид . О недрущтвен, ин­
заnајати сврш . непрел . (огласити се
тров е рт иран , интровертан, асоција­
lIавежом) lIанути
lIан, несоцијалан, срамежљив, нена­
метљив, недружељубив, непричљив,
заnе1)е с О в. носач 2. 49 в. бедем 2.
некомуникативан , суздржан, ре з ер­
заnивати несврш . непрел . в. изб и­

висан , уздржан, неприлагођен , пову­ јати

че н , н е поверљив, тих , тајанствен , не - заnизак м зулуф, зоnyф, бакенбард,

о ПРИ lIагодљив, затворен фUi., непри ­
ступачан фUi. , зачаурен фам. , углат
фам ., недружеван хрв. - уи: скроман,
стидљ ив, нељубазан, плащљив 49
Дутме т у)затворен,укопчан
закреwтати сврш . прел . в . викнути
солуф, котлет фам.
заnиха ж в. вищак 1.
заnоr м јемство, капара, хипоте ка ,
(о децозит, гаранција, осигурање, кау­
ција, полог, аванс, јемчевина , јамств о,
предујам , таложење, аконтација , авал

закржљаnост ж неразвијеност, реј. , вађевина реј., ломбард арх., ф ор ­

сл абос т, сићущност, з аостаlIОСТ, щус ' арх. реј. , вадијум ре Ш. - сл: б ез ­
ат рофија, мрщавост, кржљавост, су- бедност, наслага
заnоrајница I замршен 194

заnоrајн ица ж В. гостионица замишљати нес в рш . непрел . В. ма­

заnом ак м В. крхотина штати

заnуда н прид. О узалудан, и зли­ замишљен п рид. О виртуалан,

шан,непотребан,бесп редметан,бес ­ прикривен, невидљив, н еприметан,

користан, бесциљан суж., сувишан, тајни, виртуелан, при тајен, потај ан,
безвредан 8 В. лењ неманифест(ир )а н, потенцијал ан,
заnуђе но ст ж В. зан еСI:: НОСТ 1. могућ, затомљен, сак ри вен, нества­
ран, заба ш урен, латента н , окултан
заnута ти св рш . н е прел . одлута ­
реШ . 8 В. измаштан 1. @) В. измиш љен
ти, изгубити се, дезоријентисати се,
скренути с пута, забасати реШ.
1.
замка ж О хваталица, ступица , лов ­
заљубити се сврш . (осетити љу­
ка , гвожђа, кљуса, железа, пругло реј.,
бав према некоме, почети волети)
заволети, бити освојен, затреска­ јама фам., клоња жарf. - суж: мухо­
лов ка, мишоловка, бубањ , јешка- уи:
ти се фам., за се фам. , напалити се
фам., накрајстати се фам., зацопати
позив, клопка 8 клопка , заседа, сту­

пица, виг, кљуса, мрежа, мишоловка ,

се фам.попалити се жарi., примити
се жарf. , наложити се фам.
трапула pef., сачекуша жар!., квака

жарf. - уи: подвала, мамац @) В . заво­

заљубље но ст ж В. љубав
ДЉИВОСТ т уи. мамац
замаrијан прид. В. зачаран
замnата м ж В. дангуба 1.
замаrnити сврш. прел . В. замутити 1.
заморан прид . О оnтер ећујући, на­
замајавати се нес вр ш . губити вре ­
поран, тежак, теретан, умарајући, кр­
ме, блејати фам. - уи. ленчарити, ба­
вав ексир. 8 В. досадан т уи. анти­
вити се
патичан
замак м вила, палат а, дворац, твр­
замотуљак м завежљај, свежањ ,
ђава, утврђење, утврда, конак, двор,
замота к, завезак, смотуљак, пинкл
резиденција, кула, каштел pef., палача
ре!., пинклец реј., завијутак ре!., смо ­
ексир.
так pef., завитак реШ., пакетић реШ .
замама н пр~д . В. заноса н
эамрачити сврш . прел . В. замутити
замах м В. домет 1.
1.
замашан прид . В. велик 2.
замрсити сврш . прел . О (о концу
замерат и несврш . не прел . (изно­
или конопцу) заплести, запетљати,
сити неповољн о мишљење о некоме
упетљати 8 фИf. (изазвати тешкоће,
или нечему) приговарати, пребаци­ КОМ П JIикације) за п етљати, закомпли­
вати, критиковати, кудити, износити
ковати, помрсити, отежати, збрка­
критику, нападати, осуђивати, узи­ ти, усложнити, замутити, заплести,
мати за зло изр. - уи. звоцати, жали­
и зм рсити, испреплести, , сплести,
ти се, оговарати
сп етљати, замесити фи!., зачколити
замерка ж жалба, приговор, рекла ­ фам.реf.
мација
эамршен прид . О (о концу или ко ­
замета к м О емб рион , зачетак нопцу) заплетен , за петљан , упетљан
8 фи/. В. зачетак 1. 8 фи!. компликован, запетљан, те ­
замис ао ж В. жеља 1. жак, збркан, проблематичан, незго ­
зами сnи в при д . В. и з води в дан, захтеван, комплексан, сложен ,
195 замутити I занимљив

побркан, слојевит, п пав, закукуљен занемарљив прид .. небитан , не­

фам., чупав фам., З:lмумуљен фам., важан, сувишан, беспотребан, уза ­
завојит реШ . , закуч аст реш. занове­ лудан, незнатан, другоразредан, за­

тан арх.. - уи: вишесмислен, неразу­ немарив, безначајан, трећеразредан,

мљив @ 6. вити част 1. другоредан, депласиран , споредан ,

за мут ити сврш. прел. О (учинити безвредан, невредан , друтокласан,

да нешто постане мутно, непрозир­ друтостепен, леви фам.
но) замаглити, помутити, намрчити, занемарљиво прил. О небитно -
зацрнити, потамнити, помрачити, уи. небитан @ фи!. 6. јефтино
см рачити, затамнити, омрачити, за ­
занесен прид. О пасиониран, поле ­
мрачити, омрчити реШ., помрчати
тан, егзалтиран, одушевљен, усхићен ,
реШ . @ (замешати у 1 ечности) проме­
раздраган, ентузијастичан, понесен ,
шати, смутити, измешати, измутити,
френетичан, заносан @ (претерано
размутити, промутити, проџарати
одан нечему) затуцан, заслепљен ,
фам., скалабурити р е Ш. @ 6. замрси ­
задрт, фанатичан, некритичан, ин ­
ти
доктриниран, искључив, крут, док ­
заму цкивати нес врш . н е пр е л. 6. тринара н , догматича н , догматски ,
муцати
једностран, праволинијски фиl., јед­
занаве к прил . 6. заувек нолинијски фи!. - уи. задрт 1. @ 6.
занат м О (вешти а израде, попра ­ весео 1.
вљања предмета, и ли бављење тиме занесеност ж О жар, острашће­
као занимањем) обрт - уи. звање, ве­ ност, ентузијазам, усхићеност, ватра,
штина @ фам . 6 . знање 1. занос, усхит, усхићење, опијеност,
занем арен прид. 8. запуштен жестина, одушевљење, за несењ а­

зане марити сврш. прел. О (преста­ штво, опчињеност, занетост, екстаза,

ти марити) за пустити, запоставити, пасионираност, очараност, опојност,

оставити, оканити се, манути се, од­ залуђеност, пијанство фи!. @ 6 . вели­
устати, пренебрегнути, изоставити, чање @ 6. затуцаност

напустити, мимоићи, игнорисати, занесењак м 6. маштар

проћи се, ПОТИСНУТII, заобићи, прећи занесењаwтво с 6 . занесеност 1.
преко нечега, окре ути леђа, клони­
з анети свр ш . прел . О (окренути ма­
ти се, одрећи се, избити из главе, пре ­
ло у страну) заврнути, скренути, за­
кинути, одбацити, ставити се чега,
окренути @ (освојити нечију симпа ­
ослободити се, пр стати (с нечим),
тију) 6. завести @ 6. намамити 1. О 6.
ићи даље, маргинализовати, стави­
одушевити 0 6. затруднети
ти на страну, затворити очи, отрести
занети се сврш . О (заузети кос по ­
се, бацити у стран у, баталити фам.,
ложај током кретања) нагнути се, за­
рашчистити (с неч им)фам. @ пропу­
окренути се @ 6. кренути @ 6. забу­
стити, изоставити, не искористити,
нити се О 6 . заљубити се
избећи, промашити, обићи, заоби ћи,
занетост ж 6. занесеност 1.
испустити, превидети, промакнути
занимање с 6. звање
(нешто неком), пр играти, прегледа­
ти, мимои ћи фи!. , не узет и у обзир занимати се н есв рш . 6. бавити се
изр. - суж: преспав ати, пречути занимљив п рид . забава н , интере -
занимљивост заорати I 196

сантан) привлачан) допадљив) при­ зак) злоћудан) обестан) дијаболичан )

мамљив) мамљив) упечатљив) жи­ недостојан) прорачунат) искварен )
вописан) дојмљив хрв. - уи. духовит) безобзиран) неотесан) несавестан )
узбудљив) привлачан) необичан) из­ лоше васпитан) хулан) без поштов а ­
узетан ња) неисправан) безморалан) сраман)
занимљи вост ж (занимљива поја­ страшан) мрачан) намазан свим ма­

ва) догађај) ствар ...) интересантност) стима) неплеменит) неетичан ) непра­

забавност) необичност) привлачност) вичан) недоличан ) нецивили зован)

атракција) чудно ст реШ. - уи. скан­ грешан) нечист) непристојан) поган)

дал ружан фи!.) прљав фи!.) низак фИf. )

зановета nо с О в. гу нђало 1. f) в. нечувен фи!.) некрепостан ре!.) смра­

досадњаковић дан фам.) дрзовит фам.) кваран фам.)

либертински арх.) киван реШ.) пре­
зановетати несврш . непрел . приго­
творан реШ .) иморалан реШ .) химбен
варати) прекоревати) закерати) зво­
хрв.) нећудоредан хрв.) дебеле коже
цати) гунђати) џангризати) извоље­
изр. - уи: бедан) некултура н) неста­
вати) досађивати) замерати (неком
шан) дивљи) заједљ ив) гадан) лицеме­
нешто) запредати арх.) срати нар.)
ран) немиран f) (који има лоше по­
кењати нар . ... уи. брбљати 2.) грдити
следице) в. погубан @ (о болестима и
занос м О занесеност) жар) остра­
слично) в. опасан 3.
шћеност) ентузијазам) усхићеност)
заобиnазан прид . о (о путу) оби­
ватра) усхит) усхићење) опијеност)
лазан) околни - уи . крив f) околишан)
одушевљење) занесењаштво) опчи­
посредан )индиректан
њеност) занетост) екс т аза) пасиони­

раност) очараност) опојност) залуђе­

ност) пијанство фИf. f) в. величање
заносан прид. О в. дива н f)
доводи у стање занесености) опојан)
омамљив) .омаман) мамљив @ в. зане­
заобиnазница ж (заобилазна сао­
браћајница) обилазница - уи. друм
заобићи сврш. прел . О обићи) ми ­
(који
моићи) избећи) проћи мимо) проћи
поред/око/иза нечега f) в. занемари­

сен 1. ти 2.
заобљен прид . кружан) јајолик)
заносити се несврш . О (у ходу) в.
обао ) заокругљен) елипсаст) окру­
гегати се f) (бити занесен неком иде­
гласт) трбушаст, лоптаст) јајаст) ти­
јом) одушевљавати се ) загревати се)
кваст) заок ружен) ваљкаст) кугласт)
усхићивати се) примати се фам.) па­
мехураст) ваљушкаст) овалан) бун­
лити се жарf.) ложити се жар!.
деваст) бачваст) прстенаст) јагодаст)
зао прид . О (о човеку) који има лоше
жиролик, јабучаст) крушкаст) зрнаст)
особине) злобан) злон а меран) мали­
елиптичан) округао, крушколик ) ци ­
циозан) безоб разан) аморалан) лош)
кличан реШ., циркуларан р еШ.
бесраман) покварен) непоштен) бе­
заокрет м обрт) преокрет
стидан) безвезан) под а о) подмукао)
заокретање с (померање с главног
бешчастан) бескарактеран) неваљао)
злочест) худ) худан) нечастан) немо­
пута) в. скретање 1.
ралан) охол) препреден) опак) при­
заокруrљен пр и д . в. заобљен

творан) осион) перфидан) безочан) заокружен пр и д . в. заобљен

префриган) пакостан) срамотан) др- заорати с в рш . п рел . О (почети ора-
197 заоставwтина I эапис

ти) >t 8 (затрпати орањем) затрпати, эапањити се сврш . прел . (много се

з агрнути @) фи!. в. разорити уплашити) в. ужаснути се
эаоставwтина ж в . задужбина эапањити се сврш . в . запреп ас ти ­
эаостаnост ж неразвијеност, ти се

за кршљалост, сл абост, сићушност, эапањујуfiи прид. (онај који иза­

атрофија, мршавост, кржљавост, су­
ш ењ е, спарушеност, слабуњавост, не­
јако ст, јаповост фи!., сахњење хрв .
наза дност, заостатак, затуцаност, не ­
про свећеност, цуп кање
фи!., мрак фи!.
эаостао прид. О в.
глу п
зива велико изненађење и чуђ е њ е)
запрепашћујући , зачуђујући , зграња­
8 вајући , збуњујући , несхватљив, неве ­
роватан , застрашујући, ужасавајућ и
фам., тама - уи. необичан 1., невероватан
эапара ж (висока температур а в а ­
назадан 8 в. здуха) спарина, жега, јара, врућина,
топлота, врелина, оморина , припека ,

эаостатак м в . з а кашњење вар , препека, пакао фам., при жега

эападати сврш . прел . (- у неке окол ­ р е !. , калор ре!., з виздан фам. , пасја
н о ст и) доспев ати , долазити, упадати врућина фам. , омара арх. , спарн ост
эапажање с в . коментар реШ . , упека р е Ш .

эапажен прид. О в . ис т акнут 1. 8 в. эапасти сврш . прел . (- у неке о кол­

у важен 2. ности) доспети, доћи, упасти

эапажљивост ж в . истакнутост 1. эапах м в . смрад

эапаэити сврш . прел . О угледа­ эапевати сврш. непрел . (почети пе­

ти , видети , приметити, осмотрити, вати) пропевати, припевати , з агрме­
уочити , спаз ити, опазити, разабра­ ти, певнути , закантати ре!.

т и , о т крити, шме нути жар!. , сними ­ эапенуwити сврш . непрел . в. п обе ­

ти ф ам. , уловити оком фам . , ђанити снети

жар !. , провалит жар!. , ошмекати эапетљаНприд . О в. везан 1 . 8 в. з а ­

жар f. - уи. схвати ти мршен 1.
эапаковати св р ш . прел . в. упакова ­ эапетљаност ж О (о конц у или
ти конопцу) з аплетеност, замршен ост,
эапаљеност ж в. ватреност упетљаност, спетљаност 8 фи !, в.
эапањен прид . ( много изненађен) в . компликација @) б. збуњенос т
з апрепашћен эапетљати сврш . прел . О (о концу
эапањеност ж запрепашћенос т, или конопцу) з аплести , з амр сити,
за препаштење , з гранутост, сенза ­ упетљати, спетљати 8 фи!. заком ­
циј а, и з ненађење , з ачуђеност, кон ­ пликовати , замрсити , збркати , усло­
стерн а ција, з а н е мело ст, ужаснутост, жнити , замутити, заплести , и змрси­

пр е нераженост, пресенећеност реШ. , ти,помрсити , отежат и, испреп лести,

осупнутост ре Ш . , препаст реШ . изазвати тешкоће , сплести, спе тљат и,

эапањити сврш . п рел . (много упла ­ замесити фи!. , зачколити ф ам . ре!. -
шити) згранути, пресенетити, забе­ сл: помешати, упетљати

зе кнути, з грозити , ужаснути (непри­ эапис м О (прибележен податак или

ј ат но из ненадит ) - уи . запрепастити, мисао) белешка, цртица, забелешка ,
у плашити, изненадити прибелешка, допуна, цедуља фи !.,
записивати lзапоспити

нотација реШ., фуснота суж., марги­ јадиковање, тужњава, лелек , цвиље ­

налије суж., анотациј а реШ. - сл: па­ ње, нарицање, крик, позив у помоћ ,
пирић,допис лелекање, колеч ре!. , ајмек ре!.

записи вати несврш. прел. 8. писати запомаrати несврш. непр ел. (изра ­
записник м 8. досије жавати незадовољство) кукати , јади ­
ковати, ламентирати , јадати се , вајк а­
записнич ар м (онај који води за­
ти се, јаукати, тужити се, жалити се ,
писник) за писивач, бележник, еви­
лелекати , цмиздрети, вити, вапити ,
дентичар - уИ . писар
стењати, нарицати, гринтати, ври­
заппашити сврш. п рел . (изазва­
ти страх) застраши т и, уплашити,
скати ре!., ајмекати ре!. - уи: туговати,
завијати, жалити се, вриштати
препасти, престрашити, брецнути,
запоседнут прид . О (о територи­
устрашити, пренути - уи. престрави ­
ји) окупиран, заузет, припојен, при ­
ТИ,изнена дити
својен , присаједињен, анексиран fJ
заппена ж О (одузимање имовине)
заузет, преокупиран, презапослен,
ппенидба, одузимање, конфискација,
упослен, упошљен , пун фи!., преп ун
оврха арх., рубачина арх., секвестра ­
фи!., пунцат фи!., преплављен фи!.,
ција ира8Н., извршење ира8Н. fJ (оно
претпан фи!., накрцан фам ., крцат
што је заплењено) 8. плен
фам., бизи жар!., презаузет ексИр.
заппести сврш. прел . 8. запетљати
запосести сврш. прел . 8 . анектирати
заппести се сврш. 8. збунити се
запоспен прид . О (који је у радном
заппетенко с фам. 8. неспретњако ­
односу) упослен, у служби, ангажо­
вић
ван fJ 8 . презаузет
заповедати несврш . прел. О (зах­
запоспени м службеник, радни к,
тевати од некога да нешто учини)
делатник, намештеник, трудбеник ,
наређивати, командовати, издавати '-Iиновник суж., евидентичар суж., бе­
заповести/н аређења, повлачити кон ­
лежник суж., марник арх., конзулент
це, управљати, диктирати фи!., дири ­ реШ., запосленик реШ ., дужносн ик
говати фи!., вући гудало фи!. , влада­ реШ., алдерман реШ . , посленик р еШ.,
ти фи!., аговати реШ. , на метати своју конзилијар реШ.
вољу изр. fJ 8. наме тати
запоспеник м реШ . 8. запослени
заповедити сврш. прел . (и з дати за­
запоспење с 8 . звање
повест) наредити, наложити, издати
запоспити сврш . прел . (примити
команду, командовати
на посао) поставити, ангажовати,
заповедн ик м вој . О официр, ста­
обавезати, упослити, УКЉУ'-lити, за­
решина. - суж: алибег арх., апајбег окупити, примити у службу, увући
арх., наредн ик fJ 8. командант 1. (у обавезу), сместити, дати запосле­
заповест ж О (захте в да се нешто ње/радно место, узети фи!., довести
учини) наредба, наређење, заповед, фи!., намњештити ре!. , намљешти ти
команда - уИ. одлука 2. fJ (основно, ре!. , упрегнути фам., упртити фам.,
опште правило) 8. нач ело 2. апсорбовати реШ., наме~тити р еШ.,
заподенути сврш . прел . О 8. засно­ ангажирати Хр8. - уи: изабрати , мо­
вати 6 8. подстаћи 2. билисати
запомаrање с кукњава, вапај, јаук, запоспити се сврш . (нечим) 8 . ан-
199 започети I зар ада

гажовати се 1. упла ш ен, збуњен

зап очети сврш . прел. О (почети не­ запрепаwliеност ж запањеност,
што радити) отпочети, почети, кре­ запрепаштење, згранутост, сензација,
нути, стартовати, п кренути, преду­ пресенећеност, изненађење, зачуђе­
зети, упливати (у нешто) фи/. 6 (по­ ност, констернација, за немелост, ужа­
казати прве знаке настајања) појави­ снутост, забезекнутост, пренераже ­
ти се, указати се, настати, наступити,
ност, осупнутост реШ., препаст реШ.
отпочети
запрљан пр ид. в. прљав
зап раво прил . рчц. О (за истицање
заптивач м в. запушач
допунског, прецизнијег објашњења)
за пустити свр ш . прел. в . занема­
у ствари, заиста, уистину, управо 6
рити 1.
(за ублажавање) истина, додуше, ако
запутити се сврш. н епрел . крену­
ћемо право , ако се п раво узме, све у
ти, упутити се, започети, макнути се,
свему, мора се признати, де фацто,
поћи, покренути, отиснути се, стар­
кад се све размотри, фактички, прак­
товати, крочити, отпочети, маћи се,
тички, фактично фам., у бити хрв . @)
покренути се, закорачити, занети се,
(за исправљање) од осно, то јест, на­
име, ипак
устремити се, запуцат и фам., мрдну­
ти се фам., ударити фам., потегн ути
зап редати несврш . непрел . в . бр­
фам., ганути арх. - уи: ући, почети
бљати 2.
запуwач м затварач, чеп, заптивач,
зап река ж в. блок ада 1.
заклопа ц , плута (за вино), затискач,
зап ремина ж О олумен, капаци­
отпушач, гљива реј. , бртвило реј., бр­
тет, обим, густина, густоћа, пуноћа,
тва реј., шупериво ре/.
опсег, јачина, обуја 6 в. квантитет
запуwтен п рид . за немар ен, заста­
зап ремити сврш . прел . (- неки про­
рео, пропао, ислужен, искрзан, пре ­
стор) заузети, попунити, испунити
живео, дотрајао, рушеван, устајао,
зап репастити сврш . прел . (много
времешан, излизан, истрошен, офу­
изненадити) пренеразити, престрави­
цан, трошан, отрцан, матор, овештао,
ти, за безекнути, згранути, унезвери­
изупотребљаван - уи. одрпан, неуре­
ти, скаменити, згрозити, ужаснути -
дан , прљав
уи. уплашити, запањити, изненадити

зап репастити се сврш. (много се запуwтеност ж (стање онога што

изненадити) забезекнути се, запањи­ је запуштено) занемареност, напу­

ти се, пренеразити се, пресамитити

штеност, офуцаност, времешност,

се, фрапирати се, шокирати се - уи. устајалост, излизаност, истрошеност,

ужаснути се овешталост

запр епаwтење с в. запре пашће­ зара ван ж в. висораван

ност зарада ж (добитак од рада) плата,

зап репаwliен прид. (много изне­ доби~доходак,награда,накнада,но­
нађен, непријатно) запањен, згранут, вац, дневница (зарада за један дан),
згрожен, пренерю ен, пресенећен, добитак, профит, приход, прим ања,
констерниран, фр а пиран, шокиран , материјална корист, хонорар, надни­
забез екнут, занем о, збланут, ужа­ ца, берива арх., доход реШ., заслужба
снут - уи. изненађен, престр ављен, хрв., примитак хрв., плаћа хрв.
зарадити I заспепљен 200

зарадити сврш . прел. О (стећи но­ засебан пр ид . особен, издвојен, из­

вац радом) стећи, добити, заслужи­ узетан, изниман, спе циј алан, специ ­
т и, уновчити, профитирати, поку­ фичан, одвојен, оделит, апартан , ино ­
пити фам., узети фам., намакнути косан, екстра неир ом. - уи: посеб ан,
фам., привредити реШ., бити добар друкчији
жар!. е фам. (- вирус) заразити се - засебно прил . посебно, одвојено,
уи. разболети се понаособ,посебице,засебице
зарађи вати н есврш . прел. 6. зара­ заседа ж 6. замка 2.
дити
заседање с (окупљање веће или ма­
зарезив ати несврш. прел. О (- ње групе људи ради неког договор а)
оловку и сл.) оштрити, шиљити, на ­ већање, конгрес , састанак, расправ а,
оштравати е фи!. фам. (обраћати седница , претрес, дебата, конферен­
пажњу на некога или нешто) марити, ција, договарање, договор, окупљање ,
хајати, уважавати, урачунавати, при­ скуп, форум, разговор, скупштин а,
мећивати, узимати у обзир, шљиви­ дискусија, пленум, семинар, усагла­
ти фам. , вермати ре!. , абадавати ре!. , шавање, симпозијум, сесија, лонџање
бендати ре!., обадати ре!., фермати ре!. , адет pel. реШ., конвенција форм.,
ре!., шмирглати фам. , шишати фам., збор арх., веће арх., окуп реШ., сабир
јебати нар. реШ., домјенак Хр6 . - уи: слога, дого ­
зареflи се сврш . обећати, обавезати вор, уговор, гомила

се, за клети се, заветовати се, дати реч,

заседати несврш. непрел. (држати
зајамчити, задужити се , обрећи арх. састанак) дискутовати, расправљати,
заринути сврш . прел . 6 . забост и већати, ра змат рати, саветовати се,
зарити сврш. прел. 6. забости размењивати мишљења, састанчи ти

заробље ник м 6. затвореник фам., дискутирати Хр6 . , конферир а­

заробљеништво с (положај у ко ­ ти Хр6.

јем се налази затвореник) робија, засенити сврш . п р ел . О (- неки из ­

кажњеништво, затвореништво, за­ вор светлости) заклонити, заштити­
точеништво, издржав а ње казне - уи. ти, саклонити, покрити, осенити , за­

затв ор тамнети, замрачити, направити сен­

зарудети сврш. безл . 6 . осванути ку е фи!. 6. (потиснути нечију славу)

заруке ж мн. веридба , просидба, пр­ потиснути, надмашити, надвиси ти,

стеновање, прошење, прошевина, ве­ превазићи, заслепити, бацити у сен ­

рење ку/у засенак изр .

заручен прид . верен засиrурно пр и л . О 6. сигурно 1.

заручит и се сврш . ве рити се, ис­ е 6. наравно

просити, везати се, прстеновати засипати несв рш . н е пр ел . О (затрп а­

заручни к м младић, љубавник, мо ­ вати сипајући) насипати, по сипати ,

мак,вереник,де чко,и забраник,даса покривати, прекривати, затрпавати

фам., тип жар!., фрајер жарf. е 6. вејати

заручн ица ж вереница, девојка, заспада ж 6 . десер т

изабраница - уи. девојка заспађење с 6. десерт

засваrда при л . 6. заувек заспепљен прид . ( пр етер ано одан
2 01 заcnеПlbеностl3аСТУПНИК

нечему) 6 . затуцан застој ж О 6 . пауза 49 6 . прекид 1. 41)

засnеПlbеност ж 6. затуцаност заостатак, кашњење, закашњење, за­

засnон м 6 . застор 1. доцњење е (- у саобраћају) загуше­

ње, зачепљење, колапс
засnонац м абажур, штитник, се­
нил о , шешир за лампу, шилт, штит застор м О (оно чиме се нешто за­

светиљ ке , ширм реШ. клања) заклон, штит, заслон, зашти ­

та, браник, штитник, преграда, за­
заснивати се несврш . (имати основ,
слонац, бусача, заклањач , кишобран
исходиште у нечему) темељити се,
фи;., скут фи;. , параван фи!. , бранич
почиват и, градити се
ре !., шилт ре!. , калкан ре!., фронтин
засновати сврш . прел . поставити,
ре!., пребој ре!., крило фам.., затвор
орган изовати, основати, утемељити,
реШ. 49 6. завеса
конст итуисати, установити, устро­
застрањеност ж 6 . деменција
јити, заподенути, успоставити, фун­
застрањење с поремећеност, не­
дирати , увести, склопити, базирати ,
регуларност, аномалија, одступањ е,
нап равити, . утврдити
девијација , скретање, алтерација, де ­
застава ж барјак , стег - суж: тробој­
вијација од путање/обичаја, откло н,
ка фам.., пламенац
варијација, дискрепанција, абераци ­
заставица ж (на броду) бандерола,
ја, одмицање
плам енац
застраwити сврш . прел . (изазвати
застареnост ж (стање онога што је
страх) престрашити, брецнути, пр е­
застарело) архаичност, несавреме­ пасти, заплашити, уплашити, устр а­
ност, офуцаност, анахронија , анахро­ шити, пренути - уи. престравити, из ­
низ ам, преживелост, старомодност,
ненадити

преж ивелост, изанђалост фам..

заступати несврш. прел. О (иступ а­
застарео прид . старински, стар, ти у нечије име) бити опуномоћ ен,
старом одан, антикни, архаичан, представљати, замењивати 49 (бра­
древан, давни, прастар , преживео, нити неког, неко мишљење или став)
превази ђен, анахрон, анахроничан, залагати се, заузимати се, заговарати,

даван, бајат фи!. , дем оде неиром.., навијати, подржавати, пропагирати,

претпот опски , старовремски, старо ­ подупирати,обезбеђивати , потпо ма­
времен, не са времен, претпотопни, гати , пледирати , бранити (идеју) , са­
аут неиром.. жарi., антикваран фам.., клањати, протежирати, предохра њи­

оф неиром.. жарi. , одрпан фам. ., му­ вати реШ . - уи: штитити, борити се
зејски фам.. , офуцан фам.., изанђао заСТУПlbен прид. О присутан, пред­
фам.., архаички реш . - уи . назадан­ стављен 49 (о биљкама) распростра­
уи. полован њен

застирач м О покривач, простирка, заСТУПlbеност ж присуст но ст,

поњава, простирач , навлака, копер ­ присуство , постојање, учешће , пр ед­

та, покривало, штитник , линцул ре!. , стављено ст, презентност реШ. , на­

ленцун р еј., гуњ р е!. , покривача реј. , зочност Хр6. - уи . гомилање

гуњац ре;., покровац ре!., покривка 3аступник м О агент (трговачки),

ре;., колтрина реј. 49 (слој онога што посредник, трговац, представник, по­

што прекрива) покров вереник, опуномоћеник , отправн ик,

заступништво затрован I 202

одасланик 6 (правни) форм. в. адвокат ран, интровертан, асоцијалан, несо­

@) в. заговорник О в. намесник цијалан, ненаметљив, недружељубив ,
заступништво с О огранак, експо ­ неприлагођен, неповерљив, закопчан
з итура, филијала, представништво, фи!., неприступачан фи!. , зачаурен
заступство, испостава, крак фиf., по­ фам., углат фам., - уи: скроман, ћу ­
дружина реШ., подружница хрв. 6 в. тљив, стидљив, нељубазан , плашљив
конзулат О (о бојама) таман, загасит, мрачан,
за сун, р~бер, заворница, преворни­ потамњен , замагље н , намрчен , омр ­

ца 6 (део браве) језичак чен реШ . , помрчен реШ . 0 (који није

затамнити сврш. п рел . В . зацрнити на слободи) неслободан, у затвору, у
зат в а рач м О чеп, запушач, зап­ оковима, ћоркиран жар!., притворен

ти вач , закло пац, плута (за вино), за­ СУЖ. - уи. затвор

тиск ач, отпушач, гљива ре!., бртви­ . затвореник м кажњеник, ухапше­

ло ре!., бртва ре!., шупериво ре!. 6 в. ник, кривац, хапшеник, заробљеник,

вентил ..... уи. поклопац заточеник, оптуженик, рештант, ло ­

затв ор м О (зграда, уста нова у којој гораш, апшеник ре!., узник реШ. осу­

се налази ухапшеник) тамница, ка ­ ђеник СУЖ. - уи. криминалац 1.

знио ница, казнено-поправни завод затвореност ж О (особина онога
форм., иза решетака , бајбук ре!. , пр­ што је затворено, без прола за, улаза)
жу н ре!., лукња ре!. , бут ура ре!., хапс преграђеност, ограђеност, ограни ­
фам., апс фам . ре!., кавез фам., апсана ченост 6 (повученост у себе) суздр ­
фам., ка-пе фам., ка - пе дом фам., ћу ­ жаност, повученост, резервисанос т,

за фам., хапсана фам., мардељ жар!., уздржаност, недруштвеност, интро ­

гајба жар!., бувара жар!., бајбокана вертност, закопча ност, недружељу ­

жар!., рупа жар!. , ћорка жар!., бајбок бивост, неповерење, неповерљивост,

жар!. , авс арх. ре!., казамат арх., арест за чауреност, неприступачност, не ­

арх. , узе арх. ре!., афс арх. ре!., авса дружевност, недружељубивост - уи .
арх. ре!., узни ца арх. реТ. , робијашни ­ скромност, стидљивост, плашљивост

ца реШ ., решт реШ., сужњара реШ., затворити СВРШ . прел . В . ухапсити

бухара хрв., казниона хрв. - суж: при­ затеl1и се СВРШ . В. задесити се

тв ор, истражни затвор, кућни затвор,
затечен ПРИД . В . изненађен
логор 6 (положај у којем се налази
затим ПРИЛ. (у набрајању) потом,
ухапшеник) робија, заробљеништво,
после, још, такође, и
зат вореништво, заточенство, зато­
затомљен ПРИД . О сакривен, скри­
чеништво, кажњеништво, издржава­
вен, прикривен, притајен , забашурен ,
ње казне @) Meg. (отежано пражњење
тајни, латентан, неприметан - уи . за­
црева) опстипација, констипација,
мишљен 6 В. уништен
тврда столица
заточеник м В. затвореник
зат ворен прид . О (који нема при­
заточити СВРШ. п рел . В. ухапсити
ступа, у кога се не може ући) закло­
њен, ограђен, омеђен 6 (који није зато што ВЗН. В. јер 1.
отворен) неотворен @} фиi. повучен, затрети С ВРШ . пр ел . В. уништити

суздржан, р езервисан, уздржа н , не­ затрован ПРИД . О В. за др т 1. 6 В.

друштвен, нед руже в ан, инт р овер ти- ого рчен
203 затрпаватиlзаустити

зат рпавати несврш . н е п рел. О (по­ - уи. презаузет f} (о месту) окупиран

сипати неког нечим) насипати, по­ заузети с врш . пр ел . О (силом запо­
сипати, засипати, покривати, пре ­ сести територију) запосести , окупи­
кривати, претрпавати f} уко п авати, рати, освојити, за поседнути , посе­
з акопавати, сахрањивати @) фи!. оп­ сти, присвојити , припојити , одузети,

терећивати, претрпавати О фи!. в. насилно прикључити , присаједин и ­

прикривати ти, узети фам. f} (- неки прос тор)

затрти сврш . прел . 6. уништити за премити, попунити, испунити @) (о

зат руднети сврш . прел . (постати месту) сместити се, скрасисти се, на­
местити се, с пус т ити дупе нар.
трудна) занети, зачети, остати у дру ­
гом стању, заглавити жар!. , забре ђа ­ заузетост ж (стање онога који је за ­

ти арх.
узет) за посленост, упосленост, анга ­
жова н ост
затурити сврш. п р ел . (престати з на­
т и где се нешто налази) в . изгубити 1. заузимање с (отимање територи ­
је) за п оседање, окупација, освајање,
затући сврш. прел. 6. уништити
за поседањ е, поседање, присвај ање,
затуцан прид . (претерано одан не ­
припојење , одузимање, насилно при ­
чему) заслепљен, задрт, фанатичан .
кљење, присаједи њ ење, анексија, з а­
некритичан, занесен, индоктрини ­
хват р еШ.
ран, искључив, крут, доктрина ран,
заурnати свр ш . прел. 6. викн ути
догматичан, догматски , једностран,
зауставити с вр ш . пр ел . (не пусти ­
праволинијски фи!. , једнолинијtки
ти даље у кретању или раду нек ога
фи!. - уи . задрт
или нешто) спречити, онемогућити,
за туцаност ж заслепље ност, задр­
спутати, осујетити, заузлати, омести,
тост, фанатичност . некритичност,
обуздати, одвратити, одбит и , пр еве ­
з анесеност, искључивост, круто ст,
нирати, ускратити, попречити, пред ­
доктринараност, догматичност, јед­
усрести, зад ржати, за кочити, пре ­
ностраност, индоктринација
пр ечити, предухитрити, пр ете ћ и, з а ­
заћи св рш . непрел. О (нестати с ви­
пречити, потиснути, предупредити ,
дика) замаћи f} в. ући @) фи!. в. са­
не допустити, свладати, стати на пут,
крити се О 6 . доћи
завезати фиf. , сасећи фи!. , уставити
заувек прил . (за сва времена) за­ фам., скучити р еШ . , узбити реШ., по ­
свагда, довека,завека, занавеК,вечно,
колебати суж. - уи. прес т ати
вечито , до гроба, за ц ео живот изр. ,
заустављати н ес в рш . не п р ел . кочи­
з а вијек вјекови изр., на веке векова
ти, успоравати, обустављати крета ­
изр . , за сва времена изр., на све веке
ње, бремзат и фам. ре!. , паочити арх.
изр ., док је света и века изр., до краја
заустити св рш . н е прел . О (не изре­
с вета изр., док је сунца и месеца изр .,
ћи) отворити уста f} (почети говори ­
целога живота изр., вавек р еШ . , за све
ти) проговорити, изустити, прозбо ­
веке арх., вјекомице хрв. - уи . стал но
рити, прословити , писнути , про бе ­
з аударање с в. смрад седити, отворити уста, пу стити глас ,

заударати несв р ш . неп рел . в. воњати проустити, за блејати, зуцнути , за6ле ­

заузет прид . О (- послом) заоку­ кати фам., запевати фиf., за цврк ута­
пљен,окупи ран,упослен,ангажован ти фиf., кукурикнути фиf., ланути
заф ркавати I заwтита 204

фи!., бекнути фи!. ио!., гукнути фи!., порекло, праузрок, п р аизвор, пра­

загукати фи!., пропевати фам., гак­ почетак, нулта тачка, основа, темељ,

нути фам. - уи: рећи, говорити, при­ матица, извориште, основица, узрок ,

з нати позади н а, подлога, исходиште, поче­

зафркавати несврш. прел . (шалити ло, п раелемент, праматерија, почетна

се на туђ рачун или некога изазивати тачка, полазница, полазиште, поче­

вербално) пецкати, дирати, про во ­ так, платформа , стожер, легло фи!.,

цирати, <Iачкати, зачикавати, задева­ колевка фи!., заметак фи!., корен

ти, боцкати, изазивати, пикати, за­ фи!., врело фи!., клица фи!., извор

диркивати, зезати фам . , подјебавати фИf., семе фи!., праскозорје фи!. , жа­

нар., зајебавати нар. - уи. ругати се риште фи!. , подријетло Хр8. @ заме­
так, ембрион
за фркнути сврш . прел. фам. 8. об­
манути
зачетник м О (онај који први не­
што започиње) покретач, иниција­
зах вала ж О захвалност, хвала , за­
тор, подстрекач, узрочник, изазивач ,
х ваљивање, бпагодарност @ (писме ­
творац, проузрокива<I, виновник,
на изјава захвалности) захвалница,
кривац иран. @ 8. изумитељ - уи.
при з наница @) 8. абдикација
просветитељ
зах валити се сврш . О рећи хвала,
зачикавати несврш. прел . (шапити
уз благодарити арх. @ фи!. одрећи се,
се на туђ рачун или некога изазивати
одбити
вербално) 8. задиркивати
зах валница ж (писмена изјава за­
зачикавати несврш . прел. задевати ,
хв а лности) захвала, признаница
провоцирати, подбадати , пецкати ,
захваљују11и прил . 8 . помоћу
задиркивати , диркати , љутити , дир а­
захват м О (покрет руке при хвата­ ти , збијати шалу, дражити, хушкати,
њу) хват ање, узимање @ (оно што се изазивати, мами ти, срдити, драшка­
захвати) .. @) 8. простор 6 8. напад ти, пикати, надраживати, баркати
1. 0 фи!. 8 . дело 1. ре!., брцкати фам., боцкати фам . - уи:
захте ван прид . О 8 . замршен 1. @ вређати, исмевати
(који много тражи, има високе захте ­ зачин м арома, зачинске биљке/
ве ) прохт еван - уи . размажен @) арх. травке , додатак, мирођија фи!.
потребан зачкољица ж О 8 . свађа @ поте ­
заци чати сврш. прел . 8 . викнути шкоћа, брига, невоља, мука, недаћа ,
зац рнити сврш. прел . замутити, по­ неугода , неугодност, непријатност,
та мнити, помрачити, смрачити, за ­ неприлика, препрека , сметња , rпаво­

ма глити, затамнити, мрачити, замра ­ боља фи!. @) (тешко уочљив проблем)

чи т и , помутити , намрчити, омрчити зврчка фам.
р еШ., помрчати реШ . зачудити сврш. прел . 8. збунити
зач аран прид. омамљен, уречен, оп ­ эачуђеност ж чуђење , збуњеност,
ч а р ан, омагијан , замагијан , опчињен, и з ненађеност, изненађење - уи . за­
ук лет, з атрављен, поседнут ре!., зама­ препашћење
ђијан фам. заwтита ж О штит, заклон, браник ,
зач етак м О (прво јављање, нагове­ заслон, штитник, помоћ, преграда ,
штај нечега, првобитна фаза) извор, окриље, заслонац, застор , заштит-
205 заштитити I збрка

ник, бусача, заклањач, кишобран жити, с појити , спријатељити, здр у­

фи!., скут фи!., параван фи!., брани ч жити 6 (умањити међусобно расто ­
ре !. , шилт ре!. , калкан ре!. , фронтин јање) приближити, примаћи, при ­
pel., пребој pef., крило фам. 6 в . за­ макнути

шт итништво @) в. бедем 2. 6 в . брига зближити се сврш . непрел. (ств о ­

2. (1) в . обезбеђење (i) в . кондом рити блискост, довести у додир) при ­
заштитити сврш. прел. обезбедити, ближити се, спојити се, спријатељи ти
ос игурати, сачувати, спремити, за­ се, здружити се, скапирати се жар!.

клонити , одбранити , сејвовати жарl. збоrом рчц. о (поздрав при раста н ­

суж. ку) в. Довиђења 6 Ф а м . (свршено ј е
заштит ник м О протектор, патрон, с нечим или је изгубљено) сврше но,
покровитељ, тутор, добротвор, чу­ готово , амин , амен, здраво жар!. , ћао
ва р , бранилац , штитник , колатор жарf.

реШ . , поборник р е Ш . 6 в . анђео 1. @) в. збор м о (састанак већег броја људи

за говорник ради договор а ) већање , конгрес, з а се ­

заштит ништво с ве з а , протекци ­ дање , сагласност, нагодба , састан а к ,

ја, м еценат, покровитељство, з ашти ­ расправа, конгруенција, слагање, с ед­

та, познанство, патронажа , патронат,

ница, претрес, дебата, конференциј а,

помоћ , меценатство, заклон фи!. , ар­ договарање, окупљање, група, ск у п,

ка фи !. реШ. , окриље фи!., подршка форум, разговор, дискусија , аран ­

жман , пленум, семинар, усаглаш а­
фи !. , з алеђе ре!. , штела ре!. , леђа фам. ,
колат ура р е Ш. , конкција реШ. вање, намирење, симпозијум, сесиј а,

заштићен прид. в. безбедан

лон џ ање ре!., адет pel. реШ., конвен ­

ција форм., веће арх. , конкордат р еШ . ,

зашто зам . з бог чега , ради чега , из
оку п реШ . , сабир реШ., домјенак хрв.
к ојих р аз лога , нашто арх. , за чије ба­
- уи: слога ; договор , уговор, гомил а
бе з дравље фам.
6 (тело од више чланова које решав а
збеr м в. из беглиштво
одређена питања) веће, савет, скуп ,
збијање с концентрисање, гомила­ колектив @) в. разговор
ње, груписањ е , окупљање
зборник м в. збирка
збиљс ки прид. о в. стваран 1. 6 в. збрда-здола прил . којекако, ђен е­
из воран
ђене, како-тако, како било, напр е­
збирка ж колекција, скуп , зборник, скок, насумице , насумично, поме те­

хр е стоматија , албум , компилација, но, неорганизовано, наслепо, збрк а­

антол огија, аналекти реШ. - уи: грађа, но, стихијски, конфузно, хаотичн о,
гом ила, градиво испретурано , несистематично, н е­

збланут прид. (много изненађен) в. уређено, импровизовано, напаме т,

за препашћен напрескок( ц е), несређено, лавирин т ­
зближе н прид. о (просторно) при­ ски фи!. , као мува без главе изр. - сл:
бл иж е н , примакнут 6 ( емотивно) анархично , збркано
при ближен, спријатељен - уи. удру­ збрисати сврш . прел. О в. обриса­
же н ти 6 в. анулирати @) в. побећи 1.6 (у
зближити сврш. прел . О (створити налету н агло одбацити) в. сатрти 1.
блискост, довести у додир) прибли- збрка ж о (одсуство реда у неком
збрка нlзвечарка 206

догађању) пометња, гунгула, метеж, збуњивати сврш . прел . (доводити у

гужва, з6рканост, хаотичност, кон­ забуну) бунити, ометати, сметати,
фузија, смућеност, хаос, врева, дез­ звање с занимање, позив , професи­
организација - уи. компликација @ ја, посао, струка, запослење, служба,
(одсуство реда у некој просторији, намештење, вокација, ангажованост,
соби) в. неред 2. положај, активност, бизнис , дужност,
збркан прид. о в. замршен 1. @ в. задужење, радни однос, позвање,

збуњен упослење, послање фи!., мисија фи/.,

збркано прил . в. збрда-здола задатак фи!., џоб жарi., шљака жарi.

збрканост ж О (стање или особи­ звати несврш. прел . О дозивати,

на онога што је збркано) пометеност, призивати, викати, клицати @ ( - на

пометња, сметеност, хаотичност, нешто) оглашавати, објављивати ,

конфузност, зачарани круг @ (одсу­ клицати ре!. @) (- пиће или храну)

ство реда у неком догађању) в. збрка наручивати, поручивати, тражити О

именоваТИ,ословљавати, називати
1. @) в . збу њеност
збркати сврш . прел. В. запетљати звезда ж О (удаљено и крупно не­

збркати се сврш . в. збунити се

беско тело слично Сунцу) * @ (по­
зната личност у свету филма и сл.) в.
збрљати сврш. прел. (нешто овлаш,
дива - уи. ас 2.
лоше урадити) в. смандрљати
звездан прид. в. астралан 1.
збрчкан прид. в. изборан
зв.ездар м заал. (врста јесетре, лат.
збунити сврш . прел. (довести у забу­
Acipenser stellatus) *
ну) изненадити, зачудити, зг ранути,
звездача ж заол. (лат. Asteroidea)
смутити, помести - уи . поколебати
бодљикаш, морска звезда
збунити се сврш . (упасти у забуну)
звекан м О в. глупан @ в. лакрди ­
заплести се, зб ркати се, занети се,
јаш
спетљати се, блокирати се, запетљати
звекаст прид. в. блесав 1.
се, помести се, забунити се, изгубити
звекет м в. клопарање
се фам., смантати се фам., погубити
се жар!., заузлати се реШ., испасти из звекетање с в. клопарање

седла изр. звекетати несврш . прел. О (прои з ­

збуњен прид. сметен, пометен, збр­ водити звекет) одзвањати, зво нити -
кан, конфузан, несмотрен, спетљан, уи. бучати @ фам. В .. брбљати

з алуђен фам., погубљен фам., запе­ звекнути сврш. прел . в. лупити 1. и 2.

тљан фам. , изгубљен фам. - уи. за­ звер ж в . животиња

препашћен зверати несврш. непрел. О бленути ,

збуњеност ж о конфузност, смете­ зурити, пиљити , зевати, буљити, зи­
ност, смушеност, раст ресеност, сму­ јати, зјати, зирати, блејати фи!., се(х)
ћеност, смушењаштво, изгубљеност, ирити ре!., кочити реШ. @ в. висити 1.
запетља ност, збрканост, помутња, зверски прид. (који има особине
смутња, пометња, пртљавост, зау ­ животиње) анималан, зверски @ фи!.
злан ост @ зачуђеност, чуђење, изне­ в. груб
нађеност, изненађење - уи. запрепа­ звечарка ж зоал . (врста змије, лат.
шћење Crotalus) чегртуша
207 эвиждаљка I эrрада

эвиждаљка ж пиштаљка, свира­ сан, громовит f} в. акустичан

лица per., фућкаљка фам., фућкалица эвучно прил . в. аудитивно

фам. эвучност ж акустика, акустичност

эви ждати несврш . непрел . О пи ­ эrаэити сврш . прел. О (притиснути

штати, фијукати, фућкати, свирати, ногом стајући на неког или нешто)
звиждукати, звијукати, фијукати, нагазити, пр егаз ити f} в. уништити
фићукати фам. f} (о ветру) фијукати, @ в. сатрти О фам. в. победити
хујати, хукати, хучати эrnавак м в. зглоб 1.
эвиждук м (високи звук прои зве­ эrnавкари м мн . зоол. (лат. Arthro-
ден звиждаљем) звиждање , звижд, poda) чланконошци
звизг, звијук, фићук, фијук
эrnоб м о анаШом. зглавак, члан,
эви энути сврш . прел . О В. лупити 1. чланак, котриг ре!., кључ, путиште -
И 2. f} фам. в . пасти суж: колено, чукаљ, глежаљ, лакат f}
эви рити несврш. непрел. в. вирити спој, згиб, прегиб, чвор @ лежај, ла ­
1. гер, лежиште О фи!. в. конекција 0 в.
эво нак прид . в. звучан 1. завој 1.
эвон о с клепетуша, бакрељак, звон­ эrње~ити сврш. прел. О В. стиснути

чић, звонашце, меденица, прапорац, 1. f} в. истући

звон це , клепка, бакаруша, ЧИl-trрија эrњечити сврш . прел . пригљечити,
per., цингара ре!. угљечити, спљескати, згрчити, угња­

эвоца nо с в. гунђало 1. вити,здробити, смождити, смлавити

эвоца ње с в. приговараље, занове­ - уп. уситнити, стиснути

таље, гунђаље, квоцаље, џангризаље, эrода ж (оно што се догодило, обич­

џангризавост, извољеваље, досађи­ но занимљиво или упечатљиво) до ­
ваље, запредање, кењање нар. гађај, дешавање, епизода, случај, си ­
эвоцат и несврш. непрел . пригова ­ туација, околност, прилика, збиваље,
рати, зановетати, гунђати, квоцати, авантура

закерати, џангризати, извољевати, эrодан прид. О привлачан, допа ­

досађивати, замерати (неком нешто), дљив, примамљив, стасит, леп, атрак ­

чандрљати, запредати арх., срати тиван, мамљив, замамљив, вабљив,

нар . , кељати нар. - уи . жали ти се, кри­ наочит, луткаст, леполик, красотан,

т иковати, грдити красан, маркантан - уи. леп f} в. аде ­

эврјати несврш . н епрел. О зујати, кватан

зврцати f} фи!. в. вуцати се эrодити се сврш . в. догодити се

эврндање с О в. звоцаље эrотовити сврш . прел . в. спремити

эвук м О (оно што се прима чулом irрабити сврш. прел. О шчепати,

слуха) шум - уи . лупа f} муз. тон дочепати се, Домоћи се, ухватити,
@ фи!. звучање, мелодија, ритам О приграбити, дохватити, пограбити,
фам . музички правац 0 !рам. глас уграбити, дограбити - фам. шћапи ­
(као основни елемент говора) ти, ћапити - ре!. гепити, апити, лапи­

эвуча н прид . О дубок, гласан, соно­ ти @ в. украсти

ран, снажан, јасан, звонак, чуј ан, гро­ эrрада ж О солитер, вишеспратни­

мак, резонантан, трештав, громогла- ца, небодер - уи. кућа f} грађевина,

зrражавати се Iздуwан 208

зда ње, изграда реШ. стање) здравствено стање - уЙ . иму­

зrражавати се несвр ш . О (осећати нитет, виталност, кондиција е (до ­
вел ики страх) згражати се, ужасава­ бро психичко И физичко стање неке
ти се , грозити се, запрепашћавати се особе) кондиција, форма, виталност
- уи. плашити се е В. гнушати се здравље с О (психичко И физичко
зrранут прид . (много изненађен) В. стање) здравствено стање - уи . иму ­
за препашћен нитет, виталност, кондиција е (до ­

зrра нути сврш . прел . (много упла­ бро психичко И фи з ичко стање неке
шити) В. запрепастити особе) кондиција, форма , виталност

зrра нутост ж В. запрепашћеност здравље с отпорност, добро стање ,

здравствено стање, крепост, креп­
зrра њивати се несврш . В. гнуша­
кост - уи: форма, виталност, конди ­
т и се
ција
зrрн ути сврш . прел . фам. В. акумули­
здраво узв . (поздрав при састанку
рати
и растанку) поздрав, здр аво живо,
зrрожен прид. О (много уплашен)
Довиђења (при растанку) , добар дан
В. ужаснут е (много изненађен) В.
(при састанку), пријатно (при ра ­
з апрепашћен
станку) , збогом (при растанку), ади о
зrро зити сврш . прел. (много упла ­
pef., адиос фам. (при растанку) , бај ­
ШИТИ )В. запрепастити
бај фам. (при растанку), ћао фам .,
зrро мити сврш. прел. В . згазити
асталависта фам. (при растанку),
зrртањ е с В. заступљеност
оревуар фам. (при растанку), па-п а
зrрч ити сврш. прел . В. стиснути 1. фам. (при растанку), ћаос фам ., поз
зrуб идан м В. дангуба жарf. , воздра жарf. , позић жарf., бок
здеnа ж В. посуда ХрВ.

зде нац м О В. извор 1. е В . бунар здробити сврш . прел . О (разбити

здеп аст прид . В . дебео нешто чврсто у ситне делиће) скрца­
здрав прид. О (који није болестан ти, скрцкати, смрскати, смождити ,

или повређен) пун здравља, једар, скршити, стуцати, истуцати , раздро ­

кре пак , здрав-здравцат, као дрен,

бити, издробити, ра змрскати, усит ­
нити, размрвити , згњечити, смлави ­
чв рс т реШ . - суж: читав, жив, непо­

вређен, неозлеђен,снажан,способан, ти е В. уништити

добродржећи, стабилан е (који није здружен прид . В. повезан

духо вно поремећен) нормалан, не­ здружење с В. интеграција

поремећен, здраве памети, здравог
разума, присебан, уравнотежен
(погодан за здравље) лековит, благо­
тв оран, добар , као мелем 6 (који је
утемељен на ра з уму) В . логичан
здравамарија ж заал . (врста мор­
здружити сврш . прел . (спојити де ­
О лове у целину) спојити, објединити ,
саставити, стопити, удружити, ује ­
динити, сјединити, удружити, слити ,
синтетизовати , фузионисати, амал­
гамирати, синтетизирати ХрВ.

ског рака, лат. Portunus corrugatus) * зДружити се сврш . (успоставити

здр авац м бат. (лат. Geranium тас­ близак , пријатељски однос) В. спри ­
rorrhizum) ждралица, прибој јатељити се

здравље с О (психичко И физичко здуwан прид . О великодушан, уср-

209 здуwио I земљак

дан, свесрдан, потпун , несебичан, зепеи прид. О (који није сазрео )

широкогруд, рад е в. агилан млад, незрео , недозрео, несазрео е

здуwио прил . в. радо фам . в. инфаНТИJlан ~ (зелене боје)

зеба ж Јаал. (птица пев ачица, лат. као трава

Fringilla coelbs) финкуља ре!. зепеиа canaTa ж бат. (лат. Lactuca

зебљив прид. О (који је неотпоран sativa) ре!: вртна салата, путериц а,

на хладноћу) зимљив, зимогрожљив, питома ло ћика, маруља, шалат а

зимогроза н , зимоморан - уи . болећив зепеиаw м лихвар, каматник , изну ­

е в. забр инут ђивач , изр абљивач, рек ета ш - фам.

зеб ња ж О (осећај хладноће) дрхта­ каишар , гуликожа, дерикожа, крво­

вица, језа е (осећај узнемирености) пија, кожодер, душогубац, стрвинар,

брига, ст репња, бојазан, неугодност, лешина р, пијавица, шинтер, вампир -

уи.ло пов
неутода, нелагода , нелагодност, те­

скоба, н ем ир, неспокојство, з абри ­ зепеикада ж бат. в. нарцис 1.

нутост, уз немир е ност, анксиозност, зепеико м В. коњ

бреме фи!. - уи . депресија, тута, мука, земаљски прид. О В . (који се одно ­

безнађе ~ в . страх си на Земљу) Земљин е (који се од ­
зебра ж О зоол. преживар из поро ­ носи на овај свет) овоземаљски, ово ­

дице коња, лат. Hippotigris zebra, Equ- стран, људски, з емни, од овога света

us zebra) * е пешачки прелаз -уи. прави

зев м О (отварање уста услед дре­ земичка ж лепиња, хлепчић, кај­

зерица, сомун, лепињица, погачи ца,
мљивости или досаде) зева њ е, зјап
е (отвор било чега што се отвара и конфект р е си ., колач (пециво по све ­

затвара) зјап, отвор, распор , прорез, ћено благдану) , коло (хлеб који се ме ­

изрез, разрез, процеп, г ротло, зјало

си на Бад њи дан), жемља ре!. , шлапи­
ца ре!., потица ре!. , лопарка р е!., кру­
ре!. - уи. рупа, процеп
шчић хрв. - сл: тесто, хлеб, пецив о
зевапо м и с в. дангуба
земља ж О ( пл анета на којој живи­
зева ње с О в. зев 1. е фи!. фам: з ве­
мо) зеле н а планета, свет е (површи ­
рање, зурење , пиљење, блејање , буље­
на која није покривена водом) копно,
ње, зијање, зи рањ е, кочење р еси. ~
тло, суво, сухо, континент ~ (плодни
фи!. фам: џ еџање, з верање , куњање,
део земљине површине) земљиште
дангубљење, глуварење, зврјање, дре­
- суж. т ресет, хумус - сл. песак е в.
ждање, џоњање, чамљење, шалабаза­
з емљиште 1. 0 (већа територијална
ње, чучање е в. лутање 1.
јединица) држава, териториј а - суж:
зевати несврш. непрел . О в. зурити,
покрајина, провинција, федерациј а,
зверати, пиљити, блејати, буљити,
царство, мон а рхља, краљевство, ре­
зијати, зи р ати, кочити реси . е фам. в .
публика, војводство, протекторат,
висити 1. ~ фам. в. лутати
колонија, конфедерација , пашал ук
зез апо с бат. (лат. Scyllarus arctus) арх. , губернија арх. - уи. домовина
батикул земљак м О сун ародник, компатри ­
зез иути се сврш . в. преварити се ота е мештанин , сумештанин , рођ ак
зејтии м в. уље ексир., р од ексир . , наш/домаћи чов ек,
зепембаr. м фам. в. жутокљунац наше гор е лист изр . - р е!. ла ца, ви ла-
земљ иште I зимзепен 210

јетлија, лацман(ин), зема, нашијенац, љача, сочица, зечја со, зечја киселиц а,
нашинац - уи. домородац кисела дјетелина

земљ иште с О земља, земљопо­ зечја стопа ж бот. (лат. Geum urba-
сед, имовина, посед, иметак, имање, пит) реТ: гаранфилача, гариофилата,
добро, актива, газдинство, газда лук, зечја ступа, гребник, митровица, бла­
поседство, имућство арх. , држава женак, карамдил, зечја нога, бенеди­
арх. - суж: читлук арх., сермија ре!., чица,гаруфала, кончац
спахилук ре!., хас ре!., латифунди­ зечји трн м бат. (лат. Onopis spinosa)
ја арх., домазлук арх., латифундиј ре!: гладишка, волча, гребеника, би­
арх., беглук арх., потес ре!., беговина јели трн, вучитрн, гладишина, водо­
арх.- уи. наследство - сл: некретни­ тирка, краљевска салата, аглер, игли­

на, богатство б (плодни део земљине ца , вучји трн, милотрн, рупни трнић,
површине) земљиште - суж. тресет, бодеж, гладиж, грмотрн, гладишеви­
хумус - сл. песак на, кокорово зеље

земљоп осед м в. земљиште 1. зид м О дувар б в. зидине @) фи!.

земљ орадник м ратар, пољопри­ препрека, запрека, сметња, тешко­

вредник, паор, аграрац, сељанин, се­ ћа , блокада, заврзлама, зачкољица,

љак , геак, тежак арх., кмет арх. ви­ отпор, хендикеп, недопуштање, ин­

лан ре!., парасник ре!., бируш ре!.,
бирош ре!. , земљоделац реШ.
воћар,повртлар
зенит м О (највиши део неба)
виша тачка до које може да се допре)
врхунац, кулминација, врх, јек, вршак,
климакс, круна фи!., плафон фам., фи­
нале фам. фи!., коначница хрв.
шпиц, кулминација, прогрес
зерда в м зоол . (лат. Mustela erminea)
велика ласица
зец м зоол. (врста глодара, лат.
зечј а побода ж бат. (лат. Нieraci­
хибиција, сметња, ограничење, спре­
- суж: чавање, (по)тешкоћа, запречивање,
вор фи/., кочница фи!., ћорсокак фи!. ,
"б (нај­ квака фам.
зидине ж мн. (зид тврђаве или утвр­
ђеног места који служи као заклон)
упора, бедем, заштита, браник, ба­
- уи: стион, залеђе, утврда, фортификаци­
ја, утврђење, кула, бункер, грудобран,
редута, пред зиђе, упориште, насип,
тврђа фам. ре!., платно арх. ре!., бург
Lepus) арх., бастај арх., бастија арх. - уи: зид,
тврђава

ит pilosella) ре!: руњавичина , славак, зијати несврш . непрел . фам. О в. зве­

златни к, трава од пољачине, јандра­ рати 1. б в . лутати

шика, косматица, космура, трава од зима ж хладноћа, студен, мраз, лед

лишаја, руњика, лишајивица, про­ фи!., цича зима фам., студ ексЙр.
љетница, овчија брада, мишја овчи­ зимзепен ' м бат. (лат. Vinca minor)
ца, мишје ухо мали зимзелен, плавет, зимзеленка,

зечја соца ж бат. (лат. Oxalis aceto- амантил, винчица, венка, брченова
sella) ре!: детелинка, зечја детелина, трава, зимолезовина, павинка , по­

зајчја детељи ца , шошка, зечји ки­ винка, зимизелен, зелен гора, крво­

сељак, жута детелина, козји кисељ, лочњак, љупчац, сведрцж, љубица,

божји крухек, куковачина сол, зечји граничка љубица, летенка, павловско
кисељ, сланица, зајчја сол, кисељак с цвеће, привинац, женска павенка,
три листа, зечји купус, цецељ, кисе- морска љубица
211 зимзепен ' l зпобни ца

зимз епен ' прид . (који зими зад р­ зјати несврш . непрел . 8. зур ити
жава зелену боју лишћа) ваздазеле н зпатан м ЈООЛ. (врста морске рибе,
ре!., четинарски суж. лат. Mugil al1Гat\.ls) "
зим љив прид . 8. зимогрожљив зпатица ж бот. (лат. Ranunculus fica-
зимн ица ж (храна припремљена за ria) ледињак, жуја, пшеничица, зла­
зиму) суж: туршија, кисели купус, тоуста, маслачница

компот, ајвар зпатница ж бот. (лат. Solidago virga-

зим о в ање с (одмор у току зиме) 8. aurea) жудинска трава, поганска тра ­
одмор 1. ва, требуховка, чепеби - грана , злата
зимоr рожљив прид. (који је неот­ шиба, штапика , кркица

поран на хладноћу) зимљив, зебљив, зпатољубац м 8. сти п са 2.

зимогроз ан, зимоморан - уи. боле­ зпица ж (зла, покварена женска осо­
ћив ба) 8 . злоб ниц а
зимоrрожљив п·рид. (који је нео­ зпо с О (ло ш чин) недело, злодело,
тпоран на хладноћу) зимљив, зимо­ злочин, страхота - уи. криминал, на ­
грозан, зимоморан, зебљив - уи. бо­ сиље, ра збојништво, убиство б (зло
лећив које задеси човека) мука, паћени ­
зимски прид. О хладан, мразан, ле­ штво, страхота, патња, брига, невоља,
ден, мразовит, свеж, ледан, зимљив, несрећа, паћење , недаћа, мучење, тор­
прохладан, студен, мрзли, мрзао, тура, страдање, злопаћење, трпљење,
ледњикав, ледовит, леденичав, смр ­ страдалниЦ1ТВО, мрцварење, тегоба,
знут, хладан као лед, као лед, зимо­ неугодност, неугода, напаст, трпња,

вит, зимњи ре!. - сл: зубат, озебао, калварија фи!., камен фи!., голгота
промрзао б (који се облачи у зим­ фи!., враг фи!., бреме фи!., бич (суд­
ском периоду) дебео, топао, вунен бине) фи!., јарам фи!., главобоља фи!.,
зинути сврш. н епрел. О (отворити пакао фи!. , малтретман жар!. @) ЦрК8.
уста) разјапити уста, зевнути б фи!. (оно што је по религијском веровању
изговорити, проговорити , забпејати, против 'lOвека и природе) 8. ђаво 1.
изустити,прозборити,зуцнути, про­ зпоба ж О 8. злонамерност б 8. за­
сповити, писнути, рећи, заустити, једљивост
пробеседити, заблекати, отв орити зпобан прид . лош, зао, покварен,
уста, пустити глас, проустити, запе­ подао,подмукао,пакостан,злоћудан ,
вати фи!. , зацвркутати фи!., куку­ дијаболичан, охол, опак, безочан, ис­
рикнути фи!. , ланути фи!., бекнути кварен, страховит, поган, заједљив,
фи!. ио!., гукнути фи!., загукати фи!., неваљао еуф., злочест фам., кваран
про певати фам., гакнути фам. - уи: фам ., инфаман р ей1. - уи. неморал ан
говорити, признати
зпобник м (лоw, покварен и зао чо­
зиркати несврш . непрел . 8. вирити 1. в ек) 8. бараба
зја кати несврш . непрел. 8. вуцати се зпобница ж (зла, покварена женска
зј ап м 8. зев 1. и 2. особа) бедница, јадница, злица, куч­
зјапити несврш . непрел . О (стајати ка, караконџула, оштрокон џа, змија,
отво рен) зевати, зијати б фам. 8. ви­ аждај а, п одмуклица, гадур а, росп ија,

сити 2. ала, куја , гуја, п и зда нар . , пичка нар.

 I
зловоља злоупотребљавати 212

зловоља ж нерасположење, мрзово­ злонамеран прид . О в. зао е в.

ља, депресивност, депресија, апатича­ шкодљив

ност, безвољност, анксиозност, сумор­ злонамерност ж пакост, злоба, ма­

ност, меланхолија, малодушност, апа­ лициозност, негативност, злокобност,
тија, . депресивност, депримираност, опакост, отровност фи!. , злоћа фам.
индиспонираност, потиштеност, рав­
злопатити се н есврш . в . мучити се
нодушност, покуњеност, мргодност,
злопатник м в. мученик
сн ужденост, невољност, тмурност,
злопаliење с в. мука 1.
мрклина, летаргија, индолентност, ин­
злослутан прид . О (који штети) в .
доленција, клонулост, клонуће, натму ­
шкодљив е (који доноси несрећу) в.
реност, инертност, индиферентност,
кобан 2. @ (веома опасан) в . погубан
отупело ст, инерција, раздражљивост,
флегматичност, неосетљивост, песи­
злосреliница ж в. јадница
злостављање с в. малтретирање
м и з ам, утученост, зловољност, апатич­

но ст, атонија, смркнутост, мрачност, злостављати несврш. прел . малтре­

клон улост духом, тегобност, намрго­ тирати, мучити, тлачити, терорисати,

ђ еност, туробност, мртвило, невесеље, тиранисати, деранжирати, морити ,

н амрш теност, мизерност, лоша/зла во­ мрцварити, угњетавати, муштрати, га ­

ља, сломљеност, беживотност, поки­ зити, гњавити, иживљавати се, сисати

сло ст, учмалост, тупост, тегоба у души ,
бедак фам., киселост фи!. , мркост реШ. ,
абулиј а ре Ш. , праз нина фи!. , млохавост
фи!. , хладноћа фи!. , погруженост ре!.,
грижљ ивост ре!., безвоља фам., дерт
крв фи!., газити фи!., цедити фи!., ша ­
рафити фи/. , стезати фи/. , јахати фам. ,
шиканирати фам., масирати фам. , к и ­
њити фам., рибати фам. , протеривати
кроз иглене уши арх. изр. , з адавати му­

иес н. , сплин реШ., нујност хрв. - уи: ту­ ке изр., бацати на муке изр., загорчава ­
га, умор 1., брига 1., нелагода , безнађе, ти живот изр . , вадити душу изр., драти

малаксалост 1., мука 1. на живо изр. , вадити маст изр., пећи н а

зловољ ност ж О в. з ловоља е в . лаганој/тихој ватри изр., бријати на су­

б ес во изр., шибати суж. - уи: злоупотреби ­

ти, досађивати
злокобан прид. О (који штети) В.
шкодљив е (који доноси несрећу) В. злотвор м в. злочинац

кобан 2. @ (веома опасан) в. погубан злоliа м ж В. изрод

злокобник м О (човек који нема злоliудан пр ид . о в. зао е в. шко­
среће) малер, несретник, угурсуз, ДЉИВ

пехист, злосретник, баксузник, та­ злоупотребити сврш . несврш .

лија жар!., пегула ре!. е (човек који прел . искористити, окористити се,

д оноси несрећу) песимиста, баксуз, истрошити, израбити, извући ко ­

циник, злослутни к, мрачњак, баксу­ рист, послужити се (неким), употре ­
зн ик , мракач, урокљивац, негативац бити, исцедити фам., оглобити фам . ,
фам., хејтер жар!., црноглеђа ексир., одерати фам., огулити фам . , зајебати
ку кувија ио!., аталија ре!., баксужњак нар., зезнути жар!. , извозати жар!.,

ре/. , басажњак ре/. упора6ити хрв.

злокобност ж О в. злонамерност злоупотребљавати несврш . прел .
е в. несрећа користити, искоришћавати, изра-
213 I
3II0Чест змија

бљивати, окоришћавати се, угњета­ насиље, разарање, злочинство, пу ­

вати, извлачити корист изр., возати стошење, нечовештво, нечовечнос т,

фам . , глобити фам. , драти фам. - уи . грубост, осорност, барбарство ХрВ.

злоста вљати 3nOчинац м О (починилац злочина)
зnо.чест прид. фам. злобан, безобра­ криминалац , зликовац, кривац, мафи­
зан, аморалан, лош, зао, бес рама н, по ­ јаш - уи. затвореник 8 фи!. вандал,
квар ен, непоштен, бестидан, безвезан, хулиган, силеџија, насилник, разбијач,
подао, подмукао, бешчастан, беска­ злотвор, напасник, мучитељ, крволок ,

ракте ран , неваљао, нечастан, немора ­ напрасник, манијак, грубијан , окрут­

лан,охол,препреден,опак,притворан, ник, сивоња, крвопија, батинаш, крв­
осион,вероломан,перфидан ,безочан, ник, горопадник, бичеватељ, махни ­
префриган, пакостан, срамотан, не­ та ц, тиранин фи!., катил ре!., живина

послушан, дрзак, злоћудан, обестан, фам. фи!., неман фам., животиња фам.
инфаман , дијаболичан, недостојан, фи!. , силос жар!., канибал ексир., чудо­
прорачуна~ искварен, недисциплино­ виште ексир., звер ексир. , главосек екс­

ван,безо бзиран, неотесаН,несавестан, ир., душманин ексир., несуздржљива ц

лоше васпитан, хулан, без поштовања, реШ . - уи: варварин, р азбојник, дивљ ак,
неисправан, безморалан, премазан/ диктатор - уи : варварин , разб ојник, ди ­

намазан свим мастима, издајнички, вљак, диктатор

продао би и своју мајку, богохулан, зnочиначки прид. В. насилнички

сраман, страшан, намазан свим масти­ зnочинство м О иравн. (било која

ма, неплеменит, неетичан, фриволан, против правна делатност) в. криминал
неп равичан, недоличан, неславан, не­ змај м О (крилато митско биће)
цив или з ован, подмитљив, грешан , не­ аждаја, ала, неман, змија, драко н,
чист, непристојан, страховит, поган, аждаха арх. , аждајка реШ. , аждели ­
надут, ружан фи!. , прљав фи!. , низак ја ре!., аждер ре!., позој арх. , арамија
фи!., нечувен фи!., некрепостан ре!., ре!. 8 фи!. В. јунак 1. @) фи!. (енергич ­
смрадан фам., дрзовит фам., кваран на, ватрена особа) бомба фам .
фам., либертински арх. , худ арх., киван змија ж О гуј а, аспида арх., отров ­
реШ., претворан реШ . , иморалан реШ. , ница суж. 8 фи!. В . зл обница
химбен ХрВ., нећудоредан ХРВ., дебеле
коже изр. - уи: бедан , некултуран, не­
Змије
сташан, дивљи, заједљив, гадан, лице­
меран, немиран - сл: неправедан, поро­
анаконда (Eunectes)
чан,неис крен
белоушка (Natrix natrix)
зnочин м О (тешко кривично дело) випера (Viperi nae)
гуж (Coluber longissimus)
суж: крађа, превара, проневера, от­
звечарка (Crotalus)
мица, уб иство, масакр, геноцид - уи . камењарка (Perdix graeca)
кримин ал е фи!. (неки тежи дру­ кобра (Naia triputians)

штвени прекршај учињен према не ­ кравосас (Elaphe quаtuилиliпеаtа)

мамба (Dendroaspis)
ком поједнцу, групи или народу) не­
поскок (Vipera ammodydes)
пошт овање, нехуманост, нељудскост, црве крпица (Elaphe situla leopardina)
дрс кост, варваризам, бесрамност, шарка (Vipera berus)

зверство , примитивност, бруталност,

знакl значити 214

Знаци кинеског зодијака

7- пацов 911 зец Lf коњ l1!J петао

±I: во l.iX змај ~ коза пас
FJi:
~ тигар С змија fТt мајмун ~ свиња

зна к м О синдром, наговештај, пока ­ ваност, школованост, начит а но ст,

затељ, сиг нал , индикација, симптом, едукација, школовање, високообра­

индикатор, показивач, знамен, зна­ зованост, просвећеност, стручност,
мење, назнака, весник фи!., гласник поткованос~ верзиранос~ обаве­
фИf., индиција f} 6. информација @) 6. штеност, наобразованос т Хр6., изо­
грб (} 6. симбол 0 6. доказ браженост Хр6., наображеност Хр6.,
наобразба Хр6. - уи. интелигенција 1.,
дубокоумље
З наци зодијака
знатан ПРИД . 6. велик 2.
знати несврш . прел . О (имати знање
3НАК ОД ДО СИМБОЛ
Ован 21 . март 19. а прил 'у' о чему) имати појма, бити свестан
Бик 20. апр. 20. мај 'rI f} баратати, служити се, опери сати ,
Близанци 21 . мај 21 . јун ):(
употребљавати, манипулисати, вла­
Рак 22. јун 22. јул е
дати, ра зумети се
Лав 23. јул 22. авг. ы.
Девица 23. авг. 22. септ. Т!Р знатно ПРИЛ . неупоредиво, много,

Вага 23. септ. 23.0КТ. ,!ь видљиво, поприлично, приличн о,

Шкорпија 24. окт. 21 . нов. 111 доста, подоста , стравично, силно,
Стрелац 22. нов . 21 . дец. ~
грозно, страховито, страшно, осетно ,
Јарац 22. дец. 19.јан. Id
Водолија 20. јан . 18.феб . ::::: приметно , јако, грдно , изра з ито, у ве ­
Рибе 19.феб. 20. март ОО ликој мери, колико се може замисли­
ти, лудо фам . - уи. претерано, врло

зна лац м 6 . стручњак значај с О битност, важност, реле­

знал ачки ПРИД . 6. вичан
вантност - уи. суштина, смисао f} 6 .

значење 1.
знам ен м О 6. доказ f} 6. симбол
значајан ПРИД. битан, важан, од ва­
знам енит ПРИД . 6. познат
жности, од значаја, релевантан, си г ­
знам енитост ж 6 . вредност
нификантан, зната н , замаша н реШ .
знам ење с 6. зна к 1.
- уи . пресудан 1.
знан ац м О по з наник, познати , зна­
значајно ПРИЛ . 6 . врло
ник реШ . f} 6. стручњак
значење с О садржај, смисао f} 6.
знањ е с О (скуп чињеница или рад­
значај 1.
њи о којима неко нешто зна) оба­
значи ПРИЛ . дакле, онда, елем, па , отуд,
вештеност, познавање, упућеност,
ерго, па зато, и зато, према томе, у сва ­
упознатост - уи. стручност, учинак,
ком случају изр., хоће рећи uзр.
разумевање, надареност - уи. снала­
значити нес врш . прел . О (бити од
жљивост f} (укупност знања) обра­
зова ње, ерудиција, ученост, образо - значаја, вредности) вредети, предста ­
вљати, чинити , ваљати f} (имати зна-
215 зовlзуцнути

чење) " @) означавати , представљати луч а арх., луч арх., з рака хрв.

зов м позив, дозив, вабило арх. зрачење с О исијавање, сијање,

зова ж бат. (лат. Sambacus nigra) pef: об асјавање б в. вентилација 2. @) фИf.
безговина, баздов, будзова, питоми в. привлачност

боз, црни безег, бзовка, обзовка, зо­
ха, базаг, црна зовика, базовика, зао­
вљика, црни базаг, зовик, зофа, црна
зова , белика, бажовина, зовљика, боз,
баз, бзова базга, бузвока, базговина,
обзовина, абз ов , базга pef.
зоља жв . оса
зрачити несврш. прел . О исиј авати,
сијати , осветљавати б фИf. (- лепо ­
том, шармом и сл .) сијати, блис тати
@) в. ветрити
зрео прид . О (о човеку) в. одрастао
б (о воћу) сазрео, дозрео
зрикав прид . ра з рок , врљав, врљо ­

зо на ж околина 1., окружење, рејон , ок

средина , подручје, зона, терен, миље, зрикавац м Јаал . (лат. Gryllus сат­
простор, регија, крај, област, предео , pestris) штурак, попац
сектор, терито риј а, локалитет, место, зрикавци м м н . ... уи. пр авок ри лци
окружје хрв.
зрно с з рнц е, делић, трун, т р ун ка,
зора ж О свитање, свануће, рађа­ честица, атом фи!. - уи. комад
ње/излазак сунца, освит, расвит, за р
зрнце с в . зрно
иесн . реШ., рођај арх., грануће реШ .,
зубар м стоматолог, зубни лекар -
проблесак реШ. - уи. праскозорје б
уи. лекар
фИf. в. почетак
зубатац м Јоал . (врста морске риб е,
30р њача ж в. Даница
лат. Dentex vulgaris) "
зрак м (сноп светлости) сноп, млаз,
зубача ж бот. (лат. Cynodon dactylon)
pef: крвокопица , т роско т, троскочић ,
бермудска трава, трос ка т р а ва , крва ­
В рсте зрачења вица,зуб овина ,зобен к а
зујати несврш . непрел. О (правити
ЈОНСКО ЗРАЧ Е ЊЕ шум зуја ња) з врјати, зврцати, стри ­
Алфа зра ч е ње
жати б в. лутати
Бета зрачење
Гама зрачење зупуф м бакенбард арх., золуф pef.,
Неутранска зрачење солуф ре!., зализак ре!. , котлет хрв.
Икс-зраци
зунзара ж Јаол. (лат. Calliphora) зу­

НЕ -ЈОН СКО ЗРАЧ Е Њ Е

јара , брекуља, брецуља, зу ндарач а
Грав итационо з рачење зурити н есвр ш . непрел . пиљити , зи ­
Видљиво светло јати - фам: зве рати , бленути , буљи­
Инфрацрвена з рачење
ти, зјати, зирати, зевати фИf., блејати
Микроталасно зрачење
Радијски или телевизијски таласи фиf., се(х)ирити ре!., кочи т и р е Ш .
Ултраљубичаста зрачење зуцнути св рш . н е п р ел . в. зинути 2.
и В3Н . О и , И још, онда, затим, плус фам. ивер м (отпаци настали приликом
- уи. плус 2 @ (упитно, на почетку иска­ стругања дрвета) трун, труње, иверак,
за ) дакле, па, значи, онда, даље иверје,отпадак,цепка,треска,окреси­

иако В3Н. мада, премда, макар, да, на pef., треска pef., бадрљак pef.
и поред тога што, и усто што , ако и, иверак м зоол. (врста морске рибе,
упркос (нечему), ма , прем арх., ако­ лат. Pleuronectes flesus) пасара
п рем арх. иверица ж (даска или плоча добије­
ибис м зоол. (птица из реда родари­ на лепљењем ивери) * - уи . ивер
ц а , лат. Ibis religiosa, Threskiornis eti- иверје с МН . в. ивер
орјса) * ивичњак м угаоник, рубник, руб ­
ибрик м в. врч њак - уи. тротоар, међаш
иванчи ца ж бот. (лат. Leucant.he- иrпица ж зоол. (лат. Веlопе acus) ја ­
mUffi vulgare) pef: реван, волујско око, глица дугокљуна, игла

воловско око , петровски цвет, ивица, иrпун м зоол. О (лат. Xip.hias gladius)
ушац баш . јаглун, морска сабља @ (лат. Scombe-
ивањск а птичица ж зо ол . (лат. resox sauris) риба поскок
Zygaena filipendula) црвени лептир иrнорант м в. незбналица
ивањско цвеl1е с бот. (лат. Galium иrнорисати сврш . прел. в. занема­

verum) pef: јованова травица , сири­ рити

штица , права броћика, иваново цве­ иrра ж О забава, разонода, играње

ће, живбожа, јованданче, дремовка, @ плес, игранка, бал, ђуска фам. @) в.
руме на лакота, иван-цвет, иванданче, борба О (- с неким из злих намера)
јованско цвеће, иванова трава, жуто поигравање, провокација, изазива ­
ивањско цвијеће, броћац, бањшчак, ње - уи . малтретирање, провоцир ати

мрачница, жута броћика, госпин o коцкање , коцка, стављање на коц­

простирач, госпина стеља, слипавка ку, клађење суж.

217

Жанрови видео иrара Дечије иrре

ГЛАВНИ ЖАНРОВИ а лурс кр - кр

Акционе игре ам е ричке ласте проласте

акција - авантура баби н е ј ањ ин е ластиш

пуцачи наизпрвоглица бина л е д е ни чича

пуцачи наизтрећ егл ица викторије мас н е фоте

глуви телефони маце

Борилачке игре гомилица н а с лов о, н а с л ово

један на један грудвање одбиванке

сам против свих жмурк е пицигин

занимљиве пут око света

Игре са улогама (RPG) гео графије ринге ринге р аја

тактичке, акционе, борилачке зими-зами - зум тапке

зуце труле коб ил е

Онлајн игре са мноштвом играча игра блама у с р ед и

између две ватре фоте

Платформске игре индирект ц а р е, ц а р е,

јен, два, три господар е

Симулацијске игре јурке црвен е рукавиц е

симулациј е: каладонт а рјачкиње

кликери барјачкиње
летење
коцкице ш колиц е
војска
к рајце риц е шугиц е
свемир

воз

улога Бога
симулација економије
изградња градова Игре с лоптом
симулац иј а владе

баскет голф поло

Слортске игре
билијар између две рагби
тркачке игре
бејзбол ватре руком ет

бич- волеј кошарка стони тенис

Стратешке игре
в а те рполо куглање тенис
ратна стратегија викторије одбојка фудба л
стратегија (потезна и у р еалном
време ну)
иrраnиwте с терен, стадион, хала,
тактика (потез на и у р еал но м времену)
арена, дворан а, теретана, вежбаони ­
ПРОПРАТНИ ЖАНРОВИ ца, ринг, фискултурна сала, с портска
игре за одрасле арена, соколана , сала фам., гимна зиј
авантуре
арх., гомбалиште арх., гомб аоница
аркадне игр е
арх., поприш те реШ., вежбалиште
лавиринт

музичке игре р еШ., дворница реШ . , ротунда р еШ. -

образов н е игре сл: салон, већница
ратне игре
иrранка ж О В. игра 2. 6 В. забава 1.
рекламне игре

са л асе рским пиштољем

иrрати несврш . непрел . О (- неку
слагалица игру, обично дечију) 6. играти се 1. @
флипер плесати, поскакив ати, ђапати се, ђи­
хоро р преживљавање
пати , ђускати фам., скакутати фам.,
иrрати се I иђирот 218

танцати фам., балати реј., чагати накост, истоликост, истоветност 6

фам., хопсати фам. @ (- на неког или (скуп чињ еница које служе да се осо ­
нешто) КЈЈадити се, уложити, ОПКЈЈа­ бе међусобно разликују) личност,
дити се, ставити УЈЈОГ индивидуалност, индивидуалитет,

иrрати се несврш . О (- неку игру, персоналитет, особност - уи. карак ­

обично дечију) забављати се, зани­ тер @ (осећ ај припадности неком ен­
мати се 6 в. задиркивати титету) припадност, опредељење
иrрач м в. плесач идентичан прид . в. истоветан

иrрачи ца ж плесачица, балерина идентично прил. једнако, истовет ­

суж. , балетска играчица суж. но, исто , напоредо, подједнако , рав ­

иrуана ж зоол . (лат. Iguапа iguana) но , уједначено, равноправно , бара­

легван бар , на истој но з и uзр.
иrуман м (старешина манастира) идила ж равнотежа, склад, лепота,

старешина, поглавар, предстојник, сагласје, х а рмонија, јединство , срећ а,

архиманд рит, намесник, аримандрит мир, ред, слога , хармоничност, диван

арх., ариманит арх., акримандрит тренутак, рај (на земљи) ексир., див 0-
арх. , архимандрита арх. та ексир., сугласје хрв.
идеалан прид. О перфектан, са ­ идиличан лрид. диван, пастора ­

вршен, беспрекоран, беспримеран, лан,романтичан , миран, непомућен ,

најбољи, прворазред а н, ненадјебив савршен , складан, идеалан, сретан,

жар!., ненаткриљив р еШ. - уи: сјајан, хармоничан, с покојан , угодан

одличан, диван, потпун 6 в. изма­ идиом м грам . (устаљени и з раз чи­
штан @ в. идиличан је се з начење не може прот умачи ти
идеалиста м сањар, занесењак, ма­ на основу з начења речи кој е га чине)
штала ц , уто писта , маштар, фантаста фраза, устаљени и з раз , устаљена ко­
идеја ж О (предочавање неке ствари ' локација, фра з ем реШ.
путем суштине појма) * 6 (мисаоно идиоматика ж (специфични и з р а­
обликовање нечега) схватање, зами­ зи неког језика, идиоми, фра зе) фр а­
сао, примисао, мисао, појам, искра зеологија, идиоми, фра зе, устаљени
фи!. - уи. мишљење @ замисао, нака­ изрази, колокације, фраземи
на,план, намера, предлог
идиот м в. будала
идејн и прид. О појмовни, мисаон,
идиотарија ж в. глупост 1.
мислен , ментални - сл: спекулативан,
идиотлук м в. глупост 1.
привидан 6 нестваран , измишљен ,
идиотски прид . в. глуп
изма штан , апстрактан, натприродан,

надреала н, фиктиван, непостојећи, идол м О (предмет који се обожа­

нематеријалан, имагинаран, душев­ ва у неком култу) кумир, фетищ

ни, снолик, замишљен, натчулан,

кип, тотем, божанство , златно теле

снови ђајан, нереалан, незбиљски, не­ суж. 6 (човек слепог обожавања) уз­
земаљс ки, иреалан, надстваран, фик­ вишени пример, узор - уи . љубимац 2.
цијски, имагинативан, нетелесан, идолопоклонство с (обожавање
снева н, сновит, апстрактиван реШ . - идола) в. величање
уи. бајковит, необичан 1. иђирот м бат (лат. Acorus calamus)
ид ентитет м О истоврсност, јед- ре!: жути ' љиљан, водена сабљица,
219 иживљавати се I иэбеrпиw тво

темишва рска шаша , игирот, мириса ­ ник f) (који подбада, намерно навод и
ви шаш, татарско зеље, бабан, бабад, другог да нешто каже) провокатор
водени цмин , балад, сабљар, широки иэаэован прид . в . примамљив
ТIOчек, водени божур, водени жути иэаспаник м О В. конзул f) нам е ­
лилијум, водени мачић, шаша, мири­ сник, заступник, емисар, послани к,

сна трска , комуш, водени мин, теми ­

легат арх., капелан арх.
шварка, бабји штап и, водени кмин,
иэаспанички прид. в. дипломат ­
ићирот, колмеж, калмус
ски
ижив љавати се несврш . в. злоста­
иэба жо в. колиба f) В. остава @ в.обор
вљати
иэбављење с в. спас
ижив циран прид . изнервиран, нер­
иэбатинати сврш . преп . в. истући
возан, узнемирен, узрујан, раздра­
иэбацивање с в. бацање
же н, испровоцира н, озлојеђен - уи:
нерасположе н, љут
иэбацивање с елиминисање, скла­
њање, отклањање, избацивање, уда ­
иэаб ран прид . в. одабран
љавање, одстрањивање, одбацивање,
иэабрати сврш . прел. одабрати,
уклањање, изношење, вађење, исте ­
пробрати, узети, определити се, од­
ривање, бацање - уи. бацање
лучити се, решити, издвојити, при­
клонити се, одвојити , приволети се,
иэбацити сврш. прел. (- из неке ор­
избрати реШ., одбрати реШ., оптира­ ганизације ипи друштва) и зкључити,
изопштити, екскомуницирати, шут ­
тиреш.
нути фам., ногирати жарf., и зопћити
иэабрати сврш. прел . одабрати, из­
хрв.
двојити - уи. одпучити
иэбачен прид . изгнан, одбачен, ис ­
иэаэва ти сврш. пр ел . О (поз вати на
кључен, екскомунициран, одгурнут,
дво бој, такмичење) ,. f) испровоци­
издвојен, прогнан , одбијен, непри ­
рати, подбости, жарнути, боцнути,
хваћен, уклоњен, елиминисан, не ­
пецнути, дирнути , дати повода - уи.
усвојен, лансиран фи!., шкартиран
љут ити
фам., ћошкиран жарf., бачен у старо
иэаэи вати несврш . прел . О зачика­
гвожђе изр .
вати, заде вати, провоцирати, подба­
дати, пецкати , задиркивати, диркати,
иэбеrавати н есвр ш . н еп рел. в . вр ­
дати
љут ити, дирати , зезати се (с неким) ,
зб ијати шапу, дражити, хушкати, иэбеrпица м и ж исељеник, еми ­
изазивати, мамити, срдити, драшка­ грант, одбеглица, пребеглица, пребег,
ти, пикати, надраживати, баркати прогнаник , изгнаник, бегунац, бежа ­
pef., брцкати фам. , боцкати фам. - нац арх., азипант суж. - уи. имигрант,

уи : вређати, исмевати f) (доводити бегунац

до неког стања) водити, придоносити иэбеrпиwтво с о (боравиште из ­
( нечему), последовати (нечим), дово ­ беглица) уточиште, прихватипиш те,
дити (до нечега), узроковати, ре зул­ збег, прибежиште, склониште , за­
ти рати криље, скривалиште, з аклон , скро ­

иэаэи вач м О (онај који изазива не­ виште, заклониште, убежиште, азил
што) узрочник, проузроковач, зачет­ фи!. f) (стање избеглог човека) про ­
ник, покрета'!, подстрекивач, винов- гонство, прогнанство, изгнанств о,
избезумљен I извежбаност 220

еГЗИll, емигрантство, искључење - уи. изборан прид. наборан, борав, збо­

анатема ран,збрчкан ,смежуран,набран,гун­
изб езумљен прид. унезверен, па­ тав фам., сажвакан фам., збабан ио!.
ничан, успаничен, неприсебан, по­ избрбљати се сврш . В. издати 2.
метен, сметен, изван себе, у паници, избрисати сврш. прел . О обрисати,
б езуман, распамећен, неразборит, побрисати , очистити, почистити е В .
неуравнотежен, луд фи!. - уи. љут, анулирати @ (из сећања) В. заборави ­
у плашен ти 1.
избезумљеност ж О (узбуна ко­ избубетати сврш. прел. фам. В. ис­
ја обухвати мноштво људи) паника, тући
уз буна, пометеност, помамљеност, избубецати сврш . прел . В . истући
помешеност, грозота, страхотност,
избуљити се сврш . В. из6ечити се
уз бурканост, хаос, русвај фам. , фрка
извапа ж жар!. В. глупост 1.
ф ам., распад жар!. е В. агресивност
изванредан прид. О В . изниман
избезумљеност ж В. деменција
е В. изврстан 2.
избећ и сврш . прел. В. изостави ти 2. изванредно прил . О изузетно , по ­
избечити се сврш. (широм отвори­ себно, друкчије, одвојено, особито ,
т и очи) разрогачити очи , из6уљити специјално, неуобичајено, ванс е­
се, исколачити очи, з а КОllачити очи­
ријски, непоновљиво, беспримерно,
м а , з абllенути се, изрогачити се ванредно , јединствено, нарочито ,
избијати несврш. непрел. О шикља­ особено,уникатно,необично,изним ­
т и, врцати, прскати, бризгати, штр­ но, друга<lије, осебујно , ненадмашно,
ц ати , шкропити, шиктати , кипети, оделито, паРТИКУllарно , оригинално

л иптати, сукљати, прштати, заливати, е В . изврсно @ В. врло

шприцати, штрцкати, лоптити, сук ­
изванредност ж изнимност, ати ­
тат и , штрицати, куљати, надирати,
пичност, нарочитост, особеност,
пиштати, тећи, истицати, врвети, ис­ необичност, посебност, куриозитет,
тецати, искакати, врети, јако тећи, ло­ ч удноватост, својеврсност, ексцен ­
пи ти ре!., фрцати ре!., бруждати реј. , тричност, бизарност, својственост,
провирати фам., шибати фам.,јурити јединственост, нетипичност, специ­
фам ., трацкати реШ. , штрапати реШ., фичност, неуобичајеност, особитост,
фљаскати реШ. - уи: бацати, пљускати специјалност, неправилност, ориги­
е (о зубима) расти, настајати налност, изузетност, спецификум ,
изби рач м пробирљивац, избирљи­ дивергентност, различитост, чуд ­

ва ц,бирач,пробирач ност, карактеристичност, пеКУllијар ­

изби рљивац м В. и з бирач ност реШ., двојбеност реШ., осебуј ­
изби чевати сврш. прел. ишибати, ност хрв . - уи: реткост, чудо

увоштити, излемати, исканџијати - извежбан прид . В. вичан

у и : истући,пребити извежбаност ж знање, компе ­
избор м о одабир, пробирање, ода­ TeHTHOC~ стручнос~ спретнос~

бирање, бирање , асортиман, селек­ умеће, способност, вештина, верзи­

ција, селекти рање, пробир е опреде­ раност, умешност, вичност, окрет ­

љење, одлука, решење ност, рутина, мудрост, дораслост,

221 извежбати I извnачењ е

мајсторство, искуство, увежбаност, ја изр. - уи: поступити, створити

искусност, упућеност, навика, мај­ извеwтај м рапорт, поднесак, опис,
сторија, рутинираност, обученост, експозе, пре зе нтација - уи. информ а­
уметност, квалификација, пракса, ција 1.
усавршеност, уходаност, позваност ,
извеwтачен прид . усиљен, вештач ­
умење, компетенција , студиозност,
ки , уштогљен, укочен, неприродан ,
квалифик ованост, умност, техни­
крут, завезан, суздржан, стиснут, ар ­
ка, наука фи!., занат фам., кликер
тифицијалан, службен фиl., уштир­
фам., акрибија реШ. , умедба реШ. - кан фам . , као свињска нога фам. и зр.,
уи: учинак, разумевање , образова­
намештен арх. , заузлан реШ.
ност, надареност
извеwтаченост ж О В. гордост 2.
извежбати сврш . прел . истренирати,
6 В . неприродност
измуштрати,оспособити,обучити
извеwтен пр ид. В. вичан
извежбати се сврш. (усвојити пот­
извидница ж претходница, патро ­
пуно неку вештину) изверзирати се,
ла, ведета реШ.
увеж бати се, испраксовати се, ис ­
извијати несврш . прел. кривити, по ­
праксирати се, аутомат изовати се
вијати, савијати, искривљавати, зави­
изверз ирати се сврш. В. извежба ­
јати, увијати, витоперити, кривудати ,
ти се
пресавијати, угибати, превијати, из­
извесн о прил. В. заиста
обличавати, смотавати, грбити, ви­
извесност ж О поузданост, сигур­
југати, извртати, кврчити ре/., саги­
ност, недвосмисленост, непроблема­
њати реШ ., вити реШ., фркати реШ.,
т ичност, неспорност, недвојбеност,
сукати р еШ.
необоривост, одређеност, несумњи ­
извијен прид. (који одступа од пр а­
вост, непрепорност реш., непобит ­
ве линије) крив, савинут, завинут,
ност хрв. - уи: јасноћа, при знатост
извијен, кривудав, вијугав, з авоји т,
6 В. неизбежност
окукаст, завојаст, зм ија ст, змијугав,
известан прид . О В. недвосмислен
завојевит
1.6 неки, одређен
извикати сврш. прел. О (створити
извест и сврш . пр ел. завр шити , акту­
о нечему слику која није у складу с
ализовати, спремити, извршити, учи­

нити, остварити, средити, реализова ­

правом вредношћу) *6 В . изгрди ти
извињавати се несврш . (молити
ти, приправити,урадити, припреми­
за опроштај) оправдавати се, изгов а­
ти, довршити, апсолвирати, испра ­
рати се, правдати се, испричавати се
вити, окончати , решити , покренути,
хрв
починити, разрешити, произвести,

докрајчити, зготовити, направити , извирати нес в рш . прел . О (- на

спровест и, приредити, предузети, површину земље; о води) избиј ати,

уприли чити , обавити, начинити, ко­ излазити - уи. навирати 1. 6 В. на­

ордини сати, уредити, свршити, угла­ вирати 2. @) В. произлазити 6 (о ап­

вити, зб ринути, израдити, аронди­ страктним појмовима, идејама, води­

рати, заокружити ф и /., апсорбовати ти пор екло) В. потицати 1.

фи!., замесити фам . , докончати реШ., извnачење с О В . вађење 6 врда ­
актуал изирати хрв., истерати до кра - ње, забушавање, бра њ ење, изврдава-
извпа чити I изврстан 222

ње, JIавирање, завла ч ење, измицање, фиf., жариште фи/., подриј етло хрв . @)
провлачење, избегавање, ескивирање материја, грађа, рукопис, документа­
фам . , вађење фам . - уи. правдање ција, мате ријал , литература, корпус,
извпа чити несврш . прел. црпсти, документ, гр ад и во, под а ци , штоф
истакати, исисавати, вадити, изво ­ фам., твориво р еси.
дити, испумпавати , вући, истрзава­ изворан прид . веродостојан, ства ­
ти, издвајати, истезати , чупати фи!., ран, оригиналан, аутентича н , једин ­
захваћати ре!., грабити фам., узима­ ствен, истинит, истоветан, сушти,

ти фам., тр'гати нар., екстраховати неизмењен , природан, провер љив,

форм., изваљивати р еси. ископавати примаран, зб иљски , реал а н , веран,

суж., - сл: одвађати р еси . , сисати, пра ­ прави , чист ф и!. , неза чињен фи!. ,
з нити самоникао фи!. реси . , ауте н ти чки
извп ачити се несврш . в. врдати арх. , неф алси фикован реси., само­

изводив прид . (који се може изве­ битан р еси., самородан реси., неп а­
сти) изводљив, ИЗГJIедан, остварив, творен реси .

ос т варљив - уи . вероватан извориште с О в. и зво р 1. и 2.

изводи ти несврш . непрел . прел . О не­ изврдавање с в. извлачење 1.
ирел. в. пренемагати се @ ирел. в. извла­ изврдавати н ес врш . непрел . в. вр ­

чити @) В. ГJIумити 6 в . свирати дати

извођач м О (онај који изводи ра­ изврнути сврш . прел. обрнути,

дове) радник, обављач, предузимач, окретнути, преокрену т и

и зв ршилац @ в. глумац изврсно пр ил . беспрекорно , одлич­

извође ње с О в. вађење @ изведба но , савршено, изузетно, феноменал­
извољ евати несврш. непрел. изби­ но , вансеријски, ванредно, особито,
р ат и, измишљати, тражити, захтева ­ боговски, сјај но , предобро, по себно ,
·ти - уи. приговарати, кукати силно , фантастично, изванредно,

извор м О издан, студе н а ц , кладе ­ перфектно , импресивно, бриљант­

нац , зденац, извориште, врело, ис­

но , без мане/замерке, нема боље
точник, узрок фи/., вир ре!. , бук ре!., фам., к ао бог фам. , прва лига фам.,

убао ре!., бунар реси . , врутак реси . , антика фам., филаделфија фам., су­

кључ реси., водњак р еси., око р еси . - пер фам., екстра жар!., жешће жар!.,

суж: сланац, слатина, т оплице, сла ­

жестоко жар!., врх жар!., боли глава
нач ре!. , сла н ача , врућица р е /. , терма, жар!., проминентно форм., ем ине нт­

сланица ре!., топлиц а - уи . бунар, во­ но форм., ексцелентно реси., бравуро­

доскок 1. @ фи!. пол аз иште , основа, з но реси .

темељ, зачетак, почет ак, платформа , изврсност ж в. савршенство

узрок,п раизвор , позад ина, праузрок, изврстан прид. и зуз ет а н , вансериј­

полазни ц а, стожер , матица, извори­ ски, ванредан, импресиван, савршен ,

ште, основица, порекло, подлога, ис­ генијалан, врхунски, очаравајући ,

хо~иште, почело, праелемент, нулта одличан , особит, изванредан , посе­
тачка, праматерија , почетна тачка, бан, мајсторски , нестваран , сјајан,
прапочетак, легло фи!., колевка фи!. , непоновљив, фасцинантан , оптима­
з амета к фи!., корен фи!., врело фи/., лан, боговски, фантастичан, неверо ­
клица фи!., семе фи!., праскозорје ватан,феноменаJIан,врстан,ингени -
223 иэвртати I иэrово р

озан, бриљантан, као бог, истакнут, направити, спровести, приреди ти,

јако добар, пегендаран, предобар, бо­ преду зети ,уприличити, обавити, на­
гомдан, нема боље фам. , капитапан чинити, координис ати, уредити, свр­

фам., прва пига фам., антологијски шити , углавити, израдити, аронди ­

фам., филаделфија фам., светска кла ­ рати, заок ружити фи!. , апсорбовати
са фам., боли глава фам. , супер фам., фи!., замесити фам., докончати реШ .,
нобл неЙром., екстра жарi., невиђен актуализирати ХрВ., истерати до кра ­

жарТ., жешћи жарТ., до јаја жарf., кр­ ја изр. - уЙ. поступити, оживотвори ­
вав жарf., силан жарт. , врх жарf. , еми­ ти, створити

нентан форм., антика арх. , ђенијапан иэврwни прид . О егзекуцијски , ег­

арх., проминентан реШ., ексквизитан зекутивни f} административни 2.
реШ., бравурозан реШ., ексцелентан иэrарање с О догоревање , горе ­
реШ., неверојатан хрв., изниман хрв.
ње f} В. жудња
- уй: божанствен, савршен, таленто­
иэrладити сврш . прел. О поравн а­
ван, огроман
ти, изглачати, углачати, исправити f}
иэврта ти несврш . прел . О обртати, В . средити 1.
окретати, преокретати f} кривити,
иэrладнелост ж (неутољена жеља
витоперити, грбити, вијугати, изоб­
за храном) глад, огладнелост, гладо ­
Jlичавати, завијати, увијати, нагиња­
мора
ти, кривудати, пресавијати, изувија­
иэrлед м О спољашност, стас, фаса­
ти, повијати, савијати , искривљавати,
да, вањштина, извањштина , апарен ­
уг ибати, извијати, кврчити, превја ­
ција реШ., фацијес реШ. f} (за нешто)
ити, смотавати, сагињати р еШ. , вити
В. могућност @) В. испољавање
реШ., фркати реШ. , сукати реШ.
иэrледа прил . В. могуће
иэврwа вање с актуализација, ре ­
иэrледан прид . В. изводив
ализација, остваривање, примена,
иэrнан прид. (кој и је протерани или
спровођење, употреба , провођење,
примењивање, остварење плана, из­
искључен из неке заједниц е) напу­

вршење, кориштење, употребљава­ штен, одбачен, избачен, искључен ,

презрен, екскомунициран, одгурну т,
ње, егзекуција фиТ. реШ., апликација
арх., упораба хрв., реализирање ХРВ., издвојен, прогнан , остављен, одби ­

проведба ХрВ. - сл: оживотворење, јен, занемарен, неприхваћен, укло ­

операционализација њен, елиминисан, неусвојен, ланси ­

ран фам., шкартир а н фам., ћошки ­
иэврw ење с О В. извршавање f}
ран жар!.
йравн.в. заплена
иэrнаник м В. емигра н т
иэвр wилац м починилац, чинилац

- уЙ. кривац иэrнанство прид . (стање изгнан е

иэврw ити сврш . пр ел . завршити,

особе) прогонство, про гнанство, из ­
гнанство, егзил, емигрантство, ис­
а ктуализовати, спремити, извести,

учинити, остварити, средити, ре ­

кључење - уЙ. анатема

ал изовати, приправити, урадити, иэrоварати се н есв рш . В. врдати

припремити, довршити, а п солви­ иэrовор м О (начин изговарања

рати окончати, р е ши ти, починити , речи) дикција, на гласак, говор , ар ­
произвести, докрајчи ти, зготовити, тикулација, интонација, дискурс ,
изrо воритиlиздиrнути 224

МОДУТIација - уи: језик, комуникација издајица м и ж издајник, квислинг,

е оправдање, исприка, изговарање, петоколонаш

правдање, ИЗТIика реШ. - уи. врдање

изrоворити сврш. прел. О 6. рећи е
6. проговорити
изr рдити сврш. прел. О прекорити,
извикати, напасти, искорити,укори­
издан м 6. извор 1.
издати сврш. прел. О изнајмити, да­
ти у најам, арендирати реШ. е одати,
избрбљати се, пријавити, оцинкари­
ти,откуцати,разоткрити , потказати ,

ти, пребацити (неком нешто), нагр­ проказати, обелоданити, открити,

дити, критиковати, очитати буквицу тужити, рећи све, дојавити, одгонет­
изр . , натрљати нос изр., замерити,
нути, доставити, бити доушник, ода­
очитати пекцију, очитати проповед, ти намере/планове, пропевати жарf. ,
покарати арх., испридиковати фам.,
провалити жарi., денунцирати реШ. ,
приметити еуф., приговорити еуф.,
раскрити реШ . @) изручити, испору­
припоменути еуф. е испсовати, ис­
чити, испоставити, пренети фам., ли­
кудити, оцрнити, наружити, изружи ­
феровати фам ., екстрадирати форм. 6
ти, покудити, попљувати фам. - уи: изиграти, изневерити, проиграти,
осудити, оптужити
прекршити обећање uзр ., погазити
изr ред м испад, излет, ексцес, инци ­
реч изр., оставити некога на цедилу
дент, драма, сензација, афера, непри­ изр ., забити неком нож у леђа изр.,
ТIика, скандал, збрка, беТIај фам. - уи: набити неком шкуфију и зр., и зв ртети
свађа, брука
жарf. - уи. преварити 0 (направити
изrубити сврш. прел. О (престати издање) публиковати, објавити, обе­
з нати где се нешто наТIази) загубити, лоданити, публицирати, штампати,
зату рити, скембати фам., завргнути на свет издати арх., тискати Хр6.
ре!., - уи. сакрити, заборавити 2. е
издахнути сврш . непрел. 6. преми­
(доживети пораз) претрпети пораз,
нути
пући фам . @) ( - новац ИТIИ имовину)
издашност ж 6. плодност 1.
потрошити, проћердати, раскућити,
издвајати се несврш . одударати,
прокоцкати, прокартати , профућка ­
разликовати се, диференцирати се,
ти фам . , скрцкати жарi.
распознавати се, истицати се, дисто­
изrубити се сврш. О заТIутати, дез ­
нирати, одскакати, искакати, штрча­
оријентисати се, скренути с пута , од ­
ти
лутати, забасати реШ. е фи!. 6. збу­
нити се @) фиi. 6 . нестати издвојен прид. О 6. изниман е ода­
баран, пробр ан, изабран, сортиран
изrубљен прид. О (за којег се ви ­
ше не зна где се налази) загубљен,
@) 6. истакнут 1.
зату рен, скембан фам., завргнут реј. издвојити сврш. прел . О одвоји ­
- уи. сакриве н е (- новац ИТIИ имови ­ ти, апстраховати, одбацити, укло­

на) потрошен, проћердан, раскућен, нити, изост авити, изузети, макнути,

прокоцкан, профућкан фам., скрцкан одстранити, удаљити, одепити , ис­

жарf. @) (који није присутан духом) 6. кључити, изопштити, апстрахирати

одсутан 2. 6 пропао 1. и 2. Хр6. е 6. изабрати

изrубљеност ж О 6. збрканост 1. издеран прид . 6. поцепан

е 6 . збуње ност издиrнути сврш. пр ел. 6. уздигнути

225 издизати I изпаrање

издизати се несврш. (над својом протегљаст, продужен, дугуљаст, дуг

околином) 8 . штрчати 2. 49 8 . висок 1.

издирати се несвр ш . 8. дерати се издужити се свр ш . 8. порасти 1. и

издисај м 8 . агонија 2. 2.
из дисати не с врш . непрел. 8. уми ­ изепица м ж 8. изјелица

р а ти изиrравање с О 8 . неприродно ст

изди11и сврш. прел. 8 . ·уздигнути 49 8 . лаж 2.

изиrравати н е сврш . н е пр ел . 8 . пре ­
издржавање с О (обезбеђивање
немагати се
средстава за нечији живот) алимен­
т ација 49 подношење, одолевање, ус­ изиrран пр и д . 8 . изневерен

трајавање, уздржавање, трпљење, тр­ изиrрати сврш . п рел . 8. обманути

пељивост, стоицизам - уи.
из држати св р ш. н епрел. О (издржа ­
т и нешто неугодно) истрпети, претр­
п ет и , поднети , отрпети,
препатити, пропатити, проћи кроз
ватру и воду uзр., проћи сито и реше­
то uзр., прогурати, изаћи на крај uзр.
49 (савладати своје нестрпљење) ис­
мука изјава ж (оно што се јавно изјави )
исказ, саопштење, објава , обраћањ е,
констатација - уи. обавештење
преживети, изјавити сврш. прел . казати, рећи ,
изрећи, констатовати, изнети, саоп ­
штити, изустити, формулисати, и з­
говорити, изложити, објавити , об е ­
лоданити,рекнути, проговорити, ар ­

трајати , устрајати , савладати се, ус­ тикулисати, вербализовати, дорећи ,

пети , не дати се , победити себе uзр.
@) ( успети се одржати) одржати се,
оп стати, потрајати , истрајати,
ж ивети
издржљив прид . отпоран, постојан,
и стр~ан,чврст,стамен,резистентан,
изјаснити се, прозборити, обрати ти
се, исказати, изразити, изнети своје
пре­ мишљење, огласити се, сасути фам . ,
ланути фам., одгудити фам. , велити
арх., касти арх. - уи: разрадити, об ­
јаснити

ст оички, дурашан, солидан, жилав, изјављивати н есврш . не прел . 8 . го ­

камен фu!. - уи . доследан, снажан ворити 1.
из држљивост ж О отпорност, изједен пр и д . О нагризен, тро ­
постојаност, жилавост, истрајност, шан, труо, расточен - уи. јадан 2. 49
рез истенција, резистентност, нера ­ 8 . слаб 1.
з оривост, устрајност, имунитет, ду­ изједначити свр ш . прел. 8 . анули ­
рашност, стаменост, чврсти на, тена­ рати

цитет реШ., опстојност реШ . - суж: изјепица м и ж изелица, ждероња ,

н е искорењивост, неподеривост, не­ лакомац, прождрљивац, незаситни к ,

ра здеривост, гумастост - уи : конди­ опсофаг, несит, ждеравац, ждерач ,

ција, трајност, јачина 1., чврсти на изеша, лакомџија, пождерух(а), јела ц
49 8 . истрајност 1. т уи. марљивост реШ., ала фи!. , вук фи!., изјеша р е!.,
1., стрпљивост гладнуш ре!. , покусалица ре!. , хл е­

из дувати се сврш. (довести се у ста­ бождер фам. , ждера фам . , њупаџиј а

ње мира, најчешће после неког стреса фам., месождер фам., гладоња Йо ј.,
или шока) 8. смирити се локма ш ио/. ре!.

и здужен п р ид . О дугачак, развуче н , изпаrање с О показивање, прик а-

излаз I измаштан 226

з ивање б 6 . говор 2. @) 6. настава шкарити, развлачити се, одмарати,

излаз м О (место кроз које се изла­ растезати се б 6 . ленчарити

з и ) врата, пролаз, капија б (начин излемати сврш . прел. фам . 6 . ис т у ­

ил и могућност решења неке тешке
ситуа циј е ) решење, спас, спасење, из­
бавље њ е, крај , завршетак, повољан
исход/ р ас плет, солуција, ра з мршење,
разр е шењ е , расплет @) 6 . излазак
излаза к м О (одлаз ак из куће ради
пр о в од а ) з абава, провод , разонода,
ћи
излет м 6. О (одпазак у природу н а
краће време) пикник , екскур з ија б 6.
и з гред @) фи!. 6 . дигресиј а
1. излечење с исцељење, оздрављењ е ,
опорављање, опоравак , побољ шање ,
окрепљење

ре кре а ција , опуштање, релаксација , изливати се несврш . 6 . и з бијати 1.

ж и в от ф и!. б 6. журк а
излизан прид . 6 . похаб а н
излазит и несврш. непрел. О (напу ­
излишан прид . 6 . непотреб а н
штат и н е ко з атворено место) и з и ­
излишност ж бесмисленост, у за­
лазит и , напуштати , одла з ити б (н а­
лудност, бесциљнос т, бескорисност,
пуштат и дом ради провода , забаве)
ништавност, безвреднос т, непотр е б ­
про в од и т и се , ићи у живот и зр . , з е з а ­
ност, сувишност, несувислост, без н а­
ти се фам ., кретати се фам ., ордини ­
чајност, спореднос т, несврховитост
рати ф ам. - уй. лумповати , весепити
- уй : баналност, јалово ст
се 2. @) 6. произлазити в (- из штам ­
излоr ж (део радње у којем је и з­
пе) појављивати се, штампати се 0 6.
ложена роба према улици) витрин а
изви р ат и 1.
р е Ш.
изланути се сврш . фам . (рећи нешто
изложба ж излагање, поставка , е кс ­
што ниј е т ребало) рећи, треснути, лу­
поз иција ре Ш ., егз ибиција р е Ш .
пит и , истрабуњати , б убнути, лану т и,
изблебетати , и з брбљ ати , блебнути, изложити сврш . прел . 6. обра зло­

изба цити , испалити фам. , одвали­ жити

ти фам., ишчегртати фам ., извапити излупати сврш . прел . 6 . и стући

фам., р е ћи и остати жив изр . измамити сврш . прел . нам а ми т и ,

изле жавање с О лешкарење, раз ­ извући, привући, з авабити, свабити ,

влаче ње , одмарање , растезање б лен ­ замамити , домамити , довабити, при ­

чарење , нерад, беспослица . пландо­ мамити, привабити - уй . обманути

ва њ е, доколичарење , дангубљење, измаштан п рид . О (који постоји са­
бада висање, доколица, беспосличе­ мо у мислима , машти) појмовни, не ­
ње, беспосличарење , излежавање, стваран, мисаон, измишљен, натпри ­

ле њствовање , неупосленост, неделат ­ родан, надреалан , фиктиван, непо ­

но ст, празновање, доконарија, дембе­ стојећи, нематеријалан , имагинаран ,
л ис а ње фам . , левентовање ре!. , меди­ душевни, снолик , миспен, ментапни ,

тација фам., џабалебарење фам ., ве ­ идејни, апстрактан , замишљен , нат ­

гет ирање фам. фи!., лежачина фам., чупан, сновиђајан, нереалан, не з е ­
докоњаштво реШ., елбетовање реШ., маљски, иреалан, надстваран, фи к­
л ежникреf. цијски, имагинативан, нетелесан,
изл ежавати се н ес в рш . О (остаја­ сневан, сновит, утопијски, идеалан,
т и дуго у кревету после буђења) ле- апстрактиван реШ., незбиљски Хр6. -
227 измена I из море ност

уй: бајковит, необичан, чудан, чаро­ измишљати несврш. прел . О (ства­

бан - сл: спекулативан, привидан @ В. рати нешто ново) проналазити , от­
мистичан 1. кривати, смишљати, изналазити ,

изме на ж мењање, промена, адапта­ изумљивати @ (говорити неистину)

ција, модификација, трансформаци­ лагати, обмањивати (некога), врдати
ја, трансформисање , преосмишља­ - еуф: кривотворити, китити, зачи ­
вање, премоделовање, преправљање, њавати, фалсификовати, дотеривати,
преобликовање, преиначење реШ., прекрајати , обилазити истину, па ­
преиначивање реШ., преправак хрв., творити,лагуцкати,лагити,претери ­

прилагодба хрв., трансформирање вати - ре!: лажуњати, ландати, лаж а­

хрв., преоблика хрв . ти - фам: фарбати (некога), фолира­

изме нити сврш . прел . О проме­ ти (некога), петљати - жар!: палити,
нити, адаптирати, модификовати, баронисати, ложити, пржити - изр :
тра нсформисати, преображавати, мазати очи, причати причу

преправити, преобликовати, премо­ измишљен прид . непостојећи ," и з ­

деловати, аранжирати, удесити, при­ маштан, фиктиван, уображен, им а­
лагод ити, подесити, дотерати - уй: гинаран, нереалан, замишљен, не ­

спремити @ В. подесити 1. стваран, сањарски, умишљен, фант а­

измет м говно, поган, фекалије, из­ стичан, ваздушаст фи!., истрипован
лучевина, екскремент фарм . , балега жар!, баснослован арх. - уЙ. неверо ­
суж., нечист арх., дрек ре!. , столица ватан 1., лажан - уЙ. измаштан
фарм., кака gеч., какица gеч. измишљотина ж лаж, неистин а,

измеш ати сврш. прел . промешати, подвала, махинација, лагарија, кон ­

поме шати ,с мутити,замутити,изму­ струкција, дезинформација, ујдурм а,

тити, измућкати, размутити, прому ­ фалсификат, сплетка, полуинформа ­
тити, скалабурити реШ . ција, манипулација, кривотворин а,
изми ривање с О измирење, мире ­ полуистина , фикција, смицалица,
ње, помиривање, помирење, измирба гласина, урбана бајка, неистинита
ре!., помирба ре!. @ ( - дуга) В. вра­ тврдња, неистинита прича, урбана
ћање 2. легенда, измишљена прича, шупља/

измис лити прид. О (створити не­ празна прича, причам ти причу фам.,

што ново) изумети , пронаћи, откри ­ ловачка прича фам., лажа ре!., изми ­

ти, конструисати, створити @ (раз­ шљај ре!., - фам: фантазија , патка ,

ми шљањем доћи до нечега) смисл~­ прич а, мит, фама, петљарија, фол,

ти, дом ислити, сетити се, сконтати

петљанција, магла, бајка, мудролиј а

фам . @) В. слагати иран., жвака жар!., патворина арх.,

јалан арх. новинарска патка суж.

измицат и несврш . непрел. О (поме­
рати даље од одређеног места) скла­ измлатити сврш. прел . В. истући

њати,померати,одмицати,уклањати измолити сврш . прел. (добити нешто

@ (повлачити се испред оног који се упорним мољењем, зановетањем или

приближава) узмицати, одступати, претњама) измољакати, изнудити, ис­

повлачити се, одмицати, нестаја­ камчити, измамити, испросити Йај.

ти, испадати, измигољавати, бежа­ измореност ж о В. исцрпљеност 1.

ти оу уЙ. врдати @ В. болећивост 1.
измотавање I изненадити 228

изм отавање с глупирање, лудо­ бачај, заказивање, незадовољство

вање, зевзе чење, мајмунисање, буда­ изневерити сврш . прел . О (не ис ­
л исање, враговање, дедачење, зезање пунити очеквања, оставити неко г

фам., зезан ција фам., зајебавање нар. на цедипу) издати, изиграти , ра зо­
- уи. провод чарати, прекршити обећање uзр., по­
из мотавање с фам: пренемагање, газити реч uзр., забити неком нож у
изигравање, глуматање, лудирање, леђа uзр., испалити жарf., извртети
блесављење - уи. неприродност жарf., зејебати нар., зезнути фам. -
из мотавати се н есв р ш . пренемага ­ уи. преварити е (- очекивања) ра зо­
ти се, изигравати, глумити, глумата­
чарати, подбацити , заказат и, затаји­
ти, не задовољ ити
ти, глупират и се, лудирати се , блеса ­
вити се, изводити бесне глисте uзр . изневерити сврш. п рел. (- некога,

изм рсити сврш. прел . в. за петљати

не испунити обећање или оставити

1. и 2. на цедилу) погазити дату реч, изра ­

дити фам. , испали ти фам., зезнути
измуд рити сврш . прел. (доћи до не­
фам., зајебати нар., изјебати нар. - уи.
чега мудровањем) изумити, изнаћи ,
преварити, обманути
пронаћи, измислити, измаштати, до­
изнемоrао прид (исцрпен боле­
сетити се, смислити
шћу) В. и з нурен
измусти сврш . прел. О (довршити
изнемоrлост ж О в. исцрпљенос т
мужу) помусти, нам усти е в . изра­
1. е в. болећивост 1.
бити
изнемоћи сврш . непрел. мапаксати ,
измут ити сврш . прел. в. измешати
уморити се, ослабити , клонути , ко­
изму ченост ж О в. исцрпљеност 1.
лабирати, истрошити се, посус тати,
е в. болећивост 1.
исцрпсти се , колапсирати реШ . , бал ­
измучит и сврш . прел. намучити,
дисати фам., умрети фам ., крепати
исцрпсти, изнурити, уморити, и змо­
фам., липсати фам., рикнути фам.,
рити, измуштрати - уи. мучити
здвојити pef.
измуwт рати сврш. прел . О истре­
изненада п рил. одједном, наједно м,
нирати, извежбати, издриловати,
наједанпут, нагло, ненадано, екс ­
оспособити, обучити е в. измучити
промптно, кадли, напречац, напра­
изна д прил. над, више, преко, поврх,
сно, у једанпут, одједанпут, и з ненад ­
повише, уврх, понадреШ., врхреш.
но , неочекивано, брзо, неслућено , а
изнај мити сврш. прел. издати, дати оно, кад наједном, без најаве, мимо
у најам, арендирати реШ . очекивања, преко ноћи фUf. , умах
изнев ерен прид . и з игран, испаљен хрв. , из чиста мира uзр ., с неба па у
жарf., израђен жарf., зез нут фам . , за­ ребра uзр.
фркнут фам . , зајебан нар., и зјебан изненадити сврш. прел . О зачуди­
нар. - уи. преварен ти, пренути фUl., запањити ексир.,
изне веривање с О (кршење зада­ згранути ексир. , пресенетити ексир. -
те речи) вероломство, вероломност, уи. уплашити, запрепастити е (при ­
невера, издаја, издајништво е (осе ­ јатно -) развеселити, озарити , усре­
ћање туте због неостварених очеки ­ ћити, разведрити, ра зве сепити , раз­
вања) раЗО<lарење, разочарање, под - драгати, увеселити - уи. одушевити
229 изненадитисеlизнуђи вач

из ненадити се сврш . О зачудити примеран, издвојен, несвакодневан ,

се - уи. збунити се @ (много се - ) за­ ванредан, ексцентричан, специјалан ,

препастити се, забезекнути се , запа­ неуобичајен , уникатан , својствен ,

њити се, пренеразити се , пресамити­ екстравагантан, другојак, вансериј ­

т и се, фрапирати се, шокирати се ски, својеврстан, ексцепционалан ,

из ненађен прид. О (који показује алтернативан , бизаран, партикул а­

изненађење) затечен, неприпремљен, р ан, апартан, другојачији реШ. , оде ­

неспреман, зачуђен - уи. збуњен @ лит хрв . , различан хрв., осебуј ан хр в.

(много -) в . запрепашћен - уи: властит, изврстан , неподобан ,

натпросечан,неподударан
из ненађено ст ж в. изненађење
изнимно пр и л . О в. изуз етно 1. @ в.
из ненађење ж зачуђеност, чуђење,
много
збуњеност, изненост - уи. запрепа ­
изнимност ж куриозитет, чудно ­
шћење
ватост, нарочитост, изванреднос т,
из ненађење св. запрепашћеност
особеност, необичност, индивиду­
из нервиран прид . изнервиран,
алност, атипичност, посебност, по ­
нервозан, узнемирен, узрујан, раз­
мер еност, уникатност, својеврснос т,
драже н , иживциран, испровоциран,
ексцентричност, бизарност, својстве ­
озлоје ђен. - уи: нерасположен , љут,
ност, јединственост, нетипичност,
из нервирати свр ш . прел . (учинити специфичност, настраност, неуоби ­
некога нервозним) узнемирити, раз­ чајеност, особитост, специјалност,
драж ити , уз р ујати , и ж ивцирати , по ­ ориги н алност, изу з етност, пекули ­

пети се (неком) на ж ивц е/ нерве - уп. јарност, и з ворност, самосвојнос т,

изазвати, наљутити
спецификум, дивергентност, ра зли­
из нервирати се св р ш . п рел . (по­ читост, чудност, карактеристичнос т,

стати нервозан) иживцирати се, уз­ двојбеност реШ., осе бујност хрв . - уи:
немирити се, раздражити се, узрујати реткост, чудо 1.
се - уи. наљутити се изнова пр и л . в. опет

из несен п рид . О (- пред јавност) износ ж О (количина новца) свота ,

приказа н, представљен @ изречен, сума, з бир, количина, зброј хрв . - уи .
изгово рен, поменут, наведен, поста­ количина 6 в . цена

вље н , дат, представљен , истакнут изноwен при д. похабан , дот рајао ,

из нети сврш . прел. О в. информиса­ ислужен , пропао, искрзан, и зде р ан,

ти @ в. и зјавити бедан, јадан , времешан, ИЗJlизан, б ез­

из ниман прид . О (који представља вредан, истрошен, трошан, отрцан ,

изузетак) изузетан, особен , особит, крзав, подеран, и зупотребљаван , и з­

посеба н, јединствен 6 (који је друта­ једен, ритав, поцепан, матор фам.,
чији од друтих) друкчији, изузетан, раздрндан фам., разјебан нар., ов е­
различит, необичан , д р угач ији, по­ штао арх., и з вештао арх., прњав pef.
себан, јединствен, атипичан, особит, изнудити сврш . прел . (добити н е­
изванреда н , неочекиван , неконвен ­ што упорним мољењем, за нов етањем

ционалан, несличан , нес ва кидашњи, или претњама) в. и змолити

о ригиналан, куриозан, нетипичан, изнуђивач м лихвар, каматник, из­
неве роватан , особен , нарочит, бес- нуђивач, израбљивач, рекета ш - фам.
изнуренlизрабити 230

каиша р , ГУJIикожа, дерикожа, крво ­ лареност, бестидност, некрепосност,

пија, кожодер , душогубац, стрвинар, нечасност, бешчасност, распуш те­
JIе шинар , пијавица, шинтер , вампир ност, фриволност, срамотност, р аз­
- уи . JIОПОВ узданост, либерт ини зам, бешч а шћ е,
из нурен пр ид (исцрпен болешћу) саблажњивост, опсценост, порок,
онемоћао, оронуо, изнемогао, ис ­ ласцивност, б ез очнос т, непоштењ е,
пијен, исцрпен, клонуо, слаб, БОJIан, раскалашност, блуд, исквареност,
болежљив, оболео, нез драв - уи. умо­ скаредност, нећудоређе, неетично ст,
ран, БОJIећив 1. поквареност, прљавштина, распусни ­

из нутрица ж (унутрашњи органи) штво, недоличност, обест, пустопа ­

утроба, н ут рина, дроб ре!. , понутри ­ шност, неморално ст, необузда но ст,
ца хрв. - суж: желудац, цр е ва , џиге ­ непристојност, морални пад , беспу ­
рица, срце - уи. стомак ће фи!. , распусност фам. , курварлук

изобиље ж в. богатство 1. фам. ио!. - у и : похота, разблуд ност

из обпичавати несврш . прел . 8 в. перверз ија

(мењат и оБJIИК , губити прави об­ изопачење с в. и зопаченост 1.

ли к) кривити, витоперити, тран­ изопачити св рш . пре л . О в . и зоб­
сформ ис ати , деформисати, грбити, личити 8 исквари ти, покварити , ис ­

извијати, вијуг ат и, зав ијати , увијати, кривити, и з обличити, изврнути - уи.

нагињ ати, пресавијати, повијати , са­ изобличити ,зав рнути
вијат и , искривљавати, угибати, пре ­ ИЗ0пwтење с (и з цркв е) в . а нате­
вијати, см отавати , кврчити ре!. , са­ ма 1.
гињати реШ., вити р еШ., фркати р еШ., ИЗ0ПWТИТИ сврш . прел . в. а н атеми ­

сукат ир е ш . сати

изобпичен прид . деформисан, из ­ ИЗ0ставити сврш . прел . О издво ­

дефор мисан, т рансформисан, изви ­ јити , одвојити, апстраховати, одба ­
топе рен, измењен, модификован, не ­ цити , уклонити , и зузети, макнути ,

правилан, нагрђен - уи. неодређен 1. одс т р а нити, удаљити, оделити , ис ­

из обпиченост ж деформ исано ст, кључити, и зопшт ити , апстрахирати

деформа ција, ненорм а лно ст, изви ­ хрв. 8 (оставити и з ван чега) испу ­
топе реност, и з мењен о ст, непраВИJI ­ стити, за немарити , пропустити, из ­

ност, нагрђност, набреклост, улегну ­ бећи , обићи , з аобићи , превиде ти,

тост - уи. безобJIИЧНОСТ промакнути, искључити , мимоићи
изобпичити св рш. пр ел . преобли ­ фи!., не узети у обз ир изр. - суж: пре ­
коват и , деформисати, искривити, спавати, пречути ИЗ0wтрен прид .

изме нити, и з витоперити, трансфор­ О (о чулима, осећајима) истанчан ,

мисат и, пробразити, нагрдити, и з­ префињен , изнијансиран, рафини ­
опачит и - уи. оштетити, уништити, ран , софистициран - уи. осећајан 8 в.
упр опастити,изопачити памет а н

ИЗ0пован п рид. (који се изоловао , израбити св рш . прел . искористити,

осамио) осамљен, усамљен, повучен, експлоатисати, окористити се, з лоу­

издвојен, удаљен, одељен, одвојен потребити, извући корист, употр е­

изо паченост ж О разврат, немо­ бити, измусти фам . , исцедити фам.,
рал, развратност, порочност, разу - оглобити фам. , одер ати фам., огуТlИ -
231 изравнање I изрод

ти фам ., послужити се фам., зајебати напухнуће ХрВ. - уи . модрица

нар., зезнути жар!., извозати жар!., израсти свр ш . непрел . О (постати
упорабити ХрВ . већи) порасти, нарасти, одрасти, ра з­
из равнање с О поравнање, израв­ вити се, стасати , издужити се, пру ­

натост, уједначење @ В . реванш 3. жити се, протегнути се, ижџикља ти

из радити сврш. прел . О направити, (нагло, високо -)@ В. сазрети

створити, изградити, обликовати, са­ израчуна вати несв рш . п р ел . (из­
ставити, формирати - суж: написати, водити рачун) рачу н ати, прорач у­
насликати, искомпоновати, издељати навати , прерач унавати, пребрај ати,
@ фам. В. изневерити пребројавати, сабирати, мерити фи!.,
израђен прид. О направљен, саста­ вагати фи!., бројити арх., збрајати
вљен, урађен, обпикован, створен, арх., бројати арх., калкулисати реШ .,
изграђен, настао, уобличен, форми­ квантифицирати реШ.
ран @ фам. В. преварен изрезати сврш . п рел . В . исецкати

изр ажавање с О (обликовање ми­ изреliи сврш . прел . В. изјавити

сли речима) комуникација, говоре­ изречен прид. О изговорен , казан,
ње, фразеологија, говор, идиоматика, исказан, изнет, речен, формулисан ,
употреба језика, причање, зборење, обликован @ В. говорни изр и­
скуп израза, скуп фра за, начин/стип
чит прид. О (који у потпуности јасно
гово ра - уи: жаргон, дијалектопогија,
нешто исказује) директан, јасно од ­
lIингвистика @ В. ка з ивање @) иска­
ређен , експлицитан, децидиран, не ­
зивање, показивање , очитовање, де­
двосмиспен, прецизан, стриктан - уи.
мон страција, манифестовање, назна­
јасан 1. @ В . типичан
чавање
изрован прид. ископан, нераван -
изр ажен прид . О (који се одликује
уи. вратопоман 2.
пуноћом израза) В. истакнут @ ( - у
изрод м безочник, двопичњак, бе з­
вапути, бројкама и сп.) приказан, из­
образник , превртљивац, хипокрит,
речен, представљен - уи. одређен
препредењак, хуља, нитков, гад, бе­
изр а жено прил . В . много
срамник , покварењак, бестидник,
израз м идиом, фразем реШ . бедник , пицемер, ништарија, подлац ,
изр а зит прид. О (који се одликује проби свет, подмуклица , сплеткарош ,
пуноћом израза) истакнут, упадљив, проклетник, дрз ник, пропалиц а,

уочљи в, видљив, приметан, изражен, нечасник, притворица, преваран т,

маркантан, упечатљив, снажан, јак, злоб ник, нечовек, злоћа, непоште ­

испољен, заметан реШ. @ (који има њак, пакосник, перфидник, про ту­
јасно одређене особине) истакнут, ва , смутљивац, хулиган , ништавац ,

тип ичан, карактеристичан,дистинк ­ неотесанац, хипокрита, претворник ,

тиван, својствен, изричит @) В. сна­ безвредник, битанга, вуцибатина ,

жан нико од никога, нико и ништа - фам.
изр асли на ж (задебљање ткива) за­ изрод, љигавац, љига, ђаво , мути ­
дебља ње, кврга, чворуга, отеклина, вода, смрдљивац, животиња, псета,

натекнуће, отврднуће,чвор, натекли­ џукац, уштва, гуја, џукела, мамлаз,

на, одебљање, испупчење, испупчина, коњ, балабандер, муфљуз, мутикаша ,
заде бљаност, гука ре!. , тврдина реШ., живина, бескичмењак, фанго, крмак ,
изружити I изумитељ 232

прасац, свиња, смеће, мућак, крпа (од нијалан, врхунски, очаравајући, од ­

човека), ђубре (од човека), морална личан, особит, изванредан, посеб ан,
наказа, морални имбецил, морално мајсторски, нестваран, сјајан, непо ­
смеће, морална нула, покварен као новљив , фасцинантан, оптималан,
мућак - нар. поган, рђа , курвин син, боговски, фантастичан, неверова ­
говно, фукара, погрда , шугавац, по ­ тан, феноменалан, врстан, ингени­
ганчина, гном - реј. адраповац, ана ­ озан, бриљантан , као бог, истакну т,
темњак, анатемник, заплотњак, фо ­ јако добар, легендаран, предобар, бо­
ња, претворица, препреденко, дво ­ гомдан, нема боље фам ., капиталан
личник, палаворда , хахар, ванцага , фам ., прв а лига фам . , аНТОllогијски
фарабут, одљуд, стодпака - уи. скит ­ фам ., филаделфија фам., светска кл а­
ница,ул и з ица,простак са фам., боли глава фам., супер фам . ,
изружити сврш . прел . В. изгрдити 2. нобп неиром., екстра жарf., невиђ е н

изруч ити сврш. прел . О В. просути жарf., жешћи жарf., до јаја жарf., кр­

6 испоручити, доставити, издати, вав жарf., силан жарi., врх жарf. , еми­

пренети фам., лиферовати фам., екс ­ нентан форм., антика арх., ђенијалан

традирати форм. арх., проминентан реШ ., ексквизит ан

реШ., бравурозан реШ., ексцелентан

изуб ијати сврш . прел . В. истући
реШ., неверојатан хрв . , изниман ХрВ.
изуда рати сврш . прел . В. истући
- уи: божанствен, савршен, таленто­
изузе в пред . осим, сем, ДО, ван, по ­
ван, огроман
врх, покрај, мимо , доли арх., ако не
изузети сврш. прел . издвојити, ап­
реј., осем реј., ли ше реј., ако кад реј. ,
страховати , одбацити, уклонити , из­
окром ре!. - сл: крај, уз, поред
оставити ,о дстранити, удаљити, оде­
изуз етак м феномен, изнимност
лити, искључити, изопштити, макну­
хрв., изнимка ХрВ. - уи. реткост
ти, апстрахирати ХрВ.
изуз етан прид . О (који је другачији
изузетно прил. О посебно, друкчи ­
од других) друкчији, другачији, раз­
је , изванредно , особито, специјално,
личит, изниман, необичан , издвојен,
неуобич ајено, вансеријско, непоно ­
посебан, ексклузиван, јединствен,
вљиво , беспримерно, ванредно , је ­
засебан, атипичан, особит, изванре­
динствено, нарочито, особено, уни­
дан, некон венционалан , несличан,
катно, необично , изнимно, другачије,
несвакидашњи, оригиналан, не ти­
осебујно, ненадмашно, оделито, пар ­
пичан, особен, нарочит, бесприме­
тикуларно, оригинално 6 В. изврсно
ран, несвакодневан, ванредан, екс­
@ В. много О (у изузетним, ретки м
центричан, специјалан, неуобичајен,
ситуацијама) изнимно, ретко
уни катан , својствен, екстравагантан,
изум м откриће, проналазак, патен т
другојак , вансеријски, својеврстан,
одвојен, ексцепционалан, алтернати­
- уи . апарат

изумети прид. (створити нешто но ­

ван,биз аран,партикуларан,апартан,
во) измислити, пронаћи, конструиса ­
невероватан, екстра неиром ., пеку ­
ти, открити, створити, СМИСIIИТИ
лија ран реШ., другојачији реЙЈ . , оде ­
лит хрв., различан хрв., осебујан хрв. изумитеlb м творац, проналазач,

- уи. редак 6 и зузетан, вансеријски, креатор, произвођач, створитељ , ге­

нератор, истраживач, аутор, ствара-
ванредан, импресиван, савршен, ге-
233 иэустити I имеn а

лац, н алаз ач, рукотворац, изумилац, иnуэија ж О привид, фантазиј а, оп ­

открива ч, отац фи!., моз ак фи!., на­
лазн ик реШ ., - уй. покретач
иэустити сврш . прел. рећи, прого­
ворит и , изговорити, прозборити,
зуцнути, прословити, писнути,
стити, пробеседити, отворити уста,
пустити глас, проустити, за блекати
фам., за блејати фам., запевати фи!. ,
зинути фи!., зацвркутати фи!., куку­
рикнути фИi. , ланути фИi. , бекнути
фи!. Йо!., гукнути фИi., загукати фи!. ,
про певати фам., гакнути фам.
сена, привиђење, халуцинација, са­
њарија, фатаморгана, причи на, фан ­
тазмаго риј а, химера , бунило, уобра­
з иља, сан, уображење, прик аза, визи ­
зау­ ја, маштарија, снохватица Йесн., трип
жар!., халуџа жар!., сновид реШ . - уй :
супудост, заблуда, машта @ в. варка 1.
@) фи!. в. заблуда 1.
иnустрација ж О слика, ски ца, цр ­
теж уз текст @ (пример који се даје
ради пој ашњења) појашњење, при ­
- уй : мер

говорити имаrинаран прид. О в. измаштан

иэуч авање С "У уй. испитивање 1. @ В. измишљен 1.
иэучавати несврш . прел. О в. испи ­ имаnин м (паста за обућу) в ик с,
тивати @ в. едуковати се лак, маст, крем, крема , гланц , лашти ­
ијаnи ца ж жаруља хрв. ло р е !.

икоnи ко прил . в. имало имаnо прил . О ишта , иол е, пон ешто ,

икра ж (рибља ј ајаш ца) мрест, кави ­ пом ало, иколико, макар колико , ма ­

јар, бутарга ре!. кар мало, у н ајмањој мери изр., бар

н ешто изр. @ в. донекле
иnеrаnан прид . (противан за кону/
праву) незаконит, прот ивзаконит, имање с земљи ште, земљ опос ед,

бесправа н, илегитиман, н елегалан, имовина , посед, иметак, имање, до ­

кажњив, н е регупар а н , ванзаконски, бро, актива, газдинство, газдалук,

против правни, утужив, за брањен, поседство, капит ал, домаћинс тво,
противп рописан, непрописан, недо­ имућство арх. , држава арх. - суж: чи­
пуштен, неправилан, безаконит, бе ­ тлук арх., се рмија р е!. , спахилук ре!.,

з акон, потајан, непри знат, незакон­ хас ре!., латифундија арх., домазлук
ски, недопустив, на индексу, изван арх., латифундиј арх. , беглук арх.,
з акона, подземни фи!. потес ре!., беговина арх. - уЙ. н аслед ­

иnеrаn ност ж бесправност, неза­ ство - сл: некретнина, богатство

конитост, илегитимност, беспра­ имати несврш . прел . О (бити у по сед ­

вље, утуживост, противзаконито ст, ству нечега; предме та, особин е и сл.)
кажњивост, неправилност, нерегу­ поседовати, распол агат и, одликовати

парност, непрописност, противпро­ се, носити @ в. бити' 1. @) (йр: има да

писност, безакоње, нелегалност, не ­ буду срећни) требати, морати
допуштеност, н еза коње , бесправно имбециnан прид . в. глуп
с т ање, бесуђе име с О (ознака предмета) на з и в @
иnеrи тиман прид . в. илегалан (- које се даје човеку) * @) ф и !. в . фа ­
иnеr итимност ж в. илегалност ца З.

иnи взн . О (кад је у питању избор) имела ж бот. (лат. Viscum album) ре!:
оли ре!. @ (као питање) да ли, зар мелина, лепак, омељ, вишће, храстов а
имела, хмелина, омеТ/а, веска, химела ,
имен ик I инат 234

амеље, виск, бела имела, мела, меље врх жарf., еминентан форм ., антика
им еник м (сређен попис имена) абе­ арх., ђенијалан арх., проминентан
цедаријум, адресар, индекс, списак, реШ., ексквизитан реШ., бравурозан
преглед, попис, именар,регистар,ка­ реШ., ексцепентан реШ., неверојатан

зало хрв. хрв., изниман хрв. - уи: божанствен,

савршен, талентован, огроман @ в.
име новати несврш . прел . ословља ­

ваТИ,зват и, називати
огроман 1.
иметак м (укупност онога што неко
импресија ж утисак, дојам, ефекат,
траг, утицај, дејство
поседује) власништво, имовина, сво ­
импресиониран п рид. в. одуше­
јина, добро, богатство, благо, капи ­
вљен
тал, поседство, поседништво, актива

- уи : наспедство, имање - сл: некрет ­ импупсиван прид . О напрасит, не­

нина предвидив , ћудљив, каприцио зан,

несталан, нагао, неуравнотежен, не­
имиr рант м досељеник, усељеник,
стабилан, хировит, раздражљив, на­
дошљак, добеглица, дођош фам . - уи.
прасан, несталожен, експлозиван,
емигрант
распаљив, мушичав, темпераментан,
имоб ипност ж в. непокретност
свадљив, убојит - уи: осетљив , чудан,
имови на ж в. иметак
груб, тврдоглав, страстан, бесан, јак,
импп икација ж О в. наговештај 1. немиран, ра зузд ан, грозан @ в. ин ­
@ в. последица
стинктиван

имп озантан прид . О в. огроман 1. имун прид. О Meg. имун , резистен­

@ в . велик 1. тан - уи. здрав @ фиf. издрж љ ив , по­
имп остирати сврш. прел . в. адре­ стојан, чврст, непроменљив , стамен,
сирати 1. станан, стабилан, сигуран , истрајан ,
имп отентан прид. О полно н емо­ резистентан, стоички, дурашан, со­

ћан @ фиf. в. неинвентиван JIидан, отпоран, камен фиf. - уи. сна ­

имп ресиван прид . О изузетан, жан @ в . добродржећи
изврста н , вансеријски, ванредан, имунитет м О отпорност, постој а-
импрес иван, савршен, генијалан, ност, жилавост, истрајност, резистен ­
врхунс ки, очаравајући, особит, из­ ција , резистентност, нера з оривос т,

ванредан, посебан, мајсторски, не­ устрајност, имунитет, дурашност,

стваран , сјајан, непоновљив, фасци ­ стаменост, чврстина, тенацитет реш .,

нантан, оптималан, боговски, фанта­ опстој ност реШ . - уи.кондиција, јачи­

стича н, невероватан , феноменалан, на 1., чврстина @ в. истрајност 1.
врстан, ингениозан, бриљантан, као имуflан прид . О (који има свега у
бог, истакнут, јако добар, легендаран, изобиљу) богат, добростојећи, ма­
предобар, богомдан, нема боље фам . , теријално осигуран/збринут, ситу ­
капиталан фам., прва лига фам., ан­ иран, обезбеђен, пун фам. , пун ко
толог ијски фам., филаделфија фам., брод фам. uзр .
светска класа фам. , боли глава фам., инат м непослушност, пркос , не ­

супер фам., нобл неЙром., екстра покорност, јогунство, буњење, бун ­

жарf., невиђен жарf., жеш ћи . жарf., товност, обесност, самовоља, неди ­
до јаја жарf. , крвав жарf., силан жарf. , СЦИПJIина, тврдоглавост, опирање,
235 инатљив I индиферентан

непопустљивост, својеглавост, др­ инrеренција ж В. компетенција

скост, пркошење, неукротивост, са­ индекс м (сређен попис имена) име ­
мовољност, хировитост, ћудљивост, ник , адресар, списак, преглед, попис,

мушичавост фам., рогатост фам., не ­ именар, регистар, абецедаријум, ка ­

послух хрв. - уи: жестина, хир, упор­ зало хрв.

ност, живост
индивидуа ж (људско биће) особа,
инатљив прид . В. задрт 2. човек, личност, душа, биће, јединк а,
инаџија м ж инатљивац, свађалица, лице, прилика, персона, појединац,
бандоглава ц, прзница, пргавко, само­ смртни к, појава, индивидуум, глава
вољник, пргавац, тврдокорник, непо­ фиl., лик фам., тип фам . , фаца фам.,
пустљивац, својеглавац, свадљивац, њушка фам., ланита арх., земник
тврдоглавац, пркосник, тврдоглав­ арх.

ко, тврда глава фи!., тврд орах фи!. - индивидуалан пр ид . О особни,

фам. бузда, сом, мазга, ован, парип, појединачан, самосталан 8 личан
магарац, сомина, мазгов - ре!. бајага, индивидуалност ж О личност,
засука нац
идентитет, индивидуалитет, Ilерс о ­

инв алидан прид . (који је физички налитет, особност 8 оригиналност,

онеспособљен) сакат, обогаљен, ћо­ особеност, особитост, уникатнос т,
пав, одузет, хром, фаличан, осака­ својеврсност, својственост, једин­
ћен, узет,шепав, дефектан, мањкав - ственост, нетипичност, специфич ­
ре!. бажљив, бањгав, кљаст, шантав, ност, неуобичајеност, специјалност,
багав, багљив, баг, шанатан, окља­ нарочитост, изванредност, необич ­
штрен, кљакав, бангав, цонтав, цо­ ност, изнимност, атипичност, по ­

тав, богаљаст, дефективан, манљив себност, изузетност, самосвојност,

- суж. парализован - уи. деформисан, спецификум, дивергентност, разли ­
унакажен, крњ читос~ карактеристичнос~ извор­

инвен тиван прид. домишљат, вешт, ност, чудноватост, помереност, екс ­

креативан, даровит, талентован, центричност, бизарност, пекулијар ­

стваралачки, обдарен, оригиналан, ност, чудност, осебујност хрв. - уи:
надарен, маштовит, продуктиван, де­ реткост,чудо

латан, ингениозан, сналажљив, има­ индикатор м В. знак 1.

гинативан, окретан, прегалачки реШ.,
талентиран хрв. - уи: предузимљив,
паметан,духовит
инвентивно с т ж В. креативност
инвокациј а ж евокација, зазивање,
призивање, позив(ање), призив, до ­
зивање
инвоц ирати несврш. прел. (призи­
вати натприродне силе) призивати,
дозиваТИ,зазивати, позивати, призи­
вљати ре!. - уи: звати, евоцирати
ин rениоэан прид. В. паметан
ин rениоэност ж В. оштроумност
индикација ж В. наговештај 2.
индиректан прид . поср еда н , око­
лишан, заобилазан, неизраван хрв.
индиспонираност ж В. апатија
индиферентан прид. О равноду­
шан, дистанциран, нехајан, индолен ­
тан, прибран, незаинтересиран, уздр­
жан, флегматичан, хладнокрван, не­
маран, непомичан, присебан, неузне­
мирен, сабран, неосетљив, неутралан,
хладан фи!., леден фи!. - уи: високопа­
ран, безвољан, безбрижан, безосећа­
јан, спокојан 8 В. депресиван
инди ферентност I интеrритет

индиферентност ж 6. равноду- ненаучен, интуитиван, против впа-

шност стите воље, нехотичан @ 6. нагонски

индоктринација ж 6 . затуцаност институт м завод - уи . институција

индоктриниран прид. (некри­ институција ж установа, админи ­

т ички одан некој идеји која му је на­ стра ција , биро, секретаријат, канце ­
метнута) затуцан, заслепљен, задрт, ларија , служба, завод, ПОСlIовница,
фанатичан . некритичан, занесен, ис­ заповедништво, писарница, дирек ­

кључив, крут, доктринаран, догмати­ ција, уред, надлештво, комора, испо­

чан , догматски, једностран, правопи­
нијски фи!., једнопинијски фи!.
з адрт 1.
индоnентан прид. О 6. равнодушан
става, офис фам., кан Ц жар!., ларија
- уи. жар!., писарна арх., реферада (место
где ради референт)реШ., тајништво
Хр6.

@ 6. пењ инструктор М подучавалац, учи ­

индоnентност ж 6 . индиспонира­ тељ - уи. предавач

н ост инструменти м мн. (оруђе за рад)

индоn енција ж 0 6. равнодушност прибор, алат, оруђе, опрема, алатке,

направе, справе, средства, помагала,
@ 6. јавашпук
апарати фи!., алатљике арх.
инертн ост ж 0 6. индиспонираност
интеrраnан прид . 6. потпун
@ 6. јавашлук
инерц ија ж О 6 . индиспонира~IOСТ интеrрација ж припајање, сједи­
њавање, анексија, уједињење , спа ­
@ 6 . јавашлук
јање, стапање, фузија, сједињење,
иниц ијатор м 6. покретач
удруживање, здружење, удружење,
инко рапорирати сврш. прел . 6.
уједињавање, здруживање, амалга­
у нети
мирање фи!., срастање фи!., aMalIra-
инкорпорирати се сврш . в. увући
мација фи/.
се
интеrрација ж О (спајање AelIoBa
инов аторски прид . 6. напредан 1.
у целину) обједињавање, припајање,
ино верник м 6. неверник
сједињење, сједињавање, уједињење,
инсе кт м буба, бубица, баја ре!., за­ уједињавање, спајање, стапање, удру­
резник ре!., кукац Хр6. жење, удруживање, здружење, здру ­

инсп екција ж 6. контрола живање, СJIивање фи!., срастање фи!.,

инс пирисати сврш. прел. (изазвати амалгамација фи/., амапгамирање
у метничку инспирацију) надахнути, фи!., фу зија фи/., анексија суж. 60ј. @
поптакнути, стимулисати - уи. под­ 6. адаптација 3.
стаћи интеrрисати сврш. прел . (спојити
инстинктиван прид . О случајан, делове у целину) спојити, обједини­
механички, несвестан , ненамеран, ти, саставити, стопити, удружити,

шаблонски, рефлексан, невољан, ујединити, сјединити, припојити,

спонтан, непромишљен, импулсиван, удружити, здружити, синтетизовати,

непланиран, природан, махиналан, фузионисати фи!. , слити фи!., амалга­

несрачунат, неконтролисан, несми­ мирати фи!., синтетизирати хрв .
шљен, прирођен, аутоматски, нена­ интеrритет м О (стање потпуно­
мераван, инхерентан, нехотимичан , сти) 6. целовитост @ индивидуал-
237 интепект I инфериорност

ност, самосталност маћи , непосредан, породични, при ­

интепект м 6. интелигенција 1. јатељски, ближњи, сродан , сродн ич ­
интепиrентан прид . паметан, би ­ ки - уи: повезан, поверљив, искрен,

п оуздан
стар, виспрен, оштроуман, прому­

ћуран, проницљив, оштровидан, интриrа ж смицалица, сплетка, по ­

разуман, уман, јасновид , разборит, длост, препр еде н ос~ подвала, пре ­

рез онски, луцидан - изр. који има да­ предењаштво, ујдурма, подмукло ст,

ску у глави, који има кликер/кефало подметање, пси на, малверзација, игр а

- ексир. генијалан, ингениозан - ре!. фам., комбинација жарf., муљањ е

фифик , дотупаван, проницав - уи. жар!. - уи. лаж, лицемерје, превара

сналажљ ив 1., даровит, вичан, ин­ интриrант м сплеткарощ смутљи ­

вентиван в ац, мутивода, петљанац , мутика ­

интепиrенција ж О интелект, па­ ша, раздорник, смутљивко, чаркаш ,

чарк а р , сплеткаш, ч а ркач , муљатор

мет, ум, оштроумност, разборитост,
проницљивост, бистри на , проми­ фам., пириватра реШ. - уи: лицемер ,
преварант
шљеност, резон, умност, логос, тре­

з веност, виспреност, луцидност, раз ­

интриrирати нес в рш . прел . О 6.

бор арх., умље арх., глава фи!., мозак сплеткари ти f) будити интересовање

фи!., кефало фам. - уи: знање, логика, - уи . занимати се, мамити

прибраност 1., мудрост 1., разум f) интровертан прид . (који је за­

ерудите, интелектуалци, умни рад ­ творен пр ема спољном свету) не ­

ници, умље арх. друштвен, асоцијалан , несоцијал ан,

недружељубив, непричљив, неком у­
интендант м (онај који се брине за
никативан, суздржан, резервисан ,
живот не потребе војске) опскрбник
уздржан, повучен , неповерљив , тих ,
Хр6.
тајанствен, неприлагодљив, стидљив ,
интенз итет м 6. јачина 1.
срамежљив, ненаметљив , затворен
интенција ж 6 . намера
фиf. , заКОП<l ан фиf. , неприступач ан
интерв ап м О (размак између двеју
фиf., зачауре н фам., углат фам . , не­
временских јединица) период, међу­
дружеван Хр6., интровертиран Хр 6. -
време, станка - уп. доба 1. f) (размак уи стидљив, плашљив
између две тачке у простору) 6 . раз­
интуиција ж 6. предосећај
даљ ина
ин11ун м зоол . (лат. Engraulis encra-
интерв енисати несврш . непрел. (о
sicholus) ринглица, ми нћ ун ре!. , бр­
ми ровним снагама) посредовати, дело­
гљунреf.
вати, ангажовати се, уплитати се, ме ­
инфантипан прид. млад, незрео ,
шати се, упадати фи!., упливавати фи!.
детињаст, н еискуса н, н есаз рео , ма ­
интерес м О 6. корист f) 6. камата
ли, недозрео, недорастао, јецав р еШ.
интересантан прид . 6. за нимљив - фам. голобрад, бебаст, балав, зелен,
интер есовање с (постојање зани­ кењкав - уи . малолетан
мања за нечим) заинтересова ност, инфериоран прид. 6. поданички
за нимање, интерес - уи . воља инфериорност ж (инфериоран
инте рпретација ж 6. тума<l ење _ положај) подређеност, зависност,
инти ман прид . близак, присан, до - субординација, другокласност, пот -
инфо рматор I исисавати

чињеност, нижи положај прилика, скандал, зб рк а, бепај фам.,

информатор м о (онај који прено ­ циркус фам., хаос фам., крш жарi. -
си вести) весник, гласник, гласоноша, уи. свађа, брука
курир, викач, изјављивач, објављивач ињекција ж О (течност која се
- ре!. теклич, теклић, хаберник, телал, убризгава у тело) вакцина 6 фи!. в.
татар, улак, пеик - арх. биров , брзо ­ подстицај
теча, поклисар, аброноша, абердар, иоле прил . имало, ишта , понешто,
скоротеча - СЛ. најављивач, поштар помало, иколико, макар колико, ма­

6 доушник, детектив, агент (тајни кар мало, у најмањој мери изр., бар
- ), шпијун, обавештавач, диверзант, нешто изр .

потказивач, цинкарош, де н унцијант, ипак прил . запра во , у ствари, одно­

одавалац, дојављивач, пријављивач , сно, ако ћемо право , де фацто, доду­
пријавитељ, дојавитељ, обавештајац, ше , ако се право узме, све у свему, то

достављач, прока зи вач, шпицлов ре!.

јест, мо р а се при з нати , кад се све раз­
инфор мација ж О обавештење, мотри, фактички, практички, фак ­
вест, новост, објава , обавест, обзнана, тично фам., у бити хрв.
изјава, објавница, анонса арх. , абер ирационалан прид . нера зуман, не ­
ре!., а фиша арх., авиза арх. , приопће­ разборит, безуман, безразложан, су ­
ње хрв . 6 в. податак - уи. извештај луд, уврнут, непове зан, луд, суманут,

инфор мисати сврш . прел. разгла­ апсурдан, чудан, несувисао, несми ­

сити, обавестити, објавити, саоп­ елен, изван памети , иреалан, непаме­

штити, јавити, огласити, пријавити, тан, - уи : нејасан , комичан, бизаран

најавити, изнети, рећи, казати , ре­ ирвас м Јаал . (лат. Ral1gifer taral1dus)
кламирати, наговестити, обзнанити , соб, северни јелен
обнародовати, развикати, рашири­
ирис м бат. в. перуника
ти, дојавити, обелоданити, открити,
иритантан п рид . в . неугодан
изреферисати, известити, упознати
иритирати несврш . пр ел . в . досађи ­
(некога о нечему), лансирати (у јав­
ност), дати (нечему) публицитет, дати
вати 2.
на знање, пронети (глас), раширити иронија ж в. заједљивост

глас, раструбити фам., растамбурати исељеник м в . избеглица

фам., разбрбљати фам., анонсирати исеliи сврш. прел. одстранити, укло ­
арх., афиширати арх., растелалити нити, одсећи, одрезати, ампутирати,
ре!., разбубати ре!., авизирати реШ. , срезати, расећи, поткратити , скрати ­
приопћити хрв - уи. рећи 1. ти , скресати фам., отфикарити фам .
инхи биција ж инхибираност, по­ - уи. иситнити

ти скивање, сметња, ограничење, исецкати сврш . прел . поцепкати , из ­

спречавање , потешкоћа, препрека, резати , исцепкати, расцепкати, раз ­

за пречивање, заустављање, задржа­ дробити, р азмрвити, изрезуцкати ,

вање, баријера, теш коћ а, блокада, уситнити, насецкати, насећи, исећи ,
отпор, недопуштање, хендикеп фИi. , изрезати, истранжирати, изрезуцкати

кочница фи!. исисавати несврш . прел . и звлачи ти,

инцидент м и згред, испад, излет, црпсти, ист а кат и, вадити, изводити.,

екс цес, драма, сензација, афера, не- испумпавати, вући, издвајати, чуп а-
239 иситнити искре н I

ти фи!., захваћати ре!., грабити фам., искључити сврш . прел . О (- из не ­

узимати фам., тргати нар. , екстрахо­ ке организације или друштва) изба ­
вати форм., згрнути реШ., изваљива­ цити, изопштити, екскомуницирати ,

ти реШ., ископавати суж. шутнути фам., ногирати жарf., из ­

исит нити сврш . прел . раситнити, опћити хрв. @ (неки уређај) угасити,
иситнити, исецкати , измрвити, раз­ утрнути реШ.

мрвити, насецкати, растрошити, ато ­ ископ м О (место ископавања) јама ,

мизирати фи!. - уи. исећи ров, ископина - уи . рудник @ (радња
иска э м (оно што се јавно изнесе) ископавања) в. ископавање
изјава, саопштење, објава, обраћање, ископавање с О ископ, копање, ва ­

констатација - уи. обавештење ђење (материјала), дубљење фи!., екс­

искаэ ница ж в. исправа кавација форм., ексхумација суж. @ в .
иска мчити сврш . прел. (добити не­ рударство 1.
што упорним мољењем, зановетањем ископавати несврш . прел . в. копа­

или претњама) измолити, измољакати, ти

изнудити, измамити, испросити ио!. искоренити сврш . прел . в . истре ­

иска пити сврш . прел . (попити до бити

последње капи) попити, испразнити, искористити сврш . прел . О (учи ­
испити, исцедити, видети дно чаше, нити нешто с нечим чему је то на­
попити до дна , ексирати фам. , сли­ мењено) употребити, послужити се,
стити фам., (и)стрести фам. , стушти­ применити, узети, упорабити хрв. @
ти фам. , (и)струсити ре!. , ждрокнути истрошити, потрошити, исцрпсти ,

р е!. докрајчити @) фи!. (- неког) окори ­

исква реност ж в . поквареност стити се, злоупотребити, израбити,
исква рити сврш. прел . в . поквари­ експлоатисати, исцрпсти, употре ­

ти бити, извући корист, измусти фам. ,

искљу чен прид . О (о неком уређа­ исцедити фам., оглобити фам., оде ­

ју) неукључен, угашен, ископчан @ в. рати фам., огулити фам. , послужити

изгнан се фам., зајебати нар ., зезнути жарf. ,
извозати жарf
искљу чење с в. изгнанство
искорити сврш . прел . в. изгрдити
искључ ив прид . нетрпељив, нето­

лерантан, крут, доктринаран, загри­ искоришliавати несврш . прел . ко ­

жен, задрт, беспоговоран, једностран, ристити, злоупотребљавати, изра ­

доминанта н, догматичан, догматски, бљивати, окоришћавати се, извлач и­

фанатичан, праволинијски фи!., јед­ ти корист изр. , возати фам., глобити

нолинијски фи!., ексклузиван арх. - фам., драти фам. - уи. злостављати

уи.упо ран искосити сврш . прел . искриви ти,

искљу чивати несврш . прел . гасити, накривити, нагнути, накосити , нахе ­

трнути, ископчавати, прекидати, ту­ рити,искосити

лити ре!. искра ж О жеравица, варница, жи ­

искључивост ж О в. нетрпељивост жак, светлац - уи. жа р , ватра е в.

@ в. истрајност 1. ... уи. дискрими­ идеја 3. @) в. буктиња

нација искрен прид. О (који отворено из-
 I
искреност испитати 240

ража ва своја осећања и мишљење) исnужен прид. в. дотрајао

отворен,истинољубив,нелицемеран , исмевати несврш. прел . подсмевати
чо век од речи uзр . , ш то на срцу то на се, и з ругивати се, ругати се , подруги­

јез ик у u зр. - уи. одан вати се, подсмехивати се, спрдати се ,

искре ност ж в. (особина онога ко ­ смејати се у брк uзр. - уи. шалити се ,
ји отв ор е но изражав а своја осећања понижctвати , вређати, срамотити
и ми шљеље) отвореност, присност, исоп м бат. (лат. Hyssopus officinalis)
исти нољубивост - уи . доброта 1. pef: шатрајка , шипант, вусак, сип а н ,
искрэ ан прид . О огребан, оштећен - прави врисак , милодух, црквињак ,

уи : уд арен, похабан @ в. дотрајао вељендух, ишоп , изоп , осипант, гла ­

искри вити сврш . прел . увити, усу ­ горан, хисоп , благовањ, благован ,
кати, увинути, преса м итити, уврну­ ижоп, миндрак

ти,ск врчити,завити ,з асукати , зави ­ испаван прид. в . наспаван

нути, и з винути @ искосити, накри ­ испад м О омашка, грешка, несмо­
вит и , нагнути, накосити, нахерити,
треност, омашај, забуна, промашај ,
иск о с ити заблуда, лапсус, глупост, погрешка ,
искри вљавати несврш . прел . в. из ­ превид, пропус~ поклизнуће, по­
обл ичавати грешан корак , лоша замисао/иде ­
искривљен прид . (који заузима ја, лош поступак, погрешан поте з,
к р и в положај) кос , крив, нагнут, на­ лош/неправилан поступак , бисер
херен, искошен, у шрех, шрех не­ иран. жар f., кикс фам ., гаф фам., фе ­
ирам. лер фам. , жипон фам. - сл : огрешење,
искуди ти сврш . прел . в . изгрдити неспора зум , грех @ в. инциден т

искупит и се сврш . несврш . спаси ти испаnити сврш . прел. О и з бацити ,

се, од бранити се, изб авити се, осло ­ лансирати @ фам. (- некога, не ис­
бод и ти се, оправдати се, поправити , пунити обећање или оставити н а це ­
окајати, ублажити , добити опрост, дилу) израдити, изневерити,зезнут и
из вући се, опрат и се фUf. фам., зајебати нар., изјебати нар . - уи.
искусан прид . (који има искуства) преварити, об м анути

верзи р а н, испрактикован, усавршен , испарити сврш. непрел. фам . в. иш ­

извеж б а н, извештен , истрениран , чезнути

мајсториски, уходан, обучен , квали ­ испаwа ж в . ливада

фикова н, з налачки, увежбан, упућен, испаwтати несврш . непрел. непрел .

виртуо з ан , рутиниран, прекаљен - прел.окајавати грехе , сноси т и после ­

уи: б р з 1., надарен дице, плаћати, искупљивати се, трпе ­
искусити сврш . прел. (у пуној мери ти - уи : патити, искупити се

нешто доживети) осетити , доживети, испијати несврш. прел. пити, утоља­

прет рпети вати, толити, утишавати, толити жеђ ,
искус ност ж в. извежбаност гасити жеђ , ублажавати, напајати се,
искуст во с О (знање стечено дугим локати фам. , капити реШ.
радом) пракса, рутина, искусност, испитати сврш . несврш. прел . О сврш .

нави к а , рутинираност, уходаност - видети, анкетирати, истражити, са ­

уи: з наље, извежбаност знати,дознати,пропитати,проучити ,

241 испити I исправ ити

изнаћи, изучити 8 несврш . опробати, испољавање с манифестација, об ­

егзами нирати , загледати, искушати , лик , вид, изглед

окушати, визитирати фИI. 8 сврш. в. испољавати се несврш . манифе­

видет и 6. О сврш. в . размотрити стовати се , исказивати се

испити сврш . прел . в. искапити испонова прил . в. опет

испитивање с анализ а , анкета, испорука ж дистрибуција, достава,
анкет ирање, дознавање , пропитива ­ уручивање, предаја, достављање, до ­
ње, проучавање, трагање (за нечим) , премање, доношење

студија, преглед , истрага, распити ­

испоручити сврш. прел. доставити,
вање, сазнавање, инспекција, упит, уручити , предати, допремити, доне ­
истражи вање, утврђивање, опис, ти, испоставити, изручити, издати ,
рашчлањивање, испитивање мишље­
пренети фам., лиферовати фам. , екс­
ња, прикупљање података, рашчла - . традирати форм.
на, изналажење, извиђање , уочавање,
испосник м О аскета, факи р
прет рага , (службено) распитивање,
фИf. 8 в . калуђер ... уи. мученик
квестионар реШ., рашчламба хрв.,
испоставити сврш. прел . О (- ра­
проматрање хрв., упитница хрв.
чун) наплатити, доставити рачун , из ­
испитивати несврш . прел . О раш­
дати, издати фактуру форм. , факту­
члањи вати , претресати, анализирати,
рис ати форм . 8 в . иcnоручити
проуча вати, истраживати , изучавати,
исправа ж документ, легитимација ,
разлучи вати , студирати, разматрати,
дозвола, лична карта, личњак фам.,
прикупљат и податке ( о нечему), ис ­
папири фам., аусвајс жарf., грамота
пипавати , дубље улазити (у нешто),
реј., исказница хрв .
разлагат и , сецирати, проматрати,
исправан прид . О (који није у ква­
извиђати, проверавати , прегледати,
ру, који ради) неоштећен, функци о­
анатом исати, проњушкавати фам. ,
налан, у функцији, ваљан , непокв а­
чачкати фам., њушкати фам. , чепр­
рен, добар, људски фИI. 8 (који одго­
кати фам. анатомизирати - уи: дели­
вара прописима и правним нормам а)
ти З . , тумачити 8 в. едуковати се
допуштен , законит, легалан, важећ и,
испи чутура м в. пијаница
валидан, дозвољен, вредећи, ваљан ,
испnата ж отплата, надокнада, по­
легитиман, ауторизован, одобрен,
равна ње , намирење, подмирење, на ­
уставан, правоснажан , при з нат, за­
мира, изравнање
конски, пуноважан, непониш тен,
ИСfl nатити сврш. прел . отплатити,
незабрањен , правомоћан, пунова ­
платити, изравнати (трошкове), ком ­ љан , по закону, прописан , регулар ан,
пензовати , надокнадити , надомести ­
пуновредан реШ., правоваљан реШ .,
ти, намирити , обештетити, подмири ­ на снази изр. 8 (који је без грешке)
ти, амо ртизовати, платити последњу
тачан, правилан , истини~ коректан ,
рату
егзактан,изричан,заснован,логичан

испnаliивање с в. враћање 2. - уи: уреда н О (о човеку) в. добар 1.

испnаliивати несврш . прел . в. пла­ исправити сврш . прел . О попр ави ­
ћати ти, изменити, преправити , преи на­
ис повед ж в. вероисповест чити, преуредити, удесити, ађус тати
исп оведник м в . отац З. реј., поначинити реШ . - уи: дотерати,
исправностlистакати 242

средити збркано, стихијски, конфузно , хао­

ис правност ж О (као људска осо­ тично, збрда -здола , несистематично ,
бина) доброта, морал, примерност, неуређено, импровизовано , напаме т,
часност,кроткост,етичност, правич­ напрескок(це), несређено, лавирин т­
ност, интегритет суж., беспрекор­ ски фu!., као мува без главе uзр. - сл:
ност, ~еп оквареност, крепост, част, анархично, збркан о
ваљаност, уз орност, поузданост суж. , испретурати св рш . п рел. В. испре ­

правед ност, образ, моралност, че­ вртати

ститост, поштење, морална чистоћа, исприка м В . оправдање

истинољуб ивост, чистоћа, карактер­ испричати се св р ш . О пора згова­
ност,колегијалност,ис кренос~смер­ рати , проћаскати, продискутовати,
ност, савес ност, прис тојност, чед­ наразговарати се , претрести, напри­
ност, уз оритост реШ . , ћудоређе хрв. , чати се, попричати, натрућати се,
ћудор едност хрв. - суж: непоткупљи­ издиванити се, наклафрати се, и з р а­
вост, чисте руке, неподмитљивост,
зговарати се, натрабуњати се , набр ­
непор очност 49 В. логичност @) ( - не­ бљати се, надиванити се, протела ­
ког уређаја) неоштећеност, функцио ­ лити ре!., проћакулати ре/. , поседети
налнос~ ваљаност,непоквареност
фам., прожлабрат и фам ., налајати се
исп ражњен прид . В . празан Йо/. 49 В. извинити се
исп раэнити сврш . прел . В. искапити испробавање с В. вежба 2.
исп раксирати се сврш . В . изверзи­ испросити с врш . прел . В. заручити се

рати се
испсовати сврш . прел . В. и з грди ти

исп рактикован пр ид . В. вичан испумпавати н есврш . прел. В. ис­

исп раwивач м млатилица, млати ­ такати

ло, млатач, батипан, испрашач, мла ­ испупчен пр ид . О В . набрекао 49 В.

тача ре!., клофер фам . истакнут 5.
исп раwити сврш . п рел . В. истући испупчење м набор
исп ребијати свр ш . п р ел . В. истући испупчина ж В . и зраслина
исп ревртати сврш . п рел . иcnрету­ испупчити се с в рш . н епр ел . набрек ­
рати, испремешати, истумбати, по­ нути, задебљати се, нарасти, отећи,
раз бацати, испреокретати , испреме­ натећ и, набрећи , набујати, напупети ,
тати, окренути наглавачке uзр. набубрити, повећати се, поднадути
исп ремеwати св р ш . п рел . В. испре ­ се, увећати се, повећати обим, напу­
вртати пати, набухнути ре/., под6ухнути р е!. ,
исп ремеwтати с в рш. прел . В . ис­ напухати се хрв . - сл: прекипети, рас - .
пре вртати прснути се

исп реокретати с в рш . п рел . В. ис­ испустити с врш . п рел . В . изос та­

претурати вити 2.
исп ретуран пр и д . В. неповезан 1. истабати сврш . прел . В. истући
исп ретурано п рил . којекако, ђе­ истакати несврш . пр ел . извлачити ,

не-ђене, како-тако, како било, на­ ц рпсти, исисав ати, вадити, ИЗВО.z:lи ­

прес кок, насумице, насумич н о, 00 - ти, ис п умпа в ати, вућ и, захваћати

мете но, неор ганизовано, на сл епо , ре!., грабити фам., узимати фам - сл :
243 I
истакнут истицати

си сати, празни ти , одвађати реТ. исте);и сврш . непрел . протећи, про ­

иста кнут п рид . О чувен, познат, ћи, минути , прохујати , избледети,
приз н ат, поштован, славан, попула ­ испарити , пролетети, уминути, про ­

ра н , примеран, проминентан , угле ­ минути реШ . - уи . престати

дан, важ а н, значајан, реномиран, исти п ри д . истоветан , истоврстан ,

ви ђен, прослављен, уважен , цењен, раван , једнак, идентичан, подједнак ,

ус пе шан , успео, знаменит, издвојен, један , сушти, подударан, једнообра­
престижан , велик , битан , еминентан, зан , једнолик, истородан, један те
мар ка н тан, запажен, фамозан , гласо­ исти, исти истијат фам., барабар не­
вит, гла сит, главит р е Ш . , општепознат, иром. реТ. , барабаре ре Т., бараба з 8ар.
култн и , з аслужан , оглашен , знатан , - уи : приближан, упоредан, једноли ­
вид а н, биран, врстан, општепризнат, чан

вај ни , на гласу, коџа реТ., изниман Хр8. истина' ж О (оно што одговара по­
- уи: отмен, изузетан е доминантан, стојећим чињеницама) * е 8. истини­
главни, владајући, преовађујући, нај­ тост

битнији, претежан, пресудан, госпо­ истина> УЗ В . и прил . О 8 . јесте е ири1l.

дуј ући, предоминантан 8) поменут, додуше , заправо, ако ћемо право , за­
из н е с е н, наведен, пост а вљен, дат, истину

пр едст ављен О типичан, карактери ­ истинит п рид . О 8 . исправан 1. е 8.

сти ч а н , дистинктиван , својствен О изворан
нагла шен , оз начен , подвучен , обеле­
истинитост ж О реалност, аутен ­
же н 6 8 . уважен 2. О 8 . видљив 1. тичност, веродостојност, истин а,
иста кнутост ж О очевидност, ви­ стварност, верност, тачност, незачи ­

дљи вост, обележеност, јасно ћ а, њеност, аутентика, неизмењеност, ис­

осв етљеност, очитост, обасјаност, правност, непатвореност, изворно ст

приме тност, з апажљивост, приме ­ е извесност, поузданост, сигурно ст,

тљи во ст, очигледност, еклатантност, .недвосмисленост, непроблемати ч­
евиде н т ност, виднос т, уочљивост, ност, неспорност, недвојбенос т, н ео­
означе ност, з орност, развиднос т, за ­ боривост, непрепорност, одређен ост,
мјетљ ивост Хр8 . - С1l: разумљивост несумњивост, непобитност Хр8 . - уи :
е 8 . в р ед но ст 8) 8 . з нач ај 1. јасноћа, признатост
иста нчан прид . О (о чулима, осе ­ истинољубив прид. (који отворе­
ћајима) и зош т рен , префињен, изни ­ но изражава своја осећања) искрен,
јанси р ан , рафинир ан , с офистициран отворен , нелицемеран

- уи. о сећајан 0 8. осећајан истински п рид . прави , суштин ски ,

иста нчаност ж 8. ( о чулима , осе­ истини т, реал а н,с т варан

ћaj~Ma) изоштреност, префињеност, истицати несв р ш . прел . О ( по ста­

изнијан сирано ст, рафинираност, со­ вљати на видно место) истурати, из­
фисти цирано ст - уи. нежно ст лагати, намештати е (у говору) на­
иста); и сврш . п рел . акцентовати, под­ глашавати , подвлачити , акцентов ати,

вући, нагласити, назначити , апостро ­ апострофирати, .потенцирати, поцр­

фирати, потенцирати, иста кнути, по ­ тавати, напомињати

цртати , напоменути, потцртати хр8 . истицати се не свр ш . (разликов ати

исте rљив пр ид . 8 . гибак се нечим од осталих) и здвајати се,
исто ветан I истрпети 244

одударати, одвајати се, искакати, од­ трајање, стабилност, издржљивос т,

скакати, разликовати се поузданост, марљивост, непромен ­

истоветан п ри д . исти, истоврстан, љивост, непопустљивост, констан т­

једнак, идентичан, подједнак, један, ност, непромењивост, перманен т­

раван , сушти, под ударан, једноо­ ност, тврдокорност, дурашнос т, твр­

бразан, једнолик, истородан , један доћа фи!., жилавост фи!., чврстин а

те исти, исти истијат фам . , барабар фи!. , устрајност фам., окорелост
неиром. ре!., барабаре неиром. ре!., ба­ фам. - уи: устаљеност, континуите т,
рабаз неиром. 6ар. - уи: приближан, храброст, тврдоглавост, стрпљивос т
сличан, упоредан, једноличан - сл : предвидљивост, наст ављање @ 6.
истоветно п рил . и дентично, исто , издржљивост 1.
једнако, подједнако, равно, барабар , истрrнути с в р ш . н е п рел . О (наглим
као пресликано, на истој нози изр. покретом извадити) тргнути, истрг­
истоветност ж в. истоветност, под ­ нути, извући @ (силом одузети из ру­
једнакост, једнакост, истост, иден ­ ку) 6. узети
тичност, подударно ст, једнообра ­ истребити свр ш. прел . (о људима,
зност, јед ноликост, истородност - уи: народима) искоренити, поубијати ,
сличност уништити, поморити , затрти, маса ­

исто времено прил . у исто време , крирати, потаманити, докрајчити

истодобно , синхронизовано, пара­ - фи!. згазити, и з газити , згромити,
лелно, упоредо, у исти мах, успоредо погазити, смрвити, смрскати, разбу­
Хр6 . цати, смождити, утући, осакатити,
сатрти,потрти, покосити, потаман и­
истоврсност ж истоветност, једна­
кост, ИСТО ст - у и: сличност ти, утаманити , уклонити , претвори ­

истоврстан п рид . 6. истоветан

ти у прах - уи. онемогућити , победи ­
ти, тући
истраrа ж 6. испи т ивање
истребљење с помор , масакр, кр­
истраживање с О в. испитивање
вопролиће, покољ , геноцид , погром ,
@ в. анализа З .
убијање , масовно убиство, хомицид ,
истраживати несврш . прел . О в. ис ­
етничко чишћење, зверство, холока­
питивати 1. @ 6 . едуковати се .
уст - уи: злочин, убиство
ист раживач м 6. изумитељ
истребљив пр и д. 6 . неотпоран 1.
истражити сврш . п рел. 6 . испитати 1.
истрениран прид. 6 . вичан
истрајан прид. О отпоран, издр ­
истренирати сврш . прел. извежба­
жљив, постојан , чврст, непромен­
ти, измуш трати, оспособи т и , обучи'­
љив, стаме н, сталан, стабилан, сигу­
ти
ран, резистентан, стоички, дурашан,

солидан, камен фи!. - уи: стваран, до ­ истроwен п ри д . 6 . јадан 2.

следан, снажан @ в. доследан истроwеност ж О 6. болећивос т

истрајност ж О одлучност, дослед-

@6 . исцрпљеност 1.
истроwити сврш. п рел . О 6. исцрп ­
. ност, упорност, сталност, постоја ­
ност, неуморност, непоколебљивост, сти 8 6. искористити

имунитет, трајност, искључивост, не- истроwити се сврш . 6. изнемоћи

преки дност, ревност, не пр еста н ост, истрпети сврш . непрел . поднети ,
245 истум6ати иliи I

претрпети, издржати, отрпети, пре­ рење, продукт, испуњење, делотвор ­

живет и, препатити, пропатити, про­ ност, видљив учинак, тековина, фа ­

ћи кроз ватру и воду uзр., проћи сито цит реШ . , последак реШ ., стечевина
и решето uзр., прогурати, изаћи на реШ . - уи: корист, циљ, победа
крај uзр. исходиwте с 8 . извор 2.
истум6ати сврш . прел . 8 . испрету­ исцедити сврш . прел . фам . 8 . иско ­
рати ристити

ист уп м (излазак пред јавност с не ­ исцеnитељ м вр ач, врачар, травар ,

ком изјавом, чланком, предлогом, видар, бајар, надрилекар , биљар , чу­
програ мом и сл.) наступ , иступање, Дотворорац фuf., видач pef., видалац
обраћање, излагање, јавна ре ч - уи. реl. , надрилечник реl., басмар реШ.,
гово р
шарлатан иОI.
иступање с 8 . иступ исцељивати несврш . п рел . 8. лечити
и стурен п р ид. 8 . истакнут 5. исцепкати сврш. прел . 8 . исецкати
истурити сврш. пр ел. 8 . истаћи 1. исцрпан прид . О пажљив, детаљан ,
истуliи св рш . прел . пре бити, смрви­ ситничав, обухв атан, брижљив, те­
ти, из лупати, истабати, ишамарати, мељит, опсежан, обиман, опширан ,
избати нати, испрашити, испребија­ прецизан, свеобухватан, свестран,
ти, изгрувати, и з бубецати, намлати ­ сушти, минуциозан , у танчине, ег ­
ти, измлатити, налупати, згњечити,
зактан, у ситнице, студиозан, у де ­
сможд ити, натући , средити , изуда­
таље, широк, акрибичан реШ ., акри­
рати, ишћушкати, претући, избубе­
бијски реШ. - уи: правилан, танан ,
тати, премлатити, ишибати, састави ­
солидан, испра в ан, потпун, стручан ,
ти (са земљом), направити од некога
тачан 8 8 . велик 4. @) 8 . свестран 1.
паприкаш, дати (по туру), наместити
т уи . многострук 1.
(некоме кости), пропустити кроз ша ­
исцрпљен прид . 8 . уморан 1.
ке, очерупати, поломити, поломити
исцрпљеност ж О малаксалос т,
ребра, испљускати, сасути зубе у гр ­
умор , ослабелост, немоћност, из не ­
ло, убит и бога, дати (по њушци), и з­
моглост, измученост, немоћ, истр о­
деветат и pef., испеглати фам., изло ­
шеност, тромост, изгужваност, умор ­
мити фам., унаказити фам ., изгазити
ност, замор, замореност @ 8. болећ и­
фам., излемати фам., разбити фам.,
вост
увоштити жарf., олешити жарf., из ­
исцрпсти с врш . п р ел . О измори ти,
воштити реШ.

ису wен прид . 8. осушен

истошити, изнурити , уморити 8 из ­

рабити, експлоатисати, истроши ти,

исфорсирати сврш. прел . 8 . примо­
докрајчити, исцедити
рати
исцрпсти се сврш . 8. изнемоћи
исх ваnити сврш . прел . нахвалити,
итекако при л . 8 . много
похвалит и , узбодрити, узвеличати,
дати комплимент - уи: храбрити, под­ итекоnико п р ил . 8 . много

стаћи итинерар м 8 . маршрута

исход м резултат, биланс, ефекат, иliи несврш . н е прел . кретати се, хо­
учинак, плод, успех, производ, по­ дати, корачати, помицати се, пеш а­

стигну ће, домет, Достигнуће, оства- чити, крочити, ступати,табанчи ти,

иwамарати I иwчиnети

газ и т и фиf., табанати фам., шипчи ­ мало , иколико, макар колико, макар

ти фам., жипчити фам. р е !. , базати мало, у најмањој мери изр., бар н е­

фам . , г иљати жарf., пичи т и жарf. , што изр.

кла нцати ексир. - уи : гегати се, ју ­ иwflуwкати сврш . прел . 6 . истући

рит и , трчати иwчаwити сврш. прел . (избацити из
иw амарати сврш . прел. 6 . истући чашице, помаћи из зглоба) утанути
иw ибати сврш. прел. О избичевати, иwчезнути сврш . непрел . нестат и ,

увоштити , излемати , исканџијати - ишчилети, изгубити се, испари т и

уи : ис т ући , пре бити @ 6 . истући фам., одјездити фам. , одмилети фам.
иw коnовати сврш . прел. образова­ иwчекивање с 6. нада

ти, дошколовати - уи . васпитати иwчиnети сврш . непрел . 6. ишч е­

иw та взн . имало , иол е, понешто, по- з нути

јабука ж бот. (лат. Ma1us communis) ,. коумност, запуштање, нетемељитос т,

необазирање, немарљивост, навора ­

ност pef., мурдарлук pef., фјака реј. ,
Јабуке флегма фам. , брљивост фам., аљка ­
вост фам., хај-нехај фам . , непомња
ајдаред кожара
реси., непомност реси . , непомњивост
бребурн мелроз
реси., неподузетност хрв., незаинте ­
гала моргендуфт
глостер муцу ресираност хрв. - уи: лењост
грени смит петровача
јавити сврш. прел . разгласити, оба­
елстар пинк леди
вестити, објавити, саопштити, ин ­
златни делишес ред чиф
јапанска јабука фуџи формисати, упознати (некога о нече ­
јонаголд црвени делишес му), огласити, пријавити, најавити,
јонатан изнети, рећи, наговестити, обзнан и­
ти, развикати, раширити, дојави ти,

јаван прид. в. видљив 1. казати, обелоданити, пронети (глас),

дати на знање, раширити глас, от­
јавашnук м pef. немарност, немар,
крити, реферисати, известити, лан ­
неодговорност, лежерност, нехајност,
сирати (у јавност) фам. , раструби ти
непажња, незаинтересованост, комо­
фам., растамбурати фам . , разбрбља­
ција, комотно ст, комодитет, необзир­
ти фам., растелалити фам. , анонси ­
ност, инерција, индоленција, небрига,
рати арх., афиширати арх., авизирати
несавесност, површност, занемари­
реси ., приопћити хрв.
вање, равнодушност, лакомисленост,

небрижљивост, инертност, нехај,

јављање с в. настанак
нехајање, огуглалост, индолентност, jarnlllKa ж бот. (лат. Primula officina-
непажљ ивост, безбрижност, распу­ lis) реј: цвићац, бијела буквица, гр­
штеност, неозбиљност, немарење, ла- муљица, крстасто јегличе, лестед ај,
 I
јаrње јадовати

јагорчика, јагличе, прамалиће, јагор­ бездоман, бескућан, голотрб фам.,

чина, петопрс, крстасто јагличе, јаго­
тац, пискалица, јагочевина, крстасто
игличе, галчина, весначак,
осљепар, јаглац, јагорчевина , јагудац,
сунашце, јаглица, гајчин, први цвит
гологуз фам., без пребијене паре uзр.,
без где ичега uзр., шака јада uзр . 0
куњавац, несрећан, тужан, бедан, ојађен, жа­
лан, безнадежан, болан , вајан, расту­
жен, жалостан, очајан, ожалошћен ,

јаrње с бот. (младунче овце) шиље­ плачан, чемеран, јадован, жалопојан,

же (- од годину дана), јагањац, бага­ жалобан, жалости в, јадовит, плаче ­

не ре/., јање ре!., агнец арх. ван, неутешан, злогуб, клонуо, из­
губљен, безнадан, готов, чемерикаст
jaryap м зоол. (звер из породице ма ­
ре;., дертли ре;., печалан ре;., губав
чака, лат. Panthera опса) ..
фам ., деран реШ.,
јад м патња, жалост, туга, бол, очај,
јадање с В. жаљење 1.
чемер, горчина, ожалошћеност, не ­
веселост, потиштеност, снужденост,
јадарит м криптонит
деп римираност, покуњеност, клону­
јадати се несврш . (изражавати не­
лост,безнађе, немоћ,клонуће, неуте­ задовољство) жалити се , тужити

шност, уцвељеност, туговање, зебња, се, јадати се, кукати, јадиковати, ла­

чезнутљивост, неспокој, чамотиња, ментирати, вајкати се, вити, вапити

тегоба , утученост, сета, сетност, жа­ - фам. кукумавчити, цмиздрети - уй:

туговати
лостивост, неспокој(ство), мизерија,
душев на бол, севдах, невесеље, ду­ јадиковање СВ. жаљење 1.
шобоља, гануће, мизерност, тегоба јадиковати несврш . непрел . В. ку­
у души, бедак фам., киселост фи/., кати 1.
сломљеност фи/., карасевдах р е;., јадити несврш. прел. В. жалостити
погруженост ре/., печаљ ре;., верем јадник м О бедник, сиротан, сиро­
ре/. , фота ре/., грижљивост ре;., фјака мах, сиромашак, сиротиња, убожник ,
фам . ре;., дерт Йесн., нујност ХрВ. - уа: мизерија, божјак ре;., невољник реШ.,
брига, мука, страх, беда, агонија паупер арх., бескућник суж., крпар
јадан прид. О незнатан, бедан, ни ­ суж. - уа. просјак 49 несрећник, му­
штаван, кукаван, мизеран, никакав, ченик, очај ник, проклетник, паће­
кржљав, жалостан, пуки, безвезан, ник, злосретник, несрећа, мукица -
бескористан, мршав фu;. 49 похабан, уа. баксуз
матор, ислужен, оматорео, пропао, јадница ж сиротица, паћеница, му­
изношен, искрзан, издеран, прежи­ ченица, бедница, страдалница, пат­
вео, бедан, устајао, времешан, изли ­ ница, несретница, злосрећница, не­
зан, безвредан, истрошен, рабатан, срећница, невољница, злопатница,
трошан, кржљав, отрцан, крзав, по ­ сиротанка, дугопатница, великому­

деран, изупотребљаван, изједен, ри­ ченица, мукотрпница, јада

тав, поцепан, ништаван, оскудан, јадно прил . оу уа. лабаво

раздрндан фам . , разјебан нар., ове­ јадовати несврш . непрел . туговати,
штао арх., извештао арх., оклепан патити, јадовати , жалити, трпети,

арх., пртен ре/., прњав ре/., роњкаст злопатити се, подносити муке, тужи­

ре;., потлеушан ре!., дерутан ре;. @) ти, гинути фu;., венути фи;., крвари­
сиромашан, бедан, просјачки, убог, ти фи!., копнети фи!., боловати фи;.,
249 јаэавац јас икаI

бугарити ексЙр., чемерити реШ. бесплодност, неродност, стерилност,

јаэа вац м ЗООЛ . (сисар из породице неиздашност, непродуктивност - уи.

куна, лат. Meles meles) >t узалудност

јајаст прид. в. јајолик јама ж рупа, јендек , канал, јарак ,

јајоп ик прид . елипсаст, јајаст, ова­ удубина, жлеб, јаруга, шанац , усек,
лан, елипти чан , округласт, трбушаст, укоп, зјап, усеклина, ров - реј. граба,
заобљен, ваљушкаст, бундеваст, ба ­ јажа, траншеја , дерина, бразда, сува­
чваст, јагодаст, жиролик, крушкаст, ја, вада

круш колик - уЙ. кружан јамар м зоол . (лат. Columba oenas)

јак' м ЗООЛ . (лат. Poephagus grunniens, голуб дупљаш
Bos grunniens) тибетанско говедо, ду­ јамачно пр ил . в. заиста
горе рпи јак суж. јантар м в . ћилибар
јак> прид. жесток, снажан , моћан, го ­ јао УЗ В . ијао, јој, куку, ајме реј., леле
роломан, горостасан , развијен, нат­ р еј. , вај реј., авај арх., зло и наопако
чове чански , једар, бодар, надљудски, јар м в. бес
силовит, велик,крепак,напредан,не­
јара ж в. врућина
зауста вљив, силан, несаломљив, пле ­
јарак м О канал, вододерина, ко­
ћат, очеличен, стасит, крупан, жилав,
рито, ров , жлеб , јаруг а, водојаж а
чврст, кршан, робустан , мускулозан ,
ре!. @ в . јама
мишићав, кременит арх. , н аб илдован
јаран м ре!. в. друг
фам., д р ечан р еШ., ковински реШ.,
јаребица ж ЗООЛ . (лат. Perdicidae)
херкулск и реШ. - уи . жилав
котурина р е !. - суж: камењарка, шум­
јакна ж јакна, жакет, виндјакна суж.,
скајаребица,пољскајаребица .
виндјака ре !., кабаница суж.
јарич м бот. (лат. Sedum acre) реј:
кукурушчић, копнеж, сисача, љу­

Јакне и капути ти жедњак, оштри жед њак , жедњак,

копниче

боксери ца кафтан перјана јарки ПРИД. в. врућ

бунда кожнајакна јакна јарост ж в. бес
ветровка кожн и пилотка
јаростан ПРИД . в. бесан
вијетнамка мантил плашт

виндјак на кожух по нчо japyra ж в. јама

горњак ловачка с питфаје рка јасан ПРИД. О схватљив, разумљив,
гуњ јакна тексас-јакна
одређ ен, несумњив , обј а шњен, по ­
зимска мантил џелабија
јакна моторка шињел дробан, домишљен, установљен, не­
јелењак огртач двосмислен, експлицитан, детаљан,

кабани ца пелерина
дефинисан, преци зан, детерминис ан,
поузд ан , децидиран, утвр ђ ен, тачно

јако прил . в. много утврђен - уи . и з ричит @ в. ведар 1.

@) в . бистар 1. т уи . виспрен
јапија w м ре!. в. левента
janoB прид. неплодан, бесплодан, без­ јасена к м бот. (лат. Dictamnus albus)
родан,неродан,стерилан,бездетан рустен , вилино цвеће , јесенак, јасен ­
че, јасјеница
janoBocT ж неплодност, стерилитет,
јасика ж б от. (лат. Populus tremula)
 I
јасноl1 а јединствен 250

трептелик а, јагњеда, жуборика, тре­ зитет, силовитост, моћ, јакост, - уи.

петљика, јања ватреност, окретност, чврсти на, из­

јасн оl1а ж видљивост, обележеност, држљивост 1. - сл : покретљивост, бо ­

јасност, осветљеност, очитост, оба­ дрост, брзина, хитрина, лакоћа 6 в.
сјаност, приметност, запажљивост, квантитет

приметљивост, видност, уо чљивост, јебање с нар. в. секс

означеност, зорност, ра звид ност, за­ јебати несврш . прел. нар . О в. обљу­
мјетљивост хрв. бљивати 6 в. марити @ в . мучити
jacTor м зоал . (лат. Раliпurus vulgaris) јебиветар м нар . врдалама, проби ­
лангуст, прyr ре/. свет, ветропир, вртиреп, фићфирић ,
јастреб м заал . (лат. Astur раluшЬа­ лети пас, звијук, шврљало, аламуња,
rius) лабар ре/. шеврдало, шарлатан, - нар. цвећ­
јастук м узглавље, кушин ре/., вањ ­ ка, вртигуз, ветрењак, летиветар ,

куш ре/. - уи . креветнина ђилкош, ландара, којекаковић - реј.

јаук м кукњава, вапај, зап омагање, вираун , лаур, ветрогоња, голоигра ,

лелек, цвиљење, н а рицање, крик, по­

хлапимуха, витлија - уй: шепртљ а,

зив у помоћ, лелекање, колеч pef., ај­ покварењак, сметењак , враголан 1.,
ленштина, скитница
MeKpef.
јаукање с в. јаук јевтин прид. в. јефтин

јаукати несврш . непрел . О кукати, јеrуља ж заол . (морска и слатковод ­

тулити, драти се, завијати (као вук), на риба, лат. Anguilla anguilla) ,.
рикати, арлаукати 6 дречати, ври­ јед м в. бес
штати, урликати, кричати , скичати, једар прид. О в. јак 6 в. здрав
пиштати, цичати, цвилети, вапити - једва прил. О (на тежак начин) с му­
уи: кукати, викати @ в. јадиковати ком, уз тешке муке, тешко, с напором,

јахати несврш . непрел. јашити pef., на једвите јаде uзр . - уи. некако 1.6
шишати фам., јездити ексир., галопи­ в. тек @ (у малој мери) слабо, скоро
рати суж., касати суж. ништа в в. напокон

јахач м коњаник, џокеј - уи. војник једини прид. О један , усамљен, сам
јачање с О (чињење јачим) појача­ 6 вечан, јединствен, апсолутан, ста ­

вање, ојачавање, оснажњавање, осна­ лан , непролазан, етерналан, посто ­

живање, снажење 6 (повећавање не­ јан, трајан, перманентан , бескрајан,

ке појаве) пораст, раст, ескалација, неограничен , неизменљив, свевре­

проши ривање, повећање, повећава ­ мен , недостижан, тоталан, дурашан,

ње, ширење, распрострањивање - уи. непроменљив, вековечан, безвремен

гомилање 2. -уи: бесконачан, потпун

јачати несврш . прел . ојачавати, сна­ јединица ж О (о оцени) кец, ас

жити, оснаживати, разгаљивати,
лити, поткрепљивати, крепити, осве­
жавати, ЧИЛИТИ,СОКОЛИТИ, чврстити,
силити, БОДрити,оживљавати
јач ина ж О снага, енергија, енергич­
ност, силина, сила, снажност, интен-
га­ фам., ајнц жарi. , бугер арх. - уи: пад,
колац - сл: недовољан, куља pef., цви ­
ка фам. 6 ас, број један, кец фам . О в.
комад 1. О 80ј. 8. батаљон 0 в. колона
јединка ж в. индивидуа
јединствен прид. о друкчији, дру-
251 јединствено јеж I

гач ији, изузетан, различит, необичан, сно, равно, идентично, подједнако ,

посебан, изниман, атипичан, особит, подударно, једнообразно, једнолико ,
изванредан, неочекиван , неконвен­ исто родно 49 в. заувек
ционалан, несличан, несвакидашњи, једнакост ж истоврсност, истовет­
оригинала н, нетипичан, невероватан, ност, истост, једнообразност, под у­
особен, нарочи~ беспримеран, издво ­ дарност, подударање, напореднос т,

јен, несвакодневан, нејасан, ванредан, - уй. сличност

паралелност
ексцентричан , специјалан, неуобича­ jeAHornacHocT ж О подршка, акла­
јен, мистериозан, чудан, ненормалан , мација, одобравање, узвикивањ е,
уникатан, својствен, екстравагантан, клицање, пљескање, пљесак хрв., ус­

нередовит, другојак, вансеријски, сво ­ клик хрв. 49 в . једногласје

јеврстан, одвојен , тајанствен, опску­ једноnик прид. О в. једнак 49 в. јед­
ран, фантастичан , ексцепционалан, ноличан @ в. досадан
партикуларан, апартан, каприциозан,
једноnичан прид. О уједначен , мо ­
алтернативан, бизаран , другојачији
нотон, једнолик , линеаран, складан ,
ре Ш. , оделит хрв., различан хрв., осе­
свуда једнак, једнако распоређен 49 в.
бујан хрв. - уй: властит, редак, нера­
досадан
з умљив, изврстан - сл: неподударан ,
једнообразност ж в. једнакост
неједнак, натпросечан, настран, непо­
једноставан прид. О једноставан,
добан 49 в. једини 2.
лак, разумљив, схватљив, јасан , неза­
јединствено прил. в. изузетно 1.
мршен, незакомпликован , неувијен ,
јединственост ж О в. индивиду­ очигледан, очит, општесхватљив 49 (без
алност 2. 49 јединств о , сложност, по ­
изразитих обележја) конвенционалан,
клапање, сагласност, слагање, поду ­
неоригиналан , осредњи , уобичајен , ба­
дарност, склад, усаглашеност, разу­
налан , обичан, скроман, неуверљив ,
мевање, конкорданција, подударање,
просечан, HeHaдaxнy~ свакоднев ан,
сразме рност,с лога,складнос~сугла­
немаштовит, неукрашен, једнолик, нај­
сност хрв. , сукладност хрв. - сл: соли ­ раширенији, ништа нарочито, не има­
дарност, споразумност
гинативан, свакидашњи , некреатива н,

јединство с в. равнотежа 2. раширен стереотипан, једнообразан,

једи'" м 60Т. (лат. Aconitum napel- средњи, типизиран, истолик, унифор ­
lus) реј: волина, клобучић, преобјед, ман, свагдашњи @ неамбициозан, не­
налеп, вучји чемер , чевељчек, прео­ претенциозан, скроман, ненаметљ ив,

бједна, ри га , илка, омеј лисјак, модри без амбиција/захтева, ненападан, оби­

налеп, драгољуб, врајница, железни чан, мали фUi. О природан, обичан,
клобук, јадић, пасје зеље , омеј, нали­ неусиљен, свакодневни, непосред ан,

јен, пасја смрт, налијеп , налип лежеран, нараван, спонтан, уобичај ен,
једнак прид. исти, истоветан , исто­ натуралан, нехињен реШ.

врстан, раван , једнак, идентичан, једностран ПРИД. загрижен, за­

подједнак, један, подударан, једно­ дрт, догматичан, нетолерантан, крут,

образан, једнолик, истородан, хо­ доктринаран, догматски, фанатич ан ,

моген, један те исти, исти истијат уских погледа/видика uзр . , правол и­
фам. - уй. приближан, једноличан нијски фUi., једнолинијски фUi.
једнако прил . О истоветно, истовр- јеж м ЗООЛ . (сисар инсектојед, лат.
 I
језа јесте

Erinaceus europaeus) * се кити за Нову Годину или Божић )

језа ж О жмарци, трн ци, гроза, ср­ јелка , луг, бор ре;. , борић реј. , божић ­
си рег. , јежури рег. 49 страва, ужас, но дрвце фам. , бадњик ре;.
гр оза , стравичнос~ грозота, страхо­ јеnенак м О (лат. Scolopendrium
вит ост, страхота, терор, језовитост, vиlgare) јеленски језик, језичац, јеле ­
гр о з омора, страхотност, паника, куга њак, мечји језик 49 (лат. Lucanus cer-
и колера фам. , пакао фам. фиf. , шок vus) рогач , јелењак обични
жарf. , хорор жарf., ужасност реШ . - јеnо с О храна, клопа фам., њупа
уи: страх, одвратност @) в . страх фам. , хас жарf. 49 в. оброк
језrровит прид. лапидаран , кратак јем6рек м заал . (лат. Clupea pilchar-
(и јасан) , лаконски, сажет, концизан, dus) сардела, срдела, права срдела
краткорек, једар, садржајан, згуснут, јемство с капара, ,депозит, залог, га­
сентенциозан , телеграфски - уи. ја­ ранција, кауција, полог, аванс, акон ­
сан ,битан тација , јамство, авал ре;. , вађевина
језив прид. О (који изазива језу) јемчити несврш . прел . гарантовати ,
стр авичан, страшан, језовит, страхо­ преузимати одговорност, зајемчива ­
вит, у жасан, гро з ан, страхотан, гро­
ти , одговарати з а некога/нешто , ава ­
зомо ран , злокобан, грдан, хорор не­ лирати ре ј., јамчити хрв .
иром. жар;. 49 в . ружан
јендек м в. јама
језик м О дијалекат, говор, наречје
јењавати несврш . (губити јачину,
суж. , варијанта, нестандардни језик,
интензитет) ослабљивати, умањив а­
рецензиј а, вербално изражавање, ти се, слабити, попуштати, прола з и ­
ред а к ција, идиом неког краја - суж:
ти, стишавати се, опадати , сплашњ а­
штокавштина, екавица, жаргон, ди­
вати , лабавити
јалект, израз, идиом , кајкавштина,
јер взн . О стога, пошто, зато што,
икав и ц а, (и)јекавиц а, чакавш тина
самим тиме што , з бог тога што, бу­
49 (начин изражавања ) говор, вока­
дући да, з ашто фам. , јербо арх. , чи м
була р, речник, дискурс, манир фиf. ,
р е Ш. 49 што , да, с тога , з бог тог а ш то ,
стил фи;. ... уи . жаргон , изговор
зато ш т о
језикосnовац м в. лингвиста
јереза ж О хереза, јеретиз ам, јер ес,
језикоcnовље с арх. в. лингвисти ка
кривоверје, хере з ија 49 бунтовни ­
језичав прид. (који говори пакосно штво , одметништво, отпадниш т в о,
и уврељиво) лајав, брбљив, брбљав , дисидентство, буњење , апос таза
који им а велику јез ичину изр . - уи . р е Ш ., превера р е Ш ., апостаз ија реШ. -
при ч љи в
у и : против љење, уст ан а к
језичара ж в. брбљивица јеретик м О отпадник од званичне
језички прид. в. говорни вере - херетик , кривоверник , сект а ш

језовит прид. в. стравичан 49 в . отпадник

језовитостж в . језа 1. јеретички прид. в. безбожан

јејина ж в. сова јесетра ж заал . (морска и слатковод­
јек м в. зенит 2. на риба, лат. Acipenser sturio) *
јеnа ж бот. О (лат. Abies аЈЬа) јелка 49 јесте узв. да, истина, тако је, истина
(одсечено јелово дрво или грана које је, си фам., јес жарf.
253 I
јести јутро

јести несврш. прел. хранити се, обедо­ jopraH м покривач , прекривач, пе­
ват и , дегустирати, ручати, жвакати , гу­ рина - реј. дуња, поплун, имботиј а -
стир ати, папати фам. , шопати фам., ча­ уи. креветнина, ћебе, покривач 2.
стити се фам ., таманити фам., њупати јунак м О делија , херој, вук ф иi. ,
фам. , хасати жарi. , клопати жарi., кљу­ соко фиi., витез фиi. , змај фUi. , ор ао
кати се иОј. , ручкати gеч. , кусати суж., фu!. - уи : борац 8 В . протагонист
мезетити суж. - уи . ждерати јуначки ПРИД. храбар, неустрашив,
јеткост ж О в. бес 8 в. заједљивост одваж а н, смео, срчан, херојски, ви те­

јефтин прид . јевтин , багателан, три ­ шки , не с трашљив , и з држљив , неп о ­

чав, за немарљив , н ез натан, низак (о пус тљ ив , врли , непоколебљив , ла вов ­

цени), мали (о цени) , ниш т аван, бе ­ ски фи[ , љут фu[ , др з ак фu[, д ели

з нач аја н , с меш ан ф ам. , џ а балеску арх. , јуначан арх. , ла вљег срца и зр .,

жарi., џ жарi. - сл . бесплатан , беспла ­ смион ХрВ . - уи . борбен 1.

тежа н јунаштво с храброст, одважност,
смелост, херојство , срчаност, кур аж,
јефтино прил. јевтино, багателно,
неустрашивост, одлучно ст, херо и­
незнат но, ситно , занемарљиво, ни­
зам, непоколебљивост, витештв о,
шта вно , небитно, ниско , мало, пре ­
смионост ХрВ . - уи . борбеност
мало , безнач ајно, смеш но фам. , џа ­
ба ф ам. , дзаб е фам. , џабака жарi., џ
јуне с теле - уи. говедо

фам., за џ жарi. јурити несврш . непрел . прел . (трчати

з а неким) ловити , пратити , сале тати ,
јечам м бат. (лат. Hordeum vulgare)
гонити , гањати, вијати, прогонити,
реј: ј ачмен, јачмичак, јечмик, јечам
пецати , витлати, следити, вреб ати,
озима ц , бијело жито, озимац, арпа,
прогањати, уходити , довијати , изго ­
јечме н, јечмак, јечам вишередац
нити, потерати, кебати фам., хајкати
јешност ж апетит, глад, сладоку­
реШ . - уи : тражити, шпијунирати
сн о ст, изјешност, незајажљивост
јуриw м офанзива, акција, навала,
фам. , слаткојешност реШ., слаткохра­
напад, удар, насртај, освајање, дивер ­
н ос т ре Ш . , тек хрв .
зија , атак, налет, заскок, наскок, пр е­
јова ж бат. (лат. Alnus glutiпаsа) ре!:
пад, нахрупљење реШ. , потрк реШ . -
јел ша, јововина, црна јоха, јошика,
уи.борба,ударац
елф а, јеуша, јошковина, јошић, јалша,
јурнути СВРШ . непрел. О потрчати,
јевла , јаховина, јела, јеа, јеја , ехла, јах,
убрзати, пожурити, зајурити се , по ­
јоха , црна јова, црна јоша, јешика
јурити, похрлити,забрзати, залетети
jorYHaCT прид. в. задрт 2. се, затрчати се, убрзати се, потпра­
joryнacтocт ж задртост, тврдогла­ шити пете/ноге uзр. , опружити кор ак
вост, самовољност, непопустљивост, uзр. , полетети фUi. , дати гас фам. ,
недоказаност, својевоља, упорност, шибнути фам. , нагнути реШ ., акцеле­
искључивост, тврдокорност, својегла­ рирати сшруч . 8 В. навалити 1. 8 В.
в ост, глувоћа на доказе/разлоге, ис­ навалити 2.
трајност, мазгинство - уи: пркос - сл: јурњава ж журба, ужурбаност, ме­
каприциозност, ћудљивост, наивност теж, трка фи!. , гужва фиf., фрка фам.,
јој УЗВ. В. јао цајтнот фам., стр ка ХрВ . жарi.
јок РЧЦ. В. не јутро с пре подне - уи. зора
кабаница ж кишни мантил, пеле­ вити се, џапати се, чупати се - жарf.

ри на - уи . огртач пичкарати се, частити се - уи: распра­

каба ре м в. позориште вљати се

кабаст п р ид. гломазан , велик, кру­ кавеэ м О (кућица за птице и живо ­

пан, повелик , повећи, голем , силан, тиње) крлетка хрв. , гајба арх. 8 фам.
поприличан, вели (и вељи) pef., нема ­ в. з атвор

ли еуф. кавијар м икра, бутарга, мрест, ри ­

каби нет м о учионица, сала 8 в.
адм инистрација
кабn м О вод, жица, цевовод, цев ,
линиј а , проводник, спроводник, ка ­
бел , туљак р е Ш ., туба ре Ш., тулац реш .
бљајајашца
кад п рид. вз н . и рч ц. О (упитно) када, у
које време, у које доба, у којој прилици,
каде ре!., кадер pef. 8 в. док' 1. и 2.
кадар ' м колектив, персонал, осо ­

- суж: нафтовод, водовод, електровод , бље , колегијум , људство - уи: екипа

плин овод 8 pef. в . канап кадар ' прид. с преман , реш е н, вољ ан,

кабnар м бачвар, качар, бочар pef., готов , рад , оран, припрем љ ен , расп о­

пинтар арх., пинтер арх. ложен , припреман,накањен , припр а­

каваљерски пр ид. (лепих манира) ван , з агрејан фиf., у фаз ону фам.
џентлеменски, профињен , галантан, кадифа ж О В. плиш 8 баш. (лат.
рафиниран, пожртвован , племенит, Tegetes erectus) *
несе бичан , витешки, сублиман реШ., кадица ж ведро, корито , лав ор ,
ритерски р е Ш . шафољ, чабар , ведрица - pef. ухач а ,
KaBra ж в. св а ђа шкаф , чабрица , ведрица , шавој , ка­
кавrати се несврш . свађати се , рас ­ дин, леген, кова , шћавњак , каин , л е­
пра в љ ат и се , препирати се , спорити ђен, ампер, ка6лица, ка6ао - суж~ му­
се, глож ити се , кошкат и се, кавжити злица pef. , крављача ре!. , краљача р е!.

се - фам. ждерати се , уједати се, кр- - уи: суд, вангла

255 I
кажњеник каnу1)ер

каж њеник м кажњени, осуђеник, Cacatua galerita) ,.

уха пшеник, з атвореник, хапшеник, какао м (лат. Theobroma сасао) како ­
логора ш, заробљеник, заточеник, ре ­ боб , какаовац прави, какаово дрво
ш та нт ре!. , апшеник ре!. , узник реШ. какаовац м бот. (лат. Theobroma са­
кажњив прид . в . илегалан сао) какаоово дрво
каж њивост ж в. илегалност како п р и л . О откад, откако, чим 49
казамат м арх. в. затвор (упитно) на који начин
Казанова м в. женскарош кап м блато, глиб, муљ
каз а ти сврш . прел . изјавити , рећи, каnан п р ид. в. блатњав
заустити , изрећи, изнети, саопшти­ каnем м навој, намотај, завојница ,
ти, и з устити , формулисати , изгово­ навојак , завојак, чунак реШ .
рити, изложити, објавити, обелода­ каnемити несврш . пр ел . (урезив а­
нити, артикулисати, вербализовати, ти изданак питоме биљке у дивљу )
дорећи , изјаснити се, прозборити , укрштати , пелцовати , модификов а­
исказати, изразити, огласити се, са­
ти, оплемењивати, стварати хибри­
сути , рекнути ре!., касти арх. - уи: об­ де, полутачити арх. , навртати хрв .,
јаснити цијепити хрв . , . окулирати хрв ., кри ­
кази вање с приповедање , говоре­ жати хрв.
ње, причање, прича, обраћање, на­ каnемљење с оплемењивање, укр­
рација, зборење, говоранција фам.,
штање, модификовање, пелцовање
жвака жар!., спика жар!.
каnендар м годишњак, летопи с,
каз ивати несврш. непрел. в . гово­
анали,албум,билтен , алманах,збор ­
рити
ник, хроника
каз на ж О (поступак који се приме­
каnина ж бот. (лат. Ligistrum vulga-
њује ради испаштања кривице) покора
ге) р е!: бијели јоргован, бисер, бисер ­
арх., бич фи!. арх. 49 фи!. в. мука 1.
ни цвијет, бисерово дрво, зелени ка,
каи w м О опасач, појас, ремен, пас - зимаслика, зимзелен, зимозелен, зи­
уи. појас 49 в . огрлица 2. молез, зимолист, зимолозина, ка ли­
каи wар м в. каматник
ница, козјак, козјачица, козје грожђ е,
, каја ње с скрушеност, покајништво, мечковац, милешевина, неприка , па ­

жаљ ење, покајање, вајкање фам. , гри ­ сја леска, пасјаковина, пас-лескови на,
зодушје реШ. , грижа савести изр. пасји самбак, писковина, свиб, сиб а,
кајати се несврш . жалити, вајкати се сибовина, црна боба
реШ., имати грижу савести изр. каnкуnатор м рачунаљка, диги ­

Kaj raHa ж ајершпајз арх. трон, абакус арх. , сабирач реШ ., ра - ,

кајзерица ж в. лепиња чунало хрв., логаритмар суж ., ши ­

кајмак м скоруп, милерам, врхње ре!. бер суж.

кајман м зоол . (врста крокодила, каnкуnмсати несврш . непр ел . про­
лат. Саimап sclerops) алигатор, кро­ рачунавати , обрачунавати, рачунати,
кодил вршити обрачун, мерити, премерав а­
кај сија ж бот. (лат. Prunus агтепја­ ти, вагати

са) ре!: шефтелија каnу1)ер м монах, Духовник, испо­

ка каду м зоол . (врста птице, лат. сник, милосрдник , самостанац, ино к,
каnуп I каммnмца

пустињак суж. , усамљеник фи!., цр­ голетан, кршевит, дивљи, гричевит

нориз ац фам. "Р8., фратар Хр8., ре­ Хр8. 8 фи!. отпоран , поуздан, досле­
ДОВН ИКХр8. дан, устаљен, веран, постојан, чврст,

каnуп м О клише , конструкција, мо­ непроменљив, издржљив, стамен, не­

дел, модла, твори ло Хр8. 8 реШ. фу­ попустљив, сталан, стабилан, сигу­

трола, кутија, омот ран, непоколебљив, устрајан, прин­

ципијелан, консеквентан , истрајан ,
каљав прид . О 8. блатњав 8 8 . прљав
упоран, резистентан, стоички, дура ­
каљатм несврш. прел. О 8. прљати 8
шан, солидан @) 8. груб
фи!. 8. срамоти ти
каменмт прид. О 8. камен ' 1. 8 8.
каљаче ж мн . гумењаши, гумењаци
вратоломан 2.
- ре!. цуруле, гумиђонке
каменмцажо (омањи камен) облу­
каљуrа ж 8. бара
так, валутак, каменчић, баба ре!., в а ­
камармnа ж 8 . клика
лутица ре!., бобуљ ре!., бабуљак ре!. ,
камата ж корист, проценат, добитак, валина ре!., бованица ре!., бован ре!.,
профит, добит, интерес, рачун - нар. бабуљ ре!., валут ре!., обуљак ре!. - уи.
вајда, ћар, пробитак - ре!. фајда, ши­ камен 8 (лат. Ostrea edulis) (врста
ћар,ухар,хасна, лихва , увар, полза шкољке) острига, оштрига
кам атнмк м лихвар, зеленаш, изну­ каменоватм сврш . прел. (убити га­
ђивач, израбљивач, рекеташ - фам. ђањем камењем) казнити, убити - уи.
каиша р, гуликожа, дерикожа, крво­ убити
пија, кожодер, душогубац, стрвинар, каменоnом м (место где се вади
лешинар, пијаница, шинтер, вампир - камен) рудник, коп, кава р е !. , мајда­
уи.лопов ниште арх. , мајдан арх.
камеnеон м зоол . (врста гуштера, камењар м 8. камен' 2.
лат. Chameleon chameleon) .. камењарка ж зоол . О (лат. Perdix
каме н ' м О (крута и тврда ствар од­ graeca) каменара 8 (змија отровни­
ређеног минералног и хемијског са­ ца, лат. Viperidae) круна ре!. @) фам. 8.
става која се налази унутар и на по­ курва

вршини Земље) суж: живац, стана ц , каммnа ж зоол . (лат. Camelus drome-
мрамор, мермер, гранит 8 (драги darius) дева Хр8.
камен) @) (о пределу) нрлет, крш. ка­ каммnмца ж бот. (лат. Matricaria
мењар , стењак, голет, гребен, рвина, chamomilla) р еј: титрица, бела рада,
клисура, крас, пресрт, (тешко про­ бела саса, бели жабљак, бијели мар­
ходна) планина, пристрак ре!. , ребар гич ситни, блажена бела, боливач, бу­
реШ., карст реШ., тимор реШ . О хрид, вија (бувља) р е !: трава, воњавке, га­
гребен, стена, громада, литица, грижа мелица, гамилица, гомољица, горчак,

р е !о , лит иесн., кам иесн ., машет реШ ., жабља трава, жабљи цвет, жабњак,
машета реШ. - суж. стећак , мејаш ; ме­ здравић, јармен, калумела, камилав ­
ђаш, кушач, међар, граничник, међа­ ка , камилца , камоми~, камилца , ка­

шник, рожњак, међак , темељац, гра.­ момила, кокорњак, камомиља, комо­

ничњак, медашник, станац, ивичњак ника, лепа ката, липища, материчњак ,

, О . •

каме н ' прид . О стеновит, кршан, матерник , матор.њак, подрумиче, пр -

врлета н, каменит, ломан, крашки, стенак, раменак, рамојн, рамуника,

257 камион I канцеnарија

рман, родино цвеће, родњак, рома­ ца, лат. Serinus canaria) *

ника, теленак, тетрица, трава од бува, канда п рил. в. могуће
х ерманек, хр ман , царев цвет
кандеnабр м О улична светиљка
ками он м шлепер суж., теретњак 49 баш . (лат. Cirsium candelabrum)
суж., воз жарf. боцареf.
кам п м О (војни - ) логор, табор, се­ кандидат м конкурент, претенден т,
диште, штаб, средиште, упориште, аспирант, такмац, тражилац, рефлек­
база - уи : касарна, склониште 49 (из­ тант реШ. - уи. такмичар
виђачки -) логор , бивак, табор , ло­ кандиnка ж бат. (лат. Aquilegia vul-
го риште реШ. ,збиралиште хрв. , лагер garis) реј: ашибачар, грличек, попи на
хрв. - уи. шатор @) (заробљенички -) капица , звон це , звецкавац, кампавк а ,
казн ионица, логор, конц-логор, лагер
кандилијца, кокотичек, лулица , ор­
арх. - уи . затвор
личе к, пакујац , средња росоплас т, ср ­
камп сис м бат. (лат.Тесоmа radicans) меник, тролистњак
реј: труба сти јасмин , текома
кандиnо с уљаница, кадионица
камфор м бат. (лат. Cinnamomum канибаn м људождер, антропофаг
camphora) камфорово дрво
канон м норма, принцип, наче ло,
кам чити несврш . прел . (досађивати
закон
упорним молбама) салетат и, спопа­
канонада ж в . паљба
дати, наваљивати, мољакати, изну­
канта ж кофа, ведро , чабар, кантиц а
ђивати, молити, просјачити, умоља­
вати, изнуђивати, циганчити фам.,
- реј. кабао, лимењак, пуђерица, ли ­
мењача, ведрица, кабла, лама, броква,
шлихтати се жарf., просити иОј., фех­
кабо, сић , брокета, кибла, ђугум, ко ­
тати реf.
ва, брока, каблић, музлица суж.
кана ж бат. (лат. Lawsonia inermis)
(биљка из јужних крајева и боја те кантар м бат. (лат. Spondylosoma
биљке која се обично користи за фар­ cantharus) кантор

бање косе ) кна, црвени корен, струж­ кантарион м бат. (лат. Hypericum
кавац, руменило perforatum) реј: жута кантарија, бо :

канабе с отоман, кауч , диван, софа. грродичина трава, госпина трава,

кана пе ре/. - уи. кревет бљзга, бљузгавац , 60городичина ру­

ка , вражји бег, горац, горчан, госпин
кана п м О јарак , вододерина, ко­
цвет, госпино зеље, греотаљка, жута
рито, ров, жлеб, јаруга , водојажа
метлица, жути кантарион, жућеница ,
реј. 49 в. јама
засекница, звекац, звончац , ив анова
кан ап м уже, конопац, трака, коноп­
трава, ивањчица, т рава од и здати,
чић, личина, корда реј., сиџим реј. ,
трава од по се ка
шпага реј., привеза реј. .- суж: штрик

(- з а сушење веша), потегач (- за по­ кантарџија ж в. мерач

. дизање једра), ласо(- за хватање сто ­ кантина ж О (мала продавница јела
ке), гумина (дебели бродски - ), пала­ и пића, обично при касарни или фа ­
мар (дебели бродски - ), путо/путила брици) в. продавница 49 менза, кухи ­
(- којим се вежу предње ноге живо­ ња, рестор ан

тињи ) - уи. трака, чвор канцеnарија ж (службена просто­

ка наринац м заал. (птица nевачи - рија у којој се обављају администр а-
као I каранфип . 258

тивни послови) уред, биро, писар­ прасит, непредвидив, ћудљив, не ­

ница, секретаријат, офис фам., канц сталан, нагао, неуравнотежен, не­

жаРf., ларија жаРf., писарна арх. , тај­ стабилан, импулсиван, раздражљив ,

ништвохрв. напрасан, несталожен, експлозиван ,

као прил . бајаги, тобоже, тобож, као распаљив , мушичав, темпераментан ,

да, кобајаги, као бајаги, да иран. - pef. свадљив- уа. осетљив, тврдоглав, чу­

божем, божемске, божемски, бајали, дан,груб,тврдоглав,страстан , бесан ,

бађи, санћим, ђоја, боксум, бајагим, јак, немиран, разуздан, грозан
баги, бојаги, токорсе, баксем, бејаги, каприциозност ж хировитост, на­
баксум, бајеги, бајагли, корсем , баја­ праситост, непредвидивост, ћудљи ­
ђим, баксим - жарf. гистро, шатро вост, нестабилност, импулсивност,
кап ж О капљица, капља хрв. 41} Meg. раздражљивост, несталоженост, екс­

в. апоплексија плозивност, распаљивост, мушича­

кап ара ж депозит, залог, гаранција, вост, темпераментност, свадљивост

осигурање, кауција,полог, аванс, јем­ - уа. тврдоглавост

ство, аконтација, јамство, авал pef., капсупа ж Овој. детонатор, капи­

вађевина pef., јемчевина арх., лом­ сла, упаљач 41} пилула, таблета
бард арх., форшус арх. pef., вадијум капут м "- суж. трокарац, ђубрета­
реШ., предујам хрв. рац, шињел - уа. јакна
капа рисати сврш . прел . (дати но­ капуцин м заал. (врста мајмуна, лат.
вац уна пред) антиципирати, авансо­ Cebus capucinus, Aotus trivirgatus) "
вати, јемчити
кара ж нар . в. курац
кап ати несврш . непрел . капљати, цу­
караконџупа ж О в. наказа 49 в. ба ­
рити, падати
барога
капа цитет м О в. могућност 41} ко­
карактер м О (скуп битних мо ­
личина простора (хотел), величина О
ралних, психичких и интелек туал­
в. за премина
них особина) идентитет, ментали тет,
капесанта ж заал . (лат. Pecten јасо­ темперамент, природа, личност, д у­
baeus) Јакобова капица
ша, ћуд , дух, психа , психологија, сен ­
капетан м в . командант 1. зибилитет, ков, нарав, индивидуал­
капија ж врата, вратнице, хаустор, ност, индивидуалите т, настројеност,
улаз, излаз - pef. вежа, портун - арх. нутрина, ја, его, особине, унутра­
капиџик, порта, портал шњост, крв фиf., штих фам . , натура
капитап м в. имовина реШ. - уа: морал, навика 49 в. прот а­

капитапан прид . О в . импресиван гонист

1.49 в . огроман 1. и 2. карактеран прид . истрајан, чврс т,

капитен м спарт. вођ а , предводник непроменљив , стамен, сталан, стаби ­
капи ца ж заал . (лат. Cardium edule) лан, сигуран , резистентан , стоички,

вонг ола, ладинка, срчанка дурашан, co~'J1дaH, камен фиf.

капи џик м арх. в. капија карактеристика ж в. обележје 2.
кап риц м хир - фам. мушице, бубе, карактеристичан прид . типичан,

бубице, каприце - уа. тврдоглавост истакнут, дисти'нктиван, својствен

кап рицмозан прид . хировит, на- каранфип м бат. (лат. Dianthus

259 каранфиnићI кафана

caryophyllus) ре!: карамфиљ, карам­ строфа, пропаст, трагедија, страхота,

фил, каравиље, клинчић вртни апокалипса фи!. - уи: несрећа, слом,
каранфиnић м бот. (лат. Eugenia невоља

caryophyllata) ре!: клинчић, гарофан, KaTanOr м регистар, брошура, моно­

к рамфил, каранфић, клинчац графија суж. - уи. индекс
кардинаn м зоол. (врста птице пе­ катанац жути м бот. (лат. Reseda
вачице из породице зеба, лат. Ric- lutea) ре!: резеда
hmondena cardinalis) .. катапуnтирати несврш. прел . изб а ­
кар ијеризам м О аривизам, на­ цивати , испаљивати, лансирати фам.
мет ање , лакташење, скоројевићство, - уи. бацати
гу р а њ е, лов на положај е, лакташтво , катастрофа ж в. катаклизма
п робијање, штреберство , наметни ­ катастрофаnан прид . кобан, апо ­
штво 8 в. амбиција 1. калиптичан, трагичан, катастроф и­
каријериста м аривиста, наметник, чан

лактащ парвени, штребер , гургур (и катеrорија ж класа, сорта, тип, вр­

гур - гур)фам., гурало фам., скороје­ ста, начин, сој , род , ред, марка , гран а ,
ви ћ ио !. , тиква бе з корена изр. жанр - уи : облик, линија , група, ст р а­
кар ијеристички прид . в. амбици­ на - сл: низ, скупина
озан катеrоричан прид . в . одлучан 1.
кари ка ж в . алка катедраnа ж стона црква, првосто ­

карикатура м ж фам . в . наказа на црква, престона црква, саборна

карnица ж в. бедрењача црква, првостолница хрв.

кар нер м (набрани део женске оде­ каткад прил . в. некада 2.

ће) волан, врпца, набор, украсни по­ катран м О в. асфалт 1.8 В. смола
руб /шав катун м пастирски стан, пастирс ко

ка русеn м в. вртешка насеље, бачина арх. ре!., бачеви на

касапити несврш . непрел . прел. О (- арх. ре!. , бачило арх. ре!., стан арх. ,
жи вот ињу) клати , сећи , комадати, це­ бачија арх.
пат и 8 (- човека) клати, мрцварити, каћиперка ж гиздавица, ги з да ву­
маса крирати, убијати , унаказивати @) ша, помодарка, врцкица, врцка, фрај­
(- текст и сл . ) сећи, скраћивати ла фам., шминкерка фам., шми зла
ка сарна ж војарн(иц)а, војарна хрв., фам . , пицмилка жар!. - уи : намигуша
војарница хрв. каубој м ранчер, фармер , сточар -
касније прил . (по истеку неког вре­ уи. чобанин 1.
мена) после , доцније кауција ж в. капара
кас нити несврш . непрел . О (дола­ кауч м в. канабе
з ит и са з акашњењем) задоцњавати, кафа ж (лат. Coffea arabica) кахва
зак ашњавати @ (бити у закашњењу ре!. , кава хрв.
с нечим) заостајати, одуговлачити, кафана ж гостионица, ресторан,
оклевати крчма, коноба, та верна, биртија, за­
кастрирати сврш. прел . ушкопити, логајница, 6ирцуз, крајпуташица,
у штројити локал, гостиона - ре!. бетула, пај зл,
катакnизма ж смак света, ката- бирц, ашчика, ашчиница, оштариј а,
кафе I кестен 260

мусафирхана - суж. кантина, менза, сац , квасница , квасна гљивица, квас ,

ћеваб џиница, ручаоница, свратиште, пивски квасац

бурегџиница, пљескавичарница, пи­ квасити несврш. прел. О (чинити

церија, посластичарница, чајџиница, мокрим) мочити, влажити, натапати ,
пљеск авиџиница, хамбургерај реш. пота пати, прскати, поливати - уи. те ­
кафе м кафић, бифе, локал, кафе­ ћи, прскати @ (о реци) запљускива­
бар, кафетерија, кафе-ресторан, бар, ТИ,плавити

клу б , локанда ре!. - суж: винарија, квоцати несврш. непрел . фам. в . бр ­

пи вница,ракиџиница бљати 2.
кафетерија ж в. кафић KBpra ж (задебљање ткива) задебља ­
кафетерија ж в. кафе ње, кврга, чворуга , отеклина, натек­

кафић м в. кафе нуће, отврднуће, чвор, натеклина ,

качамак м палента, гриз, пура хрв . одебљање, испупчење, испупчина,

качар м в. каблар задебљаност, ryкa ре!., тврдина реШ.,

напухнуће хрв. - уи. модрица
качарница ж в. бачвара
качити несврш . непрел . вешати, бе­ кедер м (било која речна, ситна ри ­

сити, закачињати, окачињати, кеша ­

ба која служи као мамац) мамац

ти фам. кеэити се несврш. в. кревељити се

каш њење с в. закашњене кеј м в. лука

ква nитет м в. обележје 2. - уи. та­ кеnа ж бот. (лат. Ammi visnaga) *

ленат KeHryp м зоол . (лат. Macropus gigan-

кваnификација ж в. компетент­ teus) клокан хрв.
ност кењкавац м фам . О фам. кмеча ­
кваn ификован прид. в. вичан ло , кмеза, кмецавац, плачљивац ,

квантитет м квантум , количина ,

плач(љив)ко, кмечавац, кукумавк а,
пекме з, шмрцавац , кењкало , цми ­
мера - суж: величина , досе г, размер,

капа цитет, јачина, обим , з апреми ­ здравац, цвилидрета нар . - ре!. плач ­

кеша , гринтало, гринтавац , цендр а­

на, дужина, опсег, димензије, маса,
вац, цендрало, кмецало, тулило, ре ­
ширина, тежина, р аз мера, габарит,
ква нтум, волумен, обујам хрв., про­ вало, бечало, цања, цмоља @ в. гун­

тегахрв. ђало 1.
квар м оштећење, хаварија, оштета кепец м човечуљак , палчић, гно м,
патуљак, кржљавац , кржљавко, пи г­
реШ .
мејац, пигмеј - фам . прцоњак, пик а­
квара н прид. О в. покварен 2.
@фам.в. лош вац , паташон , т ртак реШ. - ре!. прцо ­

љак, маљеница, геџа , пршмољак

квар ити несврш. прел . О (доводи­
ти у неисправно стање) уништавати , кермес м зоол . (лат. Kermes ilicisi)
храстов црв ац, керме з н а штитас та
руинирати, оштећив ат и, растурати,
ваш
рушити @ (чинити руж ним) в. грди­
ти 2. @) (лоше утицати на некога или керна ж зоол . (лат. Epinephelus gua-
нешто) * za) кирња, кјерна
квасац м (лат. Saccharomyces cere- кеса ж в . врећа
visiae) жестин квасац, пиварски ква- кестен м бот. О (лат. Castanea sati-
261 кецl ки цоw

уа).. 49 (дивљи -, лат. Aesculus hip- дати, нагрђивати, кудити, оцрњивати ,

pocastanum) јелош, мађал, дивљи потцењивати, повређивати, грдити ,
кастањ, коњски кестен, бели дивљи псовати, наруживати, уједати за срце
кестен, горки кестен изр. , бацати љагу изр., прљати ( н ечије
кец м фам. О 8. адут 1. 49 8. једини­ име), бешчастити, индигнирати, за­
ца 1. давати / наносити бол, наносити увре ­
кеч и rа ж зоол. (слатководна и мор­ ду' потресати, понизивати, осипати

ска риба, лат. Acipenser ruthenus) .. паљбу на кога изр., гадити, пљувати у

кеш ж готовина, ефектива, готов но­ лице изр. , вређати, сахрањивати (не­

вац, актива реШ. кога) фиf. , блатити фиf., каљати фиf.,

киб ицовати н есврш . неп рел . 8 . ви­ убијати фиf. , пљувати фиf., пањка­
ти фам. ,опањкавати фам. , ледирати
рити 1.
фам . реШ . , олајавати фам., рањавати
кив и м зоол. (лат. Apteryx australis)
ексир., обеђивати реШ., хулити реШ.,
кивикалац
бацати дрвље и камење на кога изр . -
кидати несв р ш. не п рел . О (- одећу
уи: презирати, трачарити , узнемири ­
или слично) цепати, тргати, дерати,
вати , исмевати, мучити
парати, љуштити реШ. 49 фаМ.8. бе­
кипарство с 8 . вајарство
жати

кипети н есв рш . не п рел . О 8 . врети 1.

кид нути свр ш . непрел . О (наглим
покретом извадити) тргнути, истрг­
49 8 . избијати @) фиf. 8. беснети

нути, извући 49 8 . побећи 1. кипу1iи п рид. 8. врућ

кијамет м 8. мећава киретажа ж 8. абортус

кија ружаста ж бот. (лат. Polygala кирија ж станарина, аренда pef. - уи.
comosa) .. закуп

кика ж плетеница, витица кисепо дрво с бот. (лат. Ailanthus

кики рики м 90Т. (лат. Arachis hypga- glandulosa) pef: смрдљиво дрво , ај­

еа) pel: орашац лантус, пајасен, морски јасен , рус

кикот м О (искидан и висок смех) кисеоник м фи г. кисик Хр8. - уи. ва­

хихот, цикот, хихотање - уи. смех, здух

осмех 49 (гласан и звонак смех) гро­ кит м з оол . (морски сисар, лат. Ceta-
хот, хихот се а) ..
кикс м фам. 8. испад 1. китњаст пр ид. 8. накићен
кип ав п рид . О (који болује од киле) ки1iен прид. О гиздав, украшен, уре­
.. 49 фиf. 8 . спор 1. ђен, китњаст, сређен, елегантан, до­
ким м бот. (лат. Carum carvi) pef: бела теран, накићен, улепшан, нагиздан ,
цемена, дивљи кумин , карун, кимељ, полепшан, удешен - фам. нађинђан ,
кимијен, кимин, кмин, комин, 1<0- накинђурен, нацифран, напирлита н,
пров, куминак, питоми ким, пољски налицкан, пицнут , у тренду - уи: от­

ким мен, сјајан, модеран, блистав, скупо ­

ки нта ж фам. О 8. новчић 49 8. новац цен - сл: раскошан, намештен, бира н,

ки њити н ес врш . п рел . О 8. злоста­ yrлачан 8 В. красан

вљати 49 понижавати, омаловажава­ кифпа ж 8. пециво

ТИ, ружити, срамотити, дирати, напа- кицоw м лепота н, гиздавац, красо -
кичи цаlкпети 262

та н, помодар - фам. денди, шармер, лебати, млатарати

лепота нер, каћипер, монден, шмин­ кпатити се н е сврш . О в . гегати се
кер, лутки ца, лутак, фенсер, шме­ 49 в . њихати се 1.
кер, фићфирић, педерко ио!. - ре!. кпауэупа ж п ра в н . (члан уговора,
лизун, гизделин, ђилкош, красник правила, закона) одредба , ставка,
арх. Кlvиш. тачка, артикал - уи. амандман

кичица ж бот. (лат. Erythraea centa- KneBeTa ж в . лаж

urium) ре!: горчица, трава од грозни­ кпеветање с опањкавање , куђењ е -
це, кантарија црвена уи . лагање
кич ма ж анаШом . О краљешница кпеветати нес врш . п рел . (говори ти
хрв., хрптењача хрв., хрптеница хрв . неистину о некоме) пањкати, опањ ­
49 фи!. в. леђа е фи!. в. окосница кавати, кудити, мрачити фам . - уи.
ки wа ж О (врста атмосферске обо­ лагати,оговарати

рине) дажд арх. , падавина, пљусак кпеветник м оговарач, опањкивач ,

(јака - ) 49 фи!. в. мноштво подметач, хулитељ, злурадник, не ­

киw ница ж (вода добијена скупља­ добронамерник, кудилац, клевета ло,

њем ки ше) " - уи . вода оговаратељ, оцрњивач, зао језик фи!. ,
киw обран м амрел(а) ре!., ам­ змија фи!. , трачер фам., објеђивач хрв. ,
брел(а) ре!., лумбре ла ре!., нубрела обједитељ хрв. - ре!. опадач, пањкач ,
ре/. , умбрел (а) ре!. , даждник арх. трачлер,бедилац , кудитељ,бедач,пањ­

кпада ж О в. брвно 49 фам. в. звекан кало , опадник - сл: злонамерни к

кпад енац м в . извор 1. KneKa ж бот. (лат. Juniperus соmmи ­
кпад ити се с врш. и несврш . непрел
nis) ре!: вења, боровница, баровниц а,
боровац, брика , бриње , клековин а,
(- на неког или нешто) играти, уло­
обична боровница, смрек, смрека,
жити, опкладити се, ста вити улог
смрековина, см реч , смрика, смрича,
кпана ц м (тесан планински прола з )
см рква, смрча, фењ а, црна смрекиња
теснац, усек, процеп, пролаз , клису ­
KneH м бот. (лат. Acer campestre) ре!:
ра, гудура, ждрело, врата фи!., пла­
куника,пољскијавор
нинска врата фи!., богаз арх. - уи .
крш1., гротло кпепетање с О в. брбљање 49 в. бат

Knaca ж О сорта, тип, врста, катего­

KneneTywa ж в. звоно

рија, начи н , сој, род, ред, фела, грана­ кпепити СВРШ . прел. в. лупити 1.
уи: група - сл: ни з, скупина 49 в. гене­ кперик м в. отац 3.
рација 3. е фам. в. угледник кпесање с (обрађивање камен а) ..
кпасика ж в . давнина - уи . вајарство

кпаси фиковати н есврш. прел . кпесати н есвр ш . прел . (обрађивати

рашчлањи вати , раздвајати, одељива­ камен).. - уи. вајати

ти,распор еђивати,гру писати,развр­ KneT ж арх. в. винарниц а

ставати, св рставати, с ортирати , кла­ KneTBa ж проклетство, урок ,

сифицират и хрв. амин, усуд, а натема , несрећа, про ­

кпатити нес врш . не прел. климати, клетиња фам .
цимати, труцкати, вити, гибати , њи­ кпети н есврш . н е п рел . проклињати,

хати, повијати, витлати , љуљати, ко- кудити - уи . врачати

26з кnиsавI кnопка

кnиsав прид . склизак, склизав, кnипан м фам . О в. мангуп 1. 8 в.

клизак трапавко

кnиsавица ж в. лед кnисура ж (тесан планински про­

кnизњаци м мн . зоол . (лат. Elateri- лаз) в. кланац
dae) скочибуве, клишњаци кnица ж фиг. О заметак, ембрион ,
кnика ж (огранизована група људи изданак 8 в. корен @) микрооргани­

која чини нешто на штету других) зам, бактерија

камарила, котерија, мафија, подзе ­ кnиwе м О калуп, конструкција, мо ­
мље, клан, компанија, банда, подла­ дла, модел, творило хрв. 8 в. фраз а
ци, пропалице, гадови, олош, шљам, кnовн м О (циркуски глумац) коми­
багра, мангупарија, гамад, циганија, чар, клаун хрв. 8 в . забављач
талог фи!. , од зла оца а од горе мајке кnoHYnOCT ж О в. апатија 8 в. ма ­
изр . - ре!. клатеж, бараберија, клапа, лаксалост 1.
лацманија, шквадра, фајта, ксиндл, кnонуо прид . в. малаксао
багажа, фукара, поганија, жгадија
кnонути сврш . непрел . малаксати,
кnикер м О кенац жар!. , клиша
уморити се, ослабити, изнемоћи , ко ­
жар!. , шпекула ре!. , пикула ре!., фрња лабирати, истрошити се, посуст а­
ре!. 8 фам. в. генијалност ти, исцрпсти се, балдисати, јењати ,
кnима ж О фи!. расположење, уго­ здвојити, колапсирати, умрети фам. ,
ђај, стање, дух фи!., амбијент фи!., крепати фам., липсати фам., рикну­
озрачје фи!. хрв . , атмосфера фи!., ми­ ти фам.
рис фи!. , амбијенат ре!., штих фам., кnонуће с в. малаксалост 1.
штимунг фам.8 вентилација, кли­
кnопарање с клопот, клопотање,
матизација, вентилатор, клима-уре­
тандркање, бука, треска, тутњава,
ђај фам.
чангрљање, лупање, лупа, ударање ,

кnимав прид. О лабав, несигуран, лупарање, халабука, ломњава, луп ­

разлабављан, расклиматан, непри­ њава, грување, ларма, тресак, праска ,
чвршћен, незатегнут, непритегнут, ле­ тропотање, звекетање, топот, лупка ­
лујав, дрхтав, млитав, на стакленим/ ње, кврцкање, тропот, куцање, тре­

лабавим ногама изр. 8 в. лаички' 1. скање, ломљавина, куцкање, бубња­

кnимаво прил . в. лабаво ва, тумбање, брујање, бубњање , ту ­
кnимакс м О в . кулминација 8 тањ, орљава ре!. , лопот ре!. , лопотање

фи!. в. оргазам ре!., ломот ре!., дрка ре!. , громотање

кnиматизација ж в. клима 2. реШ., весак реШ., трубња ва реШ . , гро ­

кnинац м фам. дечак, малолетник, мот реШ. - уи: галама, бат, вика - сл :

балавац, тин~џер, деран, пуберте­ грохот, ломљава

тлија, дериште, балалајдер, балавче, кnопарати несврш . непрел . в. тан ­

прцољак, балавко, зелембаћ, балава ­ дркати

дија, малодобник, беба, дерле, багане, кnопати несврш . прел . жар!. в. јести
балавандер, жутокљунац фам., пиле кnопка ж замка, заседа, мрежа

фам., пикавац фам., шипарац форм., фи!., мишоловка фи!., ступица реј.,
дорасли ца реШ., худобица реШ. виг ре!., кљуса ре!., трапула ре!., са­

кnиника ж в. диспанзер чекуша жр.р!.

кnоп от I коверта

кn опот м О В. бат @ В. клопарање књиwки прид . В. теоретски

кn опотање с В . клопарање коаnиција ж В. организ ација 1.

кn ошар м О В. бескућник @ В. лен­
чута @) В. дроњавац О В. просјак
кnупа ж клупица, шамрл реј. , шамр­
ла реј., товелица р е ј., банак реј. , ска ­
мија арх., подножник реШ. - сл: табу­
ре, тез га
кљ акав п р и д . фам . В. инвалидан
кључаnи прид . В . врућ
кључан прид . пресудан, најбитнији,
при маран , горући, одлучујућ и, нај ­
коб ж (оно што је суђено) В. судбина
кобајаrи пр ил. В. бајаги
кобан прид . о апокалиптичан , ка ­
тастрофалан , трагичан , катас т ро­
фичан @ (који доноси несрећ у) з ло ­
слутан , злокобан, судбоносан , н е­
срећан, злосрећан, малерозан @) В .
погубан
кобасица ж кобаја фам. - суж. срем ­
ска, зимска, роштиљска, суџук , под ­

важ нији , животан, виталан, одсудан, р игуша жарf. - yq. виршла

прелом а н, елементаран , незаобила­
з ан, арбитраран, судбоносан, сушта­
стве н, прешан р е ј. , децизиван реШ . - Кобасице
уй: важа н 1., тренутан
ве гета р ија нс ка р о ш тиљска
кључати нес в р ш . не п рел . В. врети 1.
ви ршла са л а ма
кључни п рид . В. кључан де бре цин е р са ф ал ада
кме эа м ж В. кењкав а ц 1. д имљ ена суџ у к

кр в ави ц а чајна
кмет м В. наполичар
кул ен џ и герњача

кне rиња ж војвотки њ а мортаде л а ш варгла

књиrа ж (у коричени листови папи­ паризер

ра) * - суж: ром а н, з бирка, прируч­

ник, кува р , антологиј а, биографија,
кобац м за ал . ( л ат. Accipter nisus)
аутобиогр афиј а , речн и к , монографи ­
пи љуг р е ј.
ја, слико вница , атла с
кобељање с В. копрцање
ко6ељати се несв р ш. В. копрцати се
К њижевни правци ко6иnа ж О бедевија, аткиња, б е­
дуина р е ј. @ фUf. Йој. (трома и ле њ а
женска о соба) В . лењивица
Исто р иј ска си м болизам
подел а : ков м В. карактер 1.
дре вно источна ре а ли з ам
кованица ж новчић, пара , с и тан
к њи же вност модернизам
новац, ковани нов а ц, б а нка , кин та
а нтич ка естетициз а м

к њиже вност авангарда фам ., шолдо реј.

сред њ е вековна дадаизам ковати несврш . п рел . О (- гвожђ е) *
к њ и жевност надреализам
@ фUf. В. стварати
хума низам зе н итизам

ре несанса футуризам ковач м О (он ај који куј е ) *@ з оол .

ба рок си г нализам (лат. Zeus faber) санпјер , санпјер о,
класицизам клокотризам
шанпјер @) фUi. В. творац 1.
п росветите љ ство ка с ни моде рни за м

ро м а нтизам п о стмодернизам
ковачница ж В . железара

коверта ж омот, омотач , овојница ,

265 ковитnав I копа

коверат, омотница , кошуљица, ку­ кој.како прил.збрда-здола, ђене - ђе­

вертаре!. не, како-тако, како било, напрескок ,
кови тnав прид. 8. буран насумице, насумично, пометено, не­

кови тnац м О вихор, комешање, како, неорганизовано, наслепо, збр ­

вртлог, вир, вртложење, ковитлање - кано, стихијски, конфузно, хаотич ­
уЙ. вртлог 8 фu!. опасност, пометња, но, испретурано, несистематично,

збрка неуређено, импровизовано, напамет,

ков р ... а ж лок на, увојак, витица, ко­ напрескок(це),несређено, лавиринт­

врча, увојница, кудра, завијутак, рол­ ски фu!. , као мува без главе uзр.

на, завојак, цакна фам., фрчка фам. кој.куд п рил. 8 . понегде

ковр ... ав прид. вити част, кудрав, гр­ кој.шта с 8. којештарија 2.
гурав , куждрав, витичав, локнаст, ку ­ којеwтарија ж О 8 . глупост 8 8.
ш т рав, гргураст, коврчаст, коврчав, ситница

врч(к)ав ре!. , ричан ре!., крецав реШ . којот м зоол. (врста вука, лат. Canis
ков ч еr м шкриња, кофер, куфер latrans) ,.
коеrэ истенција ж суживот, коег­ кока ж бот. (лат. Erythroxylon Соса) ,.
з истирање, суживљење, супостојање, кок.та ж 8. намигуша
живљење заједно, заједничко посто­ кок.тирање с 8 . завођење
јање , заједничко живљење . кок.тирати несврш. прел. 8 . заво -.
коеrэ истирање с 8. коегзистен­ дити 1.
ција кокица ж (лат. Columbella rustica)
кожодер м фам . 8 . каматник морски пуж

коэа ж зоол . (лат. Capra) - суж: дома­ кокодакањ. с фам. 8. лупетање

ћа коза, санска коза, кашмирска коза кокодакати нес в рш . неп рел . фам. 8.
коэа р м јарчар, козлар лупетати

коэи нац м бот. (лат. Astragalus опо­ кокотац м бот. (лат.Меlilоtus offici-
brychis) ре!: козлинац nalis) ре!: ждраљика, велика дјетели­
коэи ца ж зоол. (лат. Cupugurus Ьоm­ на, водника, ждралика, жучка, жути

bardus) гамбор кокотац, коњсак детелина, куманика,

коэnа ц м бот. (лат. Агит maculatum) ноката трава, нокатац, ноктец, орлов

ре !: кнегић, качје зеље, змијин чешаљ, нокат, пшеничица, свиндух

козлец, кравосица, календар, змији­ кокошка ж з оол . О (лат. Gallus do-

на трава, мајасил-трева, качја куруза, mesicus) Домаћа кокошка, кокош, ко ­
змијски кукуруз, козлић, закозлик, ка хиЙ. 8 фu!. 8 . глупача
з минац, аронац, вино и ракија, гујин кокт.n м О (мешавина једног или !'>
куруз, берикет, була, телећа стопа, :>::
два пића са соко м) 8 . свечаност
натрагуља, коњска блитва , змијино с) мешавина, сплет
,. 8
...~~
:s:
грожђе, лисичњак, змијин коломбоћ, копа с м н . аутомобил, ауто, моторно ~
з мијин куруз, козалац, блеја, мали возило, транспорт фu!., машина фu!., Љ
стркац, мајасил лимузина (елегантан, велик аутомо - ~
,з .
коинциденција ж случај, случај-' бил), возило фИI., колица фам., МО- "
Ф ам . , макина жар!., само -
ност, сплет околности
~,
торизација "
:z:
Koj.rA. прил. 8 . понегде воз арх. Хр8. '"
коnaбирати lкоnебатисе 2бб

Коктеn и
акапулко загора маргарита пич фантази
балалаика ју енд ми меа кулпа рајзинг сан
барбадо камиказе мимоза ројал минт
бесан пас канкун сансет мираж сабрина
блади мери кариба круз мусолини текила санрајз
вајт лејди космополите н наташа тропикано

велвет хамер ла палма оргазам флорида

вотермелон пунч лејдилајм пина колада џек роуз

голден мандеј лејди скарлет пинклејди

Коn ачи и десерти

бадем тортице колач са кремом од рафаело троуглови
бела бајадера лимуна ролат од кокоса

беле штанглице колач са лубеницом ролат од кокоса

беле штанглице колач са ма н даринама ролат са бананом

бели мињони колач са сиром и маком ролована баклава
бело црни колач колутићи с а џ емом рум купице

бисквит корпице са орасима руске капе

бомбице од смокава краљевски колач слатка лазања са воћем

бресквице лења пита стаклене куглице

брзи колач лубенице старински кох од гриза

брзи колач мађарица тирамису

венац од лешника медењаци тирамису

воћне корпице мека ни кекс фине обланде

воћни колач милански слатки колач фирентински колачићи
грилијаш коцке мушкацоне француске коцке
домаће крофне обланда са ћетен -алвом црвено бели ролат
дунавски таласи обланде са чоколадом црни колач

жербо коцке печени снег са јабукама црно-бели колач

карамел штапићи пијане крушке чоко коцке са воћем
касато коцке пишкоте чоколадне бомби це
колач "јаје на око" плетеница од дизаног чоколадне корпице

колач Дундее тијеста чоколадни колач

колач од јабука плошке од ораха шарлота с јагодама

колач од кестена и поморанџа колач шери куглице

чоколаде пралине шишарке од корнфлех

колач од кокоса принцес крофне пахуљица

колач од мака пуњено воће шните са јабукама и

колач од скуте пуслице од бресака бадемом
колач од црних рибизла пуслице од кајсија штанглице са два надева

колач с лимуном радио - ролат штанглице са малинама

колач са јабукама рафаело

коnaбирати сврш. непрел. в. клонути коnебати се несврш . двоумити се,

мислити се, премишљати се, оклева­
коnацм в. мотка 1.
ти, одуговлачити, нећкати се, ломити
коnач м в . десерт
се фи!. , кршити се фи!. , бити у диле­
коnеба ње ж в. неодлучност 2. ми/недоумици
 коnебљивост I кома нда

коn ебљивост ж в. неодлучност 2. Бадњи дан) в . земичка

коn евка ж фиг. О креветић, креве­ коnовођа м ж в. креатор 1.
тац, љуљашка, љуљка, бешика ре!., коnовоз м в. друм

зипка хрв. 8 в . корен коnона ж низ, ред , врста, строј , по ­

Konera м О (онај који је с неким из стројба хрв.
исте струке, звања, ранга) сарадник, коnонада ж (низ међусобно пове ­
партнер, колаборант, струковњак, заних стубова) ступовље, ступови,
сурадник хрв. 8 (онај који с неким стубиште, ступиште - уи . аркада
у нечему заједно учествује) саборац, КОnОС м в . људина
судруг @) в. друг
коnосаnан пр и д . в. огроман
коnе rијум м в. колектив
коnотечина ж свакодневица, учма­
коn е ктив м колектив, персонал,
лост, мртвило, једноличност, рутин а,
особље, колегијум, људство, људи доколица, устајалост, парлог, стерео ­
фам., момчад суж. - уи: екипа тип ност, таворење, стагнација, мртво
коn е ктивни прид . (који се односи море фи!. , плеса н фи!. , жабокречин а
на све) општи, скупни, заједнички, фи!. - уи: животарење, досада
тотал ни , апсолутни, генерални, на­
коnут м бандажа, круг, беочуг, пр­
челни, уопштен, удружени, свеоп­
стен,котур,коло,венац,алка,обруб ,
шти, опћи хрв обруч, витица, колобар ре!., серкл
коnекција ж антологија, збирка, реси .
скуп, зборник, хрестоматија, албум,
кома ж ... уи . апоплексија
ком пилација, аналекти реси ., флори­
комад м О део , јединица, з рнц е,
легијум р еси. - уи: грађа
елемент, трун ка, компонента, чести ­
коnекци о нар м скупљач , убирач,
ца, састојак , делић, саставница, атом
набављач, аквизитер, купилац, при­
фи!., к арика фи!. 8 парче, део, фраг­
бављач, прикупљач, сабирач, колек­
мент, окрњак суж., парампарче, т рун ,
тор реси.
остатак, делић, заломак, одломак ,
коnено с О анаШом. - уи . зглоб 1. 8 окршак, комадић , крњадак фам .,
фи!. генерација, нараштај, поколење крњетак фам., фрагименат арх. ре!.
коnиба ж уџерица , дашчара, бара­ - суж: крхотина, рбањак ре!. , рбина
ка, страћара, кућерак, ћ у мез, позе­ ре!., рбак ре!., ломатак
мљуша, уџера, појата, клет, чатрља, комадати несврш . прел. одвајати,
вајат р е!., шупа фам. , бурдељ арх. - делити , раздвајати, рашчлањивати ,
уи:кућа откидати, разбијати, одељивати, дво­
коnизија ж в. свађа јити, разједињавати, разграђив ати,
коnико-тоn ико прил . в . донекле половити, уситњавати, транжира­

коnич ина ж О сума, збир, маса, ти , транширати, растављати, тргати ,

број, уку пност 8 в. квантитет преполовљивати,преламати,черечи ­

коnо с О (предмет у облику круга ти, сепарирати, цепати фи!., чехати

или кружнице) в. колут 8 (народна ре!., черечити фам., рашчеречивати

игра у којој играчи најчешће обра­ фам., јединити реШ ., преполављати

зују круг) игра, оро @) серијал О арх. реШ. декомпоновати суж. - уи. сећи
точа к, котач 0 (хлеб који се меси на команда ж (захтев да се нешто учи -
кома ндант I компетенција 2б8

ни) за повест, наређење, заповед, на­ уи. забављач. глумац

редба - уи . одлука 2. комичност ж 8. комедија 2.
ком андант м О капетан, заповед­ комода ж ормар, орман, регал - уи.
ник, наредбодавац, управитељ - суж. ормар 1.
начел ник, кормилар, комесар, погла­
комоника ж бот. (лат. Artemisia vul-
вица - pef. сердар, каштелан, комо ­
garis) pef: дивљи пелин, црни пелин ,
дор, ђикан, сатник Хр8. 8 8. лидер трломет, комотљика, ујмет
ко мандовати нес врш. прел . (изда­ комора ж О 8 . житница 8 8. остава'
вати команде) наређивати, заповеда­ 1. @) 8 . лагер 1.
ти, налагати
коморач м бот. 8. морач
ком андос м специјалац
комотан прид . О (који се угодно
ко марац м з оол . (инсект, лат. Culex осећа) лежеран, безбрижан, немаран ,
pipiens) ,. слободан, нехајан 8 (који је удобан,
комбинатор м довитљивац, снала­ простран) удобан , угодан, простран ,
жљивац, тактичар, видра фиf., добар комфоран, подесан, добар, широк ,
играч жарf., пливач жар!. - уи. пре ­ нескучен

предењак, дипломата 2. комоција ж 8. лежерност

комбинација ж жар!. О 8 . спој 8 8 . компактан п рид . О збијен, густ, са ­
план 2. @) фи!. (догађај у којем треба жет, чврст - уи. везан 1. 8 заокружен,
да учествује више људи) аранжман . целовит, јединствен - уи. целовит
прича, варијанта, шема фам.
компанија ж О 8. клика 8 8. круг 2.
комедија ж О драмски комад, скеч компеНЗ0вати сврш. прел. 8. от-
- суж: лакрдија, шаљива драма, ху­
платити
мореска, буфонерија, водвиљ 8 фи!.
компетентан прид. (који има до­
(смешна ситуација) смејурија, ко­
вољно знања или способности да од­
мичност, за фрканциј а фам.
лучује) меродаван, по з ван , дорастао
комедијант м 8 . комичар
компетентност ж знање, извежба ­
комента р м напомена, примедба , оп ­
ност, стручност, спретност, умеће ,
сервација, запажање, приговор, опаска,
способност, вештина, верзираност,
појашњење, објашњење (попратно) ,
умешност, вичност, окретност, рути ­
објекција реШ., припомена реШ.
на, мудрост, дораслост, мајсторство ,
комеса р м 8. командант 1. искуство, увежбаност, искусно ст,
коме шање с 8. ковитлац 1. упућеност, навика , мајсторија, рути­
коме w а ти се несврш . 8 . мешкољи­ нираност, обученост, уметност, ква­
ти се лификација , пракса, усавршеност,
комичан прид . смешан, забаван, ша­ уходаност, позваност, умење, ком­

љив, духо вит, комичан, лакрдијашки, петенција, студиозност, квалифико ­

искричав, хумористички, хумористи­ ваност, умност, техника, наука фи!. ,
чан, хуморан, анегдоталан, анегдоти­ занат фам., кликер фам., акрибија
чан, анегдотски, гротескан ексир., нео­ реШ., умедба реШ. - уи. таленат, обра­
бичан фи!., откачен фам. , шашав фам., зованост

вицкаст фам., редикулозан форм. компетенциЈа ж надлежност, де­

ком ичар м комедијаш, комедијант - локруг (П0ље утицаја), ингеренција ,
 компјутер I конвенција

меродавност, позваност, компете н т­ замумуљен фам., чупав фам., зајебан

ност - уи: стручност 1. нар. , завој ит реШ., закучаст реШ . , за­

ком пјутер м рачунар, машина фам., н оветан арх. - уи: вишесмислен , не ­

сокоћало фам., конзерва жарf. , комп разумљив

жарf., лименка жар!., канта жарf. , композитор м аутор (музичког де ­

пјутер жарf., макина жар!., рачунало ла), складатељ ХрВ.
Хр6., компјутор Хр6. компонента ж 6. комад 1.
компромитовати св рш . прел . уни­

зити,понизити,осрамотити,дискре­
Комјутерски делови
дитовати, озлогласити , опљуну ти

и периферија фам . - уи. окривити, осумњичити,

оптужити

графичка карта процесор

комуникација ж О разговор, кон­
звучна карта RAM меморија
верзација, коресподенција, контакт,
звучници скенер

ка6лови тастатура општење, веза, информисање б кон­

камера ТV и радио картица верзација, казивање, приповедање,
кулер USB ка6л
комуницирање, говорење, говор ,
матична плоча флопи диск
мик рофон И јединица општење, причање, дијалог, дебата,
слушалице хард-диск изражавање, прича, обраћање, рас ­
миш СО и OVO уређај права, дискусија, нарација , зборење,
модем џојстик
домјенак ре!., говоранција фам. , жва­
монитор штампач
ка жарf. , спика жарi., збор арх. , козе­
ријареШ .
ком пјутеризован прид. 6 . меха­ комуницирање с 6. комуникаци ­
нички 1. ја
ком пnексан прид. О 6. комплико­
комуницирати нес в рш. непрел . 6.
ван б 6. многострук 1. @) 6. више­
причати
струк 2. комфоран п рид. 6 . комотан 2.
компnекснији прид. 6. надмоћнији
комwиnук м суседство, окруж ење,
ком пnет м О (- женске одеће) оде­
крај, околина, округ
ло, ансамбл арх. б серија, класа, гар­
конац м О нит, влакно , конч ић,
ниту ра, скуп
предиво, прело, пређа, фибра, дре­
ком пnетан прид. 6. потпун
тва суж., котун суж. - уи . конопац б
комп nетно прил . 6. сасвим
фиf.6. крај' 1. @) фи!. 6 . смрт 2.
ком пnикација ж О сложеност, за­
коначно прил. (после дуго чекања)
мрше ност, запетљаност, заплетеност,
напокон, најзад , н а крају, напослетк у,
збрка ност, збрка, хаос, петљанција,
. на концу, једва реШ. најпослије Хр6.
лавиринт фиf . б Meg. погоршање
коначност ж О измерљивост, из­
ком пnикован прид. замршен, сло­
бројивост, пребројивост, исцрпљи ­
жен, запетљан, тежак, збркан, про­
вост, ограниченост, одређеност б 6.
блематичан, захтеван, слојевит, ви­
неизбежност
шеслојан, комплексан, суптила н ,
конвенција ж О споразум, закон,
побркан, незгодан, закукуљен фам.,
правило, договор б конференција,
конвенционаnанlконкурент 270

за седање, саветовање, договор, сед ­ спремност, справност арх. - уи : спо ­

н ица, састанак, сусрет, збор, скуп ­ собност 1.
ш т ина, форум @) в. обичај кондом м презерватив, заштита, за­
конвенционаnан п р ид. једноста­ штитна гумица, хигијенска гумица ,
в ан , незанимљив, сувопаран, неориги­ куртон нар.

н алан , ништаван, занемарив, осредњи,

кондор м ЈООЛ . (врста лешинара ,
уобичајен, баналан, обичан, безвредан, лат. Vultur gryphus) *
тричав, неуверљив, просечан, триви­
конекција ж веза, спој, контакт,
јалан , безличан, ненадахнут, отрцан,
спојница, релација, спона, склоп ,
с вакодневан, рутински, немаштовит,
зглоб,саставак, додир, препле~ спо ­
неукрашен, петпарачки, једнолик, нај­
јиште, саставница, амалгам (чврст
р аширенији, ништа нарочито, неима­
спој) фи!., мост фи!. , повезница ре!.,
ги нативан, свакида(ш)њи, увек јед­
решка ре!., фуга сшруч .
н ак/исти , некреативан, без изразитих
конзерва ж лименка, кантица, ли ­
о бележја, раширен, лош, стереотипан,
мењак, лимењача
н ије не знам шта, једнообразан, непое­
конзервативан прид. старомодан,
тичан, шака јада, никакав, средњи, без
стари неки, патријархалан , традици ­
вредности, типизиран, безвезан, ста ­
оналан, традиционалистички, анти ­
лан , невредан (спомена), истолик, није
кваран фи!.
б огз на шта, униформан, средње жало­
ста н , ништа посебно, свагдањи, сваг­ конзистентан п рид . О збијен, гус т,

да шњи , излизан фи!. , празан фи!., глуп сажет, чврст, компактан - уи. везан

фи!., јефтин фи!. , јадан фиl., шупаљ 1. 8 (који се држи неког мишљењ а и
фи !. , пробушен фи!. , истрошен фи!. , начела) постојан, непроменљив, н е­

средње руке ре!., прњав ре!., парзњикав попустљив, истрајан, упоран, непо ­

фам. , офуцан фам. , кукаван нар. , под­ колебљив, устрајан, принципијелан ,

ношљивеуф. консеквентан, дурашан, стабил а н ,

конве рзација ж разговор, разгова­ устаљен, поуздан, окорео фам . - у и:

привржен , логичан, отпоран, снажан ,
ра њ е , комуникација, комуницирање,
п ричање, говорење, говор, општење, дисциплинован

збо р е ње , коресподенција, контакт, конзуn м амбасадор, аташе , изасла­

оп ш тење, веза - уи. дебата 1. ник, дипломата, дипломатски пред­

KOHrpeC м окупљање, симпози­ ставник, поклисар арх. , диплом ат

јум , конференција, састанак, скуп, хрв., велепосланик хрв.

фо рум, разговор, пленум, семинар, конзуnат м амбасада, з аступни ­

скуп ш т ина, дискусија, дебата, адет штво, дипломатско представниш т во ,

ре!. ре Ш. , збор арх. , веће арх. , конкор ­ поклисарство арх., заступство хр в.,

дат р е Ш. - уи . конвенција велепосланство хрв .

конrруенција ж О слагање, уса- конкорданција ж в . јединстве-

гла шеност, сагласје, сагласност - уи . ност 2.
јед инственост 1. 8 в. договор кон - конкретан прид. О в. материјалан
дир м в . крчаг 8 в. опипљив

конд иција ж форма, стање, при- конкурент м О в. противник 1. 8 в.

п ремљеност, увежбаност, готовост, кандидат
271 конкурисати I конфnикт

кон курисати свр ш . непрел. апли­ никациј а 1.

цирати , пријавити се контати несврш. прел. О ре!. 6. ра­

кон оба ж 6. кафана чунати @ фам. ра зм ишљати , капи­

ко нопац м 6. канап рати фам.

ко нопља ж бат. (лат. Cannabis sa-

tiva) ре!: аља, грсни ца , Домаће коно­ Континенти
пље , коноп. Конопле, кудеља, кудиља,
куђела, поскон, женска конопља, жи­ Африка Северна А мерика

вица, семењара , семењача , црнојка, Антаркти к Аустралија

Азија Јуж н а Америка
мушка конопља, бела конопља, бели­
Европа
ца, збирница, избирњача, изборница,
првица,првојка,цветочице
континуитет м 6. Дутотрајност
кон опљарка ж О зоол. (лат. Acant-
контра- пред . 6. анти-
his саппаЫпа) јуричица, фаганио @ 6 .
контрабас м муз. берде, бердо
штиглић
арх. ре!. , берда арх., бас, бегеш
конопљика ж бат. (лат. Vitex agnus
контракција ж грчење, стезање
castus) р е!: дивљи бибер, велика коно­
миши ћ а, скупљање, сужава ње , сти ­
п љ ика, конопина, оточка коноплика,
скање ткива
оштра шибика, пољски бибер, чистила
контрапродуктиван прид . (који
коноп чић м 6. конопац
има негативне учинке) ... уи. шко ­
конотација ж 6. наговештај 1.
дљив
конс еквентан прид . 6 . конзистен­
контраран прид . 6 . противан
т ан 2.
контраст м 6. антитеза
константа ж О (стална, непромен­
контраховати сврш . прел . реШ. 6.
љива величина) непроменљива, стал­
стиснути 1.
ница Хр6. , непроменљивица Хр6 . @ 6.
KOHTpona ж надзор, провера, про­
константност
веравање, преглед, прегледавање ,
конста нтно прил . фам. 6 . заувек
прегледање, надгледање, надгледа ­
конста нтност ж 6. дуготрајност
вање, претрес, ревизија, инспекција ,
конста товати сврш . прел. утврди­ надзирање, проматрање, надзорни ­
ти, установити, закључити, доћи до штво, верификација форм., надглед
закључка изр . реШ. - суж: смотра , обилазак - уи : ис­
конс терниран прид . (много изне­ питивање

нађен) 6. пренеражен конфедерација ж савез, савез су­

конституисати сврш . прел. 6. за­ верених држава

сновати конференција ж 6. конгрес

конструкција ж О 6 . арматура @ 6. конфесија ж 6. вероисповест
облик 1. @) фи!. 6. лаж 1. конфискација ж (одузимање имо­
KOHcYnTaHT м саветодавац, савет­ вине) пленидба, одузимање, заплен а,
ник, већник , инструктор, конзилијер оврха арх., рубачина арх. , секвестр а ­
арх. , алдерм аlf арх. , конзулент реШ., ција ира6Н ., извршење ира6Н.
консултант Хр6.
конфnикт м О 6. дебата 1. @ 6. свађа
ко нтакт м О 6. конекција @ 6. кому-
конфронтација I копати 272

конфронтација ж В. свађа средити c~, напрегнути се, усредото­

кон фузан прид. О В. неповезан 1. чити се ХрВ.

8в . збуњен концепт м В. нацрт 1.

кон фузно пр ил. В. збрда-здола концепција ж В. кост ур 1.
кон фузност ж збуњеност, смете­ концепцијски п рид. концептуалан,
ност, смушеност, растресеност, сму­ теоријски, теоретски, идејни

ћеност, смушењаштво, изгубљено ст, концизан прид. лапидаран, кратак

запетља ност, збрканост, помутња, (и јасан), лаконски, сажет, језгровит,

смутња, пометња, пртљавост pef., за­ краткорек, једар, садржајан, згуснут,
узлан ост pef. сентенциозан, телеграфски - уи. ја­
кон центрација ж О усредсређе­ сан,битан
ност, прибраност, сталоженост, па­ коњ м О ат, парип реШ. 8 (у шаху)
жња, концентрисаност, сабраност, скакач

удубљен ост, фокусираност, фокус,

усмереност, будност, присебност,
усредоточење, напрегнутост, сређе­
Врсте коња
ност, усредоточеност хрв . , позор хрв.,
до рат белац ђогат
позорност хрв . 8 заступљеност, го­
ђого зеленко вранац
милање, прилив, повећавање, акуму­
лација, раст, скупљање, накупљање,
коњак м В. вињак
таложење, нагомилавање, увећава­
ње, надолажење, с(а)купљање, доток, коњаник м јахач , џокеј - уи. војник

згртање, пораст, сакупљање, прираст, коњушар м коњушник

појачавање, притицање, Дотицање,

навирање, повећање, концентрисање,
Коњска опрема
надолазак, агломерација, набацива­
ње, збијање, депозиција сШруч., цен ­
ам лотковица
трализација реШ . , притјецај ХрВ., кон­
бандаже и шицери седло и подседло
центрирање ХрВ. - уи. збијање дизгине ћебе
концен трисан прид . В. пажљив 2. ђем узде

корбач узенгије
конце нтрисаност ж пажња, при­
мам у зе улар
браност, сталоженост, концентраци ­ мутаф
ја, сабраност, фокусирање, усмере­
ност, будност, позор, усредсређеност,
координисати сврш . прел . В. упра­
фокус, сређеност, хладнокрвност,
вљати
трезноћа, трезвеност, смиреност,
присебност, напрегнутост, помња коп м О В. рудник 8 В . локалитет 2.
ХрВ . , усредоточење ХрВ. , усредоточе­ копање с О ископавање, прекопа ­

ност ХрВ., позорност ХрВ. вање , ровање , дубљење - уи. ископа­

конц ентрисање с В. збијање вање 8 В. рударство 1.

конце нтрисати сврш . прел . В. при ­ копати несврш. прел. прекопавати ,

купити дубити, рити, ископавати, ровати ,

кон центрисати се с в р ш. сабрати лопатати фам., јамарити ексир., рова­

се, фокусирати се, усмерити се, усре- шити реШ., капати реШ., дупсти pef.
273 копипанlкористити

коп ипан м ЙО!. 6. копиле корда ж 6. конопац

копи пе с ЙО!. ванбрачно дете, ба­ коректан пр ид . О 6. исправан 1. 49 6.

стард ЙО!., муло ЙО!., мулац ЙО!., легитиман 1.
бастар ЙО!. ре!. , џукац ЙО!., фаћук корепативан прид . 6 . аналоган

ЙО!. ре!., копилан ЙО!., фачук ЙО!. ре!. корепативност ж 6. аналогија

коп итњак м бот. О (лат. Апеmопе корепација ж 6. однос
hepatica) велика златна дителина, је­
корен м О (орган биљке) ризом ,
тре нка, јетерник, саса плава, племе­
кртола, луковица 49 фиf. полази ­
нити џигеричњак, јатрею<а, мачкина
ште, основа, темељ, зачетак, почетак ,
пчеса, златни трилистник, мачка, ду­
платформа, узрок, праизвор, поза ­
ли-леб, аленчик, тројица, шумарица дина, праузрок, полазница, стожер,
49 (лат. Asarum europaeum) тамња­ матица, извори ш те, основица, по­
нац, темјануга, копитник, копито, рекло, подлога, исходиште, почело ,
горски копитац, копитњачић, качин праелемент, нулта тачка, праматери­
драч, темјаниче, копитница, мастли­ ја, почетна тачка, прапочетак , легло
ца, тамњаниче, менеглед
фи!. , колевка фи!., заметак фиf. , вре­
копнет и несврш . непрел . О (о снегу) ло фиL, клица фиL, извор фиL , семе
отапати се, нестајати, губити се 49 6. фи!., праскозорје фи!., жариште фи!.,
венути 2. подријетло Хр6 .
копње ње с о (о снегу) отапање, не ­ кореспонденција ж (размена пи ­
стајање 49 6. смрт 2. сама) дописивање, преписка, допис
копри ва ж бот. (лат. Urtica dioica) реШ.
копрва, велика коприва, жежа, жара, коридор м 6. ходник 1.
обична коприва, жегавица, пасја ку­ коријандар м бот. (лат. Coriandrum
пина, питома коприва
sativum) ре!: живица, кишнец, кори ­
копр цање с батргање, ритање, но­ јандер, кориандол, коријандр, кори­
гатање, отимање, џилитање, кобеља­ андула, кор'ион, корниковец, папић,
ње, пруцакање, праћакање, бацакање, па прица, чимавица

млаће ње, ћифтање, копитање, млата­ корист ж добит, добитак, профит,

рање, фрљацање, гицакање ре!. интерес, рачун - нар. вајда, берићет,
коп рцати се несврш. отимати се! ћар, пробитак - ре!. фајда, шићар,
ритати се, џилитати се, кобељати се, YXilP, хасна, лихва, увар, полза - уЙ.
бацакати се, батргати се, пруцати се, добробит
не дати се, гицакати се, праћакати се , користан прид . О од користи, упо ­
млатарати, бацати се , настојати фи!., требљив,искористив,сврхови~про­
чифтати се ре!., чупати се фам., лепр­ битачан - уЙ. погодан 49 (од којег се
шати се арх. може имати добити) исплатив, бери ­
кор ак м О (потез ногом при ходу) * ћетан,
49фиf. потез користити несврш . п рел . О употре­
ко рап м (морски оргаН'1зам, лат. бља в ати, служити се, уживати, по­
Anthozoa) * годовати, рабити, користити се, слу­
корачати несврШ . неilрел . 6 . крета­ жити , прудити ре!., вајдити се фам.,
т и се в ај дити фам., упорабљивати Хр6. - сл:
користити се I костур 274

примењивати, помоћи, зарађивати пљивати, купити, митити, подмићи­

@ (недоличним средствима извла­ вати, потплаћивати, дати мито, при ­
чити корист за себе) израбљивати, добијати, мазати фи/., премазивати
зл оупотребљавати, искоришћавати, фи/., подмазивати фи/.
окориш ћавати се, извлачити корист кос' м з а ал . (врста птице, лат. Turdus
изр., возати фам. , глобити фам. , дра­ merula) ><-

ти фам. - уи . злостављати кос' пр ид . (који заузима крив поло­

кор истити се н есврш. в. користи­ жај) искошен, крив, искривљен, наг­
ти нут, нахерен, у шрех, шрех неиром .

кор ито с О валов, валог ре/., шкаф коса ж О власи, косе арх. , конистра
ре/., копања ре!. , алов ре/. , волов ре!., (бујна коса) ре/., ћуба фам., грива
ваљув ре/. @ ведро, кадица, лавор, фи/. - уи : перика, прамен @ обро ­
шафољ, чабар - ре!. ухача, шкаф, ча­ нак, хрид, гребен, падина, .литица,
брица, ведрица, шавој , кадин, леген, обурвина, низбрдица,узбрдица , пад,
кова, шћавњак, каин, леђен, ампер, стрмопуз, стрмина, стрмен реШ ., ре­
кабли ца, кабао - суж: музлица ре/., бро ре/. , поребрица ре/. @) косачиц а,
кра вљача ре/. , краљача ре/. - уи : суд, косилица

вангла @) фи/. водоток, водотек, стру­ косиnица м косачица, коса

га, сухопоточина ре/., сушац ре/., ва ­
косити несврш . п рел . О (- траву)
дија фам. - сл: труп, олук О в. канал косати, шишати, подрезивати - уи.
1. поткресивати @ фи/. в . уништавати
кориц е ж мн . повез , амбалажа, омо­ космонаут м в . астронаут
тач, увез, увијач, омот, шти т ник реШ.,
космос м О свемир, васиона, уни­
овитак хрв.
верзум , васељена @ фи/. (оно што је
корми nар м О в . командант 1. @ в . створио неки уметник) систем, окру­
вођа 2. жење, средина, микрокосмос фи/. -
корми nо с в. волан 1. уи . маштарија
корм оран м заал . (лат. Phalocacho- космпоnита м грађанин света,
rax pygmaeus) вранац хухољац, вра­ светски човек , козмополит хрв.

нац костобоnан прид. в. реуматичан

корнет м фишек реШ., рошчић костобоља ж в. артритис
реШ., туљац арх.
KocTopor м зоал. (лат. Balistes capri-
коров м травуљина , кукољ, траву­ scus) михача
рина, бујадре/., халуга ре/., изродре/., кострика ж бот. (лат. Ruscus асиlе ­
лом ина ре/., андрак ре!., уродица ре/.
atus) ре/: кашљичар, вепринац , пасја
корп уnентан п р ид . в. велик 2. кита, коштрика , вампирача, јежевац ,
корпуnенција ж корпулентност, дивљи шимшир, леприн, лободика ,
величина, робусност, крупноћа, де­ мишји трн , трнобор, шчепковин а,
бљина, тежина, виђеност, крупнина, бобице, веприка, зеленика, чепрлика ,
крупн ост, развијеност, мишићавост, зимозелен, которошка, весприњак ,

грандеца ре!. метлика,бреберина

кор пус м в . материја костур м 'о (скуп свих костију) ске­
корумпирати нес вр ш . прел . потку- лет @ пројекат, нацрт, план (архитек-
275 котрља н I кр ај

тонски), концепција, кроки, обрис, се, гледати с висине, држати се над ­

слика, приказ, схема, верзија, главне мено, парадирати, уштогљивати се,

црте, макета, преглед, скица, зами­ н аду в авати се , кочити се, махати, на­

сао, шема, идеја, оквир, синопсис, пувавати се фам. , пум пати се фам. ,
предлог, цртеж фи/., скелет фи/., про­ пувати се фам . , прчити се нар. , кур ­
јект хрв. - суж: сатница, итинерар, чити се нар., пурити се арх., зорити
маршута @) в. арматура се реШ . - ре!. шепирити се, пинчити

котрљан м зоол. (лат. Scarabeus sa- се, јордамити, ачити се, рашепирити
cer) в. балегар се, прпошити се

котрљати н ес вр ш . п рел . (покретати кочоперност ж в. надменост

ваљањем) ваљати, гурати, превртати, коwкати се несврш . в. кавгати се
окретати, вртети
KOWMap м бунило, буновност, мо­
КОТУР м круг, беочуг, прстен, колут, ра, грозничавост, клапња, грозница
коло, венац, алка, обруб, обруч, ви ­ - суж: занос, делиријум
тица, колобар ре/., серкл реШ .
коwтати несв р ш . п р ел. О (имати
кофа ж канта, ведро, чабар - ре/. ка­ цену) стајати, вредети, доћи е (-
бао, лимењак, п уђ ери ца , лимењача,
нечег, узроковати губитак) ,. - уи .
ведрица, кабла, лама, броква, кабо,
изгубити 3.
сић,брокета, кибла, ђугум, кова,бро­
коwтуњав пр ид. О (који у себи има
ка, каблић, музлица суж.
коштицу) коштуничаст, коштуничав
кохеэиони прид . сшруч. в. приања­
е в. мршав 2.
јући
крава ж О (женка говечета) в. гове ­
кохерентност ж В. логичност
че е фи!. ио;. (тром а и лења женска
кочи ти се несврш . укрућивати се,
особа) в. лењивица
крутити се, стврдњавати се, грчити
кравар м говедар, сточар, каубој
се, губити покретљивост, крути ти
фам.
(неки део тела)
KparHa ж оковратник, овратник,
кочни ца ж О запрека, запињач,
овратњак, огрла ре!., изрез фам., јака
бремза фам. е фи;. баријера, тешко­
арх., колар арх.
ћа, блокада, заврзлама, зачкољица,
краДљивац м в. пљачкаш
отпор, хендикеп, недопу штање, ин­

хибиција, инхибираност, потискива­ крађа ж О пљачка, отимачина, гра­

ње, сметња, ограничење, спречавање, беж, лоповлук, јагма, гусарство, ло­
потешкоћа, препрека, запречивање, повштина, разбојништво, пиратство,
заустављање, задржавање, кочење, пиратерија, лупештво, хајдучија,
чвор фи!., ћорсокак фи!., квака фам. похара, пороб, покрада , поткра­
- сл: претња, непријатност ђа, грабеж, мажњавање фам., утаја

кочо перан прид . в. надмен суж., провала суж., татбина арх., лора

коч оперити се несврш. шепурити арх. - уи . превара, злочин е @) в. не­

се, гордити се, разметати се, хвали­

морал 2.
ти се, прсити се, охолити се, трсити крај' м О фи!. нестајање, финиш,
се, размахивати се, дрчити се, пр а­ завршетак, агонија фи!., изумира-
вити се важан, дизати нос, бочити . ње фи !., конац фи;., ф инале фи!.,
се, ребрити се, банити се, кицошити умирање фи!. , свршетак фи/., сутон
крај I крвав

фиf., залазак фи!., смрт фи!. , распад финиран, грациозан, мио, велелепан ,
жар!. 8 предео, вилајет, околиш, кра­ вишњи, као из сна изр., као са слике

јолик , рејон, провинција - уи : завичај, изр., цакан фам. , кицошки фам. арх. ,
п о крајина @) в. комшилук гиздав арх. , бајослован арх., милови ­
крај' пред. в. поред дан реШ . , изгледан ре!. , милолик арх. ,

крајопик м в . крај ' 2. убав ре!. , зоран ре!., уписан pef., стра­
шан фам . , великолепан реШ., гледан
крајпутаwица ж в. кафана
реШ. , феш реШ . , шик неиром. фам . ,
крак м в. рукавац
дојмљив хрв. - уи: добар
кракат прид . в. дугоног
красотан м в . красан
крако.ња м в . дугајлија
краставац м бот. О (дивљи , лат. Ес ­
краљ м О (крунисани владар монар­
Ьаllium elaterium) р е!: дивја, бљуз ак,
хије ) монарх - уи . владар. 8 фам. в.
штркаљ, дивља буча, бљуја, пипунић,
фаца 3. ђаволски краставчићи 8 (питоми,
краљевати нес в рш . н е прел . .... уи. лат. Cucumis sativus) pef: кумор , мур ­
гос подарити
ка, кукумар, угорак, вугорек, краста­

краљевић м (краљев син) в. вла­ вица

д ар крастача ж жаба крастача, мука ч

краљ евство с (земља којом влада ре!. , зелена бабурача ре!.
краљ) краљевина - уи. земља 5. красти н ес врш . прел. (узимати туђе)
крам п м О (алатка з а копање твр­ отимати , уз имати, одузимати , плени ­

де земљ е) будак, красна, тврдокоп 8 ти, ћорисати фам . , ди з ати фам . , бри ­
фам. в. наказа сати фам., мажњавати фам . , лешити
крас м в. крш 1. жар!. , драти жар!., марнисати жар !. ,

краса н прид. леп , анђеоски, допа­ дрмати жар!. , присвајати еуф., ол а к ­

дљи в , наочит, примамљив, заносан ,

шавати за нешто еуф. - уи. украс ти

божан с твен , бај ковит, нестваран , красуљак м бот. (лат. Bellis perennis)
сладак , изврстан, згодан , чаробан , дикино око, бела рада, крајцариц а,

при влачан, чудесан, диван, блистав, тратинчица,новчић

фин, з амаман , стасит, елегантан , љу­ краткоуман прид. в . недотупаван

бак, омамљив, узвишени, допадљив, крах м пропаст, губитак, дебакл ,

вабљи в, прекрасан, очаравајући, бо­ слом, неуспех, назадак, распад, фија ­
жан с к и , сјајан, прелеп, магнетичан, с.ко, изгубљена битка, подбачај , п ад,
хипн о тичан, меден , неодољив, не­ проклетиња, х а в арија, руина , ло ш

бески , предиван, атрактиван , бајан , резултат, на з адовање , несрећа , пр о­

саврше н , кићен , дражестан, фанта­ клетство, бродолом фи!., неман фи!.,
стичан , мамљив, блештав, особит, провалија фи!., ни з брдица фи!. , гро б
велича нствен,луткас~леполик,кра­ фи!., ископ ре!., расап р е !., растеп р е!.,
сота н , невероватан , као дијамант, сроз авање фам. - уи: пораз, трагеди­
алем, чаран , раскошан , ексклузиван ,
ја, банкрот

чуде сно леп, дивотан , васељенски, крахирати сврш . н епрел. в . банкр о ­

лепушкаст, небесни, пресладак, ди­ тирати

јама нтски , одушевљавајући, наочит, краwки пр ид. в . кршан

рај ски , з адивљујући, замамљив, ра - крвав пр и д . О (обливен крвљу) з а -

277 крвити се I крекетање

крвављен, црвен, умрљан крвљу 8 В. креација ж О дело, творевина,

окрутан @) жарi. В. одличан О фам. В. остварење, пр оизвод, продукт, учи­

смешан 0 В. заморан нак - суж: . рукотворина, умотвори­

кр вити се несврш . фам . В. кавгати се на - уй: стваралаштво, уметност 8 В.
к рвник м В. зл очинац креативност

кр внички прид . В. нељудски кревељити се несврш . церити се,

гримасирати , кез и ти се , кривити се,

кр вниwтво с В. мучење 1.
кривити уста, правити гримасе, бека­
к рвоnок м В. злочинац
ри ти се pef., бељити се pef., бекељити
кр воnочан прид . ексЙр. В. нељуд­
се нар .
ски
кревет м постеља, лежај - pef. почи­
кр вопија м ж О В. злочинац 8 В. ли­
ваљка, лежник, почивалиште, легал о,
хвар
ложница, лагер, лежиште, почив ало,
кр вопроnиће с В. масакр
лежница, лог, ложе - суж: лежаљка,
кр~ ативан прид. домишљат, вешт,
хамак, канапе, канабе, отоман, кре­
даровит, инвентиван, талентован,
ветић , кауч, диван, пољски кревет,
стваралачки , способан, обдарен,
водени кревет, мрежа, креветац, со ­
оригиналан, надарен, маштовит,
фа , висаљка
продуктиван, делатан, ингениозан,
креветац м креветић, колевка - уЙ .
сналажљив, имагинативан, окретан,
колевка , кревет
прегалачки реШ . , талентиран ХрВ. -
креветнина ж постељно рубље,
уй: предузимљив
постељина - суж. чаршав, јаст учни­
креативност ж (стваралач ки рад)
ца, навлака , јоргански чаршав - pef.
стваралаштво, стварање, уметност,
плахта, чаршаф, чаршак, повлака, по­
вештина, плодотворност, умеће, ин­
кривка- уЙ. јастук, јорган, ћебе
вентивност, креација, креаторство ,
креденацм В. ормар 1.
продуктивност, инвенција, умење,
кредибиnaн прид. В. недвосмислен 1.
умешност, имагинативност, творба
реШ., умедба реШ . - уй: мајсторство кредит м зајам, почек, отплата, за­

1., таленат лог, одложено плаћање, дуг фиf., ва­

ђевина pef., порга ре!., лихва pef., по­
креат ор м О творац, пронала ­

зач, изумитељ, покретач, оснивач,

произвођач, створитељ, генерато р
з ачетник, иницијатор, аутор, ства­
ралац, утемељивач,
зајмица фам. , поверење фам., вереси­
ја фам. , креда фам., посуда нар., црта
жарf., лер жарf., обдуга арх., ломбард
арх., причек реШ ., посудба ХрВ.
рукотворац,

предузетник, изумилац, откривач,

кредо м О начело, максима, увере-

установитељ, праотац, сачини- ње, принцип , гесло, девиз а, аксиом,

мото, крилатица, поука, парола , жи­
лац, створ ац, полуга, подстицатељ,

перјаница фиf., р одитељ фи!., отац вотна филозофија , мисао водиља , по­

фиf. , мозак фи!., архитекта фи!., на­ учак реШ . 8 В . начело 2.

лазник реШ., осниватељ ХрВ., осн'о ­ креја ж зоол . (лат. Carrulus glandari-
ватељ ХрВ., потицатељ ХрВ : , утеме­ us) сојка
љитељ ХрВ. - уй: уз рок , предводник крекетање с (звук који производе
8 В. ст варалац 1. жабе) крекет
крекетуша I краав

крекетуша ж (жаба која крекеће) кресница ж бот. (лат. Senecio јасо ­

жаба, гаталинка суж. - уи. жаба Ьаеа) ре;: велики костриш, велика го­
креllац м фам. 8 . звекан луждравка, крижни корен

крем м О (слатка или слана житка кретање с О померање, мицање,

маса за јела и колаче) надев, шлаг, помицање, покретање, покрет, пре ­

павлака 49 8. крема 1. и 2. • фи;. 8. мештање, вожња - уи. вожња 1. 49 хо­

елита дање, корачање, локомоција, идење,
шетање, ступање, гажење, пешачење ,
KpeM~ ж О (козметички препарат за
кожу) помада, маст, крем 49 8. има­ табанање фам., шипчење фам ., ги ­

лин
љање жар;., пичење жар;., клаћење
жар;. , трчање, јурење. фи;. 8 . напре­
кременит прид . арх . 8. јак>
дак е (ставити у -) погон, употреба,
кренути сврш. непрел . О поћи, упу­
покрет, рад
тити се, макнути се, запутити се,
кретати се несврш . О помицати се,
отиснути се, крочити, маћи се, по­
померати се, мицати се, покретати се,
кренути се, закорачити, занети се,
премештати се 49 ићи, ходати, кора­
устремити се, стартовати, запуцати
чати, пешачити, ступати,табанчити,
фам., мрднути се фам., ударити фам.,
газити фи;., табанати фам., шипчити
потегнути фам., ганути арх. - уи: ући
фам., жипчити фам. ре;., базати фам.,
49 8 . поче ти 1.
гиљати жар;., пичити жар;. , кланцати
крепак прид . О 8. здрав 49 8. јак>.
ексир. - уи: гегати се, јурити. фи;. 8.
8. расположен
напредовати
крепати сврш . непрел. О (о животи­
кретен м нар. 8. звекан
њи) 8. угинути 1. 49 фам. 8. преминути
кретенарија ж фам. 8. којештарија
крепити несврш. прел . разгаљива­
кретенаст прид . 8 . глуп
ти, јачати, галити, поткрепљивати,
кретенски прид. 8. недотупаван
освежавати, снажити , чилити, осна­

кречњак м вапненац, сига ре;., се­

жи вати, соколити, чврстити,силити,

бодрити, одмарати, оживљавати дра ре;., бигар реј., лига ре;., вапнењак
ре;. , вапнац ре;., вапнача ре;., вапнар
крепкост ж О 8. здравље 49 8. ја­
ре;., вапник ре;. травертин суж.
чина 1.
крештав прид . 8 . пискав
крепост ж 08. јачина 1. 49 8. исправ­
ност 1. • 8 . врлина креwтати несврш. непрел. О (о жи­
вотињама) пиштати, кликтати, кри­
крепостан прид . примеран, праве­
чати, циктати, цичати 49 фам. 8. де­
дан, поштен, ваљан, частан, добар,
рати се
душе ван, честит, непорочан, непод­
кржљав прид . О закржљао, нераз­
митљ ив , етичан, моралан, карак­
вијен, атрофичан, ретардиран, зао ­
теран, исправан, људски, истино­

љубљ ив, беспрекоран, непокварен,

стао, геџав, хендикепиран - уи . мали

прави чан, узоран, одан, чистих руку,

49 в. јадан 2.
у погону, доличан, искрен, скрупуло­
кржљавац м 8. кепец

зан, ћудоредан, коректан, савестан, кржљавост ж 8. 60лећивост 1.

поуздан, лојалан, честита особа, до­ краав прид. О изкрзан, крцкав - уи.
след ан, пун врлина лош 49 фи;. 8 . јадан 2.
279 крив I крин

кри в прид. О (кој и није невин, ко­ увијен, завијен, спиралан, витичав ,

ји сноси кривицу) одговоран, вин вијугаст, извијен , зав инут, завојит,

арх. @ (који одступа од праве линије) окукаст, замршен, завојаст, увојит,
савијен , савинут, кривудав, вијугав, завојевит, серпентинаст, нераван ,
з авинут, извијен, з авојит, окукаст, змијугав, цик-цак фам., змијаст фи!. ,
завојаст, змијаст, змијугав, завојевит пужаст фи!., веругав реШ., веругаст
@) (који заузима крив положај) кос, реШ., баврљаст реШ . - уи. зао била­
искривљен, нагнут, нахерен, иско­ занl., крив 2.
шен, у шрех, шрех неиром. О в. фал­ кривудати н есв р ш. н е прел . прел .

с ификован О неирел . в. путати @ ирел . в. кривити

кри вац м О (онај који је крив због кривуља ж крива линија/црта, кри ­
нечега) виновник, узрочник, почи­ ва, део круга - сл : кружница - уи . ли ­
нила ц , окривљени - уи . лопов, кри­ нија
м иналац, затвореник крик м в. кукњава

кри в и на ж спирапа, прегиб, завој, крика ж драње, викање, вика, граја ,

в иј уга, облина, лук , венац, бандажа, врева , парма , гапама , жамор, узвики ­

колобар, окука, набор, кривуља, са­ вање, писка, урликање , јаукање, ур ­

в ијутак, витица, завијутак, превој, пање , цика , дрека, кричање , дерњав а,

ЗГJIоб , обруб, део круга, крива црта, вриска, повика, цичање , дерање , ри ­

ба нда , рескавица ре!., шевуљица ре!. , ка, ципик, циликање, повици, узвици ,

за војица р е Ш ., обрт реШ., сагиб реШ . , жагор, алаука, крештање, галамљењ е,

си н ус маШ. , косин ус м аШ., тангенс грајање, пиштање , џева, громор , ур ­

м аШ . , волута сшруч . - уи : црта, пр ­ небесна вика, вриштање , врискање ,
сте н, круг - сл : кружница, кугла , по­
урнебес фи!. , орњава ре!., орљава р е!.,
лу круг дерачина фам. , весак арх. ре!. , дера ­
кривити несврш. прел. О (- нешто) ча арх., врка арх. , брека арх. , рогобор
извијати, повијати, пресавијати, пре­ арх. -уи.бука,лупање
вијати, прегибати, угибати , увијати , крипатица ж в . кредо 1.
ис кривљавати , витопери ти @ ( - не­ крипо с О в . страна @ (део неке гру­
кога) окривљавати, оптуживати, те­ пације) фракција, подгрупа
рет ити , набеђивати, нап адати, баца­
криминап м О иравн . (бипо ко ­
ти кривицу и зр., пришивати кривицу
ја против правна депатност) крим и­
изр . фам.
налитет, злочинство, з починаштво ,
кривица ж крив њ а, грешка, вина
одметништво, мафијашење @ фам .
арх. , виност арх. - уи. грешка 1. (свет криминапа) криминалци , м а­
кривоверан прид . в. безбожан фија
кривоверје с в. јереза 1. криминапац м (који се одао кри ­
кривон о r прид. в. бангав 2. миналу) злочинац, мафијаш, тајкун
кривотвор и ти несврш . прел . О фам. - суж: убица, лопов , разбојник ,
(стварати нешто р ади обмане) фал ­ фалсификатор, силоватељ, педофил
с ификовати, патворити, мењати, ис ­ крин м 6 0Т. (лат. Lilium candidum)
кривљавати, обмањивати @ еуф. в. ре!: бели крин, бели љиљан, бела але­
л агат и луја, бела лилија, бела лиља, бепи
кри вудав п р ид . витичаст, вијугав, жуљ, бели замбак, бијела богиша, би -
крипто нит l крпа 280

јели лијер, жиљ, занбак , крен, лелуја, гуда реј. f} арх. 6. мрља

лиљ, лимбар, лир крнтија ж (дотрајала ствар) шкло ­

крип тонит м јадарит поција, олупина, крш, кршина, ста­
кристаn м стакло, ведрац реж , старудија , распад фам. , канта

критеријум м О мерило, пока­ жарi. - уи. скаламерија 1.

затељ, показивач, аршин, скала, ле ­ крњ п ри д . сломљен, одломљен , зало­

ствица, мера, критериј Хр6. f} канон, мљен, оштећен, откинут, делимичан,

норма, правило,закон,начело, прин­ дефекта н , фаличан, полован, непот­
ци п, пропис, стандард, законитост, пун, некомплетан , нецеловит, мањ ­

мерил о , критериј Хр6. ка в, парцијалан, манљив р е си . , недо ­

крит и несв р ш . прел . (не допуштати статан реси ., одбијен реси .

да се нешто види или примети) са­
кривати, скривати, тајити, прикри­
вати, зат ашкавати, ' затрпавати фиi. ,
пригуш ивати фиi.
крити эер м 6 . гунђало 1.
кров м О (покривач , горњи део кућ е)
.. - уи . надстрешница f} фиi. 6 . дом
кројач м шнајдер , абаџија (кројач
одеће од грубог сукна)реј. , терзија
арх.

критиковати нес в рш . прел . (изно ­ кроки м О 6. нацрт 1. f) 6. костур 1.

сити непо вољно мишљење о некоме крокоДиn м Ј ООЛ . (врста водозем ­
или нечему) приговарати, пребаци­ ца, лат. Crocodilia) ..
вати, заме рати , кудити, износити кромпир м б от. (лат. Sоlапum tube-
критику, нападати, осуђивати, пљу­ rosum) реј: кртола , патата, бурбулка,
вати фиi. фам. - уи. звоцати, жалити грунбир, земљак, зи мак , компијер ,
с е,оговарати корун, кртула, кртуља , крумпијер,
критичар м О (онај који стручно кр ум пир, крумпиш , кумпир, под зе­

процењује вредност неког дела) ре ­ мљица, рашак

цензент; приказивач, просуђивач, КрОС м 6. (такмичење у трчању кроз

просудитељ,е валуатор,интерпретер , природу)крос-контри ,трка ,утрка .
оцењивач, процењив ач, коментатор,
кротак прид . О покоран , дисципли­
' аналитичар f} 6. гунђало 1. нован , послушан , миран, привржен ,

критич ки прил . анал итички, теме­ скроман, невин, благ - у и : марљив, та ­

љ ито, детаљн о, методично, просу ­ чан , невин 1., благ f) покоре н, укро ­
ђивачки, подробно, аналитски, ева ­ ћен , подјармљен, обуздан, сав лад ан,
луаторски, темељно, рецен зентски, овисан, за висан , по т чињен, подре ­

оцењивачки ђен , ропски , приљежан

кричање с 0 6. крика f} 6. дерање 1. кроткост ж 6. морал
кричати несврш. непрел . О 6. дерати к рочити сврш . непрел . О 6 . ступити
се f} 6. јаукати 2. f} 6. кренути
крмак м (мужјак свиње) прасац, гу­ к ро шњ а ж (горњи, разгранати део
динреi. дрвета) грање, круна реси.
крма рење с О (управљање кр ­ крпа ж О дроњак, прња, ри та, поде­
мом) кормиларење, бродарење f} 6 . рина - реј. траља, дроња, трица, тра­
вођст во 1. ња, липаћур, лапат, лепетак , лантар ,
крм ача ж О (женка свиње) прасица, лиспар, цуња арх. f} (комад тканине
281 крпарење I крутити се

који се употребљава у кухињи) сал­ реШ . f} заокругљен, заокружен, окру­

вета - сл. прегача, к ецеља, столњак гласт, округао, обао, заобљен, лоп ­
@) (крпа за прање с удова) судопера, таст, прстенаст, трбушаст, тиквас т,
пачавра, испирача, судоперка фам., кугласт, мехураст, бундеваст, бачв аст,
трулекс фам. јагодаст, јабучаст - уи. јајолик
крпар ење с фиг. н е стручност, ама­ кружити несврш. непрел . врте ти се у

теризам, непрофесионалност, почет­ круг, обилазити, лутати - уи. лутати

ништво, нестручњаштво, непрофе­ кружница ж (затворена крива ли ­
сионализам, прчкарија, петљанија, нија) 8. круг 1.
петљанција, петљање, аматерство, круна ж О (симбол владарског до­
крпарија , крпеж, крпање ре!. , клепо ­ стојанства) * 49 фиf. 8. владар @) фиf.
тина pef., дилетантизам жарf., фуше­ 8. власт О 8. венац 1. 0 фиf. 8 . врху -
рај жарf. нац 1. (ј) 8. врх 1. б крошња .
крпељ м зоол. (лат. lxodes ricinus) крунисати се сврш. О (прогласити
шклопац pef. се за краља) устоличити се 49 победи ­
крстарити несврш . непрел. 8. лутати ти, окрунити се, овенчати се, тријум­
крстасти копитњак м бат. (лат. фовати, стећи награду, успети
Апетопе hepatica) pef: јетренка, крупа ж 8 . град2
ален чи к, веллика злат на дителина,
крупан прид . (који се истиче сво­
дули -леб , златни трилистник, јатрен­ јим обимом И величином) голем ,
ка, јетерник, мачка, мачкина очеса, знатан, замашан, корпулентан , си­

племенити џигерич њак, саса плава ,

лан, велик, обиман, поприлич ан,
тројица , шумарица гломазан, кабаст, повелик, повећ и,
крстушац м бот. (лат. Polygala ата­ позамашан, развијен, разгранат,
га) ре!: крестушац, кија , опутина, вели (и вељи) ре!., гр омазан фам. ,
гомољ ица, горка модра, бресињача, подрастао реШ ., немали еуф, коџ а
млекача, горски крстушац неиром. ре!.
крт прид . ломљив , ломан, неотпо ­ крупноliа ж 8 . корпуленција
ран, скршив, трошан, фрагилан , крут прид . О уси љен, вештачк и,
танан, дробљив, кидљив, к ршљив , уштогљен, укочен, извештачен ,

мрвљив, сломљив, к рхак , разрушив ,

неприродан, завезан, суздржан,

нежан фи!. стиснут, артифицијалан, службе н

кртица м ж О зоол. (лат. Talpa еиго ­ фиf., уштиркан фам., као свињска
реа) крт, кртовинац f} фиf. 8. марљи ­ нога фам . изр . , заузлан реШ . f} за­
вац грижен, задрт, догматичан, нет о­

Kpyr м О беочуг, кружница , пр ­ лерантан, тврд, доктринаран, дог­

стен, колут, ко тур , коло, венац, ал­ матски, фанатичан, уских поглед а/
ка, обруб, обруч, витиц~ бандажа видика изр., праволинијски фи!.,
ре!. , колобар ре!., серкл реш. 49 дру­ једнолинијски фиf. @) 8 . строг О 8 .
штво, братија, екипа, компанија, чврст 1.
дружбина, дружина, шквадра pef., крутити се несврш . кочити се,

друштванце фам . стврдњавати се, укрућивати се, гу­

кружан прид . О (који се креће у бити еластичност/гипкост, крутити
кругу) цикличан реШ., циркуларан (неки део тела)
 I
крутост кужан

крутост ж в. тврдоћа непроходан, дивљи, нераван, гриче ­

круцијаnан прид . в. најважнији 2. вит хрв.

круw ина ж бат. (лат. Rhamnus fran- крwевит прид . в . кршан

gula) р е;: пасја леска, крковина, смр­ крwевитост ж ... уЙ . неприступач­

дљика, гаШ,љика, кркавина , пасдре­ ност

нови на, пасја лијеска, пасјаковина, крwити несврш . прел . О ломити ,

пасје грожђе, псиковина, труслико­ сламати, крцати, разбијати, кидати,

вина, тршлика размрскавати , крхати, крцкати, ко­

круш ка ж бат. (лат. Pirus domestica) >1- мадати, лупати, преламати, лама ти

кру wковача ж виљамовка, крушка реШ., поламати реШ . - уЙ. уништа­

фам. вати е (не придржавати се правил а

круwч ица ж бат. (лат. Centaurea или не паштовати нечија права) на ­

рушавати , газити, огрешивати се , по ­
phrygia) ре;: шумски различак
крха к прид. О в. ломљив е фиi. в.
вређивати,прес;упити

нежан в фи;. в. болећив крwити се несврш . О ломити се,

сламати се, разбијати се, кидати се ,

крхкост ж О в. болећивост е в. не­
разарати се, раздвајати се, распадати
жност 1.
се, крхати се, цепати се, пуцати, пр ­
крхотина ж комад, парче, окрњак,
скати е (ићи по лошем путу) ломат а­
парампарче, остатак, одломак, фра­
ти се , ломити се, пот уцати се в фи;. в.
гимен(а)т, заломак, патрљак фам.,
мучити се 1. О фи;. в. двоумити се 0
крњадак фам., крњетак фам. - ре;.
фи;. (превише се бринути о некоме)
ломатак, баждрљак, батаљица, бадр ­
ломити се, сатирати се
љица, рбак, бадрљак , рбина
кубиэам ПРИД. в. апстрактна умет­
крхотине ж мн . срча , лом, крш , олу­
ност
пине, крах, остаци, парампарчад ,

парчићи, труње, треска ре;. куван ПРИД. барен, обарен , згото­

вљен, припремљен
крчаr м врч, кондир, бокал, ћуп,
ибрик, бардак, жара, амфора, букар кување с барење, варење , припре­
M~њe, кухање хрв.
ре;. , покал рег., букара р е ;. , букал
ре;., т ес тија ре;., роменча ре;. - уЙ. кувати несврш . прел . О (спремати

чокањ, ваза храну) гото вити , припремати , вари ­

крчма ж в. кафана ти, кухати хрв. - суж: динстати, б ари ­

ти , пржити , пећи е фи!. в. петљати
крџа ж О баш . (лат. Anas crecca) ди­
вља патка, кржица е фам . в. брља Kyrna ж лопта, сфера .
крш м О врлет, камен (о пределу) , ка­ куrnица ж зрнце, лоптица, перлица

мењар, стењак, голет, гребен, рвина, КУДИТИ несврш . прел . О в . оговарати

крас, пресрт, (тешко проходна) пла­ е в . клеветати в в. критиковати

нина, пристрак ре;., ребар реШ ., карст кудрав ПРИД . в. коврџав

реШ., тимор реШ.- уЙ . кланац е в. неред кужан ПРИД. О (који преноси зара ­
2. в фам. в. крнтија О в. крхотине зу) заразан, инфективан, прилепчив
крша н прид . стеновит, камен, врле ­ е (који није у добром стању) смр­
тан, каменит, лома н, крашки, голе­ дљив, загађе'н , затрован, прљав - уЙ.
тан, брдовит, планински, кршевит, прљав, смрдљив
28з куждрав I куљати

куждрав прид. 6. коврџав руметин, тракиња, турска пшеница ,

кука ван прид. 6. јадан 1. урметин, фурментин, царевица , ца ­

ревка, ченка
ку кавица м ж О ж 300Л. (птица
сеllица, llaT. CL1cL11L1s саЛОГL1S) * е м кукута ж бат. (пат. СопillП1 П1аСL11а ­

фи!. страшљивац, Пllашљивац, шо­ tum) дудика, 60пеглав , велика -, тр­

ља, Сllабиh, КОllебљивац, страши­ буља, пегава -, трубељика, СВОТlина,
вац, зентарош жарf., пичкица нар., мишје жеље, буцуника, отровни гри­
пичка нар., Гlлачипичка нар. - уи: њавац, писка, живолина, свињавац,

курва, нитков 6ЗОJIика, 60лиглава, гугутва, 6учу­

кукав ичл ук м страшљивост, пла ­ миж, цволика

шљивост, бојажљивост - уи. страх кула ж 6. бедем 2.

кука ти несврш . непрел. О јадико­ кулинарство с (припремање јела,
вати, запомагати, нарицати, јадати куварска вештина) куварство, ку­
се, врискати, ламентирати, вајка­ ваље , кухарство Хр6. - уи. гастро ­

ти се, јаукати, тужити се, JIеJIекати, номија

цмиздрети, вити , вапити, стељати, кулминација ж ВРХУllац, врх, зе­
гринтати, ајмекати pef. - уи: тугова­ нит, јек, вршак, климакс, највиши
ти, за вијати 2., вриштати, јаукати 2., степен, највиша тачка, круна фи!.,
мучити се 3. - сл. уздисати е рида­ усијање фи/., екстаза фи!., усијаност
ти, плакати, ЦВИJIети, JIити/ронити фи!. , ПJIафон фам., финале фам. фи!.,
сузе, јецати, грцати, шмрцати, цми­ КОlIачница ХрВ.
здрити ио!., СJIИНИТИ Uof. - уи. му­
кулоар м В. ходник 1.
чити се 3., јаукати 2.
култ м О (реJIИГИОЗНО поштовање
кукњ ава ж вапај, запомагање, јаук,
божанства, пица ипи предмета) 6. ве­
јаl\иковаље, тужњава, Т1elleK, цви ље­
ровање 1. е В. обожаваlbе
ње, нарицаље, крик, позив у помоћ,
култивисат и несврш. прел . чувати ,
Jlепекање, ПТlакање, ридање, колеч
узгајати, пазити, гајити, обрађивати ,
ре!., ајмек pef.
обделавати, гојити арх. - суж: сејати,
кукољ м бат. О (лат. АgгоstеП1П1а
садити
githago) pef: врањи кљун, гопа, гра­
култура ж О (свеукупност матери­
вор, гракор, грахор, гугон, звиздан­
јаJIНИ Х и духовних вредности које је
кукољ, каклица,каКОJI, кокон, костре­
човечанства створило) ЦИВИТlизаци ­
ба,кукуј,опачан,ћурек,уродица, цр ­
ја е 6. образовање @) 6. отмено ст
ни кумин е 6. коров
културан ПРИД . 6. љубазан
кук урек м бат. (пат. Helleborus odo-
rLlS) pef: мирисави кукурек, кукурије­
кулук м О КУJIучење, работа, тла ка,
тегпеlbе, присилан рад , тежачки рад,
чак, кукурјак, заВJIаЧIIИ корен, спреж,
кукорек
робија фи!., беГJlукреf. е 6. мука 2.
к укурикнути СВРШ . не п рел. фам. 6. кулучење с 6. кулук 1.
изустити 1. кулучити несврш . непрел . 6. мучи­

кукуруз м бат. (пат. Zea П1ауs) pef: ти се 1.

гопокуд, дебеJIача, коломбоћ, коруза, куљати несврш . непрел . (јако тећи,
кукуруза, курељ, куруз, куруза, мо­ прскати у МJIазевима) суктати, су­
руза, мумуруз, премантур, П'Iенка, кљати, надирати, шикљати, бризгати,
кум I кур ика

избијати, шиктати, липтати, пршти ­ реШ. е несврш. в. корумпирати

ти, прштати, лоптити, врвети, бру­ купити ' несврш. прел. скупљати,
ждати pef., шибати фам., јурити фам. прикупљати, пабирчити, палеткова­
- уи. прскати,цурити ти, паљетковати pef.
кум м сведок, кумашин ексир. куповање с в. куповина

кумир м идол, фетиш, амајлија, кип, куповати несврш. прел . О (приба­

тотем, божанство, златно тепе вљати у власништво за новац) наба­
куна ж зоал. (лат. Ml1stelidae) бепица вљати, прибављати , пазарити, узима­
кунић м зоол. (врста глодара, лат. ти фам. - уи. плаћати е в. поткупљи ­
Oryctolagl1s СlшiС11111S) ,.. вати

куњав прид . неиспаван, поспан, куповина ж набавка , прибављање,

дремљив, дремован, снен, уморан, аквизиција, 'шопинг, набављање, па ­
успаван, непробуђен, нера збуђе н,са­ за рење , добава
нен, нерасањен, спављив, спаваћив купус м бат. (лат. Brassica оlегасеа)
реШ. -уи:маму ран,уморан pef: капуста, раштањ, бросква, бра­
куњати несврш . непрел . О дремати, шљица, шумарица , ократ

дремкати фам., дремуцкати фам., џо­ купусар м заол . (врста лептира, пат.
њати фам., њорати фам., кутрити p ef. Pieris brassicae) ,..
- уи. спавати е в. висити 1. кураж ж в. храброст
купалиш те с О топлице, шодери­ куражан прид. в. храбар
ца (место где је вађен речни песак), курац м нар . (мушки полни орган)
амам (оријентално - с ТОnТIOм водом/ фалус, пенис, уд, полни уд, удо, стид­
паром), базен (затворено/о тв орено ник, сполни уд, споловило хрв., пим­
-) - уи: плажа (купапишни простор пек хрв. - фам. мали, мишко, коба­
уз море/реку), бања е в. плажа 1. сица, курајло, пишић, батина, понос,
... уи. амам
чунак, дутајло, мој, чундара, ђока,
купати ло с О бања pef. - уи. кпозет справа, алатка, патка - нар. ди ка , ки­
е в. амам та, кара - жарf. буздован, кобаја, туки,
купац м муштерија, потрошач питон, кића - gеч . пиша, куре, паче
купи на ж бат. (лат. Rl1bl1S fruticosus) курва м ж О проститутка, блудница,
pef: ежевина, јежина, капинка, копи­ ћошкара, лака роба, професионалка,
на, купињача, купињаш, маљуга, му­ куртизана, лака/јавна жена, нечасни ­
рага, оструга, робидница, црна јаго­ ца, продавачица љубави, ноћна дама,
да, црна купина УПИ<lарка - фам. дромфуља, опајдара,
купит и сврш . прел. О (прибавити у курвача, фунфа, шупља<Ја, профук ­
власништво за новац) пазарити, на­ ња<lа, фукса, камењарка, дроца, кур ­
бавити, прибавити, узети фам., ма­ ветина, тротоарка, распандркача, фу­
знути фам. - уи. плаћати е в. потку­ фа , дроља - арх. кокота - реШ. фукара,
пљивати @) жарf. в. одушевити проституткиња - ре/. курава, курба,
купити' сврш. несврш . прел. О сврш. паландра е в . кукавица

пазарити, набавити,добавити, наку­ курика ж бот. (лат. Evonymus ешо­

повати, отку пи ти, прибавити, узе­ paeus) p ef: курковина, машљика, мека
ти фам., намаћи жарf. , прискрбити шиба, пасја погач а, шибовин а
285 куриозан I кучка

куриоз ан прид. В. јединствен 1. курс м О течај. семинар. обука - уи.

кури озитет м чудноватост. нарочи­ настава f) правац. смер. оријентација
тост. изванредност. особеност. нео­ куртаnисати се св рш . фам. В. ота­
бичност. индивидуалност. изнимност. расити се

атипичност. посебност. помереност. кусур м повраћај. ресто . остатак

уникатност. својеврсност. ексцен ­
кућа ж О стан. стамбена јединица.
тричност. бизарност. својственост.
стани ште. настамба. боравиште. се­
јединственост. нетипичност. специ­
диште. резиденција. место станова­
фичност. настраност. неуобичајеност.
ња форм .• домицил форм .• преби ва­
особитост. специјалност. неправил­
лиште форм .• адреса фи!.• обитава­
ност. ненормалност. оригиналност.
лиште реШ. f) дом. домаћинство. кут
изузетност. пекулијарност. извор­
фи!.• кров фи!.• легло фи!.• праг фиl.•
ност. самосвојност. спецификум. ди­
матица фиf.• гнездо фам .• кућица­
вергентност. различитост. чудност.
слободица фам .• гајба жарl.• огњиште
карактеристичност. двојбеност реШ .•
арх.• легало арх .• кућанство хРВ .• кров
осебујност хрв. - уи: реткост. чудо - сл:
над главом изр . ~ В. домовина
неочекиванос~новина
кућерак м В. колиба
кури р м О (онај који преноси вести)
гласник. информатор. гласоноша. ви­
кућни прид. О кућевни . Домаћи.
приватан. кућански ХрВ . f) В. аутох ­
кач. изјављивач. објављивач. биров.
теклич реЈ.. теклић реЈ.. хаберник тон 1.
реЈ.• телал реЈ.• брзотеча арх .• покли­ кучка ж О (женка пса) куја. керуша
сар арх.• аброноша арх .• абердар арх.• f) (зла. покварена женска особа) бед­

татар арх .• скоротеча арх .• улак реШ .• ница. јадница. злица. злобница. кара­
пеик реШ. - сл: најављивач . поштар f) конџула. оштроконџа. змија. аждаја.
(онај који преноси службену пошту и подмуклица . гадура. роспија. ку ја,
остало) ПОТРЧКО. доставља<1 пизда нар., пичка нар.
nабав прид. климав, несигуран, раз­ лаваНДИН , лаваман, кадин , лежаН,са­

лабављан, расклиматан , лелујав, дрх­ хан, леген , каин, леђен - уи . судопера

та в, непричвршћен, незатегнут, не­ nаванда ж бот. (лат. Lavandl!la offici-
притегнут, млитав, на лабавим/ста­ nalis) ре!: лавандула, деспик, деспић,
кленим ногама изр. лавандла, лавенда , лавендал , левен­

nабаво прип. неквалитетно, слабо, да, левендол, маријанац, трма, шпик ­

лоше, траљав о, лаички, нестручно, нарда

невешто, нестручњачки, почетнич ­ nавеж м лајање, лај, лав, кевтање,

ки, шарлатански, климаво , незна­ афкање - уи. завијати 2.
лачки, неприкладно, некомпетентно, nавирати несврш . непрел . в. врдати

тричаво , непрофесионално, мизерно, nавор м О в. корито 2. @ фи!. лепр­

неизвежбано, недовољ но , никакво, шав, питак, неоптерећујући, допа­
без стручн ости, неквалификовано , дљив, лак @) фи!. нискокалоричан ,
млако, амате рски, непотковано, рђа­ немастан , безмастан, лак О фи!. в.
во, аматорс ки ре!., дилетантски фам., спор

фушерски жар!. - сл: бедно, јадно naraH прид . О в. лак @ в . насмеј а н

nабораторија ж (посебно опре­ nаrање с измишљање, обмањива ­
мљена просторија за истраживачки ње, врдање - еуф. кићење, фалси ­
рад) вежбаоница, радионица - уи. фиковање, патворење , дотеривање,
учиони ц а
кривотворење, за чињавање - фам.
nабуд м зоол . (врста птице мочва­ фолирање, фарбање - жар!. баронија,
рице, лат. Cygnus) * ложење, ложњава, баронисање , па ­
nав м зооп . О (лат.Felis lео) лаф, краљ љење, пржење - изр . мазање О'IИју -
џунгле изр. @ фи!. в. јунак 3. фам. в. ре!. лажуњање, клеветање ексир . - уи.
лаф 1. и 2. варање

nава бо м О умиваоник, лавор - ре!. nаrарија ж в. лаж 1.

 лаrати I ла ички

лаrат и несврш . непрел. прел. изми­ 1., прећуткивање fi) 6. превара

шљати, обмањивати (некога), врдати,
говорити неистину, мазати очи, лаја­
ти, олајавати, лажуњати реТ., панда­
ти ре!., пажати ре!., фарбати (некога)
фам., фолирати (некога)
тљати фам., палити жар!., барониса­
ти жарf., ложити жарf. , пржити жарf.,
кривотворити еуф., китити еуф., за­
лажан прид . О вештачки, тобожњи,
неаутентичан, неистинит, артифи­
цијелан, подметнут, неправи, криво­
творен, ненараван, патворен, фапи­
фам., пе­ чан, привидан, апокрифан, самозва­
ни, фалш неирам. фам., лажљив арх.
умјетан Хр6., фејк неирам. фам. - уи:
неприродан , измишљен, крив, погре ­

чињати еуф. , фалсификовати еуф., шан fi) фалсификован , кривотворен,

дотеривати еуф., прекрајати еуф., фејк неирам. жарl.
обилазити истину еуф., патвори­ лажирати сврш. прел . О наместити ,

ти еуф., лагуцкати еуф., лагити еуф., удесити, напаковати fi) 6. фалсифи­

претеривати еуф., причати причу ковати

изр . - уи. клеветати, варати лажљив прид . О (склон лагању) ла ­

лаrер м О стовариште, складиште, жав, лажив, неискрен, варљив, обма­
магацин, спремиште, депо, комо­ њив, обманљив, преваран реШ . , хим­
ра, чувалиште, хангар, одлагапиште, бен арх., маштовит еуф. - уи . лицеме­
сместиште, похранилиште, спага­ ран, и зве Ulтачен fi) арх. 6. лажан
пиште - ре!. румплцимер, магазин, лажност ж 6. неприродност
спремник, магаза, копница, ремиза, лажов м лажљивац, лажац, лажа,
покпад, репозиториј fi) 6. пежај 2. @) пажовчина, лажљивчина, лажоња,

арх. 6 . погор 3. лаживац, фолирант фам., клеветник ,

ладица ж хрв. 6. фиока лажиторба, јапанџија pel., фалсифи­
лађа ж барка, чамац, бродић, баркун катор еуф., симупант еуф., обмањи­
ре!., бродица ре!., батура ре!., ђемија вач еуф., лашчина ре!., парапажа суж.,
арх., арка арх., пловило Хр6. - суж: чу­ трчилажа суж. , пожач жар!. - уи. ва­

нак, чун, дереглија, мауна реШ. ралица,лопов ,ли цемер

лаж ж О измишљотина, неистина, лазаркиња ж бот. (пат. Asperl1]a

подвала, махинација, лагарија, пси на, odorata) ре!: мирисни броћ, пазарица,
конструкција, дезинформација, фап­ првенац, јари броћ, ројба
сификат, будапаштина, мит, сппетка, лаик м непо знавалац, дилетант, не­

патка, урбана бајка, неистинита тврд­ стручњак, аматер, непосвећени к,

'Ьа, неистинита прича, фама, урбана световњак, неl1рофесионапац, не­
легенда, ујдурма, попуинформација, зналица, самозванац, надримајстор,
фантазија, манипулација, прича, по­ I1риучењак, пајкуш ре!., петљанац

луистина, измишљена прича, смица­ фам., шарпатан фам., аутсајдер фам.,

лица, гласина, причам ти причу, шу­ петљавац фам., певак фам., фушер
пља/празна прича, лажа, измишљај, фам., труба жар!., 110страник Хр6 . , не­
ловачка прича, магла фи!., бајка фи!. , упућеник Хр6.
гатка фи!., мудролија иран., петљари­ лаички' прид . О аматерски, почет­

ја фам., фол фам., петљанција фам., нички, непрофесионалан, невешт, не­

жвака жарf. , патворина арх., јапан стручан, никакав, некв алификован,
арх., патка суж. - уи. дезинформац иј а траљав, н епоткова н , некомпетен тан,
nаички I nакрдијаw
млак, неи з вежбан, шарлатански, не­
приклада н - уи: лош, јадан , бедан е
(који је ван утицаја и делокруга цр­
кве) световни, световњачки, профан,
секуларан, мирски, мирјански, гра­
ђански, нецрквен, лајкушки ре!.
nаички' прил . неквалитетно, слабо,
лоше, т раљаво , нестручно, невешто,
нестручња чки, почетнички, шарла ­
тански, незналачки , неприкладно,
некомпете нтно , тричав о, непрофе ­
сионално, мизерно, неизвежбано,
недовољно, никакво, без стручности,
неквали фиковано, млако, аматерски,
непоткова но, рђаво, аматорски ре!.,
дилетантски фам. , фушерски жар!.
сл: бедно, јадно
nајав прид. (који говори пакосно и
уврељиво) језичав, брбљив , брбљав,
који има велику језичину изр .
причљив
nајавица ж 6. брбљивица
nајање с О 6. лавеж е фи!. 6. бр­
бљање @) фи!. 6 . лагање 2.
nајсна ж (танка и уска даска за огра­
де или поДове) гредиц а, летва
легало, лајстна, леја, пајанта, лемез,
лајтсна, панта, баскија , леха, банда,
жиока, чиока - суж: улога ре!. , удлага -
уи: преч ка- сл: дашчица , врљика ре !.
пак прид . О лак, олак, лагачак, лага ­
шак, лагахан ре!., лаготан ре!., вазду­
шаст фи!. е фи!. лепршав, неопте­
рећујући, питак, допадљив, лаган @)
фи!. нискокалоричан, немастан, без­
мастан, лаган О фи!. 6. спор
nакат м анаШом. т уи. зглоб 1.
nакеј м слуга, батлер, послуга, со­
бар, чуваркућа, дворилац, пазикућа,
поданик, подређени, служитељ, ску­
тоноша, подворник, покућар , послу­
жник, надзорник послуге, понизник,
покорник, униформи сан слуга, по -
дворитељ, послушник, дворјаник,
288
момак, кућни момак, посилни лакај
ре!., ушјер ре!. , коморник ре!., слуган
ре!. , ленственик ре!. , измећар ре!., де­
тић ре!., сужањ ре!., потрчкало фам .,
потрчко фам., трчкарало фам., потр ­
кало фам., послужитељ форм., тева­
бија арх., клетвеник арх., камердинер
арх. , вазал арх., васал арх. ре!., каТlфа
арх., цербер арх. реШ ., кумординар
реШ. - уи: роб, плаћеник 1., служавка
- сл: коњушар, секретар , домар
nакирати несврш . прел . 6. гланцати
nаком прид. 6. похлепан 1. и 2.
nакомац м 6 . изјелица
nакомисnен прид . О (који без мно­
-
го размишљања доноси важне одлу ­
ке) лакоуман, лакомишљен, непро­
миш љ ен, несмотрен, брзоплет, нагао ,
неопрезан, необазрив, непажљив, не ­
- уи .
разбори~ плах , прек,летичаст, неод­
говоран, лежеран, фриволан , ветре­
њаст, брзорек - уи. наиван, недо з рео
е 6. наиван
nакомисnеност ж О 6. наивност @
6. лежерност
- ре!.
naKOHOr п рид . О 6 . бр з @ 6. жива­
хан
nаконски прил . О лаконички , је­
згровито, кратко (и јасно) , з бијено ,
сажето, концизно, краткореко, једро ,
садржајно , изразито , згуснуто, лапи ­
дарно, сентенциозно, телеграфски -
уи. јасан, битно е штуро, шкрто на
речима , недоречено - уи. површан
naKol1a ж О (својство онога што је
лако) лакост, лакота, лаганост, јед­
ноставност, лежерност, ласноћа ре!.,
фацилитет реШ. , колајлук ре!. е 6.
спретност
nакоуман прид . 6. лакомислен
nакрдија ж 6. враголија
nакрдијаw м аниматор, забављач,
весељак, луда, шегач , шаљивчина , ло -
289 nакрдијаwки nарм а I

ла, шаљивџија, шаљивко, врагопан, nандарати н есвр ш . непрел . фам. О в .

шаљивац, комедијаш, шерет, бећар, лутати е в. лелујати 1.
ђаволан, комедијант, завитлант, зев­ nандати несврш. непрел . рег. в. лу­
зек, обешењак, лутак фи!. - фам. луц­ тати

прд, спрдач, зафркант, џумбушлија, nандрање с фам. в. лутање 1.

спрдало, зезант, зезатор, спадало - ре!. nане с зоал . (срнино младунче) срн ­
арлекино, егленџија, бајацо, леро, п а­
че, јеленче, јеленак, бамби фам.
јацл, пајацо, харлекин - нар. зајебант
nаниnист м бот. (лат. Liпагiа VlIIga-
- реШ. ограшеновић, бургијаш - суж.
ris) ре!: жута зевалица, богородичин
комичар, арлекин , циркузант, гутач
лан, дивљи лан, ланчић
ватре , циркусант, глумац, мимичар,
nансирање с О (- ракете или про ­
пантомимичар, жонглер, пајац, клов­
јектила) избацивање е (- производа
нклаун хрв. - уп. блесан 2.
или вести) избацивање, пуштање, пу ­
nакрдијаwки прид. в. забаван штање у оптицај/јавност, пласирање
nакташ м в. каријериста
nансирати несврш . прел. О (- ра ­
nакташење с в. каријеризам 1. кету, пројектил) избацивати, слати у
nаnока ж ре/. в. вилица орбиту е (- производ или вест) из ­
nама ж зоол . (лат. Lama glama, L. ра­ бацивати, пуштати, пуштати у опти ­
cos) љама цај/јавност, пласирати

nаментирати несврш . непрел. 6. nанути сврш . непрел . О (огласити се

кукати 1. лавежом) залајати е фИl. в. изустити

nамињање с в. лајање 1. @ в. лупити 2.

nампа ж светиљка, лучлампаш арх. - nанци м мн. лисице, окови, вериге

суж. петролејка, уљаница, фитиљача арх., букагије арх., узе ре!., негве ре!.,

- уи. светиљка, батеријска лампа синџири ре!. , крдена реј., ком остра

ре/., лисичине суж.

пан м бот. (лат. Liпum usitatissimum)
ре!: кетен, лен, преслеј, ћетен nанчан прид . О (који је од ланаца)
ланчаст, веругаст реј., верижаст ре!. е
nанац м О в. огрлица 1. и 2. е 6.
повезан, везан, у колони/ни зу
посредник 2. @ (планински - ) в. ве­
нац 5. nанчаст прид. 6. ланчан 1.
nандара м фам .. врдалама, проби­
nанчиl1 м 6. огрлица 1.

свет, ветропир, хохштаплер, вртиреп,

nапавица ж бљузгавица, бљузга

ветрењак, фићфирић, превртљивац, фам., бљуз ре!. - сл: град, киша

лети пас, летиветар, звијук, шврљало, nапидаран прид. збијен, кратак, са ­

аламуња, шеврдало, ђилкош реј., ви­ жет, јасан, језгровит, концизан, згу­

раун реј., лаур ре/. , којекакови ћ фам ., снут, сумаран, лаконски, снажан фи/.

цвећка фам. , вртигуз нар., јебиветар - уи. прецизан

нар., ветрогоња арх., голоигра арх., nапрдање с фам. в. брбљање

витлија арх., хлапимуха ре/. - уи: по­ nапсус м в. испад 1.
кварењак, враголан, ленштина, скит­ nарва ж личинка хрв., ларфа реШ.
ница nарма ж О граја, бука, крика, ТУ Т­
nандарање с фам . О в. лутање 1. е њава, врева , драње, викање, вика, га­

в. њихање 1. лама, жамор, узвикивање, трештање,

 I
пармати neBeHTa 290

писка, урликање, јаукање, урлање, јући, блудан, зазоран, сраман, рас­

цика, дрека, кричање, дерњава, ври­ калашен, запрепашћујући, безочан,
ска, повика, цичање, дерање, рика, бешчедан, стида н арх., увредљив
цилик, циликање, повици, узвици, еуф. 4!} заводљив, чулан, опсцен, го­
жагор, хука, алаука, гунгула, кре­ лицав, опојан, љут фиf. жарf., пикан­
штање, галамљење, халабука, заглу­ тан фи!. жарf., врео фи/. - сл: прово­
шност, грдња, бучност, грајање, гла ­ кативан,еротичан

сност, пиштање, бобот, џева, громор, пасцивност ж О 8. изопаченост 2.

урнебесна вика, вриштање, вриска­ 4!} 8. пожуда
ње, дозивање, брујање, клокот, ху<!ка,
патити се сврш. О (почети нешто
хучање, туљење, таламбасање фиf.,
радити) прихватити се, примити се,
урнебес фиf., орњава pef., орљава pef.,
приступити,започети 4!} 8 . ухватити
дерачина фам. , скрика арх., весак
паф м О (поуздан човек, омиљен
арх. ре/., дерача арх. , врка арх., бре ка
у друштву) лафчина, мангуп, даса,
арх., рогобор арх., тарлабука арх. , ха­
момчина, баџа, јуноша, фрајер фам.,
лак реШ., џакање реШ. - сл: роморење,
клипан фам . , ђетић pef., силан човек,
брбот арх., зов, ромор
4!} 8. лупање
леро реј. 4!} (који се лепо 06лачи) ки­
пармати несврш. непрел . 0 8. дерати
цош, мангуп, лутак, лепотан, лепо­
се 4!} 8. бучати 2.
танер, даса, лицкало, гизделин pef.,
пасица ж зоол. (лат. Mustela nivalis)
гиздавац арх., фрајер фам., шмекер
зердав pef.
жарf., шминкер жарf., фенсер жар/.
naCKaB прид. О 8. слаткоречив 4!} по ­
пахорење с 8. вијорење
хв ала н, хвале вредан, узоран, приме­
паwтипо с ималин, викс, паста за
ран, добар, завидан
обућу, лак, маст, гланц фам.
паскавац м 8. опортуниста
паwтити несврш. прел. 8. гланцати
паскање с улагивање , удворавање,

удворба, галанција , удварање, поди ­ пебпебија ж 60Т. 8 . наут

лажење, повлађивање, ласка, хваље­ пева к' м точило, точир - pef. пирија,
ње , ка<!ење реШ. шпијерлица, шпирлица, трахтур, ту­

паскати несврш. прел. О (говорити лаица, лакомица

лепе речи, задовољавати нечију ам­ neBaK' м фам . О леворуки, шувакли­

бицију) хвалити, годити, пријати 4!} ја , шувак - уи. левица 4!} 8. анонимус

(претерано хвалити) 8. улагивати се 2. @ 8. трапавко

naco м (коноп за хватање стоке) 8 . певати несврш . непреТI. прел . 8. лити
конопац neBeHTa м ж луталица, бескућник,
naCTa ж зоол. (лат. Hirundo rustica) ветрењак, скитни<!ар, скиталац, ту­

ластавица, циганка pef. марало, номад, уличар, пробисвет,

пастинак м ре/. 8. одмор 1. беспосличар, цуњало, вагабунд, скит­
пасци ван прид . О скаредан , раз ­ ница, скитарало, селилац, потуцало ,

вратан, срамотан, опсцен, саблазан, чергаш, бангалоз, уличњак, потуцач ,

раскалашан, вулгаран, скандалозан, авантуриста,мувало,протуха,лопи­

грешан, похотан, раз уздан, 6есра­ на, скитало, скитач, 6лудилац, поту­
ман, нечастан, перверзан, сабла­ кач , бангало, луњало, басало, лута ­
жњив, бестида н, шокант а н , за пању - лац, клошар , трампер, клатеж, ходач,
291 певиlпеljа

вагант, фукара, пустолов склон лута­ завештај, запис, наследство, насл еђе,
њу/лаким уживањима, човек с улице, задужбина @ арх. в. изасланик
вечни путник, ходалица, јурук ре/. , пеrеида ж мит, бајка, предање, фан ­
потепух ре/., ајван р е /., вандрокаш тастика, скаска, фикција , сага , при ­
ре!., лонција ре!., хахар ре!., те пац р е /. , повест, предајна прича, еп, писан о
вандровац ре!., гурбет р е/. , јалијаш предање, предаја, фантазија, усмено
ре!., лангов ре!., блатотеп фам. реШ., предање , кажа, г а тка, припов етка,

клатарало фам., шалабазало фам., дело фам., читије арх. - суж: научна
лангара реШ., скитник реШ., ландо­ фантастика , епска фантастик а - уи:
кур ио!. реШ. - уи: ветрогоња, адра­ прич а

повац, пропалица, вуцибатина, лола, пеrија ж вој. О (највећа војна ј еди­

просјак, мангуп, протува - сл: чергар, ница римске војске) " @ (војна једи­
бадава џија, птица селица фи!., апаш ница уопште) снаге , трупе, армија ,
певи прид. О (који је с леве стране) " војска - уи. војска
@ фам. в. безвезан пеrитимаи прид. О в. легалан @ в.

певица ж (лева рука) шувака, лева­ веродостојан

ка, леваја жар !. - уи . левак2 1. пеrитимација ж О исправ а, доку ­
певоруки м в. левак' мент, иска з ница , ЛИ<lна карта, гра ­

пеrап аи прид . (који одговара пропи ­ мота реТ., личња к фам., папири фам.,
сима и правним нормама) допуштен, аусвајс жарf. - уи. акредитив @ в. ле­

законит, исправан, важећи, валидан, гализација

дозвољен, вредећи, ваљан, легити ­ nerno с О (место где се легу или ко­
ман, ауторизован , одобрен, уставан, те животиње) легапо, јазбина, гнездо,
правос нажан , признат, законск и , пу ­ насад, лежај, ложа, пог @ (младунчад
новажан, непониш те н, не забрањен, неких животиња) животињски по­
правомоћан, пунова ља н, по за кону, род , кот, накот @) фиl. (место на ко­
прописан, регуларан, пр ав о ваљан јем се нека група скупља и одак ле се

реШ. нешто шири) стециште, средиште,

пеrапизација ж одобравање, до­ жариште, центар , гнездо фи/., гро­

пуштање, дозвола, озакоњење, леги­

тло фи!., језгро фи/. - уи. средиште 6

тимација, озван и чење, овлашћење, фи!. в. корен

ауто ризација , верификација , регула ­ neA м клизавица, поледица - р е!. ве­

ција, поткрепљење (нечијим аутори­ драц , тоциљајка, гладац, голомра зи­

тетом), узакоњење, озакоњавање, по­ ца, ведрињак, ведрењак

закоње ње, регулисање , прописивање педаи прид. в. л еде н

пеrаПИЗ0вати сврш. прел. до зво­ педеи прид . О хладан, зимски, мра ­

лити, опуномоћи т и, допустити, оза ­ зан, мразовит, свеж , леда н, про хла­

конит и , одобрити, омогућити, озва­ дан , студен, мрзли, мрзао, ледњикав,

ничити, ауторизирати, регулисати, ледовит, леденичав , смрзнут, хладан

оверити,овластити, ауторизовати (и као пед, као лед, зи мовит - сл: зубат,

-ирати ), верификовати СИ -цирати), озебао, промрзао @ фи/. в. безосећа­
поткрепити (нечијим ауторитетом), јан
овјеровити хрв. педииа ж в. ливада

neraT м О оставштина, завештање, nelja ж анаШом. плећа , хрбат, плећке,

лежај I лента 292

крстаче, хрптењача фи !. , кичма фи!. , мелем е ф иi. пом о ћ , с п а с , н ак н ада,

крижа фам. ре!., гр бина фам., к ркача де р ма н р е !.

фам., грбача фам., бек жар!. леканомантија ж ... уи. магиј а 2.

л ежај м О постеља, кревет - ре!. по­ лекар м доктор, медици н ар, терапе ­
чиваљка, лежник, почивалиште, ле­ ут, р ана р , р анарник, исцелитељ, хе­

гало, ложница, лежиште, почивало, ., лечитељ реси .,

ћим ре!., бар бир ре!. ,
лежница, лог, ложе - суж: лежаљка, доцаgеч., лијечник Хр8 . - суж: хирург,
хамаК,канапе, канабе,отоман, креве ­ зубар, ортопед, педијатар, оторино ­
тић, кауч, диван, пољски кревет, во­ ларинголог, травар, врач , друид, би ­
дени кревет, мрежа, креветац, софа, љар, видар

висаљка е зглоб, лагер, лежиште лекарна ж 8. апотека

лежа ти несв р ш. не п рел . О прострти
се, испружити се, лешкарити
марати се, спавати е боловати @) на­
лазити се, бити смештен, стајати
боравити О 8. одговарати
лежеран п ри д . О комотан, безбри­
жан, немаран, слободан, нехајан, ко­
ји се угодно осећа е 8. непромишљен
1. @) 8. једноставан 4.
лексикон м О споменар , албум, ис ­
- уи. од ­
поведник арх. е ре<IНИК, глосар , во­
кабулар, словар арх. , дикционар реси .,
- уи. логат реси., тезаурус реси .
2. лекција ж О предавање, настава,
час, обучавање, по(д)учавање, обука,
поука, сат Хр8. е радна јед и ница , за­
датак, вежб ање, задаћа Хр8. @) опоме­
на, уко р , п р екор , поука, наук,грдња

лежерност ж немарност, немар ,

лелек м 8. кукњава
неодговорност, јава ш лук, нехајност,
лелекати нес в рш . непр ел . О 8 . кука ­
непажња, незаинте р есованост, ком о ­
ти 1. е 8. р идати
ција, комотност, комодитет, необзир ­
лелујав при д. љуљав, леп ршав , мли ­
ност, инерција, индоле н ција, н ебр ига,
тав, ланда р ав, лелујаст, лепетав, ле­
несавесност, пов рш ност, занема р и­
лијав ре!. - уи. лабав
вање, равнодушност, лакомисле н ост,
лелујање с О 8. њихање 1. е 8 . ви­
небрижљивост, ине ртн ост, н ехај,
јо р ење
нехајање, огуглалост, и н доле нт но ст,
лелујати несврш . непрел . прел . О не­
непажљивост, без бриж ност, рас пу­
ир ел. кл ат и ти, в иј о ри ти се, лелујати
штеност, неозб и љ но ст, немар ењ е , ла­
с е , ви т и се , лепрш ати, гиб ат и с е, њ и­
коумност, з апуштање , н етем ељитост,
хат и , лебде ти , повиј ати с е , л ах ор ити,
необази р а њ е, н ем арљиво ст, н а вора­
в итл ати се , т р е пери т и , климат и , љу­
ност ре!. , мурдарлук р еј., фјака ре!.,
флегма фам., брљ ивост фам., аљ ка ­ љат и се, колебати , м лата рат и, леп и­
р ати р е /., лект ат и р е /. е ир ел. 8. ви­
вост фам. , хај - н ехај фам . , непомња
тл ати 1.
реси., непом ност р е си. , непо м њивост

реси., неп одуз е т ност Хр 8 . , нез аин те ­ лемати несврш . прел . фам . 8. м лати­

ресираност Хр8. - у и: л е њос т ти 1.

лежиwте с 8. лежај 1. и 2. лемати се несврш . фам . 8. ту ћи се

лек м О медикамен т, мелем , ле ­ ленствовати несврш. н епрел . 8.

карија, средство , препарат, лекар ­ ленчарити

ство арх., фармакон р е си . , медицина лента ж (широка трака на рамену)

реси., д е рман р е !. - уи . противотров, трака, врпца
293 пенчарење I nen

п енчарење с В. лењо ст легањ, ленга, полтрон, ласногуз, ле­

п енчарити несврш . непРел. беспо­ њак , ј ебиветар жар!. - арх. окламаш,

сличарити, лешкарити, дангубити, степихлеб, ветрогоња, адраповац,

беСПОСJIИЧИТИ, пландовати, пенство­ предршти н а - уи: битанга

вати, замајавати се, изпежавати се, пењ п р ид . лењив, ленив, лен, нера­

лењствовати, доколичарити, празно­ дан, нерадин, немарљив, немар ан,

вати, трошити време (упудо), доко­ неделатан, дангубан, залудан, МJIИ­

нисати, не радити , губити/траћити тав, неактиван, пасиван, инер тан,

време, готованити, прикраћиватиl индолентан, докон, ДОКОJIичан, бес­

убијати време, траћити време, седети послен, непокретан, непродукти ван,

(скрштених руку) , докопичити, жи­ jaJIOB фи!. - уи. беСПОСJIен , JIенштина

вети на туђи рачун, бити некористан, пењивац м О В. ленштина @ зоол. *
хладовати, хватати зјала, вегетирати (шумски сисар, JIaT. Bradypodidae)
фu!., зурити у празно uзр. - фам. тру­ пењост ж ленчарење, нерад, беспо­
лити, блејати, дембелисати, цркава­ слица. пландовање, докопич арење,

ти, зијати, извлачити се, чварити се, дангубљење, бадависање, ДОКОJIица ,

медитирати, зјакати, џабалебарити, беСПОСlIичење, беСПОСJIичарење, из­
зевати, красти богу дане uзр., млати­ лежавање, лењствовање, неупосле ­

ти празну сламу u зр., продавати зјала ност, траћење времена, неделатност,

uзр., красти време uзр., бројати зве­ празновање, доконарија, дембелиса ­
зде uзр. - ре!. ленгарити, ленчовати, ње фам., медитација фам., џабале­
левентовати, клинчити, бадаваџити, барење фам., вегетирање фам. фи!.,
пенити, мајати се, ластовати, мук­ лежачина фам . , докоњаштво реШ . ,
ташити, бадавадисати, цмарити се, елбетовање реШ., левентовање ре!. ,
ландовати,џабалучити лежникре!.

пенч ина м ж В. ленштина пењствовање с В . лењост

пенч уrа м ж В . пенштина пењствовати несврш . непр ел . В.

пенw тина м и ж лењивац, ленчу­ ленчарити

га, нерадник, беспосличар, дангуба, nen прид . красан, допадљив, наочит,

згубидан, залудник, залудни чар, за­ примамљив, сладак, згодан, при­

бушант, зевало, доколичар, дембел, влачан, блистав, цакан, фин, стасит,

лезилеб, лезилебовић, немарник, ба­ љубак, допадљив, вабљив, меден, ин­
даваџија, трут, беспоспеничар, бес­ тересантан, елегантан, атрактиван,

послењак - фам. џабалебарощ луф­ кићен, дражестан, мамљив, луткаст,

тигуз, стрвина, пандара, т рут, тру­ леполик, красотан, чаран, JIепушкаст,

тина, ветропир, фрајер, ленгуз, лења наочит, убав, замамљив, рафиниран,

буба, мртво Дувапо, паразит, зевало, грациозан, мио, феш неиром. реШ.,
луфтер, шалабајзер - ре!. гњилац, кицошки фам . арх. , гиздав арх. , ми ­
гњилавац, лежачина, ленчина, бан­ ловидан реШ., ИЗГJlедан ре!., мило ­

галоз, липсотина, цркотина, мрци­ лик арх., зоран ре!., уписан ре!., гле­

на, зијало, мртваја, ладолеж, ленац, дан реШ., шик неиром . фам., дојмљив
левента, ленчура , лењак, голанфер, хрв. ексир: божанствен, прекрасан,
лежак, муктаџија, лизун, лазарон, очаравајући, божански, заносан, чу­
потепух, лежикар, лелек, бадавњак, десан, диван, бајковит, нестваран , ча -
лепак I лепрwав 294

робан, омамљив, изврстан , узви шен , зе рица, сомун, лепињица, погачиц а,

бајан , сјајан, прелеп, импресиван, конфект реШ. , колач (пециво посв е­

хипнотичан, небески, предиван, са­ ћено благдану), коло (ХJIеб који се ме­
вршен, фантастичан, фасцинантан, си на Бадњи дан), жемља p ef., ШJI а пи ­
бајослова н, блештав, вели ча нствен , ца p ef., потица ре/. , JIOпарка р е /. , кру­

невероватан, као дијамант, раскошан , шчић хрв. - сл: тесто, пеци во, хлеб
а нђеоски, ексклузиван, чудесно леп , лепињица ж в. лепиња

дивота н, васељенски, небесни, пре­ лепљив прид . О прион љив, при ле­
сладак, дијам ан тски, оду шев љ авај у­ п љ ив, самолеп љив, вискозан е уле­
ћи , рајски, задивљујући, неодољив , п ље н, умазан, за ма з ан - уи. прљав
као из сна, велелепан, маг нетич ан,
лепљивост ж прилепљивост, само ­
вишњи, замаман, као са слике, осо­
JIепљивост, виско з ност

бит, посебан, вансеријски, великоле­ лепоречив прид . в. слаткоречив

пан реШ., супер неиром. фам. , екстра
лепота ж О красота, љу пкост, уба ­
не иром. жарf. , н еви ђен жарf. , фил а­
вост, ми љу шност, JIеполикост, чар ,
делфија неиром. фам. , светска класа
драж, ПРИВJIачност, МИJIина, атрак ­
фам. изр., боли глава фам. изр., же­ тивност, пријатно ст, миловидност,
шћи неиром. жарl., до јаја жарf. изр. , шарм, симпатичност, грација, склад ,
прва лига фам. изр., страшан жарf. складност, сјај фи/., лепотиња реЈ. ,
- уи: добар, отмен, одличан - сл: узбу­ згода p ef. - ексир . дивота, чудесно ст,
дљив , провокативан
неодољивост, божанственост, бли­
лепа к м (средство за лепљење) тут­ ставост, БJIештавост, нестварност,
кало, клија, ље пило хрв. - суж. гит савршенство - у и: харизматичност,
(везив ни грађевински материјал), доброта, нежно ст, елеганција е в.
малтер (везивни грађевински мате­ равнотежа 2.
ријал), клајстер (обућарски лепак), лепотан м лепотан , ги зда вац , кра ­
лем (легура којом се лепи), кит (ве ­ сотан - фам . лепотанер, лутки ц а,
зивни гра ђевински материјал), лајм лута к, фићфирић, педерко иот. - pef.
р е /. лепиво, кола, ћириш, лијеп, арх. лизун, гизделин, красник арх. юьиш.
шустерпоп, кељило, кеље, гумараби ­ - уи. кицош
ка, арапска гума, поп
лепотанер м О (који се лепо обла ­
лепа к м (средство за лепљење) тут ­ чи) кицош, мангуп, лутак, даса, ле­
кало, клија арх., љепило хрв. - суж. потан, лаф, лицкало, гизделин p ef.,
гит (везив ни грађевински материјал), гиздавац арх., фрајер фам., шмекер
малтер (везивни грађевински мате­ жарf. , шминкер жарf., фенсер жарf.
ријал), клајстер (обућарски лепак) , лепотица ж лепојка, лепотанка,
лем (легура којом се лепи), кит (ве­ лепојчица , красотица, грација, гон­
зивн и грађевински материјал), лајм џе арх. - фИf. вила, краљица, богиња,
- pef. лепиво, кола, ћириш, лијеп , арх. божица, венера, вилогорка, нимф а -
шустерпоп , кељило, кеље, гумараби­ фам . лутка, луче, лутки ца, слаткиш , .
ка, арапска гума, поп бомбона, риба, мачка, бомба, ајкула,
лепа ката ж бот. (лат. CalIistephus бресквица - уи. девојка
chinensis) pef: летњи звездан лепрwав прид. О в. лелујав О в.
лепи ња ж зем ичка , хлепчић, кај- живахан 1. @) фИf. лаган, питак , неоп-
295 nепрwатиl nетоп ис

терећујући, допадљив, лак сао, смољав, лењ

nепрwати несврш . непрел. 6 . лелу­ nетач м О (птица која лети) летачи ­

јати 1. ца 8 пилот, авијатичар, ваздухопло ­
nептир м О заал . лептирица, лепер вац , летелац, аеронаут, аеронаутичар ,

ре;., лептирак хиИ. , лептирић хии. 8 зракопловац Хр6.

(врста прсног пливања) делфин, ба­ nетачки прид . летелачки - уи. ва ­

терфлај здухопловни

nетва ж 0 6. даска 8 6. лајсна

nетеnачки прид . летачки - уи . ва ­
Лептири
здухопловни

nетеnица ж 6. авион
адмирал (Pyrameis atlanta)
аришев туљчар (Соlеорhилиа laricella)
боров смолар (Iилиусtгiа sp lend idella)
борова грба (Bupalus piniarius) Врсте nетеnица
брезов савијач (Acalla ferrugana)
велики мразовац (НЊегпја defoliaria)
авион жироко птер хеликоптер
вештица (5phinx)
једрилица жироплан цепелин
граноточ (Zeuzera ругјпа)
балон змај
губа р (Lymantria di spar)
дирижабл п араглајдер
дудовац (Hyphantria cunea)
ивањска птичица (Zygaena lilipendula)
јасенов савијач (Сасоесја podana)
купусар (Pieris brassicae) nетење с лебдење, лепршање , је ­
мали мразовац (Operophtera brumata) дрење фи;., крстарење фи;., кружењ е
мољци (Тineidae)
суж.., шестрарењ е суж. - уи. ваздухо­
монарх (Danaus plexipp us)
пловство
ноћни лептири (Noctuidae)
плавци (Lycaenidae) nетети несврш . непрел . О лебдети,
прелци (Bombycidae) лепршати, плови ти фи;. , једрити фи;.,
стршље нка (Trochilium арifилиmе)
крстарити фи;., кружити суж., шес та ­
тргаљ (Lycaena icarus)
х растов минер (Тischeria complanella) рити суж.8 (о времену) фи;. проти­
цати, тећи, бежати, промицати, брзо
пролазити, истицати, ићи фи;., про ­
песка ж бат. (лат. Corylus avellana) летати фи;., јури ти фи;., пролази­
ре;: лијеска, лешник ти фи;. , прошишавати фам ., трчати
nест ве ж мн. 6. мердевине фам., пролазити као ветар изр . @ ју­
nест вица ж О (низ величина вред­ рити, хитати, журити, брзати , трчати,
ности) 6. критеријум 1. 8 муз. скала паштити се ре;.

петак м О реклама, проспект, бро ­ nетимично прил . летимице, овлаш,

шура, рекламни материјал, пропа­ овлашно, површно , на бр з ин у, на

ганд ни листић, флајер фам. 8 6. на ­ прескок, узгредно, узгредице, на брзу
лепница руку, непажљиво , нехајно, немарно ,

nетарrија ж 6. малодушност лежерно, по дијагонали фам . , дијаго­

nетарrичан пр и д . обамро, клонуо, нално фам .

т ром , неосетљив , равнодушан, оту ­

nетњиковац м 6. вила' 2.
пео , апатичан, бешћутан, туп, учмао, nетовање с т уи. одмор 1.

утуче н, млитав, неенергичан, малак- nетопис м хроника, анали, годи -

nечење I nинија

шњак, билтен, алманах, зборник, нак, испаша, ледина, зараван, паша ,

кроника хрв. - уи. дневник 1. чистина - ре/. попаска, лазина, попас,

nечење с терапија, нега, оздравље­ лаз, попаша, пасиште

ње, опорављање, опоравак, санира­ nиrа ж в. организација 1.

ње, цељење, санација, кура, исцељи­ nиrеwтуn м ... уи. столица

вање, неговање, видање суж. nиrња ж зоол. (лат. Loliga vl1lgaris)

nечиnиwте м санаторијум, опора­ лигањ , олигањ ре!. - уи. сипа
вилиште - уи. болница, бања nиrњун м зоол . (лат. Todarodes sagit-
nечити несврш. прел . санирати, ис­ tateus) тотан
цељивати, видати, целити, неговати, nи rоч м зоол. (лат. Argonauta argo)
бринути (о нечијем здрављу), зале­ једрилац
'lИвати, хоспитализовати, целити , nидер м вођа, старешина, главар ,
пазити, за цељ ивати, врачати суж., предводник , предводилац,перјаница
курират и реШ . , пестовати ре/. фиf., глава фи!. , првак фи/. , корми ­
nеwинар м О зоол. (лат. Neophron лар фи!., фронтмен фам., кондуктор
percnopterus) стрвинар, стрводерац, реШ.-уи.директор

стрводер @ фи!. в. лихвар nидерство с в. вођство 1.

nеwити несврш. прел . фам. О в. мла­ nидо м с (пешчана обала) в. обала 1.
тити 1. @ в. пљачкати nијандер м бот. (лат. Neril1m olean-
nеwкар ити несврш. непрел . О в. ле­ der) ре!: олеандер, леандра, лехандар,
жати 1. @ в. ленчарити болиглава, кандиш,
nибеnа ж равњача, равномер, воде­ nик м О в . лице 1. @ облик, облич ­
на вага, васервага, разуља - уи. висак је, форма, изглед, вид, спољашњост,
nибераnан прид . о слобоДоуман, слика ; фигура, појава, аспект, стас,
слободњачки, напредан, слободно­ подоба хрв. @) в. лице 3. 6 јунак , лич ­
мислилачки, прогресиван - уи. на­ ност, протагонист, лице, карактер,

предан @ без предрасуда, неискљу­ улога, фигура, персонажа реШ .

чив, широких погледа, помирљив, не­ nиквидан прил . готовински, у гото ­

конзервативан, трпељив, попустљив, вини, у кешу

либералистички nиквидација ж в. погубљење

nибе раnност ж о
слобоДоумност, слобоДоумље, слобо­
дарство, напредност, прогресивност
@ попустљивост, неискључивост, по ­
мирљивост, слободарски дух, трпе­
љивост - уи. несебичност
nибе ртинизам м о в. неморал
@В. пожуда
nибидо м в. пожуда
nибити се несврш . в. снебивати се
либерализам, nиквидирати сврш. прел . в. убити
nиљан м в. љиљан
nименка ж конзерва, кантица, ли ­
мењак, лимењача
nинrвиста м глотолог, језикосло ­
вац, филолог, језичар фам., лингви­
1. стичар арх., лингвист хрв .
nинrвистика ж глотологија, фило­
логија, језикословље арх. , језикослов ­
ство арх. реШ., језикознанство хрв.

nибљење с о в. устручавање @ в. nинија ж О црта, пруга, штрафта,

стид бразда, лајна ре!., рига ре!., ленија
nива да ж пољана, пашњак, пропла- pef. - суж. дуж, права, крива, кри-
297 пинцураlп ихвар

вуља, паралела, нормала, вертикала, сништво

хоризонта ла, меандар 8 ред, редак, пиричар м В . песник

низ, врста, колона, @) правац, смер, писица ж О зоол. (лат. Canis VlIlpes)
курс 6 фи!. (у пол итици) смер, курс, лија, лисац, лисов 8 фиl. В . лукав ац
позиција, оријентација, став (\) фиl.
писице ж мн . писице, окови, писичи ­
стас, виткост, фигура, форма, изглед
н е ексир., вериге арх., букагије арх. ,
(1} фи!. (- фронша, борбена -) бојни
узе ре!., негве pel., синџири ре!., крде ­
ред, ланац р е!., црт а жарl., бојишница
на р е !., комостра ре!.
ХрВ. - у и. фронт 6 фи!. (железничка,
писна ваш ж В. филоксера
авионска, аутобуска -) пруга, маги­
пист м О (- на грани) писка р е!. - сл.
страла, путања, коридор О фи!. лоза,
династија, род - уи. генерација
лишће, шушањ, шуњар и шушкар 8
(комад хартије) папир , хартија, ар­
пин цура ж бат. (лат. Gential1a lutea)
тија ре!., ћаге арх. pel. @) В . новин е 6
ре!: владисавка, ге нцијан, гореч , гор­
ан а Шом . (- на но зи ) поткопен ица,
чи ц а, зв ишч , зеље од срца, лицијан,
вадл а pel. - сл . гоп ен, цев а р а, цев ани ­
рафет, свиш, свишел, цвић, кошути­
на брада, с рчаник, срчењак, срчења ­ ца , гпежањ (\) зоол. (лат. Solea VlIlga-
ча, трава од с рдо боље, р авен, ровен , ris) табањаш, швој , швоја

лецијан, лињура, срчениц а, трава од пистом прил . пот пуно , сасвим, то­

срца, чемерика, с исача, равељ, див ­ тално, комплетно , одреда, из коре­

чемер,чемер на, из основа, из темеља, до краја,

пињати се несврш. О губити длаку, без остатка, у по тпу ности , у ц елости,

митарити се 8 фам. ио!. ћелавети скроз фам., дибидус фам., аметом

пипа ж бат. (лат. Тilja cordata) pef: ре!., посвема ре!., амети це pel. , амети­
бела липа, з имска липа, липац, ли­ мице pel., скроз-наскроз фам., стубо­

повец, липолист, малолист на липа, ком арх., навлас арх., посве ХрВ.

позна липа, ситнолиста ли па , (лат. питар м О литр а, кило фам . 8 (ка­

Тилиа платупхуллос) pel: дивља липа, иш/огрлица на врату животиње) В.
јалова липа, летња липа, липовина, огрлица 2.
рана липа, см рд љ ива липа, црна ли­ пити несврш . непрел . прел . О не­

па, шумска липа ирел. В. тећи 8 неирел . (киша) па­

пипан м заал. (лат. Thyrnallus Њуmаl ­ дати, пљуштати, сипати @) ирел. (-
llls) липљен, липљан сузе) ронити , проливати - уи. плак а­
пипија ж бат. (лат. Lippia citriodora) ти 6 ирел. левати, топити, растапати,

pef: цитроновац, лимун-вербе на , че­ претапати, талити, салевати (\) ирел .

трина уливати, сипати, точити, наливати,

пипсати сврш. непрел . В. уги нути 1. досипати

и 2. питица ж О В. камен' з. 8 В. коса 2.

пипсотина м ж О ж (тело угинуле пиферовати сврш . прел . фам . В. ис­
животиње) лешина, мрцина, стрвина, пор уч ити

цркотина, леш 8 м ж В. ленштина пихвар м зеленаш, каматник, изну­

пиптати несврш . непрел. В. избијати ђивач, израбљивач, р екеташ - фам.

пирик м В. п ес ник каишар, гуликожа, дерикожа, крво­

пирика ж лирска поез ија - уи . пе - пија , кожодер , душогубац, ст рв инар,

 I
лице ловити

лешинар, пијавица, шинтер, вампир - лицемерство с В. лицемерје 1.

уи . лопов лицитатор м аукционар, конку­
лице с О образ, лик, фаца фам., њу­ рент, надметач, дражбоватељ ХрВ.
шка фам., ланита арх. б израз лица, лицитација ж аукција, јавна прода­
гримаса, фаца фам . @) особа, човек, ја, надметање, вендиција ре!. , лиџба
личност, душа, биће, јединка, при­ арх. , јефтимба арх., дражба ХрВ.
л ика, персона, појединац , појава, ин ­
лицитирати несврш . непрел . изло­
д ивидуум , глава фИl., л ик фам., тип
жити на лицитацији, надметати се ,
фам., фаца фам . , њушк а фам., ланита
ауктирати реШ. , дражбовати ХрВ .
арх. , земник арх. в фи/. предња стра­
личан прид . властит, особни, персо ­
н а, фа~ада суж., прочеље суж. 0 В.
налан, индивидуалан, свој , сопствен ,
лик 4. 0 јрам. *
рођени, осебујан ХрВ. - уи : оригина­
лицемер м дволичник , хипокрит
лан 1., својствен
претварало, претвори а превртљи­
личити несврш . непрел . О асоцира­
вац , препредењак, пре емагало - фИl.
ти, сећати (на некога), наликовати
комедијант, глумац, лија, лисац - реј.
(некоме), наличити, бити сличан/
лицемерац, лицемерник, лукавац,
налик, изгледати као (неко/нешто),
д воличњак , притвориц а - жарf. позер
сличити, подсећати (на некога) , ли ­
- и зр . човек са два лица, тањир са два
ковати реШ. 8 (остављати утисак) В .
л иц а , који седи на две столице - уи .
деловат и 1.
подла ц, лажов
личност ж О В. лице 3. 8 природа,
лицемера н прид . непоштен, пре ­
н арав, ћуд , дух, темперамен~ сензи­
преден,прорачунат,д в оличан, пре­
билитет, ков, карактер, особа, осо­
творан, смишљен, срачунат, по дму ­
бине , особеност, посебност, Ј а, его,
као, префриган, перфид ан, превр­
душа, идентитет, индивидуал ност,
т љ ив, подао, неи ск рен , притворан ,
индивидуалитет, настројеност, ну ­
намазан фам . , лупе шки ХрВ . , татс ки
трина , унутрашњост - уи. крв фи!.,
ХрВ. - уи: покварен - сл: лоповс ки ,
ш тих фам., н атура р еШ. @) В. л ик 4.
л у кав
лишај плуflњак м бот. (лат. Lobaria
лицем ерје с О дволичност, неис­
р111mопасеа) р е!: лишањ, дубови мох,
креност, двол ичј е, подло ст, препре ­
маховина по дубју
деност, лицемерност, лицемерство,

претварање, претворн ост, поганост,

лишен прид. (права) В. обеспра­

перфидност, перфидиј а, превртљ и ­ вљен

вост, нитковлук, домишљатост, пре ­ лоби м ... уи. организација 1.

фриганост, хи покри з иј а, подм укл ост, ловити несврш. прел . О (- животи­
непоштење, притворс тво, за плотња­ ње) хватати, гонити , вребати , убијати
штво, притворност, зл оћа, бесрам­ 8 фи!. (- некога) трчати (за неким),
ност, хипок ритичнос т, улагивање, јурити, пратити, салетати, гонити ,

лажљивост, претво рив ост, злоба, фа ­ гањати, вијати, прогонити, пецати,

ризејство арх., хињење арх., химбе­ витлати, следити, вребати, прогања­
ност арх., лицумјер ХрВ . - сл: ласкање, ти, уходити, довијати, изгонити, по­
улизи штво 8 В. лаж 2. терати, кебати фам., хајкати реШ . -
лиц емерностж В . лицемерје 1. уи: шпијунирати
299 поворвиwња I појапност

п оворвиwња ж бат. (лат. Prunus гично расуђивање) 8. интелигенција 1.

lашосегаsus) ре!: зеленичје, зелени­ поrотип м лого, заштитни знак - уи.
чица, лорбер- вишња, зелениче обележје
п оворика ж бот. (лат. Lашus nobilis) пођа ж 8. балкон
реТ: даворика, зеленика, јаворика, ла­ пожење с О паљење, потпаљивањ е,
вор, лаворика, ловор, ловорик, лор­
потпала, потпиривање @ жарf. 8. л а­
бар,лорбек,лорбер,лорика гање

п оrика ж О (оно што је логично, пожити н есв р ш. п рел . О пали т и ,

што одговара законима логике) ра­
потпаљивати, потпиривати @ жарf. 8.
зложност, разборитост, разумност,
наговарати 1. @) фам. 8 . лагати в фам.
здраворазумност, повезаност , раци­
залуђивати, узбуђивати, палити фам .,
оналност - уи : мишљење, логичност, пржити жар!.
систем - сл : метод, дедукција, дија­
пожити се несврш . прел . фам . О (н а
лектика @ (главно у нечему) смисао,
неког) бити заљубљен, палити се
бит, суштина, мета, поента, резон,
фам. , пржити се @ (на нешто) 8. сви ­
с врха, циљ, битност, душа фи!., поан­
ђати се
таХр8.
поза ж О вити ца, грожђе, врежа , л о­
поrи чан прид. О логички, разло ­
зица , дивља лоза, трс, вршика, и з д а­
жан, следствен, разборит, разуман,
нак , огрозд , тртовина реТ., јагури да
з драворазумски, смислен, повезан,
ре!. , џонкавица р е !., рашљика р е !. , ло­
р а ционалан @8 . о чекиван
зница реТ., трта р е !., јагреш ре!., ви њи ­
поrич н ост ж аналитичност, мето ­
ка ре!., греш(љ)ика реТ. , вињага р е Т.,
дичност, осмиш љ еност, исправност,

ор га низованост, синтетичност, де­

лико ре!. , чокот рет., диволоза арх. -
уи . пузавица @ баш . (лат. Clematis)
дуктивност, смисаоност, разложност,
павит, повијуша, шепутљика, бела
доследност, тачност, разборитост,
лоза , пузавица, пењачица, верач р еТ. ,
кох е р е нтност,систематичност,суви­
павир ре!., паветина реТ., скробут ре!. ,
слост - уи : логика, рационалност, ин­
пењалица реТ. , шкробут реТ., гра нача
тел и ге нција
ре!. , скробутина р е !. , павитин а баш .
noro м логот ип - уи . обележје
витина суж. @) (која ствара хлад ) В.
norop м О (војни - ) к а мп, табор , се ­
вењак в (ракија) ло з овача
ди ш те, штаб , ср едиште, упориште,
позинка ж одз ив, дозив , парол а, п а ­
б аза, лагер Хр8 . - уи : касарна, скло­
сворд жар!. суж.
ниште, @ (и з виђачки - ) камп, бивак,
та бор , логориште ре Ш.,збиралишrе по з ица ж 8 . лоза 2.
Хр8. - у и . шат ор @) ( з аробљенички -) пој м (у исхрани) маст, масноћа, са­
кам п , ка з ниониц а, конц - логор, лагер ло - у и. маслац

- уи. з ат вор
арх. појап а н прид. привржен , вер ан,
noropaw м 8. каж њеник одан, нера здружив , пов е рљ ив , с игу ­

поrоровати несврш . непрел. (при ­ ран, присан, преда н , не одвојив, п оу ­

в р еме но провод и ти време у логору, здан, од поверења, верован арх. - уи :

под шаторима) камповати, логорити, искрен, поштен, добар
биваковати арх. појапност ж верност, оданост, при ­
noroc м О реч, говор, предање @ (ло- врженост, поверљивост, пожртв о в а -
лојаница I лоп о в 300

ност, постојаност, непр оменљивост, лом а та т и с е несврш . (ићи по ло­

поуз даност - уа: искреност, поштење шем путу) ломатати се, кршити се ,
лојаница ж В. свећа потуцати се

локал м О В . кафана е В. продавни­ л о ми т и несврш. прел . О сламати,

ца@)в. кафе кршити, крцати, разбијати, кидати,

локалан прид. в. овдашњи (или та­ размрскавати, крхати, крцкати, ко­

мошњи) мадати, лупати, преламати, ламати

локалитет м О место, подручје, реШ., поламати реШ . @ фи!. в . млати­

област, крај, зона, рејон, предео, сре­ ти 1.

дина, простор, територија, локација, л омити с е несврш. О ломити се,

амбијент - уа. околина @ археол. на­ сламати се, разбијати се, кидати се ,

лазиште, КЩI , откоп, локација разарати се, раздвајати се , распада­

ти се, крхати се, цепати се, пуцати ,
локарда ж зоол . (лат. Scomber coli-
прскати @ в. ломатати се @) фи!. в .
as) (морска риба) коштуњача, гран­
мучити се 1. О фиf. в. двоумити се 0
цат,ланцарда,плавица
фи!. (превише се бринути о некоме)
локација ж (место прецизно одређе­
кршити се, сатирати се
но у циљу извођења неких активности)
ломљава ж ломљење, ломњава, кр­
положај, тачка, пункт, средиште, место,
шење, сламање, ра збијање, крхање,
локалитет @ в. локалитет 1. и 2.
крцкање , лупање, кршење, крцање -
локвањ м бот. (лат. Nymphaea аЉа)
уа. бука
реТ: бели локвањ, лопоч, бијели ле­
ломљив прид. крт, ломан, крхак,
пух, водени плутњак ,
неотпоран, скршив, трошан, фра­
локвањ м в . лотос
гилан, дробљив, кидљив, кршљив,
локна ж коврџа, увојак, витица, ко­
мрвљив, сломљив, крхак, разрушив ,
врча, увојни ца, кудра, завијутак, рол­
уништив, нежан фи!.
на, завојак, цакна фам. , фрчка фам.
ломност ж в. болећивост 1.
локнаст прид . в. кудрав
ломњава ж в . ломљава
лола м ж О в. лакрдијаш @ в. бекрија
лопатар м зоол . (лат. Dama dama)
@) м в. женскарош т уа. мангуп, лу­
врста јелена
талица
лопов м крадљивац, пљачкаш, од­
лолање с О в. лумпо.вање @ в. лу­
метник, лупеж, преступник, лупача,
тањ е 1.
отимач, тат, сецикеса, дутопрсташ,
лолати се несврш . О в . лудовати
крадикеса, лоповчина, лопурда, ло­
@ реТ. в. лутати пушина, пленилац, гангстер, разбој ­
лолинск и прил. обешењачки, бе­ ник, бандит, делинквент, хајдук суж. ,
кријски , мангупски, вр аголасто, бо(х) провалник суж., џепарош суж., дрпа ­

емски, шеретски, несташно, фрајер­ рош жар!., шанер жар!., пацов жар!.,
ски, ђаволасто, лолски , бекријански, вагабунд арх., шатровац арх., утурсуз
факински, бекријашки, шмекерски арх., хаин ре!., харамија ре!., пуста ­
фам., окачењачки фам. хија арх., куче ао!. - уа: вуцибатина ,
лом м О в . неред 2. @ в. крхотине варалица, нитков, битанга, проби ­
ломан прид . О в. ломљив @ в . бо­ свет, силеџија, злочинац - сл: издаји­
лећив ца, кривац, мафијаш, убица, крими-
301 поповпук пош човек I

налац 'У уи. ленштина 1., лош човек, издајнички , продао би и своју мајку,
клика, пихвар, лукавац БОГОХУJIан, сраман, страшан, нама зан
поп овпук м О крађа, отимачина, свим масти ма, неПJIеменит, неети ­

грабеж, пљачка, јагма, поповштина, чан, фриволан, неправичан, недоли­

гусарство, пиратство, пиратерија, чан, неспаван, неЦИВИJIизован, под­

лупештво, хајдучија, пороб, покра­ митљив, грешан, нечист, непристо ­

да, поткрађа, грабеж, разбојништво, јан, страховит, поган, надут, ружан

мажњавање фам., пора арх., утаја фи!., прљав фи!., низак фиf., нечувен
суж., провала суж., похара ХрВ . , тат­ фи!., некрепостан pef., смрадан фам.,
бина ХрВ. - уи. превара, зло чин @ В. дрзовит фам., злочест фам., кваран
плагијат @) В. неморал 2. фам., JIибертински арх., худ арх., ки­
поп овски прид . лупешки, пљачка ­ ван реШ., претворан реШ., имораJIан

шки, пљачкарошки, гусарски, пират­ реШ . , химбен ХрВ., нећудоредан ХрВ.,

ски, отима<IКИ, хајдучки, кесарошки, дебеJIе коже изр. - уи: бедан, некул­
ра зб ојнички - уи. лицемеран туран, несташан , дивљи, заједљив,

поптаст прид. В. кружан 2. гадан, лицемеран, немиран - сл: не­

ПОРА м 'у уи . племић праведан,порочан,неискрен

ПОСОС м зоол. (лат. Salmo salar) лакс поше прил . О некваJIитетно , лабаво ,

постура ж зоол . (лат. Pinna nobilis) слабо, траљаво, лаички, нестручно ,

љуштура, периска бедно, јадно, невешто, нестручњачки,

почетнички, шарлатански, климав о,
потос м 60Т. (лат. Nelumbo nucifera)
незналачки, неприкладно, некомпе­
локвањ
тентно, тричаво, непрофесионаJIНО,
ПОШ прид. О рђав, слаб , никакав,
мизерно, неизвежбано, недовољно ,
траљав, тричав, безвредан, невредан,
никакво, без стручности, неквали­
безвезан, бедан, јадан, мизеран, сла­
фиковано, млако, аматерски, непот­
бог квалитета, неквалитетан, млак,
ковано, рђаво, аматорски pef., диле­
худ, другоразредан (треће-, ниже-),
недовољан, осредњи, исподпросечан,
тантски фам., фушерски жарf. - сл:

онакав, такав, климав, лабав, којека­ бедно, јадно @ (- се понети) ружно,

кав, леви фам. @ злобан, безобразан, ужасно, грубо, катастрофално, пора­

аморалан, зао, бесраман, покварен, жавајуће, поразно, страшно

непоштен,бестидан,безвезан,подао, пош човек м нитков, гад, бедник,

подмукао, бешчастан, бескарактеран, бараба, безочник, дволичњак, лице ­
неваљао, нечастан, неморалан, охол, мер, хуља, битан га, изрод, подл ац,
препреден, опак, притворан, осион, безобразник, превртљивац, хипо­
вероломан, перфидан, безочан, пре­ крит, препредењак, бесрамник, по­
фриган, пакостан, срамотан, непо ­ кварењак, бестидник, ПОДМУКJIица,
слушан, дрзак, злоћудан, обестан, ђаво, ништарија, сплеткарош, про­
инфаман, дијаболичан, недостојан, бисвет, проклетник, МУТИВОД:i, му­
прорачунат, искварен, недисципли­ тикаша, дрзник, псето, џукац, стока,

нован,безобзиран,неотесан,несаве­ уштва, неваљалко , нечасник, притво­

стан, лоше васпитан, хулан, без по­ рица, неваљалац, преварант, зл06-
штовања, неисправан, безморалан, ник, нечовек, зло ћа , непоштењак ,
премазаl)/намазан свим масти ма, пакосник, пеРфИДНИI\, гуја, џукела,
лубени цаlлудо 302

мамлаз, протува, морална наказа, луђ ак pef. - уи . глупан

смутљивац, балабандер, двоструки лудакиња ж безумница , умоболни­
играч, муфљуз, морални имбецил, ца, луда, лудача, блесанка, луђакиња,
живина, ништавац, неотесанац, пре­ блесавка, неумница, лудна р еТ., луда­
творник, препреденко, безвредник, ија pel., луданџа ре!., бена ре /. , кле­
животиња, бескичмењак, меку шац, бецанка фам., пацијенткињ а жарl.,
крмак, смеће, мо р ална нула, крпа (од ментолка жар!.

човека), морално сме ћ е, прасац , бру­ луда ст прид . 8. блесав 1.

ка, поганчина, свиња, гњида, ант и ­
лудача ж 8 . лудакиња
христ, ђубре (од човека), лалаво рд а
лудачки прил . лудо, неразборито ,
pel., лретворица ре!., љигавац фам.,
сулудо, сумануто , бесомучно, избе ­
љига фам., гнус фам., см рад фам.,
зумље но , неприсебно , изван себе , не
смрдљива ц фам., фукара нар . , пичка
расуђујући, махнито, безглаво, у бу­
нар., курви н син нар., рђа нар., шу­
нилу, У лудилу, по мамно, расламеће ­
гавац нар., пизда нар., дркаџија нар.,
но, без памети
шуфт pef., угурсуз арх. , фарисеј арх.,
лудети несврш . непрел . О беснети,
галијот арх., хахар арх., ванцага арх.,
хистерисати, будалити, бестијати ,
одљуд реШ., стодлака реШ. - уи: про ­
дивљати, постајати луд, бенавити,
стак, скитница, улизица, ласкавац,
махнитати, скрет ати п аме ћу, ши зети
хулиган,врагола н
фам., пи здет и нар ., дилејисати жарl.,
лубеница ж бот. (лат. Citrullus vul - аветати реШ . , аве т ињ ат и р е Ш . @ В ..
garis) ре!: бостан, врежа , диња лудирати се

лубин м зоол . 8. бранцин лудило с деменција, безумље, без­

луr м шума, гај, забран, густиш, гора , умност, сулудо ст, махнитост, умобо­
честар, ш ума рак, лес, младиковина, ља, лудња, френ ез ија, неур ачун љи­
шумица, боскет р е !., дубрава арх. вост, помахниталост, подивљалост,

луд прид . (душевно оболео) умобо­ неумност, застрањеност, бу нило , из ­

лан, неурачунљив, махнит, помахни ­ безумљеност, шашавос т, суманутост,
тао, блесав, шашав, ћакн ут, ударен, бесвесност, распамећено ст, лудост,
дрмнут, заврнут, шукнут, шенут, зве­ помама, ментална/умна поремеће­
каст, муње н , будаласт, суманут, лу­ ност, безумништво, безглавост, ду ­
даст, лулнут, помакнут, чукнут, сулу ­ шевна оболелост, безумство , болест,
даст, коме фали нека даска uзр., уда ­ душевно растројство, махнит, полу ­
рен мокром чарапом uзр., блентав, дење арх., манија исих. - сл: блесавост
блекаст, чује како трава расте uзр ., исих., хистерија
блажен, бенаст, залулан, лети-лети лудирати се несврш. О глулирати

фам., шук-шук фам. - уи: неуравно­ се, измотавати се, зевзечити се, зафр­
тежен, безуман, махнит, сулуд кавати се, лУДовати, лудети , врагова ­

луда м ж О 8. лакрдијаш @ 8. лудаки ­ ти, дедачити се, мајмунисати се, буда­

ња @) 8. блесан 2. лисати се, шегачити се , завитлавати

луда к м (луд човек) умоболник , сла­ се, изводити (бесне глисте) фам . , зе­

боумник, блесан, блесав ко, болесник зати се фам., зајебавати се жарf. - уи.
фам . , пацијент фам. , болиджар!., ша­ шалити се, веселити се

шавац еуф., шашавко еуф., норацре!. , лудо прил . О лудачки, неразбори -

303 лудовање лука вство I

то, безумно, сулудо , сумануто, из­
безумљено, бесомучно, неприсебно,
изван себе, не расуђујући, махнито,
безглаво, у бунилу, у лудилу, помам­
но, распамећено, без памети f} жар!.
8 .. одлично
лудовање с О глупирање, измота­
на, венац, кривина, бандажа, коло­
бар, окука, набор, кривуља, савију­
так, вити ца, завијутак, превој, зглоб,
обруб, део круга, крива ц рта, банда,
спирала, рескавица ре!., шевуљица
ре!., завојица реШ . , обрт реШ., сагиб
реШ., синус маШ . , косинус маШ., тан­

вање, зевзечење, мајмунисање, буда­ генс маШ., волута сшруч. - уи: црта,

лисање, враговање, дедачење, зезање прстен, круг - сл: кружница , кугла,

фам., зезан ција фам., зајебавање нар. полу круг f} 8. свод

- уи. провод f} 8. лумповање лука ждок, кеј, мол, сплавница, уста­

лудовати несв р ш. непрел . О 8. луди­ ва, лукобран, гат, бродиште (при ста­
рати се f} 8. пијанчити ниште за скеле), моло, део луке/ози­

лудорија ж О 6удалаштина, које­ дани насип за пристајање бродова,

штарија, бесмислица, небулоза, глу­ долма реј., пристан pei., порат ре!.,

пост, апсурд, несувислост, идиота­ мул ре!., муо ре!., порт ре!., муло ре!. -
рија, глупарија, нонсенс, несмисао, уи: насип, пристаниште , брана
безвезарија, безумност, кретенарија, лукав прид. О препреден, префри­
идиотлук, бљезгарија, апсурдност, ган, превејан, овејан, рафинир ан,
смејурија, брбљарија, измишљотина, подмукао, потуљен, шеретски, шерет

галиматијас, бедастоћа, тротларија, неирам. - уи. лицемеран, лажљив, зао

којешта, апсурдитет, неумност, бес ­ f} 8. довитљив 2.

темељност, неоснованост, хец, лупе­ лукава Ц м препредењак, мутивода,
тање, безразложност, бургија, велика мутикаша, префриганац, покваре­
глупост, лудост, мудролија иран., аве­ њак, човек-видра, подмуклица, ста­

тлук ре!., бестилук ре!., бисер жар!.,
неподоба реШ., апсурдум реШ.
комичност, ирационалност f} фиi. 8.
враголија
лудост ж 0 8. настраност 1.
ри лисац, мућкарош, лукавко, зврк,
- сл: превеј анац, профитер, лисица фи!.,
лисац фи!., јегуља фи!., муватор фам.,
мајстор ексир., харамија арх., хунцут
f} 8. лу­ арх. - уи. сналажљивац, дипломата

дило @) лудорија 1. лукавство с О манипулација, пре­

лук' м бот О (лат. А. аsсаlопiсum) вара, обмањивање, обрлаћење, ма­
влашац, влашик, аљма, дробњак, ко­ нипулисање, искориштавање, збу­
зјак ре!., алма pei., ајма ре!., лучац њивање, преобраћање, стратегија,
ре!., добрињак ре!., шнитлинг ре!., злоупотреба убеђивање, придобија­
љути ка ре!., шкалуња ре!., шкалоња ње, искоришћивање, испирање изра­
ре!. f} баш. (лат.Аllium сера) црве­ бљивање, контролисање, обрлаћање,
ни лук, црни лук, црвенац, капула лукави маневар, лукавост, маневар,

ре!., кромид ре!., кромит ре!., лучац контрола, вештина, залуђивање (не­
фам. реј., лукац фам. - суж: рапаџик кога), тактика, вешт поступак, во­
реј., арпаџик, луковацре!.- уи: љиљан, жња фи!. жар!., лоботомија жарi., на­
празилук, бели лук, влашац 'f' уи. бе­ влачење жар!., израђивање жарi. - сл:
ли лук, празилук индоктринација, уцена - уи. обмана
лук' м О прегиб, завој, вијуга, обли- 1. f} 8. лаж 2.
луксуз I лупетање 304

луксуз м раскош, сјај, помпа, изоби­ бука, трескање, ломљавина, зврјање,

ље, обиље, обилност, богатство, ком­ зве ка, куцкање, бубњава, тумбање,
фор, гизда арх. - уй. лепота 1. штробот, бубњање, тутањ, шобота­
лумбрак м зоол. (морска риб, лат. ње, шобот, лопот pef., лопотање pef.,
Crenilabrus рауо) смоквица ломот pef., дрка pef., громотање реШ.,

лумпаџија м 6. бекрија весак реШ., трубњава реШ., громот

реШ. - уй: бука, драње - сл: грохот, ло­
лумперај м 6. лумповање
мљава f} фи!. (причање глупости) 6.
лумповање с бекријање, банчење,
лупетање 1.
пијанчење, пијанка, лумперај, баха­
лупар м зоол. (лат. Patella) прилепак,
нал, лолање, лудовање, алкохолиза­
чупка
ција, алкохолизирање, шенлучење,
лупарање с 6. лупање
лумпација, разуздана забава, лум­
лynарати несврш. непрел. 6. лупати 1.
повка арх., теревенка фам., циркање
фам. , рађење жар!., локатив жар!., лупати несврш . непрел. прел. О не­

дернек pef., шенлук pef., тулум pef., йрел. (правити буку лупањем) уда­

пијавељ pef., џумбус арх. - уй: весеље, рати,бучати,топотати,лармати,тре­

баханалије забава - сл: вечеринка, пе­ скати, грувати, тумбати, тутњати, лу­
петати, грмети, штропотати, праска­
ванка, оргије
ти, тандркати, дрндати, клопарати,
лумпо вати несврш . непрел. пијан­
лупарати, тарлабучити, халабучити,
чити, банчити, шенлучити, теревен­
бактати, хуктати f} йрел. 6. ломити
чити, лудовати, пити, пијанчевати,
1. @) (о сату, срцу) куцати, куцкати,
пировати, лолати се, проводити се,
чукати, кврцати,тиктакати,ударати,
веселити се, бекријати, ударати бригу
тући О йрел.6. млатити 1.0 фам. 6.
на весеље, гостити се, бучно славити,
лупетати (1) йрел. 6. мутити 1. .
лумпати, годовати арх.
лупетало с 6. причалица 1.
лумп овка ж О (весела песма која се
лупетање с фам. О фам: тртљање,
пева при лумповању) 'у уй. песма f}
лупање, трабуњање, блебетање, бр ­
арх. 6. лумперај
бљање, лајање, кокодакање, ћакула ­
луна рни прид. месечев
ње, жуборење, блејање, булажње­
луња ло с 6. луталица
ње, баљезгање, тлапња, будалисање,
nуња ти несврш. непрел . 6. лутати
наклапање, клепетање, ландарање,

лупа ж О (увећавајуће сочиво) пове­ бљузгање, зврндање, бљезгарење, фр­

ћало, сочиво, лећа, стакло f} 6. лупа­ фљање, говоркање, бубетање, дром­
ње 1. буљање, трућање, брабоњање, тупље­
луп ање с О тандркање, бука, тре­ ње, бенетање, бунцање, тандркање,
ска, клопарање, тутњава, чангрљање, преклапање, претресање , пртљање ,

лупа, ударање, лупарање, халабука , вербализам, говоранција, блаблака­

ломњава, клопот, звекет, прасак, бре ­ ње, фразирање, млаћ ење празне сла­
ка, клопотање, праскање, лупњава, ме, шупљирање, лупарање, крекета­

грување, ларма, тресак, грохот, пра­ ње, лапрд ање , п рдлање , т рал алајка
ска, тропотање, звекетање, штропот, , дробљење ., тралала ., проваљивање
топот, бусање, лупкање, кврцкање, жарf., паламуђење нар., празносло­
тропот, бат, шопот, бубетање, тарла- вије арх. f} 6. лупање 1.
305 лупетатиlлута лица

лу пета ти несврш. непрел . п р ел. фам. лупити св рш . н е п рел . п р ел . О ир ел.

брбљати, блебетати, верглати, бу­ уда р ити, одалам и ти, звиз н ути, оши ­

далити, балавити, торокати , млети, нути, клепити, маз н ути, муну ти,

тупити, трућати, жвакати, слини­ опаучити, пљеснути, опендречити,

ти, слинавити, кокодакати, тртљати, одвалити, бупити, ребнути, депити ,

клапарати, клапусати, крекетат и , ла­ лупнути, љоп и ти, чвргнути, бубну ­
парати, будалисати, цвркутати, кло­ ти, грунути, !lо ћ нути, пукнути, мла­
парати, бубати, претресати, лупати знути, генути, кркнути, шљиснути ,

глупости, гњавити, вести, бунцати, клепнути, млатнути, шикнути, опај ­

наклапати, говорити којешта, фр ­ дарити, бребнути, жвајзнути, крну­

фљати, бљузгати, гакати, тлапити, ти, пљуснути, ритнути, ћушнути ,
тралалакати, тркљати, не заК!lапати марнути, дрмнути, шукнути, акнути ,

(уста), говорити глупости , жубори­ чукнути, ошамарити суж., ошалапи­

ти, дромбуљати, млатити, бубетати, ти фам., патосати фам . , шљусну ти

левентати, зјалити, ваљати, пртљати, фам . , поподити фам., патосирати
бургијати, преК!lапати, говорити без фам., шорнути фам ., рок нути фам.,
везе, бр стити, !lупарати, не знати се ошајдарити фам., опандркнути фам.,
зауставит и, шупљирати, говорити ћопити фам . - уи: развалити, расп а­

све и свашта, баврљати, лупати, трке­ лити, треснути @ н е ирел. (рећи Г!lУ­

љати, балити, трубецати, !lајати, на­ пост) треснути, изланути, истрабу­

гваждати, валатати ре!., алакати ре!., њати, бубнути, !lанути, избпебетати,

бргљати pef., лапандати pef., чапли­ избрбљати, бпебнути, избацити, ис­

скати ре!., !lопатати ре!., бестињати палити фам. , одвалити фам., про­

ре!., бештијати ре!. , ламињати ре!., бе ­ валити (се) фам . , ишчегртати фам.,

навити pef., бестијати pef., аветињати извалити фам., рећи и остати жив

ре!., брслати ре!., чантрати фам . , дро­ uзр. @) (- о нешто) треснути, удари­
ти , бупити, лупнути , мунути, зви ­
бити фам., Г!lупарати фам., дрндати
фам., баљезгати фам., лапрдати фам., знути, опаучити, бубнути, одвалити

булазнити фам., куретати фам., тра­

фам., одаламити фам. , рок нути фам.,
шљуснути фам., клепити фам. 0 (- о
буњати фам., тандркати фам., просе­
земљу) в. пасти
равати се н.ар., !lелемудити нар. , ке­
лупнут пр ид . О ударен, окрзнут, на­
њати нар ., 'Говногризати нар., прдла­

ти нар ., срати нар., брабоњати нар., пукао, начет, оштећен @ в. блесав 1.

па!lамудити нар ., прдети нар ., јести лупнути сврш. н е п рел . пр ел. в. лупи­

говна нар., проваљивати (се) жарf., ти

изваљивати (се) жар!., причати тра­ лупњава ж в. лупарање

лалајке арх. uзр ., праЗНОС!lОВИТИ арх., лута к м фам. в. лепотан

блаблаблакати реШ., блејати реШ., луталац м в. луталица

ландарати реШ ., бенетати реШ ., кле­ луталица м ж скитница, скитар ало,

петати реШ., млатити празну сламу скитничар, скиталац, тумарало , ули ­

uзр., млатити глогиње uзр. - уи: ча­ чар, клошар, бескућник, цуњало , ва­
скати,говорити,досађивати габунд, селилац, потуцало, уличњ ак,
л уп еwтво с О в. лопоВ!lУК @ в. кри­ п оту ц а ч , ава н ту р иста, мувало, ски­

мина!l @) в. неморал тало, скитач, потукач, бангало, луња -

nутање I nучити 306

ло, басало, луталац, фукара, човек с пати реШ ., ићи од немила до недрага
улице, вечни путник - фам. клатара­ изр. - уй: мувати се 1., беспосличити,
ло, шалабазало - фи!. номад, чергар, кретати се, џеџати

чергаш - реШ. лангара, скитник, хо­ nYTKa ж О играчка, марионета суж.,

далица, ходач, бангатlOЗ, левента, ве­ барбика суж. @ фам . 6 . лепотица
трењак, блатотеп, ландокур Йо!. - арх. nуткица ж фам . 6. лепота н
трампер, клатеж, вагант - реј. јурук , nуфтати несврш . прел . 6. проветра­
потепух, ајван, вандрокаш, лонција, вати
хахар, те пац, вандровац, гурбет, ја­
nуфтирање с 6. проветравање
лијаш, лангов - уй: беспосличар, про­
nуфтирати несврш. прел. 6. прове ­
сјак, мангуп - сл: бадаваџија, апаш,
травати
птица селица фи!.
nуцерка ж бот. (лат. Medicago sativa)
nутањ е с О скитање, тумарање, ша­
ре!: детелина, усевна вија, питома де­
рање, лолање, смуцање, базање, чер­
телина, плава детелина
гарење, ландарање , скитарање, вр­
nуцидан прид . 6. интелигентан
змање, вуцарање, скитња, ландрање,
nуцидност ж 6. интелигенција 1.
цуњање, потуцање, луњање, лутња,
Луцифер м ... уЙ. Даница
шврљање, клатарење, басање , лан­
дање, зврндање, пребијање по свету, пуцка ст прид . 6. блесав 1.

вршљање, врлудање, крстарење , ла­ nуч ж арх . О 6 . светло @ 6. зрак @)

здекање реј., бандиџа реј. , лангање црни бор - уЙ. бор

реј., шалабазање фам., лудња арх., nуча ж арх . О 6. светло @ 6 . зрак

гурбет арх. реј. - сл: шетња, ходање nучац м бот. (лат. Alliaria petiolata)
@ 6. збрканост 1. ре!: чешњача

nутати несврш. непрел . (ходати бес­ nучење с О (прављење разлике)

циљно) базати, водати се, цуњати, разликовање, раза з навање, распо ­

скитати, потуцати се , врзмати се, знавање, разабирање, диференци­

блејати, крстарити, зијати, врлудати, рање , разлучивање @ (- течности)
зјакати, вршљати , ландарати, повла­ и злучивање, секре ција , испуштање,
чити се, Jiуњати, шеврдати, врдати, пуштање, избацивање @) одвајање,
смуцати се, вуцарати се, ломити се, издвајање, ра здвајање, рашчлањи ­
кривудати, шарати , зевати, шврља ­ вање, одељивање, разједињавање,

ти, шетати, ићи без циља, базати, те­ разграђивање, растављање , развр ­
глити се, пребијати се, потезати се , ставање , сепарирање, разлучивање ,

ићи којекуда, кривуљати, шеткати се, цепање фи!., черечење фам., деком­
прометати се, тепати се ре!., вескати поновање суж.

се ре!., вандровати реј., лангати р е ј., nучити несв р ш. п рел. О увиђатиl

ландрати реј., џандати реј., тепсти се
реј., баврљат и реј., лолати се ре/., ла­
здекати реј., мотљати се фам. , луфти­
рати фам., зујати фам., шалабазати
фам., цурити реШ., верати се реШ . ,
клатарит и се реШ . , врсти с е реШ., тр а-
примећивати разлику, разликовати,
разазнавати , распознавати , разаби ­
рати, разлучивати, раздвајати, дифе­
ренцирати @ (- течност) излучива­
ти, испуштати, пуштати, избацивати ,
сузити суж. - уЙ. лити @) 6. одвајати
љ и rавац м фам. 8 . лош човек ца фам., риба жарf., швалерка суж.

љиљ ан м бат. (лат. Lillium candi- љубазан прид. сусретљив, преду­

dum) лиљан, кри н - ре!: бела лиља, сретљив, срдачан, рафиниран, услу­
лелуја, бели жуљ, бела лилија, бели жан, углађен, пријатан, профињен ,
замбак, бела алелуја, жиљ, лимбар, фин, доличан, џентлеменски, при­
бијели лијер, бијела богиша, лир, стојан, угодан, културан, уљудан , ка ­
бели љиљан, лиљ, занбак, крен, ли­ ваљерски, лепих манира, диван, на

лиа, лер иесн. услузи, несебичан, добро васпитан

љоск авац м бат. (лат. Physalis al- - уи: човекољубив
kekengi) ре!: пљускавац, поганчева љубазност ж 8. учтивост
трава, бебица, бебичњак, велика па­
љубак п р ид. 8. леп
евица, виноградска михуричина, во­
љубимац м мезимац, фаворит, ми­
скавац, вучја јагода, дивља паприка,
љени к, обожавани, идол, милосник,
љускавац, чифутска трешња
маза, протеже реШ . , мињон реШ . - уи :
љоснути сврш. непрел. фам. 8. пасти
јунак, херој
љуба в м ж присност, приврженост,
љубитељ м 8. заговорник
привлачност, блискост, заљубљеност,
љубити несврш. прел. О (обасипати
топлина, наклоност, интимитет, ода­
пољупцима) љубити, целивати, цма ­
ност, фамилијарност, интимност, маг­
кати фам. е 8. волети 1.
нетиз ам фи!. , севда.х ре!., хемија фам.
фи!. - уи : слога, пријатељство, нежност љубичар м 8. сплаваш
љубавник м младић, заручник, љубичаст прид. лила, љубичан ­
момак, вереник, дечко, изабраник, ственжарf.

даса фам., тип жарi. , фрајер жарi., љубоnитљив прид. радознао, за­
швалер суж. интересован, љубопитан, питљив ,
љубавница ж девојка, женска, ци- заинтригиран, куриозан реШ.
људескара ЉУТО I 308

људе скара м О 6. људина @ 6. гр­ љускавке ж мн . заал. (лат. Sparidae)

маљ 1. коштуњаче

ЉУДИ м МН . О људски род, човечан­ ЉУТ прид. О б. љутит @ (љутог укуса)

ство, људство - уи . човек @ 6. народ папрен, жесток фиf., оштрог укуса @)
2. @) 6 . колектив нагао 1.
људин а м ж гигант, грдосија, џин , љутина ж О (о укусу) папрено ст,
великан, див, титан, напас т, неман, жестина @ б. љутња

горостас, рмпалија, грмаљ, људе­ љутит пр и д . срдит, бесан, гневан,

скара, колос, оријаш, голијат, слота, иживциран, изнервиран, јаростан,

гренадир, исполин, натчовек, људа, махнит, киван, надурен, огорчен,

изрод, крамп фui., чудовиште фам., узрујан, озлојеђен, горопадан, раз­

громада фам. - уи: креатура, карика­ дражен, расрђен, испровоциран, гне­
тура вљив, накострешен фиf., стекли екс­

људождер м канибал, антропофаг ир. pef. - уи: нерасположен, насилан,

дрзак 1., побеснео - сл: нервозан , уз­

ЉУДСКИ' прид . О човечји, човечан ­
немирен ,бунтован
ски @ 6. земаљски 2. @) 6. исправан
љутитост ж 6. љутња
1. О 6 . поштен
љути" м бат. (лат. Ranuncu1us асег) pef:
ЉУДСКИ' прил. 6. добр01
барски чичак, вража стопа, гороцвит,
људскост ж 6. несебичност
ђурђевац, ђурђевче, жабјак, жабљак,
људст во м с О 6. људи 2. @ фиf. 6.
жабница, жабокрек, жажара, изјед,
војска
искрица, љутиче, мамка, маслице, пјев ­
љуљ м бат. (лат. Lolium temulentum) чић, самојед, трава од изједа
pef: врат, вртоглавица, заврат, луда
љутица ж заал . (змија отровница,
трава, пијана трава, уродица
лат. Viperinae) випера, отровни ца,
љуља шка ж О њихаљка, љуљка, ле­ отровна змија
жаљка, љуљачка pef. @ 6. колевка љутљив прид . 6. пргав
љупкост ж лепота, дражест, дра­
љутња ж срџба, љутитост, преко ст,
жесност, заводљивост, допадљиво ст,
јарост, огорченост, афект, афекат,
угодност, примамљивост, грација, гнев, гневност, раздраженост, јар,
шармантност, шарм, привлачност, бес, јеткост, јед, бесноћа, раздражљи ­
драгост, грациозност, магнетизам, вост, љутина, озлојеђеност, набуси ­
неодољивост, склад, складност, ми­ тост, узрујаност, срдито ст, зловоља,
лина, чар, симпатичност, умилност, срдња, срда p ef. - уи: разјареност,
пожељност, драж, финоћа, атрактив ­ лудило, заједљивост, изопаченост,
ност, красота, убавост, умиљатост, нерасположење, негодовање - сл: по ­

пријатност, симпатија, наочитост, ле- мућеност, узбуђење, еуфорија, наду ­

. поликост, миљушност, примамљвост, реност, нагон

лепушкастост, угода, милоћа, мило­ ЉУТО п рил . О (о укусу) папрено,

видност, занимљивост, замамност, жестоко @ срдито, бесно, гневно,
магнетичност, магнет фи/., магија иживцирано, изнервирано, јаросно,
фиi., зор pef., аман pef., мачкастост махнито , кивно, надурено, огорче­

фам. женственост СУЖ., - уи: благост, но, уз р ујано, озлоје ђ ено, горопад­
харизмат ичност, доброта, нежност но , р аздражено, расрђено, испро-
309 ЉУWТИТИ

воцира но, гневљиво, накострешено кору) гулити, скидати, гре6ати , од­

фиf. @) в. много страњивати, тре6ити реШ . @ реШ . в.
ЉУ WТИТИ несврш . прел . О (скидати цепати @) жарf. в. пити
ма УЗВ. ама, аман, па , хајде, та хранилиште, слагалиште, румплци­

Mar м О пророк , видовњак, врач, мер, спремник ре!., поклад арх.,

врачара, вештац, прорицатељ, чара­ колница реШ ., репозиториј реШ . 8 6.

лац, гатар, визионар, опсенар, гатара, житница @) 6. часопис

погађач, гаталац, 6ајало, чудотворац, маrарац м О заал. (лат. Equus asi-

чаробњак, бели маг, врач погађач, си­ nus) товар, оса6, сивац - сл. мазга,
хирбаз, црни маг, ора кул, травар, хо­ мула, мазгов 8 фи/. инатљивац, сва ­
џа, негромант, урочник, некромант, ђалица, бандоглавац, прзница, пр ­
бајач, видар, задиг ре/., задик ре!. , гавко, самовољни к, пргавац , тврдо­

здухач арх., вједогодња арх., викан корник, непопустљивац, својеглавац,

реШ., жрец реШ., чудотворник реШ., свадљивац, тврдоглавац, пркосник,

јасновидац реШ ., врачар реШ ., врачо­ тврдоглавко, тврда глава фи/., тврд
лија реШ., мантијаш иа/. - уи: лекар, орах фи/. - фам. бузда, сом, мазга,
астролог 8 окултиста, чаробњак, ован, парип, сомина, мазгов - ре/. ба­
врач, езотеричар, мистик, духовњак, јага, засуканац @) фи!. 6. незналица
езоте рик, гностик, духовник, жрец, маrацин м О лагер, стовариште,

магича р, учитељ магијских вештина, ремиза, складиште, спремиште, де ­

чаробник, волшебник иа/. - суж: ша­ по, магазин, пристаниште, гаража,

ман, кабалиста- уи: пророк, свеште­ комора, чувалиште , хангар, одлага­

ник - сл: учењак, мислилац @) 6. ма­ лиште, возни парк, сместиште, по ­

ђионичар хранилиште, слагалиште, румплци­

маrаэ ин м О лагер, стовариште, мер, спремник ре!. , магаза фам., по­

ремиза, магаза, складиште, магацин, клад арх., колница реШ . , репозиториј

спремиште, депо, пристаниште, гара­ реШ. @ В . житница

жа, комора, чувалиште, хангар, одла­ маrија ж О вра џ бина, чар, ур ок, ча­
галиште, возни парк, сместиште, по- р олија, чудо, трик, чари, чини, опсе-
311 маrијски I мајоран

на, обмана, устук, бајалица, гаталица, својствена магнетима) .. 8 в. при­

гатка, магичност, чин, врачарија, ча­ влачност

робњаштво, чаробништво, бајавица маrнетичан прид . в. леп

ре!., врача р е!., бајапуша ре!., мађија MarHYn м О в. враголан 8 в. жен­
р е !., бајаница ре!., сихир ре!., некро­ скарош

манција реШ ., басма реШ ., некроман­ мада взн. иако, премда, да, и пор ед
тија реШ., запис реШ., негроманција тога што, и усто што, ако и, упркос
реШ., басна реШ. црна магија суж. - (нечему), ма, прем арх., ако прем арх.
уй: врачање, амајлија 8 предсказање,
мађијати несврш . непрел . в. врача ­
прорицање, предвиђање, дивинација,
ти
гатање, пророчанство, чаролија, ви­
мађијски прид. в. магијски
довито ст, врачање, предсказивање,
мађионичар м маг, опсенар, илу­
бајање, чаробњаштво, чарање, ма­
зиониста
ђијање, гледање судбине, најављива­
маестро м в. мајстор 2.
ње, погађање, видовњаштво, читање
(судбине ), гледање у будућност, про­
мазапо с в. сликар 1. и 3.
мазати несврш . прел. О премазив а­
роштво, бахорење ре!. - суж: спири­
тизам, нумерологија, леканомантија, ти, фарбати , лакирати суж. , кречити

негромантија ре!., ји - ђинг, некроман­ суж. 8 (поше сликати) мрљати, брља ­

тија , коскиномантија, стихоманти­

ти @) фи!. в . обмањивати1.
ја, катопромантија, тумачење снова, мазrа м ж фиг. в. магарац 1. и 2.

гледање у карте/пасуљ/шољу, отвара ­ мазrов м фиг. в. магарац 1. и 2.

ње тарота, хиромантија @) окултизам, мазиво с в . маст 2.

чаробњаштво, чаробништво, магика мазнути сврш . прел . фам . О в . укра ­
О натприродност,чудо, натприродна сти 8 В. лупити 1.
моћ, феномен, наднаравно ст хрв . 0 мазохизам м (патолошко уживање у
фи!. в. љупкост ". уй . клетва, врача­ властитим патњама) алголагнија мев.
ње 1., мистика мајати се несврш. в . лутати
маrиј ски прид. тајанствен, окултан , мајдан м в. рудник 1. и 2.
волшебан, натприродан, загонетан,
мајка ж О родитељка, матер, м ати,
необјашњив, враџбински, мистичан, рођеница, мама хиЙ., дада хиЙ., мате ­
чаробњачки, мађијски , тајновит, вра­
ра ре!. 8 фи!. в. баба @) фи!. (назив
чарски, обавијен велом тајни, вило­
из поштовања за мужевљеву мајку)
ван, мистериозан, мутан, опскуран ,
свекрва, матер, мати, мама О фи!. за­
фантастичан, виловит, наднараван,
штитница, помагачица, мати фи !. 0
вилен - уй . чаробан фи!. в. матица 1.
маrичан прид. в . чаробан 2. мајмун м О зоол. (лат. Haplorrhini)
Marna' ж (водена пара која смањује примат 8 в. незналица' 1. @) (знак ко ­
видљивост) .. ји се користи у и-мејл адресама) мај­
Marna' узв. в. марш мунче, манки жар!., ет жарl.

MarHeT м О (тело које привлачи мајор м бимбаша арх., бојник

предмете од гвожђа и сличних мате­ хрв. исШ., тисућник хрв.
ријала) .. 8 фи!. в. привлачност мајоран м бот. (лат. Origanum mа­
маrнетизам м О (привлачна сила jorana) ре!: мажурана, мајеран, мају -
мајска ружа I маnаксао 312

ран, мачурана, мезурана, миришља­ макар прил . бар, ама, барем, само,
ваК,сансег најмање, било шта, ако не друго, ако
мајска ружа ж бот. (лат. Rosa galli- ништа, ако не више, минимум, не­

са) pef: кауг-ђул, каук-ђул, маховина­ што, у најмању руку

ст а ружа, ружа месечарка, француска макета ж 6. нацрт 1.
ружа (лат. Роса центифолиа) pef: врт ­ макљати се несврш . фам. 6 . тући се
ница, дуовска ружа, дупљанка , мај­ макнути сврш. прел. О помаћи, по­
ска ружа, миришљавка, ремонтанка, мерити, помакнути, преместити,

рожица, ружа - стоперка, руса-столи­ мрднути, уклонити, покренути реШ .

с т ица, слаткача, столистница, шипак - 6. дићи е 6. изузети
мајстор м О занатлија, еснафлија , макнути се сврш. 6. кренути
мех аничар, плава крагна фи!. , обрт­ максима ж (животна филозофија)
ни к Хр 6., мештар Хр6. е (онај који се начело, уверење, принцип, кредо, ге­

из в е штио у неком послу) стручњак, сло, девиза, аксиом, мото, крилатица,

з н а л а ц, професионалац, експерт, по­ поука, парола, мисао водиља, лајтмо ­

з н а валац, виртуоз, маестро, калибар тив фи!., поучак реШ.
ф и/. , марка фи!., уметник фи!. , чудо­ максимаnан прид. највиши , најве ­
т ворац фи!. , ynућеник реШ. @) фам. 6. ћи,врхунски,пун , оптималан
во з ач маnаксавати несврш. непрел . 6. ве­
мајстор ија ж О мајсторство, мај­ нути 2.
сторско дело, ремек-дело, мајсторлук маnаксаnост ж О исцрп љеност,
- уи . креативност е 6. компетент­ умор, ослабелост, немоћност, изне­
но ст ежар!. 6 . обмана 1. моглост, измученост, немоћ, истро­
мајсторс ки прид. 6. вешт шеност, тромост, изгужваност, умор­

мајсто рство с О 6 . мајсторија 1. ност, замор, замореност, клонулост

е 6. компетентност
е 6. болећивост 1. @) 6. непробуђе­
ност т уи. маЈlOДУШНОСТ
мајуша н прид. 6 . мали 2.
маnаксао прид. беспомоћан, слаб ,
мајчина дуwица ж бот. (лат.
учмао, безвољан, утучен , равноду­
Thymus serpyllum) ре!: мајчина ду­
шан, депресиван, нестабилан, неси­
шица, бабина души ца, поповац, по­
гуран, тром, летаргичан, тмуран, те­
понац, бабина душа, бабја душица,
турав, индолентан, апатичан, нерас­
буковица, вресковина, врисак,дивљи
положен, индиферентан, сломљен,
бо с иљак, душичина, душичка, мате­
хладан, безизражајан, безбојан , туро­
рина душица, матерка, тамјаника
бан, небрижан, млитав, клонуо, ато ­
мак м бот. (лат. Papaver somniferum) ничан, покуњен, неспокојан , бежи­
p ef: афион, афиун, ашаш, бели мак, вотан, духовно неосетљив, једнолик,
били питоми кукурик, велики мак, немоћан, нехајан, анксиозан, обузет
вртни мак, дријемак, питоми мак, мртвилом, флегматичан, бесполетан,
питоми макаљ
без живости, устајао, натмурен, опу­
мака ко м зоол . (лат. Масаса rhesus) штен, неживотан , неосетан, чамотан,

резус отупео, меланхоличан, сив, малоду­

мака о м зоол. (лат. Psittacidae) црве ­ шан, обамро, баровит фи!., анеми­
на папига, црвена ара чан фи!., -туп фи!., запарложен фи!.,
313 мапаксати I мапокрв ност

погружен реТ.• шоњав фам .• сатрвен ница. химпер. црвена јагода. црвена
ексЙр .• скрхан ексйр .• чаман реШ. - уй: купина

досадан. уморан мапициозан прид. О б. зао f} б.

мапаксати сврш. непрел . умори­ шкоДљив

ти се . ослабити. изнемоћи. клонути. мапициозност ж О б. злонамер ­

колабирати. калирати. истрошити ност f} б. заједљивост
се. посустати. занемоћи. занемо ћ а­ мапо прил. О (у малој количини )
ти. исцрпсти се. балдисати. јењати. недовољно. незнатно. симболично
здвојити. колапсирати. умрети фам .• f} (до извесне мере) донекле. пом ало.
крепати фам .• липсати фам .• рикну­ понешто. унеколико
ти фам.
ManOAYWHOCT ж (незаинтересо­
мапенкост м б. ситница
ваност за спољашњи све т. клону­

мапер м несрећа. невоља. неприли­ лост духом. утученост) апатичност.

ка. пех. недаћа. неугода. неугодност. апатија. безвољност. равнодушност.
непријатност. потешкоћа. брига. нерасположење. јад. жалост. туга.
проблем. мука. баксузлук. белај. зло. суморност. меланхолија. депресија.
главобоља фи!. - уЙ. беда 1. депресивност. депримираност. инди ­

мапер озан прид. О (који стално спонираност. ожалошћеност. невесе ­

доживљава малере) баксузан. зло­ лост. бол. потиштеност. снужден ост.
срећан. несрећан. лоше среће. тали­ покуњеност. невољност. незаин тере­

чан жарi. f} (који је неповољан) б. сованост. летаргија. индолентност.

кобан 2. индоленција. клонулост. безнађе.
мапи прид . О ситан. минијатуран. клонуће. неутешност. инертност. ин­
неприметан. неопазив. незнатан. не ­ диферентност. отупело ст. туговање .
заметљив . мајушан. патуљаст. нераз­ инерција. очај. флегматичност. нео­
берив. неупадљив. сићушан. неуоч ­ сетљивост. чемер. неспокој . чамоти ­
љ ив. омален. микроскопски. умањен. ња. тегоба. песимизам. утученост.
смањен. малешан . мањушан. малечак. сета. сетност. жалостивост. неспо ­

малашан. малацак. премален. ста­ кој(ство). мизерија. мртвило . сло­

њен. портабл фам .• мини фам .• џеп ­ мљеност. беживотност. покислос т.
ни фам .• малецки фам. - уЙ. кржљав учмалост. тупост. бедак фам .• пра ­
1. f} млад. незрео. детињаст. неиску­ знина фиi.• млохавост фиi.• атони­
сан. несазрео. инфантилан. недозрео. ја фиf.• погруженост реТ.• печаљ реТ.•
недорастао. голобрад. младалачки. безвоља фам.. печал ексйр .• сплин
млађан. јецав реШ. - фам. голобрад. реШ . - уй: умор. беживотност. бриг а
беба ст. балав ЙоТ.• зелен. кењкав - сл: 1.• мука. лењост - сл : одсутност. без­
малолетан. наиван вољност. обесхрабреност. обамрлост
мапиrан прид. б. шкодљив мапокрван прид . (који пати од ане­
мапи екран м фам . телевизор. тв. мије) анемичан. блед. бескрван . сла ­
телевизијски пријемник. телевизија бокрван. бео. бледуњав. бледолик.
фам. - уЙ . екран вампирски фам .• вет арх.
мапи на ж бат. (лат. Rubus idaeus) мапокрвност ж анемија. анемич ­
реТ: јагодњак. малина планинска . ма­ ност. бледило. слабокрВl;IOСТ. безбој­
лињек. маљуга. мурага. пласмика. су - ност. бледоћа. бескрвност. бескрвље
малол етан I MaHryn 314

реШ., бескрвица реШ. ти, натеривати, терати, надахњивати,

мал олетан прид. (који још нема за­ гонити,привлачити,побуђивати,н а­

конска права и обавезе) малодобан - гонити, будити фи/., гурати фu/., ба­
уи. мали 2. ри ти (некога) фам., обрађивати фам. ,
малол етник м тинејџер, дечак, пу­ навлачити фам., за носити фам. - уи:
бертетлија, шипарац, малодобник, мобилизовати,храбрити
дораслица ре/. - фам. дериште, ба­ мамлаз м О В. блесан е В. лош чо­
лалајдер, балавче, балавко, зелембаћ, век

балавадија, беба, дерле, деран, бага­ мамљење с О (до зива ње животи ­

не, балавандер, прцољак, жутокљу­ ња вабом) ваб, призивање, мамљење,
нац, пиле, пикавац, КJlинац примамљивање, дозивање, навође ­
малоч ас прил . В. недавно ње, привлачење, дражење е врбова­
малте не прил . В. готово 1. ње, навођење, мамљење, н аговарање ,

малт ретирати несврш. прел. зло­

примамљивање, хушкање, придоби­
јање, натеривање, терање, надахњи­
стављати, мучити, иживљавати се,

тла чити, терорисати, тиранисати,

вање, гоњење, привлачење , побуђи­

трт и, морити, газити, загорчавати

вање, гурање фи/. , барење фам., об ­

живот, мрцварити, бацати на муке, рађивање фам. , навлачење фам.

угњетавати, муштрати, гњавити, ки­ мамљив прид . примамљив , привла­

њити, цедити фи/., шарафити фu/., чан, ~абљив - уи. леп

стезати фи/., јахати фам., шиканира ­ мамуран прид. (ошамућен од пи­
ти фам., масирати фам., пити крв на јанства) бунован, ошамућен, неса­
сламку фам. uзр., кињити фам., про ­ бран, неприбран, неиcnаван - уи.
теривати кроз иглене уши арх. изр . , уморан 1. и 2.
за давати муке uзр . , вадити душу изр. , мамурлук м буновност, очамуће­
драти на живо изр. , сисати крв uзр . , ност,несабранос~неприбранос~не ­
вадити маст изр., пећи на лаганој/ти­ испаваност - уи. поспаност, умор

хој ватри изр., бријати на суво изр., мамут м зоал. (врста изумрлог еле­
јебати нар., шибати суж. - уи: злоупо­ фантида, лат. Elephas primigenillS)
требити,до сађивати мамутски п рид . фиг. В. огроман
маљ м чекић, мацола , млат, бат, кла­ мана ж негативност, мањкавост,
диво, хамор ре/., млатило pef., токмак фали нк а, неисправ н ост, н есаврше­
pef., калапач фам. , маца фам., клади ­ HOC~ н едостатак, непот п у н ос~ ло­
вацре/ .. ше својство, несавршенство, лоша
ма ма ж хип. В. мајка 1. и 3. страна, дефект, валеница ре/., фелер
ма мац м вабило, варалица, вабац, фам., валинка нар., валинга нар . -
ваб, вабак, мами ло, варак, ешка ре/., уи. рупа 4.
јешка ре/. - уи: замка MaHryn м О ( н ем и ран дечак или
ма мити н е с в рш . пр ел . О (дозива­ младић) ђаво, деран, обе ш ењак, вра­
ти животиње вабом) мамити, звати, гола н , несташко, немирко, неотеса­

призивати, дозивати, примамљива­ нац, ђаволан, клипан, не п ослушник,

ти, привлачити, дражити е врбова­ неваљалац , спадало, адр ап ова ц, злоћ­
ти, наводити, мам и т и , н агова р ат и , к о , те п а ц , ђ авола к , о к ачењ а к , твр­
примамљиват и , хушкати , при до биј а- догл ав ац , кауб ој , пр о клет и ња, гру-
315 манrупарија I манифестац ија

бијан, шејтан, личинар, факинчић, факински, бекр ијашки, шмекерски

враг, гуланфер (и голанфер), несрећа, фам.,окачењачки фам.
факин, рђа, бараба, цвећка фи!., ма­ MaHAparopa ж бот. (лат. Мапdrаgо­
гарац фи!., зврк фи!., ђилкош ре!., ra оffiсiпаr u m) ре!: алрауна, мандрагу­
вижле ре!., берекин ре!., мупац ре!., ла, мундрагула, нарангулина,алрун

леро ре!., штрањгов ре!., шерет ре!., мандрил м ЈООЛ . (пат. Mandrillus
угурсуз фам., хорјат фам., дериште sphinx) велики бабун
нар., хунцут реси. - уи: самовољни к, маневрисати несврш . н е п рел. О
дрзник, про с I ак @ (особа омиљена у 60ј. (изводити маневре) маневрира ­
друштву) лафчина, лаф, даса, момчи­ ти Хр6. @ 6. оперисати
на, баџа, јуноша, краљ фам. , цар фам., манијак м 6. насилник
шмекер фам., ђетић ре!., силан човек,
манијачки прид. 6. нељудски
леро ре!. €} (који се лепо облачи) ле­
манипулација ж манипулаци ­
потан, гиздавац, красотан, помодар,
ја, превара, обмањивање, обрлаће­
кицош - фам. денди, шармер, лепота­
њ~, манипулисање, искориштавање,
нер, каћипер, монден, шминкер, лут­
збуњивање, преобраћање, стратеги ­
кица, лута к, фенсер, шмекер, фићфи­
ја, злоупотреба, убеђивање, придо ­
рић, педерко ио!. - ре!. лизун, гизде­
бијање, искоришћивање, испирање
лин, ђилкош, красник арх. књиш.
мозга, израбљивање, контролисање,
ма нrупарија ж О враголија, досет­ обрлаћање, лукави маневар, лука­
ка, мангуплук, неваљалштина, шега,
вост, ма н евар, контрола, вештина,

пошалица, шала, лакрдија, неподо­ залуђ и вање (некога), тактика, вешт

ба, мангупство, враголанство, неста­ поступак, вожња фи!. жар!., лобото­
штво, магарештина, ђаволство, ше­ мија жар!., навлачење жар!., израђи ­
ретлук, лудорија фи!., комедија фи!., вање жар!. - сл: индоктринација, уце­
лудост фи!., смејурија фам., зајебан­ на - уи. обмана 1.
ција фам., зафрканција фам., бургија манипулисање с О 6. манипула­
фам . , хунцутарија арх. @ 6 . клика ција @ 6. вођство 1.
м анrуплук м 6. мангупарија манипулисати н есврш. п р ел. обма ­
ма нrупски ' прид. ђаволаст, неста­ њивати, злоупотребљавати, правити
шан, враголаст, неукротив, непри­ лудим, искориштавати, возати фи!.
питомљив, непослушан, вражији, - уи: злостављати, малтретирати - сл:
ђавопски, немиран, обешењачки, искоришћавати, кињити
распуштен, аламуњаст, непокоран, манир м модус, техника, начин, схе­

врагометан, опуштене природе, ло­ ма, стил, образац, шема, приступ ,

лински, окачењачки, лолски, опу­ форма, метода, тактика, проседе,
штен, недисциппинован, шеретски програм, клише, модалитет, предло ­

фам., хунцутски реси., ветрогоњаст жак, матрица, процес, обичај, пут,

реси., пустопашан реси. - уи: тврдо­ модел, пракса, облик, методологија ,
глав - сл: лакомислен, хировит процедура, калуп фи!., мустра фи!.,
м анrупски > прил. лолински, обеше­ систем фи!., протокол форм., слог
њачки, бекријски, враголасто, бо(х) арх., мода реси., сустав Хр6 . , стратеги­

емски, шеретски, несташ н о, фр ајер­ ј а суж. - уи: извежба н ост

ски, ђаволасто, лолски, бек рија н ск и , манифестација с О (мноштво љу-
манифестовати се I марљив Зlб

ди окупљено ради неког протеста) лешке - уи. запис @ фи!. (небитне

поворка, протест, демонстрације, ствари) 8. ситница
скуп @ приредба, смотра - уи. све­ марење с 8. пажња 2.
чаност 1. @) испољавање, облик, вид, марински прид . поморски, војно­
изглед поморски

манифесто вати се несврш. испо­ марионета ж О играчка, лутка @

ља вати се, исказивати се фИf. послушник, статиста, фигура,
мантиn м 8. огртач понизник, покорник, слута, робот,
манути се сврш. оканити се, оста­ пион, пијун (у нечијим рукама), ла­
вити, занемарити, одустати, прене­ кеј, средство (у нечијим рукама) , сле­

брегнути, изоставити, напустити, пи извршилац, безначајник, човек од

мимоићи, игнорисати, проћи се, сламе фи!., роб фи!., оруђе фи!. , ауто­

потиснути, запустити, обуставити, мат фи!., зомби фи!.

отргнути се (од нечега/некога), зао­ марити несврш . непрел . (обраћати

бићи, прећи преко нечега, окренути пажњу на некога или нешто) хајати,

ле ђа, престати марити, клонити се, уважавати, урачунавати, примећи­

одрећи се, избити из главе, прекину­ вати, узимати у обзир, зарезивати

ти, одбацити, оставити се чега, осло­ фам., шљивити фам., вермати ре!.,

бодити се, престати (с нечим), ићи аба давати ре!., бендати pef., обадати

даље, маргинализовати, ставити на

ре!., фермати ре!., шмирглати фам.,
шишати фам., јебати нар.
страну, запоставити, затворити очи,

отрести се, бацити у страну, батали­ марихуана ж бат. (лат. Canabis sati-
ти фам. , рашчистити (с нечим)фам., уа) индијска конопља - жар!. дување,
џиџа, дувка, џ, зелено, ана, џитра , зе­
елиминисати жарi.
ље, пот, грање, смарачица, сачекуша,
мање-в иwе прил. отприлике, при­
анамарија, хедовина, мара, вутра, ге­
ближно, више-мање, око, утлавном,
ња, домаћица, каја, џикс , зелениш, чај,
плус-минус, ту негде, неких, добрих,
мајчина душица, кора, убица, стаф,
тако некако, цирка фам.
суља, ганџа, биљка, џоџа, џугаја, раз ­
мањка в прид . непотпун, недово­
ваљотка, мери џејн, кљуцавица, вуја,
љан, нецеловит, некомплетан, дели­
џа, грас , марица, ганџеза, причалица ,
мичан, крњ, штур, половичан , оску­
тра, смолка, трипуша, салата
дан,недостата н,неуобличен,ограни­
марка ж О (поштанска -) маркица
чен, сакат фи!. - уи : незавршен
@ фи!. 8. класа @) фи!. (фирмирана
мањк авост ж 8. мана
одећа) фирма фам., бренд жарf.
мањк а т и несврш. непрел . 8. недо­
маркантан прид. О 8. истакнут 1. @
стајати 8. згодан @) 8. леп
мар м 8. пажња 2. марка ција ж 8. маркирање
мар а н прид. 8. марљив маркирање с обележавање, марка­
мар ва ж О стока, благо ре!., марха ција, назначавање, одређивање, озна­
ре!. @ фи!. 8. нитков @) ио!. 8. маса 2. чавање, асигнација реШ.
марrарин м 8 . маслац марљив прид . вредан, предан, дела­

марrинаnије ж м н . О (белешке на тан, маран, реван, ревностан, ради­

мариги ни) забелешке, напомене, бе - ш ан, активан, агилан, п ожртвован,

317 марљивац I масnачак

неуморан, поспен, савестан, радан, поплава реш., накупина реШ ., агло­

работан, учинковит, здушан, раден, мерат реШ. - уи. огромно 2. е (гомила

радин, као мрав, амбициозан, устра­ људи) руља, народ, светина, људство,
јан, радохопичан (превише вредан) сила, свет, гунгула, булумента, наку­
фам. , фпетан ре!., устапачки фам., пина, најезда, пук, мноштво, лагер,
усрдан реШ., дејствен реШ., припежан метеж, рој, миса, плебс, свита, војска
реШ. , горљив реЙl., трудољубив реШ. фи!. , чета фи!., поплава фи!., море
марљ ивац м (вредна, марљива фи!., јато фиf., лавина фи!., тевабија
особа) радиша, вредник, прегапац, ре!., ордија ре!., мармаља ре!., накот

вредница, самопрегорник, марник, фам., хорда фам., навала фам., буљук

трудбеник, пчепица фи!., мрав фи!., фам., крдо фам., гурњава фам., стадо
кртица фи!., трудиша фам., радипица фам., хрпа фам., пучина фам . , чопор
(само за ж. ), радиница (само за ж.) нар., агломерација реШ., марва ио!. ,

марљ ивост ж О прегапаштво, фукара ио!., стока иОј. - уи: олош, гу­

агилност, ревност, вредноћа, рад, жва 1. @) 6. количина 6 материја, твар ,

брига, предузимљивост, ангажова­ супстанца, супстанција , тело

ност, марност, пожртвованост, труд, масакnин м Зоол . ... уи. гуштер

трудољубивост, брижљивост, саве­ масакр м истребљење, пом ор, кр­

сност, преданост, воља, горљивост, вопролиће, покољ, геноцид, погром,
усрдност, трудољубље, настојање, убијање, масовно убиство, хомицид,
неуморно ст, подузетност, посленост, етничко чишћење, зверство, холока­
ревносност, мар, устрајност, делат­ уст - уи: злочин, убиство
ност, радиност, радишност, сицфлајш масакрирати сврш. прел. 6. поуби­
ре!. е 6. истрајност 1. јати
марник м 6. марљивац масиван прид. О 6. огроман е 6 . не ­

марн ост ж 6. марљивост 1. зграпан 2.

марш УЗВ. фам. сиктер, носи се, бе­ масирати несврш. прел . О изводи­

жи, бриши, напоље, магла, одлази, ти/примењивати масажу е фам. 6.

чистац, губи/вуци/купи (ми) се ис­ досађивати 2.
пред очију, ван, торњај се, тутањ, масnац м бутер, путер, путар, мар ­
губи се, чибе ио!., дрнч жар!., вољно гарин, масло ре!. - уи: маст 1.
жарf., жибе жарf., џада жар!., пали масnачак м бат. (лат. Taraxacum of-
жар!. , двојка жарf. ficinale) ре!: андрашка, баба марта,
марш рута ж О (утврђен правац бос-гологлав, верижњача, ветроказ,
кретања) план, рута, итинерар е (до­ глушина, гологлавица, горко зеље,

кумент или запис о кретању) водич грки димац, дечји ланчић, жућаница,
пута, мапа,итинерар, итинерер, ити­ жуљаница, жуљевица, жутељ, жуте­

нераријум, итинерариј Хр6. љак, жутеница, жућаник, жућеница,

маса ж О (- ствари, предмета) го­ жучаник, јованчак, кравље цвеће,
мила, хрпа, мноштво, обиље, кама­ крмеће цвеће, маслачик, маслачи­
ра, мали милион, силесија, штос, сва ца, маслачник, милосавка, млекача,

сила, сијасет, сила, милијарду, велика млеч, млечак, млечац, млечић, млеч ­
количина, брдо фиf., море фи!., купа ка, мличак, мљекача, мљечка, мљече,

фиf., река фиf., чудо фиf., усов арх., обрниче, овчја млечка, папина пога-
масли на I маточика 318

чица, попи но гувно, ради ч, салатуша, сије 0 6 . материја 5.

синџирац, талијанска салата, трава материјалан ПРИД. физички, чу­
од грознице лан, конкретан, осетилан , тваран,

масли на ж бот. (лат. Оlеа ешораеа) стваран , телесни, светован, опипљив,

р е !: властита маслина, маслинка, ма­ карналан, видљив , од крви и меса ,

слица , ољика, улика, уљеника, уљика вањски Хр6., збиљски Хр6.

масло с рег. 6. маслац материјалиста м ж (онај који бри­

масноћа ж 6. маст 1. и 2. не само о сопственом материјалном
интересу) материјалист, користољу­
масовно прил . т уи . много
бац, среброљубац, себичњак, тврди­
масон м слободни зидар, неимар
ца, рачунџија фи!. , матеметичар фиl.
фам. фи!. , фрамасон реси ., фримасон
- уи . егоиста
р е си .
мати ж 6 . мајка 1.,3. и 4.
маст ж О (у исхрани) лој, сало, ма ­
матирати СВРШ . прел . фиг. 6. побе­
сноћ а - уи. маслац, уље б (индустриј­
дити 1.
ск а - ) мазиво, уље, маз ре!. ~ хем.
матица ж О (женка која носи јаја
(група органских једињења) * 6 (- за
код мрава, оса, пчела) краљица фи!. ,
кожу) крема, помада, крем - уи. ме­
мајка фи!. б 6 . отаџбина ~ (речна -)
лем
струја, брзак, брзик, брзи ца ре!. 6 6.
мастурбирати несврш. непрел. са­
средиште 0 завртањ, навртка, матич­
мозадовољавати се, онанисати, дира­
ни вијак 0 (књига у коју се упису ју
ти се, дркати нар.
подаци) протокол,регистар,уписни ­
математика ж матиш, мата фам.,
ца, матична књига, матрикула
тишма жар!., рачун арх., рачунство
матичњак м бот. (лат. Melissa offi-
арх. ре!.
cinalis) ре!: арбарожа, арбароза, ли­
математичар м О тата-мата фи!., мунада, лимунка, мајчина љубица,
мата фам., математик арх. б фи!. 6. метерњак, матечина, матичина, ма­

материјалиста тичја трава, матичник, матичњача,

материја ж О твар, супстанца, суп­ маточина, матрик, матрњак, маца,

станција б 6. суштина ~ 6. матери­ медени лист, меденка, медењка, ме­

јал 1. 6 фи!. 6. материјал 4. 0 тема, допер, мелиса, мета марије, млиса,

предмет, материјал нана, питома метвица, пчеларица,

материјал м О сировине, грађа, пчелина љубица, пчелињак, пчелиња

материја, градиво, твори во, твар, метва, пчелињак, пчелоперка, челина

састојци, маса б тканина, штоф, трава, челињак

ткање, роба ре!. ~ прибор, инстру­ матор ПРИД . фам . 6. стар 1.

менти, алат, оруђе (за рад), опрема, маторац м фам . старац, старина, чи­
алатка, направе, справе, средства, ча, деда, дека, старина - фам. мумија,
алатљика, помагала, апарат фи!. - сл: старкеља, метузалем, олупина, стар­

скаламерија, сокоћала реШ. 6 гра­ чекања, дедекања, дртина ио!., гроб

ђа, извор, рукопис, документација, иој. - жар!. пензос

литература, корпус, документ, гра­ маточика ж бот. (лат. Melittis melis-

диво, подаци, маса, материја фи!. , sophyllum) ре!: маточина, матичика,
штоф фам., твориво реси . - уи . до- тичина, меденика, кобиљача, пчелњак
319 матурант I маштар ија

матурант м абитуријент арх. махом прил . најчешћ е, углавном,

мафијаш м гангстер, криминалац, оби чно , пон ајви ш е, понајче шћ е, у ве­
злочинац, тајкун фи!. - уи . пљачкаш ћини (стrучајева)
махати несврш. прел . непрел . О (- маца ж 8. мачка 1. и 2.
руком) одмахивати, млатити, млата­ мацоnа ж чекић, маљ, млат, бат, кла -
рати @ (- крилима) лепршати, лепе­ диво, хамор ре!., мтrатило ре!., токмак
тати, леперити, ламатати, прхати @) ре!., калапач фам., маца фам., клади­
(- нечим) млатити, млатарати, витла­ вац арх.
ти, замахивати О неирел. (- својим маче с ~ уи. мачка 1. и 2.
заслугама) 8 . кочоперити се
мачји кашаљ м 8. ситница 1.
махер м О 8. стручњак @ 8. препре­
мачка ж О (лат. Felis Domestica) ма- ?>
дењак 1.
махинаnан прид . 8. механички 2.
ца, машка ре!. - суж: мачор, маче @ f
фам. 8. девојка 1. ~
х
махинација ж 8 . превара 1. мач ков брк м бот. (лат. Nigella sati- 9
махнит прид . О бесан, љутит, љут, уа) ре!: чупава ката, питома махуња- ~
~
иживциран, изнервиран, суманут, ја­ ча, рутавче, тршавац, црн ким ,з .
ростан, киван, веома љут, надурен,
мачор м (мужјак мачке) мачак, ма- ~I
огорчен, уз рујан, набусит, озлојеђен,
чорчина ау!. - уи. мачка 1. '"
х

горопадан, раздражен, расрђен, ис­ "

машина ж О уређај, справа, напра-
провоциран, гневљив, бенав, срдит,
ва, апарат, механизам, машинерија,
гневан, стекли ексир . ре!. - уи: нерас­
кресач реШ . , апаратура арх., механи­
положен, насилан, разјарен, агреси­
ка фи!. - сл: патент @ робот, аутомат,
ван, дрзак, по беснео - сл: нервозан,
човек-машина, направа, апарат фи!. ,
узнеми рен, бунтован @ 8. нагао 1.
строј Хр8. @) фи!. в. машинерија 2.
~ уи. блесав 1.
машинерија ж О (унутрашња ор­
махнито прил. лудо, бесомучно,
ганизација уређаја) механизам, ме­
сулудо, сумануто, неразборито, лу­
хани ка @ фи!. организација, систем,
дачки, безумно, избезумљено, непри ­
структура, систематичност, уређење,
себно, изван себе, не расуђујући, без­
ред, склоп, мрежа, устројство, скуп,
главо, у бунилу, у лудилу, помамно,
сплет, устројење, машина фи!., апа­
распамећено, без памети
рат фи!., сустав Хр8., суставно ст Хр8 . ,
махнитост ж О безумље, луди­
усустављеност хрв. @) в . машина 1.
ло , безумност, сулудост, умобоља,
машта ж (моћ замишљања) ма­
лудња, френезија, неурачунљивост,
штовитост, маштање, имагинација,
помахниталост, подивљалост, неум­
уобразиља, домишљатост, сањарењ е
ност, застрањеност, бунило, делири­
јум, деменција, избезумљеност, ша­ - уи. фантазија

шавост, суманутост, распамећеност, маштар м сањар, занесењак, машта­

лудост, помама, ментална/умна по­ лац, уто пи ста, идеалиста, фантаста

ремећеност, безумништво, безгла­ маштарија ж привид, фантазија,
вост, душевна оболелост, безумство, опсена, привиђење, -ха луцинација,
болест, душевно растројство, махнит, симулакрум, сањариј а, фатаморга­
полудење арх., манија исих. - сл: бле­ на , причина, фанта змаго риј а, химе­
савост, хистерија @ 8 . разјареност ра, бунило, уо браз и ља, у'ображење,
маwтати I медаwник 320

Ма чке (породица Felidae)

POAFELINAE пампаска мачка (Leopardus pajeros)
пантанал (Leopardus braccatus)
Felis џефријева мачка(Lеорагdus geoffroyi)
дивља мачка (Felis sylvestris)
Домаћа мачка (Felis catus)
кинеска планинска мачка (Felis bieti) Leptailurus
манул (Felis manul) сервал (Leptailurus serval)
прашумска мачка (Felis margarita)
црношапа мачка (Felis nigripes) Caracal
џунглинска мачка (Felis chaus) каракал (Caracal caracal)

Prionailurus Profelis
иримотска мачка (Prionailurus iriomotensis) афричка златна мачка (Profelis aurata)
леопард (Prionailurus bengalensi s)
мачка пецарош (Prionailurus viverrinus) Catopuma
равноглава мачка (Prionailurus planiceps) азијска златна мачкаСаt (Catopuma tem-
црве но- пегава мачка (Prionailurus rubigino- minckii)
sus) борнејска мачка (Catopuma badia)

Puma Pardofelis
јагуарунди (Puma yagouaroundi) мраморна мачка (Pardofelis mагmилиаtа)
кугуар (Puma сопсоlили)

Асјпопух РОД PANTHERINAE

гепард (Асјпопух jubatus)
Neofelis
Lynx борнејски облачни л ео пард (Neofelis diardi)
евроазијски рис (Lynx Iynx) облачни леопард (Neofelis nebulosa)
иберијски рис (Lynx pardinus)
канадски рис (Lynx canadensis) Panthera
црвени рис (Lynx rufus) лав
(Panthera leo)
јагуар (Panthera опса)
Leopardus леопард (Panthera pardus)
андска планинска мачка (Leopardus jacobitus) тигар (Panthera tigris)
код код (Leopardus guigna)
колоколо мачка (Leopardus colocolo) ипсја
маргеј (Leopardus wiedii) снежни леопард (Ипсја uncia)
онцила (Leopardus tigrinus)
оцелот (Leopardus pardalis)

тлапња, мираж, приказа, фантом, ви­ зултат маштања) пун маште, инте ­
з ија , сен фи!., снохватица иесн . , трип ресантан , духовит @) б. измишљен 6
жарi., халуџа жарf. , сновидреШ. (који је као из маште) бајковит, сања­
маw тати несврш . н е пр ел. сањарити, лачки
- уи . божанствен
зами шљати, сањати, фантазирати, MerAaH м О б. бојиште @ б. борба
зано сити се сновима, снатрити реШ. меrдан ... ија м ратник, БОјОВНИК,
маw товит прид. О (који има ма­ војник - уи . војник
шту, развијену способност маштања) меда м gеч . б. медвед 1.
б. креатива н @ (који представља ре - медаwник м б. међаш
321 медвед I међа ш

медвед м О (лат. Ursidae) мече меден прид. в. сладак

фам. хии., медведина фам., мецаgеч., медитирати несврш. не п рел. О

медаgеч. @ фи!. в. грмаљ 1.
медв едаст прид. в. незграпан 2.
медвеђа шапа ж бот. (лат. Herac-
lеит sphondylium) pef: медвеђи длан,
блатарница, вучја шапа, медвеђа сту­
удубљивати се (у себе), уроњавати (у
1. и себе), фокусирати се, концентриса­
ти се @ дубоко размишљати, помно
разматрати, удубљивати се @) фам. в.
ленчарити

па, папоњак, попанак, обична шапи­ медицинар м в. лекар

ка , шапица медуза ж зоол. (лат. Rhizostoma pul-

медвеђе rрожђе с бот. (лат. Arc- то) клобучина
tostaphylos иуа ursi) pef: медвеђе уши, међаш м (камен којим је означена
медветка, бубина боба, вучја јабука, граница или међа између имања) гра­
горник, дивља магињајабучица, мечије ничник, граничњак, гранични/међа­
грожђе, мливњак, мливњача, оперник, шни камен, међашник, међак, мејаш
l
опирник, планика, црвена планика ре!. - уи. KaMeH 4., ивичњак

Гране медицине

Анатомија Кли н ичка биохемија и Пулмологија-

Ангиологија лабораторијска медицина п неумофтизиологија
Анестезиологија Клиничка фармакологија Радиологија
Васкуларна хирургија Максилофацијална Ратна хирургија
Ветеринарска медицина хирургија Реуматологија
Висцерална хирургија Медицина рада Социјал на медицина
Гастроентерологија Меди цин ска биофизика Спортска медицина
Геријатрија Медицинска биохемија Стоматологија
Гинекологија и акушерство Медицинска информатика Судска меди ц ина
Дерматовенерологија Медицинска Торакална хирургија
Дечија гастроентерологија микробиологија Трансфузиологија
Дечја ендокринологија и Медицинска статистика Тро п ска медицина
дијабетологија Неонатологија Ултрасонографија
Дечја кардиологија Неурологија Ургентна медицина
Дечја нефрологија Н еуро п едијатр ија Урол огија
Дечја ортопедија Н еурохирургија Фармакологија
Дечја пулмологија Н ефрол огиј а Фармакол огија и
Дечја реуматологија Н уклеарна меди ц ина токсикологија
Дечја хематологија и Онколо гиј а Фармација
онкологија О пшта хирургија Физикал н а мед иц ина и
Дечја хирургија Орална хирургија рехабилитација
Ембриологија Ортопедија Физиоло гија
Ендокринологија и Оториноларингологија Хематологија и онкологија
дијабетологија Офталмол огија Хемија за медицину
Епидемиологија П атол о гија Хигијена и еколо г ија
Имунологија и Патол о ш ка физиологија Хирургија
имунохематологија Педиј атр ија Хирургија срца
Интерна медицина П ласти ч н а хирур гиј а Хистол о г ија
И нфектологија По р од и чна ил и о б и тељска Хумана ге нетика
Јав н о здравство медицина

Кардиол огиј а Пси хиј атрија

међувр еме I мелодија 322

Гране аnтернативне и компnементарне медицине

ајурведа макробиотика радионика

акупресура масажа реики

акупунктура медитација релаксација

ароматерапија натуропатија рефлексологија
аутогени тренинг неуроимунобиологија сонопунктура

аутосугестија неуролингвистичко таи чи

биоенергија програмирање (НЛП) таласна терапија

електро- акупунктура ноцебо терапија боја
електромагнетна терапија органска терапија фунгологија
ирека оргономија хербологија
исцељивање на даљину остеопатија хидропатија
јога плацебо хипноза

квантум - тач пост хомеопатија

киропрактика пранајама шијацу
кристалотерапија препорађање

међувреме с (временски распон мекан прид. в. мек

између две одређене временске једи­ мекетање с блејање, мека, блека,

нице) распон, интервал, размак - уи. мечање, мекет

пауза мекетати несврш. непрел. бекати,

међуиrра ж В. пауза 1. 6екетати, мечати, блејати, бекељити
међутим прил. а, али, ипак, само, се, 6лекетати, оглашавати се као коза,
плус, него, ама, но брекетати

међучин м В. пауза 1. MeKofla ж О в. (особина онога што

мезе с В. предјело је меко) меканост, мекота @ в. не­
жност @) в. еластичност
мезетити сврш. несврш . прел .

О сврш . (мало појести) презалогаји­ мекушац м О заал. мн. (животи­

ти, окусити, појести, пробати, пре­ ње које немају кичму) бескичмења­

варити глад изр. - фам. прегристи, ци , повијуше , 6ескраљежњаци хрв. @

грицнути, гризнути, жвакнути, чап­

фиf. в. млакоња

нути, шалабрцнути, чупнути, штрп ­ меланхолија ж О (болесно стање

нути,чалабрцнути, метнути/ставити туге) потиштеност, туга, жалост, се­

под зуб, чакнути, бацити (нешто) у та, депресивност, депресија, покуње ­

уста/кљун @ несврш . в. јести ност, снужденост, покислост фиf. @

в. малодушност
мези мац м О миљеник, љубимац,
фаворит, обожавани, милосник, ма­ м елез м мешанац, полутан , хибрид,

за, протеже реШ ., мињон реШ . - уи: попукрвњак, полушан, крижанацр еi.,

јунак, херој, идол @ (кућни -) љуби­ гемишт фам . pei., бастард арх.

мац мелем м балзам, помазање, балсам ,

мек прид. О (који није тврд) мекан - оближ, помаст - уи. лек 1., маст 4.
уи. савитљив @ (који је пријата н на мелиса м бот. в . матичњак

додир) фин, мекан, рафиниран, бар­ мелодија ж муз . мелодика, музика,

шунаст, свиле нкаст @) в. неж а н звук, песма, мелос фам., арија фам.,
323 мемла I мерило

канат арх. - уи. ритам сање . премоделовање. преправљ ање.

мемла ж О (устајао ваздух) влага. преобликовање. преиначење . преи ­

мирис влаге. мирис буђи е фи!. в. начивање . преправак хрв .• прилаг од­
свакодневи ца ба хрв .• трансформирање хрв .• прео­

мемљи в прид . буђав. влажан. труо. блика хрв .• римејк (- филма) суж.

гњио. плеснив. сагњио. иструлео. на ­ мењати несврш . прел . (чинити

труо. распаднут. бухав pel.• пљеснив друкчијим/различитим) препра вља­

ре!.• бухљив ре!.• потмуо реШ. - уи: ба­ ти. модификовати. трансформисати.
јат 1.• црвљив - сл: смрдљив давати нов облик. адаптирати. пр ео­
кретати . преструктурирати. преи на­
мемоари м мн . аутобиографи­
чавати. преиначивати. подеша вати.
ја. анал и. реминисценције . сећања.
прилагођавати . уређивати. преу­
дневник. живот на прича
с тројавати. уносити промене/ изме­
меморија ж памћење. сећање. ави­
не. преображавати. преобличив ати.
зареш.
сређивати фам .. модифицирати хрв .•
менза ж јавна кухиња. р есторан.
трансформирати хрв. - у и : обликова­
кантина - уи. кафана
ти. окретати. и звртат и - суж. реор ­
меница ж вредносни папир. обве­
ганизовати (- фирму). рефор мисати
зни ца. облигациј а. чек. задуж ница. (- универзитет). прерађивати (- му­
медносни ц а арх.
зи ку). реструктурирати (- фирм у).
мента ж бот. в. нана примеравати (- узрасту). р ео рг ани­
менталитет м О (скуп духов них зи рати хрв .• реформирати хрв.
особина припадни ка једне заједниц е ) ме ра ж О (стандардна количи на.
карактер. тем перамент. сензибили ­ величина. тежина) вага е в. мерило
тет. ков. природа. душа. дух. психо ­ 1. @) количина. квантитет. величина,
логија е (карактеристичн а својства износ 0 (количина у којој се н ешто
уопште) карактер. темпе р аме нт. при ­ јавља) обим, степен, размера, ниво
рода. его. личност. душа . ћуд. дух. 41) граница, ограничење (ј) (осећај до­
сензибилитет. психа. психологија . звољеног у понашању) одмерен ост,
ков. нарав. индивидуалност. инди­ умереност,тактичност

видуалитет. настројеност. нутрина. мерач м О кантарџија, мери тељ,

ја. особине. унутрашњост. крв фи!.• контролор мера, мери лац, баждар
штих фам .• натура реШ. арх. е мерило, мерица, дозатор - уи.
мента лни прид . О појмовни. умни. вага

разумни. мисаони ! мисаон . мислен. мердевине ж мн . лестве, лојтр а ре!.,

идејни. а пст рактан . теоријски. инте­ ло тра ре!. , скале р е!. , скала р е!.
лектуа л а н. концептуалан е духов­ мерење с вагање, премеравање , ба­
ни. психички. душевни. унут рашњи. ждарење, процењивање/просуђи ва­
унутарњи њ е вредности, одмеравање, суђ ење
менула ж бот. (лат. Smaris vulgaris) фи!., баждар арх.
оштруљ а мерило с О критеријум, показатељ,
мењ ање с измена. промена. адапта­ показивач, аршин, скала, ле ствица,

ција. моди фикација . трансформаци­ мера, критериј хрв . е канон , нор ма,
ја. преосмишљавање. трансформи- правило, закон, начело, принц ип,
мерити I месо 324

пропис, стандард, законитост, крите­ фи!. занесењак, сањар, сањалац, са­

ријум, критериј ХрВ. @) В. модел 1. О њалица, утописта, маштар , машта­

(- за струју) бројач, бројило, сат 0 В. лац,фантаста,идеалиста

мерач 2. месечев п рид. лунарни

мер ити несврш . не п рел . п рел . О ирел.
(одређивати меру или цену) вредно­
вати, вагати, оцењивати, промерава­
ти, валоризо вати , премеравати, про­
цењивати, одмеравати, бонитирати,
омеравати ре!., стављати н а вагу uзр.,
важити арх. б неир ел. калкулисати,
уравнотежавати, вагати, обрачунава­
ти, биланси рати, разбрајати, рачуна­
ти, прорачунавати, вал ут ирати
месити н есвр ш. п рел . В. спремати 1.
месни п рид. О В. овдашњи б (од ме­
са) меснати
месо с О (мишићно ткиво У органи­
зму животиње или човека) *б (при­
премљено месо) печење - суж. теле­
тина, говедина, јунетина, овчетина,
јагњетина, ко злет ина,браветин а, ко ­
њетина, крметина, пра сети на, свињ е­
тина, зе четина, гуш четина , пачетин а

меродаван прид . О ме рито р а н ,

надлежан, овлашћен б (који има

довољно знања или способности да Месни производи
одлучује) компетентан, позван, до­
растао ДЕЛОВИ печ е ниц а

мерода вност ж О делокруг (поље СКЕЛЕТНИХ плећка

МИWИЋА полутка
утицаја), ингеренција, надлежност, по­
прса
званост, овла шћење б компетенција, Птице рамст ек

компетентност - уи: стручност 1. батак ребарца

бело месо реп
месец м О (период од тридесет или
карабатак рибич
приближно тридесет дана у нашем
крилца розбиф
календару) месечница б (небеско те­ филе розбратн а
ло, Месец) луна - суж. уштап, млађак шија ружа

средњи каре

Сисари тарак

бела печ е ница трбушина

Месеци у години
бели каре фригандо
бифтек цвергрит

СРПСКИ Х РВ АТСКИ бубрежњак црно месо

јануар сијечањ бут шол

феб руар вељача вајсбратна

март ожујак врат И3НУТРИЦЕ
април травањ глава бризле
мај свибањ груди бубрези
јун ли п ањ ђердан језик
јул ср п ањ кава љ ер јетра
август коловоз коленица кожурица

се птембар руја н котлет крезле

октобар л истопад крме н ад л а мозак

новембар ст уде н и лоп атица плућа

децембар просинац мекани рит срце

ноге х р скави ц а

об р ази н а цр ев ц а
м есечар м О (онај који хода у сну) папци шкем бићи
лунатик , сом н абул, сомнабул и ст б
 мести I механиэо вати

мест и несврш. прел. (чистити ме­ метнути сврш . прел. 8 . ставити

тлом) брисати, чистити метода ж О стил, схема , приступ,

мести мично прил . в. понегде систем , поступак, начин, модалитет,

место с О (простор на којем се не­ правило, облик, план, процедура,

што налази) подручје, област, крај, модус, образац, модел, техника, сред­
зона, рејон, локалитет, локација, пре­ ство, програм, пракса, пут фи!., слог
део, средина, простор, терито рија - арх. f} (мисаони, логички поступак)
уи. околина f} (настањено подручје) метод - суж. индукција, дедукција

насеље, насеобина - суж. град, село, методичан прид . в . аналитичан 2.

варош @ (нешто прецизно одређено метод ич но прил . 8. подробно
у циљу извођења неких активности) методично ст ж систематичност,
положај, тачка, пун кт, средиште, ло­ аналитичност, осмишљеност, ис ­

кација О в. седиште 0 (радно -) в. правност,о рганизованос~синтетич ­

за послење
ност, дедуктивност, смисаоност, ра­

мета ж О (објекат који служи као зложност, доследност, тачност, раз ­

циљ за гађање) ~ f} циљ - уи. смисао боритост,кохерентнос~логичност

метар м О (основна јединица мере методоnоrија ж О (научна дисци­
за дужину) .. f} (структура стиха у плина која разматра научне методе)
песничком делу) метрика - уи . ритам методи ка f} (скуп метода, поступака)
метати несврш. прел . стављати, програм - уи. метода 1.
увлачити, уносити, завлачити, ин­ метрика ж О (грана теорије књи ­
корпорирати, трпати, придодавати, жевности која изучава структуру
додавати, укључивати , уметати, утр­ стиха) версификација f} (структура
павати, турати ре!. стиха у песничком делу) метар - уи.
метафора ж (стилска фигура у којој ритам

се један појам исказује другим) скра­ метропоnа ж О (главни град) цен ­

ћено поређење - уи. алегорија 1. тар, престоница f} (град који је сре ­
метафоричан прид. в. пренесен диште неке активности) велеград -
метв ица ж бот. (лат. Mentha pulegi- уи. град

иm) ре!: ситна нана, барска нана, ве­ метуэапем м фам. (јако стара осо ­
ремовка, пољачак, мацина метвица ба) 8. бабускара, маторац
метеж м О гужва, стиска, гунгула, мећава ж вејавица, кијамет, снежна
гурњава, кркаљанац фам., трпањац олуја, снежна бура, вејање, снежно
фам., гурема арх. f} (стање у којем невреме

нема правилног поретка) збрка, по­ механиэам м О 8. машина 1. f}

метња, гунгула, гужва, разбацаност, (унутрашња организација уређај а)
побрканост,дезорганизованост,збр­ машинерија, механика @ (спој ин­
каност, хаотичност, набацаност, хаос, терактивних делова) састав, спој, су­
несређеност, дезорганизација, завр­ став хрв. О фи!. (систем деловања не ­
злама, лоша уређеност @ 8. јурњава ке организације) 8. ма ш инерија 2.
м етиљ м в . двожива ц механиэовати сврш . пр ел . аутома ­

метиљав прид . О ( кој и болује од т и з ов ат и , р о боти зовати, пр ограми­

метиљавости ) .. f} фи !. 8. бол ећив. l . рати , компј утери з оват и
механ ика I мипитантан 326

меха ника ж О (грана физике) >4- совати жарf. 6 (слабо разликовати)

б (наука о машинама) машинство, бркати, замењивати, мењати
стројарство хрв. ~ В. машина 1. 6 меwати се несврш. О (јављати се у
В. механизам 2. 0 рефлексност, не­ заједници заједно с нечим другим)
свесност, случајност, ненамерност, преплитати се, укрштати се, комби­
ненамераваност, невољност, непро­ новати се, крижати се хрв. б фИf. (ба­
мишљеност, нехотичност, несми­ вити се туђим проблемима) уплитаТ:1
шљеност, несрачунатост, инстинк­ се, петљати се, упетљавати се, пачити

тивност, непланираност, нехотимич­ се, плести се, гледати туђа посла uзр.,
ност, аутоматизам исих. забадати нос изр., бити у свакој чор­
меха ничар м В. мајстор 1. би мирођија uзр.

механ ички прид. О програмиран, меwкољити се несврш. врпољити

аутоматски, компјутеризован, ауто­ се, развлачити се, мигољити се, кобе­

матизован, машински управља н б љати се, врцати се ре!. , врсти се ре!.,

случајан, инстинктиван, несвестан, гомбељати се ре!. - уи: батргати се 1.

ненамеран, шаблонски, рефлексан, меwовит прид. О (састављен од
невољан, спонтан, непромишљен, различитих елемената) мешан, ме­
импулси ван, непланиран, природан, шовит, комбинован, измешан - суж.
махиналан, несрачунат, неконтро­ вишенационалан б (настао укршта­
лисан, несмишљен, прирођен, ауто­ њем) укрштен, крижан хрв. ~ (међу­
матски, ненамераван, инхерентан, собно различит) различит, разнолик,
нехотимичан, ненаучен, интуитиван, разноврстан,разнородан

против властите воље, нехотичан меwтанин м (онај који је из тог ме­

мехур м балон, клобук, клопац ста) домаћи/овдашњи човек, доморо­

мецена м ж покровитељ - уи. за­ дац, локалац жарf. - уи. земљак

штитник 1. миrољити се несврш. В. мешкољи­

мецен ат м покровитељство, меце­ ти се

натство, патронажа, патронат, за­ мизеран прид. В. незнатан 1.

штитништво, заштита микроб м В. бактерија
мецен атство с В . меценат микроскопски прид. В . минијату­

мецосопран м (певачки глас) први ран

алт, други сопран - уи. глас миперам м павла ка, врхње

мечат и несврш . непрел. В. бекати мипети несврш . непрел. О (споро се

мешанац м мелез, полутан, хибрид, кретати, о ситним животињама) гми­
полукрвњак, полушан, крижанацре!., зати, пузати б (споро се кретати, о
гемишт фам. ре!., бастард арх. људима) бауљати, вући се фам . , пуза­

меwати несврш. прел. О (спремати ти фам.

нешто мешањем) мутити, окретати, мипина ж О угодно ст, уживање,

превртати, бућкати, мућкати б (- ужитак, миље, блаженство, задовољ­

карте или фигуре) премештати, пре­ ство, мерак, угода, угодба, драгост

метати ~ (у6ациватни нешто у дру­ ~pB. б В. љупкост

гачији контекст) проткивати, шар а­ мипитантан прид. агр есива н ,

ти, комбиноват и , компилирати, мик- офанзива н , ратнички, ратоборан , на-

327 миnицајац м инутиI

падачки, нападан, освајачки, остен­ миnост ж О опроштај, милост, ми ­

тативан реШ. лосрђе , помиловање, праш тање,
миnицајац м милиционар - уи. по ­ аман ре!. 6 (прекидање кривичног
лицајац поступка бе з последица по окри вље ­
миnи ција ж О (организована вој­ ног) амнестија, ПОМИJIовање, опрост,
ска грађа на у приликама без стал­ за борав, ремисиј а, опроштај, осло ­
не војске) " 6 (служба јавног реда у бађање, пош теда, укину ће, пони ште­
СФРЈ) " - уи. полиција ње (поступка), пуштање из затвора,
миnоrnед м бот. (лат. Sапiсulа euro- ОСJIобођење, опроштење, избавље­
раеа) ре!: миличе, љечура, личарка, ње, одрешење, праштање, ра з реш ење

з дравчица, ОМИJIен, оздравица аман ре!., проштење арх., аболиција

миn о з вучан прид. (који има уго­ иравн.

дан гпас или звук) благозвучан, мело­ миnостив прид . О в. милосрдан 6 в.

дичан - уи. акустичан љубаза н

миnом прил . в. добровољно миnостивост ж в. милосрђе
миnос рдан прид . дарежљив, вели­ миље м О в . околина 1. 6 в. мили ­
кодушан, широкогруд, добар, пле ­ на 1.
менит, хуман , самилостан, доброчи­ миљеник м в. мезимац 2.
нитељски , несебичан, добротворни, мимичар м пан томими чар - уи . ла ­
МИJIОСТИВ , човечан, алтруистички,
крдијаш
филантропски, подашан, човекољу­
мимо пред . О поред, покрај , крај ,
би в, саосећајан
уз 6 в . изу зев
миn осрдност ж в. милосрђе
мимоиl;и сврш . прел . О в. манути се
миn осрђе с широкогрудост, даре­
6 фи!. в. не и скористити @) в. обићи 1.
жљивост, доброта, човекољубље, по­
минђуwа ж наушница, пир синг
жртвован ост, човечност, самаритан­
жар!., пирс жар!., менђуша арх. ре!. ,
ство, алтруизам, срдачнос~ предусре­
ђинђува арх., бутон арх. р е!. , аморић
тљивост, несебичност, хуманост, вели­
арх. р е!., РИН'lица хрв . - суж: куглица,
кодушност, племенитост, галантност,
алка
пажљивост, филантропија, хумани­
минијатуран прид. ситан, непри ­
тарност, људско ст, достојанственост,
метаН,маЛИ , неопа зи в , незнат аН,ма­
благороднос~добростивос~милосрд­
јушан, неупадљив, сићушан, неуоч ­
ност, узвишеност, богобојазност, га­
љив, омален, микроскопски, умањен,
ланција, човекољубивост, мекоћа срца,
смањен,малецки,премален,неразбе­
простодуш ност, приј атељств о, благост,
рив, незаметљ ив, порта6л фам., ми ­
душевност, добродушност, изд ашност,
доброхотност, разумевање, женеро­ ни фам., џепни фам., малешан ре!.,

зност, беневолентност, подашност, мањушан pei., малечак ре!., ма лашан

ре!. , малацак р е /.
благонаклоност, добра воља, добро­
творност, женерозитет, генерозност, министар м (човек на челу мини ­

милост, братољубље, широкогрудност, старства) секретар, члан владе/каби ­

МИJIОСТИВОСТ, аман ре!. , податљивост нета, попечитељ арх.

реШ., смиловање реШ., веледушност минути св рш . н е пр ел . О (о време ­

хрв. - уи: љубав, љубазност ну) проћи, протећи, истећ и, прохуја-
мио I мисао 328

ти, избледети, испарити, пролетети, удисати, њушкати, снифати жар/., во­

уминути, проминути реШ.
љубав и сл.) проћи, уминути, утасити
се, гаснути, увенути фи!. @) реШ. про­
ћи мимо, мимоићи
мио прид. О драг, врли, вољен, оми­
љен @ 8. леп
@ (жеља , њати реШ . фи!. @ (ширити пријатан
мирис) осећати се, кадити фи/. @) фи!.
изгледати (као), бити сличан (нече­
му), подсећати (на н ешто), вући (на
нешто) фи!. , слутити (на нешто)
мириwљав прид . ароматичан, ми­

мир м О (стање без рата) ,. - сл. при­ рисан, миомирисан, мирисав, мило­

мирје, затишје @ (стање без наруша­ душан, миомиран арх.

вања јавног реда) ред, дисциплина @) мирно прил . О (на смирен начин)
(стање без свађе, сукоба) 8. равно­ смирено, умирено, хладнокрвно, ле­

тежа 2. 6 (стање без буке) тишина, жерно, неусиљено, без п анике, без
мук, тајац, затишје, станка, безгласје, напрезања, уздржано, умерено, одме­

безгласност, бешумност, ути ха, ћута­ рено, трезвено, опуштено фам. , кул
ње, мучање, шутање Хр8., безветрина жарi., лаганезе жарf. @ непомично,

суж. 41) (душевни -) спокој, сталоже­ непокретно, неприметно, тихо, не ­

ност, уравнотеженост, спокојност, чујно

смире ност, безбришност, блажен­ мировати несврш. О 8. одмарати се
ство, непомућеност, стабилност, @ (бити миран, непомичан) не мрда­
трезвеност, самопоуздање, самоуве­ ти се, не мицати се, лежати - уи. боло­
реност, хладнокрвност (;) (одмор од вати @) реШ. 8. налазити се
рада) починак, смирај, мировање, од­ мировни прид . 8. мировњачки
мор, одмарање, одушак, окрепа, опу­
мировњачки прид. пацифистич ­
штање, освежење, предах
КИ,антимилитантан, антиратни, ми­

мираэ м (имовина коју доноси жена ровни,миротворан,противратни

од родитељске куће) женино имање, мирођија ж бот. (лат. Anethum gra-

спрема, женино добро, опрема фи/., veolens) ре!: копар, анита, дил, копар,
алатура ре!., дота ре/., женинство ре/.,
копер, копра, копр, копрић, мироди­
прћија ре/., донос ре/. ја, мирудија, слатки јанеж, смрдиљ
миран прид . О смирен, безбрижан, мисао ж О (интелектуални процес)
спокојан, лежеран, без бриге, комо­ мишљење, размишљање, умовање,
тан, опуштен фам., кул жар/. неиром. расуђивање, мозгање, разбијање ГJla­
- уи . срећан, равнодушан @ непоми­ ве фам. @ (плод размишљања) идеја,
чан, непокретан, неприметан, тих,
помисао, замисао, примисао, сазна­
нечујан @) 8. безбедан 6 8. мирољу­ ње, поука, закључак, уверење, убеђе­
бив 41) 8. суздржан ње, схаватање, претпостака, суд, став,

мир и с м О арома, милодух, нота концепција @) (скуп идеја и схватања

фи!., миомир арх., миомирис реШ. одређене групе људ и ) замисао, ми­
- суж: инценс, кад, измирна, смир­ шљење, учење, идеологија, план, про­
на @ 8. парфем @) (непријатан -) 8. грам, концепција 6 (главна идеја не­
смрад ког дела) поента, окосница, суштина
мир исан прид . 8. миришљав 41) (духовита или поучна сажета ми­
ми рисати н ес врш . п рел . О (дожи­ сао) из р ека, гнома, пословица , сен­
вљавати чулом мириса) њушити , тенција, поука, афоризам, максима,
329 мисаон I митроп олит

приречица pef., изричај pef. вати, бити мишљења, бити убеђен

миса он прид. О појмовни, умни, ра­ мистериозан прид. тајан, тајновит,
зумни, мисаони, мислен, апстрактан, тајанствен, загонетан, нејасан, нера з­
теоријски, интелектуалан, концепту­ јашњив, недокучив, недоступан, не ­
алан, ментални, идејни е измаштан, познат, мистичан - уи . необичан 1.
нестваран, измишљен, натприродан, мистик м в. маг 2.
надреалан, фиктиван, непостојећи, мистика ж О затвореност, неразу­
нематеријалан, имагинаран, душев­
мљивост, скривеност, мистичност,
ни , снолик, апстрактан, креиран у
тајновитост, херметизам, недоступ ­
мислима, замишљен, наТ'lулан, сно­
ност, нечитљивост, скровитост е
виђајан, нереалан, незбиљски, незе­
окултизам, езотерија, езотеричност,
маљски , ире алан, надстваран, фи к ­
мистицизам, чаробњаштво
цијски, имагинативан, нетелесан,
мистицизам м в. мистика 2.
сневан, сновит, апстрактиван - уи :
мистичан прид. О тајанствен, тај ­
бајковит, необичан, чудан, чаробан -
новит, загонетан, скривен, натпри ­
сл : спекулативан,привидан
родан, аветан, сабластан, измаштан ,
мисаоностж в . мудрост 1.
бај ковит, нестваран, етеричан, нео ­
мисија ж О (задатак 'Iијем се оства­
бјашњив, необичан, оно стран, бесте­
рењу придаје већи друштвени или
лесан, нематеријалан, фантастичан,
лични значај) задатак, посао, ду­
невероватан, езотеричан, чудес а н ,
жност, обавеза, посао, подухват,
небески, чудан, паранормалан, и зу­
циљ, задаћа хрв. е (скуп људи послат
зетан, неопипљив, наднараван, не з е ­
у другу земљу по задатку) изаслан ­
маљски, невидљив, парапсихолошки,
ство, изасланици, представништво,
изванземаљски, надљудски, с дру­
делегација, делегати, депутација, по­
гог света, надземаљски, спектралан,
сланство, послање @) (путовање са
астралан фиf., врхунараван реШ. е в .
научним циљевима) експедиција, пу ­
магијски
товање, пројекат, подухват в (миси­
онарска верска организација) * МИСТИЧНОСТ ж в. мистика 1.
мит м О легенда, бајка, предање,
мисирка ж заал. в. морка
фантастика, фикција, сага, припо­
мислен прид . в. мисаон
вест, предајна прича, народна леген­
мислилац м О мислитељ, фило­
да, еп, писано предање, предаја, фан ­
зоф , теоретик, теоретичар, учењак,
тазија, дело фам., читије арх. - уи .
научењак, научник, мудрац, геније,
прича е в. лаж 1.
енциклопедист, мозак фИf., ум фи!. е
митинr м (јавни масовни збор) са ­
иран. мудријаш, паметњаковић, све­
станак, скуп, збор, политички скуп
зналица, паметник, филозоф иран .
митити несврш . прел . в. корумпи­
мислити несврш . прел . О разми­
рати
шљати, промишљати, расуђивати,
разматрати, умовати, мозгати, ре ­
митраљез м аутомат, пушкоми ­

зоновати, паметовати, думати фам., траљез, машинска пушка, машинка,

контати фам., разбијати главу изр., машингевер, шмајсер арх., стројница

мнити арх. - уи. судити 1. е (имати хрв., стројопушка хрв.

мишљење) сматрати, држати, веро- митрополит м цркв . (високи до -

м ица I MnaK 330

стојанствени к у п р авослав н ој цр кв и , фам. , с нај а фам., љуба арх.

управитељ више епархија) архие пи ­ мпадапачки пр ид . раз и гр ан, е н ер ­

скоп,архибискуп, надбискуп ги ч ан, живахан, витаJIа н , темпе­

м ица ж О (игра) дама, МJIИН @ раментан, п о к ретљив, ди н ами ч ан,

фам. в. девојка 1. покрета н , попетан, весео, животан,

м ицати несв р ш. пр е n . в. померати жив(аха н ), агилан, врцкаст, пун жи­

вота, п ун живости, вижласт, ведра
м ицати се несврш . померати се, поми­
духа, бодар , чио, жустар, прштав, ве­
цати се, покретати се - уи. кретати се
дар, крепак, немиран, окретан, мпа ­
ми ш м Јаап. (кућни глодар) .. - уи.
ђахан, ватрен фи/., гибак фиf., акти ­
глодар и
ван фи!. - уи: јак, мпад
ми шинац м бот. (лат. Cynoglossum
мпадеж ж ОМJIадина, тинејџери ,
officinale) ре!: пасји језик , мишјак, ма­
мпада генерација, МJIади, пуберте­
ли гавез, тр пуњац
ТJIије, аДОJIесценти, млађарија, омла­
ми шиliав прид.(кој и има јаке и из­ динци/омладинке, младост, МJIади
ражене мишиће) жилав, МУСКУJIозан
нараштај форм., подмпадак форм. -
реШ.- уи: снажан 1. уи: девојка, МJIадић
миш ица ж (рука од р амена до лак­ мп адиli м О момак, мушкарац,
та) рука, наДJIактица, мишка мом че, дечко, тип жарl., фрајер жарf.,
миш љење с становиште, полази­ даса фам. @ зару чник , љубав ник , ве­
ште, гледиште, вид, схватање, ста­ реник , дечко, изабраник, даса фам.,
јаJIиште, суд, видик, позиција, про­ тип жар!., фрајер жар l. - уи. младо­
цена, назор, аспект, став, духовни жења

хоризонт, представа (о нечему), до­ мпадиliство с ... уи. мпадост

хват, угао гпедања, видок руг, поима­
мпадица ж Ја ап . (пат. HlIcho hllcho)
ње ствари, опсег, ширина схватања,
главатица, веJIика пастрмка

визија, уве р ење, домашај, знање, па­ мпадожења м женик - уи. младић 2.
норама фи/., ПОГJIед фи!., домет фUf.,
м падопик прид . в. добродржећи 1.
перспектива фи!., мнење арх., мотри­
MnaAocT ж адоnесценција, пубер­
ште реШ., светоназор хрв. - уи: идеја
тет, сазревање, тинејџерске године,
2., начеJIО 2. мпаде године, млади дани фи/., ма­
мишопо в ка ж замка, клопка , сту­
гареће године фам., пролеће живота
пица - уи . замка 1. изр. - суж: момаштво, младићство,
мишомо р м арсеник, сичан ре/., ар­ девојаштво
сен фам. MnaIja ж бот. (лат. Corydalis сауа) ре!:
MnaA прид . О маJIИ, недозрео, не­ кокочица, младик, петличи ћи , пије­
сазрео, детињаст, неискусан, не­ вац, брезрода, голубија гуша, змијска
зрео, инфаНТИJIан, недорастао, голо­ трава, каПУJIота, кокоче,МJIађак,мла­
брад, јецав фам. , бебаст фам., балав ђик , пасторкињ а
фам. Uof., зеJIен фам., кењкав фам., MnaK прид . О то пао , млачан @ фам.
млађан ексир. - сл : малолетан, наиван беживотан, безбојан, безличан, бес­
@ рани, свеж крван, бестемпераментан, лимфа ­
MnaAa ж невеста , нововенчана су- ТИ<lан, мпак , млитав, СJIаб , шоњав ,
пруга, младенка, шпожа p ef., снајка никакав - уи . стидљив , плашљив ,
331 мnакоња I мноrоrоди wњи

трапав, апатичан @ фам. (поздрав)

дистанциран, кисео, нељубазан, н е­ Млечни производи
гостољубив, непријатељски, несрда ­
чан, несусретљив, суздржан, хладан, јогурт кисела млеко павл а ка

кајмак маслац сир

сув 0 фам. 8. лош 1.
кефир млеко сурутка
мnакоња м кукавица, пекмез, стр а­

шљивац, млитавац, плашљивац, по ­

мnети несврш . непрел . О уситњава­
водљивац, шоња, слабић, шуша, ма­
ти, ситнити, миксати фам. б фам. 8.
лодушник, колебљивац, шака јада,
лупетати
страшивац, бескичмењак фи!., меку­
мnечан прид . 8. беличаст
шац фи!., баба фи!., јадо ре!., кекез
мnечика ж бот. (лат. Euphorbia сура ­
ре/., тетка фам., недоношче фам., па­
rissias) ре/: царевац, вучји млечец, го­
пучар фам., килавац фам., шмокљан
рац, качје млеко, мали млеч, млеча,
фам., пичка нар ., гузица нар . , пички­
млијеч, млич, мље<lер, мљечика, ро­
ца нар., плачипичка нар., ништавац
дино млеко, тужица, тужиче
реШ., млитоња ре/., изјаловак ре!., из ­
мnин м О воденица, поточара, МJlИ­
јаловче ре!., крепалина ре!., шоњо ре/.
- уа: курва, нитков ница, млинац, лопатара б (за млеве­
ње чврстог материјала) жрвањ, млин ­
мnат м 8. мацола
ски камен, дробилица
мnатарати несврш. непрел. О 8 . ма­
мnитав прид . О 8. малаксао б 8. ла­
хати 1. и 3. б 8. млатити 1.
бав т уа. незграпан 1.
мnатач м 8. млатилица
мnитавац м 8. млакоња
мnатиnица ж испрашивач, млати­

ло, млатач, батипан, испрашач, мла­ мnитавост ж 8. болећивост 1.

тача ре!., клофер фам. MHoro прил . врло, веома, видљиво,

мnатиnо с 8. млатилица осетно, изражено, грдно, дозлабога,

итекако, доста, натпросечно, нарочи ­
мnатити несврш . прел. О бити, уда­
рати, тући, батинати, ћушкати, бу­ то, итеколико, особито, врашки, јако,
тако, значајно, изнимно, подоста, по­
бетати, деветати, бубати, ломити ,
пљускати, шамарати, лупати, бусати, себно, силно, у великој мери, знатно ,
темељито, толико, пуно, изузетно,
ломатати, гњечити, чвркати, шакета ­

ти, чибукати, пљескати, чукати, буб­ приличн~ приметно, добрано, љуто

њати, лупкати, лупетати, млатарати, фи!., дебело фи!., добро фи!. , пропи­
канџијати, мазати фиf., тепати ре/., сно фам., гадно фам., толи арх., до­
тепсти ре!., мецати ре!. , лемати фам., беса арх., весма арх. - уа: претерано
шутирати фам., макљати фам., ле­ - сл: масовно, страшно, невероватн о,

шити фам., воштити фам., табати ретко, тешко, широко, поштено, оби­
фам., рокати фам., лемезати фам., лато, горко, тако, неизмерно, неопи­

фајтати жар!., пеглати жар!., футити сиво,опасно,стварно

жар!., давати по туру еуф. б 8. маха­ мноrобожац м вишебожац, поли ­

ти 1. и 3. теиста,пагаНИН,пантеиста

млатити се несврш. б. тући се мноrоrодиwtbИ прид . О б. стар 6

мnеко с (хранљива течност која се ( који је у неком положају много годи­
лучи из дојки женки сисар а) " н а) дугогодишњи, стар @ (који траје
мноrоженство I модар 332

више година) вишегодишњи , дугоро­ вала, река фи!. , киша фи!., поплав а
чан фи!., лавина фи!., бујица фи!
мно rоженство с полигамија, по ­ мобилиэовати несв рш . прел . в.
лигимија, вишеженство - уи. много­ мобилисати
муштво, бигамија мобилисати несврш . прел . моби­
мно rојеэички прид. многојезичан, лизовати, врбовати, регрутовати,
вишејезичан, вишејезички спремати, подстицати, придобијати
мно rомуштво с полиандрија, ви­ (за нешто), припремати, активирати,
шемуштво - уи . многоженство, би ­ покретати, наговарати, нубити арх. ,
гамија новачити арх.

мно rосложан прид . в. вишеструк мобилни телефон м телефон, мо­

1. и 2. билни, мобс жар!., мобител хрв. - уи .
MHorocnpaTaH прид . в. вишеспра­ телефон
тан , небодеран, вишекатан хрв. Mory1; прид . О вероватан, изгледан,
мноrостраничан прил . вишестра­ потенцијалан , остварив, изводив,

ничан, вишестран претпостављи в, зам ислив , евентуа­

лан, плаузибилан, остварљив, може­

MHorocTpYK пр ид. О различит, ви ­
битан, изводљив, могућан, пробаби­
шеструк , разноврстан, разнородан,
лан, можан, вјеројатан хрв. @ в. за­
шаролик, сваковрстан , шаренолик,

хетероген, мултилатералан, више­

мишљен 1.
стран , комплексан, разнолик, екстен­ Mory1;e прил . вероватно, ваљда, из­
зиван, универзалан, мешан, различан, гледа, канда, највероватније, изглед­

широк , многоврстан, вишестепен,

но, није искључено, надајмо се, биће

мултипли, сложен, свакојак, разни, да, рекло би се, могло би бити, евен­

ра з ноличан, разноразни ексир. , абра­ туално, зацело, по свој прилици, мо­

шаст арх. - сл: шарен, свестран, свака­ же бити, чини се, сва је прилика, ва­

кав, разнобојан @ в. вишеслојан 1. љада ре!., ваљад ре!. , ваљаде ре!. , ка ­

MHorocTpYKOCT ж разноврсност,
мо среће фам., дај боже фам., поч ем

шареноликост, вишеструкост, више­

арх. , бојсе арх. реШ., вјеројатно хрв . ,

страност, различитост, свестраност,

дај буди хрв. - уи: сигурно, можда

обухватност, сваковрсност, мултила­ моrу1;ност ж о вероватноћа, изглед

тералност, комплексност (за нешто) , вероватност, шанса , евен­

мноrоуrаоник м вишеугао, поли­

туалност, потенцијал, пробабилност

гон, многоугао, вишекут хрв . , много­

форм., апаренција реШ., можебит­

кут хрв., вишекутник хрв.

ност реШ ., вјеројатноћа хрв. @ (радна

мноштв о с О (много ствари или љу­

-) способност, капацитет, моћ, снага,
потенција, потенцијал
ди) гомила, маса, хрпа, обиље, кама­
ра, мали милион, силесија, штос, сва
. мода ж тренд, помодарство , мон­

сила, сијасет, сила, милијарду, ве лика денство , фазон фам., шик арх. - уи :
количина, ч удо фи!., брдо фи!., море стил, елеганција

фи!. , чета фи!., купа фи!. , накупина модалитет м (нашин извршења/

реШ., агломерат реШ., усов арх. @ в. остваривања нечега) облик, вид, на ­

навала 2. @) (велика количина нечега чин, м етод - уи. метода 1.
што се брзо креће, п ада) навала , про - модар прид. в. плав
333 модеn I моментаnа н

модеn м О узор, пример, норма, уколико, случајно, којим случајем , у

прототи п , мерило, оригинал, пара ­ случају д а, претпоставимо, на при ­
дигма, архетип, савршенство, кри ­ мер ако, под условом да - сл: реци мо,

теријум, путоказ, идеалан пример, кад (би)

стандард, образац, углед арх. е В. на­ мозак м О (главни орган нервног си­
црт 1. стема код кичмењака) .. е В. памет €)
модеn ирање с моделовање, уоб­ фи!. В. мислилац () фи!. В. креатор 1.
личавање, обликовање, и зра ђивање, мокар прид . влажа н , овл ажен, на­
вајање, вајарење квашен, сквашен, намочен, нато ­

модеnи рати несврш . прел . модело ­ п ље н , воден, воденаст, орошен, поли­

вати, обликовати, уобличавати, моде­ вен,покисао,неосушен

лисати, израђивати, вајати , вајарити МОn м В . лука

модеран прид. О раширен, мон­
моnба ж О апел, жеља, захтев, позив ,
ден, помодан, нов, у моди, општепри­
обраћање, а п елациј а реШ. е (молб а у
хваћен, у духу времена, популаран, у
писменом облику) молбеница реШ.,
тренду е садашњи, савремен, актуе­
шупљика ре!. - уи. образа ц 1.
лан, данашњи, текући, нов, ововре­
моnити несврш. прел. мољакати,
ме н, ововременски, оводобан, неза­
умољавати, просити, преклињати,
старео, новији, скорашњи, новове ­
заклињати, искати, вапити, падати
ковни, курентан реШ., сувремен ХрВ.
на колена изр., хватати за скуте изр.,
€) (на високом ступњу развоја) висо­
кумити фам. - уи. тражити
коразвијен, напредан, напредњачки,
моnити се несврш . О (обраћати се
окренут будућности, прогреси ван,
неком божанству) молити, прекли­
просперитетан, реформаторски, ре­
формистички, слобоДоуман, врхун­ њати, искати е В. веровати 1.
ски, иновативан, смео, смион ХрВ . мољакати несврш . прел. (досађива­

моде РНИЗ0вати сврш . прел. оса­

ти упорним молбама) салетати, спо­
падати, наваљивати, камчити, изну­
временити,инови рати ,юку рирати

моди фикација ж В. мењање ђивати, молити, просјачити , умоља­

вати, изнуђивати, циганчити фам. ,
модификовати несврш . прел. О В.
шлихтати се жарf., просити Uof., фех ­
мењати е (- биљке генетски) В. ка­
тати ре!.
лемити е (- генетски животиње) В.
парити
момак м О младић, мушкарац, мом­

модриnо с В. плаветнило 1. че, дечко, тип жар!., фрајер жарf., да­

са фам. е младић, заручник, љубав­
модус м ма~IИР, техника, начин, схе­
ник, вереник, дечко, изабраник, даса
ма, стил, образац, шема, приступ, фор­
фам., тип жар!. , фрајер жарf.
ма, метода, тактика, проседе, програм,

клише, модалитет, предложак, матри ­

момаштво с ... уи. младост

ца, процес, обичај, модел, пракса, об­ моменат м О тренутак, час, часак,

лик, методологија, процедура, пут фи!., делић секунде, секунд фи/., трептај
калуп фи!., мустра фи!., систем фи!., фиf., амин ре/. е В. околност
протокол форм., слог арх., мода реШ., моментаn ан прид . тренутан, при­
сустав ХрВ. стратегија суж. времен, краткотрајан , часовит, тре­
можд а прил . евентуално, ако, било, ну тачан ХрВ . - уи. модеран, горући 1.
MOMeHTanHo I мотати 334

MOMeHTanHo прил . О одмах, сме­ исправан , људски, истинољубљив ,

ста, овог часа, овог трена, врло брзо беспрекоран , непокварен,крепостан ,
f,) (у ово доба) сад, сада, у овом трену, правичан, узоран, чистих руку, доли­

тренутно чан, искрен, скрупулозан, ћ удоредан,

мона рх м (крунисани владар мо­ коректан, савестан, поуздан, непод ­

нархије) краљ - уи . владар митљив, пун врлина

монархија ж (земља којом влада MopanHoCT ж в. морал

краљ) краљевина - уи . земља 5. морати несврш. непрел . О (ир: мора

монах м калуђер, испосник, мило­
срдник, самостанац, духовник, ИIiОК,
усамљен ик фи!., пустињак суж., цр­
норизац фам. хрв., фр атар хрв., ре­
довник хрв.
монден прид . в. модеран
све да буде у најбољем реду) требати,
имати f,) (радити нешто против своје
воље) бити принуђен, бити обавез ан
морач м бот. (лат. Роепјсиlиm vulgare)
реТ: анасон, дивља мирођија, коморач ,
1. копар, коромач, мирођија крупна, мо­

моноrра фија ж студија, научни/ рац , морача, питоми морац, раз ијан ,

стручн и рад
слатки аниш, слатки јанеж, слатки ја­
нуш , слатки копар, слатки морач
монотон прид . в. досадан
море узв . велика вода, вода фи!., ба - ?>
монструм м в . наказа
о
ра ШаЈЬ.
монтажа ж О склапање, саставља­ i11

ње, монтирање, постављање, правље­

морка ж зоол. (лат. NШl1idа mеlе - ~
ње f,) (одабирање и спајање филмских
agris) мисирка, бисерка, шкодачка, ;;:
""..:s:
о

перлинка, Домаћа кокошка

кадрова) монтирање Ю в. патка 1.
морнарица ж флота, броДовље
MOHYMeHTanaH прид. в. огроман
уи. војска
мора ж О в. прика з а f,) в. кошмар
морон м фам . в. глупан
Mopan м (скуп моралних начела
"
морска крава ж зоол. (лат. Sirепiа) ~I
схваћен као строго придржавање
норми) моралност, етичност, етика,
сирена '"
:с
s::

исправност, примерност, часност, морски краставац м зоол . (лат. t

НоlоЊшја tubulosa) трп, бризгавац,
'"
кроткост, правичност, беспрекор­
ност, крепост, част, чедност, ваља­
пистељ , холотурија, кацамарин

ност, узор нос т, праведност, образ, морски сунђер м зоол. (лат.

честитост, поштење, морална чи ­ Еusропgiа officinalis) бубина, морска
стоћа, истинољубивост, искренос., спужва хрв.

чистоћа, карактерност, искреност, мост м О прела з, вијадукт, надво­

смерност, савесност, пристојност, жњак f,) в. посредник 2.
богоугоднос~ непокваренос~добро­ мотати несврш. прел . О (стављати
та, узоритост реШ., ћудоређе хрв., ћу ­ нешто око нечега) обавијати, обмо­
доредност хрв. - суж: колегијалност, тавати, ОМQтавати, вити, свијати , на­
непоткупљивост, чисте руке, непод­ мотавати f,) (увијати у омот) замота ­
митљивост, непорочност вати, умотавати, паковати, завијати,
MOpanaH прид . частан, чести т, ети­ смотавати, увијати Ю (- цигару) ва ­
чан, примеран, праведан, поштен , љати, зао бљ авати, смотав ат и , зави­
ваљан, добар, душеван, карактеран, јати О (о волану, колима) окретати,
335 мотати се I мрамо р

вртети, савијати, завијати, заокрета­ дејство, јачи на, ефикасност, снага,

ти 0 фиf. 8. лагати 2. ефекат б способност, могућност, ка­
мотати се несврш . О увијати се, по­ пацитет, снага, потенција , потенци ­

вијати се, вити се, намотавати се, за­ јал @ в. власт 6 в. премоћ
мотавати се, умотавати се б мувати моflан прид. О в. јак2 б в. утицајан
се, врзмати се, тумарати, мотљати се моflи несврш . прел. О бити у стању/
фам. - уи. лутати могућности, имати могућност/спо ­
мот ив м О (покретач за неку одлу­ собност, имати снаге/моћи, бити ка ­
ку или радњу) мотивација, подсти ­ дар/способан б умети, знати , бити
цај, потицај, подстрек, разлог, сти­ способан/вешт, бити вичан/умешан
муланс, покретач, стимуланс, мотор моflник м 8 . достојанственик
фиf., ињекција фиf. б (идејни елемент мочвара ж рит, тршчак, слатина ,
у уметничком делу) тема, предмет, блато, мочвариште, блатиште, бару ­
лајтмотив суж. штина - ре/. плошта, црет, млака , МО ­
моти вација ж 8. мотив 1. чалина, лужа, лужина, ла,нџа, локужа

мотка ж О палица, штап, колац, др­ - уи . бара

во, тољага, батина, мочуга, шипка, мочваран прид . муљевит, блатњав ,
шта ка, шиба , притка, полуга, прут, баровит, влажан, поплаван, подба­
кљука pef., такља pef., шпациршток ран, водоплаван, подводан, баран,
pef., багулин pef., чакља pef., мачу­ бараст, барљив, барнат, барушан , ба ­
га реШ . , шибљика реШ . б 8 . пречка рушљив, слатинаст pef.
@) фам . 8 . дугајлија 6 жарl. 8. мрша­ мочуrа ж в. мотка 1.
вица
мрав м О зоол. (лат. Formicidae) *
мотљ ати се несврш . фам . в. мота­ б фиl. в. марљивац
ти се 2. мразан п рид. 8. мразовит
мото м в. начело 1. и 2. мразовац м бот. (лат. Colchicum
мотор м О (уређај за покретање маши­ autt1mnale) ре/: вочак, јесењи каћун ,
на) * б В. мотоцикл @ фиf. в. мотив 1. балу чак, врањи лук, балушка, баљу­
мото ризовати се сврш . стећи, на­ шка трава, бриђушка, бујачина, голо ­
бавити, добавити, купити (- мотор­ тура, горице, желудара, јадичац , ка­
но возило) ћун, качја јабучица, ка ћ унка, качун ,
мотоцикп м мотор, мотобицикл, кокиче , луковик,мразовка,оћун ,пи­
мотоциклета ре/., мотоцикла ре/. , мо­ скавица, ушивец, цмерика, чукавац

торкотач pef., мотоцикло pef., бајк мраэовит прид . хладан , зимски ,

жарf., скутер суж. - уи. бицикл мразан, леден, свеж, ледан, зимљив,

мот рика ж бот. (лат. Crithmium та ­ прохладан , студен, мрзли, мрзао,

ritimum) pef: омачаљ, морски копар, ледњикав, ледовит, леденичав, зимо ­

коморач, петровњак вит - сл: зубат, озебао, промр зао

мотрити несврш . прел .
гледати/пратити погледом) гледати,
осматрати, вребати, пазити, чувати,
бити концентрисан (на нешто)
моfl ж О (делотворна снага) утицај,
(пажљиво мрак м О ноћ, тама , тмина, помрачи­
на, ноћно доба, мрклина ре/., мрчава
ре!., тма Йесн ., невиделица арх., тмица
арх б фиf. в. назадност@ фи!. в. смрт 1.
мрамор м мермер
мрача н I мртвило ззб

мра чан прид. О таман, потамњен, вост, песимизам, утученост, ЗIЮВОЉ­

неосветљен, смркнут, загасит, затво­ ност, смркнутост, мрачност, тегоб­

рен, замагљен, замрачен, намрчен, ност, намргођеност, туробност, мр­
облачан, тмуран, натмурен, сумра­ твило, намрштеност, лоша/зла воља,
чан, омрчен реСй., помрчен реСй., му­ сломљеност, покислост, учмалост,

тан фи!. 49 8. назадан @ 8 . зао 1. тегоба у души, кисетюст фи!. , мркост

мрачит и сврш. прел . О зацрњивати, реСй., хладноћа фи!. - уи: апатија
зата мњивати, замрачивати, тамнити, мрэовољан прид . нерасположен,

потамњивати 49 фам. 8. клеветати @ незадовољан, суморан, мргодан, з ло ­

фам. (СIlУТИТИ на зло) црнити фам. вољан, раздражљив, смркнут, Y'IMao,

мрвити несврш. прел . ситнити, дро­ тмуран, туробан, натмурен, намр ­
бити, уситњавати, крунити, рунити, штен, ч ама н реСй. - уи. бесан
туцат и мрэовољност ж 8 . мрзовоља

мрвљењ е с ситњење, дробљење, мрква ж бот. 8 . шаргарепа

уситња вање, круњење, руњење, ту­ мрља ж флека, брљотина, нечисто­

цање ћа, пега, флек, пацкарија, маћа ре!.,
MprOAHOCT ж 8 . мрзовоља љага арх., пацка арх., крмача арх.

мрднут и сврш. прел . помаћи, поме­ мрљати несврш . прел . прљати, бр ­

рити, макнути, помакнути, преме­ љати, вашарити, мазати, каљати, бр­
стит и , покренути реСй. ложити, блатити, свињити фам., стр­
мрежа ж О (- за риболов) суж. пре ­ вити реСй . , брљугати реСй.
ђа, листара, трата, пливарица, бра ­ мрмљати несврш . непрел. (говори ­
гања, потегача 49 8 . машинерија 2. @ ти неразговетно) брундати, мумла ­
фам. интернет, нет ти , брбукати, мрмољити, жуморити ,
мрети несврш . непрел. 8 . умирати брнџати, мрморити, жуборити, гун ­

мржња ж антагонизам, антипати­ ђати, њуњорити, врчати, говорити

ја, нетрпељивост, сукоб, опречност, себи у браду, мумљати, звр ндати,

непријатељство, КОlIизија, трвење, ДунДорити, мунђати, мрнџати, мр­

нетолеранција, неслагање , нескло­ мљекати, бумбарати, бобоњати, бо­

ност, међусобно опирање , одбојност, боњити, брботати, боботати

непомирљивост, хејт жар!. , мрзост мрмољити несврш . непрел . 8. мр-
Хр8. - уи. ривалство мљати

мрэак прид . 8. неугодан 1. мрморити несврш. непрел . 8. мр-

мрэети несврш. прел . О (осећати мљати

мрж њу) не подносити, тешко подно ­ мрмот м зоол . (лат. Marmota marmo-
сити, не трпети, презирати 49 безл. ta) свизац Хр8 .
немати воље мртав прид. О покојни, упокојен,

мрэов оља ж (лоше расположење) преминули, непокретан:, беживотан ,

мрзовољност, нерасположење, неза ­ непомичан, нежив , укочен, угаснуо ,

довољст во , малодушност, безвољ­ угашен 49 фи!. 8. уморан 1.

н:ост, СУМОртlOСТ, мргодн:ост, зловоља, мртвиnо с О бежи вотност, укоче­
невољност, тмурност, мрклина, на ­ ност, зам рлост, непокретност 49 суво­

тму реност, инертност, раздражљ и - парност, безосећајност, неосетљивост,

337 мрцварење I мука

отупелост, равнодушност, успаваност, казивати узајамне симпатије) очију­

летаргија, инерција, пасивност - уи. кати,кокетирати,флертовати
апатија, досада, колотечина муватор м фам . мућкарош, дови ­
мрцварење с в. мучеље тљивац, препредељак, . лукавац, ли­

мрцина м ж О ж (тело угинуле жи­ сица, мутивода, мутикаша, снала ­

вотиље) лешина, липсотина, стрвина, жљивац, префриганац , покварељак,

цркотина, леш f} м ж в. ленштина преварант, човек-видра, подмукли­

ца , стари лисац, лукав ко, зврк, лисац,

мрча ж бот. (лат. Myrtus communis)
ре/: мирта, бјеломрча, марча, мртин­ јегуља, превејанац, профитер, играч,

ка, мрчела, рујевика

видра фи/., пливач жар/., мајстор екс­
Йр., харамија арх. , хунцут арх.
мрчити несврш . прел . чађавити, чади­
мудропија ж фиг. в. којештарија З.
ти, гаравити, црнити, чађити, гарити
мудросповље с високоумље, ви­
мршав прид. О сувољав, танак, тан­
СОКОУМНОСТ,високопарност
кострук, сув, жгољав, узак, 'спечен,

кошчат, коштуљав, шланг ре!., шланк

мудрост ж О умност, дубокоумље,

фам., јектичав, поста н, усахао, кржљав високоумље, мисаоност, дубокоми ­

сленост, ингениозност, продуховље­
ио/., кост и кожа изр., вит иесн . - уи: ви­
ност, виспреност, дубокоумност,
сок 1. f} фам. в. недовољан - уи. лош
одуховљеност - уи: знаље, памет f} в.
мршавац м в. мршавко
компетентност
мршавети несврш. непрел. слабити,
мужеван прид. О мушки, мачи­
губити килограме, сушити се фи/.
стички, мушјачки фи/., мачо фам.,
мршавица ж жгољавица, пракља­
вирилан реШ., зрео, достојанствен,
ча ре/., ларга ре/., лелек ре/., штркља
одлучан f} в. храбар
фам., шиља фам ., партвиш жар/. ,
мужевност ж О мушкост, зрелост,
мотка жар/., костур ио/.
достојанственост f} в . храброст
мршавко м жгољавко, мршавац,
муза ж (она која надахљује) инспи­
жилавко, сувољавац, жгоља, усука н­
рација, надахнуће
ко, хрт фи/., пракљача ре/., ларга ре/.,
музика ж О мјуза фам ., зика жар/., !"
лелек ре/., штркља фам., шиља фам.,
глазба хрв. f} свирачи, оркестар, ан- ~
партвиш жар/., мотка жар/., кржља­
самбл, састав :2
вац ио/., костур ио!. , сушац хрв. ~
музичар м музикант, свирач, свирац,
мрша во прил . фам. в. лоше
глазбеник хрв. - уи. композитор '~"
мршавост ж О в. неразвијеност f} в.
мука ж О (зло које задеси човека)
""
о

виткост
.... уи. танкоћа '"
:s
беда, паћеништво, страхота, патња, ~
MYBano с в. луталица брига, невоља, несрећа, паћеље, неда-
х
::Ј
мување с фам. в. завођеље ћа, мучеље, тортура, страдаље, зло- 1
мувати несврш . прел. О фам. в. паћење) трпљење, страдалништво, ~
заводити 1. f} в. наговара­ мрцвареље, тегоба, неугодност, неу- ;
ти @) ћушкати, гуркати, лупкати года, напаст, патништво, јад, трпља, 'g"
муват и се несврш. О (кретати се та­ калварија фи/., камен фи/., голгота i
мо-амо) врзмати се, мотати се, тума­ фи/., враг фиi., бреме фиl. , бич (суд- ~
рати, вртети се, вуцарати се, вршља­ бине) фи/. , ј арам фи!., главобоља фи/., ~I
ти, врлудати - уи. лутати f} фам. (по- пакао фи/., малтретман жар/. - уи. ~
мукотрп ни к lмунђати зз8

Музи чки жанрови

акапела диско опера синт поп

алтер натива е л ек тро панк синт рок

амбијентал на музика електроклеш панк рок соул

америка н а електроника п аувер метал соул џ ез

анархо панк електронска музика пол ка спид метал

андергра унд музика емо полонеза средњовековна

балетска музика есид реп п о п музика музика

барокна музика есид рок популарн а музика староградска музика

бећарац есид техно поп фолк стрејт е џ

бибоп е тно музика п оп панк танго

биг бит е уро денс пси ходелија тех н о

бит еуро тр енс прогресив метал техно индастријал

блек метал индастријал пр о гресив р ок трајбал хаус
блуз индастријал рок прогр ес ив тренс треш мета л

болеро индастријал поп прогресив хаус трип хо п

босанова инди рок пси ходелични рок тренс

брејк бит инди поп рапсодија турбо фолк

брит поп инструментални рок реге урба н фолк
буги вуги кантри рејв урбанџ ез
валцер кабаре музика ренесансна музика филм ска музика
вижуал рок капоера музика реп фанк
вокал хаус кросовер ритам и блуз фламенко
вокал џез класична музика рок фолк
гаражна музика латино рокабили фолк рок
гаражни рок мазурка рокенрол фолклор н а музика
генгста реп метал рококо музика ха ус

гето хаус мелодични дед метал рок о п ера хи п хоп

го го мелодични тренс рокстеди хардкор

гоа тренс минимал румба хардкор панк

госпел музика из видео рутс реге ха р дкор техно

готик метал игара рутс рок хард рок

готик рок музика света салса хаус

гранџ народна музика самба хеви метал

дарквејв нови талас севдалинка хонки тонк

даб нојз музика ска ча - ча - ча

денс ну метал ска п анк џангл

денсхол њуејџ скејт панк џез

дедметал олд скул хип хоп симфо рок џингл музика

драменбејс ои! симфонијска музика шлагер

депресија, невоља, баксуз 1., издржа­ муљати несврш . прел . О гњечити,

вање 2. б труд, рад, напор, мучење, стискати, истискивати, притискати,

прегалаштво, прегалништво, напре­

мешати б фам. 8. лагати
заље, теглење, кулук
муљевит прид . 8. блатњав
мукотрп ник м 8. мученик
мумија ж О (балсамовано мртво те­
муnа ж ... уи . магарац 1.
ло) ,. б 8. маторац
муnти nатераnан п р ид. б. много­

струк 1. мумnати несврш . непрел. 8. мрмљати

муљ м блато, глиб, кал, талог мунђати несврш . прел . фам. О 8. мр-
339 мунути I муfl карош

мљати б Домунђавати се, дошаптава ­

ти се, ћућорити, шапутати, шаптати, Музички инструменти
шушкати, шишотирати реШ. @ 6 . пе ­

тљати ДУВАЧКИ полуакустична

мунути сврш . прел. (брзим и лаким дрвенм гитара

бас кларинет харфа

покретом ударити некога) 6. лупити 1. блок флаута цимбало
муњ евито прил . брзо, хитро, ажур­ ди пл е

но, напречац, експедитивно, преко ­ енглески рог С АДИР КАМ А

зурлаки клавикорд
ноћ, убрзано , вратоломно фиf., тај­
кларинет клавир
фунски фи/., наглавце фам., у трен контрафагот кристалофон
ока изр., брже-боље изр., као метак/ обоа мелодика

ветар изр., брзином светлости изр. - панова фрула оргуље

пиколо флаута пијанино

сл: хитно, брзоплето
саксофон синтисајзер
мутав прид . О нем, безгласан, нечу ­ фагот хармоника

јан, немушт, безвучан фи/., лал ре /. б флаута чеМ('ало

фрула
фиf. 6. мучаљив
УД АРАЉКЕ
мутан прид . О (о стаклу, течности) nмменм бас -бубањ
непровида н , непрозиран , заму ћен , хорна (рог) биримбао
нејасан б (о стаклу) мат, беличаст, тромбон бич
труба бонгос
нерозиран @ 6. облачан О фи!. 6. не­
туба бубањ
јасан вибрафон
мутивода м ж О 6. лош човек б 6 . остаnм гамелан

гајде гонг
мућкаро ш @ 6. интригант
казу гоч
мутикаwа м ж О 6. мућкарош б 6 . окарина даире

интригант свирала добош

тибетански рог дрвена риба
мути ти несврш . прел . О (млеко, ма ­
усна ха рмоника ђембе
слац, павла ку) пупати, мућкати, бућ ­
зво но

кати, бити , бутати ре/. , бутљати ре/. ЖИЧАНИ зву чн а виљушка

- уи . мешати 1. б разређивати, раз­ rудачкм кабаса

контрабас касикси
мућивати , растварати, мућкати @
виола кастањете
фиf. 6. петљати виола да брачо контра - чинела

мутноflа ж О непровидност, непро ­ виола да гамба ксилофон

зирн ост, замућеност, нејасност б 6 . виолина лимени добош

виолончело маракас
нејасност
маримба
муflак м О (покварено јаје) .. б 6. Т Р 3 i1ЧКМ металофон
лош човек акустична гитара метроном

акустичн а гитара са та бла

муfl карош ж довитљивац, препре­
дванаест жица там -там
дењак, лукавац, лисица, мутивода, биримбао тарабука
мутика ша, сналажљивац, префри ­ дромбуље тим п ани

ганац, покварењак , преварант, чо ­

електрична бас триангл
гитара уанкара
нек-нид ра, подмуклица, стари лисац,
електриц на гитара цеваста звона
лукав ко , зврк, лисац, јегуља, прев е­ класична гитара чинела

јанац, профитер. играч, видра фи/., лаута

муватор фам., пливач жарf., мајстор

мућкати I мучити се 340

ексир., харам ија арх., хунцут арх. ност, грубијанство, неумољивос т,

мућ кати несврш . прел . в. мутити злочинство, подјарм љ ивање , приси ­

муфnон м зоол . (врста овце, лат. ла, несми ље ност, дивљаштво, при ­

Ovis musimon) мена силе, зулум, погром СУЖ. - уи:

муфте прил . непром . в. бесплатно зло чин , р азб ојништво , сила, агреси ­
ја, грубост @ В. мука 1.
мухоn овка ж муволовка - уи. зам­

ка 1. мучитељ м В . насилник

муцати несврш . непрел . натуцати, мучити несврш . п рел . злостављати,

мучи т и, иживљавати се, тлачити, те­

срицати, замуцкивати, заплитат и

језиком, петљати, завијати фи!., му­ рорис ат и , тир анисати , трти, морити,

тити фи!., заобилазити фи!., мрсити газити, заго рч авати живот, мрцва ­

фи!., извлачити се фи!., замотавати рити, бацати на муке , угњетавати ,

фи!., кукуљити фам., пентати реШ. муштрати, гњавити, кињити, цедити

мучаљив ПРИД. ћутљив, неприч­ фи!., шарафити фиl., стезати фиf. , ја ­

љив, тих, неразговорљив, безгла­ хати фам., шиканирати фам . , маси­

сан, малоречив, лаконичан, замукао, рати фам., пити крв на сламку фам.
шкрт/штедљив на речима, шутљив, изр., кињити фам., протеривати кроз
занемео, некомуникативан, малорек, иглене уши арх. изр., задавати муке

краткоречив, миран, неговорљив, изр., вадити душу изр . , драти на живо

затворен фи!. , нем фи!., мутав фи!., изр. , сисати крв изр., вадити маст изр. ,

мучки арх. пећи на лаганој/тихој ватри изр., бри ­

мучан ПРИД. (- догађај и сл . ) В. не­ јати на суво изр . , јебати нар. , шибати
угодан 1. СУЖ. - уи: злоупотребити, досађивати
мученик м страдалник, паћеник, мучити се н есвр ш . О (радити не­
великомученик, невољник , патник, што с тешком муком) напрезати се ,
мукотрпник, болник, злопатник, диринчити, ринтати, кулучити, те­

страдала ц, мартир, дугопатник, па­ глити, рмбачити, таљигати, тешко

тилац - уи: испосник, монах радити, замарати се, грбачити, крва­
мученица ж О сиротица, паћени ­ вити, знојити се, упињати се, дирин­

ц а, бедни ца, јадни ца, страдалница, џити, тежачити, грбанчити, грбити

патница, несретница, злосрећница, се, гњавити се, грчити се, изгарати,

несрећница, невољница, злопатни­ запињати, рмб ати, ломити се, поте ­

ца , сиротанка, дугопатница, велико­ зати, убијати се (од посна) фам. , те ­

мучени ца, мукотрпница, јада реШ. @ лити се фам., крампати фам. , црнчи­
фам. В. брља ти фам ., коњосати фам., сатирати се

мучење с О (насиље над човеком) фам ., работати реШ., паштити се pef.,

злостављање, тлачење, мрцварење, аргатовати арх. , аргатирати арх. ХрВ.,

малтретирање, крвништво, окрут­ окапати реШ., јести крвав хлеб изр. -

ност, суровост, силништво, силеџиј­ уи: трудити се, бактати се 2., радити
ство,немилосрдност, набуситост,на­ 1. @ (подносити муке) патити, бити

сиље, нечовештво, угњетавање, на­ на мукама, трпети, з лопатити се, мо ­

падност, силовитост, присиљавање, рити се, испаштати , гинути фи!., кр ­

немилост, нехуманост, нељудскост, варит и фи!., бугарити ексир., чемери ­
виоленција, насилништво, брутал- ти реШ. - уи: кукати 1.
341 муwица I мушупа

муw ица ж О мува, муха - суж. зун­ поколебљив, непопустљив, витешки,

зара - уи. двокрилци е мн. 6. каприц јуначан, јуначки, лављег срца

муw ичав прид. 6. каприциозан муwки' прил . О смело, одлучно, ча­

муwи чавост ж 6. каприциозност ено, честито, храбро, одважно, јунач­

ки е јако, жустро, снажно, одлучно ,
'мушк арац м човек, мушко, мушки,
смело, срчано, јуначки
јачи пол фам., мужјак фам., мачо суж.
МУШКО м 6. мушкарац
- уи. момак 1.
мушкатпа ж бот. (лат. Pelargonium муwкобањаст прид . мушкарачки,
неженс твен
zonale) pel: смрдљевак
муwки' пр и д. О (који се односи на мушмупа ж бот. (лат. Mespilus ger-
мушкарце, који је намењен мушкар­
mапјс а) ре!: бесколе, бестула, маси­
њача, мушмуља, мушмуљика, нач ­
цима) маскулин е (који има типич­
поланашпала, невестица, неспла, не­
не особине мушкараца) мужеван, ма­
шплин, чупца
чо фам . , мачистички фам., вирилан
реЙl. @) херојски, храбар, чврст, неу­ муwтерија м и ж купац, потрошач
страшив, одважан, одлучан, смео, ср­ муштрање с 6. обука 1.
чан, борбен, издржљив, лавовски, не- мушупа ж ЗООЛ. 6. дагња
набавити сврш. прел . купити, паза­ набацивати несврш. прел. О трпа­
рити,добавити, накуповати, откупи­ ти, наносити, гомилати, нагомила­

ти, прибавити, створити фам. , узети вати, убацивати, натрпавати, утрпа­

фам., намаћи жарf., прискрбити реШ. вати, бацати , метати @ добацивати

набавка ж куповина, прибављање, @) фиf. товарити, сваљивати, преба­

аквизиција, набављање, пазарење, циваТИ,навлачити

добава набедити сврш . прел. О (неосно­

набављати несврш . прел . О доба­ вано окривити) обедити, оклевета­

вљати, '~набдевати се, прибављати, ти, оптужити, олајати, напасти - уи.

налазити @ В. куповати оклеветати @ В. убедити 1.

набављач м добављач, снабдевач, набијен прид . О (добро ухрањен) В.
испоручилац
дебео @ набилдован

набасати сврш . непрел . О (случај­ набити сврш . прел . утрпати, угура­

но, неочекивано наићи на некога) ти, утерати, углавити, турити фам.

натрапати, наићи, налетети, нагази ­ уи. убацити

ти, случајно срести, натрчати фам. , набор м В . . О (на одећи) превој, пре­
сударити се (с неким) - уи. срести @ ги б, бора @ (на кожи) бора, бразда @)
(неочекивано свратити код некога) испупчење

упасти, навратити, свратити, појави­ наборан прид. изборан, борав, збо­

ти се, наврнути, натрчати, налетети, ран,збрчкан,~межуран,набран,гун­
сврнути, вирнути, наићи изненада, тав фам., сажвакан фt:lм., збабан Uof.
набасат и, налетети, доћи некоме на-. набрекао п р ид . надувен, отечен,
кратко, обрети се, наићи, искрснути, бабураст, набрекнут, напупео, пуна ­
завратити, нагазити, хрупити pef., . шак, испупчен, jiapaCTao, отека<?, на-

бахнути арх. , допасти арх. - уи: сту­ текао,задебљан,подбухао,набубрен,

пити, ући натечен , повёћан, н адут, пvнашан,
343 набрекнут I нав ..јат"

напет, набујао, набухнуо реШ., набу­ фи!. , тевабија ре!. , ордија ре!., марм а­
хао р еШ ., напупао реШ ., буав реШ., на­ ља ре!. , накот фам., хорда фам ., бу ­
пухан хр в. љук фам., крдо фам. , гурњава фам. ,
набрекнут прид. в. набрекао с тадо фам. , хрпа фам., пучина фам . ,

набрекнут" сврш. непрел. задебља­ чопор нар ., агтюмерација реШ. , мар ­

ти, нарасти, отећи, испупчити, на­ ва ио!., фукара ио/., стока ио!. - уи:
димати, натећи, набрећи , набујати, олош, гужва @) (велика количина не ­

напупети , набубрити, повећати се, чега што се брзо креће, пада) пр ова­

поднадути се, уве ћати се, повећати ла, река фи!., киша фиl. , поплав а фи/.,

обим, напупати, подбухнути ре!. , на ­ лавина фи!., бујица фи!

пухати се хрв. - сл: прекипети, р ас пр ­ на вап"т" сврш . непрел . О насрн ути ,

снути се устр емити се, нап аст и, спо па сти, јур ­

набрећ .. сврш . непрел. в. набрекнути ну т и , н ах р у пи т и, салетети, стисну ­

ти, налетети, притиснути, преп асти,

набубат" сврш . прел . фам . в. нау­
нагрнути, ударити, атаковати , запу­
чити 1.
цати @ похрлити, н агрнут и , бан ути,
набубрен прид. в. набрекао
надрети, грнути, наврети, н аврнути,
набубр"т" сврш . непрел . в. набрек­
насрнути, јурнути, н алетети, суну­
нути
т и, нагло /масовно н аић и, стушти ти
набујат" сврш. непрел . в. набрекнути се, нагужвати се, нагнути, сручити

набус"т прид. О в. нагао 1. @ в. не­ се, натиснути се , поврв ети, појурити,

васпитан продрети, нагрнути у кућу, рукну ти
набус"тост ж О грубост, осорност, ре!., бахнути арх., нахрупити реШ. -
грубија нство , окрутност, жестина, уи:упасти,провалити

крвништво, нападност, силовитост, наваљ"ват" н есв рш . прел. О (оп­

немилост, нехуманост, нељудскост, терећивати некога нечим) салетати,
виоленција, насилништво, брутал­ бити упоран, насртати , заокупљати,
ност, дивљаштво - уи: злочи н , разбој­ бомбардовати, спопадати, опседати
ништво, сила, присила, агресија @ в. - уи. досађивати 2. @ (долазити бр­
разјареност зо и нагло у великим количинама)
набу ..... т .. сврш . прел. фам. (побољ­ надолазити, долазити, јављати се , на ­

шати неку направу) в . доградити 2. илазити, навирати, нахрупљивати ,

навапа ж О офанзива , акција, агре­ хрупити, н алетати , насртати @) (ста ­

сија, напад, јури W, удар, насртај, осва­ вљати неки терет на нешто) оптере­

јање, насиље, диверзија, атак, сукоб, ћивати, натрпавати , гомипати

нахрупљење, налет, инзулт, заскок, наведен при д. поменут, споменут,

наскок, препад, непријатељски на­ дотични

пад, потрк реШ . - уи: ударац, најезда, навест" сврш . прел. О управити ,

свађа, борба @ (- људи) булумента , усмерити @ в. рећи

гунгула, гомила, маса, багра, наку­ нав ..јат" несврш. прел . О намотава ­
пина, руља, народ, најезда, светина, ти, натезати, затезат и @ в. залагати

људство, сила, свет, пук, мноштво, се, заузимати се @) (за некога, неки
лагер, метеж, рој, миса, плебс, свита, тим) бодрити, храб ри ти - уи . соко­
војска фи!., ч ета фи!., море фи!., јато лити 1.
навика I наrпашен 344

нав ика ж О (понављањем стече­ ме накратко) свратити, појавити се,

на склоност ка некој активности) наврнути, сврнути, наићи, заврати­
обичај, склоност, навикнутост, адет ти, нагазити, допасти арх. - уи: бану ­
ре!. @ навикавање, привикавање ти, ступити, ући

нав икавање с привикавање, при­ навраћати СВР Ш . прел . (- повреме­

лагођавање, подешавање, адапти­ НО. у посету) В. свраћати
рање, аклиматизација, акомодација, наврети СВ Р Ш . непрел . В. навалити 2.
адаптација, прилагођеност, навика, наврнути С В РШ . не п рел . О В. навра­
позитивна промена, аклиматизира­ тити@ В. навалити 2.
ње, прилагођивање, прилагодба хрв. Harao ПРИД . О напрасит, афективан,
навик нут прид. (који се навикао на жесток, ћудљив, фуриозан, жучан,
нешто) привикнут, прилагођен, адап­ виолентан, агресиван, плаховит, не­

тиран, аклиматизова н, свикнут фам. пријатан, необузда н , прек, набусит,

навикнути се сврш. О (стећи нави­ импулсиван, експлозиван, распаљив,

ку) навићи се, привићи се, привикну­ плах, мушичав, темпераментан - уи:

ти се, научити се, свићи се, свикнути свадљив, жустар, некултуран, ужа­

се @ в. прилагодити се сан, бесан , немиран, разуздан @ не­

навирањ е с (нагли наилазак) в. смотрен, брзоплет, пренагљен, непа­
налет жљив, нехајан, неопрезан, лежеран,

навирати несврш. непрел. О (про­ необазрив, непромишљен, несаве­

дирати на површину земље) надира­ стан, површан , небрижљив, прена­

ти, надолазити, продирати - уи. из­ гао, нетактичан, аламуњаст реШ., не­

вирати 1. @ (долазити брзо и нагло будан реШ . , непомњив реШ., непоман

у великим количинама) надолазити, реШ. - уи: лакомислен, хировит @) В.

долазити, јављати се, наилазити, на­ непромишљен 1.

ваљивати, нахрупљивати, хрynити, наrиздан ПРИД. В. накићен
налетати, извирати, насртати, куља­ наrињати несврш . прел . О накрета­

ти фи!., сукљати фиf. ти @ сагињати, повијати, обарати @)

навиТtи се ж (стећи навику) в. на­ надности, надвијати О (бити накл о­
викнути се њен) стремити, тежити, гравитирати

навпака ж в. покривач 2. HarnaCaK м О акценат lрам. @ В. из­

говор
наводити несврш. прел . О врбо­
вати, вабити, мамити, натеривати, наrпасити СВР Ш . п р ел. акцентова­

надахњивати, гонити, заводити, на­ ти,подвући, истаћи, назнаЧИТИ,апо­

говарати, примамљивати, призива­ строфирати, потенцирати, истакну­

ти, хушкати, нагонити , гурати фи!., ти, поцртати, напоменути, потцрта­

навлачити фам. - уи: мобилизовати, ти ХрВ.

храбрити @ усмеравати, управљати @) наrпашавањ! с акцентуација [рам.

спомињати, напомињати - уи. гово­ наrпашав"-:-и н есв рш . пр ел. (у гово­
рити О цитирати ру) исти ати, подвлачити, акценто­
навој м калем, завојница, навојак, в ати, .fПостр офирати, потенцирати,
завојак, чунак реШ. п о цр тават и , н а п оми њ ати, наводити

на вратити СВРШ . непр ел . (доћи ко - наrпашен ПРИД . истак н ут, оз н ач ен,

подвучен, обележен, истурен , наз на­ наrодба ж О већање, конгрес, засе­
чен,апостроф иран , поцртан дање, сагласност, састанак , распр а­

HarnO прил . в . одједном ва, конгруенција, слагање , седниц а,

наrнат и сврш. прел . О в. подстаћи 1. претрес, дебата, митинг, конфере н­

f) в. приморати ција , договарање, окупљање, груп а,

HarHYТ прид . (који заузима крив по ­ скуп, форум , разговор, скупш тина,

ложај) кос, крив, искривљен, нахерен , дискусија, аранжман, пленум, семи ­

нар, усаглашавање, намирење, сим­
искошен, у шрех, шрех неиром .
позијум , сесија, лон џањ е реЈ. , адет
наrнути се сврш . пресамитити се,
ре/. реШ ., конвенција форм . , збор арх. ,
налактити се, наднимити се
веће арх. , конкордат реШ. , окуп реШ. ,
наrо варати несврш . прел . О хушка ­
сабир р еШ., домјен а к хрв . - уи: слога ,
ти, подстицати, подговарати , под бу­
договор, уговор , гомила f) в . приста­
њива.и, пујдати, нагонити, наводити,
нак 2.
убеђивати, врбоват и, терати, поти ­
наrомиnавање с заступљеност,
цати, подјаривати, рајцати, изазива­
гомилање, прилив, повећавање, аку­
ти, мувати фам. , потпаљивати фам.,
мулација , концентрација , раст, ску­
ложити жарf., пали т и жарi., пржити
пљање, накупљање, таложење, уве­
жарf. f) в. наводити т уи. наметати
ћавање, надолажење, с(а)купља ње,
наrов ест ити сврш . прел . в. обаве ­
ДОТОК, згртање, пораст, сакупљање,
стити
прираст, појачавање, притицање , до­
наrовеwта вање с в. наговештај 1.
тицање, навирање, повећање , кон ­
HaroBewTaj м О алузија, асоци ­ центрисање , надола за к , агл ом ераци­
јација, назнака, најава , имплика ­
ја, набацивање, збијање , депозиција
ција, наговештавање, конотација,
струч., ц е нтрализација р еШ., при тје­
скриве но значење, натукница, нота
цај хрв., концентрирање хрв.
фи!. f) знак, предзнак, знамење, син­
наrомиnавати несврш . прел . в. на­
дром, показатељ, сигнал, индикација,
бацивати
симптом, индикатор, показивач, ин­
наrомиnати сврш . прел . в. при ку­
диција, весник фи/., гласник фиf. т уи.
пи ти
обав ештење
HarOH м О инстинкт, р е флекс f) в.
наrо ворити сврш . прел . О заврбо­
жудња
вати, приволети, умолети, убедити,
наrонити несврш . прел . О в . наводи ­
придобити, нагнати, подстакнути,
ти f) в. н аговарати 1.
обрлатити, привући (на своју стра ­
наrонски прид . (сведен на телесне
ну), умолити, нахушкати, намами ­
ти, изазвати, подбости, подбунити, потребе) животињски, анимал ан,
инстинкти ван, телесан, чулан , ре ­
агитовати неирел., лобирати неир ел.,
флексан ,интуитиван, карн алан
потхранити, натерати, навеСТИ,заве­

сти, узбуркати, смунтати, напујдати HarpaAa ж О признање, одлико ­

фиf., напунтати ре!., напућкати ре !. , вање, почаст - уи . признање 1., по ­

смувати фам., запалити фам. , скува­ клон f) в. плата

т и жарf., смутити жарf., подговорити HarpAa ж в . наказа

реШ ., науцкати реШ., агитирати хрв . , HarpAIIITIII с врш . п рел . О в . оште тити

натуткати хрв. f) в. подстаћ и 1. е в. напасти 2.

HarpIjeH I надирање

HarpIjeH п рид. в. н аказан тет, кр еативност @ м в. ге н иј е .., уи.

HarpIjeHOCT ж ружноћ а, грд ност, ге н ија лн ост, ства р а л а ш тв о

огавност,грдоба,одвр ат н ос~гадари­ надасве прил . в иш е од свега, изу­

ја, ругоба, гнусоба, гнус н ост, гадост, зет н о, изним н о, и званред н о, изнад

накарадност, гроза, одбој н ост, недо­ свега

падљивост, неат р активност, грдноћа, надахнут прид . О ( н адах н уто ство­

незграпност, неукусност, непривлач­ ре н ) с надахнућ ем @ (обузет надах ­
ност, рогобат н ост, ужас, нескладност, нућем) и нс п и ри сан, и н вентиван,
наказност, грдило, унакаженост, на ­ креативан

грда, грдобност, мајмунастост фам., надахнути св р ш. пр ел . (изазвати

грдост фам., гадност арх. уметничко надахнућ е) и н спирисати,
на rрђи вати несврш. п рел. О в. вре­ поптакнути, стимулисати - уи. под ­

ђати @ (чинити ружним) ружити, стаћи

ружнити, грдити - уи. уништавати, надбискуп м цркв. архибискуп
кварити цркв.

наr рнути сврш . неп р ел. О похрпити, надбрбљати св р ш. прел . в. натпри ­

нахрупити, надрети, навапити, грну­ чати

ти, наврети, наврнути, насрнути , јур ­ надвикивати се н есврш . в. дера­

нути,налетети,сунути,нагло/масов­ ти се

но наићи, стуштити се, нагужвати се, надвладати сврш. прел. в. победи­

нагнути, сручити се, натиснути се,
ти 1.
поврвети, продрети, појурити, на­
надвожњак м в. мост 1.
грнути у кућу, рукнути ре!., бахнути
н адrледавање с в. надзор
арх., - уи: упасти, провапити @ в. на­
н адrледање с в. надзор
валити 1.
над rоворити сврш. прел . в. нат­
нада ж О (жеља да ће се нешто ис­
причати
пунити) вера, жеља, веровање @ (у
н аденут и сврш. прел. в. приписати
некога, нешто) уздање, поверење, по ­
надз и рање с в. надзор
уздање, веровање - уи: мишљење, че­
жња - сл: сан, мисао, размишљање €} надзор м О контропа, провера,

(особа од које се нешто велико очеку­ проверавање, преглед, надгледава­

је) узданица ње, претрес, ревизија, надгледање,

инспекција, надзирање, проматрање,
надаље прил . в. убудуће
надзорништво, прегледавање, пре ­
надарен прид. даровит, обдарен,
гледање, верификација форм., над­
тапентован, инвентиван, способан,
ГJIедреШ. - суж: смотра, обипазак- уи:
креативан, имагинативан, тале нти­
испитивање, проба @ в. стража
ран хрв. - уи : предузимљив, вешт, ге ­
н аДЗ0РНИК м чувар, надгледник,
нијалан
редар, стражар
надарен ос т ж О дар, таленат, до­
надиrра н прид. в. побеђен
витљивост, диспозиција, жица, ка­
пацитет, обдареност, даровитост, надиrрати сврш. прел . в. победити 1.
способност, вештина, талентованост, надимати сврш . непрел . в. на6рек­
смисао (за нешто), досетљивост, из­ нути

врсност, инвентивност - уи: квал и - надирање с надолажење, наваЈЈа,

 347 надиратиlнадоnаэити

наваљивање, хрупљење, нахрупљи­ вост, самодивљење, сујетност, обе­

вање, налетање, насртање, куљање сно с т, п р ете н циозност, осионост,

фи!., сукљање фи!. дрзовитост, каћиперност, обест, без ­

над ирати несврш . непр ел . О (дола­ обр азлук, безобзирност, простот а,
зити брзо и нагло у великим количи­ самољубивост, покондиреност, раз­
нама) надолазити, долазити, јављати метљивост, самодопадност, грубост,
се, наилазити, наваљивати, нахру­ надутост, арогантност, понос фи!. ,
пљивати, хрупити, налетати, наср­ надувеност фи!., прпошност ре/., на­
тати, куљати фи!., сукљати фи!. е в. пуханост хрв. - сл: себичност, нева ­
нападати спитање, нељубазност
надnеж н ост ж (поље утицаја) де­ надметање с такмичење, борба,
локрут, компетенција, ингеренција, утакмица, сусрет, натјецање хрв.
меродавност, позваност, компетент­ надмоћ ж превласт, премоћ, над­
ност - уи: стручност 1. моћност, доминација, моћ, супериор­
надљудски прид . в. јак ност, владавина - уи. власт, предност

надмаш ен прид. в. побеђен надмоћан прид. в. надмоћнији

надм а w ити сврш . прел . О (поти­ надмоћнији п рид. премоћнији, су­
снути неког) потиснути, превазићи, периорнији, доминантнији, вишега
надвисити, превазићи, засенити, за­ ступња, виши, тежи, јачи, сложенији ,
слепити, бацити у сенку/у засенак комплекснији
изр. е в. победити надмудрити сврш . прел. в. обма­
надм ен прид . претенциозан, висо­ нути

копаран, уображен, обестан, самољу­ надничар м плаћеник, најамник,

бив, снобовски, надувен, ташт, без­ сезонац, сезонски радник , ферија­
обзиран, неотесан, самодопадљив, лац, унајмљеник, кулучар, унајмљени
~poгaHTaH, кочоперан, покондиран,
радник, мануелац, најамни радник,
осион, сујетан, блазиран, нарцисои­ ајлучар ре!. , ајлутџија ре!. , аргат арх.,
дан, високоуман, препотентан, охол,
аргатин арх., аргатар арх., аргатач
. дрзак, разметљив, горд, умишљен,
арх., дневничар реШ.
хвали сав, пун себе, подигнутог но­
надничити несврш . непрел . радити
са, ДРЧ(;lН, доминантан, горопадан,
на надницу, аргатовати арх.
нашепу рен, филозофски фи!., надут
надносити се несврш . прел . надви ­
фи!., поносан фи!. , гиздав ре!. , пр­
јати се, нагињати се
чевит реШ., узносит реШ ., прпошан
надовеэати се сврш . прел. (- на
реШ., каћиперан реШ., мудрослован
неку изјаву, говор и сл .) наставити,
реШ., напухан хрв. - уи: досадан, по ­
продужити, везати се - уи. рећи
кварен, себичан
надоrрадити св рш . п рел . (настави ­
надменост ж уображеност, п репо­
ти градњу неке грађевине) в. догра­
тен ција, ароганција, осорност, гор­
дити
дост, охолост, извешта;еност, нар ц и­
надокнада ж в. исплата
соидност, таштина, надуваност, дрч­

HOC~ кочоп ер но ст, ~амољубље,б аха­ надоnажење с в .. нагомилавање

тост, умиш ље НОСЂ с ује т а , др с кост, надоnа.ити несврш . непрел . в. на­

безоч ност, в исокопарност, хвалиса- вират и 1. и 2.

 I
надомак најrвирц

надомак пред . 6. поред затуцаност, непросвећеност, мрак

над реаllизам прид . 6. а п страктна фи!., цупкање фам. , тама фи!. - уи.
уметно ст закржљалост

надрети с врш . непрел . похрлити, назнака ж 6 . наговештај 1.

нагрнути, банути, навалити, грнути, назначавање с 6 . маркирање

наврети, наврнути, насрнути, јурну­ назначити сврш . прел . 6. нагласити

ти, на летети, сунути, нагло/масовно назор м 6 . мишљење

наићи, стуштити се, нагужвати се, наиван пр и д . (који је без искуства ,

нагнути, с ручити се , натиснути се, сопствене спознаје) лаковеран , лако ­
поврвет и , појури т и, нагрнути у кућу, мислен, простодушан, поводљив, не ­

рукнути ре!., бахнути арх., нахрупи­ вешт, безазлен, простосрдачан реси .,

ти реси. - уи: упасти, провалити мутав фам . , симплекс неиром. реси.
надстрешница м О (истурени за­ - уи. недозрео, благ, срамежљив 1.,
клон испред куће) заклон, тенда, за­ лакомислен,неискусан,глуп

слон, засто р, наткровље, балдахин, наивац м О наивко, наивчина 49 (са ­

небни ца 49 фи!. 6 . дом моуки, нешколовани уметник) ..
надуваност ж 6. надменос т наивност ж лаковерност, просто ­

надувен п р ид . О набрекао, отечен, душност, поводљивост, простосрдач ­

бабураст, н абрекнут, напупео, пуна ­ ност реси. - уи. лакомисленост, глу­

шак, испупчен, нарастао , оте као, на ­ пост

текао,заде бљан,подбухао, набубрен, наИllазак м 6 . долазак

натече н, повећан, надут, пунашан, најава ж 0 6 . наговештај 49 6. оба­
напет, набујао, набухнуо реси ., набу­ вештење

хао реси., напупао реси . , буав реси . , на­ најавити сврш . прел . О 6 . обавести ­
пухан Хр6. 49 6. надмен ти 49 6. погодити 1.
надувеност ж фиг. 6. надменост најамник м 6. надничар
надут прид . 6 . надувен 1. најамнина ж 6 . закуп
нађ инђан пр ид . 6 . накићен најбитнији п рид. 6. најважнији
назад прил . О (у смеру супротном најбољи пр ид. 6. перфектан
од сме ра кретања) натраг 49 (са задње најважнији прид. О одсудан, пре­
стране) по з ади, и з а, остраг, одостраг, судан, кључан, горући , одлучујући,
страга, озада ре!. @) (у правцу задње животан,виталан,елементаран,пре ­
стран е) уназад, натрашке, унатра­ лома н, акутан, најбитнији, прима­
шке, натраг, обрнуто, обратно, у ри­ ран, неопходан, нужан, круцијалан ,
кверц
неизоставан, есенцијалан, главни ,
наз адак м 6. неуспех основни , животни, преко потребан ,
наз адан прид . заостао, ненапредан, средишњи, централни, незаобила ­
непросвећен , регресиван, реакцио ­ зан, арбитраран, судбоносан, сушта ­
наран, уназађујући, наопак, затуцан , ствен, прешан ре!., децизиван реси. -
стагна нтан форм., мрачан фи!., заба­ уи : важан 1., хитан 49 6. 1. истакнут
чен фи!. реси . - уи . застарео, конзер­ најrвирц м бот. (лат. Pimenta offici-
ватива н, неразвијен 2. nalis) бабура, клинчићев бибер, глав ­
наз адност ж заостало ст, заостатак, чица, гарофилати папар, пимент-др-
349 наједанпут I накупљањ е

во, каранфил-бибер, најкви рц, е н гле­ џиџа-биџе жар!., тозла жар!., бижа
ска мирођија жар!., скупоценост форм., преци о­
наједанпут п рил. в. одједном з н ост реШ . , адиђар ре!., бижутер и­

наједном при л . в. одједн ом ја (лажни накит) СУЖ., огрпи ц а СУЖ. ,

најезда ж в. навала 1. мин ђуша СУЖ. - уИ. украс

најзад прил . (после дуго чекања) на­ накиliен прид. О кићен, украшен,
уређен , китњаст, сређен, елегантан,
покон, коначно, на крају, напослетку,
дотеран, гиздав, уле п шан, нагизд ан,
на концу, једва реШ. најпослије хрв.
полепшан, удешен - фам. нађинђ ан ,
нај мање прил. в. макар
накинђурен, нацифран, напирли тан,
наказа ж накарада, ругоба, чудо­
налицкан, пицнут ,у тренду - уи: от­
виште, вештица, сподоба, грдоба,
мен , сјајан, модеран , блистав , скупо ­
монструм, роспија, неман, нагрда,
цен - СЛ: раскошан , намештен, биран,
страшило, гнусоба, караконџула,
углачан f} в. красан
ружноћа, гадура, калаштура, нака ­
наклапало с в. причалица 1.
зник, Франкенштајн, квазимодо, на­
наклапање с в. лупетање
казница, гвоздензуба, харпија, кара­
панџа, аждајка, акреп фи!., крстача наклоност ж (међусобна -) при­

ре!., ажделија ре/., карикатура фам . , влачност, афинитет, з рачење , сим­

крамп фам., грдобина фам., габор патија, наклоњеност, магнетичност

фам . , вештеруља нар., с крндељ жар!. , фи!., магнетизам фи!., хемија фи!, ма­
гном жар!. , аждаха арх., коњобарка гија фи!., флуид фи!. - уИ. приврже­
арх. - уи: бабарога, привиђење , з ми ­ ност, љубав, приј атељство
ја фи!. накнада ж в. ппата

наказ ан прид . в. н акарада н након пред . (по зав ршетку нечега)

накал емити сврш . прел . (о биљка ­ в. после

ма) укрстити, прице пити , уцепити, накосити сврш . прел. и ск риви ти,

оце пити, уплести, угурат и , оплеме­ накривити, н аг нути, иско сити, нахе­

нити, уцепљивати, наврнути ре!. , рити,искосити

окулирати сшруч. накострешен прид . О тршав, че­

накан а ж в . намера 1. кињав, најежен f} фи!. в. љутит •

накар ада м и ж О в. грдоба 1. и 2. f} накресати се сврш . в. н апити се

в. будалаштина накупина ж в. навала 1.

накар ада н прид . грдобан, ружан, накупити сврш. прел. прикупити,

огаван, гадан, наказан, одвратан, је ­ сакупити, скупити, акумулирати,

зив, рогобатан, унакажен, нагрђен , повећати, прибрати, концентрисати,

страшан, нескладан, ругобан, мајму­ наталожити, таложити, нагомил ати ,

нолик , одбојан, грд, неатрактиван, сабрати, увећати, намлати ти фам.,

недопадљив, р ужа н као мајмун, не ­ згрнути фам., докупити реШ . , збрати
привлачан, мајмунаст, неукусан, не­ р еШ.
зграпан, грдан
накупљање с засту п ље ност, гоми­

накарадност ж в. нагрђеност пање, прилив , повећав ање, а кумула­

на кинђурен прид. в. накићен ција, концентрација , раст, скупљање,

накит м џиџе фам.,дрангулије фам., таложење, нагомилавање, увећава-

наnаэ I наметљивост 350

ње , надолажење, с(а)купљање, доток, нервирати се

з гртање, пораст, сакупљање, прираст, намаrарчити сврш . прел . 6. обма­

појачавање, притицање, Дотицање, нути

н а вирање, повећање, концентрисање, намамити сврш . прел . О ( привући

н адолазак, агломерација, набацива­ неким лукавством) навући, привући,
ње, з бијаље, депозиција сШруч., цен ­ примами ти, н аваб и ти, Довабити, за­
т рали з ација реШ., притјецај Хр6., кон­ вести, за нети @ (придобити за неко
ц е н т рираље Хр6 .
уд ру жеље, по сао, ак цију, партију и
наn аэ м сшруч. плод истраживаља, сл . ) 6. зав рбов ати
ре з ултат
наменити сврш . прел . 6. адресира­
наn аэити се несврш . О (бити на ти 1.
од ређеном месту) бити, лежати, ста­ намера ж О настојање, тежља, же­
јат и , почивати реШ . , мировати реШ.,
ља , амбиција , хтеље, идеја , циљ , во ­
до ћи фам. @ 6 . боравити ља, одлука, стремљеље , аспирација,
наnаэ иште с 6. локалитет 2. замисао, примисао, помисао, план,

наnактити се сврш . 6 . нагнути се интенција, наум, накана , тежеље,

наnе пница ж етикета, летак, декла­ смераље , промишљај, пре тен з ија ,
ра циј а , вињета , омот - уй : амбалажа, смер реШ. , нам исао реШ. @ 6 . одлука

н ат пис 3. т уЙ. наговештај 1.

напет м О (лет изнад нечега у неком намеравати несврш . непр ел . нас т о ­

правцу) наl1етање, надлетаље @ (на­ јати, тежити, аспирирати, стремити ,

гли наи л а з ак) навир, навирање, на ­ смерати, намеравати, претендовати ,

вала, н а п а д , нахрупљење , инвазија, глед а ти, покушавати , залагат и се,

про в ала @) 6. офан з ива трудити се, циљати, паштити се pef.,

наnетети сврш . непрел . О 6 . напасти напрезати се е ксЙр .

1. @ 6. навратити @) 6. надрети намесник м изасланик, заступник,

наn ећи сврш . непрел. 6. наслонити се капелан арх.

наnи ковати несврш. непрел . (неко­ наместити сврш. прел . О 6 . ставити

ме) 6. личити 1. @ (довести у ред) 6 . уредити @) 6 .

наn ити се сврш. 6. напити се омогу ћи ти 6 6 . лажирати 0 8 . под­

Hanor м 6. наредба метнути

наn ожити се сврш . фам . О (страсно наметање с О 8. наметљивост @ 8 .

пожелети) 6. пожудети @ 6 . заљуби­ каријеризам 1.

т и се наметати несврш. прел . силити ,

наnупати сврш . прел . 6. истући приморавати , диктирати, наморав а­

ти, октроирати, задавати, натур ати,

наљутити сврш . непрел . (и зазвати
терати, присиљавати , заповедати,
нечију љутљу) расрдити, разљутити ,
разгневит и , раздражити , узрујати - форсирати, товарити, пртити, трапи­

уЙ . разбеснети,изнервирати ти, уваљивати жарf. - уй : наговарати ,

наљутити се сврш. (постати љут) . подговарати, наређивати, оптерећи ­

вати
расрдити се, разљутити се , разгн е ­

вити се, раздражити се, узрујати се, н~метљивац м 8 . досадљаковић

надурити се - уЙ. разбеснети се, из- наметљивост ж агресивност, на -
351 намештаљка I напа сник

сртљивост, офанзивност, наметање, главачке, наглавачке , окренуто, пр е­

непријатељство, ратоборност, про­ окренуто, стрмоглавце, стубоком ,

дорност, злонамерност, сапетљивост, изврнуто, преврнуто, тумбе фам. @
напасност, офензивност Хр8. 8. лоше @) реШ . 8. назад е реШ . б. уна­

на мештаљка м фам. 8. обмана 1. траг

на мештен прид . О (о стану, соби наопачке прил . б. наопако

и сп.) сређен, уређен , намештен, ца ­ наоружање с О оружарница, ар­

кум-пакум неирам. фам., гланц н е­ сенал, скпадиште/фабрика оружј а,
ирам. фам. @ подметнут, потурен, оружана ре!., оружница ре!., арсе но
протурен - уи. пажан, неприродан, арх. ре!., а рсенат арх. ре!. барут ана
фиктиван, измишљен суж., @ арсенал, арсенат ре!., арсено
нам еwтеник м 8. запослени арх. р е /.
нами rуwа ж коке та, за водница, ка­ наочит прид . б. истакнут б.
ћиперка, виљашица р е!. напад м О офанзива, акција, н авала,
нами рење с 8. исплата агресија, јуриш, удар, насртај, осва­
нам иривање с 8. плаћање јање, насиље, диверзија, атак, сукоб,
намn атити сврш . прел. 8. истући нахрупљење, налет, захват, инзулт, за­

намnатити се сврш . фам . 8. обога­ скок, наскок , препад, дигресија реШ.,

тити се потрк реШ. - уи: ударац, најезда, св ађа
HaMproIjeHocT ж (поше располо ­ - сл: крађа, борба @ 8. диверзија 1.
жење) 8. нераспопожење нападати несврш . прел. О (физички
намр штен прид. 8. н е расположен -) наваљивати, насртати , кидис ати,

намћ ораст прид. О 8. тврдоглав @ спопадати, салетати, стискати , при ­

8. задрт 1. тискати, атаковати, вршити нап ад,

нана ж бат. (лат. Мепthа piperita) обрушавати се фи/. @ (вербалн о -)

мента, метвица р е!: љута нана , мерка, осуђивати, наваљивати, насртати,

метва, нане , нанејаг, папрена метва, кидисати, спопадати, приговар ати,

питома нана, бела нана замерати, кудити , оптуживати, об­

наниw анити сврш . прел. 8. наци­ руш авати се фиl., пљув ати фи!. фам.

љати
- уи. звоцати, жалити се, оговарати

нанов о прил. 8. опет

@) б. грди т и
нападач м агресор, насртљивац,
наоб раженост ж б. начитаност
противник, непријатељ, освајач , за ­
наоко прил . б. отприлике
војевач, насилник, отимач, наме тник,
наокоnо прил . О б. около 1. @ б.
узурпатор,упадач
свуда
нападачки прид . 8. неустраши в 1.
наопа к прид . О (који од удара од ис ­
правног) погрешан, нетачан, непра ­ нападност ж 8. насиље 1.
вилан @ обрнут, супротан @) 8. наза ­ напаковати сврш . прел. (кришом
дан е (окренут н а наличје) и з врнут, неком нешто ставити или сместити)
обрнут подвалити, потурити, про турити,

наопа ко прил. О (у супротном, обр ­ намести т и, сместити, подмеТ!lУТИ,

нутом правцу, попожају и сл . ) нао ­ прогурати - уи. преварити

пачке, обрнуто, супротно, обратно, напасник м б. насилник

напасти I направљен 352

напа сти сврш. неп р ел . прел. О (фи­ рати се, урадити се, патосирати се,

зички -) насрнути, устремити се, развалити се , улетвити се, ушикати

навалити, спопасти, јурнути, нахру­ се, усвињити се

пити, касапити, салетети, стиснути, наплатити св рш . прел. испостави ­

налетети, притиснути, препасти, на­ ти рачун, доставити рачун , издати,

грнути, ударити, атаковати, запуца­ издати фактуру форм. , фактурисати

ти 6 (изнети неповољно мишљење форм. - сл: платити, издати потврду
о некоме или нечему) изгрдити, пре­ напојница ж бакшиш, награда,
корити, искорити, испсовати, иску­
тринкгелд, манча фам.
дити, оцрнити, укорити, покарати,
напокон прил . (после дуго чекања)
пребацити (неком нешто), нагрдити,
В. најзад
наружити, изружити, покудити, кри­
наполичар м беземљаш, кмет, те­
тиков ати, заме рити , очитати букви­
жак, кулучар, половник, геџа, аргетар
цу uзр ., натрљати нос uзр . , очитати
арх., аргатин арх. реј. , ај лугџија арх.,
лекцију, очитати проповед uзр., ис­
рајетин арх., аргатар арх., аргатач
придиковати фам. , попљувати фам.,
арх. , ајлукчија арх., аргатник арх., ко­
упутити инвективу арх., приметити
лон арх., чифчија арх. , аргаташ арх.
еуф. , приговорити еуф., припомену­
напоље узв. В. марш
ти еуф. - уи: осудити, оптужити
напомена ж коментар, примедба,
напијати се несврш. В. опијати се
опсервација, запажање , приговор, опа ­
напипати сврш . прел . В. опазити
ска, појашњење, објашњење (попрат­
напирлита н прид. В. накићен
но), објекција реШ., припомена реШ.
написати сврш. прел. записати, за­
напоран прид. О В. задрт 2. 6 В. до­
бележити, убележити, прибележити,
садан @) В. заморан 1.... уи. неугодан
исписати , нажврљати фам., наш кра­
напоредо прил. једнако, барабар,
бати фам., ставити на папир uзр.
упоредо, сподобно , подједнако , исто,
напити се сврш . опити се, нашље­
равно , уједначено, равноправно, на
мати се , налити се, накресати се, на­
истој нози uзр . - сл: идентично, исто­
лемати се, ушљемати се , нашљокати
ветно, једнолично
се, ушљокати се, надрозгати се, на­
направа ж уређај, машина, справа,
бибати се, нарољати се, наљољати
апарат, механизам, машинерија, кре­
се, урољати се, нацврц(к)ати се, на­
локати се, нациркати се - фам: упро­
сач, апаратура арх. - уи. патент

направити св р ш . п р ел . учинити,
пастити се, прекардашити, упити се,
~редити, реализовати, приправити,
унередити се, надиплити се, разбип~
припремити, произвести, зготовити,
се, унаказити се, наљоскати се, нацу­
спремити, извршити, извести, ура­
гати се, уциркати се, насисати се, на­

сркати се, избетонирати се, усви р ати дити, обавити, спровести, остварити ,

се, пресисати, накитити се, на ћефле­ ство р ит и , п очинити, п рир едити , на­

исати се, претерати, начвокати се, чинит и , у р едити, израд и ти, на р еди­

натући се, на цољати се, надудич и ти т и р еј. , а р онди р ати р еШ . , заокружити

се, убити се - жар f: балзамоват и се, фu !., заме сити фам. - уи. завршити
олешити се, за к уц ат и с е, препарир а­ направљен прид . О наст ао , оства­

ти се, ув ош ти т и се, ојадити се, ушни- рен, направљ ен, састављен, урађен ,
353 напрасит lнар

обllикован, израђен, изграђен, уоб­
IIИ<Iе н , формиран е (приведен крају)
готов, спреман, завршен, ЗГОl'овљен,
припремљен,довршен,спреман
напр асит ПРИД . нагао, афективан,
жесток, ћудљив, фуриозан, жуча н,
ВИОllента н, агресиван, Пllаховит,
пријатан, необуздан, прек, набусит,
знојити се, упињати се, ри љати, ди­
ринџити, тежа<IИТИ, грбаН<IИТИ , ко ­
бељати се, грбити се, убијати се (од
посла), ГР<IИТИ се, изгарати, запиња ­
ти, рмбати, робијати фи!., крамп ати
фам., ЦРН<IИТИ фам., коњосати фам.,
не ­ сатирати се фам., работати фам . реШ . ,
паштити се ексир. реј., потегнути

ИМПУlIсиван, еКСПllозиван, распаљив, ексир., аргатовати арх., аргатирати

плах, МУШИ<Iав, темпераментан - уи: арх. Хр6., окапати реШ., јести крв ав

свадљив, жустар, HeKYIITypaH, ужа­ Хllеб uзр. - уи : трудити се, ради ти

сан,бесан,немира н ,разуздан напрескок ПрИЛ . насумице, збрда­
напрас ник м 6. насилник ЗДОllа, наСУМИ<IНО, пометено, неорга ­

напредак м прогрес, раст, пораст,

низовано, Haclleno, збркан, стихијски,
побољшање, повећање, помак, цвета ­ конфузно, хаотично, испретурано,

ње, експанзија, опорављање, проспе­

несистематично, неуређено, неплан ­
ски, импровизовано, којекако, напа ­
ритет, развој, опоравак, процват, од­
мицање, успон, бољитак, помицање, мет, напрескок(це), несређено, лави­
ринтски фиf. , како БИIIО фам., одока
усавршење, уздизање, промена на­

боље, корак напред, позитивно кре­

фам. , отприлике фам., којекуда р еШ.,

тање, кретање фи!., оздрављење фUf., као мува без rllaBe uзр. - сл: анархич ­
но,збркано
ескаllација фи!. , аугмента циј а реШ.,
побољшица реШ . , од горег ка бољем напречац ПрИЛ . О 6. муњевито е 6.
uзр. асанација мев. сшруч. суж., - сл: одједном

благостање, увећање, излечење на пример рчц . ... уи. рецимо

напредан прид. О развијен, прогре ­ напричати се сврш. 6. испричати се

сиван, напредња<IКИ, иноваторски, напунити сврш . пр ел . О (нешто учи­

иновативан, реформаторски, рефор­ нити пуним) попунити, испунити,
МИСТИ<IКИ, слобоДоуман, llроспери ­ нагурати, сабити, набити, нати скати,
тетан, окренут будућности, високо­ угурати, утрпати е (заузети неку те­
развијен - уи: савремен, модеран е 6. риторију) 6. раширити се
јак напупео ПРИД . 6. надувен 1.
напр едњачки ПРИД. 6. напредан 1. напупети сврш. непрел. 6. нарасти
напр едовати несврш. непрел. успе­ напустити сврш. прел. 6. оставити
вати, уздизати се, просперирати, ус­ напуштен прид. изгнан, одбачен,
пињати се, ићи напред , развијати се, избачен, искључен, презрен , екс ­
издизати се, напредовати у Сllужби, комунициран, одгурнут, издвојен ,
имати успеха, пењати се, кретати се прогнан , остављен, одбијен, у чошку,
фиf., аванзовати фам. занемарен, неприхваћен , уклоњен ,
нап реэање с 6. невоља 1. елиминисан, неусвојен, шкартир ан

нап реэати се несврш. ДИРИН<IИТИ, фам., ћошкиран жар f., бачен у старо

ринтати, мучити се, кулучити, тегли ­ гвожђе uзр.

ти, рмба<IИТИ, таљигати, тешко ради­ нар м бат. (лат. Рl1пјса granatl1m) реЈ:
ти, замарати се, грба<IИТИ, крвавити, главаш, гранат -д рво, деведиш, за-
нарав I нарочит 354

морац, калина, љутак, љути шипак, ни) заповест, нар еђење, заповед , ко­
љуту н, маграњ, маргарана, маргелан, манда, пропис - уи . ОДТЈука 2.
медун, мограњ, молограњ, мутрања, наредити сврш . прел . О (издати на ­
на ра , пасовни шипак , питоми шипак, ређење) за п оведити , наложити, изда ­
п о м агране, пуклаш, пуни грам, Сllа­ ти команду, командовати е реШ . 8.
ду н , с л атки ши пак, шип н аправити

нара в ж О (скуп битних моралних, наредник м 8 . старешина

псих ичких и интелектуалних особи ­ наређење ж 8 . наредба
на) природа, карактер,ћуд, ментали ­
наређивати несврш. прел . запове ­
тет, ли чност, дух, психа, психологија ,
дати , командова т и , повлачити конц е,
ков, н у трина , срж , идентитет , на ­
и здавати наређењ а, управљати , дик ­
строје ност, ја, его , ков фИf. е 8 . тем ­
тирати фи!. , дириговати фи/. , вући
перам ент
гудаТЈО фИf., владати фИf. , агов ат и
нара ван прид . 8 . обичан 2. р е Ш . , наметати своју вољу изр . - у и.
нара вно прил. да, апсолут но , сва ­
наручивати 1.
како, за и ст а , извесно, дакако , гаран ­
наречје с дијалекат, јез ик , говор ,
товано, с игурно , безусловно , дефи­
фра з еологија , варијант а говора, н е­
нитив но , з асигурно, доиста, дабоме,
стандардни је з ик, рецен з ија , верба л ­
јака ко, ј а м а чно , итекако , дибидус ,
но изражавањ е , редакција , идио м
несум њиво, савршено, без да љњег,
неког краја - суж: ш ток а вштин а , ека­
природ н о, посве м а, нема сумње , по­
вица, жаргон , дијалект, и з ра з, идиом ,
уздан о, до краја, ра з уме се, јесте, за ­
кајкавштина, икавица , (и)јекавиц а,
цело, б ез с умње , посве , подра з умева
чакавштина
се, гар а нт фам. , јес жарf., безбели реј.,
нарицање с 8 . кукњав а
зауфан о р е ј., недвојбено Хр8., неупит ­
нарицати несврш . н е прел . 8. опла­
но Хр8.
кивати
нараэ говарати се сврш . 8 . испри­
наркоэа ж 8. анесте з ија
чати се
наркоман м овисник , дрогаш , за­
нарастао прид . 8 . надув е н 1.
висник , дрогераш фам. , џанки жарl.,
нара сти сврш. непрел . О (постати
наркос жарi.
већ и) и зрас ти, порасти , одрасти , раз­
наркотик м дрога, опијат, нарко з а ,
вити се , стасати , издужити се, пру­
стаф жарf., доп жарf.
жити се, протегнути се, ижџикљати

(нагл о, високо -) - уи . повећати се, нарогушеност ж 8. нераСПОТЈоже­

сазр ети е набрекнути, задебљати , ње 1.

отећ и, и с пупчити, надимати, нате ­ народ м О (историјски створен а
ћ и, н а брећи , набујати, напупети, на­ груп а људи са заједничким етничким

буб ри т и, пов-ећати се, поднадути се , именом) нација, етнос реШ. е (ста­

увећати се , повећати обим, напупати, новници једне земље) живаљ, жи ­
набух н ути реј. , подбухнути реј., на­ тељи , становништво, становници ,

пух а т и се Хр8. - сл: прекипе ти, распр­ грађанство, гра ђани , п ук, п уча нс тво ,
снут и се свет, људи, р аја фаМ. 8 б. руља
нара ција ж 8. приповедање нарољан прид. фам. 8 . пијан

наредба ж (захтев да се нешто учи- нарочит прид. 8. необичан 1.

355

Н ароди и етничке заједнице света

Абелами Аромуни Бушмани Гурки Западносибирск

Абодрити Асирци (Сураји) Ваганда (Баганда) Дајаки Татари
Аборигини Асмати Вагого Дакота Запотеки
(Абориџини) Атапаски Вагри Дамара (Сапотеки)
Абхази (Атабаски) Ваи (Веи) Данакил Захумљани
Авганистанци Аустралијанци Вајунити Данци Земгали
(Афганци, (Домороци Вакаш Даргинци Зенди
Афганистанци) Аустралије) Валијци (Дарганте) Зирјани (Коми )
Агарјани Аустријанци Валонци (Валони) Дарди Зличани
Адигејци (Адиге, Аутаријати Вањамвези Дархати Зулуси (Зулу,
Черкези) Ахајци (Ахејци) (Њамвези) Дахомејци Амазулу)
Аину Ацтеки (Астеки, Вањарунда Дачани Зуни (Суни)
Ајмара Астеци) Ватсонга (Тонга) Делавари (Лени - Ибани
Акан Ашани Веде(Веди) Лена - Пе) Ибери
Ал а калуф (Саракачани) Велегезити Дене Ибо
Алани Ашанти Венеди Дербети Игдир (Икдир)
Алароди Ашкенази Венети Дечани Илири
Албанци (Ешкенази) Вепси Догони Иљменски
Алгонкини Баганда (Ганда, Вијетнамци Долгани (Саха) Словени
Алемани Ваганда) (Анамити) Доленчани Индијанци
Алеути Бадуи Вилци (Доленчи) Индијци
Алзашани Бајавлавти Висаја Долењци (Индустани)
(Алзасци, (Бајави) Вислани Дравиди Индонежани
Елзасци) Бакеле Вјатичи Драговичи Инка (Инке)
Алоброжани Бакуба Власи (Цин цари, Древљани Иранци
Алтајци Балијци Аромуни, Друзи Ирки (Тирки,
Алфури Балинези Аромани) Дуала Турки)
(Харафура) Балуба (Луба) Волињани Дукљани Ирокези
Амантини Бамбара Волоф (Ул оф, Дуљеби Ирци
Амахуаки (Мандинго) Јалоф) Дунгани Исланђани
Амби (Амбоели, Бамилеке Гагаузи Еве Истро- Румуни
Амбоела) Банту Гала Евени (Ламути) Италијани
Американ ц и Баски Гали Евенки Италици
Аморити Батаки Гаљеги Ен глези Ителмени
(Амореи) Батеке Гарифуни (Бри та н ци) (Итељмени)
Амхари Бедуи н и Га ро Енци (Је н исејски Ифугао
Ана мали Белокрањци Гаучо Самоједи) Ја ва нц и
Анаули Бербери Ге ге Е ре Ј аг н обци
Англи Бодричи Герма н и Ескими (Јагн оби)
Ањи (Ања, Агни) Бокељи Гиљаки Ести Ј адиги
Аорси Бонтогироти Ги ља н и Есто нци Ј ад р ани
Апачи Ботокуди Гонди Етиопи (Итио п и) Јазиги
Араваки (Бору н и) Гораки Етру рци (Етруски, Јазири
(Ароваки , Бошња ц и Груз и ни Труски) Јакути (Саха)
Аруаки) Бра гуји (Б рахуји ) ( К а ртвел и, Ефталити (Хуа, Јам (Хам)
Арамејци Брити И ве р и) Хуа нтун ) Ј ама н а
Арапи Брсја ц и Грус и (Гуруиси) Ехир ити Јањев ц и
Араукан и Буга ри Грци (Хел е ни ) ( Ехе рити ) Јао
(Ма п уч е) Бу ње вци Гуај куру fКемајти Ј апа нци
Арме н и Бур и Гуанчи Жу Ј q ПОДИ
(Јерме ни ) Бута н ц и Гуарани ( Ка ри о) За гор ц и Ј а фети
 356

Народи и етничке заједнице света

Јевреји Кмери Мај а Нубљани (Нубијци)
Језиди (Језди) Колхи Мајам (Мијам) Ободрити
Јенисејски Самоједи Кома нчи Македонци Овамбо
Јенисејци (Јенисејс ки Конављани Малајци Огњеноземци
Остјаки) Копти Малгаши Орочени
Јермени Коракси Малешевци Орочи
Јомуди (Јомути) Корејци Малисори Осети ни (Алани)
Јоњани Корјаци (Корјаки) Малоншићи Остјаки (Остјаци)
Јуити Коти Ман гараи Остроготи(Источни
Јукагири Кохистанци Манипура Готи)
Јуруци Крашени (Манипури) Палеоазијати
Јуте Крашовани Ман џур и (Палеоазијски
Јуто- Ацтеки (Крашани, Маори народи)
Кабардинци (Адиге) Крашавци, Мапучи Папуаси
Кабили Крашевци) Марати Патагонци
Казаси (Казах, Казак) Кри Мариовци Патани (Пахтун,
Кајани Кумандинци Масаји Паштун)
Калифорн ијски Кумани Матаруге Пелазги (Пеласти)
Индијанци Кумици Ма цуре Пенџапци
Камасинци Курди Мбији Персијаци (Фарси,
(Калмажи) Лабеати Међимурци Иранци)
Камиларои Ладаки Меланежани Печењези
Камчадали Ладини Мелпа Пигмеји
Канара (Канади га) Лази Мерилини Полапски Словени
Каникари (Кани) Лаки (Лакци) Метуктир Полин ежани
Канури Лале Мијаци Половци (Кумани)
Карагаси (Тофа) Лангобарди Микронежани Полочани
Караиби Латгали Мјао (Мео, Хмонг) Пољани
Каракалпаци Латини Монголи Пољаци
Каракитај ци (Кидани) Левантинци Мопан Маја Помаци
Карели (Караласет) Лезгини Морлаци Поморани
Карени Лелеги Мунда Помори
Карпи Либурни Муслимани Португалци
Касоги Ливи (Лииви) Набатеји Пруси
Каталонци Лигури Навахо Пуебло
Кафри Литовци (Летувјај) Нага Пуелчи
Качин (Чимбо) Лоби (Лобер) Нанди Рети
Качинци Лопари (Сами) Невари Реторомани
Кашгарци Лужани Негрити (Негритоси, Роми (Цигани)
Кашкаји (Кашкајци) Лужички Срби Негрили) Румуни
Каwмирци (Лужичани) Немци Руси
Кашуби Лунебурwки Словени Ненци Русини
Квакијутл (Старо пол ади, Неретљани Сабини (Сабињани)
Келти Венди) Нивхи (Гијаки) Савири
Келтибери Лури Нијаwани Сакаи
(Келтоибери) Љутичи Никобарци Сакалави
Кети (Јенисејски Ма ври (Мавари, Нилотиди Саки
Остјаки, Јенисејци) Маури, Маори) Ногајци (Ногај) Сакси (Саксо нци)
Кечуа Мадурци (Мадурези) Норвежани Сами (Лопари, Лопи)
Кинези Мађари Нордијци Самоанци
Киргизи Мазури Н орма ни Самојед и

...
357 нарочито I наруwавати

Сантали Сомалци Удини (Ути, Уди) ' Хјурони

Саракчани (Аромуни, Сонгаји Узбеци Хова
Ашани, Цинцари) Срби Ујryри Ходи
Сарики Струмљани Украјинци Хока
Сармати Суахили (Св ах или, Улчи Хопи
Саси Суахели) Умбри Хотентоти
Свахили Сунданци Ура буна Хрвати
Северјани Тасадеји Урати Хуастеки
СеЛl,ЈуЦИ Тасманци Фанти Хуни
Семанги Тиви Фарерци Цинцари (Аромуни,
Сенои Толтеци Финци Власи)
Серери Тонганци Фиџијанци (Вити) Црногорци
Сијукси Тораџи Фламанци Чамакоко
Сики Тоске Французи Черкези
Сингалци (Сингали) Трачани Фризи Чеси
Скити Трибали Фриули (Фурлани) Чипча
Сколоти Туарези Хакаси Чува ши
Скордисци Тувинци Халдејци Чукча
Славонци Тулу Халхасци (Халха- Чун -Јан
Слова ци Тун ryз И Монголи) Џалеји
Словене Тупи Ханти (Остјаки) Џурџени
Словени Туркмени Хевсури Шајкаши
Словенци Турци Хети (Хати) Шан
Словинци Угреновићи Хиндустанци Шауни
Согди Удегејци (Удехе, Уде) (Хиндуси) Швеђани

на рочито прил . О в. изузетно 1. 49 в. ност, нетипичност, специфичн ост,

много настраност, неуобичајеност, особи ­
нарочитост ж О дистинкција, раз- тост, специјалност, неправилнос т,
лика, многострукост, неспојивост, ненормалност, оригиналност, изу ­

несличност, вишестраност, р азн о ­ зетност, пекулијарност, изворнос т,

родност, неједнакост, спектар, сва­ самосвојност, спецификум, дивер ­

којакост, диференцираност, разлу­ гентност,бизарнос~чуднос~курио ­
чивање, шароликост, одвајање, раз ­ зитет, карактеристичност, двојбенос т
двајање, разноликост, разноврсност, реШ. , осебујност хрв. - уи: реткост,
неподударност, распо знавање, не­ чудо - сл : неочекиваност, новина

подударање, диспаратност, несла­

наруживати несврш . прел. в . напа ­
гање, нескладност, неуједначеност,
дати 2.
обухватност, апартност, различност,
наружити сврш . прел . в . напасти 2.
неускладивос~ диспаритет, разли­
наручивати несврш . прел . О (из­
ковање, несклкад, хетерогеност, осе­
давати упутства да се нешто учини)
бујност хрв. - уи: супротност, посеб ­
ност - сл: промењивост, сложеност,
налагати - уи. наређивати е (- да се
нешто допреми) поручи вати, звати,
непрепознатљивост 49 чудноватост,
тражити
изванредност, атипичност, особе­
ност, необичност, индивидуалност, наруwавати несврш . прел. (доводи ­

изнимност, посебност, помереност, ти у опасност; систем, партију и сл.)

уникатност, својеврсност, ексцен­ урушавати, поткопавати, по т рес ати,

три чност, својственост, јединстве- дрмати, рушити

нарушити I наспутити 358

наРУШИТ'1 сврш. прел . порушити, лан,нападан,агресиван,злочиначки,

урушити зликовачки, офанзиван, милитантан,

нарцис м О боШ. (лат. Narcissus pse- борбен, ратнички, ратоборан, напа­
udопагсissus) зеленкада, лазарица, дачки, освајачки, остентативан реШ.

зеринкаде, жути суноврат, жути нар­ н а сип ништво с 6 . насиље

цис @ фи!. 6. его иста н а сиљ е с О принуда, суровост, на­

нарцисоидан прид. самодопадљив, силништво, окрутност, тлачеље, не­

самољубив, ташт, сујетан, хвалисав - милосрдност, набуситост, жестина,

уи. себичан, надмен, уображен мучеље, нечовештво, угљетаваље,

крвништво, нападност, силовитост,

нарцисоидн о ст ж 6. самодопа­
присиљаваље, немилост, нехума­
дљивост, самољубивост, таштина,
ност, нељудскост, поробљиваље, ви­
сујета, хвалисавост - уи. надменост,
оленција, насилништво, бруталност,
уображеност
грубијанство, неумољивост, злоста­
насамар ити сврш. прел . 6. обманути
вљаље, злочинство, подјармљиваље,
насањка ти сврш. прел . фам. 6. обма­
присила, несмиљеност, дивљаштво,
нути
силништво, силеџијство, примена
насањкат и се сврш. фам. 6. насести силе, зулум, погром СУЖ. - уи: зло­
насеље с 6. град чин, виоленци)а, РCiзбојништво, сила,
насести сврш. непрел. преварити се, агресија, грубост @ 6. напад 1. т уи.
обманути се - фам: зезнути се, за­ тоталитаризам, разБОјништво, при­
гристи, зарибати се, насаљкати се, тисак

извисити, насукати се, упецати се, насип м 6. брана

зајебати се нар., напржити се жарf., наспедити СВРШ. прел. баштинити,
примити се жарf., загристи удицу примити, добити опоруком, добити
изр. , остати на цедилу изр., остати (у наслеђе), стећи, прихватити, доћи
кратких рукава изр. у посед (нечега)
насипан прид. О 6. насилнички @ 6. наспедство с наслеђе, опорука,
напрасит т уи. махнит 1., диктатор­ аманет, тестамент, задужбина, очеви­
ски , неустрашив 1. на, дедови на, баштина, легат, заостав­
насипник м вандал, хулиган, си­ штина, завештаље, тековина, поклон,

леџија, злочинац, разбијач, злотвор, дар, последља воља/жеља, наслеђеље,

напасник, мучитељ, крволок, напра­ воља ре;., запис ре;., нашљеђе ре!., ћа­

сник, манијак, грубијан, окрутни к, ћевина ре;., насљеђевина ре!., оста­

сивоља, крв опија, батинаш, крвник, вина ре!., бабалук арх., завештај арх.,

горопадник, кабадахија, махнитац, посмртнина реШ., наслеђевина реШ.,

тиранин фи!., катил ре!. , живи на оставштина реШ., старина реШ.

фам . фи!. , неман фам., животиља наспеђе с 6. наследство

фам. фи!., силос жарf., канибал екс­ наспеђивање с баштиљеље, пре­
ир., чудовиште ексир., звер ексир., ношеље с колена на колено

главосек ексир., душманин ексир., наспеп о ПРИЛ. 6. насумице

несуздржљивац реШ. - уи: варварин, насnонити се сврш. прислонити се,

разбојник, дивљак, диктатор налећи, ослонити се
насипн ички прид. н асртљив, наси- наспутити св р ш . прел . (осетити бу-
359 насмејан I настраност

дуће догађаје) предосетити, осетити, дужити, п очет и о п ет, континуирати,

предвидети, претпоставити, погод и ­ продуљити хр в . @ (додати неки про ­

ти,преког нитирати ,анти ципирати дужетак) допу н ити, додати, проду­
насмеј ан прид. оптимистичан, ра ­ жити , дометнути @) в. надовезати се
достан, озарен, срећан, расположен, настављање м в . наставак 1.
весео, лаган, неоптерећујући, раз­ наставник м пред авач, учитељ, ин­
игран, распеван, занесен, живахан, структор, просветар фам., просв ет­
чио, раздраган, блажен , полетан, ве­ ни радник форм., уча фам., професор
дар, обрадова н, задовоља н , крепак, суж.

лепрша в, допадљив, младалачки,

настајање с в. настанак
разгаљен, оран, добре воље, виталан ,
настанак м генез а , ств а рање , наста­
жовијал ан
јање, јављање, постање , појављивање,
наспа ван прид . испаван , одморан , избијање , ностанак, рађање фи!., зо­
свеж, освежен, окрепљен, рел акс и ­
ра фи/., проблесак фи!., ницањ е фи!.,
ран - уй. живахан рођење фиf., рођај арх.
насрнути сврш. непрел . О устреми­ Настанити се сврш. (наћи себи про­
ти се, навалити, напасти , спопасти,
стор за становање) сместити се, наћи
јурнути, нахрупити, касапити , сале­ смештај, скр аси ти се фам.
тет и, стиснути, налетети, притисну­
настојање с воља, намера, одлука ,
ти,п репасти, нагрнути, ударити, ата ­
прохтев, стремљење, тежња, жеља,
ковати, запуцати @ в. надрети
амбиција, хтење, циљ, аспирација ,
насртај м в. напад 1. зами сао , примисао , план, интенци ­

насртљив прид. в . неваспитан ја, наум, н акана, тежење, смерање,

насртљивац м в. нападач идеал, промишљај, претензија, смер
насртљивост ж О наметљивост, реШ . , намисао реШ.

агресивност, офанзивност, наметање, настојати несврш . непрел . трудити

непријатељство, ратоборност, про­ се, тежити, аспирирати, стреми ти,

дорност, злонамерност, салетљивост, намеравати, претендовати, гледати,

напасност, офензивност хрв. @ в. покушавати, залагати се, паштити се

грубо ст 1. ре!., напрезати се ексйр.

настава ж предавање , лекција, обу­ на страдати СВРШ . непрел . О (до­

чавање, обука, течај, час, курс, поду­ живети неку несрећу, лоше проћи)
чавање, излагање, подука, поучавање, унесрећити се, страдати, пропасти,
поука арх., сат хрв. - суж: колегијум, доживети удес, усрећити се ирон.
реферат, семинар фам. @ в. погинути
наставак м О (оно што је наста­ настран ПРИД . О (који сувише оду­
ло продуживањем на већ пос тоје ћ е) дара од уобичајенога) извитоперен ,
продужетак, настављање, продужи­ изопачен, поремећен, абнормалан ,
вање @ (- књиге) в. том @) (- ТВ се­ ненормалан, бизаран, противприро ­
рије или филма) епизода, део в (део дан, перверзан, девијантан - уи. раз­
нечег) п р одужетак, домета к 0 јрам. вратан @ в. другачиј и

наставак, дометак реШ . настраност ж О поремећеност,

наставити сврш . прел . О (- н еку перверзија , изопа<Iеност, и з опач ење,
радњу, обично после прекида) про - девијантност, исквареност, против-
насумице I наука з60

природност, неправилност, разврат, ватан, езотеричан, чудесан , небески,

неуравнотеженост, изобличеност, чудан, паранормалан, изузетан, нео­

атипичност, абнормалност, ненор­ пипљив, наднараван, неземаљски ,

малност, саблажњивост, наказност, невидљив, парапсихопошки, изван­

болест, перверзњаштво, перверзност, земаљски, надљудски, с другог света,

ненормалнос~ искривљенос~ извр­ надземаљски, спектрапан, астралан

нутост, поквареност еуф . , неуброји­ фиЈ., врхунараван реШ . @ 6. мисаон

вост реШ. - суж: садизам, содомија 4!) 6. магијски
@ 6. чудноватост натприродност ж 6. магија 4.
насумице прил. О насумично, по­ натпричати сврш. прел. надговори­

метено, неорганизовано, наслепо, ти, имати поспедњу реч, бити бољи

напрескок, збрда-здола, стихијски, на речима, надгласати, надбрбљати
конфузно, хаотично, испретурано, фам., надлајати фам., надјебати жар!.,
несистематично, неуређено, неплан­ прејебати жар!., прешишати жарf.
ски, импровизовано, којекако, напа­ натпросечан прид. (који је изнад
мет, напрескок(це), несређено, лави­ просека по квапитету, вредности ,

ринтски фи!., како било фам., које­ значају) изнадпросечан - уи. посе­
куда реШ ., као мува без главе изр. @ бан, редак, одпичан, вредан
6. отприлике
натпросечно прил . 6. много
насумично прил. 6 . насумице HaTpar прил. о. назад
насупрот прил . (у супротном, обр­ натрапати сврш. непрел . О (случај­
нутом правцу, положају и сл.) 6. су­ но, неочекивано наићи на некога) 6.
протно
набасати @ (неочекивано свратити
наталитет м родност, фертилитет код некога) 6. банути
наталожити сврш . прел . 6. прику­ натрчати сврш. непрел . 6. натрапа ­
пити ти

натекао прид . 6. надувен 1. натуралан прид . 6. прави

натеклина ж 6. отеклина натурати несврш. прел . 6. наметати
натекнуће с 6. отеклина натуриста м 6. нудиста

натерати сврш. прел. 6 . приморати натући сврш . прел. 6. истући

натеривати несврш . прел. 6. наво­ натуцати н есврш . непрел. О (сла­
дити бо говорити неки језик) набадати
натећи сврш. непрел . 6. нарасти фам. @ 6. муцати
натечен прид . 6. надувен 1. натчовек м супермен фам., ибер­
на'fкр овље с 6. надстрешница менш арх. реШ .

натмур ен прид. 6 . нерасположен натчовечански прид . О 6. огро­

натмур еност ж 6. нерасположење ман 1. @ фи!. 6. јак

натприр одан прид. О мистичан, наћи сврш . прел. 6 . пронаћи

бајковит, магичан, чаробан, нества ­ наук м О сугестија, савет, предпог,

ран, авета н, сабластан, измаштан, пгепорука, мишљење, упутство, на­

етеричан, необјашњив, необичан, говор, наук ~ опомена, укор, пр екор,

оностран, тајанств е н , бестелесан, не ­ поука, наравоученије , школа фиЈ.

материјала н, фан таст ичан, неверо - наука ж О систем знања, з наност
з61 наум I неамбици озан

хрв. @ фи!. в. окретност @) в. посту­ ја, оквир , синопсис, предлог, цртеж

лат фи!., пројект хрв. - суж: сатница, ити­
наум м в. настојање нерар, ма рш ута

наут м бат. (лат. Cicer агiеtiпum) ле­ начелан прид. основ ни , битни, су­
блебија - ре!: сланутак, нохуд, чичек, штински, принципски, општи

сланић, сланица, грах слани, бијели начелник м О челник, прочелник

грах, пећек, цизара, чичак -грах, са­ хрв . @ в. командант 1.

стрица начело с О (полазна замисао, главна

научавати несврш. прел . в. образо­ поставка) максима, уверење, прин ­

вати 1. цип, кредо, гесло, девиза, вјерују,

мото, поучак , крилатица, поука , па­
научити сврш. прел. О (учењем
рола @ (основно убеђење) веровање,
усвојити неко знање или вештину)
поглед, принцип, уверење, вера , убе­
оспособити се, упити, овладати (не­
ђење, гледиште, схватање, поставка ,
чим), упознати се (с нечим), савлада­
теза, увереност, уздање, супозиција ,
ти (градиво), свладати, прорадити,
убеђеност, норма т уи. мишљење
и зучити (нешто), стећи знање, усво­
нач ин м О модус, манир, техника,
јити, испећи занат фи!. , апсорбовати
схема, стил, образа'ц, шема, приступ,
фи!., апсолвирати фи!., набифлова­
форма, метода, тактика, проседе, про ­
ти фам., прожвакати градиво фам.,
грам, клише, модалитет, предложак,
набубати фам., загрејати столицу
матрица, процес, обичај, пут, модел,
изр. @ поДучити, обучити, издрило­
пракса, облик, методологија, проц е­
вати (некога), едуковати, улити у гла­
дура, калуп фи!., мустра фи!. , систем
ву изр . т уи. одгојити
фи!., протокол форм., слог арх., мода
научник м учењак, теоретичар,
реШ., сустав хрв . стратегија суж., - уи:
зна нственик хрв. - уи. мислилац
извежбаност, умеће, вештина, изво­
науwница ж в. минђуша
ђење @ в. метода 1. т уи. појава 1.
нахвалити сврш . прел . в. исхвали­
начинити сврш. прел. в. остварити
ти
начитаност ж образовање, еруди ­
нахерен прид. (који заузима крив ција, знање, ученост, образованост,
положај) кос, крив, искривљен, наг­ школованост, школовање, едукација,
нут, искошен , у шрех, шрех неиром .
наображеност, високообразованост,
нахерити сврш. прел . искривити , просвећеност, стручност, поткова ­
накривити , нагнути,искосити, нако­ ност, изображеност, верзиранос т,
СИТИ,искосити наобразованост, укупност знања, на ­
нахрупити сврш. непрел . в. насрну­ образба хрв.
ти 1. на wље мати се сврш. фам . в . напи ­
нациљати сврш . прел. нанишанити, ти се

усмерити, управи ти, визирати фи!. н е рчц. и УЗВ. О Р'lц. никако, јок фам.,
нацифра н пtJид . в. накићен аја реј., њет жар!, ноу жар!. @ узв . В.

нацрт м костур, пројекат, план, кон­ невероватно 3.

цепција, кроки, обрис, слика, приказ, неактиван ПРИД . пасиван , инер тан,

схема, верзија, главне црте, макета, непродуктиван - уи. лењ, беспослен

преглед, скица, замисао, шем а, иде- неамбициозан П РИД. једноставан ,
 з62

Научн е rране

ПР ИРОДНЕ НАУКЕ п ал еоекологиј а фармакологија

физичка географ ија фарма ц ија
Матем атика и физиологија
информ атика Биолоwке науке
кибернетика биологија Клиничке медицинске
рачунарство анатомија науке

антропологија гастроентерологија
Физика биофизика интерна меди ц ина

акустика биохемија кардиологија

астродинам ика ботаника неурологија
астрономија генетика нефрологија
астрофизика еволуција офтамологија
атомска и молекуларна екологија педијатрија
физика ентомологија пород ништ во и

биофизика зоол огија гинекологија

динамика молекуларна биологија пси х ијатрија
динамика течности таксономија радиологија
квантна физика физиологија стоматологија
космологија хистологија хирургија
математичка физика цитологија
механика Здравствене науке
нуклеарна физика ТЕХНИЧКЕ НАУКЕ И епидемиологија
оптика ТЕХНОЛОГИЈА јавно здравство
оптичка физика медицинска њега

рачунарска физика Архитектоника социјална медицина

физика материјала Грађевинарство хигијена
физика плазме Инжењерство
физика полимера Ветерина
физика честица Електротехника и
електроника ПОЉОПРИВРЕДНЕ
Хемија Комуникације НАУКЕ
аналитичка хемија
биохемија Остале техничке науке Пољопривреда ,
електрохемија аеронаутика wумарство, рибарство
квантна хемија производња хра не и придружене науке

неорганска хемија наука о простору агрономија

органска хемија наука о материјалима узгој ж ив отиња
рачунарска хемија механика хор ти култур а

спектроско пија металургија

стереохемија индустријска хемија ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
термохемија геодезија
физичка хемија Психологија
МЕДИЦИНСКЕ НАУКЕ биолошка психологија
Науке о земљиној бихевио рална а н ализа
околини Темељне медицинске едукацио на пси хологија
геологија науке екс п ериментална

вукланологија анатомија психологија

геофизика генетика здравствена психологија
метеорологија имунологија индустријска и
минералогија патологија организациона

океаногра фија токсикологија психологија

 неатрактивност lнебриrа

клиничка психологија спољно трговинско право

когнитивна психологија пословање социологија

неуропсихологија страте шки манагемент

психологија личности ХУМАНИСТИЧКЕНАУКЕ

развојна психологија Едукационе науке
хуманистичка психологија андрагогија Историјске науке
васпитне наук е археологија
Психометрија дефектологија генеалогија
психологија религиозности дидактика историја
психологија чула и кинезиологија нумизматика

перцепције логопедија
психофизика образовање Науке о језику и
социјална психологија педагогија књижевности

тренинг историја књижевности

Економија језикословље
истраживање тржишта Остале друwтвене науке теорија књижевности
макроеко номија демографија филологија
маркетинг друштвена антропологија
међународна еко номија етнологија Остале хуманистичке
међународ ни маркетинг информационе науке науке

микроеко номија културолошка историја уметности

о перациона истраживања антропологија наука о уметности

пословна логистика менаџмент теологија

пословна организација методика филозофија
промоција организација
рачуноводство политичке науке

непретенциозан, скроман, ненаме­ беспотребан, узалудан, незнатан,

тљив, без амбиција/захтева, ненапа­ другоразредан, занемарљив, безна­
дан,обичан,мали фи[ чајан, трећеразредан, друторедан,
неатраКТИВ НОСТ жнепривлачност, депласиран,споредан,безвредан,не­
одбојност, несклоност - уи. ружноћа употребљив, некористан, невредан,

неаутентичан прид . лажан, ве­ другокласан, друтостепен, леви фам.,

штачки, тобожњи, неистинит, фалси­ задња рупа на свирали uзр. - уи. не­

фикован, погрешан, артифицијелан, потребан

подметнут, извештачен, лажљив, не­ небитно прил. неважно, сувишно,
прави, претворан, кривотворен, не­ беспотребно, узалудно, незнатно, за ­
нараван, п атво рен , фалш фам., фа­ немарљиво, безначајно, друторазред­
личан, привидан, апокрифан, само­ но, трећеразредно, депласирано, спо­
звани, умјетан хрв.- уи: неприродан, редно,безвредно
фиктиван, измишљен - сл: наопак, небитност ж в. ситница
нетачан, крив небо с о (бескрајни васионски про­
неафирмисаност ж в. аноним­ стор с небеским телима) неб еса, не­
ност бески свод, висине р еШ., небница
небеса ж пл. О в. небо е в. рај 1. арх. е фи!. в. рај 1.
небески прид . о в. натприродан 1. небодер м солитер, вишеспратни­
е в. нестваран 1. @) в. божански 1. ца , зграда

небитан прид . неважан , сувишан , небриrа ж в. немар

небрижанlневероватно

небрижан прид. 8. несигуран 1. неваспитан прид . некултура н,

небрижљивост ж 8. немар примитиван, непристојан, припрост,

небуп оза ж лудорија, будалаштина, простачки, непријатан, безобразан,

којештарија, бесмислица , глупост, ап­ неучтив, недоличан, неотесан, не­

сурд, несувислост, идиотарија, глупа­ просвећен, необразован, прост, нева­

рија, нонсенс, не смисао, безвезарија, љао, некултивисан, нецивилизован,

безумност, кретенарија, идиотлук, профа н , лоше одгојен, непрофињен ,

бљезгарија, апсурдност, смејурија, распуштен - уи: размажен, нељуба­
брбљарија, измишљотина, галимати­ зан,осион,развратан,осоран

јас, бедастоћа, тротларија, којешта, невен м бот. (лат.Саlепdulа оfБсјпа­

апсурдитет, неумност, бестемељност, lis) pef: жутељ, прстенчац, зимород,
неоснованост, хец, лупетање, без­ огњац, вртлени невен

разложност, бургија, велика глупост, неверан прид . О (који није одан)

мудролија иран., аветлук pef., бести­ непривржен, вероломан, варав, дво­

лук pef., бисер жарf. , неподоба реШ., личан, непоуздан, превртљив, лице­

апсурдум реШ. - уи: лакрдија, лудост меран @ (који није одан у љубави)
- сл: комичност, ирационалност преваран, вероломан, издајнички
небупозан прид. бесмислен, ираци­ ексир. @) (који није верник) безбо­
оналан, безразложан, сулуд, смешан, жан, вероломан, кривоверан - уи .

yвpнy~ неповезан, блесав, луд, идиот­ безбожник

ски, будаласт, суманут, безвезан, про­ неверица ж 6. (непотпуна вера у
машен, апсурдан, чудан, несувисао, некога или нешто) 8 . сумња 1.
лажан, бесадржајан, незаснован, нера­ неверник м атеиста, безбожник,
зуман, необјашњив, несмислен, изван антихрист, не знабожац, дисидент,
памети, иреалан, неоснован, изми­ иноверник,бегунац,богохулник, по­
шљен, неразборит, безуман, непаме­ ганин, безверник, апостата, криво­
тан, без темеља, нефундиран реШ. - уи: верник, ђаур pef., ђаурин pef., идоло­
нејасан, комичан - сл: стран, бизаран поклоник арх. многобожац СУЖ., - сл:
неважан прид . небитан, сувишан, шизматик, јеретик , секташ, отпад­
беспотребан, узалудан, незнатан, ник, расколник

друторазредан, занемарљив, занема­

невернички прид . 8. безбожан
рив, безначајан, трећеразредан, дру­
невероватан прид. О (такав да је у
горедан, депласиран, споредан, без ­
њега тешко поверовати) несхватљив ,
вредан, неупотребљив, некористан ,
недокучив, необјашњив, немогућ, не­
невредан, другокласан, другостепен,
стваран, измишљен, паранормалан ,
лефи фам. , леви фам.
оностран, чудан, чудесан, надљуд­
неважећи прид. 8. непризнат ски, изненађујући, запањујући , за­
неваж но прил . 8. небитно препашћујући - уи. натприродан 1.
неваљ апац м О 8. обешењак @ 8. @ 8. необичан 1. @) 8. одличан 1. 0 8.
нитков изузетан 1.
нева љапштина ж 8 . враголија невероватно прил . и УЗВ . О (оно у
нев аљао прид . О 8. непоштен 1. шта је тешко поверовати) несхватљи ­
@ 8 . невасп итан ... уи . несташан 1., во, нобично , изузетно, веома чудно
непоште н 2. - уи . чудно @ фиf. (чега има веом а
 невероватност I неrоватељица

необично много) (чега има необично погрешив, скром ан, честит, искрен,

много) неописиво, грдно, дозлабога, кротак, неупрљан , неокаљан , нед у­

огромно, брдо, маса, море, планина, жан, чист, простодушан, безазлен,

обиље, камара, мали милион, силе­ беспрекоран, непокварен, савршен,
сија, сва сила, река, чудо, натпросеч­ благ, прав, свет, без љаге, чист као
но, несхватљиво, итеколико, врашки злато, бојажљив, девичански, отво­
пуно, јако много , подоста, силно, рен неприкосновен суж. ... уи. сраме­

толико, изузетно, изванредно, нема­ жљив 1.

ло, жестоко, ужасно, страшно, добро невичност ж в. невештост
фи/., прописно фам., гадно жар/., ко­ невоља ж несрећа, неприлика, бри­
џа ре/., добеса арх. @) УЗ8. не, ужас, за га, проблем, мука, недаћа, немилиц а,
не поверовати, несхватљиво, немогу­ неугода, незгода, неугодност, непри­

ће, није него, није ваљда, хајде, ајде, јатност, потешкоћа, малер, баксу­
ма немој, можеш мислити изр. злук, белај, зло, пех, главобоља фи!.
нев ероватност ж 8. чудо 1. - уи. беда 1.
невер ство с (превара у браку) не­ невољан п р ид . в. ненамеран
верност, превара, вероломство,изда­ невољник м 8 . мученик
ја ексир. фам. невољност ж 8. нерасположење
HeBeCenOCT ж 8. мрзовоља
невреме с в. олуја
невеста м ж млада, нововенчана су­
Hera ж терапија, лечење, оздравље­
пруга, младенка, шпожа ре/., снајка
ње, опорављање, видање, опорав ак,
фам . , снаја фам., љуба арх.
санирање, цељење, и санација, кура,
не ве шт прид. О невичан, неумешан, исцељивање , лечење Домаћим леко­
никакав, траљав, лаички, лабав, кли­ вима, неговање
мав, млак, неизвежбан, шарлатански,
н еrативан прид . О в. антагонистич­
неприкладан - уи. непрофесионалан,
ки е в. шкодљив @) в. зао 1.
слаб, неспособан е 8 . незграпан 1.
н еrативност ж О в. мана е в. зло­
невешто прил. неквалитетно, ла­
намерност
баво, слабо, лоше, траљаво, лаички,
неrација ж негирање, порицање,
почетнички, шарлатански, климаво,
оповргавање, одбијање, одрицање
неприкладно, тричаво, мизерно, не­
HerAe прил. в. понегде
довољно, никакво, млако, рђаво, ди­
неrиран прид . поректнут, оборен,
летантски фам., фушерски жарf. - уи.
оповргнут, занијекан хрв.
непрофесионално
неrирати несврш . п р ел . порицати ,
невештост ж несналажење, не­
оповргавати, одбијати, одрицати, ни­
спретност, смушеност, невичност,
јекати хрв.
неумешност, несналажљивост, не­

извежбаност, неувежбаност, несро ­ неrњипа ж бот. (лат. Sorbus аисира­

ђеност (с нечим) реШ. - уи: не знање, ria) ре/: јаребика, смрдљика

неискуство Hero' вз н . а, само, но, али, ама
арх. р еШ., але арх.
н евин прид . О недужан, ни крив

ни дужан, прав , чист, неправедно lIero1 п рил . в. међутим

оптужен, без кривице, некрив реШ. неrоватељица ж О дадиља, гувер­

е безгрешан, непорочан, чедан, не- нанта, васпитачица, одгојиватељица,

неrоватиlнедозрео 3бб

беби-ситерка, бона ре!. 6 болничар­ тичан, поуздан, уверљив, непробле­

ка, (медицинска) сестра, нудиља арх. матичан, истинит, крајњи, искуствен
неrовати несврш. прел. (водити ра­ (доказан искуством), експпицитан,
чуна о неком) чувати, пазити, брину­ проверљив,неупитан,потврђен,нео ­
ти се (о неком), старати се (о неком), порецив, неоповргљив, непрепоран ,

хранити суж., гајити суж., дојити суж., недвојбен хрв. - уи: темељит, савр­
култивисати суж., дадиљати суж., го­ шен, очигледан, доказив, потпун 6 в.

јити суж., пестовати суж. реШ.- уи. изричит

одгајати недвосмисленост ж в. истини­

неrодова ње с протестовање, про­ тост 2.

тивљење, супротстављање, буњење, недефинисан прид. неразумљив,
отпор, неслагање, опирање, непо­ неодређен , непрецизан , несхватљив,
корност, одолевање, огорченост, гор­ неиспитан, недокучив, апстрактан,

чина, жаљење, приговарање, бунт, нерасветљен, безобличан, магловит,

бунтовништво, гунђање, суопротста­ непојмљив, неконкретан, неразја­
вљење, резистенција, јадање, опрека, шњен, несигуран, аморфан фи!., му­
немирење, озлојеђеност, одупирање, тан фи!., нејасан фи!., питијски фи!.,
огорчење, побуна, револт, протест, магличав арх., магличан арх. - уи:

незадовољство, одбијање, приговор, приближан, двосмислен, непознат,

противделовање, противсловљење, тајанствен
оспоравање, бура фи!., повика реШ., недирак м бат. (лат. Sопсhus ar-
ресантиман хрв., просведовање хрв., vensis) ре!: пољска ГОР'Јика, пољски
противштина хрв. - уи: буна, опози­ остак

ција, пркос, пркошење недирнут прид. О в. неповређен

неrодовати несврш. непрел. про­ 6 в. неоштећен
тивити се, протестовати, супротста­ недисциплина ж в. непослушност
вљати се, бунити се, опирати се, жа­ недовољан прид. О нецеловит,
лити се, приговарати, пружати отпор
некомппетан, депимичан, непот­

- уи. гунђати пун, мањкав, крњ, штур, половичан,

недавни прид. (који се скоро десио) оскудан, неусавршен, недостатан,

скорашњи , скори, дојучерашњи, до­ неуобпичен, ограничен, мршав фам.,

скорашњи, донедавни, нов, свеж - уи. сакат фи!. - уи: недовршен, сиров, не ­
садашњи заврше н 6 в. лош

недавно прил. скоро, малочас, тек, недовршен прид. незавршен, неиз­

пре кратког времена, пре неки дан, вршен, несвршен, недоречен, недоте­

мало пре, неки дан фам., ту фам., ран, неурађен, недорађен,неизведен ,

ономад нар., нетом арх. недомишљен, необделан, неизрађен,
недале к прид . в. близак 1. и 2. недопечен фи/. , непорубљен фи!., не­
недаl1а ж О в. невоља 6 в. малер докуван фи/.
недвосм ислен прид . О апсолу­ недођија ж фам. в. забит 1.
та н, неспоран, безуслован, сигуран, недозрео прид. млад, детињаст,

несумњив, неоспоран, чињеничан, неискусан, несазрео, мали, незрео,

необорив, кред и билан, п роверен, н е­ и н ф а нтилан, недорастао, гопобрад,

побитан, непорецив, известан, ф ак- м падапач ки, малолетан, јецав, бебаст
 недоказан I нежност

фам., балав фам. ио!., зелен фам., ност

кењкав фам., млађан ексир. - уи. на­ недотупаван прид. в. глуп

иван, лакомислен
недоумица ж дилема, двоумљење,
нед оказан прид. в. задрт 2. двоумица, колебање, колебљивост,
недоказаност ж в. јогунастост неодлучност, нећкање, затезање, три­
недоказив прид. в. задрт 2. лема фам., двојба хрв. - уи. сумња 1.
недокучив прид. в. недефинисан недоходност ж в. неприступач­

недопичан пр ид. О (који није по­ ност

добан за одређене сврхе) неподесан, HeApar прид. в . неугодан

неприкладан, неодговарајући, непри­ недружеван прид. в. недруштвен

стао, непримерен, незгодан, непово­ недружељубив прид. в. недру­
љан, недостојан, недоличан, нецелис­ штвен

ходан, несврсисходан, неприличан

недруштвен пр ид. интровертиран,
е некултура н, примитиван, непри­
интровертан, асоцијалан, несоци ­
стојан, припрост, простачки, непри­
јалан, ненаметљив, недружељубив,
јатан, безобразан, неучтив, неваспи­
непричљив, некомуникативан, не­
та н, неотесан, нељубазан, неуљудан,
дружеван, суздржан, резервисан, уз­
прост, неуљуђен, нецивилизован, не­
држан, неприлагођен, повучен, тих,
профињен - уи. дрзак, препотентан,
затворен фи!., закопчан фи!., непри­
надмен,пркосан,осо р ан
ступачан фи!., зачаурен фам., - уи:
недомиwљат прид . в. неинвенти­
скроман, стидљив, нељубазан , пла­
ван
шљив

недорађен прид . в. недовршен недужан прид. О невин, ни крив ни

недорастао прид . в. недозрео дужан, прав, чист, неправедно опту­

недоречен прид . в . недовршен жен, без кривице, некрив реШ. е в.

недостајати несврш . непрел . тр еба­ невин 2.
ти, мањкати, фали ти фам. неемотиван прид . в. нељудски

недостатак м О аномалија, гре­ нежан прид. О емотиван, осећа­

шка, слабост, дефект, ненормално ст, јан, баршунаст, пажљив , депикатан,
несклад, омашка, одступање, непра­ рафиниран, фин, мекушан, свилен,
вилност, неисправност, пропуст, из ­ чувствен, осетљив, гопубији, тану­
узетност, необичност, фел ер фам., шан, свипаст, бухав, приј атан, бпаг,
изнимка хрв. е (кад нечег нема до­ сензибипан, профињен, префињен,
вољно) мањак, несташица, помањка­ мек, ћудоредан, танан, топаО,танко ­
ње, недовољност, оскудица, дефицит, ћутан, људски, крт, крхак, ганутљив,
непотпун ост, непостојање, немање, воден фи!., шоњав ио!. е фи!. в. ло­
празнина, рупа фам. - уи. немашти­ мљив ... уи. бпаг, осетљив 1.
на @) в. мана
нежност ж О финоћа, благост, суп ­
недостатан прид . в. недовољан тилност, истанчаност, профињен ост,
недостојан прид. в. недоличан
.
неДОС ТОЈанствен прид . в.
. недоли-
емотивност,
фи!., крхкост фи!.
осећајност,
- уи .
тананост
љубав, пажња
чан 2., брига 2. е фи!. в . бопећивост'" уи.
недоступност ж в . неприступач - несебичност 1., потресеност, љуп -
независан I незаузет зб8

кост, љубав, пажња 2. селост е в. немар

незав исан прид . слободан, аутоно­ незајажљив прид. в. похлепан

ман, самосталан, самосвојан, непот­ незаконит прид . безаконит, бес­
чињен, суверен, неподређен, неусло­ праван, илегитиман, илегалан, неле­

вљен,самоуправни галан, кажњив, нередован, нерегу­

независн ост ж самосталност, ларан, ванзаконски, противправни ,

аутономија, самостојност, слобода, утужив, противзаконит, забрањен,

самосвојност, одвојеност, суверени ­ противпрописан, санкционисан, не­

тет, одељеност, сувереност, самоу­

прописан, недопуштен, неправилан,

прављање, засебност, аутономност, безакон, противан закону/праву,

неовисност хрв. потајан , непризнат, незаконски, не­
незаврwен прид . недовршен, неиз ­ допустив, на индексу, изван закона,

вршен, несвршен, недоречен, недоте­ подземни фи!., подземаљски фи!.

ран,неурађен, недорађен, неизведен, незаконитост ж бесправност,
недомишљен, необдеllан, неизрађен,
илегитимност, илегалност, беспра­
недопечен фи!., непорубљен фи!., не­
вље, утуживост, противзаконитост,
докуван фи!.
кажњивост, неправилност, нерегу­
незадов ољан прид. озловољен,
ларност, непрописност, противпро ­
огорчен, фрустриран, разочаран, оја­ писност, безакоње, нелегалност, не­
ђен, затрован - уи. гневан
допуштеност, незакоње, бесправно
незадо вољник м в. гунђало 1. стање, подземље фи!., бесуде фам .
незадо вољство с протестовање,
незаметљив прид. в. неприметан
негодовање, буњење, бунт, отпор, не- 1.
слагање, опирање, непокорност, одо- незанимљив прид . О досадан,
левање, огорченост, горчина, жаље ­
слаб, једноставан, конвенционалан,
ње, jOryнCTBO, приговарање, опрека,
сувопаран,неоригинала н ,уобич~ен,
бунтовништво, противљење, супрот­
баналан, обичан, просечан, тривија­
стављање, гунђање, суопротставље­
лан,безличан,ненадахнут,свакодне­
ње, резистенција, јадање, немирење,
ван, немаштовит, једнолик, неимаги­
озлојеђеност, одупирање, огорчење,
нативан, свакидашњи, некреативан,
побуна, ПЈЈОтивречење, револт, про­
типизиран, ништа посебно, празан
тест, незадовољство, одбијање, при­
фи!., глуп фиf. е в. неинвентиван
говор, противделовање, јогунастост,
незаобипазан прид. в. најважни­
противсловљење, оспоравање, бура
ји 1.
фи!., дефензива форм., повика реШ.,
ресантиман хрв., просведовање хрв., незапаљив прид . В. ватросталан

противштина хрв. - уи: буна, опози­ незапоспен прид . беспослен, не­

ција, пркос, пркошење - сл: спречава­ упослен, ненамештен, без службе/
ње, замерање, инаћење посла

незадржив прид. в. подивљао незаситан прид . в. похлепан

незадрживост ж в. неизбежност незастарео прид . О б. модеран б б.

незаи нтересиран пр ид. В. инди­ легалан

ферентан 1. незаузет прид . О слободан б в. бес­

незаинте ресованост ж О в. неве- послен
 неэваничанlнеиэбежно

неэ ваничан прид. О неслужбен, неэнаnачки п рил. В. неквалитетно

приватан б неприхваћен, нерегула­ неэнаnица м и ж О (који не ништа

ран,неважећи, непризнат не зна) незна ла ц, шупљоглавац, иг­
неэrода ж В. невоља норант,празноглавац, непознавалац ,

неэ rодан прид . О компликован, необавештеник, празна глава, ду­

замрше н , деликатан, запетљан, зах­ дук фам. , пањ фам . , незнајша фам.
теван, тежак, збркан, проблемати­ - уи. глуп ан, аналфабета б (који није
чан, шкакљив, осетљив, комплексан, стручан у нечему) неспособњак, не­
сложен, суптилан, побркан , слојевит, зналац, шарлатан, неспособњаковић ,
закукуљен фам., замумуљен фам., дилетант, неупућеник, нестручњ ак,
завојит реШ ., закучаст реШ. - уи: ви­ самозванац, петљанац, необавеште­
шесмислен, неразумљив б (о неком ник, незнајша, празноглавац , килав­

питању или проблему) осетљив, не­ ко, богаљ фи!., јадник фи!., завезана
угодан, непријатан, деликатан, шка­ врећа фам., звекан фам., слеп код
кљив, тугаљив арх. @ В. недоличан очију фам., безвезњак фам. фи!., за­
... уи. необичан 1., задрт 2. везанко фам., труба фам., леви фам.,

неэr рапан прид. О трапав, неспре­ килавац фам., петљавац фам., кенгур

тан, несналажљив, сметен, запетљан,

фам., игнорант реШ . - уи: неспре тња­

спетља н, медведаст, неокретан, ше­

ковић, глупан, сметењак

пртљав, слоновски, сплетен, туњав, неэнање с необразовање, необра ­

невешт, с две леве руке/ноге, укошен, зованост, непознавање, неупућенос т,
те шке руке, лоших рефлекса, бенаст, непросвећеност, необавештеност, за­
шепртљаст, неспретан у послу, успо­ туцаност - В . заосталост

рен, без главе и репа, неумешан, смо­ неэнатан п р ид . О јадан, бедан , ни­
тан као сајла, изгубљен, као слон у штаван, кукаван, мизеран, никакав ,

стакларској радњи, као мува без гла­ кржљав, пуки, безвезан, бескори ­
ве, смушен, заузлан фи!. ре!., дрвен стан, мршав фи!. б В . неважан @ В.
фи!., завезан фи!. , везан фи!., пртљав неприметан 1.
ре!., бангав фам., смота н фам., трун­ неэнатно п рил . О јефтино, багател ­
тав фам., слонаст фам., сапет реШ., но, ситно, занемарљиво, ништавно,

врљав ио!. ре!. - уи: млитав, укочен, небитно, ниско (о це н и), мало, пре ­
неискусан, спор, збуњен, неспосо­ мало, без начајно, бесплатно фам.,
бан, шоњав ио!. б дебео , пуначак, ма­ смеш но фам. б В. мало
сиван, кабаст, овелик, здепаст, тежак, неэрео при д. млад, недо зрео, де­

велик, попуњен, округао, набијен, тињаст, неискусан, н есазрео, мали,

омашан, итекакав, позамашан, ове­ инфа н тилан, недо р астао, голобрад,

ћи, набрекао, надуван, повећи, тере­ младалачки, малолета н , тинејџерски ,
тан, пун, обилан ,одебео, об и лат,ро­ јецав, бебаст фам., балав фам. Uof.,
бустан, обиман, набубрео, зама ш а н , зелен фам., кењ к ав фам . , млађан екс­
повели к, р огобатан, п одебео , дежме­ ир. - уи. н аива н
каст фам., збојит р еШ. неидентификован прид. В. непо­
неэна божац м В. н еверник з нат 1.
неэн абоwтво с В. безв ерје неиэбежно прил . (с нај већ им по­
неэн аnац м В. не з налица уз дањем) неминовно, извесн о, га-
неизбежностlнеиспаван 370

рантовано, засигурно, безусловно, неименован прид. В. непознат 1.

дефинитивно, јамачно, апсолутно, неинтеnиrентан прид . В. глуп
несумњиво, сигурно, свакако, у сва­
неинтересантан прид . В. незани­
ком случају, без даљњег, нема сумње, мљив
поуздано, до краја, зацело, без сумње,
неискрен прид . О (који није искрен,
подразумева се, гарант фам., недвој­
који се претвар а) претворан, затво­
бено хрв., неупитно хрв.
рен, неистинољубив, лицемеран,
неизбежност ж неминовност, ну­ дволичан . е В. лажљив
жност, извесност, незадрживост,
неискреност ж О дволичност, дво­
неопозивост, неспречивост, незау­
личје, лицемерје, подло ст, пр епре­
стављивост, одређеност, неуклоњи­ деност, лицемерност, лицемерство,
вост, неумитност - уи: немилосрд­
претварање, претворност, поганост,
ност, неумољивост - сл: фаталност, перфидност, перфидија, превртљи­
коначност, судбина, неопходност, вост, нитковлук, домишљатост, пре­
неотклонивост, предодређенос т фриганост, хипокризија, подмуклост,
неизбројив прид. В. бројан непоштење, притворство, заплотња­

неизведен прид . В. незавршен штво, притворност, злоћа, бесрам­

неизвежбаност ж В. неискуство ност, хипокритичност, улагивање,

неизвестан прид . (за којег није си­ лажљивост, претворивост, злоба, фа­

гурно да ће се десити) несигуран, ризејство арх. , хињење арх., химбе­

сумњив, неизгледан, непоуздан, про­

ност арх., лицумјер хрв. - сл: ласкање,

блематичан, лабав фи!., климав фи!. улизи штво е В. неприродност @ В.

неизврw ен прид . В. незавршен

лаж 2.
неискусан прид . О млад, недозрео,
неиздржљив ж (- бол) неподно­
несазрео, мали, незрео, недорастао,
шљив, ужасан, грозан - уи. страшан
зелен фам. - уи. наиван е (у послу)
неиздржљивост ж неподношљи­
нов фиf., свеж фи!., новопечен фам.
вост
неискусност ж В. неискуство
неизм ењен прид. В. оригиналан 1.
неискуство с неискусност, неква­
неизм еран прид . О В. огроман 1. и
лификованост, несналажење, неу­
2. е В. трајан 1. @ В. бројан
мешност, незнање, неувежбаност,
неизме рљив прид. В. бројан
необученост, неоспособљеност, не­
неизме рно прил . В. много
извежбаност, недоученост, неупо­
неиз оставан прид . В. неопходан знатост (с нечим), неумеће, недозре­
неима rинативан прид . незани­ лост, неупућеност (у нешто), несна­
мљив, досадан, једноставан, конвен­ лажљивост, незрелост, непознавање

ционалан, сувопаран, неоригиналан, (нечега), ненавикнутост (на нешто),

уобичајен, баналан, обичан, про се­ неукост, безазленост реШ . - сл: неспо ­
чан, тривијалан, безличан, ненадах­ собност,наивност
нут, свакодневан, немаштовит, јед­ неиспаван прид . поспан, дремљив,

нолик, свакидашњи, некреативан, сањив, дремован, снен, уморан, успа­

типизиран, ништа посебно, слаб фи!., ван, непробуђен , неразбуђен, санен,

празан фи!. , глуп фи!. нер а сањен , куњав, спављив , с п ава­

неим ар м В. архитекта ћив реШ. - сл: мамуран

371 неи списан I некреа тивност

неисписан прид. празан, бео, блан­ уназад 2. б понекад, каткад, покат­

ко неЙром. кад, покадшто, некад, по који пут, по

неиспитан прид. непознат, необја­ неки пут

шњен, недокучен, непроверен некако прил. О (на неки , обично те­

неисправан прид. покварен, оште­ жак, начин) како-тако, којекако, сва­

ћен, фаличан, руиниран, дефектан, којако, ђене-ђене - уЙ. једва б у изве­

неподесан, у квару, кваран фам. сном смислу, на одређен начин - уЙ.

заправо
неисправност ж О 8 . недостатак 1.
б8. мана
неквапитетно прил. лабаво, слабо,
лоше, траљаво, лаички, нестручно,
неиспуњен прид. О 8. празан 1.
невешто, нестручњачки, почетнич­
б неостварен, непочињен, нереали­
ки, шарлатански, климаво, незна­
зован, непочињен
лачки, неприкладно, некомпетентно,
неистинит прид. 8. неаутентичан
тричаво, непрофесионално, мизерно,
неистовремен прид. 8. асинхрон
неизвежбано, недовољно, никакво,
неисцрпност ж 8. перманентност
без стручности, неквалификовано,
нејак прид. О 8. слаб 3. б 8. мршав млако, аматерски, непотковано, рђа­
2. во, аматорски ре!., дилетантски фам.,
нејасан прид. О недефинисан, нера­ фушерски жарf. - сл: бедно, јадно
зумљив, неодређен, непрецизан, не­ неквапификованост ж 8. неис­
схватљив, неиспитан, недокучив, ап­ куство

страктан, нерасветљен, безобличан, неко мпп ета н прид. нецеловит, не ­

магловит, непојмљив, неконкретан, довољан, делимичан, непотпун, крњ,

неразјашњен, несигуран, аморфан половичан, неусавршен, недостатан,

фи!., мутан фиf., питијски фи!., ма­ неуобличен, ограничен, неразвијен,

гличав арх., магличан арх. - уй: при­ сакат фиf. - уй: недовршен, си ров,
ближан, двосмислен, непознат, тајан ­ незавршен

ствен б 8. необичан 1. некомун и кативан прид. 8 . недру ­

нејасност ж мутноћа, нејасноћа, не­ штвен

дефинисаност, неодређеност, непре­ неконвенционапан прид . 8. нео­

цизност, апстрактност, аморфно ст бичан 1.
нејасноli а ж 8. нејасност некоректан прид . (који се не пона­
неједнак прид. О 8. различит б ра­ ша прем а н екоме у складу с правили­

знолик, хетероген @ неуједначен - уЙ. ма) 8. неправедан

променљив некористан прид . 8 . непотребан
неједнакост ж О 8. несличност б 8. некреативан прид . ненад ахнут,
дискримина ција неинвентиван, ненадарен, не машто­

нека УЗВ . ајде, деде, бежи, нека буде, вит, непродуктиван, неоригин алан,

ајдеде, ајд, ајте, важи, б егај, ако, дај, не за нимљив , неимагин атива н , нета­

деде(р) , може лентован, недомишљат, импотен тан,

не кад прил. О пре, раније, некад, неингениозан , неиноват иван , стери ­

тада, давно, једном , одавно, својевре ­ лан фи!.

ме но, негда реј. , вактиле ре!., јед ноћ некреативност ж 8. немашто ви ­

Хр8., некоћ Хр8., своједобно Хр8 . - уЙ. тост

некретнина I немарност 372

некретнина ж непокретна имови­ пристојност, несусретљивост, непри ­

на , непокретност - уи. посед јазност, неуслужност, одбојност, нео ­
некрити чан прид . субјективан, тесаност - уи. некултура

пристрасан, необективан, тенден­ нељудски прид. окрутан, бруталан,

ци о з а н , произвољан, арбитраран, бестидан, безобзиран, безосећајан ,
неблагонаклон, непоштен, привр ­ груб, суров , необуздан, бездушан ,
жен ички , навијачки , унилатералан, развратан, немилосрдан, насилнич ­

н ерационалан, ускогрудан, с предра­ ки, нечовечан, неемотиван, мани ­

судама , једностран, наклоњен , при­ јачки , горопадан, дивљи, варварски,

ст ран , обојен фи!. , оптерећен фи/. дивљачки, злочиначки, немилостан,

некултиви сан прид. В. некултуран немилостив, садистички, ошта р ,

агресиван, крвнички , дрзак, ан има ­

некултура ж примитивизам, при­
лан , неумољив, распуштен, неосе ­
мит ивност, нецивилизованост, вар­

в а рств о, дивљаштво , вандализам,

тљив,бесраман , свиреп , мучан , звер ­

н епош товање, неотесаност, неуглађе­ ски , нехуман, нецивилизован , не ­

нос т, дрскост, безобразност, неуљуд­ контролисан, опак, грозан, насилан

н ост, необразованост, некултурност, у поступцима, неспутан, напрасит,

вулгарност, безобраштина, проста ­ нападачки, жесток, насилан, сило ­

вит, хладан, тврда срца, неуслишљив,

к лук, заосталост, некултивисаност,

б езобразлук, неуљуђеност, простота, несажаљив, антихуман, агресорски ,

припростост, просташтво, грубијан­ разоран, безмилостан , безочан , на­

ш тина, непрофињеност, симплицизам гао, обестан, беспоштедан , без срца,

реШ. - уи. необразовање, заосталост помаман, хладнокрван, животињ ­

некулту ра н прид . примитиван, не­

ски фи/. , камен фи/., прек фи!., бра­

п рис тојан, припрост, простачки, не­ хијалан фи/. реШ. , крволочан ексир. ,

уч тив, неваспитан, неотесан , нељу­

убилачки ексир., пакленски реШ . , не­

б аза н, неуљудан, прост, неуљуђен , смиљен реШ., заторан реШ., неосећа­

нецивилизован, непрофињен еуф. - јан реШ., богомрзак реШ., бешћутљив

у и . дрз ак,безобра з ан,ласцив а н,пре­ реШ . , рабијатан реШ. , неумитан реШ. ,

потентан,пркосан,осоран
неуљуђен реШ., нецивилизиран хрв. ,
бешћутан хрв., барбарски хрв. - уи .
нелаrода ж нелагодност, тескоба,
раскалашан, немио, страшан , зао, си­
н е мир, зебња, неспокој , неспокој­
ров,одвратан
ст во , забринутост,узнемиренос~бо­
јаз ан, оптерећење - уи. нерасположе­ нељудскост ж В. непросвећеност

њ е, туга, мука, зебња нем прид. му т ав, безгласан, нечујан,

нелеrалан прид . В . незаконит немушт, без вучан фи!., лал ре/.

нелегалност ж В. незаконитост
немали прид . еуф. В. велик 1.
нељубаэан прид. неучтив, несу­ неман ж О В. накарада fJ В. људин а

с ретљ ив , непредусретљив, нер афи ­ т уи. вампир 1.

ниран , неуслужан, неуглађен , не­ немар м В. нехајност

п ријат ан, непрофињен, недоличан, немаран прид. О В. индиферентан

н е прис тојан, неугодан, неуљудан, 1. f} В. лежеран 1.
неотесан - уи: дрзак, некултуран немарност ж немар, неодговор ­

нељубаэн ост ж неуљУДност, не- ност, лежерност, јавашлук, нехајност,

373 нематеријапан I немипосрдност

непажња, незаинтересованост, комо­ дашњост, типизираност, безвредност,

ција, комотност, комодитет, необзир­ осредњост, средина, ненадахнутост,

ност, инерција, индоленција, небрига, боранија фам. - уи: ситница, офуца­

несавесност, површност, занемари­ ност фиf., ништавност, ништ а
вање, равнодушност, лакомисленост, немипосрдан прид. окрутан, бру ­
небрижљивост, инертност, нехај, талан, бестидан, безобзиран, без­
нехајање, огуглалост, индолентност, осећајан, груб, суров, необуздан,
непажљивост, безбрижност, распу­ бездушан, развратан, нељудски, на­
штеност, неозбиљност, немарење, ла­ силнички, нечовечан, неемотиван,

коумност, запуштање, нетемељитост, манијачки, горопадан, дивљи, вар ­

необазирање, немарљивост, навора­ варски, дивљачки, злочиначки, не ­

ност pef., мурдарлук ре!., фјака ре!., милостан, немилостив, садистички,

флегма фам., брљивост фам., аљка­ оштар, агресиван, крвнички, дрзак,

вост фам . , хај-нехај фам., непомња анималан, неумољив, распуштен,

реШ . , непомност реШ., непомњивост неосетљив, бесраман, свиреп, мучан,

реШ., неподузетност хрв., незаинте­ зверски, нехуман, не~ивилизован,
ресираност хрв. - уи: лењост неконтролисан, опак, крвав, грозан,

нематеријапан прид. О В. натпри­ насилан у поступцима, неспутан, на­

родан 1. 49 В. нестваран 2. прасит, нападачки, жесток, насилан,

нема wтина ж сиротиња, беда, силовит, хладан, тврда срца, неусли­

оскудица, сиромаштво, беспарица, шљив, несажаљив, антихуман, агре­

голотиња, несташица, дефицит, про­ сорски, разоран, безмилостан, безо­

сјаштво, убогост, оскудност, скуче­ чан, нагао, обестан, беспоштедан, без
ност, убоштво, оскудевање, неимање, срца, помаман, хладнокрван, живо­

егзистенцијални минимум, сиротињ­ тињски фи!. , камен фиf., прек фи!. ,

ство, неимаштина, бедност, сирома­ брахијалан фиf. реШ., крволочан екс­
штина, бедастоћа, немање, бокчија ар., убилачки ексир. , пакленски реШ.,
ре!., бесолица реШ., крухоборство несмиљен реШ., заторан реШ., неосе­
хрв. - уи: мука, сиромах ћајан реШ., богомрзак реШ . , бешћу­
немаwто вит прид . О некреативан, тљив реШ., рабијатан реШ., неумитан
ненадахнут, неинвентиван, ненада­ реШ., неуљуђен реШ., нецивилизиран
рен, непродуктиван, неоригиналан, хрв., бешћутан хрв., барбарски хрв. -
незанимљив, неимагинативан, нета­ уи: равнодушан, раскалашан , немио,

лентован, недомишљат, импотентан, страшан, зао, сиров, одвратан - сл:

неингениозан, неиновативан, стери­ вучји, тврд

лан фиf. 49 В. неоригиналан 1. немипосрдност ж принуда, суро­

немаwтовитост ж неимагинатив­ вост, окрутност, тлачење, набуси тост,

ност, некреативност, баналност, не­ жестина, насиље, мучење, нечове­

инвентивност, неоригиналност, које­ штво (насиље над становништвом),

штарија, сваштарија, свакидашњост, угњетавање, крвништво, нападно ст,

конвенционалност, једностав ност, силовитост, присиљавање, немилост,

уобичајеност, безвезарија, трица, бе ­ немилица, нехуманост, нељудскост,

смислица, т ривиј алнос т, стереотип ­ поробљ ив а ње , виоле нциј а, насилн и­

ност, униформност, тричарија, сваг- штво, бруталност, грубијанство, неу-
немиn ост I немораnан 374

мољивост, злостављање, злочинство, неспроводљив, неутемељен, непро­

подјармљивање, приси.'1а, несмиље­ ведив Хр6. 8 6. неподношљив

ност, дивљаштво, силништво, силе­ немораn м О непоштење, поква ­

џијство, примена силе, зулум, погром реност, аморал, опакост, покварења­

суж. - уй: злочин, разбојништво, си­ штво, нечасност, неправичност, ни­

ла, агресија, грубост скост, охолост, срамотност, подму­

немиnост ж О 8. немилосрдност клост, препреденост, прорачунатост,

8 8 . непросвећеност бескарактернос~притворнос~осио­
немиnостан прид . 6. немилосрдан ност, перфидност, префриганост, па­

немиnостив прид. 6. немилосрдан кост, прљавштина фи!., безморалност

неминов но прил . (с највећим по­

реШ . , опачина реШ., хуљство реШ. 8
изопаченост, разврат, развратност,
уздањем) неизбежно, извесно, га­
порочност, разулареност, бестид­
рантовано, засигурно, безусловно,
ност, некрепосност, нечасност, беш­
дефинитивно, јамачно, свакако, ап­
часност, распуштеност, фриволност,
солутно, несумњиво, сигурно, у сва­
срамотност, разузданос~ либерти­
ком случају, без даљњег, нема сумње,
низам, бешчашће, саблажњивост,
поуздано, до краја, зацело, без сумње,
опсценост, Порок, ласцивност, без­
подразумева се, гарант фам., недвој­
очност, непоштење, раскалашност,
бено Хр6., неупитно Хр6.
блуд, исквареност, скаредност, нећу­
неминовн ост ж нужност, неиз­
доређе,неетичност,поквареност,пр­
бежност, извесност, незадрживост,
љавштина, распусништво, недолич­
неопозивост, неспречивост, незау­
ност, обест, пустопашност, неморал­
стављивост, одређеност, неуклоњи­
ност, необузданост, непристојност,
вост, неумитност - уй: немилосрд­
морални пад, беспуће фи!., распу­
ност, неумољивост - сл: фаталност,
сност фам., курварлук фам. Йо!. - уи:
коначност, судбина, неопходност,
похота,разблудност
неотклонивост,предодређеност
н емораnан прид . О аморалан, не­
немио прид . 6. неугодан
поштен, лош, зао, бесраман, покварен,
немир м (осећај узнемирености)
искварен, бестидан, подао, подмукао,
брига, стрепња, бојазан, неугодност,
бешчастан, бескарактеран. неваљао,
неугода, нелагода, нелагодност, те­
нечастан, охол, препреден, опак, при­
скоба, зебња, неспокојство, забри­
творан, осион, вероломан, перфидан,
нутост, узнемиреност, анксиозност,
безочан, префриган, пакостан, срамо­
бреме фи!., - уй : зло, депресија, туга,
тан, обестан, прорачунат, безобзиран,
мука, безнађе
хулан, безморалан, премазан/намазан
немиран прид. О 6. несташан 1.86. свим масти ма, издајнички, продао би
подивљао ~ фи/. 6. активан ... уЙ. на­ и своју мајку изр. , сраман, неетичан,
прасит, непоштен 1., непокоран 1. фриволан, неправичан, грешан, не­
немирење с 6. негодовање чист, поган, ружан фи!., прљав фи!.,
немирко с 6. обешењак низак фи!., нечувен фи!., некрепостан
HeMoryli прид. О (који се не може ре!., смрадан фам., дрзовит фам., зло­
реализовати) нереалан, неостварив, чест фам., кваран фам. , худ арх., имо­
невероватан, иреалан, неразуман, ралан реш., химбен Хр6., нећудоредан
375 немоl1 I необ ичан

хрв., дебеле коже изр. - уи: бедан, не­ ненамештен пр ид. в. незапослен
праведан, некултура н, несташан, ди­ ненапредан прид. в. назадан
вљи, гадан, лицемеран @ изопачен,
ненапуњен прид . в. празан
развратан, порочан, разуларен, бести­
неначет прид . в. неоштећен
дан, распуштен, фриволан, срамотан,
ненормаnан прид. в. необичан 1.
разуздан, саблажњив, опсцен, ласци­
ненормаnност ж О абнормалност,
ван, раскалашан, блудан, разблудан,
настраност, неурачуљивост, поре ме­
скаредан, распустан, непристојан еуф.,.
ћеност, неуравнотеженост, атипич­
- уи: похотан
ност, лудост, изопаченост, против­
немоl1 ж О в. невеселост @ в. боле­
природност, сулудост, неубројивост
ћивост 1. 4!) в. малаксалост 1.
реШ. @ в. настраност 2. 4!) в. недоста ­
немоl1 ан прид. в. слаб 3.
так 1.
немоl1 ност ж в. малаксалост 1.
н еобавеwтеност ж неупућеност,
немушт прид . в. нем
неинформисаност, незнање, - уи. не­
ненавик нут прид . (који није нави­ просвећенос~заосталост
као на нешто) непривикнут, неприла­
необазрив прид. в. непажљив
гођен, неадаптиран, несвикнут фам.
необективан прид . субјективан,
ненадано прил . в. одједном
пристрасан, некритичан, тенденцио ­
нена да рен прид. в. не надахнут 1. зан, произвољан, арбитраран, небла ­
не надахн ут прид . О неталентован, гонаклон, непоштен, приврженич ки,

некреативан, неинвентиван, нена­ навијачки , унилатералан, нерациона­

дарен, немаштовит, непродуктиван, лан, ускогрудан, с предрасудама, јед­
неоригиналан, незанимљив, неима­ ностран, наклоњен, пристран, обојен
гинативан, недомишљат, неингенио­ фи!. , onтepeћeH фи!.
зан, неиновативан, стерилан фи!. @ в. необзирност ж в. неодговорност
неоригиналан 1. необичан прид . О друкчији, из­
нен акnоност ж несклоност, нена­
узетан, различит, другачији, посе­
клоњеност, антипатија, несимпатија, бан, изниман, јединствен, атипи­
одбојност - уи. мржња чан, особит, споран, изванред ан,
н енамеран прид. Сllучајан, ин- неочекиван, неконвенционалан ,
стинкт иван, механички, . несвестан, несличан, несвакидашњи , ориги ­

шаблонски, рефлексан, невоља н , нала н ,куриозан,нетипичан,неве­

спонтан, непромишљен, импулси­ роватан,особен, на р очит,беспри­

ван, непланиран, природан, махи­ меран, издвојен, несвакодневан,
налан, несрачунат, неконтролисан , нејасан, ванредан, ексцентрич ан,
несмишљен, прирођен, аутоматски, специјалан, неуоби ч ајен, мисте­
ненамераван,инхерентан,нехотими­ риозан,други, чуда н , ненормал ан,

чан, ненаучен, интуитиван, п ротив уникатан, својствен, екстраваган­

властите воље, нехотичан та н, нередовит, д р угојак, вансе ­
н енамерност ж в. несвесност ријски, својев р ста н , одвојен, та­

н енаметљив прид . О в. недр у­ ј а н ствен, о п скуран , фантастичан,

штвен @ в. срамежљив 1. 4!) в. н е пр е­ ек с цепц ио н ала н , оделит, р азличан ,

тенциоза н п а р ти к ула р а н , н еу р ав н отежен,

необично I HeoAroBopHoCT 376

апартан , стран, каприциозан, туђ, необуздан пр ид. О в. немилосрдан

ћудљив, пекулијаран реШ . , дру­ е разгневљен, помахнитао, побе­
гојачи ји р еШ ., осебујан хрв. - уи : снео, насилан, разјарен, агресиван,
екст ра, властит, непознат, редак, суров, избезумљен , разгоропађен,
незгодан, упадљив, неразумљив, безуман, распаљен , живчан, разу­
изврстан, одличан - сл: бизаран, здан, разоран, помаман, полудео ,

гротеска н, алтернативни, неподу­ страховит, жесток, луд од беса , не ­

даран, ненавикнут, неједнак, нат ­ задржив, безглав, тешко савладив,
просе чан, настран, неподобан е в . изван себе, бесомучан, љут као по ­
натпри родан 1 . ... уи. нестваран 2. скок, узаврео, горопадан, подивљао,

необично прил. в. посебно 1. виолентан, иживциран, хистеричан ,

необичност ж чудщ>ватост, наро­ изнервиран, несавладив, неурачун ­

читост, изванредност, атипичност, љив, неприсебан , распамећен , нераз ­

особеност, необичност, индивиду­ борит, неуравнотежен , олујан, фури ­
алност, изнимност, посебност, по ­ озан, паклен, неумољив, рабијатан
мереност, уникатност, својеврсност, реШ . - уи: бесан, ватрен, сулуд, луд,
ексцентричност, својственост, је ­ јаростан - сл: бунтован, узбуђен @) в.
динствен ост, нетипичност, специ­ напрасит

фичност, неуобичајеност, особитост, необузданост ж в. ватреност

специјалност, неправилност, ненор­ необученост ж в. неискуство
малн ост, оригиналност, изузетност,
неоrраничен прид . О в. јединствен
пекулијарност, изворност, самосвој­ 2. е в. трајан 1.... уи. независан
ност, несличност, спецификум, ди­
неодвојив прид. в. одан
вергент ност, бизарност, чудност, ку­
HeoAroBopaH прид . немаран, леже­
риозитет, карактеристичност, разли­
ран, непоуздан, нехајан, непажљив,
кова ње, двојбеност реШ . , осебујност
распуштен, раскалашан, комотан,
хрв. - уи : реткост, чудо - сл: неочеки­
несређен, непромишљен, несавестан,
ваност, различитост,новина
површан, равнодушан, индолентан ,
необјаwњив прид. О в. натnриро­
непажљив, немаран, инертан - уи .
дан 1. е в. окултан @) в. неописив
размажен, лењ
необnикован прид. в. неодређен 1. HeoAroBopHoCT ж немарност, не ­
необојен прид. в. безбојан 1. мар, лежерност, јавашлук, нехајност,
необорив прид. в. недвосмислен 1. непажња, незаинтересованост, комо ­

необраЗ0ван прид. О нешколо­ ција, комотно ст, ко моди тет, необзир ­

ван, непоткован, неквалификован, ност, инерција, индоленција, небрига ,
непросвећен, мрачан фUf. - уи. ама­ несавесност, површност, занемари ­

терски е в. назадан @) в. некултуран вање, равнодушност, лакомисленос т,

О неоформљен, неформиран, неус ­ небрижљивост, инертност, нехај ,

тановљ ен, неутемељен, ненаправљен нехајање, огуглалост, индолентност,
- уи. незавршен непажљивост, безбрижност, распу­
необраЗ0вање с необразованост, штеност, неозбиљност, немарење, ла­
непознавање, неупућеност, непро­ коумност, запуштање, нетемељитост,

свећеност, необавештеност, затуца­ необазирање, немарљивост, навора ­

ност - в. заостал ост, некултура ност pef., мурдарлук pef., фјака pef.,
377 HeoArojeH I неориrинап ност

флегма фам., брљивост фам., аљка­ неопаэив прид. б . неприметан 1.

вост фам., хај-нехај фам., непомња неописив прид . непознат, необја­
реси., непомност реси., непомњивост шњив, непојмљив , неразјашњив - уи.
реси., неподузетност Хрб., незаинте­ неиспитан

ресираност Хрб. - уи: лењост неопоэивост ж б. неминовност

HeoArojeH прид. Хрб. б. некултуран неоправдан прид . б. неоснован
HeoArojeHocT ж б. непросвећеност неопреэан прид. б. непажљив
неодпожан прид . журан, нужан,
неопходан прид . најважнији, одлу ­
важан,ургентан,хитан,го рући, оба­ чујући, суштински, виталан, нужан,
везан, неодгодив, неизоставан, нео­
круцијалан, неизоставан, есенци­
пходан, неизбежан, безодвлачан, јалан, главни, темељан, централни ,
промптан, прек, прешан реси.
средишњи, основни, живећи, живот­
неодп учност ж О (особина неод­ ни, преко потребан, нужан за опста ­
лучног) колебљивост, несигурност нак, врло важан/битан, захтеван арх.
fJ (стање неодлучног) - недоумица, - уи. потребан
дилема, двоумљење, двоумица, коле ­
неорrаниэован прид . б. непове ­
бање, несигурност, нерешеност, пре­ зан 1.
мишљање, нећкање, оклевање, одуго­
неорrански прид . нежив, анорган­
влачење, развлачење, скањивање, су­
ски
стезање, либљење, затезање, трилема
неориrинапан прид . О конвен­
фам., двојба Хрб. - уи. сумња 1.
ционалан, сувопаран, незанимљ ив,
неодољив прид . О б. нестваран 1.
уобичајен, баналан, обичан, доса­
fJ б. одличан 1. дан, слаб, једноставан, просечан,
неодољивост ж б. љупкост
тривијалан, безличан, ненадахнут,
неодређен прид. О неутврђен, не­ свакодневан, немаштовит, једно­
усмерен, нејасан, безобличан, амор­ лик, неимагинативан, свакидашњи ,

фан, необликован, безличан, нефор­ некреативан, типизиран, ништа по­

миран, бесформан, у назнакама, не­ себно, празан фи!., глуп фи!. fJ не­
уобличен, неограничен, неко нач ан, креативан, ненадахнут, ненадарен ,

груб фи!. - уи. безбојан 1., изобличен немаштовит, непродуктиван , неин ­

fJ недефинисан, неразумљив, непре­ вентиван, незанимљив, неимагина ­

цизан, несхватљив, неиспитан, не­ тиван, неталентован, недомишљ ат,

докучив, апстрактан, нерасветљен, импотентан , неингениозан, неино ­

безобличан, магловит, непојмљив , вативан, стерилан фи!.

неконкретан, неразјашњен, несигу­ неориrинапност ж неимагинатив ­
ран, аморфан фи!. , мутан фи!., не­ ност, некреативност, баналност, не­
јасан фи!. , питијски фи!., магличав инвентивност, немаштовитост, које­
арх., магличан арх. - уи. приближан, штарија, сваштарија, свакидашњ ост,
вишесмислен, непознат, тајанствен конвенционалност, једноставност,
неодређеност ж мутноћа, недефи­ уобичајеност, безвезарија, трица, бе­
нисаност, нејасност, непрецизност, смислица, тривијалност, стереотип­
апстрактност, аморфност ност, униформност, тричарија, сваг­
неокретан прид . б . неспретан дашњост, типизираност, безвредност,
неокрњен прид. б. неоштећен осредњост, средина, ненадахну тост,
неосн ован I неподноwљив

боранија фам. - уи: ситница, офуца­ непподан прид. јалов, бесплодан,

ност фUi., ништавност, ништа безродан, неродан, стерилан, безде­
неоснован прид . (који није засно­ тан

ван на реалним чињеницама) безраз­ непподност Ж јаловост, стерили­

ложан , неоправдан, неутемељен, бес­ тет, бесплодност, неродност, стерил­
предметан, неумес(т)ан, без основа, ност, неиздашност, непродуктивност

неодржив, незаслужен, неразложан непобедив прид. непобедљив, не­

реШ. - уи. бесмислен, неправедан 2. савладив, неприкосновен, супери­

неос поран прид . б. неспоран оран, непокорив, неосвојив, нена­

неос пособљеност ж б. неиску­ дјебив жарi., ненаткриљив реШ . - уи.
ство перфектан
неост варен прид. неиспуњен, не­ непобитан прид. б. неспоран
почињен, нереализован , непочињен неповеэан прид. несређен, хаоти­
неоте сан прид . О б. обестан 1. @ б. чан, конфузан, испретуран, несисте ­
непријатан 1. матичан, несистематизован, неси ­

неотеса нац м О б. обешењак @ б. стемски, неуређен, неорганизован,

примитивац збркан, стихијски, збрда-здола фам.,
неотеса ност ж б. непросвећеност лавиринтски фUi., анархичан фUi.,

неотпор ан прид . О савладив, уни­

несуставан Хрб. @ б. небулозан

штив, разрушив, надмашив , истре­

неповерење с неверовање, не­

бљив, скршив, поразив, надвладив, поверљивост, сумња , сумњичавост,

победив, укротив, искорењив, разо ­ сумњање, резерва, резервисанос т,

рив, умитан реШ. - уи: ломљив, слаб ограда, суздржаност, суздржљи­

@б . ломљив вост, неверица, бојазан , скептичност,

неотпор ност ж б. болећивост

скептицизам, опрез, опрезност, оба­
зривост, дистанцираност, двојба, за­
неочекиван прид . б. необичан 1.
твореност, пажљивост, будност, смо­
неоштећен прид. О очуван, сачу­
треност, подозрење, суспективност
ван, недирнут, цео, читав, неокрњен,
реШ . - уи. брига 1.
неначет неразбијен суж., @ б . (који
неповерљив прид. б. параноичан
није у квару) б. исправан 1.
неповерљивост Ж б. опрезност
непажљи в прид . несмотрен, бр­
неповољан прид . О б. шкодљив
зоплет, пренагљен, нагао, нехајан,
неопрезан, лежеран, необазрив, не­ @ б. неподобан 1.
промишљен, несавестан, површан, неповређен прид. недирнут, цео,
небрижљив, пренагао, лакомислен, читав, нетакнут, неоштећен, интак­

лакоуман, аламуњаст реШ., небудан тан, поштеђен фUi.

ре Ш ., непомњив реШ., непоман реШ. - HenoroAa Ж б. олуја
сл : лакомислен, хировит непоrреwив прид. О б. перфектан
непажња Ж б . неодговорност @ б. непорочан 1.
неписменост Ж б. аналфабетизам неподесан прид. б. неподобан 1.
неписмењак м аналфабета, непи­ неподмитљив прид. непотку-

смењаковић фам., неписменко фам. пљив, некорумпиран

неппаниран прид. б. ненамеран неподноwљив прид. (који се не

379 неподобан I непопустљив

може поднети) неиздржив, неиздр­ непокоnебљивост ж истрајност,

жљив, несносан, несношљив, немо ­ доследност, постојаност, неуморн ост,
гућ, невероватан, страшан , ужасан, устрајност, ревност, стаби л нос т, поу­
силан, језив - уи. мучан, непријатан, з даност, непроменљивост, непопу­

грозан стљивост, константност, непромењи ­

неподобан прид. о (који није по ­ в ост, перм а нентнос т, окорелост фам.

добан за одређене сврхе) неподесан, - уи: устаље н ост, отпо рнос т, конти­

неприкладан, неодговарајући, не ­ нуитет, храброст, тврдоглавост, стр­

пристао, непримерен, незгодан, н е­ пљивост

повољан, недоличан, нецелисходан, непокоран прид . О пркосан , непо­

несврсисходан, неприличан f) (који слушан, неукротив, бунтован , рас­

није у складу са важећим нормама) пуштен, упоран, тешко савл адив,

недозвољен, недопуштен, забрањен недисциплинован, ненадгледив - уи:

~ реШ. 8. неспособан не м ир ан, тврдоглав f) 8. подив љао

неподударан прид. О неусклађен, т уи . задрт 2.

неусагла ш ен f) 8. различит непокорност ж О 8. н е посл ушност

неподударање с 8. несличност f) 8 . неслагање 1. т уи. јогунастос т

неп одударност ж О 8. противност непокретан прид . О непоми чан,

f) 8. несличност непокретљив, имобилан , укопан фиf.,

непоз дан прид . О (нешто на шт а парализован фи!. , као кип фам. изр.,

се не можемо ослонити) несигуран , скамењен фи!. , п арал изован (о чове­

несолидан, оборив, оповргљив, поре­ ку) f) фиf. 8 . . мртав ~ 8. парали зован

цив f) (онај у којег не можемо имати 1.

поверења) 8. н еодгово р ан непокретност ж О непомичн ост,

непоз наваnац м О 8. незналица непокре тљивост, имобилност, имо­

f) 8. аматер билитет, укопаност, ми ров ање, ска­

мењеност фам. f) 8. некретнина ~
непоз нат прид . О анониман, неи­
парали зовано с~инв алидност
дентификован, неименован, тајан­
непоnитичан при д . аполитич ан,
ствен, непотписан, безимен, не з нан ,
аПОЛИТИЧКИ,неполитички
неразоткривен, неидентифициран
Хр8 . f) неописив, необјашњив, не­ непомирљив пр и д. О 8. антагони­

појмљив, стран, неразјашњив - уи. стички f) 8. зад рт 2.

чудан ~ 8. неиспитан т уи. необичан непомичан прид . 8 . мртав

1., неодређен 2. непоновљив прид . О 8 . одличан 1.

н епознати м 8. анонимус f) 8. перфектан

неп оквареност ж 8. морал непоновљиво пр и л . 8. посе бно 1.

н епокоnебљив п рид. О постојан, непопуњен при д . 8. праз ан

непроме нљив , непопустљ ив, непро ­ непопустљив п ри д . постојан , не­

менљив , устрајан, истрајан, упоран, променљив, доследан, непо коле­

одлуча н , принципијелан , чврст, кон ­ бљ ив, устрајан, принципијелан , кон­

секве нтан, дурашан, стабилан, уста­ секвентан, истрајан, упоран , стаби­
љен - уи: стваран, снажан, дисципли­ лан, устаљен - у и : стваран, снажан ,

нован f) 8. одлучан 1. дисциплинован

непопустљивост I непоwтење з80

неп опустљивост ж О в. строгост неусавршен, недостатан , неуобличен,

f} в. непослушност @) в. јогунастост ограничен, неразвијен, сакат фUf. -
неп орецив п рид. в. неспоран уи: недовршен, сиров , незавршен

неп орочан п р ид . О невин, безгре­ непотпуност м (кад нечег нема до ­

шан, чедан, непогрешив, скроман, вољно) несташица, помањкање, не ­
чест ит, искрен, кротак, неупрљан,
довољност, недостатак, непостојање,

неокаљ ан, недужан, чист, простоду­

немање, празнина, рупа фам.

шан, безазлен, беспрекоран, непо­ непотребан прид. бескористан,

кваре н, савршен, благ, прав, свет, без некористан, сувишан, прекомеран,

љаге, чист као злато, бојажљив, деви­ прекобројан, излишан, узалудан, за­

чански, отворен неприкосновен суж. лудан, неупотребљив, беспредметан,

- уи . иксрен, поштен f} в. крепостан безвредан, екстра неирам., плус не­

неп орочност ж чедност, честитост,

ирам . , бесциљан

невин ост, кроткост, неисквареност,

непотребност ж о в. ништавност
неуп рљаност, неокаљаност, чистота,
f} в . вишак 1.
непоква реност непотроwивост ж в . перманент­

ност
непо рцењив прид . драгоцен, ба­
снослован фам., као светог Петра непотчињен прид . в. независан

кајгана uзр. - уи: огроман, скуп непоwтен прид . аморалан, лош , зао,

непосвеliеник м в. непознавалац бесраман,покварен,бестидан,подао ,

непослу wан п рид . О в. несташан 1. подмукао, бешчастан, бескарактеран ,

неваљао, нечастан, неморалан, охол ,
f} в . непоко ран 1.
препреден, опак, притворан, осион ,
непослу wник м в. обешењак
вероломан, перфидан, безочан, пре ­
непос л у wност ж инат, пркос, не­
фриган , пакостан, срамотан, обес­
покорно ст, јогунство, буњење, бун ­
тан, прорачунат, искварен , бе зобзи­
товност, обесност, самовоља, неди­
ран, хулан, бе з моралан, премазан/
сциплина, т врдо главост, опирање,
намазан свим масти ма, и здајнички ,
непопустљив ос т, својеглавос Г, др­
продао би и своју мајку uзр., сраман,
скост, пркошење, неукротивост, са­
неплеменит, неетичан, фриволан ,
мовољност, хировитост, ћудљивост,
неправичан , недоличан , грешан, не­
мушичавост фам., рогатост фам., не­
чист, поган, ружан фu!., прљав фu!.,
послух хрв. - уи: жестина, х ир , упор­
низак фu!. , нечувен фи!., некрепо­
ност, живах нос т
стан ре!., смрадан фам., дрзови т
непосредан прид . О в. при сан 1. фам., злочест фам., кваран фам., худ
f} в. обичан 2. арх., иморалан реШ. , химбен хрв., н е­
непостојеli и прид . О в. нестваран ћудоредан хрв., дебеле коже uзр. - уи:
2. f} в. измишљен 1. бедан , некултура н, несташан, дивљи,
непоткупљи в прид . неподмитљив, заједљив, гадан, лицемеран, немиран
некорум п ира н непоw тењак м в. нитков

непотписа н прид . в. непознат 1. непоwтење с О поквареност, не ­

непотпун прид . нецеловит, неком ­ морал, опакост, покварењаштво, ло­

плетан, недовољан , мањкав, оскудан , повлук 'уж., нечасност, лупештво ,

делимичан, крњ , штур, половичан , нискост, хуљство, опачина f} в . немо -

 непоштовање I неприметан

рал 1. @) б. неискреност 1. жан , безобразан, досадан , заморан 1.

непош товање с б. непросве ћ е­ непризнат прид . неприхваћен , не­
ност регуларан,неважећи, незваничан
неп раведан п р ид. О (који се не по­ непријатан прид. О незгодан , неу­
наша према некоме у складу с пра­ годан, неуместан, неПРИЛИ'lан, груб,
вичношћу) неправичан, некоректан, недостојан, неприкладан, депласи ­
непоштен, нечастан, бешчастан - уи. ран - уи : нељуба зан, шкодљив @ б .
неморала н, лош 1. @ (који није засно­ напрасит @) б. неугодан 1.
ван на принципима правде) неоправ ­ непријатељ м О б. нападач @ (не­
дан, незаслужен, бесправан, неосно­ ПОМИРЉИВИ)б. противник 1.
ван, неутемељен
непријатељски прид. (који је не ­
непра виnност Ж О б. настраност 2. пријатељски расположен) анимозан ,
@ б . недостатак 1. @) б. незаконитост
а нтагонисти'lКИ , противнички , нега ­

непра вичан прид . (који се не пона­ тиван, одбојан,дистанциран, непри­

ша према некоме у складу с правич­ ступач а н, нељуба за н, HeCpAa'laH, на­
ношћу) б. неправедан бусит, неугодан, осоран, неприј азан ,
неп рекидан прид . б. трајан 1. зловољан, нерасположен , нетрпе љив,

непре кидно прил. О без престан­ киван, зле воље, огорчен, потирући -
ка, стално, непрестано, континуира­ уи:груб,деструктиван
но, перманентно, константно @ по­ непријатељство с О наме тљивост,
везано (в.) - уи . трајно, заувек насртљивост, агресивност, офанзив ­
непр екидност Ж О б. перманент­ ност, ратоборност, злонамерност, са­
ност @ б. одлучност летљивост, напасност, офензивност
непр екинут прид . б. трајан 1. Хрб . @ мржња, антагонизам, а н имо­

непр еnазив прид. б. вратоломан 2. з итет, раскорак , опре'lНОСТ, сукоб,

непр емостив прид. О (који онемо­ нетрпељивост, противљење , супар ­

гућава везу, који се не може проћи) ништво, сукобљавање, коли зија, тр­

несавладив, непробојан, немогућ, @ вење , нетолеранција , супротс тавља­

(- пут) б. н е проходан ње , неслагање, супротстављеност,

непр естан прид. б . трајан 1. међусобно опирање, непомирљивост

неп рестано прил . б. заувек

непријатност Ж б. проблем
неприкnадан прид . б. неп одо­
неп рестаност Ж О б . перманент­

ност @ б. одлучност бан 1.

неп ретенциозан прид . неамбици­ неприкосновен пр ид. најбољи ,

озан, једноставан, скроман, ненаме­ беспримеран, супериоран, непон о­

тљив, бе з амбиција/захтева, ненапа­ вљив, ненадјебив жар f. , ненаткр иљив

дан,о бичан,мали фuL реШ. - уи. перфекта н

неп рецизан прид . б. неразумљив неприnаrођен прид. б. нен авик­

нут
не привnачан прид . одбојан, недо­
падљив, антипатичан, несимпатичан , неприменљив прид . б. неупотр е­

неугодан, непријатан, недраг, нево­ бљив

љен,и ритантан, немио ,м рзак,омра­ неприметан прид . О ситан, миниј а­
жен, омрзнут, зазоран Хрб. - уи: ру- туран , мали, н еопазив, незнат ан, не-
непри питомљив I непродуктиван з82

заметљив, мајушан, неразберив, неу­ тан,охол,оси о н, р азвратан,п р косан,

падљив, сићушан, неуочљив, омален, осо р а н

микроскопски, умањен, смањен, ма ­ непристојност ж О в. непросвеће­

лешан, мањушан, малечак, малашан, ност б в. погрда ... уи . надменост
малацак, премален, стањен, портабл непристрастан п рид . објективан ,
фам.., мини фам.., џепни фам.., малец ­ н еутралан, правичан, праведан, не ­

ки фам.. б в. замишљен 1. увучен, неумешан, беспристрастан ,

непр ипитомљив п рид. О в. неста­ непристран, незаплетен, неукључен,

шан 1. б в . подивљао неуплетен нестраначки суж. ,

неп риродан прид . усиљен, вештач ­ неприступачан пр ид . О в. непро ­

ки, у штогљен, укочен, извештачен, ходан б в. забачен @) в. скуп 0 фиf. в.

крут, завеза н, суздржан , стиснут, ар­ недруштвен

тифицијалан, службен фи!., уштир­ неприступачност ж беспуће, вр ­

кан фам.., као свињска нога фам.. изр., летност, непролазност, забит, не ­
намештен арх., заузлан реси. доходност, недоступност, дивљина,

непр иродност ж (неприродно др­ беспутност, неприступност, беспут ­

жање) претварање, извештаченост, ница, непроходност, непрелазивост,

неискреност, изигравање, измотава­ пустош, беспућина фам.., злопутност

ње, варање, афектирање, афектација, реси . , бес пут реси . - суж: стеновитост,
пренемагање, пренаглашеност, глу­ стрмоћа, кршевитост
ма, глумљење, усиљеност, лажност, неприхваl1ен прид. в. непризнат
натегнутост, нам е штеност, исфорси­ непричљив п рид. ћутљив, неразго­
раност, варка, пренаглашавање , пре­ ворљив, тих, безгласан, мучаљив , ма­
теривање (у понашању) , хињеност, лоречив, лаконичан, замукао, шкрт/
театар фи!., представа фиl., парада штедљив на речима, занемео, неко ­

фам.., млаћење фам.., прављење фам.. , муникативан, малорек, краткоречив ,

исфолиран ост фам.. , уштогљеност утихнуо, миран , неговорљив, затво ­

фам.., скањивање реси., ачење реј. - сл : рен фи!., нем нар ., мутав нар., мучки
глуматање, маскарада, театралност, арх., шутљив хрв.

артифицијел ност непробуђеност ж буновност, са­

неприсе 6но прил. в. неразборито њивост, дремеж, поспаност, дремљи­

непристојан прид. (који је ло­ вост, омама, успаваност, нерасање ­

ших манира и понашања) припрост, ност, неактивност, малаксалост, по­

прост, простачки, некултуран, не ­ лусан,дремка, неразбуђеност, дрема­

култивисан, нецивилизован, непри­ вица , успореност, сненост, заспалост,

јатан, неучтив, недоличан, неваспи ­ клон уло ст, полудрем, сананост, дре ­

тан, неотесан, нељубазан, безобра­ мовност, спорост, куњалица, д ре м,

зан, неуместан,неуљудан,неуглађен, дремање, омамљеност фиl., нежив от­

неотмен, неваљао, нерафиниран, но ст фиf., опијеност фи!., фјака реј.,

неуљуђен, скаредан, неприличан, уљуљаност фам..

кочијашки, профан, недостојан, без н епрове р ен прид . неиспитан , не ­

манира, лоше одгојен, неделикатан, познат, необјашњен, недокучен,

неприклада н, неугодан, неодгојен непродуктиван п р ид. О в. беспо ­
хрв. , непријазан хрв. - уи: препотен - слен б в . ненадахнут 1.
з8з непропаэанI нераэбо рито

непропаэан прид. О 8. јединствен невичан, никакав, неквалификов ан,

2. б 8 . трај ан 1. @ 8. вратоломан 2. траљав, непоткован, некомпетен тан,

непропаэн ост ж 8. неприступач ­ млак, неизвежбан, шарлатански , не­

ност приклада н - уи: лоw, јадан, бедан

непроменљив прид . О постојан, непрофесионапац м 8. аматер

непроменљив, непопустљив, непо ­ непрофесионапиэам м 8. амате­
колебљив, устрајан, принципијелан , ри зам

консекве нтан , истрајан, упоран, ста­ непрофесионапност ж 8. амате­

билан, устаље н - уи: стваран, снажан, ри за м

дисципл инован О 8. отпоран непроходан прид . (- пут) непри ­

непроменљи вост ж О 8 . оданост ступачан, н е прола за н , непрелазив ,

б 8. перманентно ст @ 8. одлучност врлетан, вратоломан, стр м, изрован ,

непромиwљен прид . О (који је нераван, каменит, џомбаст фам., бес­

учињен на брзину, без размишљања) путан , непроб~ан, непремостив, не­
брзо п лет, бандоглав, плахов ит, нагао , савладив

као мува без главе, брз (у поступци ­ непроцењив ПРИД . О 8. огроман 1.

ма), хаз ардерски , безглав , пресмео, б 8. скупоцен
обезгла вљен , лакомислен, лакоуман , нерад м 8. лењост
мајмунски фИI., без гаве и репа - уи: нерадан ПРИД . 8 . лењ
погибељан, сметен, избезумљен, ше­
нерадник м лењивац, ленчуга , лен­
пртљав б (који је не пази довољно
штина, беспосличар, дангуба, згуби­
у својим поступцима) 8. несмотрен
дан, залудник, залудничар, забушант,
@ 8. збуњен о (који је учињен безраз­
зева ло, доколичар, дем бел, лезилеб,
ложно) 8. неразуман
лезилебовић, немарник, бадаваџ ија,
непр омиwљеност ж 8. неодго­
трут, беспосленичар, беспослењак -
ворност
фам. џабалебароw, луфтигуз, стрви­
непр омочив ПРИД . непропустан,
на,ландара , тру~трутина ,вет ро пир,
непропустив, вододржив
фрајер, ленгуз, лења буба, мртво ду­
непр опадљивост ж 8 . перманент­ вало, паразит, зевало, луфтер , шала­
ност
бајзер - pel. гњилац, гњилавац, лежа­
неп рописан прид . 8. незаконит чина , ленчина, бангало з, липсот ина,
непрописност ж 8. незаконитост цркотин а, мрцина, зијало, мртваја,
непропустан прид . 8. непромочив ладолеж, ленац,левента, ленчура , ле­

непропустив ПРИД . 8. непромочив њак, голанфер, лежак, муктаџија , ли­

непросвећен прид. О 8. необразо­ зун, лазарон , потепух, лежикар, ле­

ван б 8. назадан @ 8. некултуран лек, бадавњак, легањ , ленга , полтр он,

непросвећеност ж О необразова­ ласногуз, лењак, јебиветар жарf. -

ње, необразованост, незнање, необа­ арх. окламаш, степихлеб, ветрогоња,

вештеност б заосталост, назадност,

адраповац , предрштина - уи: битанга

затуцаност, тама фИI. нераднички ПРИД. 8 . доколичар ­

непрофесионапан прид. аматер­ СКИ

ски,п очетнички , лаички , лабав,кли­ нераэборит ПРИД . 8. глуп

мав, невешт, нестручан , неумешан , нераэборито ПРИЛ . лудо, бесо -
неразбуђеностlнераспоnожење

мучно, сулудо, сумануто, махIlИТО, нерасањеност ж В. непробуђе ­

лудачки, безумно, избезумљено, не­ ност

присебно, изван себе, не расуђујући, нераспоnожен пр ид . безвољан,

безглаво, у бунилу, у лудилу, помам­ утучен, депресиван, летаргичан, мр ­
но, распамећено, без памети
зовољан, УЧМ<:IQ, тмуран, апатичан,
неразбуђеност ж В. непробуђе­ сломљен, хладан, туробан, брижан ,
ност
клонуо, покуњен, смркнут, натму­

неразвијен прид. О кржљав, за­ рен, чамотан, меланхоличан, сив,

кржљао, атрофичан, ретардиран, за­ погружен ре!., шоњав фам., сатрвен

остао, геџав, хендикепиран f} (о зе­ ексЙр., скрхан ексЙр . , чаман реШ. - уй:
мљама, државама) заостао, у развоју досадан,уморан,бесан
- уй. назадан
нераспоnоженост ж В. нераспо­
неразвијеност ж закржљалост, ложење

слабост, сићушност, заосталост,

нераспоnожење с О (лоше рас­
атрофија, мршавост, кржљавост, су­
положење) нерасположеност, депре­
шење, спарушеност, слабуњавост, не­
сивност, депресија, мрзовоља, мало­
јакост, јаловост фи!., сахњење хрв.
душност, апатија, апатичаност, без­
нер а зrоворљив п рид . В. неприч­
вољност, анксиозност, суморност,
љив
меланхолија, депресија, депресивност,
нер аздружив п рид . В. одан депримираност, индиспонираност,

нер а з оривост ж В. отпорност 1. потиштеност, снужденост, равноду ­

нер азруwивост ж В. перманент­ шност, покуњеност, мргодност, зло­

ност воља, невољност, тмурност, мрклина,

неразуман прид . ирационалан, не­ летаргија, и ндолентност, индоленци­

разборит, безуман, безразложан, су­ ја, клонулост, клонуће, натмуреност,
луд, уврнут, неповезан, луд, суманут, инертност, индиферентност, отупе­
апсурдан, чудан, несувисао, несми­ лост, инерција, раздражљивост, флег­
слен, изван памети, иреалан, непаме ­ матичност, неосетљивост, песимизам,

тан, - уй: нејасан, комичан, бизаран утученост, зловољностапатичност,

нер а зуман (који је учињен без­ атонија, смркнутост, мрачност, клону­

разложно) неразборит, безразложан, лост духом, тегобност, намргођеност,
нерпомишљен, ирационалан, неиза­ туробност, мртвило, невесеље, намр­
зван, немотивисан, без повода, без штеност, нарогушеност, мизерност,

побуде, неуман реШ., несхватљив - лоша/зла воља, сломљеност, беживот­

уй. брзоплет ност, покислост, учмалост, тупост, те­

неразумљив прид. недефинисан, гоба у души, бедак фам., киселост фи/.,

неодређен , непрецизан, несхватљив, мркост реШ., абynија реШ., празнина
неиспитан, недокучив, апстрактан, не­ фиl., млохавост фи!., xnадноћа фи!.,
расветљен, безобличан, маrnовит, не­ погруженост ре!., грижљивост pel., без­
појмљив, неконкретан, неразјашњен, воља фам., дерт Йесн., СПlIИН реШ ., нуј­
несигуран, аморфан фи!., мутан фи/., ност хрв. - уй: туга, умор, брига, нела­
нејасан фи!., питијски фи!. , маrnичав года, безнађе, слабост, незадовољство,
арх., магличан арх. - уй: приближан, малаксалост, мука, измученост, беда,
двосмислен, непознат, тајанствен агониј а
з85 н ерв и рати I несвес но ст

нер в и рати несврш. прел. живцира­ којем нема правилног поретка) збр ­
ти, дражити, надраживати, иритира­ ка, пометња, несређеност, аљкавост,
ти, раздраживати, узбуђивати, узне­ неуредност, разбацаност, побрка ­
миравати, узрујавати, провоцирати, ност, дезорганизованост, збрканост,
пењати се (некоме) на главу изр., ићи хаотичност, набацаност, недотера­
на живце (некоме) изр. ност, дезорганизација, запуштеност,
нер вирати се не св рш. (постајати хаос, лоша уређеност, шлампавост
нервозан, осећати нервозу) уз рујава­ фам., шлампастост фам., распаца­
ти се, узбуђивати се, живцирати се, ност фам. , јебе луд збуњеног нар.
губити жив це, бити напет uзр. дезорганизираност хрв . - суж:

не рвоза ж раздражљивост, живча­ рашчупаност, непочешљаност, - сл :

ност, преоптерећеност, стрес, узне­ прљавост, несистематичност

миреност, узрујаност не редов а н прид. О (који се не вр ­

не рвозан прид . напет, раздра­ ши на време) неуредан, н есређен, по­
жљив, напрасит, живчан, импул­ времен,поремећен,хаотичаН 6 ван­
сиван, афективан, нагао, напрасан, редан

распаљив, жучљив, ћудљив, једак, н еретко прил . в. често 1.

темпераментан, отрован фи!., ватрен неродан прид . в. неплодан
фи!., вирулентан фи!. , вехементан неродност ж в. неплодност
арх. - уи: пргав, диваљ, некултуран,
несавесност ж в. нехај н ост
груб, растројен, тврдоглав, страстан,
не с авестан прид . в. несмотрен
бесан, немиран,разуздан, гр озан
несавnадив п р и д . в . н епобедив
н ереаnан п ри д . О в. измишљен 1.
не с авршеност ж в. мана
6 (који се не може реализовати) не­
неса rорив прид . в. ватросталан
могућ, неостварив, невероватан,и р е­
несазрео прид . млад, недозрео, де­
алан, неразуман, неспроводљив, неу­
т и њаст, не иск ус ан, мали, незрео,
темељен, не проведив хрв.
и н фантила н , н едор астао, голобрад,
н ереаnизован прид. в. неоствар е н
младалачки, је ц ав, бебаст фам., ба­
HeperynapaH прид . в. незако н ит
ла в фам. ио!., зелен фам., кењкав
HeperynapHocT ж О пор емећ еност,
фам., млађан ексир. - сл: . малолетан,
аномалија, одступање, де в иј а ц ија, з а ­
н аи в а н
страњење, скретање, алтер а ц ија, де­
несаnомивост ж в. п ерманент­
вијација од путање/ оби ч ај а, отк лон ,
н ост
варијација, абер ација, одми ца ње 6 в.
незаконитост
несаnомљив прид . О в. јак 6 в . до­
б р одржећи т уи. т р аја н 1.
неред м О (стање у којем су ств ар и
у кући, соби без реда) лом, русвај, ха­ несвакидаwњи прид . в. необи ­

ос, гужва, џумбус, в ашар, крш , з брка, чан 1.

пакао, гун гула, зб р ка н о с т, дар- мар , несвакодневан прид . в. необи ­
папазја н ија, п омет њ а, вр е ва , м етеж чан 1.
фи!., цир кус фиf., сви њ а ц ср ам., трпа ­ несвесно ст ж рефл е ксн о ст, механи­
нац фам . , у рн еб ес фам., џунгла фам., ка , сл учајнос т, ненамерност, ненаме­
ко н фуз иј ажарi. , каос хрв . - уи : немир, раванос т, нево љ но с т, непром ишље­

галама, несклад, гомила 6 (стање у ност, нехотичност, несмиш љ е ност,

 I
несвест нескnоност з86

несрачунато ст, инстинктивност, не­ реШ., смиловање реш., веледушност

планирано ст, нехотимичност, ауто­ хрв. - уи: љубав, срце, љубазност,

матизам исих. склоност, толеранција, нежност - уи:
несвест ж О несвестица - уи. оба­ толерантнос.т, доброта, толеранција,
мрлост 2. б в. бунило витештво - сл: сношљивост, либерал­

несвестан прид . случајан, инстинк­ ност, саосећајност, мекоћа

ти ван, механички, ненамеран, ша- несиrуран прид. О в. опасан 1. б

6лонски, рефлексан, невољан, спон­ беспомоћан, слаб, учмао, без вољан,

тан, непромишљен, импулсиван, утучен, равнодушан, малаксао, де­

непланиран, природан, махиналан, пресиван, нестабилан, тром, летар­

несра чунат, неконтролисан, несми­ гичан, тмуран, тетурав, индолентан ,

шљен, прирођен, аутоматски, нена­ апатичан, нерасположен, индифе­

мерав ан , инхерентан, нехо тимичан, рентан, сломљен, хладан, безизра­

ненауче н, интуитиван, против вла­ жајан, безбојан, ту робан, небрижан ,
стите воље, нехотичан млитав, клонуо, атоничан, покуњен,

несвршен прид . в . незавршен

неспокојан, беживотан , духовно нео ­
сетљив, једнолик, немоћан, нехајан ,
несебичан прид. дарежљив, ши­
анксиозан, обузет мртвилом, флег ­
рокогруд, великодушан , галантан,
матичан, бесполетан , без ж ивости,
подашан, добар, племенит, хуман ,
устајао, натмурен, опуштен , нежи­
самилостан, доброчинитељски, до­
вотан , неосетан , чамотан , отупео,
бротворни, милосрдан, човечан , ал­
меланхоличан, сив, малодушан, оба­
труистичк и, фил а нтропски - сл: ши­
мро, баровит фи!., анемичан фи!., туп
рок, милостив, човекољубив, мек, са­
фи!., запарложен фи!., погружен ре!.,
осећајан,толерантан ,го сподски
шоњав фам ., сатрвен е ксир., скрхан
несебичност ж широкогрудост, да­
екс ир., чаман реШ. - уи: досадан , умо­
режљиво ст, доброта, човекољубље,
ран @ климав, лабав, разлаб ављан,
пожртвован ост, човечност, самари­
расклиматан , непричвршћен , неза­
танство,алт руизам ,срдачно ст,пред­
тегнут, н е притегнут, лелујав, дрхтав,
усретљивост, милосрђе, хуманост,
млитав, на лабавим/стакленим но га­
великодуш ност, племенитос т, га­
ма uзр. О в. неизвестан 0 (који не
лантност, пажљивост, филантр опија,
одаје сигурност у некој вештини) >(- -
хуманитарност, људскост, Достојан­
уи. невешт, неспретан
CTBeHOC~ благородност, добрости­
несимпатичан ПРИД. в. непривла­
вост, милосрдност, узвишеност, бо­
чан
гобојазност, галанција, човекољуби­
несистематичан ПРИД . в. непове­
вост, мекоћа срца, простодушно ст,
пријатељство, благост, душевност,
за н 1.
несистемски ПРИД. в. неповезан 1.
добродушност, издашност, добр о ­
хотност, разумевање, женерозно ст, нескnад м в. недостатак 1.
беневолентност, подашност, благо­ нескnадност ж О в . несличност

наклоност, добра воља , добротв ор ­ бв . огавност

ност, женерозитет, генерозност, ми­ нескnоност ж ненаклоност, нена­

лост, братољубље, широкогрудност, клоњеност, одбојност, непривлач ­

милости вост, аман ре!., податљивост ност - уи. мржња
 нескривенlнес поран

нескрив ен прид . В. опипљив заблуда, лапсус, глупост, погрешк а,

нескрши вост ж в. перманентност превид, пропуст, поклизнуће , по­
грешан корак, лоша замисао/иде­
неспаrа ње с О противљење f} в.
ја, лош поступак, погрешан потез,
нетрпељивост @) в. несличност в в.
лош/неправилан поступа~ бисер
свађа 0 в. неспоразум 2.
иран. жарf., кикс фам., гаф фам., фе­
неспич ан прид . в. необичан 1.
лер фам., жипон фам. - сл: огрешење,
неспичн ос т ж дистинкција, раз­
неспоразум, грех
лика, многострукост, неспојивост,
неснапажење с О в. неискуство
различитост, вишестраност, разно­
f} в. пометеност @) в. невештост
родност, неједнакост, спектар, сва­
неснапажљ и в прид . в. неспретан
којакост, диференцираност, разлу­
неснапажљивост ж в . невештост
чивање, шароликост, одвајање, раз­
двајање, разноликост, разноврсност,
несоцијапан прид. в. недруштвен

неподударност, распознавање, непо ­

неспојивост ж дистинкција, раз ­
лика, многострукост, различитост,
дударање, диспаратност, неслагање,

несличност, вишестраност, разно­

нескладност, неуједначеност, све­
родност, неједнакост, спектар, сва­
страност, обухватност, апартност,
којакост, диференцираност, разлу­
различност,неускладивост,дис пари ­
чивање, шароликост, одвајање, раз ­
тет, разликовање, несклкад, хетеро­
двајање, разноликост, разноврсност,
геност, осебујност хрв . - уй: супрот­
неподударност, распознавање, непо­
ност, посебност - сл: промењивост,
дударање, диспаратност, неслагањ е,
сложеност, непрепознатљивост
нескладност, неуједначеност, све ­
несп ободан прид. О (који нема
страност, обухватност, апартност,
слободу) зависан, овисан, потлачен,
различност,неускладивос~дисп ари­
потчињен, подјармљен, поданички,
тет, разликовање, несклкад, хетеро­
покорен,покорнички,вазалски,роп­
геност, осебујност хрв. - уй: супрот­
ски, слугански, субординиран фарм.
ност, посебност - сл: промењивост,
f} (који није на слободи) затворен
сложеност, непрепознатљивост
Hecnora ж в. свађа
неспокој м нелагода, нелагодност,
не спомљивост ж в. перманент ­
тескоба, немир, зебња, неспокојс тво ,
ност
забринутост, узнемиреност, бојазан,
нес мисао м в. небуло за оптерећење - уй. нерасположење , ту­
не смотрен прид. (који је не пази га, мука

довољно у својим поступцима) не­ неспокојан м брижан, забринут,

хајан, неопрезан, лежеран, брзоплет, узнемирен, немиран, зебљив, успла­
пренагљен, нагао, необазрив, не­ хирен,узбуђен,надражен,нелагодан,
промишљен, несавестан, површан, у бригама, пун бриге, брижљив реШ.
небрижљив, пренагао, лакомислен, - уй. нерасположен, уплашен

ветрењаст, аламуњаст реШ ., небудан неспораэум м О (случајно ло­

реШ., непомњив реШ . , непоман реШ . - ше међусобно разумевање) забуна
уй:ла комислен ,х ировит,нетактичан f} (међусобно неразумевање) сукоб,
н есмотреност ж испад, омашка, разми р ица, неслагање - уй. свађа
грешка, омашај, забуна, прома ш ај, неспоран прид . а п солутан, безусло -
неспо рностlнесрећан з88

ван, сигуран, несумњив, недвосми­ ко, кил авац, н ес пре тњак , неснала ­

слен, неоспоран, чињеничан, необо­ жљивац, богаљ богаљ фи!. , шепав ац

рив, кредибилан, проверен, непоби­ фи!., заплетенко фам., трапавко фам.,
тан, непорецив, известан, факт ич а н , завезанко фам., сметењак фам ., ше­
поуздан, уверљив, непроблематичан, пртља фам., смушењак фам., шмо ­
истинит, крајњи, искуствен (доказа н кљан фам. - уи : неспособњаковић ,
искуством), експлицитан, провер ­ идиот

љи в, неупитан, потврђен, неопоре­ неспречивост ж В. нужност

цив, неоповргљив, непрепоран, не­
неспутан прид. В . слободан
двојбен хрв. - уи: темељит, савршен, несређен прид. В. неповезан 1.
очигледан,до казив,потпун
несређеност ж О збрка, неред, аљ­
неспор ност ж В. поузданост 1. кавос~неуредност,разбацанос~ по­
неспособан прид . о (који није ка ­ брканост, дезорганизованост, збрка­
дар, способан да обавља неке актив­ ност, хаотичност, набацаност, недо­
ности) недорастао, неупотребљив, тераност, дезорганизација, запуште­
немоћан, неподобан реШ., некадар ност, хаос, лоша уређеност, шлампа­
реШ . - уи. невешт, аматерски 49 полно вост фам., шлампастост фам., распа­
немоћан,импотентан цаност фам., дезорганизираност хрв.
несп особњак м В. незналица 2. - суж: рашчупаност, непочешљаност
несп особњаковић м В. незна­ - сл: прљавост, несистематичност 49 В.
лица 2. нехајност
неспр еман прид . В. изненађен несретник м В. очајник
неспретан прид. трапав, неснала­ несретница ж В. мученица 1.
жљив, незграпан, сметен, запетљан, несрећа ж О (зла срећа, коб) В. не­
спетљан, медведаст, неокретан, ше­ воља 49 (бол, обично душевна) В.
пртљав, слоновски, сплетен, туњав, патња @ (саобраћајна -) удес, судар,
невешт, с две леве руке/ноге, укошен, саобраћајка фам. в (нешто што је
тешке руке, лоших рефлекса, бенаст, неповољно) В. штата 2. 0 (несрећан
шепртљаст, неспретан у послу, успо­ човек) В. несрећник 0 (покварен,
рен, без главе и реп а, неумешан, смо­ зао човек) В. гад 6 (онај који доноси
тан као сајла, изгубљен, као слон у несрећу) баксуз, баксуз ник, аталија
стакларској радњи, као мува без гла­ арх. ~ В. (човек лоше среће) баксу­
ве, смушен, заузлан фи!. ре!., дрвен зник, баксуз, несрећа, талија жар!.,
фи!., завезан фи!. , везан фи!. , пртљав пегула ре!., аталија арх.
ре!., бангав фам., смотан фам., трун­ несрећан прид. О тужан, бедан, ја­
т ав фам., слонаст фам., сапет реШ . , дан, ојађен, жалан, безнадежан, бо­
врљав ио!. ре!. - уи: млитав, укочен, лан, вајан, растужен, жалостан, оча­
неискусан, збуњен, неспособан, шо­ јан, ожалошћен, плачан, чемеран,
њав ио!. - сл: незналица, блентав, грешан, јадован, жалопојан, боле­
спор, леви фам., недоучен, килав стан, небог, жалобан, жалостив, јадо­
фам., невичан вит, дертли ре!., плачеван, неутешан,
неспретност ж В. невештост злогуб, клонуо, изгубљен, безнадан,
неспретњ ак м В. неспретњаковић готов, чемерикаст, облачан фи!., пе­
неспретњаковић м фам . спетљан- чалан ре!., губав фам., деран реШ.,
з89 несрећник I нестручњак

шака јада изр. б (који стално дожи­ припитомљив, непослушан, вражи ­

вљава малере) в. малерозан ји, ђаволски, немиран, обешењачки,

несрећ н и к м О (човек лоше среће) распуштен, аламуњаст, непокоран ,

несретник,несрећа,злосрећник,без­ врагометан, опуштене природе, ло­

надник, очајник, проклетник, беспо­ лински, окачењачки, лолски, опу­

моћник, уклетник, пехист, деспера­ штен, недисциплинован, шеретски

тер реШ., десперадос фам., пегулан фам., хунцутски реШ., ветрогоњаст

ре!., талија жарl., пегула pel., аталија реШ., пустопашан реШ. - уи: тврдо­

арх. - уи: баксуз, бедник б (онај ко­ глав, неваљао - сл: лакомислен, хи­

ји доноси несрећу) в. баксуз 1. ~ в. ровит, МУШИЧRВ б в. напрасит ... уи.

јадник 2. непоштен 1.
несрећница ж в. мучени ца 1. н естаwица ж О помањкање, недо­

нестабиnан прид. О (склон про­ вољност, недостатак, оскудица , не­

менама) в. несталан б в. непоуздан постојање, немање, празнина. б в.

~ (који губи равнотежу) лабилан 0 немаштина

(који је нерврно нестабилан) неста­ несташко с в. обешењак

ложен, неуравнотежен, непредви­ несташно ПРИЛ . в. обешењачки
див - уи: хировит, свадљив, немиран нестваран ПРИД . О в. измишљен

нестајањ е с О (смањење неке ко­ б в. натприродан 1. ~ в. божан­

личине) губљење, губитак, слабљење, ствен 0 в. одличан 1. ~ в. измишљен
умањење, снижавање, смањивање, 1.0 в. зами шљен 1.
девалвација фи!. б в. крај' 1. ~ фи!. в. нестручан ПРИД . в. непрофесио на­
смрт 2. лан

нестај ати несврш. непрел . О (пре­ нестручно ПРИЛ. неквалитетно, ла­

стати постојати) ишчезавати, губити баво, слабо, лоше, траљаво, лаички,
се, чилети, губити траг, сахњивати, невешто, нестручњачки, почетн ич­

сахнути б в. умирати ки, шарлатански , климаво, незна­

неста nан прид . (склон променама) лачки, неприкладно, некомпетен тно,

нестабилан, променљив, промењив, тричаво, непрофесионално, мизерно,

непостојан, превртљив, неуједначен неизвежбано, недовољно , никакво ,
- уи. неједнак без стручности, неквалификов ано,
нестати сврш. непрел . О ишчезну­ млако, аматерски, непотковано, рђа­
ти, ишчилети, изгубити се, заћи фи!., во, аматорски ре!., дилетантски фам.,
усахнути фи!., испари ти фам . , одје­ фушерски жар!. - сл: бедно , јадно
здити фам.,одмилити фам.,отперја­ нестручност ж крпеж, аматери зам,

ти фам. б фи!. завући се, потулити крпарење, непрофесионалност, по­

се, склонити се, прикрити се, скрити четништво, нестручњаштво, непро­

се, сакрити се, притајити се, замести/ фесионализам, прчкарија, петљаниј а,

затрти трагове, заметнути се, ишче­ петљанција, петљање, аматерство ,
знути, шчучуњити се ре!., шћулити се крпарија, крпање ре!., клепотина ре!. ,
ре!. , шћућурити се фам., завући се у дилетантизам жар!. , фушерај жар!.
мишју рупу изр. ~ фам. в. побећи 1. нестручњак м лаик, дилетант, ама­

н есташан прид. О ђаволаст, в'ра­ тер, непрофесионала ц, надримајстор ,

голаст, мангупски, неукротив, не- приучењак, непознавалац, буџаклија
нестручњачки I HeyroAaH 390

арх., лајкуш ре!., петљанац фам., шар­ нетачан прид . О (- одговор, с гре­
латан фам., петљавац фам., аналфа­ шком) погрешан, неправилан , нао ­
бет фи!., фушер фам. , постраник хрв., пак, неточан хрв. @ (који не одговара
неупућеник хрв. - уи. незнали ца истини) неистинит, нестваран, нере­
нест ручњачки прил . неквалитет ­ алан @) (који касни) неблаговремен,
но, лабаво, слабо , лоше, траљаво, ла ­ са закашњењем

ички, нестручно, невешто, почетнич­ нетипичан прид . в. необичан 1.

ки, шарлатански, климаво, незналач­ нетипичност ж в. необичност
ки, неприкладно, некомпетентно,
нетоnерантан прид . в. нетрпељив
тричав о , непрофесионално, мизерно,
нетоnеранција ж в. нетрпељи­
неизвежбано, недовољно, никакво,
вост
без стручности, неквалификовано,
нетом пр ил . арх. в. недавно
млако, аматерски, непотковано, рђа­
нетрпељив прид . нетолерантан ,
во, амато рски р е!., дилетантски фам.,
искључив, крут, доктринаран, ин­
фушерски жар!. - сл : бедно, јадно
доктриниран, загрижен, задрт, бес­
неструч њаwтво с в. нестручност
поговоран, једностран, доминантан,
несувисао прид . в . небулозан догматичан, догматски, фанатичан ,
несуви сnост ж О в. небулоза @ в . праволинијски фи!. , једнолинијски
ништавно ст фи!. , ексклузиван арх.
несуrnа сица ж О в. полемика @ в . нетрпељивост ж мржња, антаго ­
свађа ... уи . неприлика низам, сукоб, раскорак, опречност,
несумњи в прид . О апсолутан, не ­ непријатељство, противљење, супар­
споран, безуслован, сигуран, недво ­ ништво, сукобљавање, колизија, тр­
смислен, неоспоран, чињеничан, вење, нетолеранција, супротставља­
необорив, кредибилан, провер е н , не ­ ње, неслагање, супротстављеност,

побитан, непорецив, известан, фак ­ међусобно опирање, непомирљивос т

тичан, поуздан, уверљив, непробле ­ - сл: несклоност, ривалство

матичан , истинит, крајњи, искуствен неубедљив прид. (који не улива

(доказан искуством), експлицитан, поверење) в. неуверљив
проверљив, неупитан, потврђен , нео­ неувежбаност ж в. неискуство
порецив, неоповргљив, непрепоран,
неуверљив прид . (који не улива
недвојбен хрв . - уи: темељит, савр­ поверење) неубедљив , ра з блажен
шен, очигледан, доказив, потпун @ в. фи!., млак фи!., празан фи!.
опипљив @) в. одређен
неувучен прид . в. неутралан
несумњиво прил . в. наравно
HeyrnaIjeH прид. в. неучтив
несхватљи в прид . в. неразумљи в
HeyroAaH прид . О (који изазива не­
нетакнут прид . в . неповређен пријатна осећања) непријатан , нел а ­
нетактичан прид. неодмерен, на­ годан, немио, мрзак @ (који одбија
гао,несмотрен , бр зо пле ~пренагљен, својим понашањем) антипатичан,
непажљив, нехајан, неопрезан, леже­ недраг, невољен , иритантан, несим­

ран, необазрив, непромишљен, пре ­ п атичан, одбојан, омражен , омрзнут,

нагао - уи . хировит зазоран реШ. @) (који није угодан, фи­
нетаn ентован прид. в. ненадахнут 1. зички) неудобан, неподесан
391 HeyroAHocT I н еустраwив

HeyroAHocT ж в . несрећ а 1. неуравнотежен прид . в. напрасит

неукротив прид . О ђаволаст, не ­ неуравнотеженост ж в. неура­

сташан, враголаст, мангупски, не ­ чунљивост

припитомљив, непослушан, в ражи ­ неурађен прид. в. незавршен

ји, ђаволски, немиран, обешењачки, неурачуљивост ж О абнормап­
распуштен, апамуњаст, непокоран, ност, настраност, ненормалност,

врагометан, опуштене природе, по­ поремећеност, неуравнотеженост,

пински, окачењачки, попски, опу­
атипичност, лудост, изопа<Јеност,

штен, недисциппинован, шеретски про тив прир од но ст, супудост, неу­

фам., хунцутски реШ., ветрогоњаст бројивост реШ . б в. разјареност @ в.

реШ . , пустопашан реШ . - уи: тврдо ­ махнитост 1.
гпав, неваљао - сл: пакомиспен, хиро­
неуредан прид . одрпан, дро њав,
вит, мушичав б фи!. в. самовољан 1. шпам пав, похабан, прњав , офуцан ,
@ в . подивљао О в. непокоран 1. траљав , подеран , аљкав - уи : прљав,
неукусност ж в. огавност за п у штен, лош

неуљудан прид. в . неучтив неуредн о ст ж з брка , несређеност,

неуљуђен прид. в. неучтив неред, аљкавост, разбацан ост, побр­
неумереностж в. порок 1. канос т, дезорганизованост, збрка­
неуместан прид . О в. неоснован ност, хаотичност, набацаност, недо­

бв . неучтив тераност, дезорганизација, запуште­

неумеш ан прид . в. неутрапан

ност, хаос, лоша уређенос т, шпамп а­
вост фам., шлампастост фам. , распа­
неумешно ст ж О в . неискуство б в.
цаност фам., дезорганизираност хрв.
невештост
- суж: рашчупаност, непочешљаност
неумн о ст ж в. махнитост 1.
- сл: прљавост, несистематичнос т
неумољив прид . в . необуздан 1.
неуређен прид. в. неповезан 1.
неумољивост ж в. строгост
неуређеност ж в. нехајност
неумо ран прид . в. марљив
неусавршен прид . в. нецеповит
неум орност ж в. одлучност
неусаrлаwен прид . неподударан ,
неуни wт и вост ж несаломивост,
неусклађен - уи. разпичит
несломљивост, непотрошивост - уи .
неусиљен прид . в. обичан 2.
дуготрај ност, отпорност
неусклађен прид . неподударан , не­
неуобичајен прид. в. необичан 1.
усаглашен - у и. ра зп ичит
неуоб ичајено прил. в. посебно 1.
неуспех м губитак, дебакл , спом ,
неуо бличен прид. в. нецеловит
пропаст, крах, распад , пад, фијаско,
неуочљив прид. в . неприметан 1. подбачај , руина, пош резуптат, наза­
неуп адљив прид . в. неприметан 1. довање, несрећа, бродолом фи!., не­
неупотребљив прид. непримен ­ ман фи!., провапија фи!. , ни збрдица
љив, бескористан , некористан, бес­ фи!., гроб фи!., иско п ре!., раса п ре!.,
предметан, узапудан - уи. непотре ­ растеп р е !., хаварија ексир., сро зава­
бан ње фам. - уи: пораз, трагедија, бан­
н еупрљан прид . в. чист 1. и 3. крот

неупуflеност ж в. необавештеност неустраwив прид. О храбар, од-

неустраwивост I нецивиnиэованост 392

важан, јуначки, смео, срчан, хе рој ­ фјака pef., јавашлук pef., брљивост
ски, јуначан, безазоран, нестра ­ фам., хај-нехај фам ., непомња реШ. ,
шљив, издржљив, непопустљив, непомност реШ. , непомњивост реШ . -
врли, непоколебљив, смион, лавов­ уи: лењост, пропуст
ски фИf., љут фиf., дрзак фИf., дели нехуман прид . В. н еобузда н 1.
арх., лављег срца изр. - уи: мушки
нехуманост ж В. нецивилизова­
фи!., насилан, борбен, витешки е В. н ост
авантуристички
нецеnовит прид . некомплетан, не ­
неуст раwивост ж В. одважност 1. довоља н ,делимичан,не по т п ун, крњ,

неутемељен прид. (који није за­ по ловичан, неусавршен, недостатан ,

снован на реалним чињеницама) без­ неуобличен, ограни чен, неразвијен ,

разложан, неоправдан, неоснован,
сакат фи!. - уи : недов рш ен, сиров,
беспредметан, неумесан, без основа, незавршен

неодржив, неразложан реШ. - уи. бе­

нецивиnиэован прид . В . необу ­
смис лен
здан 1.
неутешност ж В. нерасположење
нецивиnиэованост ж варвар­
неутраnан прид . објективан, не­ ство, варваризам, непросвећеност,
пристрастан,правичан,праведан,не­
примитивизам, дивљаштво, ванда ­

увуче н, неумешан, беспристрастан, лизам, суровост, непоштовање, нео­

непристран, незаплетен, неукључен ,
тесаност, неодгојеност, нехуманост,
неуплетен нестрана<IКИ суж.,
нељудскост, непристојност, неуглађе­
неуч тив прид. нељубазан , несусре­ ност, дрскост, немилост, крвништво,

тљив, непредусретљив, нерафини­ безобразност, бесрамност, неуљуд­

ран, неуслужан, неуглађен, неприја­ ност, необразованост, некултурност,
тан,не профињен , недолич ан, непри ­ вулгарност, бестијалност, зверство,
стоја н , неугодан, неуљудан, неотесан немилосрдност, примитивност, си ­
-уи: д рзак, некултуран ровост, бруталност, бездушност, без­
нефор маnан прид. О В. присан 1. обзирност, насиље , бестидност, безо­
е В. разговорни 2. сећајност, некултура, неумољивост,
нехај м В. нехајност бешћутност, безобраштина, проста­
нехајан прид . О В. несмотрен е В. клук, разарање , крволочност, зл о­

равнодушан 2. чинство, заосталост, недоличност,

нехајност ж површност, несистема­ демонизам, некултивисаност, пус то­

тичност, неодговорност, лежерност, шење, без образлук, необразовање,

непажња, необзирност, несређеност, неуљуђеност, простота, несофисти ­
неуређеност, индоленција, небрига , цираност, несаж аљивос т, анимал­

занемар ивање , лакомисленост, не ­ ност, насилност, припростост, живо­

брижљивост, нехај, несмотреност, тињство, несмиљеност, просташтво,

комоција, комотно ст, нехај ање, огу ­ грубијанш ти на , нечовештво , He'fO-

глалост, индолентност, непажљи­ Be'fHOCT, грубост, непрофињеност,
вост, безбрижност, расп уштеност, осорност, неосетљивост, дивљина,

немарење, лакоумност, запуштање, дивља'fина ексир., симплицизам

нетемељитост, комодитет, необази­ реШ . , пасјалук ио!., барбаризам хрв.,

рање, атљавост pef., мурдарлук ре!., барбарство хрв.
393 нечасностlн итков

неча сност ж о в. неморал 1. f} в. не­ никоrовиfl м В. безвезњак 2.

поште ње 1. нимбус м аура, ореол, колобар око
неча стан прид . О в. непоштен 1. главе свеца, ауреола арх. , ореола ХрВ.,

f} в . ласциван 1. колобар ХрВ., светокруг Хр В.

нечас тиви м в. ђаво 2. нимфа ж т уи. вила
нечист прид. в. прљав ниподаштавати несврш. прел . В.

неч овек м В. нитков омаловажавати 1.

неч овечан прид . в. необуздан 1. нипошто УЗВ. В. никако

неч овештво с (насиље над станов­ ниска ж О В. огрлица 1. f} В. венац 2.

ништв ом) принуда, суровост, окрут­ нискост ж В. непоштење 1.
ност, тлачење, немилосрдност, на­ нитков м (лош, покварен и зао чо­
буситост, жестина, насиље , мучење, век) гад , бедник , бараба, бе зочник,
угњетавањ е, крвништво, нападност, дволичњак, лицемер , хуља, битанга,
силовитост, присиљавање, немилост, и з род, подлац , бе зоб ра з ник , превр ­
нехуман ост, нељудскост, поробљива­ тљивац, хипокрит, препредењак, бе­
ње, виоленција, насилништво, бру­ срамник, покв а рењак , бестидни к,
талност, грубијанство, неумољивост, подмуклица , ђаво, ништарија , сплет­
злостављање, злочинство, подјарм­ карош, пробисвет, проклетник , му­
љива ње , присила, несмиљеност, ди­ тивода, дрзник , псето , џукац, стока,

вљаштво, силништво, силеџијство , уштва, неваљалко, нечасник , при тво­

приме н а силе, зулум, погром суж. - рица, неваљалац , преварант, злоб­

уи: злоч ин, ра з бојништво , сила, агре­ ник, нечовек, злоћа, непоштењак,
сија , грубост пакосник, перфидник, гу ј а, џ укела,
неч увен п рид . в. неучтив мамлаз , протува, морална наказа ,

нечујан прид . О безвучан, пригу­ смутљивац, балабандер, двоструки

шен, ти х, бешуман, плах, полугласан играч, муфљуз , морални имбецил,

мутикаша, живина , ништавац , нео­
- уи: благ, слаб f} в. нем
тесанац, претворник, препреден ко,
не шкодљив при д . О безазлен, без­
безвр едник, животиња, бескичме ­
опасан, бениган, нештетан реШ . f} В.
њак, мекушац, кр мак, смеће, мора лна
безбеда н
нула, крпа (од човека), морално сме­
нешкоnован ПРИД. В. необразован 1.
ће, прасац, брука, поганчина, свиња,
ни во м степен, раван , висина , дере­
гњида, антихрист, ђубре (од човек а),
жа pef., ступањ ХрВ . , разина ХрВ.
говно нар., палаворда р е !., пре тво­
ни эашта ПрИЛ. В. узалуд
рица ре!., љигавац фам., љига фам.,
н иэбрдан ПРИД . В. окомит гнус фам., смрад фам., смрдљи вац
ни эбрдица ж В. обронак фам., фукара нар., пичка нар. , кур ­
н ијансирати несврш . непрел . ( при ­ вин си н н ар. , рђ а нар . , шугавац нар.,
казивати у суптилним прелазима) пизда нар . , дркаџија нар . , шуфт ре!.,
супт илно приказивати, детаљисати, угур суз арх. , фа р исеј арх., галиј от
фино раздвајати, ићи у финесе арх., хахар арх. , ванцага арх., одљуд

н икако УЗ В . не, јок, нипошто , ни п о реШ . , стодлака реШ . - уи: простак,

коју цену uзр., ни уком случају uзр., скитни ц а, улизица, ласкавац, хули­

нема шансе uзр., ни у лудилу uзр. ган,враголан

нитковnук I номад 394

нитковnук м 8. неискреност 1. вински), публициста, колумниста

ница ње с фи г. 8. настанак новинарство с журналистика,

ниw ан м визир журнализам, публицистика, новин­

ниw анити н есв р ш. п рел . О циљати, ство арх.

гађати 8 8.алудирати новине ж мн. журнал, дневник ,

ниw та с 8. ситница штампа, таблоид, публикација, лист,

периодика, магазин, ревија, недељ­
ниw таван пр ид . О незнатан, јадан,
бедан,кукаван,мизеран,никакав,кр­ ник, вечерњак, забавник, издање,

жљав, пуки, безвезан, бескористан, двоброј, гласило, · часопис, гласник

мршав фИf. 8
8. неоригиналан 1. форм., текли ч арх., подлистак реШ. ,
тисак Хр8., тједник Хр8 . , жута штам­
ниw тавиnо с 8. смрт 1.
па изр. , булеварска штампа изр. - суж:
ниwтавно пр ил . 8. незнатно
фељтон,полумесечник
ниwтавност жбесмисленост, изли­
новороljенче с беба, принова, до ­
шност, узалудност, бесциљност, бес­
јенче, одојче, напршче, бебан, сисан ­
корисн ост, безвреднос~ непотреб­
че, повојче, новорођено дете, одојак
ност, сувишност, несувислост, безна­
реј. , детенце хии., бебац хии., дете­
чајност, споредност, несврховитост,
шце хии., бебица хии.
некреатив ност - уи: баналност, ни ­
штавило, јаловост
новост ж О 8. новина 8 8. вест

новчаница ж банкнота, папирни

ниwтарија м ж 0 8. нитков 8 8. без­
везњак 2. новац, папир, лептирица фам.

нобn ес м 8. племство новчар м 8. банкар

нов прид. О новцат, новонас та о, но ­

новчиli м кованица, пара, ситан но­
во откриве н, ново пронађен, скора­ вац, ковани новац, банка, шолдо pef.,
шњи, оригиналан - фИf. свеж, млад, кинта фам . , грош арх., марјаш арх.

тазе неиром., фришак 8 8. неискусан HOraT 8. дугоног

прид .

2. @) модеран 1. и 2. ноrатање с 8. копрцање

новајnија м ж почетник, дебитант, нож м чакија рег., перорез суж., хан­

придошли ца, новодошлица, новодо­ џар pef. суж., бајонет суж., јатаган
шљак, аматер, букварац фut., пионир суж. , швајцарац суж. , копитњак суж. ,
фИf., неискусник pef., новак фам., скалпел суж.

полетара ц фам., зелембаћ фам., жу ­ нокшир м арх. реТ. ноша, ноћна по ­

токљунац фам. , јуниор фам. фИf., го­ суда, ноћни суд/лонац, канторица,
лобрадац фам., гуштер жарf. , фазан тута фам., посуда фам. , суд фам . , пи­
жарf., клокан жарf., руки жарf., прак­ тар арх. pef., врчина арх. pef., кахлиц а
сист Хр8. - уи: шепртља, приправник, арх. pef., букалин арх. реШ.
ученик - сл: стажиста, неискусан,
номад м О чергар 8 скитница, ски­
смушењак фам. тарало, скитничар, скиталац, лута­

новац м паре, средства , капитал, ло­ лица, тумарало, уличар, клошар, бес­
ва фам., кинта жарf., кеш жарf. , пенез кућник, цуњало, вагабунд, селилац,
ре!. , монета арх. - уи. свота, плата потуцало, уличњак, потуцач, аван­

нови на ж новост, иновација туриста,мувало,скитало,скитач, по ­

нов инар м журналиста, аутор (но- тукач, бангало, луњало, басало, лу-
395 нонсенс I нула

талац, фукара, човек с улице, вечни постамен(а)т суж.,

путник - фам. клатарало, шалабазало носеl1и прид. (о зиду) упоришни ,
- фи!. чергар, чергаш - реШ. лангара, базични,потпорни
скитник, ходалица, ходач, бангалоз,
нотабилитет м О в. репутација б В.
левента, ветрењак, блатотеп, пандо ­ племенитост 1.
кур Йо!. - арх. трампер, клатеж, ва ­
нотес м беJIежн и ца, агенда, роков ­
гант - ре!. јурук, потепух , ајван, ван ­
НИК,: подсетник, књижица, блок
дрокаш, лонција, хахар, тепац, ван­
ноl1 ж тама, мрак, тмина, помрачи­
дровац, гурбет, јалијаш, лангов - уй:
на, ноћ но доба, мркл и на ре!., мрча ва
беспосличар, просјак, мангуп
ре!. , тма Йесн., невидеJIица арх., тмица
нонсенс м в. небулоза
арх.
нон-с топ прил . в. стално
ноша ж В. нокшир
нор ма ж О (систем општеп р изнатих
ношња ж В . оде ћ а
правипа) узор, пример, модел, про­
HyraT м мандолат ре!., бадемњ ак
тоти п , мерило, оригинал, парадигма,
реШ .
архетип, савршенство, критеријум,
нуди ста м натуриста, гологузан
путоказ, идеалан пример, образац,
фам., гологуз фам. , ГОJIотрб нар., ада­
углед арх. б (количина рада) учинак,
мит арх. , голаћ Йо!. жар!.
биланс, постигнуће, домет, резултат,
нудити н е с в рш . прел. нуђати, пон у­
остварење, испуњење, Достигнуће
ђивати, делити, давати
но рмалан прид. О (који није ду­
нужан ПР ИД. О В. неодложан б В. од­
хов но поремећен) здрав, непореме­
ћен , здраве памети , здравог разума, лучујући 2.
присебан, уравнотежен б в. обичан нужност ж неминовност, неи збе­

1. @)В . природан 1. жност, извесност, незадрживо ст,

неопозивост, неспречивост, не зау­

нос м кљун, бабура фам., носурина
фам., њокалица фам. , носина фам., стављивост, одређеност, неуклоњи­

њушка фам., сурла фам., њоња gеч. вост, неумитност - уй: немилосрд­

ност, неумољивост - сл: фаталнос т,

но сач м О доносилац, разносач, но ­
коначност, судбина, неопходнос т,
силац, бременоша, амалин ре!., амал
неотклонивост, предодређеност
ре!., хамалин ре!., хамал ре!., ушјер
нуклеарка ж атомска централа
арх. р е !. , бастаж арх. , трхоноша (слу­
жбени - с ручним КОJIицима)арх. , нуклеарни прид . атомски

служник (службени - с ручним ко­ нула ж нула, никоговић, безначајник,

лицима)арх. , бастах арх., комисио­ ништар ија, безвредник, без везник,
нар реШ., грум реШ . , послужитељ хрв. н иштавац, ништавник, н иштар, нико,

- сл: портир, вратар б основа , статив, безвезњаковић , ни штићев ић , апсолут­

потпора, наслон, стуб, залеђе, сто­
жер, подршка, сталак, подлога, упо­
риште, база, ослонац, постоље, фу н ­
дамент, подупирач, фо н д, основица,
подставак, фундаменат, атл ас
бабица арх. , баба арх. , кот в а реШ., п о­
шта п а л ица р е Ш., пош т апа љ ка
н а нула, ситна риба, ништа, брабоњак
фам., свакаКСНЈИ ћ реШ., сватковић реШ.,
п оздер ре!., ш уша фам., шушабуша
фам., мизе рија жар!., ништавило жарf.,
ф и !. , труба жар!., сироти ња ексЙр. , ништица
хрв., нико и ништа изр., беда од човека
ре Ш. изр. , нико од никога изр.
њиха ње с О вибрација. подрхтава­ њуwити несврш . прел . мирисати

ње. треперење. дрхтање. вибрирање. (доживљавати чулом мириса). удиса­

струјање. осцилација. трептање. треп­ ти. њушкати. снифати жарt.• воњати
тај. дрхтај. лелујање. титрање. титрај. реШ.

ландарање фам. б в. вијорење њушка ж О (и здуж ени део живо­

њихати несврш . непрел . в. JIеJIујати тињске главе) губица б фам. в. нос
њихати се н есв рш . лелујати се. њуwкати несврш . прел . О фам. фи!.
КJIатити се. шлампарати . шлампати. . претраживати. претресати . преме ­

млатарати. лангарати. гибати се. кла­ тати. претурати. чепркати. тумбати.

парати. лантарати. ландарати фам .• тркељати. прчкати. чачкати. ровари­

шанда рати (и шандати)арх. - уи . дрх­ ти. вршљати. пребир ати. шпијунира­

тати. вибрирати ти. испип авати. рити фи/.• њушити
њуњорити несврш. непрел. в. мр­ фам .• баркати реШ. - уи : копати. цу ­
мљати њати б фам . в. испитивати 1.
обавеза ж О 6. ангажман 1.66. си­ шавати, објављивати, јављивати, с а­
гурност 1. општавати, давати на знање, обзна­
обавезан прид. 6. неодложан њивати, оглашавати, развикивати,

обавезати сврш . прел . (дати неком разглашавати, ширити, преноси т и

нешто у обавезу) задужити, завето­ (глас), лансирати (у јавност), прено­

вати , везати арх. сити информације, трубити ф ам .,

обавезати се сврш. обећати, закле­ тамбурати фам ..

т и се, задужити се, заветовати се, дати обавеwтавач м 6 . информатор 2.

реч , зајамчити, зарећи се, обрећи арх. обавеwтен прид. о (који има оба­
обавест ж 6. обавештење вештење, вест, информацију) упо­

обавестити сврш. прел. саопштити, знат, упућен, информисан, извештен

јавити, информисати, упознати (не­ обавеwтеност ж упућеност, ин­

кога о нечему), објавити, обзнанити,
развикати, раширити, лансирати (у
јавност), дојавити, обелоданити, про­
нети (глас), дати на знање, раширити
глас, открити, реферисати, извести­
ти, раструбити фам., растамбурати
фам., разбрбљати фам., растелалити
фам., анонсирати арх. , афиши р ати
арх., авизирати реШ . , приопћити Хр6.
- уи: сетити се, ка зати
обавестити се сврш . (упознати се с
формисаност, упознатост, знање - уи.
образовање, знање
обавеwтење с о саопштење, обја­
ва, оглас, информација, најава , знак,
обавест, порука, проглас, обзнана,
изјава, циркулар, објавница, иступа­
ње фи!., анонса арх., афиша арх. , ави­
за арх., промулгација р е Ш., обавијест
Хр6., приопћење Хр6. @ 6 . вест
обавити сврш . прел . урадити, оства­
рити , спровести, завршити, извр ши­

материјом) проучити , видети, сазна­ ти, извести, учинити, средити , реа­

ти, стећи знање, информисати се лизовати, при прави ти, припрем ити,

обавеwтавати несврш . прел . огла- довршити, апсолвирати, спрем ити,

оба з ривlобданица 398

окончаТI1, одрадити, решити, почи­ припојити, увући, прибројити, об­

нити, разрешити, произвести,
крајчити, зготовити, направити, при ­
редити, начинити, уредити, сврши­
ти, углавити, израдити, арондирати
реШ., заокружити фи!. , апсорбовати
фи!., замесити фам., д о кончати реШ. ,
актуализирати хрв., истерати до кра­
ја uзр.
обазрив пр ид . в. пажљив 2.
обазривост ж в. опрезност
оба па ж о спруд, плажа, рива, бан­
ка, ривијера, поморје, сипар ре!., пруд
ре!. - сл: лидо, приморје, приобаље
бв . плажа 1.
оба мрnост ж о исцрпљеност, умор,
ослабелост, немоћност, изнемоглост,
измученост, немоћ, истрошеност,
тромост, изгужваност, малаксалост,
клонулост, клонуће, уморност, замор,
зам ореност - уи. апатија б несвести­
ца, одрвенелост, парализа, одузетост,
узето ст, укоченост, фрас
оба о прид. кружан , јајолик, заокру­
гљен, елипсаст, округласт, трбушаст,
за обљен, лоптаст, јајаст, тикваст, за­
окружен, ваљкаст, кугласт, мехураст,
ваљушкаст, овалан, бундеваст,
чваст, прстенаст, јагодаст, жиролик,
јабучаст, крушкаст, з р наст, елипти­
чан, округао, крушколик, ЦИКЛИ<l ан
р еШ., циркуларан реШ.
оба рен п р ид. в. куван
обасја ност ж осветљеност, озаре­
ност, илуминација, озраченост,
светљеност
обасјати свр ш . прел . О (обасути све­
тлошћу) осветлити, озарити, облити,
илуминирати, засветлити, озрачити,
расветлити б (о сунцу) гранути, си­
нути, изаћи , засјати, огранути, бле­
снути, заблеснути, појавити се
обвезница ж в. меница
обrрnити сврш. прел . о бухвати ти ,
до­ јединити, опсегнути, апсорбовати,
пригрлити, привити, убројати, загр­
лити фи/. , причврљити фам . , усисати
фам.
обданица м дан, видело, дневно
доба, светло дана, дневна светлост,
дања светлост, данак реШ.
обданиште с вртић, забавиште,
лер ре!., шпилшул арх. , киндергартен
реШ.
обдарен п рид. в. талентован
обдареност ж в. таленат
обдукција ж сецирање, аутопсија,
расецање, некропсија, резање, отва­
рање (леша), разудба арх. , секција
арх.
обедовати н есвр ш . п рел. јести, ме­
зетити, хранити се, кусати, ручати,
папати фам., шопати фам., части ти
се фам., таманити (јело) фам., њупа­
ти фам., хасати жар!., клопати жарf.,
ждерати Йо!. , кљукати се ио!.
обезбеђен п р ид. о безбедан, сигу­
ран, заштићен, миран, осигуран, без­
опасан, безб р ижан, заклонит реШ. б
сигуран,гарантован,загарантован
ба­
обезбеђење с чување, заштита,
ст р ажа, надзо р , надзирање
обезвређивати несв рш . пр ел . О в.
омаловажавати 1. и 2.
обезrnавити сврш . пр ел . в. убити
обеnежавање с марки р ање, мар­
за­ кација, наз н ачавање, одређивање,
оз н ачавање, асигнац ија реШ.
обеnежен п рид. в. означен
обеnежје с о амблем, грб, знамен,
оз н а ка, знак, симбол, емблем ре/.,
белег арх. - суж: заштитни знак, ло ­
готип, лого фам. б оз нака, атрибут,
свој ство, одлика, особина, диспози­
ц иј а, п рирода, карактерис т ик а , ел е­
мент, квалитет, белег, црт а, з нач ајк а,
399 обестан I обилан

знак, осебујност, нота фи!. , одличје - обећање с заклетва, реч , изјава

уи: способност, нарав ... уи. алегорија верности, завет, ама нет ре!., вера ре!.,

2., појава 1. поверареШ.

обелоданити сврш . прел . О 6. ода­ обећати сврш. зарећи се, обавеза ­

ти @ 6. објавити 2. т и се, зак лети се, завет овати се, дати

оберучке прил . 6 . радо 1. реч, заја мчити , задужити се, обрећи

обесвећење с 6. оскврнуће арх.

обеснажити сврш . прел . 6. отказа­ обеwен прид . 6. висећи

ти обеwењак м ђаво, деран, ман­
обесност ж 6. непослушност гуп , враголан, несташко, немирко ,

неотесанац, ђаволан, клипан, непо­

обесправљен прид. ускраћен, за­
СЈ1УШНИК, неваљалац, спадало, адра­
кинут, лишен (права), прикраћен,
повац, злоћко, тепац, ђаволак, ока­
бесправан, унижен, неслободан,
чењак, тврдоглава ц, каубој, прокл е­
оштећен ира6Н.
тиња, грубијан, шејтан , личинар , фа ­
обесправљеност ж бесправност,
кинчић, враг, гуланфер (и голанфер),
бесправан положај, поробљеност,
несрећа, факин, рђа, бараба, цвећка
дискриминисаност, лишеност (пра­
фам., магарац фам. нар., зврк фИf.,
ва), бесправље
ђилкош реТ., вижле реТ., берекин ре!. ,
обесправљивање с 6. дискрими­
мулац реТ., леро реТ., штрањгов реТ.,
нација
шерет реТ., угурсуз фам., хорјат фам .,
обесп рављивач м дискримина­ дериште нар ., хунцут реШ. - уи: само ­
тор, шовиниста, бигот, сегрегацио­ вољник,дрзник,простак

нист
обеwењачки прил . лолински, бе­
обест ж 6 . разјареност кријски, мангупски, враголасто,бо(х)
обестан прид. о надмен, високо­ емски, шеретски , несташно, фрајер ­
паран, бахат, уображен, самољубив, ски, ђаволасто, лолски, бекријански,
снобовски, надувен,ташт,безобзи­ факински, бекријашки, шмекерски
ран, неотесан, самодопадљив, пре­ фам., окачењачки фам.
тенциозан, арогантан, кочоперан, обеwчаwћење с 6. понижење
покондиран, осион, сујетан, бахат, обзиран прид. 6. пажљив 2.
блази ран, нарцисоидан, високоу ­
обзнана ж 6. објава
ман, препотентан, охол,дрзак, раз­
обзнанити сврш . прел. 6. објавити 1.
метљив , горд, умишљен, хвалисав,
обзор м 6. панорама 1.
пун себе, подигнутог носа, дрчан,
обзорје с 6. панорама 1.
доминантан, горопадан, нашепу­
обилажење с 8. околишање 1. и 2.
рен, филозофски фИl., надут фИl.,
поносан фИl., гиздав реТ., . прчеLИТ обилажење с 6 . посета

реШ., узносит реШ., прпошан реШ., обипазак м 6. посета

каћиперан реШ., мудрослован реШ., обипазити несврш . н епрел. 6. путо­
напухан Хр6. - уи: досадан, поква ­ вати

рен , себичан @ 6 . непоштен 1. @) обипан прид. о (који нечега има до­

необузда н, распуштен , хи ро вит, ка­ ста и у из обиљу) разноврстан, изоби­
прициоза н , н еста шан ,немиран лан, раскошан , богат @ (који је испу-
обиље I објективан 400

њен многим догађајима) садржајан обзнанити сврш . прел . В. објавити

@) В. бројан 0 В. огроман објавити сврш . прел. О разгласи ти,
обиље с В. мноштво 1. обавестити, саопштити, јавити, ин­
обим м о В. домет 1. @ В. квантитет формисати, упознати (некога о не­
@) (количина у којој се нешто јавља) чему), огласити, пријавити, изнети,
степен,ниво,мера,размера рећи, обзнанити, обнародовати, раз­

обиман прид. о В. обухватан @ В. викати, раширити, лансирати (у јав­

велик 2. @) В. опсежан 1. ност), дојавити, казати, обелоданити,

пронети (глас), дати на знање, раши­
обитава ње с О В. боравак @ В. ста­
рити глас, открити, реферисати, изве­
новање
стити, пустити буву uзр., раструбити
обитавати несврш. непрел. О В. бо­
фам., растамбурати фам., разбрбља­
равити @ В. становати 1.
ти фам., растелалити фам., анонси­
обићи сврш. прел. О заобићи, ми­
рати арх., афиширати арх., авизирати
моићи, избећи, проћи мимо, проћи
реШ., приопћити хрв. - уи: сетити се,
поред/око/иза нечега @ В. не искори­
досетити се @ публиковати, издати ,
стити
обелоданити, пустити, издати књигу,
обичај м о традиција, адет ре!. реШ., публицирати, на свет издати арх.
хадет ре!., уобичајеност реШ., ужан­ објављен прид. о јављен, разгла­
ца реШ . , узанс реШ., узанца реШ. - уи. шен, обзнањен, изнет, обелодањен,
правило, владање @ В. навика дојављен, пронет @ одштампан, издат
обичан прид. о уобичајен, сталан, објаснити сврш. прел. образложити,
устаљен, свакидашњи, ординаран, изложити, описати, разложити, ра­

свакодневан, нормалан, регуларан, светлити, осветпити, појаснити, про­

правилан, обичајан, утврђен, свагда­ тумачити, изложити, разбистрити,
шњv., редован, редовит, стабилан, ру­ приближити, илустровати, експли­
тиниран, ваздашњи ре!., перманентан цирати, коментарисати, дочарати,

форм., прописан форм. @ природан, рашчистити, нацртати фам., фунди­

једноставан, неусиљен, свакодневни, рати реШ., илустрирати хрв., комен­

непосредан,лежеран, нараван,спон­ тарирати хрв. - уи. аргументовати

тан, уобичајен, натуралан, нехињен објашњавати несврш. прел . тума­

реШ. - уи: правилан, регуларан @) В. чити, интерпретирати, експлицира­

неоригиналан 1. ти, евапуирати, мерити, детаљно ис­

обично прил. најчешће, углавном, питивати, описи вати, појашњавати,

махом, понајвише, понајчешће, у ве­ образлагати, разлагати, расветљава­

ћини (случајева) ти, појашњавати, бистрити, прибли­

објава ж саопштење, обавештење, жавати, размишљати (помно о про­

блему) - уп. испитивати
оглас, информација, најава, знак,
обавест, порука, проглас, обзнана, објашњен прид. в. одређен
изјава, циркулар, објавница, распис, објашњење с в. тумачење
реклама, иступање фu!., анонса арх., објединити сврш. прел. в. обгрлити
афиша арх., авиза арх., промулгација објективан прид. непристрастан,
реШ., обавијест хрв., приопћење хрв. неутралан, правичан, праведан, не­

- сл: податак, извештај увучен, неумешан, беспристрастан,

401 обnапоран I обма нути

непристран, незаплетен, неукључен, обљуба ж прељуба, прељуб, прев а­

неуплетен нестраначки суж. ра, варање, вероломство, грех

обn апоран прид. 6. пожудан обљубљивати н есв рш . п рел . О (вр­

обnачан прид. тмуран, натмурен, шити обљубу над женском особом)
сумо ран , смрачен , сумрачан, сив, јебати нар., карати нар ., прцати нар.,
сивкаст, мутан, тмур реШ. , тмуо реШ . туцати фам., кресати фам. 8 (обаси­
- сл. кишовит пати пољупцима) љубити, целивати,
обnа чност ж 6. тмурност 1. цмакати фам.

обл ивати несврш. непрел . 6. прскати обмана ж о варка, привид, прев ара,
обnиrација м 6 . меница обмањивање, подвала , варање , зава­
равање, оп сена, смицалица, ил узија,
облик м о састав , конструкција,
махерај, мајсторлук , преваранц ија,
наличје, стил, распоред (елемената),
привидност, м а рифетлук, опсен ар­
архитекто ника, композиција, фор ­
ски трик, мађионичарски трик , вар ­
ма, изглед, спој, склоп, структура ,
љивост, монтаж а фиf., маневар фиf. ,
устројство, систем, архитектура фиf. ,
фрауд pef., трик фам. , блеф фам ., зез
устрој Хр6. 8 6 . варијанта @) 6. метода
1. ... уи. класа
фам. , фарбарија фам., фора фам. ,
фазон фам . , намештаљка фам., пе­
обnи кован прид. 6 . направљен
тљанција жарf., кумст жарf. , кунст
обnи ковати несврш . сврш . п рел. О
жарf., фол жарf., финта жарf., мајсто ­
неС6РШ. 6. вајати 8 неС6РШ. образова­
рија жарf., дриблинг жарf., слепарија
ти, формирати, правити , сачињавати
жарf. , петљанија жарf., дефраудација
@) С6РШ. (учинити да нешто добије
арх., подвалаџија арх., швиндл арх.
одре ђен и зра з, вид) формулисати,
- уи : лукавство , окретност 8 6. при­
срочити, и з рази т и се
каза @) 6. магија 1. 0 6. патка 1. ... уи .
обл ина ж завој, вијуга, кривина,
неприрод н ост, опсена 1.
колобар, окука, кривуља, савијутак,
обманути сврш. пр ел . преварити,
вити ца , спирала, прегиб, лук, венац ,
насамарити, изиграти, слагати , пр е­
завијутак, превој, зглоб, обруб, део
ћи, намагарчити, надмудрити , изва­
крута, крива црта, банда, рескави­
рати, подвалити (некоме) , з акин ути
ца pef., шевуљ ица p ef., з авојица реШ.,
(некоме), направити неког буд алом,
обрт реШ., сагиб реШ ., синус маШ. ,
доскочити, надиграти , подметн ути
косинус маШ . , тангенс маШ., волута
(некоме) , повући за нос, насук ати
сшруч. -уи: црта , прстен,крут
фам., заврну ти фам., насањкати фам. ,
обn ић м 6. трихинела
израдити фам., упецати фам., зафрк­
обnица ж о 6. лајсна 8 6. ваљак нути фам., зезнути фам., смотати
обnиw м зоол . (лат. Bothus тaxiтus) фам., зајебати нар., ош ишати жарf.,
кврга ш, ромбо, плат п р евеслати жарf. , обријати жарf., на­
облоrа ж 6. арматура вућ и жарf., насаfJ,ити жарf. , испали ти
облутак м каменица, валутак, ка­ жарi., превести жедног преко воде

мен чић, баба pef., валутица pef., бо­ изр., продати рог за свећу uзр ., на­
буљ р е !., бабуљак pef., валина pef., бити рогове изр., ухватити на лепак
бованица реЈ., бован pef., бабуљ ре!. , изр., пр одати мачку у џ аку uзр . - уи:

валут p ef., обуљак pef. збу ни ти, из н евер ити, и с користи ти

обманути се I обопео 402

обманути се сврш. в. насести за, страхопоштовање, адорација, за­

обмањ ивање с О в. обмана 1. е в. нос, поклон , узвисивање, хваљење ,

превара 1. @В . манипулација глорификација, одушевљење, пошт а,

обмањи вати несврш. непрел. прел . узношење, уздизање, слављење, идо ­

ЈIOПОКЛОНСТВО, купт, апопогетика, пи­

О uрел. манипулисати, злоупотре­
бљавати, правити лудим, искоришта ­ јетет, занесеност, узвишавање, идо ­

вати, возати фИf. - уи: злостављати, пизација, поштовање, прослављање,

малтрети рати - сл: искоришћавати, респект, наклон, почаст, идопизова­

кињити е неuрел . в. пренемагати се ње, ватрена приврженост/оданост,

@ ирел. (некога) в. лагати 1. поклонство , дубоко поштовање, спа ­

обновити сврш. прел . О (врати­ вљење вишега бића, простернација

арх. , метанисање арх., проскинеза
ти неку грађевину у претходно ста­
ње) реновирати, вратити е (поново арх., штовање реШ .

створити неку институцију) форми­ обожавати несврш . прел . уздизати,

рати, ус поставити - уи. утемељити @ вепичати, поштовати, глорификова ­
(- важност нечега) продужити ти,адорирати,славити, ценити , про ­

обновити се сврш . в. васкрснути спављати, узвисивати, идолизирати,

ковати некога у звезде, узносити, ди­

обоrаљен ПРИД. сакат, инвалидан,
винирати, преуз дизати , штовати ХрВ .
ћопав, одузет, кљаст, шантав, хром,
фаличан, осакаћен, узет, шепав, де ­
- сл: дизати, хвалити, преценити, ис­

тицати
фектан, бажљив, мањкав, фи з ички
онес пособљен, бањгав, багав pef. , ба ­ обојак м уложак, опанак , уметак,
гљивpef., баг pef., шанатан pef., окља­ бичва pel., бечва pef.
штрен pef., кљакав фам., бангав фам., обојен ПРИД. О (који је фарбањем
цонтав арх., цотав арх., богаљаст добио боју) офарбан, намазан, коло ­
реШ., дефективан реШ., манљив реШ . рисан - уи. шарен е фи!. (најчешће
парапизован суж. , - уи: деформис~н, попитички обепежен) означен, обе ­
у н акаже н, крњ пежен, одређен, детерминисан, ети­
обоrатити СВРШ . прел . О (учини­ кетиран фИf., жигосан фИf., колори ­
ти богатијим, садржајнијим, пот ­ санреш.

пунијим) употпунити, унети (нове обојеност ж В. разнобојност

садржаје), проширити, повећати, обојити СВРШ. прел . О (фарбањем
допринети - уи. уредити е (учи ­ дати боју) офарбати, намазати, ко ­
тити да неко постане имућнији) В. порисати, ошаренити, ушаренити,

обогати ти се молерисати фи/. е фи!. (најчешће по­

обоrатити се СВРШ . (постаји богат) питички обележити) означити , обе ­
стећи богатство, зарадити (много пежити, одредити, етикетирати фИl. ,
новца), обезбедити се, ућарити, на ­ за пепити етикету изр., жигосати фИf.,
маћи много. новца фам., напунити колорисати реШ.
џепове изр., намлатити се пара изр . обопео прид (скрхан бопешћу) бо­
фам. , оп арити се жарf., доћи на зеле­ пан, обопео, бопежљив, онемоћао,
ну грану изр., омаст.!1"!"И брк ИЗр. оронуо , изнурен,изнемогао, нездрав,

обожава ни м В. мезимац испијен, исцрпен, слаб фИf. - уи. умо ­

обожавање с величање, апотео- ран,кпонуо,болећив
403 обор I образ овати

обор м тор, стаја, изба, згон - суж: утемељивање, тумачење, доказивање,

овчара, торарица, овчарник, овчар­ документовање, бистрење, прибли­

ница, бачија (летње сточарско насеље жавање, илустровање, експлицира­

у планини)ре!. ње, коментарисање, дочаравање, из­

оборен прид. оповргнут, оспорен, ношење аргумената, поткрепљивање

побијен, демантован, одбачен, неги­ доказима, цртање фам., илустрирање

ран, одбијен, занијекан хрв. хрв. - уи. уверавање, размишљање

обор ив прид. в. опозив образnожење с в. објашњење

обор ити сврш . прел. в. отказати образnожити сврш. прел. (изнети
разлоге за нешто) објаснити , изло­
обостран прид. билатералан, узаја­
жити, описати, разложити, расве тли­
ман,реципрочан,двостран
ти, осветлити, појаснити, представи ­
обрада ж о разрада, прерада, уса­
ти, протумачити , изложити, разби­
вршавање, обрађивање, амплифика­
стрити, приближити, илустровати,
ција фи!., обрадба хрв. реШ., раздрад­
експлицирати, коментарисати, до­
ба хрв. @ (музичка) верзија, предада
чарати, рашчистити, нацртати фам.,
обрадова н прид. в. озарен
фундирати реШ., илустрирати хрв.,
обрадовати сврш. прел . (учинити
коментарирати хрв. - уЙ. аргументо­
радосним) развеселити, увеселити,
вати
овеселити, озарити, пријатно изне­
образован прид. О учен, школован ,
надити, разведрити, раздрагати, по­
стручан, квалификован, просвећен ,
радовати, усрећити - уи . изненадити,
поткован @ оформљен, формиран,
одушевити
установљен, утемељен, направљен -
обрадовати се сврш . (постати ра­ уЙ. заврше н
достан због некога или нечег) разве­
образованост ж образовање, еру­
селити се, увеселити се, порадовати
диција, знање, ученост, школованос т,
се, усрећити се, раздрагати се, озари­
начитаност, едукација, наображе ­
ти се, разведрити се, процветати фи!.,
ност, школовање, високообра зова­
синути фиС. - уи. одушевити се, весе­
ност, просвећеност, стручност, пот­
лити се
кованост, изображеност, верзира­
обрађивати несврш . прел . в. кул­ ност, наобразованост, укупност зна­
тивисати ња, наобразба хрв. - уЙ. учење
образ м о фи!. в. понос @ фиС. в. по ­ образовање с о (укупност знања)
штење 1. @) фи/. в . морал О в. (део в. образованост @ в. настава
људског лица између ока, носа , уста, образовати сврш . несврш . прел .
браде и ува) * О несврш. обучавати, учити, науча ­
образац м о формулар, документ, вати, спремати, просвећивати, шко­
бланкет арх., тисканица хрв., молба ловати, просветљивати, подучав ати,

суж., молбеница ре/. суж. @ в. нацрт оспособљавати, предавати, поучава­

1. @) в. начин 1. ти, оварисати , упући вати, припре­
образnаrање с излагање, обја­ мати, едуковати, науковати, покази ­

шњавање, појашњавање, представља- вати, развијати, наображавати арх.,

ње, описив ањ е, р азлагање, расветља - инструир ати реШ. - уи: трен ира­

вање, осветљавање, apryмeHToBaњe, ти, васпитати @ н есврш . в. одгајати

образовати се I обућа 404

@) сврш. в. одгојити 6 несврш. фор ­ @ (у правцу задње стране) уназад,

мирати, правити, сачињавати, обли­ натрашке, унатрашке, натраг, назад,

ковати, састојати се (од), чинити обратно, у рикверц

образовати се несврш . учити, еду­ оброк с јело - суж: доручак, ужина,
ковати се, изучавати, испи т ивати, ручак , вечера - уи. јело 1.
истраживати, спозна вати, студирати, обронак м коса, хрид, гребен, пади ­
дознавати, увежбавати се, проматра­ на, литица, обурвина, ребро, низбр­
ти, проучавати, вежбати се, стицати ди ца, узбрдица, пад, стрмопуз, стр­
знање мина, стрмен р еШ., поребрица реШ .
обратно прил. в. обрнуто - уи. брдо
обраћање с о (излазак пред јав ­ обрт м преокрет, заокрет
ност с неком изјавом, чланком, пред ­ обртати несврш . прел. О в. витлати
логом, програмом и сл.) наступ, 1. @ в. врте ти

исту пање, иступ, излагање, јавна реч, обруб м о в. облина @ в. шав 1.

говор, беседа, слово, орација р еШ. - обрукан СВРШ . непрел. (којем је на­
суж: експозе, пледоаје, предавање, несена срамота) осрамоћен, избру ­
проповед @ в. општење 1. кан, постиђен, избламиран фам.
обраћати се несврш . в. говорити обрукати СВРШ . прел . осрамотити,
обрачун м о окршај, сукоб, двобој, избрукати, унизити, пони з ити , ком­
конфронтација @ в. свађа промитовати , дискредитовати, озло­

обрачуна вати СВРШ . непрел . в. гласити, избламирати фам., опљуну­

прорачунавати ти фам. - уи. окривити, оклеветати,

обрачунати се СВРШ. непрел. раз­ оптужити, осумњичити

рачунати се, сукобити се, покошкати обруч М в. круг 1.

се, разрешити (ствари), рашчистити обруwавати се несврш. прел. О в.
(ствари) - уи. потући се, посвађати се падати @ фи/. в . нападати 1. и 2.
обрважв еђа обруwити се СВРШ . неп рел. (- о зе­
обрести се СВРШ . наћи се, задеси­ мљу) в. пасти

ти се, обрети се, доспети, зате ћи се, обуздавање св. уздржавање

створити се, десити се, појавити се обуздан П РИД . в. покорен 1.
обрис м в. нацрт 2. обуздати СВРШ . прел . в. онемогући­
обрисати СВРШ. прел . О (- влагу, ти

прашину и сл.) очистити, опрати, обука ж о муштрање, истрајно ве­

рашчистити @ ( - метлом) почисти­ жбање, дрил, дресура фи/., егзерци ­
ти, помести @) фи/. в. уклонити 2. рање реШ. @ в. настава

обрпаће ње с в. манипулација обурвати С ВРШ . п рел. в. разорити

обрнут ПРИД. в. противан обурвина ж в. обронак

обрнуто ПРИЛ . о (у 'супротном, обр­ обустава ж о в. прекид @ (- рада)
нутом правцу, положају и сл.) нао­ штрајк

пачке, супротно, обратно, главачке, обуставити СВ Р Ш . прел. О в. отказа­

наглавачке, окренуто, преокренуто, ти е в. оканити се

стрмоглав це, стуб оком, изврнуто, обућа ж (општи назив за предмете

преврнуто, контра фам., тумбе фам. који се н о се на ногама) ..
405 обухвата н I овца

обученост ж 6. окретност
Обуflа обуч ити сврш. прел . О 6. научити 2.
6 6. истренирати
апостолке мунгосице овас м 60Т. (лат. Ауеl1а sativa) ре!: зоб,
балетанке опанци
аве, жито, крупа, оваз, овес, оир, пи­
боросане папуче

бродарице патофне тома зоб, сиљ, усјевна зоб

гојзерице римљанке овације ж мн. 6. пљескање
гумењаци ролерке
овдаwњи прид. Домаћи, локала н ,
еспадриле салонке

исусовке сандале
месни, завичајни, домородан , окол­
јапанке скејтерке ни,овострански,ДОМОРОДни,обласни,
каљаче спенсерице
родни, овдешњи ре!., амошњи арх. ре!.,
канађанке спринтерице

каубојке старке
помесни реШ. - уЙ. тамошњи

кикерсице тракториц~ овде прил. амо, ту, на овом месту,

клизаљке цицибанке овамо, воде реТ., овди реl.
кломпе црногорке
овде-онде прил. 6. понегде
копачке шангајке
лондонке шимике овеЛИКприд .6. велик 1.
мартинке шпагерице
овенчати се сврш . 6 . победити 2.
овештао прид . 6. похабан 1.
обухватан прид. пажљив, дета­ овисан прид . О 6. зависан 6 6. по­
љан, исцрпан, ситничав, брижљив, корен 1.
темељит, опсежан, обиман, опши­
овисник м 6 . наркоман
ран, прецизан, свеобухватан, сушти,
овластит и сврш. прел. О ауторизо­
минуциозан, у танчине, егзактан, у
вати, дозволити, легализовати, оп у­
ситнице, студиозан, у детаље, акри­
номоћити, допустити, озаконити,
бичан реШ., акрибијски реШ. - уи:
одобрити, омогућити, озваничити ,
правилан, танан, солидан, исправан,
ауторизирати, регулисати, оверити,
потпун, стручан, тачан - сп: свестран,
верификовати, поткрепити (не<lијим
савестан
ауторитетом), овјеровити Хр6. 6 6.
обухватити сврш. прел . припојити, акредитовати

обгрлити, увући, прибројити, обједи­ овлаwflење с легализација, ауто­

нити, опсегнути, апсорбовати, при­ ризација, верификација, регулација,
грлити, привити, убројати, загрлити одобравање, допуштање, озакоњење,
фи!., причврљити фам., усисати фам. легитимација, озваничење, поткре­
обучавање с 6. настава пљење (нечијим ауторитетом), уза­
обуча вати несврш . прел . учити, обра­ коњење, озакоњавање, позакоњење ,

зовати, научавати, спремати, просве­ регулисање, прописивање

ћивати, школовати, просветљивати, овратник м 6. к р агна

подучавати, оспособљавати, предава­ овуда прил . у овом правцу/смеру, на
ти, поучавати, упућивати, припрема­ ову страну, туда, овамо, н аовамо, ту­

ти, едуковати, науковати, показивати, дам р е!., ОВУД2М ре!., овамока ре!., амо

наображавати арх., инструирати р еШ . фам., вамо фам.

- уи: тренирати , васпитати овца ж з оол . (врста Домаће животи­
обучен прид . 6. окретан 1. ње, лат. Ovis aries) *
овчар I оrраничен 406

овчар м в .. пастир напис, публикација

OraBaH прид. (који изазива гађење) оrлуwити се сврш. (- О некога или
одвратан, гадан, накарадан, грдобан, н ечији предлог) изузети, искључи ­
ружан, наказан, језив, рогобатан, ти, одбацити, одбити, lIe узети у об­
унакажен, нагрђен, страшан, нескла­ зир, игнорисати, направити се бllе ­
дан, ругобан, мајмунолик, одбојан, сав uзр. фам.
грд, неатрактиван, недопадљив, ру­ оrњен прид. в. пламен' 1.
жан као мајмун, мајмунаст, неукусан, оrоварање с трачарење, трач, ба­
незграпан, грдан
барије, лајање, говоркање, претреса­
OraBHOCT ж грдност, нагрђеност, гр­ ње, пртљање, ширење гласина, траче­

доба, одвратност, гадарија, ругоба, рај, рекла -казала, добошарење фи;. ,

гнусоба, ружноћа, гнусност, гадост, опричица ре!. - уа. кпевета
накарадност, гро за, одбојност, недо­
оrоварати несврш. непрел . прел .
па дљивост, неатрактивност, грдноћа,
трачарити, трачати, опањкавати, Оllа­
lIе згра пност, неукусност, неПРИЈјна<! ­
јавати, кудити, озлоглашавати, пањ ­
ност, рогобатност, ужас, HecKlIaAHocT, кати pef., абровати фам., Ilајати жарf. ,
наказност, грдило, унакаженост, на­
оцрњивати хрв., потворити хрв., бру­
грда, грдобност, мајмунастост фам.,
сити језик изр., испирати уста и зр. -
грдост фам., гадност арх.
уа. клеветати
оrађи вати несврш . прел . (изазива­
оrоварач м Кllеветник, пањкапо,
ти одвратност) мразити, гадити, ис­
опањкива<!, подметач , ХУllитељ, злу­
пуњавати гађењем
радник, недобронамерник , кудилац,
оrањ м ватра, пламен, жеравка,
кпеветаllО, оговаратељ, зао језик, опа­
пламсај - СЛ. пожар
да<!, оцрњивач, пањкач, змија фи!.,
оrлас м саопштење, обавештење,
трачпер ре!., бедилац pef., кудитељ
објава, информација, најава, знак,
ре!., бедач ре/., трачер фам., опадник
обавест, порука, проглас, обзнана,
реШ., објеђивач хрв., обједитељ хрв. -
изјава, циркулар, објавница, распис,
сл: потворитељ арх., злонамерник
реклама, иступање фи!., анонса арх.,
оrорчен прид. О в. незадовољан
афиша арх., авиза арх., промулгација
@ в. гневан
реШ., обавијест хрв., приопћење хрв.
оrорченост ж О в. незадовољство
- сл: податак, извештај
@ В. љутња
оrласити сврш . прел . в. објавити 1.
оrорчење с О в. незадовољство
оrлаwавати несврш . непрел . обја­
@ в. љутња
вљивати, јављивати, саопштавати,
давати на знање, обзнањивати, од­
orpaAa ж О заграда, жица фи!.,

звањати, развикивати, ширити, пре­

решетка фи!. , обор арх., брањеви­

носити (глас), лансирати (у јавност), на реШ., забран реШ . - уа: ПIlОТ, зид

трубити фам., тамбурати фам .. Фи/. @ В. ПlIOТ - уа . препрека

оrлед м О експеримент, анализа, orpaHaK м заступништво, експо­

опит, проба, тест, по кус хрв. @ рад зитура, фипијала, пр едставни штво ,

(научни/стручни), с пис, студија, при­ заступство, испостава, крак фuL,по­

лог, чланак, темат, трактат, есеј , тек ст, дружина реШ., подружн иц а хрв.

документ, састав, расправа , осврт, оrраничен пр ид. В. ГIlУП

407 о rраничење I одапамити

оrраничење с граница, мера СИЛНО, толико, изузетно, изванредно ,

оrра ничити сврш . прел . О (пову­ немало, жестоко, ужасно, страшно ,

ћи границу нечега) разграничити 49 добро фUi. , прописно фам., гадно

(спречити ширење неке појаве) ло­ жарi., коџа pei., добеса арх.
ка лизовати, омеђити @) (- некога, оrртач м плашт, загртач - суж. ман­

свести домет нечијих активности) тил, кабаница, капут, балон-манти л,

сузити, спутати, скучити, лимитира­ балон ац, кожух, мекинтош - pei. опа ­
ти - уи. омести клија, кожун, пелц, гуњац, мантл

оrребан п рид. искрзан, оштећен - оrуrпати свр ш . н еп рел . (постати

уи:ударен,похабан неосетљив, индифер ентан) отупети ,

оrрејати свр ш . прел . загрејати, ожа­ огр езнути реШ . - уи . адаптирати се

рити, упећи, ожегнути, ожећи, упа­ оrупити сврш . прел . О ољуштити,

лити, опржити, упржити згулити 49 фам. б. опљачкати

оr рпица ж О ланац, ђердан, ниска, одабир м асортиман , селекција, из­
ланчић, колир pei., коларин pei., коље бор, пробирање, одабирање, бирање,
pei., колар pei., верижица pei., баг pei., опредељење, селекти р ање, пробир

канијела арх. , овратник реШ . , гривна одабирање с б. одабир

реШ., огрла реШ., овратњак реШ. 49 (за одабран прид. о (- за неку функ­
пса) поводац, оковратник, каиш, огр­ цију) изабран, биран 49 издвојен,
љак, колајна фам.., литар реШ. пробран,сортиран,изабаран,квал и­
OrpOMaH прид . грандиозан, безме­ тетан - уи. изузетан @) б. уважен 2.
ран, гигантски, голем, безграничан, одабрати сврш. прел. б. ОдлучИТИ се
коло салан , џиновски, небодеран, одавно прил . О (пре много време­
мо нументалан , капиталан, енор­ на) давно, ономад, дуго, давно беше
ман, небосежан , дивовски, неизме­ 49 (и у то време) одувек, од давни на,
ран, импозантан, обилан , вртоглав, одвајкада, од памтивека , од искона,
горостасан, баснослован, грдан, још тада, и тада, од најранијег време­
надљудски,титански, мастодонски, на, одавна, откако је света и века uзр. ,
натчовечански, мамутски, велича­ одвајкаде pei.
јан, раскош ан фUi. , страобалан фUi., одаја Ж б. просторија 2.
велебан pei., величак pei., великачак одапамити сврш . прел . ошамарити,
pei., вељачак pei., великаран pei., ударити, лупи~и, звизнути, ошин ути,

исполински арх., великолепан реШ . , клепити,мазнути,мунути,опаучи ти,

оријашки реШ . - уи: масиван, гло­ пљеснути, опендречити, одвали ти,

мазан, прекомеран - уи. одличан 1., бупити, ребнути, депити, лупнути,

непорцењив, велик 2. љ о пити,чвргнути,бубнути,лоћн ути,
OrpOMHO прил. О (нешто веома ве­ пукнути, млазнути, генути, крк нути,

лико) б. огроман 49 (чега има нео бич­ шљиснути, клепнути, млатнути , шик ­

но много) неописиво, ГРДНО, дозла­ нути, опајдарити, бребнути , жвајзну­

бога, невероватно, брдо, маса, море, ти, крнути, пљуснути, ритнути, ћу­
планина, обиље, камара, мали мили ­ шнути, марнути, дрмнути, шукнути,

он, силесија, сва сила, река, чудо, нат­ акнути, чукнути, ошалапити фам.,
просечно, несхватљиво, итекол ико , пато сати фам., шљуснути фам., по­
врашки пун о , јако много , подост а, подити фам.. , пато сирати фам.., шор-
одан I одвајати 408

нути фам., рокнути фам. , ошајдари ­ одбацити, оглушити се, не узети у об­
ти фам., опандркнути фам., ћопити зир, игнорисати @ (- нешто) одрећи
фам. - уи: развалити, распалити, тре­ с е , захвалити се фи!.
снути - сл: грунути, звекнути одбојан прид. о в. антагонистички
одан прид. привржен, лојала~, ве­ @в . неугодан

ран, нераздруж ив, поверљив, при сан, одбојност ж о в. несклоност @ в.

предан,неодвоји в,поуздан,коначан, непривлачност

од поверења, сигуран, верован арх. - одбранити сврш. прел . обезбеди­

уи: искрен, чврст, поштен, добар ти, осигурати, сачувати, спремити,

оданост ж верност, приврженост, заклонити, заштитити, сејвовати

лојалност, поверљивост, пожртвова ­
ност, постојаност, непроменљивост,
поузданост - уи: искреност, поштење
одати сврш. прел. издати, избрбља­
ти се, пријавити, оцинкарити, отку­
цати, разоткрити, потказати , прока­
жар!. суж.
одбрањен прид. в. доказан
одважан прид . храбар, неустрашив,
јуначки, смео, срчан, херојски, јуна­
чан, безазоран, нестрашљив, издр­
жљив, непопустљив, врли, непоколе­

зати, обелоданити, открити, тужи ти, бљив, смион, лавовски фи!., љут фи!.,
рећи све, дојавити, одгонетнути , до­ дрзак фи!., дели арх., лављег срца изр.
ставити, бити доушник, одати наме­ - уи: мушки фи!., насилан, борбен,
ре/планове, отићи предалеко фи!., витешки

затрчати се фи!. , залетети се фи!.,

одважност ж храброст, јунаштво,
пропевати жар!., провалити жар!.,
смелост, херојство, срчаност, кураж,
денунцирати форм., раскрити реШ. - неустрашивост, одлучно ст, херои­
уи. признати 2. зам, вратоломност, опевано јуна­
одбацити сврш. прел . О (одаљити, штво, непоколебљивост, витештво,
бацивши од себе) уклонити, удаљити, присутност духа, смионост хрв. - уи: '
одвојити,оделити,смакнути,стргну­ борбенос~одлучност
ти, искључити, изузети, издвојити,
одвајање с раздвајање, требљење,
макнути , одстранити, изопштити,
чишћење, прочишћавање , про бира­
апстраховати @ (- некога или нечији ње, филтрирање, бискање р е!.
предлог) в. одбити 1.
одвајати несврш . прел . О (делити на
одбачен прид. о изгнан, напуштен, комаде) комадати, делити, раздвајати ,
избачен, искључен, презрен, екс­ рашчлањивати, откидати, разбијати ,
комунициран, одгурнут, издвојен,
одељивати, двојити, разједињавати ,
прогнан, остављен, одбијен, занема­ разграђивати, половити, уситњава­
рен, лансиран , неприхваћен, укло­ ти, растављати, тргати, преполовљи­
њен , елиминисан, неусвојен, у ћошку
вати, преламати, сепарирати, цепа­
изр. , шкартиран фам. , ћошкиран ти фи!., чехати ре!. , черечити фам.,
жар!. , бачен у стар о гвожђе изр. @ в. рашчеречивати фам., јединити реШ.,
оборен преполављати реШ . декомпоновати
одбијање св. опирање 1. суж., - сл: о самити, лучити, резати @
одбијен прид. в. оборен (тр ажити између већег броја нечега)
од'бити сврш. прел. О (- некога или одабирати, вршити избор, издвајати,
нечији предлог) изузети, искључити, селектовати «» (тражити нешто боље)
409 одвајкада I oAeno

пробирати, изабирати боље, одлучи­ ност, рогобатност, ужас, нескладно ст,

вати се, опредељивати се наказност, грдило, унакаженост, на­

одвајкада прил . ексир. 8. одувек грда, грдобност, мајмунастост фам.,

oABana ж жарf. 8. којештарија 3. грдост фам., гадност арх.

одвеэивати несврш. прел .развези­ одrађати несврш. непрел. 8. одлага­

ти
вати, разрешавати, разузлавати, дре­

шити, распертлавати фиf. , распетља­ одrајати несврш . прел . васпитав ати,

вати фиf. подизати, дизати, подизати, отхра ­

одвити се сврш. О одмотати се, раз­ њивати, хранити, формирати лич­

ност, учити понашању, спрем ати за
вити се, отпетљати се, распетљати се

живот изр., постављати на ноге изр . ,

8 8. одиграти се
давати хлеб у руке изр., изводити на
одводити несврш . прел. 8. водити 3.
пут изр., бринути се, неговати - уи.
одвојен прид . О дискретан, сам,
социјализовази, образовати , циви­
осамљен, усамљен, засебан, посебан ,
лизовати
не повезан , оделит, одељен, сепара­
одrоварајуftи прид. О 8 . погодан
тан, изолован, изолиран Хр8. 8 оде­

љен , раздвојен, раздељен, растављен,

8 8. аналоган
одrоварати несврш . непрел . О (да­
разједињен
одвојено прил. посебно, засебно,
вати одговоре) *8 пристајати , ле­
жати, погодовати , пријати, стајати,
понаособ,посебице,засебице
пасати фам . , пасовати фам., чучати
одвојеност ж 8. независност
жаРf., конвенирати реШ . - уи . свиђа­
одвојити сврш . прел. О (удаљити
ти се 8 (сносити одговорност) 8. га­
једно од другога) раздвојити, одели­
рантовати
ти, раставити, удаљити , распарити,
oAroBop м фиг. 8. реванш
разјединити, разложити 8 одмакну­
одrоворити сврш. прел. узврати ­
ти, одаљити, померити 8 8. одбаци ­
ти, узвратити на питање, одвр атити
ти
реШ.
одвратан прид . (који изазива гађе ­
ње) гадан, огаван, накарадан, грдо ­
oAroBOpHoCT ж О (осећање обаве­
зе, свест о дужности) савест, душа 8
бан, ружан, наказан, језив, рогобатан,
унакажен, нагрђен, страшан, нескла­
(обавеза због могуће кривице) * - уи.
гараllција
дан, ругобан, мајмунолик, одбојан,
одrојити сврш. прел . подигнути, по ­
грд , неатрактиван , недопадљив, ру ­
дићи, отхранити, васпитати , оспо­
жан као мајмун, непривлачан , мајму­
собити, образовати, ишколов ати,
наст,неукусан,незгра пан ,грдан
однеговати, дигнути, припрем ити за
одвратити сврш . прел . 8. онемогу­
живот uзр . , извести на пут uзр., по­
ћити
ставити на ноге изр .
одвратност ж грдно ст, огавност,
oArypHYТ прид . 8 . одбачен 1.
нагрђеност, грдоба, гадарија, ругоба,
одrурнути сврш . п!'ел . 8. гурн ути
гнусоба, ружноћа, гнусност, гадост,
накарадност, гроза, одбојност, недо­ оде6љање с 8. отеклина
падљивост, неатрактивност, грдноћа, ~депити сврш. прел . 8 . одбацити
незграпност, неукусност, непривлач- oAeno м 8. одећа
 I
одељак одnичник 410

одељак м В. прети на Ц 1. одјекнути сврш . не прел . одзвонити,

одељење с разред, одељак, сектор, јекнути, разлећи се, бубнути, напра­
гр ynа,с куп,скупина вити ехо - уЙ. лупити, ударити

одељивати несврш. прел . В. одва­ одnаrаnиwте м В . магацин 1.

јати одnаrати несв рш. непрел . О (- неки
одерати сврш . прел. фам . В. окори­ догађај за касније) одгађати, одуго­

стити се влачити, отезати, растезати, затеза ­

oAelia ж рубље, ношња, трикотажа, ти, развлачити, оклевати , остављати

тоалета, одело, гардероба, роба, перје за касније изр., гурати под тепих изр .

фам., крпице фам., одора фам., прње - уи . чекати f) склањати, уклањати,

отклањати, избацивати , бацати , уда­

фам. - суж: преобука, пресвлака, но­
љавати, одстрањивати, елиминисати
шња, хаљине арх.
одnаэак м одлажење, напуштање,
одэвањати несврш . прел . и непрел .
одвајање, раздвајање, опроштај, раз ­
О йрел. (звоњењем ширити вести)
лаз, разилажење, Довиђења
В. оглашавати f) нейрел. фи!. (стално
или често призивати неки звук или
одnика ж ознака, атрибут, својство,

мисао у себи) одзвањавати , одјекива­ обележје, особина , диспозиција, при ­

рода, карактеристика, квалитет, црта,
ти, разлегати се, звекетати, тутњити,

тутњати, бубњати, правити ехо, вра­ значајка, знак, белег фи!. , осебујност

ћати се - уЙ. извирати 3., бучати 1. хрв., одличје - уи : способност, нарав

одэвонити сврш . непрел .
нейрел. В. одјекнути f) йрел.
ме) откуцао му је задњи час изр .
умрети
одиrнути сврш. прел . В. уздигнути
одиrрати се сврш . десити се, збити
се, догодити се, одвити се, развити се ,
доћи до нечег, згодити се
одиliи сврш. прел . В. уздигнути
одјавити сврш. прел. В. отказати
одједном прил . из ненада, наједном,
наједанпут, нагло, само, тај час, нена­
дано, неочек ивано, из чиста
кадли, напречац, напрасно, уједан­
пут, одједанпут, мимо очекивања, из­
ненадно, без најаве, брзо, неслућено,
а оно, промптн о, експромптно , преко
ноћи фи!., умах хрв., с неба па у ре­
бра изр.
одјекивати несврш . непрел . одзва­
одnич а н прид. изузетан, изврстан ,
прел . О
вансеријски, ванредан , импресиван,
(- неко ­
савршен, генијалан, врхунски, очара­
- уЙ.
вајући, особит, изванредан, посебан,
мајсторски, нестваран, сјајан, непо­
новљив, фасцинантан, оптималан,
боговски, фантастичан, неверова ­
тан, феноменалан , врстан , инге ни ­
озан, бриљантан , као бог, истакнут,
јако добар, легендаран, предобар , бо ­
гомдан, нема боље фам., капиталан
фам. , прва лига фам., антологијски
фам., филаделфија фам., светска кла ­
мира, са фам., боли глава фам., супер фам. ,
нобл неЙром . , екстра жарf., страшан
жар!., невиђен жарi., жешћи жар!. ,
до јаја жарi., крвав жарf. , силан жарi. ,
врх жарi. , еминентан форм ., анти ка
арх. , ђенијалан арх., проминентан
реШ., ексквизитан реШ ., бравурозан
реШ. , ексцелентан реШ ., неверојатан

њавати, јечати, разлегати се, тутњи­ хрв., изниман хрв. - уи: 90жанствен,
ти, тутњати, бубњати, правити ехо, савршен, талентован, огроман

враћати се - уЙ. бучати одnичник м В. угледни к

411 одпичноlодметни к

одпично прил . беспрекорно, из­ склон, накањен, приправан, резолу­

врсно, савршено, изузетно, фено­ тан, здушан, загрејан фиi., у фазону

менално, оптимално, ван серијски, фам . ... уи. одлучујући 1.
ванредно, особито, боговски, сјајно, одnучити сврш . (донети одлуку) В.
предобро, посебно, силно, фанта­ одлучити се

сти чно, изванредно, перфектно, им­ оДnучити се сврш . (донети одлуку)

пресивно, бриљантно, без мане/за­ определити се, решити (се), изабра­
мерке, нема боље, као бог фам., прва ти , приклонити се, узети, одабр ати,
лига фам., антика фам., филаделфија наканити се , намерити (се), приво­
фам., супер фам., лудо жарi., екстра лети се, закључити, децидирати реШ.,

жарi., жешће жарi., жестоко жарi., избрати реШ., одбрати реШ., оптира­
врх жарi., боли глава жарi., проми­ тиреш.

нентно форм., еминентно форм., екс­ одпучност ж истрајност, дослед­

целентно реШ., бравурозно реШ. ност, непоколебљивост, упорност,
OДnYKa ж О (резултат договора) непопустљивост, устрајност, истрај ­

решење, закључак, умишљај, детер­ ност, решеност, сталност, по стоја ­

мина ција , намера, опредељење, про­ ност, неуморност, трајност, непре­

кидност, ревност, непрес таност,
мишљај е (оно што је неко намерио
да учини) намера, прохтев, воља, трајање, стабилност, издржљ ивост,
самоуверентост, тврдокорно ст, твр­
стрем љење, настојање, тежња, ком­
бинација, жеља, амбиција, хтење, доћа фиi., жилавост фиi., чврсти на

циљ, аспирација, замисао, примисао, фи i. , окорелост фам. - уи: устаље­

план, интенција, наум, накана , теже­

ност, самопоуздање, храброст, тврдо­

ње, смерање, идеал , промишљај , пре­

главост, стрпљивост - сл: предв идљи­
вост, настављање
тензија, смер р е Ш . , намисао реШ. 8}
(решењ е власти) декрет, наредба, акт, одnучујуr.и прид. В. пресудан
диктат, директива суж., уредба суж., одмазда ж освета, вендета, узврат,

пропис суж. , з акључак, налог суж., враћање истом мером, око за око, зуб
спис, резолуција суж., одредба суж. , за зуб, мило за драго фам.
пресуда суж., едикт суж., решење одмакнутост ж В. одстојањ е

суж., проглас, верман , наређење, за­ одмарати се несврш . О н е ради ти,

повед, упута, указ, ферман, напутак , мировати, излежавати се, почивати,

дециз ива реШ., диспозиција сШруч., пландовати фам. , медитирати фам.

дисп озитив сшруч . - уи: оглас, запо­ - уи. ленчарити, лежати, боловати 8
вест, објава, закон, тачка, правило О (у - спорту) пауз ирати, грејати клупу
В. избор 2. жарi., сушити се жарi.

одnучан прид. О (чврст У одлукама) одмах прил . овог часа, овог трена,

одрешит, самоуверен, категоричан , сместа, моментално, врло брзо , док

непоколебљив, непопустљив , неумо - кажеш кекс изр. фам. - уи. хитно ,
- љив, одважан , децидиран , сигуран , ускоро

одрешан реШ . 8 (који је одлучио да одмерено прил . (на одмер ен начин)

нешто учини) решен , спреман, во­ В. уздржано

љан, кадар , ГОТЩI, рад , оран, при­ одметник м О отпадник, бегунац,

премљен, расположен, припреман, дисидент, контраш, апостат( а) - уи.
одметништво I одрастао 412

неверник, противник, опозиционар ри, ако ћемо право, de facto, додуше,

49 в. пљачкаш О в . дезертер ако се право узме, све у свему, то јест,
одметниш тво с О бунтовништво, мора се признати, кад се све размо­

отпадништво, јереза, дисидентство, три,фактички,практички,фактично

буњење, склоност контрирању, скло­ фам. , у бити хрв.
ност побуни, апостаза реШ., превера одобравање с о в. одобрење 49 в.
реШ . , апостазија реШ . - уи: противље­ пљескање О в . овлашћење
ње, устанак 49 в. разбојништво О в. одобравати несврш . непрел. в.
пребег 2. пљескати

одмицање св. побољшање 1. одобрен прид. в. легалан

одмор м О одсуство, ферије, рас­ одобрење с пристанак, сагласност,
пуст, викенд, излет, допуст, ладање
допуштење, прихватање, одобрава­
ре!., ваканција ре!. , ластинак ре!. - ње, слагање, пристајање, акцепт фи!.,
суж: летовање, зимовањс 49 починак,
зелено светло фам. , апробација реШ.,
отпочина к, окрепа, почивка, одушак,
акорд реШ ., агреман реШ., сугласност
релаксација, предах фам., хибернаци ­
хрв. - уи: уговор , договор
ја жар!., чил жар!., ремонт жар!., реа­
одобрити сврш . прел . О допусти­
нимација жар!., одахнуће реШ. @) в.
ти, дозволити, сложити се, приста­
цезура О в. пауза
ти, аминовати,прихватити, пустити,
одморан прид. испаван, наспаван,
дати слободу, благословити, изаћи у
свеж, освежен, окрепљен, релакси­
сусрет, дати, пустити, легализовати ,
ран - уи. живахан
аминати ре!. 49 в. овластити
одмотати се сврш . одвити се, раз­
одојче с в. новорођенче
вити се, отпетљ ати се, распетљати се
одоnевање с в . опирање 1.
однеrовати сврш . прел. в. одгојити
одољен м бот. (лат. Valeriana offici-
однети сврш. прел . О понети, отпре­
nalis) ре!: одолен, мацина трава, вале­
мити, уручити, допремити 49 фам. в.
ријана,одоленак,долин,дољен
украсти
одрадити сврш. прел . О (нешто
однос м веза, релација, слагање, ко­
овлаш, лоше урадити) одратити,
респондеција, блискост, корелација,
смандрљати, смуљати, збрљати, скле­
паралелно ст, додир , повезаност, јед­
пати, смућкати, спетљати, спрчкати,
накост, сродство, сродност, корела­
исфушерисати жар!. 49 в. завршити
тивност, истоветност, наликост, на­

ликовање, кохеренција, подједнакост, одрапити сврш . прел . О фам. окра­

међуоднос, узајамност, спојеност, ин­ сти, опљачкати, покрасти, оробити ,

теракција, суоднос, зависност, суод­ попљачкати, опустошити, похарати,

носност, хомогеност, спојивост, веза­ похарачити, очерупати фи!., ољушти­

ност, сраслост, упоредивост, здруже­ ти фи!., острићи ре!., оперушати ре!. ,

ност, унија, вежа ре!., подобност арх., опељешити фам., олиндрати жар!. ,
нексус сШруч ., успоредивост хрв . , су­ одрати жар!., олешити жар!. , опле­

кладност хрв. - уи: импликација, до­ нити арх., оштетити еуф. 49 фам. в.
датак, сагласност, комбинација, при­ украсти

јатељство, објашњењ е, сличност одрастао прид . велик; самосталан,

односно прил . заправо, ипак, у ства- пунолетан, стасао, сазрео, зрео, оса-
413 одраети I одетупањ е

мостаљен, дозрео, потентан, развијен одрпанац м О дроњавац, прњ авац,

одраети сврш. непрел . в. порасти крпар , ритавац, дроњавко, клош ар,

1. и 2. подеранац, дроњо, похабанац , пр­

одред м в. формација 1. љавко , похабанко, немарник, штра ­

одредба ж о в. правило 8 8. од­ цун pef., штрацо pef., ападрапа фам. ,

лука 3. шлампавко фам., шлампа фам. ,

одредиwте с адреса, дестинација,

штрокавац фам., офуцанко фам ., ва­
шљивац Uof., мизерија Uof. - уи: про­
крај, одредишно место, место
палица, просјак 8 8. сиромах 1..... уи .
oApel)eH прид. О детаљан, дефини­
просјак
сан, јасан, прецизан, несумњив, об­
одрпанко м в. сиромах 1.
јашњен, подробан, домишљен, уста­
новљен, недвосмислен, експлицитан,
. одеад прил. в . убудуће

детерминисан, поуздан, децидиран, одеедати несврш . непрел . борав ити,

утврђен , тачно утврђен - уи. изражен бити смештен, пребивати, обитав ати,
3. 88. неки становати, налазити се, бивати, про ­

одреl)ивање с в. обележавање водити време, стојати pef., опстојати

одреэати сврш . прел . 8. одсећи реШ . , бавити се реШ., бавити реШ.

одремати сврш . непрел . дремнути,

одее"и СВРШ. прел . одстранити,
уклонити, исећи, одрезати, ампути ­
спа внути, пос павати, дремуцнути,
рати, срезати , срубити, расећи , пот­
отпочинути, откунтати жарf. , отчма­
кратити, скратити, скресати фам.,
вати жарf.
отфикарити фам.
одре"и ее сврш . одбити, захвали­
одекора ПРИЛ . 6ДСКОРО, однек идан,
ти фиf.
OДHeдaBHo,OДHeД~BHa
одреwит прид. О 8. предуз имљив
одекочница ж в. скакаоница
8 8. одлучан 1.
одетојање с раздаљина, даљина,
одрицање с О 8. уздржавање 8 8.
одмакнутост, размакнутост, ра змак,
жртво вање
распон, удаљеност, релација, про­
одрицати несврш . прел . 8. порицати
стор, даљ, дистанца, растојањ е, дис­
одрон м одроњавање, абразија
танцираност, одмак , растој , ин тер­
сшруч .
вал, далечина, средокраћа pef. , протег
одрпан прид. О похабан, матор,
pef., метража фам., далеч реШ.
ислужен, оматорео, пропао, изно­
одетранити СВРШ. прел . в. одбаци ти
шен, искрзан, издеран, преживео , бе­
одетрањивање с в. сакаћењ е
дан, устајао, времешан, излизан, без­
одетрањивати несврш . прел . в.
вредан, истрошен, рабатан, трошан,
уклањати
кржљав, отрцан, крзав, подеран, из­

употребљаван, изједен, ритав, поце­ одетреnити СВРШ . прел . в. убити

пан, ништаван, оскудан, раздрндан одету" м абдикација, захвала, одсту­

фам., разјебан нар. , овештао арх., из­ пање, оставка, повлачење, сила зак (с
вештао арх., оклепан арх., пртен pef., престола) , демисија, одрекнућ е, од ­

прњав pef., роњкаст pef., потлеушан рицање (од престола) , одступн ица
pef., дерутан pef. 8 в. неуредан .... уи: одетупање с О в. одступ 8 поре­

прљав мећеност, нерегуларност, аномалија,

одступити I одушевљен 414

девијација, застрањење, скретање, кати, одскакати, разликовати се

алтерација, девијација од путање/ одужење с в . реванш З.

обичаја, отклон, варијација, аберац~­ одуживање с О в. плаћање 8 в. ре­
ја, одмицање @) в. недостатак 1. О в. ванш З.
повлачење 1.
одуживати се н есвр ш . в. плаћати
одступити сврш. непрел. О повући
одузет п ри д . О (који не може да се
се, абдицирати, дати оставку, одрећи
креће)узе~парализован,инвалидан,
се од престола, повући се с (владар­
дефектан - уи. ћопав 8 преузет, узет,
ског) положаја 8 одјавити се, повући
заплењен - уи. украден
се,попустити,одустати
одузети с в рш . п р ел. О в. узети 8 в.
одсудан прид. в. пресудан
украсти @) в. окупирати
одсутан прид . О (који није прису­
одузимање с О пленидба, запле­
тан) неприсутан,изостао,неназочан
на, одузимање имовине, оврха арх.,
хрв., изочан хрв. 8 (- духом) изгу­
рубачина арх., секвестрација иравн.,
бљен, неприбран, расејан, несређен,
извршење иравн. 8 в. окупација
растресен, оДлутао, замишљен, по­

несен, несабран, непажљив, у обла­

одупира ње св. опирање 1.
одустати сврш . прел. оставити, запо­
цима, неконцентрисан, деконцен­

трисан, дезоријентисан, растројен, ставити, дићи руке uзр. , занемарити,

сметен, погубљен фам., као да је пао напустити, запустити, обуставити,

прекинути, оставити се нечега, пре ­
с неба uзр.
стати (с нечим) , ићи даље, ставити
одувек прил. (и у то време) одавна,
на страну, бацити у страну, баталити
од давнина, од памтивека, од иско на ,

још тада, и тада, од најранијег време­

фам., рашчистити (с нечим) фам.

на, откако је света и века, одвајкаде одуховаљавање с в. анимација

ексЙр. pef., одвајкада ексир. одуш ак м в. одмор 2.

одуrовnачење с (добијање на оду w е вити сврш. прел. (учинити
времену) оклевање, развлачење, за­ неког одушевљеним) занети, усхи­
тез~ње, колебање, премишљање, нећ­ тити,егзалтирати, омамити, обори­
кање, накањивање, скањивање - уи. ти с ногу uзр., раздушевити фам.,
неодлучносг 1., устручавање купити жарf., напалити жарf. - уи.

одуrовnач ити несврш . непрел . од­ обрадовати

лагати, одгађати, отезати, растезати, одуwевити се сврш . О (бити оду ­
затезати, развлачити, оклевати, оста­ шевљен) занети се , усхитити се, ег­
вљати за касније uзр., гурати под те­ залтирати се, примити се фам . , отка­
пих uзр. - уи. чекати чити жарf., одлепити жарf., откинути

одударање с в. противност жарf. 8 (осетити радост због неког

одударати несврш. разликовати се, или нечег) в. обрадовати се
диференцирати се, распознавати се, одуwевљавати се н есвр ш . О (би ­
издвајати се, истицати се, дистонира­ ти одушевљен неком идејом) зано ­
ти, одскакати, искакати, штрчати сити се, загр ев ати се, усхићивати се,

одударати несврш . н е прел . (разли­ примати се фам. , палити се жарi. , ло­

ковати се нечим од осталих) издваја­ жити се жарf.

ти се, истицати се, одвајати се, иска- одушевљен прид . усхи ћ ен, очаран,
415 одуwевљење ока нити се I

зад ивљен, импресиониран, раздра­ оэбиљан п рид. О 8. сталожен е

ган, ентузијастичан, пасиониран, за­ 8. важан @) (пун опасности) тежак,
несен, полетан, егзалтиран, п онесен, озбиљан, зајебан нар. е 8 . пра ви 0
френетичан, узбуђен, омамљен, за­ (без израза веселости) без смеха 0 (о
грејан фам . болестима и слично ) бени ган , зло­
одуwевљење с О усхићеност, слутан,зао, о пасан

очараност, задивљеност, имп р еси­ оэваничити сврш. прел . 8 . овласти­

онираност, раздраганост, занос, ег­ ти

залтираност, полетност, по н есе н о с т, оэдравити несврш . прел . (престаја­

френетичност, узбуђ еност, п атос е 8 . ти бити бол естан ) п р ездр авити , из­
обожавање @) 8. ватреност лечити се, п р е б олети, устати из кре ­
ожаnоwliен прид. 8. несрећан вета

ожаnоwliеност ж 8 . жалост оэдрављатм несврш . прел . О 8. ле­

ожарити сврш . прел . (јако огрејати) чити е ( пр естајати бити боле стан)
упећи, упалити, ожегнути, ожећ и, п р ездр а вљивати - уи . оздр авити

опржити, упржити оэебао прид. смрзнут, мразовит,

оживети сврш . непрел . прел . О н е­ промрзнут

иреЛ.8. васкрснути е ирел. 8. аними­ оэnовољен прид . 8 . незадовољан

рати 2. оэnојеђеност ж О 8. разјареност
оживљавање с О 8. васкрснуће е 8. опи р ање 1.
е 8 . анимација оэнака ж О атрибут, својство ; одли ­
оживотворење с 8. реализација ка, обележје, особина, диспозиција,
оживотворити сврш. п р ел . 8. природа, карактеристика, квалите т,

остварити белег, црта, значај ка, знак, осебуј ­

оэаконити с врш . п рел . 8. овластити ност, одличје - уи: способност, нарав

е 8. обележје 1. т уи. алегориј а 2.
о эакоњење с 8 . овлашћење
оэначавање с 8. обележавањ е
оэарен пр ид . оптимистичан, радо­
оэначен п р ид. О истакнут, одре­
стан, срећан, насмејан, расположен,
ђен, наглашен , испупчен, подвуче н,
весео, лаган, неоптерећујући, раз ­
игран, распеван, занесен, живахан ,
обележен, истурен, детермини сан е

чио, р аздраган, блажен, полетан, ве­ фи!. (најчешће политички обележен)

обележен, одређен, детермин исан,
дар, обрадован, задовољан, . крепак,
лепршав, допадљив, младалачки,
етикетиран фи!., жигосан фи!., коло­
рисанреш.
разгаљен, оран, добре вс-ље, виталан,
жовијалан оэначеност ж 8. обележено ст

оэ ареност ж 8 . радост 1. ој узв. 8. хеј

о эарити с врш . пр ел . развеселити, ојадити св рш . прел . 8 . разори ти
усрећити, обрадовати, разведрити, ојађен прид. 8 . несрећан
развеселити, раздрагати, увеселити, ојачање с 8 . арматура
пријатно изненадити оканити се с в рш . манути ~e, оста­

оэарити се сврш . (постати р адо ­ в ит и , занема р ити, одус тати, прене ­

стан због некога или нечег) 8 . обра­ брегнути, изоста вити, напустити,
довати се мимоићи, игнор исати, проћи се,
оквир I окп еветати 416

потиснути, запустити, обуставити, окпевати несврш . непрел . О одла­

отргнути се (од нечега/некога), зао­ гати, одуговлачити , одгађати, отеза­
бићи, прећи преко нечега, окренути ти, растезати , затезати, развлачити,

леђа, престати марити, клонити се, остављати за касније изр., гурати под
одрећи се, избити из главе, прекину­ тепих изр. - уи. чекати е 8. колеба ­
ти, одбацити, оставити се чега, осло­ ти се

бодити се, престати (с нечим), ићи окnеветати сврш. прел (лажно оп­
даље, маргинализовати, ставити на
тужити) оптужити, оцрнити , на­
CTpaH~ запоставити, затворити очи, ружити, опањкати, набедити , озло ­
отрести се, бацити у страну, батали­ гласити, облатити, олајати, об ешча­
ти фам., рашчистити (с нечим)фам. , стити, осрамотити, дискредитовати ,

елиминисати жар!. деградирати, дифамирати, напасти,

оквир м 8. домет 1. отрачати,подметнути,омаловажити,

океан м (велики водени простор из­ извикати, проказати , срозати, запр­

међу континената) ><- љати фи!., попљувати фи!., означити

окпаrија ж ваљало, облић, развијач, фи!., натоварити фам., потворити,
ваљушка ре!. пришити/приписати (неком нешто),
окпевање с 8. одуговлачење назунтати/припетати (неком нешто)

Океани, мора и заливи

Атлански океан Галилејско море Лаптевско море

Индијски океан Гвинејски залив Лигурско море
Јужни океан Гренландско море Мексички залив
Северни ледени океан Егејско море Миртунско море
(Аркти чки океан) Жутоморе Мраморно море
Тихи океан (Пацифик) Залив Беибу Мртво море
Залив Карпентарија Омански залив
Аденски залив Залив св . Винсент Охотско море
Азовско море Залив Св. Лорен ц Персијски залив
Аљаски залив Залив Сидра Росово море
Амундсенов залив Залив Спенсер Салтонско море
Андаманско море Ирско море Саргашко море
Аралско море Источнокинеско море Северно ледено море
Арапско море Источносибирско море Северно море
Арафурско море Јаванско море Средоземно море
Балтичко море Јадранско море Сулуско море
Бандско море Јамесов залив Тајландски залив
Барентсово море Јапанско море Тасманово море
Бафинов залив Јонско море Тиморско море
Бенгалски залив Јужнокинеско море Тиренско море
Берингово море Карипско море Филипинско море
Бискајски залив Карско море Флореско море
Бјуфортово море Каспијско море Хадсонов залив
Ботнијски залив Келтско море Целебеско море
Бохајско море Корално море Црвено море
Бохолско море Кортезово море Црно море
Веделово море (Калифорнијски залив) Чукотско море
Велики аустралијски залив Кретско море
417 окnепан I окретање

хрв . , изнети на зао глас изр. , бацити се окоnо прил . О (по околини) око, на­
каменом изр. , бацити сену изр., баци­ около, унаоколо, свуда около, по сву ­

ти ља гу изр. , обедити хрв., опасти pef. да , свуда , гдегод , свукуд, на све стра ­

окnе пан пр ид. в . похабан 1. не @ (заобилазним путем) унаоколо,

окн о с В. прозор заобилазно

око' С О (орган вида) окце geM., ока­ окомит прид . стрм, низбрдан, узбр ­
, дан, стрменит
шце geM., очи мн. @ фИf. в . надзор
8 фИf. (имати добро -) осећај , запа­ окончати сврш . прел . в. заврш ити

жање 8 (језеро ледничког порекла) окористити се сврш. искористити,

јез еро, горско око истрошити, злоупотребити, изр аби ­

око' прил. О В. около 1. @ в. отпри­ ти, извући корист, употребити, ухва­

лике 1. тити час, искамчити, исцедити фам. ,

око ви м МН. ланци, букагије, лисице,
вериге , узе, негве, лисичине,
ри , крдена pef., комостра фам.
оковратник м в . огрлица 2.
окоnина ж О окружење , рејон, сре ­
д ина, подручје, зона, терен,
простор, регија , крај, област, предео,
се ктор, територија, локалитет, место,
ам бијент, окружје хрв. @ в. близина
8 в . комшилук
окоn иw м в. предео
окоn иwање с О (померање с глав ­
ног пута) заокретање, странпуче ­
ње, хват ање кривине, заобилажење ,
скретање @ фи/. (и з бегавање теме)
скретањ е , врдање , врдуцкање, вађе ­
ње, л а вирање , изговарање , и з врдава ­
ње, шеврдање , шарање, врлудање
окоn иwати с О (померати се с глав ­
н ог пут а) з аокретати , странпучити ,
за обила з и т и , скретати , хватати кри­
вину фам. @ фи/. (избегавати тему)
ск ре т ати, врдати , врдуцкати, вадити
се, ла вирати , и з говарат и се, изврда ­
~ат и с е, шеврд ати, шара т и , врлудати
окоnност ж ситуација , прилика,
елем ент, аспект, чинилац , тачка, мо ­
оглобити фам., одерати фам. , огули­
ти фам. , послужити се фам. , зајеб ати
синџи ­
нар . , зезнути жарf., извозати жарf.,
упорабити хрв.
окрасти сврш. прел. О опљач кати,
покрасти, оробити, попљачкати , опу­
миље,
стошити, похарати, похарачит и, оче ­
рупати фиf., ољуштити фи/., острићи
ре/. , оперушати ре/. , опељешити фам.,
одрапити фам., ОJIиндрати жарf. ,
одр ати жарf. , ОJIешити жарf. , о плени ­
т и арх. , оштетити еуф. @ в. ук р асти
окренути сврш . прел . обрнути, из ­
врнути,преокренути
окрепа ж в. одмор 2.
окретан прид . О вешт, спре тан , ви ­
чан , верзиран , с н а л аж љив , умешан ,
стручан , способан , професионаJIан ,
испрактикован, усавршен, и з в ежбан ,
дорас т ао, извештен , ист ренир ан , мај­
сториски, уходан, обучен , к валифи­
кован ,довитљив , зналачки ,увежбан,
упућен , виртуозан , рутиниран ,лако ­
рук, прекаљен, кадар , промућуран,
чиграст, видраст фам. , виспр ен реШ .
- уи : брз , елас т ичан , проверен , нада ­
рен , гибак - сл : навикнут, учин ковит,
упо з нат, хитар, искус ан @ в. пр едузи ­

менат, услов, чињеница , фактор, ком ­ мљив 8 в . живахан 2. т уи . добро ­

п онента, ствар, детерминанта, чини­ држећи
тељ , момент, димензија, страна , чим­ окретање с ротација, врћење , завр ­
беник хрв. - уи . расположење тање, завртај, обртање, окретај
окретати I окрутност 418

окретати несврш . прел. О в . витла­ стенаст, јагодаст, жиролик, јабучаст,

ти 1. @ в. врте ти ~ уи . преправљати, крушкаст, зрнаст, крушколик

кривити окружење с О рејон, средина, око­

окретати се несврш . в . мешко­ лина, подручје, зона, терен, миље,

љити се простор, регија, крај, област, предео,
окретност ж знање, извежбаност, сектор, територија, окружје хрв. @ в.
компете н тност, стручност, спрет­ комшилук ~ уи . домен

ност, ум ећ е, способност, вештина, окрунити се сврш . в . победити 2.

верзиран о ст, умешност, вичност, окрутан прид. бруталан , безобз иран ,
рутина, мудрос т, дораслост, мајстор­ безосећајан, груб, суров, бездушан ,
ство, иск ус т во, увежбаност, иску­ немилосрдан, нељудски , насилнички,

сност, упућеност, навика, мајсторија, нечовечан, неемотиван , горопад а н ,

рутинира но ст, обученост, уметност, дивљи, варварски, дивљачки, злочи ­

квалифика циј а, пракса, ус а врше­ наЧКИ,немилос т аН,неМИЛОСТИВ,са д и ­

ност, ух ода нос т, позваност, умење, стички, оштар , агресиван , крвнички,

компетен циј а, студиозност, квали­ анималан, неумољив , свиреп, зверски,

фикованост, умност, техника, наука нехуман, гро з ан , насилан , с иловит,

фи/. , занат фам., к ликер фам., а кри­ хладан, без срца, тврда срца, неусл и ­
бија реШ., ум едб а реш . - уи : уч и нак, шљив, несажаљив, безмилоста н, бес ­
разумевање, даровитост, дар , образо ­ пош тедан, помаман , хладнокрв а н, жи ­

ваност, нада р е но ст - сл : по з н а в а ње,

сналажљив о ст, упо з натос т
окрзнут прид . лупнут, нач ет, напу­
као,ударен, оштећен
окривити сврш . прел . осуди т и , оп ­
тужити, наб едити , извикати, дискре­
дитовати, о пт еретити,
покривити, ба цит и се к аменом на
вотињски фи/. , камен фи/. , брахијала н
фи/. ре Ш., крволочан ексир. , убилач ки
ексир., пакленски ре Ш., несмиљен ре Ш .,
з аторан реШ. , неосећајан р е Ш., богомр­
зак реШ. , бешћутљив реШ., рабијатан
реШ., бешћутан хрв. , барбарски хрв. -
оклев ет ати , уи: равнодушан 1., неугодан, страшан ,
зао,сиров,одвр атан

кога, бацити к ривицу, подићи о пту­ окрутник м в. насилник

жбу, наваЛИТl1, ЖИl' ос ати фи/. , н аз ун ­ окрутност ж О принуда , сурово ст,
тати ре/. , п р и шит и фам . , натоварити тл ачење, немилосрдност, набус ито ст,
фам. , обуз р о чи т и арх., отписати (пи­ жестина , насиље , мучење, нечов е ­
смено оптуж ити )ре Ш., дифамирати штво (насиље над становништвом ),
реШ., обедити ре Ш. - уи: вређати, пот­ угњетавање, крвништ во , нападност,
казати, на п аст и
силовитост, присиљавање, немилост,

окрњаКмОв. крхотина @ в. парче 1. нехуманост, нељудскост, поробљива­

окрњити с врш . прел . в . разорити ње, виоленција, насилништво, бру­
oKpyr м в. к омшилук талност, грубијанство , неумољивост,
oKpyrnacT прид. кружан, јајолик , злостављање , злочинство, подјарм ­
обао, зао кругљен , елипсаст, трбу­ љивање, присил а , несмиљеност, ди ­

шаст, за обљ ен, овалан, елиптичан , вљаштво, силништво, силеџијство ,

округао , лопт аст, јајаст, тикваст, за­ примена силе, зулум , погром суж. -
окружен, ваљкаст, кугласт, мехураст, уи : злочин, разбојништво, сила, агре ­
ваљуш кас т, бундеваст, бачваст, пр- сија, грубо ст @ в. сил.овитост 1.
419 окршај I омаnоважавати

окршај м в. свађа окупљање с в . нагодба 1.

октопод м в. хоботница окусити сврш. прел . в. мезетити 1.
октроисати несврш . прел . в. наме­ оnајавати несврш. прел. В. оговарати
тати опак прид . в. лак

окука ж в. облина оnакшање с О побољшање 49 рас­

окукаст прид . в. кривудав терећење, умирење @) в . подрш ка 1.
окуnтан прид . тајанствен, магијски, оnиндрати сврш . прел . жар!. в.

волше бан , натприродан, загонетан, окрасти 1.

необја шњив, враџбински, мистичан, оnош м (људи који изазивају гађе­
чаробњачки, мађијски , тајновит, вра­ ње) поганија, клика, шљам , жгади­
чарски, обавијен велом тајни, вило ­ ја, гадија, гамад, банда, отпад, багра,
ван, мистериозан, мутан, опскуран , пропалице, гадови, полусвет, подла­

фантастичан, вилови~ наднараван, ци, подземље, клан, клатеж, котерија,

вилен мафија фи!., бараберија ре!., лацма­
окуnтизам м О магија, чаробња­ нија ре!., фаланга фам., талог фам.,
штво, чаробништво, магика 49 в. ми­ багажа фам., фукара нар., од зла оца
стика т уй. чарање 1. а од горе мајке изр.

окуnтиста м чаробњак, маг, врач, оnуја ж бура, непогода, невреме, не­

езотеричар, мистик, духовњак, езо­ вера ре!., штурм ре!.

терик, гностик, духовник, жрец, ма­ оnупина ж О в. крнтија 49 фам. в.

гичар, учитељ магијских вештина, матсрац @) фам. в . бабускара
чаробник, волшебник Йо!. - суж: ша­ оnупине ж мн. в. крхотине

ман, кабалиста- уй: пророк, свеште­ омаrијан прид. в. зачаран

ник - сл: учењак, мислилац омаnен прид. в. неприметан 1.
окупација ж анексија, припајање, омаnоважавање с О в. нехајност
одузимање, освајање, освојење, при­ 49 в. погрда
кључење, заузимање, спајање, запо­
омаnоважавати несврш . прел . О
седање, припојење, запоседнуће, од ­
потцењивати, багателизовати, пре ­
узимање територија, заузеће, узеће
зирати, ниподаштавати, умањива­
реШ . , присаједињење реШ.
ти нечију вредност, обезвређивати ,
окупиран прид . О (о територији) оспоравати, багателизирати, гледати
запоседнут, заузет, припојен, при­ преко рамена, багателисати, гледа~
својен, присаједињен, анексира н 49 ти с висине, одрицати вреднос т, по­

фи!. в. (о човеку) в. заузет ступати с висине, обесцењивати 49

окупирати сврш . прел . анектира­ понижавати, брукати, деградирати,
ти, запосести, посести, присвојити, ружити, кињити, срамоти ти, дирати,

заузети, анектовати, припојити, од­ нападати, нагрђивати, обезвређива­

узети, спојити, обузети, освојити, ти, кудити, оцрњивати, потцењив а- ·

запоседнути, за преми ти, дохватити, ти , повређивати, грдити, профани ­

насилно прикључити, присаједини­ рати, псовати, наруживати, срозава­

ти, узети фам. ти, кривити, уједати некога за срце,

окynирати се сврш . несврш. О сврш. в. бацати љагу, прљати (нечије име),
антажовати се 1. 49 несврш. в. бавити се бешчастити, засипати кога грдња-
омама I онемоrуliити 420

ма, индигни рати,задавати/наносити пон фам. - сл: огрешење, неспоразум ,

бол, дискредитовати, теретити, ује­ грех 8 в. недостатак 1.
дати (кога) за срце, корити, наносити омекwати с врш . прел . (постати
увред~потрес ати,понизивати,осути мекши) смекшати, размекшати , опу­
паљбу на кога, гадити, викати, отво­ стити

рити/ьсути паљбу на кога, пљувати у омести с в рш . прел . спречити, оне ­

лице, вређати фи;., сахрањивати (не­
могућити, спутати, скучити, везати
кога) фИi., блатити фи;., каљати фи;., фui., везати руке uзр., зауздати фи;. -
убијати фи;., пљувати фи;., пањка­ уи. ограничити 3.
ти фам.,опањкавати фам., ледирати
ометати н есвр ш . пр ел . спречавати ,
фам. реШ., олајавати фам., рањавати
онемогућавати, бранити, спутавати,
ексир., обеђивати ре Ш ., хулити реШ. ,
скучавати
бацати дрвље и камење на кога изр. -
омиспити сврш. пр ел . в. снаћи се 1.
уи: презирати, трачарити, узнемири­
омпадина ж младеж, тинејџери,
вати, исмевати - сл : скрнавити, кри­
млада генерација , млади, пуберте ­
тиковати,озлеђивати , мрзети
тлија, адолесценти, млађарија, омла­
омама ж в. непробуђеност
динци/омладинке, младост, млади
омамити сврш . прел . О (довести у
нараштај фарм., подмладак фарм. -
стање опијености) опити, ошамути ­
уи: девојка, младић
ти 8 в. одушев и ти @) в. завес т и
омоrуliавати сврш. прел . (пружати
омамљен прид . в. зачаран
могућност) приуштати, одобравати,
омамљив прид . (који доводи у ста­
допуштати , легализовати , давати до­
ње омамљено сти) опојан, ома ман ,
звољавати
мамљив, заносан
омоrуliити сврш . п рел. О (пружити
оман м 60Т. (лат. Inula helenium) ре;: могућност) приуштити, учинити, на ­
бели оман, питоми оман, алајт, алант,
местити, сместити 8 в. одобрити
аман, аманови на , вели корен, вели­
оморика ж 60Т. (лат. Рјсеа omorika)
ка трава, велики корен , велико зеље,
ре;: фрења, омара, омарика
веље зеље, воман, девесиље, ивањско
оморина ж в . топлота
зеље, ињула, кравски корјен, лепух,
обратица, обратиш, овлика, овнак,
омот м О в. налепница 8 в. коверта

@) в . паковање
овника, оман грмика, оманика , ома­
омражен прид . в. неугодан
нов корен, тусти корен

омрwавети нес вр ш . неп рел . в. смр­

оматорео прид. О в. стар 8 в. поха ­
шати
бан 1.
омча ж чвор, клупко , сплет, петља ,
омашај м в. омашка 1.
преплет, заплет, очица ре;., гука ре;.,
омашка ж О испад, грешка, несмо­
шепут ре;., узао ре;. , смотак ре;.
треност, омашај, забуна, промашај ,
онамо прил . тамо
заблуда, лапсус, глупост, погрешка,
превид, пропуст, поклизнуће, погре­ онда п р ил . в. значи

шан корак, лоша за мисао/идеја, лош онемоrуliити сврш . п рел . зауста­

поступак, погрешан потез, лош/не­ вити, спречити, спутати, осујетити,
правилан поступак, бисер иран. жарi., сузбити, омести, одбити, ограничи­
кикс фам., гаф фам., фелер фам. , жи - ти, отежати, завеsати, пореметити ,
421 онемоliаnост I о пипљив

превенирати, ускратити , попречити, пресмион, тегобан, неизвестан, густ

предусрести, затомити, задржати, за­ фиi. , ђавољи фи" з ајебан нар.- уи. не­
кочити, препречити, предухитрити, промишљен 49 6 . жесток 1. @) (о боле­
претећи , запречити, замрсити, по­ стима и слично) бениган, злослутан,
тиснут и, предупредити, не допусти­ зао, злокобан, озБИЈран - уи. погубан
ти, стати на пут, сасећи фиi. , не дати опасач м 6. појас
фам., уставити фам. , скучити реШ. , опаска ж 6 . напомена
уз бити реШ. поколебати суж. - уи: за­ оперисати нес врш . п рел . служити
бранити се, употребљавати, управљати, ру­
онемоliаnост ж 6. болећивост 1. ководити, руковати, баратати , мане ­
онемоliао прид (исцрпљен боле­ врисати , поступати, газдовати, мани­

шћу) 6 . оронуо пулисати, водити , деловати , вл адати

онемоliати сврш . непрел . (изгуби­ (нечим), разумети се (у нешто ), го­

ти снагу, моћ) малаксати, уморити сподарити фи,. , крмарити фиi., кор­

се, изнемоћи, клонути, колабирати, миларити фUf. - сл: умети, знати

кола псирати, калирати , ослабити, опет прил . поново, изнова, наново ,

истр ошити се, посустати, исцрпсти испочетка, као и пре, све из поч е~ка,

се, балдисати, оронути , здвојити, по­ још једном, по друти пут, хајд Јо'во
срнути, липсати фам., рикнути фам, наново uзр. , испонова реШ. , изновице

грохнут и арх. реШ ., снова реШ., опетовано Хр6., по­

новно Хр6.
оном ад прил . О 6. недавно 49 6. дав ­

но
опеliи с в рш . прел . ошурити

оност ран прид . 6. натприродан 1. опијат м 6. наркотик

опадати несврш. непрел . (губити ја­ опијати се н есврш . алкохолисати се,

пити , цутати , напијати се , банчити ,
чину, интензитет) 6. слабити 1.
цевчити, локати, ударати (по пићу)
опажати несврш . прел . 6. уочавати
фам., дудучити фам., тући (по пићу)
опаэ ити сврш. п рел. утледати, виде­
фам., разваљивати се фам., унеређи ­
ти, запазити, напипати,уочити, спа­
вати се фам . , шљокати фам., шљема­
зити, ра забрати, открити, снимити
ти фам., разбијати се (од пића)фам.,
фам., уловити оком фам. ,ошмекати
циркати жарi., лешити се жарf. - уи .
жарi., извалити жарi.
веселити се 2.
опак прид. О 6. окрутан 49 6. непо­
опијеност ж О 6. разјареност 49 6.
штен 1. острашћеност
опакост ж О непоштење, покваре­
ОПИПЉИВ п рид. видљив , очигледан ,
ност, неморал, покварењаштво , ло­
нескривен, очевидан , истакн ут, ви­
повлук суж. , нечасност, лупештво,
зибилан, проминентан, еклатантан ,
нискост, хуљ ство, опачина 49 6 . зло­
осетан, очит, приметан , упадљив ,
намерност @) 6. пакост 1. уочљив, маркантан, конкретан, еви­

опа њкавати несврш . прел . О 6. ого­ ден тан, несумњив , јасан , означен ,
варати 49 фам. 6. омаловажавати 2. обележен, з апажљив, флагран тан, за­
опа њкивач м 6 . оговарач метан, заметљив, приметљив , видан,

оп асан п р ид. О вратоломан, погибе­ недвојбен, материјалан, опажљив,

љан, ризичан, несигуран, рискантан, остентативан реШ., зоран Хр6. - сл:
 I
опирање опортуниста 422

схватљив,присута н,упечатљив оповрrавати несврш . прел . неги ­

опирање с О протестовање, про­ рати, порицати , одбијати, одрицати,

тивљење, супротстављање, буње­ нијекати хрв .
ње, отпор, неслагање, негодовање, OnOBprHYТ пр ид . оборен , оспорен,
непокорност, одолевање, огорче­ побијен, демантован, одбачен, неги­
ност, горчина, жаљење, при гова­ ран, одбијен, занијекан хрв.
рање , бунт, бунтовништво, гунђа­ опозвати сврш . прел. В. отказати
ње, суопротст ављење, резистен ­
опозив' м поништење, укидање,
ција, јадање, опрека, немирење,
раскид, повлачење , развргнуће , по­
озлојеђеност, одупирање, огорче­
ништавање , укинуће, обустављање ,
ње, побуна, револт, протест, не ­
опозивање , аброгација иравн ., пони­
задовољство, одбијање , приговор,
штај хрв.
противделова ње, противсловље ­
опозив' прид. поништив, оборив,
ње, оспорава ње, бура фи!., повика
обеснажи в
реШ . , ресантиман хрв., просведо ­
опозит м антоним, протузначница
вање хрв. , противштина хрв. - уи:
хрв., супротница хрв.
буна, опозиција, пркос, пркошење
8 В. непослушност
опозиција ж О опрека, опорба

опирати се несврш . непрел . В . про­

хрв. 8 В . противност ... уи . опирање

тивити се
1.
опоз иционар м пол. (присталица
опис м В. испитивање
или члан опозиције) контраш, диси­
описан прид . (.чији је дат опис) об­
дент суж., опозиционалац арх., опор ­
јашњен, одређен, приказан, ј асан,
бењакхрв.
подробан, домишљен, установљен,
детерминисан, децидиран, утврђен - опојан прид. О (који доводи у стање
опијености) омамљив , омаман, ма­
уи. презизан, дефинисан
мљив, заносан О фиf. в. леп
опит м В . оглед 1.
оп ојност ж в. острашћеност
опити сврш. прел . О (довести у ста ­
ње опијености ) омамити , ошамутити о по р прид . (горког укуса) в . горак 1.
8 В. анестези рати опора ва к м О в. побољшање 1. 8 в.
нега
опnакивати несврш . прел . (жалити
за нечим изгубљеним) туговати, ја­ о по р ави n иw те с в. бања
диковати, јадовати, жалити, нарица­ о п оравља ње с О в. побољшање 1.
ти, кукати, лелекати, стењати, грин­ 8 в. нега

тати ре!. - уи. плакати, кукати о по ртун и ста м улизица, полтрон,

опnести сврш . прел . В. свити скутоноша , подрепак, пришипетља,

опљачкати сврш . прел . окрасти, тевабиј а, гњида, угађач, гребатор,

покрасти,о робити,попљачкати,опу­ слуге р ан, потркуша, пузавац, прили­

стошити, похарати, похарачити, оче ­ зи ца, пришивак, прирепаш , удвори­

рупати фи!. , ољуштити фиf.,острићи ца , тампон, прирепак , трабант, под ­

pef., оперушати pef., опељешити фам., репица, увлака, шлихтара, ласкавац ,

одрапити фам., олиндрати жарf., лижилонац, брабоњак, лизач, крпа,

одрати жарf., олешити жарf., оплени­ прирепица, подрепаш, припузник,

ти арх., оштетити еуф. подрепина, улагивач, пачавра,. при-

423 опорука опсена I

репина, хвалитељ, лиз ун, харлекин, вост, дистанцираност, ограда фиi.

удворник, припуз(ица), лакеј фиi., - уи. сумња

водоноша фам. , дупелизац фам. , оп река ж О в. противност 8 в . опи­

фластер фам., чичак фам., дупе нар., рање 1. с) в. опозиција 1.
чмар нар., угузник нар . , гузичар нар . ,
опрема ж материјал, прибор, ин ­
вазелинац жарi., буљаш жарi. , чанко­ струменти, алат, оруђе за рад, алатка,
лиз арх., лижисахан арх. - уи: кукави­ направе, справе , средства , алатљик а,
ца 2., послушник 1. помагала, апарат фиi.
опорука ж аманет, наследство, те­
опремити сврш . прел . в. изменити 1.
стамент, задужбина, очеви на, на­
опречан прид. в . противан
слеђе, дедовина , баштина, легат, за­
опречност ж О в. нетрпељивост
оставштина, завештање, тековина,
,8 в. противност
поклон, дар, материнство, последња
опржити сврш. прел . (јако огрејати)
воља/жеља, наслеђење, воља реј., за­
в . ожарити
пис реј., нашљеђе реј., ћаћевина реј.,
насљеђевина реј., остави на реј. , баба­ опробати несврш . прел . испитати,
егзаминирати, загледати, искуш ати,
лук арх., завештај арх., посмртнина
реШ., наслеђевина реШ., оставштина окушати, визитирати фиi.

реШ., старина реШ . опрост ж О (пуштање из затвора)

оправдавати се несврш . в. увија­ амнестија, опроштај, помиловањ е,

ти4. ремисија, ослобађање, ослобођење,

поштеда, милост, укинуће, аман реј.,
оправдан прид . в . доказан
проштење арх., аболиција иравн.
оправдање с исприка, изговор, из ­
8 (било који опроштај) праш тање,
говара ње, правдање, излика реШ . - уи.
з аборав, опроштење
. врдање
опростити сврш . прел . в. по мило­
опредеnити се сврш . одлучити се,
вати
изабр ати , издвојити, приклонити се,
узети, одвојити,одабрати , приволети
опроштај м праштање, заборав,

се, пробрати, избрати реШ ., одбрати опроштење, опраштање, опрост - уи.

помиловање
реШ., оптирати реШ .

опредељење с избор , одлука, ре­ oncer м распон, досег, дохват, ши­

шење
рина , дијапазон, границе, оквир, об­
ухват, домашај, видик, обим, замах,
опрез м в. опрезност
далекосежност, домак, величин а,
опрезан прид. обазрив, будан, об­
распрострањеност, раширенос т, ам ­
зира н, брижљив , смотрен, предо-
плитуда
стр ожан , пажљив, концентрисан,
опсеrнути сврш . прел. в. обухв ати ­
бриж ан , дистанциран , суздржан,
ти
уздржан, вигилантан реШ., помњив

реШ., позоран хрв. - уи: срачунат, те­ опседнут прид . в. зачаран

мељит опсежан прид . О велик, изду ­

опрезност ж опрез , обазривост, жен, исцрпан, обиман, опш~р ан,

предострожност, пажљивост, пажња, развучен, преопширан, спор 8 в.

будност, CMOrpeHocT, резерва, резер­ пажљив 1.

висаност, . суздржаност, суздржљи- опсена ж О (слика маште, виђ ење
опсенар I опчињен 424

нечег нестварног) привид) илузија) лепршав) допадљив) младалачки)

фантазиј а) привиђење) халуцинаци­ разгаљен) оран) добре воље) виталан)

ј а) сањ арија) фатаморгана) причи­ жовијалан
на) фантазмагорија) химера) бунило) оптирати сврш. прел . реШ. 8. опре­
уобразиља) сан) уображење) приказа) делити се

визија) м аштарија) снохватица иесн.) оптуженик м 8 . затовреник

трип жарf.) халуџа жарf.) сновидреШ.
оптужити сврш . прел . О окривити)
- уи: сулудост) заблуда) машта 49 8 . осудити) набедити) извикати) дис­
магија 1. @) 8. обмана 1.
кредитовати) оптеретити ) оклевета­

опсенар м О 8. пророк 49 8. мађио­ ти) покривити ) бацити се каменом на

ничар ... уи. акробата кога) бацити кривицу) подићи опту­
опсенарство с омађијавање ) зача­ жбу) навалити) жигосати фиf. ) назун ­
равање) илузионизам) мађионичар­ тати pef.) пришити фам. ) натоварити
ство шибицарење суж.) фам. ) обузрочити арх.) отписати (пи­
опсервација ж 8 . напомена смено оптужити)реШ.) дифамира­
опскрба ж 8. испорука ти реШ.) обедити реШ. - уи: вређати)
опскрбити се сврш . снабдети се) потказати ) напасти - сл : осумњичити)
обезбедити се) осигурати се) збрину­ озлогласити 49 8 . осудити 2.
ти се) набавити) прибавити - уи. ку­ опуномо1iити сврш. прел . 8 . овла­
пити' 1. стити

опстати сврш. непрел . (успети се опустео прид . 8 . празан

одржати) одржати се) издржати ) по ­ опустити сврш . прел. О олабавити )
трајати) истрајати) преживети попустити) отромбољити 49 (постати
опстојност ж 8. отпорност 1. мек ши) омекшати) смекшати
опсцен прид . О 8 . неучтив 49 8. раз­ опустити се сврш . прел . (довести се
вратан 2. у стање мира) најчешће после неког
опсценост ж 8. неморал 1. стрес а или шока) умирити се) сми­
рити се) издувати се) охладити се )
оптеретити сврш . прел. 8. оптужи­
ти 1. прибрати се) сабрати се) средити се)
сталожити се ) уравнотежити се) ис­
оптере1iење с 8 . терет
кулирати жарf.
оптере1iивати несВрш . прел . (- не­
опустоwити сврш . прел . О 8 . разо­
кога нечи м) 8 . досађивати
оп~ере1iивати се несврш. (осећати
рити 49 8 . опљачкати

опушак м чик ) пикавац, чиков pef. ,

бригу због нечег) 8. бринути се
догорак реШ.
оптере1iују1iи прид. 8 . заморан 1.
опуштеност ж фам . спокој, мир,
оптимаnан прид . најбољи) најпо­
кулирање жарf.
вољнији - уи. савршен) одличан
опходи:rи се несврш. прел. (- према
оптимистичан прид . радостан )
некоме) понашати се, поступати, но­
озарен) срећан) насмејан) ра·споло­
сити се) одности се, владати се
жен) весео) лаган) неоптерећујући)
разигран) распева~) занесен) жива­
опција ж могућност, варијанта
хан) чио ) раздраган) блажен) полетан) опчаран прид. 8. зачаран

ведар) обрадов ан) задовољан) крепак ) опчињен прид. 8 . зачаран

 I
опwивак ори rинаnан

опw ивак м в . шав 1. рат фи!., сустав хрв., суставност хрв. ,

опwи ран п р ид. О в. пажљив 1. 8 в. усустављеност хрв. @) в . логика 1.
опсежан 1. орrаниэован прид . в. аналитичан

оп ш тење с О конверзација, разго- 2.

вор, казивање, приповедање, кому- орrаниэованост ж в. методич-
ници рање, говорење, говор, прича­ ност

ње, комуникација, дијалог, дебата, орrаниэовати сврш . пр ел . О по ста­

изр ажавање, прича, обраћање, рас­ вити, засновати, основати, утемељи­

права, дискусија, нарација, зборење, ти, конституисати, установити , за­

домјенак ре!., говоранција фам. , жва­ поденути, успоста в ити, фундир ати,
ка жар!., спика жар!. , збор арх., козе­ увести, склопити, базирати, устроји­
рија реШ. 8 (полно -) в. секс ти, направити, утврдити , конс титу­

о пwти пр ид. (који се односи на све) ирати хрв., организирати хрв . 8 (вр­
све општи, тотални, апсолутни, гене­ шити организацију нечега) >4-

рални, начелни , уопштен, зај еднич­ ординаран прид . в . обичан 1.

ки, универзлан, опћи хрв. ординирати несв р ш . непрел . фи г. в.
opanaH п р и д. вербалан, усмен, раз­ деловати 1.
говорни, говорни, језични, изречен, opeon м О нимбус, аура, колобар
исказ ан
око главе свеца, ауреола арх. , ореола

о ран п р ид. О в . оптимистичан 8 в. хрв., колобар хрв., светокруг хрв. 8 в.

решен венац 3.
ораспоnожити сврш . п р ел . (доне­ ориrано м бот. (лат. Origanum vul-
ти добро расположење неком) разве­ gare) враниловка, вранилов а тра­
селити, озарити, разведрити, усрећи­ ва , мравинац, мравињац; ре!: совро ,
ти, раздрагати, увеселити, пријатно болмет, вриган , горка мета, мајоран,
изненадити - уи. анимирати 3. мажуран , сушица, бабина дубчица ,
орах м бот. (лат. Јuglапs regia) ре!: арх, добровољка, црљена мета, забрта,
бијели орах, лашки орах, ора, орај, ксаберта, риган, метвица, рохоган,
орак, орев, орех, орих, орјех, урев црноврх, совр, мравлињак, оригањ ,

орrаэам м врхунац, климакс фи!., добра мисел, тошта, боља душица ,

кулми нација фи!., екстаза фи!. , свр­ чобер, гоцман
шавање фам., свршетак фам., конач ­ ориrинаn м в. прототип, основни

ница хрв . узор, мерило, архетип, критеријум,

орrа ниэација ж О асоцијација, путоказ, идеалан пример , пар адигма ,

удружење, савез, дружина, друштво, праоблик, аутентично/нефалсифи­

федерација, алијанса, еснаф суж., цех ковано дело, изворни к хрв.

суж., група, унија, коалиција, брат­ ориrинаnан прид . О верод остојан ,

ство, заједница, ортаклук, задруга, стваран, веран, аутентичан, леги­

клуб, конзорциј, компанија , афилија­ тиман, прописан, изворан, иденти­

ција, удруга хрв. синдикат суж. , - сл: чан , истинит, правилан , истов етан,

лига, лоби е систем, машинерија, сушти , начелан , чврст, неи змењен,

структура, систематичност, уређење, природан , егзактан, проверљи в , ко­

ред, склоп, мрежа , устројство, ску п , ректан, чис~ сигуран, доказив , при ­

сплет, устројење, машина фи!., апа- маран,исправан,прецизан,зби љски ,

оријаw I осветnити 426

једнак, тачан, конзистентан, реалан, оружана ре!., оружница ре!., арсено

прави, незачињен фи!. , самоникао арх. ре!., арсенат арх. ре!. барутана суж.
фи!. реШ., аутентички арх., нефалси­ орхан м з оол . 6. гоф
фикован реШ., самобитан реШ., само­ оса ж з оол . зоља - суж: шишарац, ши ­
родан реШ . , непатворен реШ . 49 6. по­ шкарица, бабушкар, бабушка
себан 1. @) 6. креативан О 6 . нов 1. осакатити сврш . пр ел . О (учини­
оријаw м 6 . људина ти неког сакатим) обогаљити, убо­
оријентисати се сврш . снаћи се, гаљити , унаказити, окљастити - уи .
одредити положај ампутирати, ушкропити 49 фИf. окр­
оркестриран п р ид . фиг. (који је њити, умањити, смањити, спласнути

извршен по плану или налогу више фам . @) фи!. 6. разорити

власти) диригован, режиран , изре ­ осакаflен прид. 6 . обогаљен
жиран, аран жиран, изаранжиран , осама ж О самоћа, усамљеност, оса­
наручен, намештен - уи. организо­ мљеност, самотно ст, самотништво ,

ван,наређен усамљеништво, изолација, самоизо ­

орnови н о кти м бот. (лат. Lonicera лација, самотњаштво реШ ., самотиња
caprifolium) ре!: козја крв , козјачина, реси. 49 (усамљено, удаљено место) 6 .
орловњак, божје дрвце забит
орман м 6. ормар 1. осамити свр ш . пр ел . 6. одвојити 1.
ормар м О креденац, орман , регал, осамити се св р ш . прел . (остати сам,
шкриња ре!., креденц р е!., скриња ре!. , одвојити се од света) усамити се, по­
шимшир арх. р е!., кабинет реси. - суж: вући се, изоловати се, издвојити се ,
витрина, комода- уи: полица, плакар повући се у самоћу, искључити се , за­
49 6 . плакар т уи. витрина, полица творити се фи!.
ормариfl м 6 . витрина освајање с О 6 . офанзива 49 6 . оку­
орнамент м 6. украс 1. пација
оробити сврш. прел. 6. опљачкати освајач м 6. женскарош
оронуnост ж 6. болећивост 1. осванути св р ш . б езл. сванути, зару­
оронуо прид (исцрпен болешћу) дети, разданити се, зазорити, просва ­

онемоћао,из нурен,и знурен,изнемо­ нути реси .

гао, испијен, исцрпен , слаб фи!. , бо ­ осведочити се сврш . уверити се,

лан, болежљив, оболео, нездрав - уи. поверовати , доћи до уверења, виде ти

уморан,клонуо, болећив на властите очи, стећи уверење, ви­
ортак м О компањон, колега - уи. дети својим очима

саборац 49 жар!. 6. пријатељ освежавање с 6. проветравање

ортакnукм 6. организација 1. освежавати несврш. пр ел. О рас ­

ортачити се несврш . 6 . шуровати хлађивати, хладити, галити 49 6. пот­

оруђе с (- за рад) материјал, прибор, крепљивати 1. @) 6. проветравати

инструменти , алат, опрема , алатка, освета ж одмазда , вендета, узврат,

направе, спра ве, ср едства, алатљика, враћање истом мером, око за око, зуб
помагала, апарат фи!. за зуб, мило за драго фам.
оружарни ца м ж наоружање, ар ­ осветnити сврш . прел . О 6 . обасјати
сенал, складиште/фабрика оружја, 1. 49 6 . објаснити
427 осветљеност оскврнуflе I

осветљеност ж 8 . очевидност 8 емотиван, сензибилан, чувствен,

осетљив, чулан, топао, сензи тиван,
осветљење с 8. светло
танкоћутан, страстан, емоционалан,
освојење с 8. окупација
сензуалан, темпераментан, лирск и,
освојити свр ш. прел. О 8. окупирати
душеван, болећив, сентимент алан,
8 6. победити 1. @) 8 . завести 1.
дирљив, сјетилан Хр6 .
ос врт м О присећање, сећање, ре­
осеflајност ж о емотивност, емо­
троспектива, подсећање, поглед уна­
ције, душа, суптилност, истанч аност
зад 8 8 . оглед 2.
- уи: нежност, љубав, пажња, брига
осетан п р ид. 8 . опипљив
8 8. потресеност @) 8. несебичнос т 2.
осеТ Иllан п р и д . 8 . материјалан
осеflање м осећај
осетити сврш. п рел . О (добити осе­
осеflати нес врш . прел . О (добијати
ћај преко чула) приметити 8 (у пу­
утисак преко чула) примећивати, за­
ној мери нешто доживети) искусити,
пажати, проваљивати фам. 8 (б ити
дожив ети, претрпети @) 8. предосе­
способан за душевне, психичк е до­
тити
живљаје) доживљавати, прежи вља­
осетљив п р ид . О (о човеку) сензи­ вати @) (имати добар осећај за нешто)
билан, емотиван, осећајан, душеван, чути О 6. предосећати
болећив, саосећајан, сентименталан, осиrуран п рид. 8 . обезбеђен
танан, чувствен , чулан,топао , сензи ­
осим пред . изузев, мимо , сем, до,
тиван, сензуалан, суптилан , танкоћу­
ван, поврх, покрај, доли арх., ако не
тан, страстан, емоционалан, дели ка ­
ре!., осем ре!., ли ше ре!., ако кад pef.,
тан, тем пераментан , лирски, дирљив ,
окром pef. - сл: крај, уз, поред
сјетилан Хр8. 8 (о неком питању или
ОСИ он прид . О 6. пргав 8 6. покв арен
проблему) незгодан , неугодан , дели­
1. @) 8. обестан 1.
катан, шкакљив , тугаљив арх. - уи.
осиромаwити сврш. непрел . рас­
компл икован @) 8. изоштрен ... уи .
кућити се, пропасти , осиро тети , по­
пргав, подашан
сиротети, све изгубити, остати без
осетљивост ж 6. болећивост 1. и 2. свега, материјално оголети , по срну­
осет но прил. 6. много ти, утањити, остати без гаћа ексир.,
осеflај м о (чулни доживљај) осет пауперизирати реШ . , дотер ати до
8 утис ак, осећање , дојам, импресија, просјачког штапа изр., однети гаће на
филинг жар!. @) (спознаја о чињени ­ штапу изр. - уи: банкротирати , пући
цама у спољном свету) осећање , са­ жарf.

знање, спознаја О 8. предосећај осиротети сврш . непрел . 8. осиро­

осеflајан прид. о емотиван, нежан , машити

баршунаст, пажљив , деликатан, ра­ оскврнуflе с бласфемија, скрна­

финиран, фин , душеван, мекушан, вљење, хула, светогрђе, богохулство,
свилен, чувс т вен , танушан, свиласт, безбожништво, хуљење, богохуљење,
бухав , пријатан , благ, сензибилан, оскрнављење, профанација , сакриле ­
профињен , префињен, истанчан , мек, гијум, обесвећење , светогрдност, без ­
ћудоредан,танан,топао,танкоћутан, очна грдња, погрда, вређање, осквр­
људс ки , крт, ганутљив, голубији, во­ њење, обезвређење, псовање, богогр ­
ден фи!. , шоњав ио!. - уи. осетљив ђе, прљање фиf.
оскоруша I основати 428

оскоруша ж 60Т. (лат. Sorbus do- осматрати несврш. прел. В . вре­

mestica) бреканица, кудија, окоруш, бати 1.

оскоруш , оскорушњак, питома оско ­ осмех м смешак, осмејак, насмејак -
руша, ск орушка , скурш уи . смех, кикот

оскрнављење с В . оскврнуће осмиwљеност ж В. методичност

оскудан прид. О В . сиромашан е В. осмотрити сврш . прел . угледати,

недовољан запазити, видети, уочити, спазити ,

оскудица ж сиротиња, немаш тина, шмекнути, разабрати, снимити фам. ,

беда, сир омаштво, беспарица, голо­ уловити оком фам., ђанити жар!.,
тиња, не сташица, дефицит, просја­ ошмекати жар!.

штво, уб ого ст, оскудно ст, скученост, оснаживати несврш . прел. В. пот ­

убоштво, оскудевање, неимање, егзи ­ крепљивати 1.

стенција лни минимум , сиротињство , оснажити сврш. прел. појачати, оја­
неимашти на, бедност, сиромаштина, чати , поткрепити, потхранити - уи.

бедасто ћ а, немање, бокчија ре!., бе­ појачати

солица ре Ш ., крухоборство хрв . - уи: оснивач м О покретач , зачетник ,

мука, сир о мах утемељивач , установитељ, reHepaTOp,

осnабеnост ж о В. болећивост е В. иницијатор, архитекта фи!. , перја­
малаксалост 1. ница фи!. , осниватељ хрв. е творац,

осnабити сврш. непрел. О (- на ја­ аутор, стваралац, произвођач, креа­

чини, интензи тету) попустити, сма ­ тор, створитељ - уи . изумитељ

њити се, ј е њ ати , стишати се , опасти , основа ж О носач, статив , потпо­

спласнути, умањит и се , умалити реШ. ра, flаслон, стуб , залеђе, стожер, по­
дршка, сталак , подлога , упориште ,
е малаксати, уморити се, изнемоћи ,
клонути, колабирати, колапсирати , база, ослонац, постоље , фундамент,

калирати, о немоћат и, занемоћи , за­ подупирач , фонд, основица, подста­

вак, фундаменат, атлас фи!. , бабица
немоћати, и строшити се, посустати,
арх., баба арх., котва реШ ., поштапа­
исцрпсти се , балдисати , оронути,
лица реШ., поштапаљка р е Ш. поста ­
здвојити, посрнути, липсати фам.,
мен(а)т суж. 8 полазиште , темељ,
рикнути фам. , грохнути арх. 8) (из­
зачетак, почетак, платформа, узрок ,
губити на тежини) смршати, омрша­
праизвор, позадина, праузрок, пола ­
вети, смршавети, ушиљити се фам. ,
зница, стожер, матица, извориште,
ушпицити се фам.
основица, порекло, подлога, исходи ­
осnобађање с В. опрост
ште, почело, праелемент, нулта тачка,
осn ободити сврш . прел . В. помило ­
праматерија, почетна тачка, прапоче ­
вати
так, легло фи!., колевка фи!., заметак
о сnовљавати несврш . прел . имено ­ фи!. , корен фи!., врело фи!., клица
вати, звати, н а з ивати фи!., извор фиf.н семе фи!., праско ­
о сnонац м О В. основа 1. е В. узда ­ зорје фи!., жариште фи!. , подријетло
ница 1. хрв. т уи . средиште 1.
осnуwкивати несврш. прел. (на­ основати сврш. прел . поставити ,

прегнути слух да би се нешто чуло) организовати, засновати, утемељити,

прислуш кивати - уи. ћулити. конституи.сати, установити; заподе -

429 основица I оспособљавати

нути, успоставити, фундирати, уве­ ност, одличје - уи: способност, нарав

сти, склопити, базирати, устројити, особит п рид. о б. посебан 1. е б.
направити, утврдити, конституирати очаравајући 1.
хрв., организирати Хрб.
особито п рил . о б. одлично е б. по­
осн овица Ж б. основа 2. себно 1. @) б. много
осн овни прид . О базан, базичан, особље с колектив, персонал, ка­
битан, виталан, елементаран, карди­ дар, колегијум, чиновништво, штаб,
налан, кључни, коренит, насушни, апарат, администрација - уи: људ­
начелан, непропустив,основан,ПРИ­ ство, друштво, влада , екипа

маран, принципијелан, рудимента­ особни прид. б. личан

ран, суштаствен, суштински, теме ­
осоран пр ид. б. набусит
љан, фундаменталан, радикалан арх.
осорност ж О уображеност, препо­
е б. најважнији
тенција, ароганција, гордост, охолост,
особа Ж биће, индивидуа, човек,
надменост, извештаченост, нарци со­
образ, личност, душа, глава, поједи ­
идност, таштина, надуваност, дрч­
нац, организам , јединка, лице, при­
ност, кочоперност, самољубље, ба­
лика, тип, глава, персона, смртник,
хатост, умишљеност, сујета, дрскост,
појава, земни к , лик , фаца, индиви ­
безочност, високопарност, хвали са­
ДУУМ, њушка фам ., ланита арх. - сл:
вост, самодивљење, сујетност, обе­
становник, грађанин
снос~претенциознос~осионос~др ­
особен прид. б. О посебан 1. е б. зовитост, каћиперност, обест, безобра­
очаравајући 1. злук, безобзирност, простота, самољу­
особено прил . б. посебно 1. бивост, покондиреност, разметљивост,
особеност Ж различито ст, чудно­ самодопадност, грубо ст, надутост, аро­
ватост, нарочитост, изванредност, гантност, понос фИI., надувеност фи!. ,
атипич ност, необичност, индивиду ­ прпошност pel., напуханост Хрб. - сл:
алност, изнимност, посебност, по ­ себичност, неваспитање, нељубазност
мереност, уникатност, својеврсност, е б. разјареност
ексцентри чност, својственост, једин ­
оспе ж м н . б. богиње
ственост, нетипичнос~ специфич ­
оспораваље с б. противност
ност, неуобичајеност, особитост, спе ­
оспоравати несврш. прел. б . омало­
цијалност, неправилност, ненормал­
важавати 1.
ност, оригиналност, изузетност, из ­
оспорен прид . оборен, оповргнут,
ворност, самосвојност, спецификум,
побијен, демантован , одбачен, неги­
дивергентност, бизарност, чудност,
ран, одбијен, занијекан Хрб .
куриозитет, карактеристичност, пе­
оспорљив прид . расправљив , спо­
кулијарност реШ., двојбеност реШ .,
осебујност Хрб. - уи: ра зл ичитост 1., ран , дискутабилан, проблем атичан,

реткост, чудо - сл: неочекиваност,

двојбен Хрб . - уи. сумњив, нејас ан

новина оспособити сврш . прел . О б. отхра­

особ ина ж ознака, атрибут, свој ­ нити е б . истренирати

ство, одлика, обележје, диспозиција, оспособити се свр ш . б. науч ити 1.

природа, карактеристика, квалитет, оспособљавати несв р ш. прел . О
белег, црта, значај ка, знак, осебуј- припремати, мобилизовати, регруто-
 I
осрамотити остварење 430

вати фиi. @ 8. обучавати остава ж спремиште, шпајз, скла­

. осрамотити сврш. прел. обрукати, диште, спреми ца, спрема, стасина,

избрукати , унизити , понизити, ком ­ комора, оставиште, смочница, из ба,

промитовати, дискредитовати, озло­ кућар, киљер pei., килер pei. , шпај ­
гласити, из бламирати фам . ,опљуну­ за pei., похрана pei., ћилер pei., вајат
ти фам. - у и. окривити, оклеветати, арх. , хајат арх. , депозит реШ .
оптужит и, осумњичи т и оставити сврш . прел . О напусти т и ,

осрамоћен сврш. непрел. (којем је отргнути се, оканути се, манути се ,

нанесена срамота) обрукан, и з бру­ занемарити, одустати, пренебрегну­

канпостиђ е н, избламиран фам. ти, изоставити, мимоићи, игнориса ­

осрамоћење с 8 . понижење ти, проћи се , потиснути, запустити ,

осредњи прид . 8. неоригиналан 1. обуставити, заобићи, прећи преко

нечега, окренути леђа, престати ма­
осредњостж о (особина онога што
рити, клонити се, одрећи се. избити
је осредње ) просечност, обичност,
из главе, прекинути, одбацити , оста ­
немашто ви тост, неоригиналност @
вити се чега, ослободити се, прес т ат и
(ствар или производ који је осредњег
(с нечим), ићи даље, маргинализова ­
квалитета) којештарија, неи маг ина ­
ти , ставити на страну, з апоставити ,
тивност, тривијалност, баналност,
затворити очи, отрест и се, бацит и
неоригина лност, просек, немаштови­
у страну, баталити фам., рашчи ­
тост, сваки дашњост, ненадахнутост,
стити (с нечим)фам. , елиминисати
конвенци оналност, једноставност,
жарi. @ 8. ставити
уобичајен ост, без везарија, безвред­
оставиште с 8 . остава
ност, које ш т а , будалаштина, трица,
оставка ж абдикација, одступ, за ­
бесмислица, свакодн е вност, глупост,
хвала , одступање , повлачење , сила ­
стереоти п но ст, униформност, трича­
зак (с прес тола), демисиј а, одрекнућ е,
рија, мачј и ка шаљ , безличност, без на­
одрицање (од престола) , одступница
чајност, свагдашњост, типизираност,
смејурија, ништица , неукрашеност, остављен прид. 8. одбачен 1.
оскудност, средина, није ни спомена оставштина ж р е Ш. опорука, ама ­

вредно, с редња жалос т, истоличност, нет, наследство, тестамент, заду­

формалн о ст, незнатност, кршљавост, жбина, очевина, наслеђе, дедовина ,

трице и куч ине, ништарија, нева­ баштина, легат, заоставштина, заве ­

штање, тековина, поклон, дар, мате ­
жност, без начај на ситница, кржља­
вост, ситница без веће важности, ринство, последња воља/жеља, насле ­

макар шта, отрцаност, мала ствар,

ђење, воља pei., запис ре!. , нашљеђе

обичност, подношљивост, истоли­ ре!., ћаћевина ре!., н а сљеђевина р е!.,

кост, јед ноликост, шта год, средња оставина ре!. , бабалук арх. , завештај

жалост, кајгодарија pei., боранија арх., посмртнина реШ., наслеђевина

реШ., старина реШ .
фам., крш фам., срање фам., прчка­
рија фам., шмарн арх. фиi., фрашке остарео прид. О 8 . стар @ 8. по ­

арх. , попрд 8уЛf. - уи: ситница, офу­ хабан 1.

цаност фиi. , ништавност, ништа - сл: остатак м О в . крхотина @ в. шкарт

некре ат ивност, неуверљивост, тра­ 1. • 8. парче 1.

љавост, без изражајност остварење с О творевина, дело ,
431 остварив I отарасити се

творба, производ, продукт, учинак ти, покривити, бацити кривицу, по ­

суж: умотворина, рукотворина, дићи оптужбу, навали ти, жигосати
опус- уи: стваралаштво, акт, умет­ фи!., назунтати ре!., пришити фам.,
ност 49 Достигнуће, резултат, учинак, натоварити фам., обузрочити арх. ,
домет, постигнуће, подвиг, испуњење отписати (писмено оптужити) реШ. ,
- уи. исход дифамирати реШ. , обедити реШ.
оства рив прид . вероватан, изгле­ уи: вређати, потказати, напасти - уи.
дан, потенцијалан, могућ, изводив, осумњичити, оз л огласити, повреди ­

претпостављив, замислив, евентуа­ ти 2. 49 пресудити , оптужити, баци ти

лан, плаузибилан, остварљив, може­ у окове, донети пресуду, проскрибо ­
битан, изводљив, могућан, пробаби­ вати, осудити на робију .. в. прокле­
лан, можан, вјеројатан хрв. ти ... уи. прекор ити

остваривање с в . реализација осу1)еник м в. кажњеник

остварити сврш. прел . (произве­ осу1)ивати несврш. прел . (износити
сти у стварност) урадити, обавити, неповољно мишљење о некоме или

сп ровести, завршити, оживотвори­ нечему) нападати, приговарати , за­

ти, створити, извршити, извести, мерати, кудити, пребацивати, изно­
учинити, реализовати, приправити, сити критику, оптуживати, узим ати

д овршити, апсолвирати, окончати, за зло изр., пљувати фи/. фам. - уи.

починити, произвести, докрајчити, звоцати, жалити се, оговарати

зготовити, направити, приредити, осујетити свр ш . п рел . в. онемогући­

нач инити, свршити, израдити, наре ­ ти

дити ре/., арондирати реШ ., заокру ­ осумњичити свр ш. прел . (бацити

жити фи/., апсорбовати фи/., замеси­ сумњи на кога да је крив) окривити,
ти фам., докончати реШ. , истерати до набедити, оптеретити, покри вити,
краја изр. бацити кривицу, подићи оптужбу,
острашliеност ж жар, занесеност, натоварити фам. - уи: оптужити,
ентузијазам, усхићеност, ватра, за­ вређати,потказати, напасти
нос, усхит, усхићење, опијеност, же­ осушен прид . увео, усахнуо , сасу­

стина, одушевљење , занесењаштво, шен, стврднут, спарушен , исушен ,

опчиње ност, занетост, пасионира ­ окорео, спечен, смежуран, учмао ,

ност, очараност, опојност, залуђе- · сув, увенуо , спарложен, прос ушен­

ност, пијанство фи!. уи: крт, црвљив

остр вље с архипелаг, скуп острва, осциnација ж в. подрхтавање

остр ва , оточје хрв. отаљати сврш. прел . (нешто овлаш ,
остр во с ада (реч но или језерско лоше урадити) одратити , смандр ­
острв о), прекоморје (острва посма­ љати, смуљати, збрљати, склепати,
тран а са копна), атол (- коралне смућкати,спетљати,спрчкати,исфу­
. грађе), острвце (реч но или језерско) шерисат и жар!.

хии., оток хрв .. отарасити се св р ш. растере тити

остр иrа ж заал . б . каменица 2. се, ратостиљати се, решити се , осло ­

осудити св р ш. п рел . О окриви ти, бодити се, отрести се, лантросиљати

оптужити, набедити, извикати, дис­ се ре!., курталисати се фам. , скинути
кредитовати, оптеретити, оклевета- јарам изр.
 I
отац откад 432

отац м О фи!. творац, проналазач , отврдну1\е ж в. отеклина

изумитељ, креатор, покретач, осни­ отежати сврш . прел . в. запетљати

вач, произв ођач, створитељ, предак, отезати несврш. непрел . прел . О не­
генератор, истраживач, коловођа, ирел. развлачити, говорити споро
зачетник, иницијатор, аутор, ствара­ без краја, детаљисати фам. 49 ирел. в.
лац, утемељивач, перјанУ.ца, налазач, тулити 1.
рукотворац, прир~ивач, разлог, из­
отекао прид. в. отечен
умилац, откривач, трагач, узрочник,
отекnина ж (задебљање ткива) за­
установитељ, изазивач, праотац , са­
дебљање, кврга, чворуга, отеклина,
чинилац, створац, полуга, подстица­
натекнуће,отврднуће,чвор, натекли ­
тељ, родитељ фи!., мозак фиf., архи­
на, одебљање, испупчење, испупчина,
текта фиf., налазник реси . , осниватељ
задебљаност, гука реј., тврдина реси.,
хрв., основатељ хрв., потицатељ хрв.,
напухнуће хрв. - уи. модрица
утемељитељ хрв. - уи: узрок, пред­
отети сврш. прел . в. украсти
водник 49 тата, деда, родитељ, ћаћа
оте1\и сврш . непрел. набрекнути,
ре!., јапа pef., ђедо ре!., баба ре!., папе
задебљати, нарасти, испупчити, на ­
ре!., папа реј., бабо реј. , ђед ре!., ста­
димати , натећи, набрећи, набујати ,
ри фам., татко фам., тајка фам. , та­
напупети, набубрити, повећати се,
тица фам., дека фам., ћале фам., таја
под надути се, увећати се, напупати,
фам., матори жаРf., маторац жарf.,
бабајко реси. fD фам . поп , свештеник,
набухнути pef., подбухнути реј., на­
клерик, црквењак, духовњак, духов ­
пухати се хрв. - сл: прекипети, распр­
снути се
ник, црквени к, духовни пастир, све­

штено лице, црковњак, милосрдник

отечен прид . надувен, набрекао,

ре!., брадоња фам., прота фам ., цр­ бабураст, набрекнут, напупео, пуна ­
шак, испупчен, нарастао, о т е као, на­
норизац фам., мантијаш фам . , црнац
жарf., душоб рижник реси., душебри­ текао,задебљан,подбухао, набубрен ,

жник реси., свећеник хрв., слуга Бож ­ натечен, повећан, надут, пунашан ,

ји изр. исповедник суж.,

Отацмв. Бог
отаџбина ж дедовина, домовина,
завичај, земља, постојбина, бабови­
на, гнездо фиf., очеви на ре!., домаја
арх., патримониј реси.
от~арач м вадичеп, отпушач, изво­
јац, вадиврањ реЈ., каватапи ре!.
отвор м в. рупа 2.
отворити сврш. прел. О
ти да се у нешто може ући,
прозор и сл.) одшкринути (мало
раскрилити суж. 49 (пустити У рад) в.
утемељити fD откључати О
цу, скуп, изложбу и сл.)
n'l'чепити
напет, набујаQ, набухнуо реси., набу­
хао реси ., напупао реси., буав реси., на ­
пухан хрв.
отимање с в. ритање
отимати се несврш . копрцати се,
ритати се, џилитати се, кобељати се,
бацакати се, батргати се, пруцати се,
не дати се, гицакати се, праћакати се,
млатарати, бацати се, настојати фи!.,
чифтати се ре!., чупати се фам. , лепр­
(учини­
шати се арх.
- врата,
отимач м в . пљачкаш
-),
отимачина ж в. ' крађа
(- седни­ отиснути се сврш . в. поћи
.. 0 (- боцу) оти1\и сврш. непрел. негiрел. в. поћи
откад прил . откако, како, да
433 отказатиlотпочети

отказати сврш. прел. поништи­ отпада к м В. шкарт 1.

ти, анулирати, избрисати, опозвати, отпадник м одметник, бегун ац, ди­
оборити, збрисати, изједначити, раз­ сидент, контраш, апостат(а) - уЙ. не­
решити , прекинути, потрти, обесна­ верник,противник

жити, одјавити, повући, обуставити, отпаднички прид . одметнички, ди­

уклонити, укинути, ублажити, раз­ сидентски - уЙ. невернички
врћи , касирати, ослабити оштрину,
отпадниwтво с бунтовништво,
смањити дејство, анулисати, сторни.­
одметништво, јереза, дисиден тство,
рати, амортизовати фи!., докинути
буњење, склоност контрирању, скло­
реШ., аброгирати Йравн. , амортизи ­
ност побуни, апостаза реШ . , пр евера
рати хрв.
реШ., апостазија реШ. - уй: против ље­
откако взн . откад , како, да
ње , устанак

откидати несврш . прел . В. одвајати

отпетљати сврш . прел . распетљати,
откинути сврш . прел. О (~ мало одмотати, одвити, развити

парче од нечега) штрбнути, чупнути,

отпnата ж О В. плаћање е В. испла-.
узети, брцнути е фам. В. полудети.
та
фам. В. одушевити се
отпnатити сврш . прел . плати ти, ис­
откnањати несврш. прел . В . укла­
платити, изравнати (трошкове), ком­
њати
пензовати, надокнадити, надом ести­

откључати сврш . прел . отворити ти, намирити, обештетити, подМ ири­

открити сврш. прел . О опазити, ви­ ти, амортизовати , платити по следњу

дети, приметити, напипати е В. ода ­ рату

ти • (приказати да може да се види) отпор м О В. опирање е Meg. упор

разотк рити
Meg . • В. кочница 1.
откриr.е м проналазак, изум, па­ отпоран прид . О Meg. имун , рези­
тент - уЙ. апарат
стентан - уЙ. здрав е издржљи в, по­
О'rкупљивати несврш . прел. В. ку­ стојан, чврст, тврд, непроменљив ,
повати стамен, сталан, стабилан, сигуран,
откуцати сврш . прел. В. одати истрајан, резистен т ан, стоички, ду­
отмен прид . О господствен, врли , рашан, солидан, имун фи!., камен
фи н, аристократски, високородан, фи!. - уЙ. снажан . В. добродржећи
племен ит, нобл неЙром. фам., фенси отпорност ж О издржљиво ст, жи­
нейром . фам., племићки - уй: досто ­ лавост, истрајност, рези стенција,
јанствен, р афиниран @ В. узвишен 1. резистентнос~ опстој ност, неразо­
· Т уЙ. нестваран 1., познат, накићен, риво ст, устрајност; имунитет, рези­
љубазан стентност, дурашност, прека љеност,

отменост ж племенитост, префиње­ постојаност, тенацитет - суж: неиско ­

ност, рафинираност, господственост, рењивост, неподеривост, нер аздери­

достојанственост, култура вост, гумасто ст- у й : кондиција, трај­

отоман м лежај, канабе, кауч, ди ­ но ст, јачина, чврстина е В . здравље

ван, со фа . канапе ре!. ; l>fиндерлук ре!. • В . дуготрајност

- уЙ. кревет отпочети сврш . прел . О (поче ти не­
отпад м О В. смеће е В. Оло.w.. што радити) започети, почети, кре-
отпочинакlоцинкарити 434

нути, стартовати, покренути, преду­ старешина вој. - суж: алибег арх. ,

зети 49 (показати прве знаке настаја­ алајбег арх. вој., наредник вој.
ња) појавити се, указати се, настати, оформљен ПРИД . формиран, уста­
наступити,зап очети новљен,утемељен,образован,напра­
отпочинак м в. одмор 2. вљен - уи. завршен

отправити сврш. прел. в . адресира­ офуцан ПРИД . О в. неоригиналан 1.

ти 1. 49 в. одрпан 8} в. застарео
отпремити сврш . прел . в. адресира­ oxon ПРИД. О в. злоба н @ в. обестан 1.
ти 1. охопити се несврш . в. прсити се
отприпике прил . О приближно, ви­ OXOnOCT ж уображеност, препотен ­
ше-мање, мање-више, око, углавном ,
ција, ароганција, осорност, гордост,
плус-минус, ту негде, неких, добрих,
надменост, извештаченост, нарцисо ­
тако некако, насумице, наоко, цирка
идност, таштина, надуваност, дрч ­
фам.. @ в. скоро 1. ност, кочоперност, самољубље, ба­
отпуwач м в. отварач хатост, умишљеност, сујета, дрскост,
отресит прид. в. предузимљив безочност, високопарност, хвалиса­
отровница ж О в. злобница 49 в. вост, самодивљење, сујетност, обе­
љутица сност, претенциозност, осионост,

отровност ж О фи!. в. разјареност дрзовитост, каћиперност, обест, без­

49 фи!. в. пакост 1. образлук, безобзирност, простота ,
отрпети сврш . непрел . в . истрпети самољубивост, покондиреност, раз­
отрцан прид. О в. неоригиналан 1. метљивост, самодопадност, грубост,
49 в. похабан 1. надутост, арогантност, понос фи!. ,

oTynenocT ж в. апатија надувеност фи!., прпошност ре!., на­

отхранити сврш . прел. подигнути,

пуханост хрв. - сл: себичност, нева­

васпитати, одгојити, оспособити, по­ спитање, нељубазност

дићи, образовати, ишколовати, одне­ охрабрење с в. подршка 1.

говати, дигнути, припремити за жи­ охрабрити СВРШ . прел . (дати, улити
вот, извести на прави пут, поставити храброст) осоколити, ободрити - уи.
на ноге подстаћи, надахнути
отхрањива ти несврш . прел . в . од­ оцена ж О (мишљење о вредности
гајати нечега) суд, процена, мишљење 49
оучити сврш. прел . в. приметити 1. (оно чиме се означава учениково зна­

офанзива ж акција, навала, агреси­ ње) *О критика, приказ, рецензија

ја, напад, јури ш, удар, насртај , осва­ оцењивати несврш. прел . вредно­

јање, насиље, диверзија, атак, сукоб, вати, мерити, вагати , судити , проме­

нахрупљење, налет, инзулт, заскок, равати, валоризовати, премеравати

наскок, препад, непријатељски на­ суж., процењивати, бонитирати, ар­

пад, потрк реШ . - уи: ударац, најезда, битрирати, валутирати, одређива­
свађа - сл: крађа, борба ти вредност (или цену), одмеравати,
офанзиван ПРИД. в. милитантан прорачунавати, одређивати (меру),
офанзивност ж в. насртљивост 1. омерити ре!., стављати на вагу изр.

официр м вој. заповедник вој. СУЖ., оцинкарити СВРШ. прел. в. одати

435 оцрнити очуванI

оцр нити с в р ш . прел . В. прекори ти жесток жарf. , привлачан, талентован,

оц рњивати не св р ш . прел. в. омало­ огроман @ В. нествар ан 1.

важавати 2. очараност ж в . острашћеност
очај м (тешко душевно стање кад ј е очевидан прид. в. очигледан

изгубљена свака нада) безнађе, мука, очевидност ж очигледност, ја сно­

немоћ, немоћност, несрећа, издржа­ ћа, очитост, приметност, запажљи­
в ање , беспомоћност, велика бол - уи: вост, приметљивост, еклатант ност,

зло , патња, депресија, беда, тескоба еви дентност, видљивост, обележе­

очајан прид. в. несрећан нос~осветљеност,истакнутос~вид ­

очајник м безнадник, проклетник, ност, уочљивост, означеност, зор ­

беспомоћник, уклетник, несретник, ност, обасјаност, развидност, замје­

н есрећник, несрећ а, пехист, пегулан, тљи в ост хрв.

десператер, десперадос фам. - уи: очевина ж в. оставштина

б аксуз, бедник очекиван прид . следствен, пр едви­

очајница ж бот. (лат. Marrubium дљив, логичан, природан , норм алан,

vulgare) реј: бели тетрљан, маруља, неизненађујући

горчика, бела мета, белушина, бијели очекивати с вр ш. прел . В . антици­
тотрљан , јетрењача, коркочитац, ма­ пирати 1.
т рка , мацина трава, пепељуха
очи ж м н . В . око 1
очаравајуliи пр ид. О изузетан, очиrnедан прид . видљив, опи пљив,
вансеријски, изврстан, импресиван ,
истакнут, визибилан, јаван, пром инен­
генијалан, ванредан, врхунски, од­
тан, нескривен, очевидан , еклатантан ,
лич ан , прекрасан, особи~ особен , осетан , очи~приметан , упадљ ив , уоч­
изв анредан, посебан , мај сторски, љив , маркантан , конкретан , евиден ­
нестваран , божански, сјајан, прелеп , тан, несумњив, јасан, означен , обеле ­
екстра жарi., непоновљ ив , фасцинан ­ жен , з апажљив, флагрантан , заметан ,
тан,д ив ан , велик , оп ти м ала н,богов ­
заметљив, приметљ ив, провидан фиf. ,
ски, фан т аст ичан , нобл , невероватан ,
видан, недвојбен, остентативан, мате­
маги ч ан, неодољ ив, супер ф ам., фе ­
ријалан , опажљ ив, зоран хр в. - сл: схв а­
номе нал а н , врстан, и н генио з ан, са ­
тљ ив , присут ан, упеч атљив
вр ш ен , бриљантан , као бог, истакнут,
очиrnедност ж в. очевидно ст
јако добар , перфект ан, легендаран ,
очијукати несвр ш . н епрел. О в. ви ­
пр едобар , красан, невиђен, богом ­
рити 1. 49 В . мувати се
дан, шарм антан , опчињавајући , као
очистити сврш. непрел. О (учини ти
Бог фам. , нема боље фам., капита­
чистим) почистити , обрисати, опра ­
лан фам. , прва лига фам. , ан тологиј ­
ски ф ам. , филаделфиј а фам. , светска
ти - у и. уредити 49 раскрчити, ра ­

спремити , рашчистити
класа фам . , боли глав а фам . , жешћи
очит п р ид. в . очигледа н
жар f., до јаја жар f., крвав жарf. , силан
жар f., врх жарf. , еминентан форм. , очитост ж в. очевидност

антика арх. , ђенијалан арх. , про­ очуван прид . сачуван , нео штећен ,
ми нент а н реШ. , ексквизитан реШ. , недирнут, цео, читав , неокрњ ен , не ­

б рав урозан реШ., ексцелентан реШ., начет, жив, свеж , неразбијен суж., не ­
н еверојатан хрв. , изниман хрв . - уи : избледео суж., непомућен суж.
оџепарити I оwурити 4з6

оџепари ти сврш . прел . 6. украсти звизнути, оплести,опаучити, опали ­

оwамари ти сврш . прел . одалами­ ти (бичем) 49 6. ошамарити

ти, ударити, лупити, звизнути, оши­ оштар прид . О 6 . окру т ан 49 6 . поди ­

нути, кле пити, мазнути, мунути , вљао

опаучит и, пљеснути, опендр е чити, оwтетити сврш. прел . упропастити,

одвалити, бу пити,ребнути,д е пити, покварити, уништити, нагрдити, ис ­

лупнути, љопити,чвргнути,бубну ­ кварити,унаказити, пореметити, на­

ти,лоћнут и,пукнути , млазнути,ге ­ рушити, поштетити , баталити арх.,

нути, крк н ут и, шљиснути, клепну ­
разбаталити арх. - уи . разбити , сру ­
ти, млатнути, шикнути, опај да ри т и , шити

бребнути, жвај з н у ти , крнути , пљу­

оштеliен прид. О йра6Н. 6. обеспра­
снути, р и т н ут и , ћушнути, марнути,
вљен 49 6 . покварен 3. • 6 . огребан
дрмнути, шукнути , акнути , чукну ­
оwтрина ж бриткост, рескост, ре ­
ти, ошала пи т и фам ., патосати фам . ,
скоћа, одсечност
шљуснути фам., поподити фам.,
оwтрити несврш . прел . (- оловку и
патосират и фам., шорнути фам . ,
сл .) зарезивати, шиљити, наоштра ­
рокнути фам. , ошајдарити фам . ,
вати
опандрк н ут и фам ., ћопити фам . -
уй: развал и т и , распалити, треснути оштроуман прид. 6 . паметан

- сл: грунут и , звекнути оштроумност ж О 6 . таленат 1. 49 6 .

оwинути сврш . прел . О распалити , памет

фијукнути , швигнути, швићнути, оwурити сврш . прел . опећи

па узв. ма, ама, аман, хајде, та падина ж в. обронак
пабирчити несврш . прел . в. ску- паж м ... уи. племић
пљати пажљив ПРИД . О детаљан, исцрпан ,
павијан м заал. в. бабун 1. ситничав, обухватан, брижљив, те­
павит м бат. (лат. Clematis vitalba) мељит, опсежан, обиман, опширан ,
pef: повит, павитина, бела лоза, бела прецизан, свеобухватан, минуци ­
павитина, бела повитина, бела трта, озан, у танчине, егзактан, у ситни­

бијела витина, билолоза, булида, ви­ це, студиозан, у детаље, акрибичан

јода, вињуга, кристушева брада, лом, реШ. , акрибијски реШ. - уи: прави ­
паветина, скорбутина, скреба, скро­ лан, танан, солидан, исправан , пот­

бут, скромутина, стромут, тртовичје, пун, стручан, тачан - сл: свестран ,

трторина, шепутика, шкробут савестан 8 будан, обзиран, обазрив,

паВllака ж врхње, милерам брижљив, смотрен, вигилантан, пре­
паrанин м в. многобожац дострожан, опрезан, концентрис ан,

пад м О падање 8 рушење @) спу­ брижан, помњив реШ., позоран хрв. -

штање О (смањење вредности) сни­ уи: срачунат, темељит@)в. осећај ан 1.
жење, инфлација сшру"! . , срозавање ... уи. марљив

фам. 0 в. неуспех 0 в. пропаст б в. пажљивостжо пажња, брига, пре­

обронак цизност, савесност, педантност, тач­

падавине ж мн. оборине, падали не, ност, пунктуалност, опрезност, бри­

атмосферилије реШ. жљивост, педантерија, позорнос т, те­

падати несврш . непрел . О (на земљу) мељитост, акрибија реШ., помња хрв.,
рушити се, обрушавати се, сваљивати помњивост хрв. 8 в. пожртвованос т

се, стрмоглављивати се, стропоштава­ 1. @) в. опрезност

ти се - уи. пасти е (морално) посртати, пажња ж о пажљивост, брига, пре­
срозавати се, ићи ка дну uзр. цизност, савесност, педантност, тач-
пазар I па пити 4з8

ност, пунктуалност, опрезност, бри­ патништво, покора, ход по мукама,

жљивост, педантерија, позорност, те­ трпња, калварија фИf. , камен фИf.,

мељитост, акрибија реШ . , помња хрв., голгота фИf., враг фИf., бреме фИf. ,
помњивост хрв. в пажљивост, бри­ смртни хропац хрв. - уи. зло, невоља,
жљивост, брига, мар, скрб, старање, проблем, депресија @) фИf. в. врућина
заштита, старатељство, брижност, О в. неред 2.
марење, туторство, скрбништво, па­ пакет м (поштанска пошиљка) .. - уи.
жљивост - уи. наклоност, нежност, паковање

љубав @) пажљивост, прибраност,

пакетиr. м в. замотуљак
сталоженост, концентрација, кон­
naKneH прид. О в. подивљао в в.
центрисаност, сабраност, фокус,
врео
фокусирање, усмереност, будност,
паковање с увијач, амбалажа, па­
усредсређеност, cpeђeHOC~ хладно ­
пир, омот, овојница, овитак, омотач ,
крвност, трез ност, трезноћа, трезве­
овој, папир за пакете суж., папир за
ност, смирен ост, присебност, напрег­
увијање суж., дара арх., тара арх. и
нутост, усредоточеност, помња хрв.,

усредоточење хрв., позор хрв., позор­

сШруч., пакунг pef., пакирање хрв. -
сл: писмо, пакет
ност хрв. - уи. обазривост т уи. не­
пакосник м в . покварењак
жност 1.
пакост ж О заједљивост, цинизам ,
пазар м в . сајам
отровност, злоба, малициозност,
пазарити сврш . прел . купити , наба­
иронија, сарказам, уједљивост, јет­
вити,добави ти, накуповати, откупи­
кост, опакост, малигност, изругива­
ти, прибавити, узети фам., намаћи
ње, персифлажа реШ. в в. злонамер ­
жарf., прискрбити реШ.
ност
пази узв. в. гледај
пакостан прид. лош, зао, покварен,
пазикуr.а м в. лакеј
подао, подмукао, злобан, злоћудан,
пазити несврш. прел. О (бити оба ­
дијаболичан,охол,опак,безочан,ис­
зрив) обраћати пажњу, мислити ,
кварен, страхови~ поган, неваљао
бринути, водити рачуна изр . , имати у
еуф., злочест фам., кваран фам., ин­
виду изр. в в. неговати @) (не троши­
фаман реШ. - уи. неморалан в. по­
ти много нешто) чувати, 'штедети О
мотрити, пажљиво гледати, чувати,
кварен 1.
бити конце нтрисан
пакт м в. савез 1.
папамида ж зоол . (лат. Sarda sarda)
пајац м в. лакрдијаш
поланда,пастирица
пајкан м фам. в. полицајац
пајтати се несврш. в. шуровати
nanaHKa ж (мањи град) в. гp~д
пајташ м фам. в. пријатељ
nanaTa ж вила, замак, дворац, твр­

ђава, утврђење, утврда, конак, двор,

пакао м О пандемонијум , хад, под­
резиденција, кула, каштел pef., палача
земни свет, ад pef. в фИf. мука , па­
ексир.
ћеништво, страхота, патња, беда,
агонија, испаштање, паћење, мучење,
папеж м паљевина - уи. пламен

тортура, страдање, злопаћење, тр­ папиrорка ж в. бабарога

пљење, страдалништво, мрцварење, папити н есв рш . не пр ел. О спаљи­

издржавањ е, пролазак кроз муке, вати, ложити, жећи реШ . в жарf. в.

439 палица I па прика

беж ати @) жар!. в. узбуђивати 2. О узбурканост, избезумљеност, узбуна,

жарi. в . лагати пометеност, пометња , помешено ст,

пал ица ж мотка, штап, колац, дрво, помамљеност, страхотност, русвај,

тољага, батина , мочуга, шипка, шта ­ хаос, фрка фам., распад жар!. - уи.
к а, кука, шиба, притка, полуга, прут, неред, страва

кљука ре;., такља ре;. , шпациршток панорама ж О видик, видокруг, об­

ре !., багулин ре;', чакља ре!., мачуга зорје, обзор, поглед, хоризонт, п р о­
реШ . , шибљика реШ. стор обухваћен погледом, доглед,
палч ић м в. кеп ец видно поље , видело , визура , кр уго­

паљба ж испаљивање, пуцњава - з ор хр в . 8 фи/. в. перспектив а

суж. плотун , канонада , рафал, бара­ панславиэам м свесловенство

ж а, салва пантер м заал . (звер и з породице

паљ евина ж палеж - у и. пламен мачака , лат. Felis pardus) *

памет ж интелигенција, ум , про ­ пантљика ж в . појас

н ицљивост, разбор, оштроумност, пантљичара ж заал. (лат. Cestoda)

бистрина , умље, разборитост, резон , тракуља, тракавица хрв .

ум ност, промишљеност, логос , инте­ пан цета ж в . сланина

ле кт, пре фриганост, промућурност, паор м в. паљопривредник

т р ез веност, гл а ва , досетљ ивост, ви­ nanaraj м заал. (лат. Psittaci) п апига

с пренос т, луцидност, инвентивност, - суж: ара, какаду, лори

дух фu!., глава фu!. , мозак фи!. - уи: папаэјанија ж (стање у кој ем су
з нање , логика , логичност, прибра­ ствари у кући, соби без ред а ) в. не­
нос т, мудрост, рационалност, разум ред 1.
-СЛ: ДУХОВИТОСТ, одговорност
папиrа ж заал . в. папагај
пам етан прид . интелигентан, би­ папипотна ж в . виклер
ста р , виспрен , оштроуман , прому ­
папир м О хартија, артија р е!., ћаге
ћу ран, проницљив, оштровидан, арх. ре!. 8 в . паковање
разум а н , ум ан , јасно вид , разбори т,
папиропоwки прид . фам . ч и нов­
резо нски , луцидан - uзр . који има да­
нички, бирократски, администра­
с к у у глави , који има кликер/кефало
тивни
- е ксир. генијалан , ин г ениозан - ре;.
папрен п рид . фиг. в. скуп
фифик , дотупаван , проницав - уи .
папрени писац м 6ат. (лат. Polygo-
с н а лажљив 1., даровит, вичан . ин ­
пит hydropiper) реј: лисац, па пр а ц ,
ве нт иван
биберика, водени бибер , буњак, бух­
па метовати несврш . прел . О (пра­
њак, водена биберка, водена п а при ­
вити се паметан) мудровати - уи . го­
ка, водена паприца, водени п а п ар ,
ворит и 8 в. размишљати
јармен, коњска паприка, љутица, љу­
па мћење с меморија, сећање, авиза тичевина, папричњак, lJиперовин а

ре Ш .
паприка ж 60Т. (лат. Capsicum ат­
панађур м ре!. в. сајам т и ит) ре;: долма , бабушара, толун­
п андур м фам. в. полицајац џа, чушка, паца , пипер, пиперк а, па­

паника ж (изненадан стр ах кој и пр ица, пап р ка, по пр , специја - суж:

ухвати појединца или груп у људи) б абура, баур ача ре!., бобошка р е!. ,
папучарlпасифnора 440

шиља, б обошарка ре!., буарача ре!., та

бабурач а ре !. , бобушка ре!., бобошара парити' несврш . прел . укрштати

ре!.. феферон , љутика ре!., џинче ре!. , (животиње), модификовати (генет ­
певерун р еf. ски), стварати мешанце, спајати,
папучар м фам. (мушкарац који је стварати нову врсту, размножавати,

потчињен својој жени) млакоња, шо­ полутачити арх., крижати хрв.

ња, млита вац, поводљивац, слабић, парити' несврш. прел . пећи, шурити ,
тетка фам., шмокљан фам., млитоња фурити фам.
реШ. - уй . безвезњак парница несврш . правн . поступак,

пара ж В. новчић процес, распра

парабоnа ж алегорија, метафора - пароnа ж о В . начело 2. 49 В. лозин ­

уи. прича 2. ка

параrраф м иравн. пасус, ставак парох м О парок ре!. , жупник ре!. ,

ре!., артикал ре Ш., ставка екон. иравн . , плован хрв . , плебануш хрв . 49 про ­
тачка иравн . тојереј, поп најстарији по чину у па ­
парадајз м бот. (лат. Solanum lyco- рохији, протопрезвитер , протопоп,
persicum) ре !: црвени патлиџан , пара­ прота ·фам.
дајз, рајчи ц а, помидор , вренак , вучја партиципација ж В . удео
јабука, домат, златна јабука, јабучица, партнер м о (онај који с неким уче ­
кавада, петл иџан , рајска јабука, то­ ствује у неком послу, плесу, играма
мат, црвен патлиџан итд . ) колега, сарадник, колаборант,
парадиrма ж уз ор , образац, при ­ струковњак 49 брачи друт - уй. супру­
мер - уи. при мер га, супруг, љубавник
параnеnан прид . О (који је у чита ­ парфем м мирис, мирисна водица ,
вој својој дужини једнако удаљен од колоњска вода - сл . дезодоранс

друтога) н аспраман 49 (који се поду­ парче с О комад, део, фрагмент, па­

дара по мест у, садржају и времену) В . рампарче, трун, остатак, делић, за­
аналоган ломак, одломак, окршак, комадић,
параnиз ован прид . О непокретан, крњадак фам. , крњетак фам., фраги­
инвалида н - у и. обогаљен 49 фи!. В . менат арх. р е !. - суж: крхотина, окр ­

непокретан 1. њак, рбањак ре !. , рбина ре !. , рбак ре!.,

парампар че с О В . крхотина 49 В. ломатак 49 В . крхотина

парче 1. пас' м зоол. (лат. Canis canis, Canis fa-

параноича н прид . неповерљив, па­ miliaris) псето, кер, куче, џукац фам. ,
раноида Н , п с ихотичан псина реШ . , џукела йо!.

паранор маnан прид. В. натприро ­ пас' м В . појас

дан 1. пас' м сиорш . додавање , предавање,

парати н есврш. прел . ( - одећу или давање , достављањ е

слично) кидати , тргати, дерати , цепа ­ пасиван прид . неактиван, инертан ,

ти, љуштити ре ш непродуктиван - уи. лењ, беспослен

паре ж мн . н овац , средства, к а питал , пасиониран прид . В. одушевљен

лова фам. , кинта жар!., кеш жар!., пе­ пасионираност ж В . одушевљење

нез ре!. , м онета арх. - уй . свота, пла- пасифnора ж бот. (лат. Passiflora in-
441

Расе паса

ГРУПА I алентејски пастирски пас ГРУПА 111

пастирски пси и пси анадолски пастирски пас теријери
терачи стоке апенцелски пастирски п ас амерички стафордски
аирески овчар аргентински пас теријер
арденски говедар атласки пастирски пас аустралијски теријер
аустралијски говедар аустријски краткодлаки пинч бедлингтон теријер
аустралијски овчар бернардинац бордер теријер
аустралијски чувар стада берн(ки пастирски пас бразилски теријер
белгијски овчар бордошка дога бул теријер
бели швајцарски овчар бразилски пас велшки теријер
бергамски пастирски пас бул мастиф данди динмонт теријер
бобтејл булдог енглески патуљасти теријер
бордер коли велики јапански пас ердел теријер
босерон велики швајцарски западно шкотски бели
брадати коли пастирски п ас теријер
бријешки овчар велики шнауцер ималски теријер
велшки корги кардиган дански пас ирски теријер
велшки корги пемброк доберман јапански теријер
јужноруски овчар ентлебушки пастирски пас јоркширски теријер
каталонски овчар естрелски пастирски пас кери блу теријер
комондор јапански борац керн теријер
кува с југословенски овчарски п ас- лејкландски теријер
мајоршки овчар шарпланинац манчестер теријер
мареманоабруцешки кавкаски овчар мекодлаки пшенично жути

пастирски пас канарски пас теријер

муди кане корсо немачки ловачки теријер
немачки овчар крашки овчар норвички теријер
пас св . Мигела ландсир норфолшки теријер
пикардијски овчар леонбергер парсон раселов теријер
пиринејски овчар дуге длаке мајмунски пинч силихем теријер
пиринејски овчар кратке мајоршки чувар силки теријер
длаке мастиф скај теријер
подхалански овчар напуљски мастиф стафордски бул теријер
пољски равничарски овчар немачка дога фокстеријер краткодлаки
пули немачки боксер фокстеријер оштродлаки
пуми њуфаундландски пас чешки теријер
сарлошки вучији пас пастирски пас из лабореира џек раселов теријер
словачки пастирски пас патуљасти пинч шкотски теријер
фландријски говедар патуљасти шнауцер

холандски коврџави овчар пинч ГРУПАIV

холандски овчар пиринејски мастиф јазавич.ри
хрватски овчар пиринејски планински пас јазавичар
чехословачки вучији пас ротвајлер
шетландски овчар средњеазијски овчар ГРУПАV
шиперки средњи шнауцер wпиц тип и примитивии

шкотски овчар - дугодлаки тибетски мастиф тип пас.

шкотски овчар - краткодлаки ховаварт акита

холандски пинч аљаски маламут

ГРУПА" црни теријер басењи

пиичери и wиауцери, шар-пеј гренландски пас

мопоси и wв.јц.рски шпански мастиф еурасиер

п.стирски пси западно сибирска лајка

 442

Расе паса

ибички х рт бигл зечар нивернејски оштродлаки

израелски овчар били гонич

исландски овчар босански одбрамбени пас св. Хју6ерта - блодхунд

источно сибирска лајка гонич - барак плави гаскоњски гонич
италија нс ки волпино • бретањски риђи басет плави оштродлаки

јапански шпиц велики вендејски грифон гаскоњски гонич

јемтландски пас велики гаскоњско планински гонич

каи сентанжујски гонич поатушки гонич

кана р с ки х рт велики енглеско- пољски гонич

карел ијски гонич медведа француски гонич порцулански гонич

кишу велики енглеско - посавски гонич

кореа ји ндо дог франццуски бело црни риђи оштродлаки

лапонски пас гонич бретањски гонич
лапонск и пастирски пас велики енглеско- родезијски риџ6ек
лапонск и шпиц француски 6ело-оранж словачки гонич

мексичк и голокожи пас гонич смолондски гонич

немачки шпиц велики оштродлаки српски гонич

нор60те нски шпиц вендејски басет тиролски гонич

норвешк и ловачки Шr.lиц велики плави гаскоњски фински гонич

норвешк и сиви гони ч гонич француски тробојни гонич
норве шки црни гонич вендејски оштродлаки француско бело оранж
нор в е шки шпиц гонич гонич

перуан ски инка пас вестфалски брак јазавичар француско бело црни
португалски хрт вендејски оштродлаки гонич

руско е вропска лајка гонич хамилтонов гонич

самојед вестфалски бракјазавичар . хановерски крвоследник

сибирски х аски видраш харијер

сицилиј ански хрт гонич ракуна хигенов гонич

тајландски риџбек грчки гонич холденски гонич

фараонс ки пас далматински пас швајцарски гонич

фински шпиц дункеров гонич швајцарски нисконоги
хокаидо енглески лисичар гонич

чау- чау ердељски гонич шведски гонич древер

шведски пастирски пас истарски краткодлаки шилеров гонич

шиба гонич шпански брдски гонич

шикоку истарски оштродлаки штајерски оштродлаки
гонич високобрдски гонич
ГРУ ПАVI италијански гонич -
rОН IIIЧIII, траrаЧlII1II сродне крат кодлаки ГРУПАVII
р асе италијански гонич - mlllчаРIII

алпски б рак јазавичар оштродлаки аријеш ки птичар

амерички ли с ичар југословенски тробојни бурбон с ки птичар
ариешки го нич гонич бургошки јаребичар
артезијско н ормански мали гаскоњско вајмарски птичар
басет сента нжујски гонич велики минстерлендски

артоашки го н ич мали енглеско француски птичар

аустријски ра внодл а ки мат гонич гордон сетер

гонич мали оштродлаки дрентски птичар

баварски пл а нински ве ндејски басет енглески сетер

крвослед ник мали плави гаскоњски епањел бретон

басет гонич ирски црвени сетер

бигл немачки гонич ирски црвено-бели сетер

443 пасји трн I пастир

италијански краткодлаки амерички кокер шпанијел кромфорлендер

птичар амерички шпанијел за ла са апсо

италијански спинон воду

мали брабансон
кортхалсов грифон барбе
мали лављи пас
мађарска вижла велшки шпрингер
малтешки пас
краткодлака шпанијел
патуљасти континентал .
мађарска вижла енглески кокер шпанијел
епањел
оштродлака енглески шпрингер
пекинезер
мали минстерлендер шпанијел
пуг
немачки дугодлаки птичар златни ретривер

немачки костретасти ирски шпанијел за воду пудле

птичар кламбер шпанијел тибетски теријер

немачки краткодлаки лабрадор ретривер тибетски шпанијел
птичар лагото ромањоло тулеарски пас

немачки оштродлаки мали холандски пас за лов француски булдог

птичар птица на води
хавански бишон
овернејски птичар немачки препеличар
чивава
пикардијски епањел пољски шпанијел
ши - цу
плави пикардијски епањел португалски пас за воду
шпанијел краља чарлса
поентер равнодлаки ретривер

понт-одмершки епањел ретривер коврџаве длаке

португалски јаребичар сасекс шпанијел ГРУПА Х

пудлпоенте р толинг ретривер ХРТОВIII

сенжерменски птичар фризијски шпанијел арапски хрт- слуги

словачки оштродлаки чизопик ретривер авганистански хрт

птичар шпански пас за воду азавак

стари дански птичар велики енглески хрт -

француски епањел ГРУПА 'Х грејхунд

француски птичар ПСIII :.. пр.т",у 111 ирски вучји хрт
гаскоњски тип р.:'ОИОДУ
мађарски хрт
француски птичар белгијски грифон
мали енглески хрт-випе т
пиринејски тип болоњски пас
. мали италијански хрт
холандски препеличар бостонски теријер
персијски хрт-салуки
чешки фоусек бриселски грифон
пољски хрт
јапански чин
ГРУПАVIII кинески ћубасти руски хрт - барзој
р.ТрIllВ.рlll, ЦУ"'.ВЦIIIIII (кукмасти) пас шко

ПСIII:'. ВОДУ коврџави бишон

carnata) ре!: христово цвеће , богоро­ обрушити се, посрнути - фам: оки­
дичин крст, христов венац нути, звекнути, звизнути, љуљнути,

пасји трн м бот. (лат. Нiррорhаё прострети се, извалити се , пр ужити

rhamnoides) ре!: вукодржица, злоле­ се, сложити се , пољубити земљу, љу­

сни ца снути, љоснути , скљокати се, лећи ,
пасмина ж 8 . раса поринути ре!., рокнути жар f., бето ­
паства ж верници , стадо нирати се жар!.

пасти сврш . непрел . (лупнути о зе­ пастир м чобанин, чобан, чувар

мљу) паднути, треснути, бупити, стада, чувар стоке, бачијар ре!., кату­
бупнути, срушити се, сурвати се, нар ре!., 6ачар арх. , 6ач арх., 6ачијаш
ст ропоштати се, сручити се, стрмо­ арх., супашник арх. , сточар реШ. ов­

гла вити се, свалити се, стровалити се, чар суж. - уи : козар, говедар
 I
пасторак паliениwтво 444

пасторак м в. усвојеник pei., баланцана pei., баланчана pei.

пасторка ж в. усвојеник патник м в. паћеник
пастрмка ж зоол. (лат. Salmo turtta патница ж в. паћеница
fario) пастрва хрв. патња ж (велика бол, обично душев­
пастув м ждребац, ждребе, ајгир на) мука, паћеништво , очај, агонија,
pei., пастух реШ. испаштање, паћење, мучење, несре­
пасуљ м бот. (лат. Phaseolus vulga- ћа, страдање, злопаћење, трпљење,

ris) pei: грах, бажуљ, бели грах, бели страдалништво, издржавање; вели­

пасуљ, бијели грах, боб, гра, грав, ка бол, подношење (бола/муке), пат­
грах-голуб њак, грах-рогачић, грах ­ ништво, трпња, пролазак кроз муке

рожњак, грах-тачкаш, жути пасуљ, изр., ход по мукама изр., калварија

лашки боб, опаки боб, пажуљ, па­ фиi., камен фиi., голгота фиi. , јарам

суљ пузавац, пасуљ тачкаш, пашон,

фиi. , пакао фиi. - уи : зло, депресија ,

пашуљак, плетенац, почањ, притич­

беда, тескоба

њак, при тка ш, причанац, причаник, патос м. О (доња површина просто­

смигаш, тркљанац, тркљаш, фађуо, рије) под, тло, тле 8 в. одушевљење
фажол, фазоли, фасољ , фасул, фа­ 1.
шон, фржољ, џора, суљпа жарi., суља патријархаnан прид. в. старомо­
жарi. дан 1.
патарен м в. богумил патрон м в. заштитник 1.
патаренски прид. в . богумилски патронажа ж О в. протекција 49 в.

патент м изум, откриће, проналазак покровитељство 1.

- уи. апарат патронат м О в . протекција 8 в. по­

патити несврш. непрел. прел . мучити кровитељство 1.

се,туговати, јадовати , трпети,злопа­ патуљак м гном, вилењак

тити се, подносити муке, страдати, патуљаст прид . О (о човеку) в. ге­

гинути фи/., венути фиi., крварити џав 49 (о стварима) в. мали
фиi., копнети фиi., боловати фиi., бу­ паliеник м страдалник, мучени к,
гарити екс ир., чемерити реШ ., гристи великомученик, невољник, патник,

се фи/., пећи се фиi. - уи: кукати , ис­ мукотрпник , болник, злопатник,

паштати, јадиковати страдалац, мартир, дугопатник, па­

патити се несврш . в. мучити се 2. тилац - уи: испосник, светац, монах

патка ж О зо оп. (лат. Anas) пловка - паliеница ж сиротица, мученица,

суж: патка кр џа, дивља патка , патка бедница, јадниц а, страдалница, пат ­
крчуга, патка кашикара, патка к ржа е ница, несретница, злосрећница, не­
фам. дезинформација, монтажа, об­ срећница, невољница , зл опатница ,
мана, подвала, заблуда, марифетлук , сиротанка, дугопатница, великому ­

лажна уз буна, лаж на вест, погрешно ченица, мукотрпница, јада ре Ш .

уверење, изв рну та чињеница , нетач­ паliениwтво с мука, беда, страхо ­
но обавештење - уи: лаж, манипула­ та, патња, брига, невоља, несрећа, ис­
ција, измишљот ина @)в. подвала 1. паштање, паћење, напрезање, неда­
патnиџан м бот. (лат. Solanum mе­ ћа, мучење, тортура, страдање, зло­
longena) плави патлиџан, меланцана паћење, трпљење, страдалништво ,
445 паћењеlперверзан

мрцварење, издржавање, тегоба, уй: фалширати

неугодност, неугода, напаст, велика певач м вокални извођач, вокал
бол, подношење (боли/муке), прола­ фам.
зак кроз муке, патништво, покора, neraB прид . пиргаст, пегаст, ишаран
јад, ход по мукама, трпња, калвари­ (пегама), пиргав, педичав ре!. , абра­
ја фи!., камен фи!., голгота фи!., враг шљив арх.- уй: музгав, богињав
фи!. , бреме фи!., јарам фи!., главобо­ neAaror м 8. васпитач
ља фи!., пакао фи!. - уй: зло, депре­
педантан прид . О 8. уредан 1.8 8.
сија, невоља
тачан 2.
паћење с 8. паћеништво пекар м (онај чије је занимање да
пауза ж О предах, одмор, прекид, за­ пече хлеб и пециво) хлебар реШ. , ље­
устављ ање, застој, заста на к, међучин бар реј., фурунџија арх.
суж., тајмаут суж., брејк фам. , полу­ пеnин м ~9T. (лат. Artemisi1l absinthi-
време сйорш., станка Хр8. - уй: одмор, иm) ре!: бели пелин, вермут, пеленак,
међувреме, цезура 8 8. цезура горчика, пелим, осенач

паук м (врста инсекта, лат. Arachno- пеnцовање с 8. вакцинација

idea) " пеnцовати несврш . прел . О 8. ва к­
пауш аnан прид. 8. произвољан 1. цинисати 8 8. калемити
пацијент м О (болестан човек) 8. пенетрација ж продор, продира-
болесник 8 фи!. фам. 8 . лудак ње, УЛЮf5ење , пенетрирање

пацифистички прид. 8. миров- . пенис м (мушки полни орган) фалус,

њачки уд, полни уд, УДО, стидник, сполни уд,

пацов м зоол. (лат. Rattus rattus, R. споловило Хр8., пимпек Хр8. - фам:
norvegicus) штакор, пантагана ре!. мали, мишко, кобасица, курајло , пи­

пашканат м бот. 8 . паштрњак шић, батина , понос, чунак, дугајло,

мој, чундара, ђока, справа, алатка,
пашњак ж ливада, пољана, пропла­
патка - нар. дика, кита, курац, кара
нак, испаша, ледина, лазина, попас,

лаз, зараван, попаша, паша, раван,

- жарf: буздован, кобаја, туки, питон,
кића - gеч: пиша, куре, паче
чистина, попаска, ведрик реј., прога­

ла арх.
пеница ж бот. (лат. Motocilla silvia)
обична грмуша
пашт рњак м бот. (лат. Pastinaca sa-
пентрати се несврш . 8. пењати се
tiva) ре!: пастрњак, пашканат, паштр­
њак, јелинак, крстата трава, пасти ­ пењати се несврш . узверавати се,

нак, пашкрнат, слатка трава

верати се, успињати се, обавијати се,
вити се, пентрати се, вешати се, ви­
певати несврш . непрел . прел . појати,
југати се, овијати се, провлачити се,
певуцкати, певушити, попевати, би ­
кешати се жар!.
гљисати ре!., биглисати ре!., кантати
пењач м О алпиниста, планинар ,
ре!., грмети ре!., биљисати ре!., цврку­
верач, планинац 8 верач, повијуша
тати фам., даворити арх., ладати арх.,
лалалакати ЙО!., урлати ЙО!., завијати пењачица ж бот. 8. пузавица

Йоi., ревати ЙО!. , грактати ЙО!., фућка­ пепељаст прид . О 8. малокрван 8 8.

ти ЙО!. ре!., тулити ЙО!. - суж: гангати сив

ре!., квирилирати ре!. , отезати ЙО!. - перверзан прид. 8. развратан 2.

перверэија I песма

перверэија ж настраност, изопа­ тачка гледишта, дохват, угао гледа­

ченост, иск вареност, неправилност, ња, видокруг, поимање ствари, опсег,

разврат, саблажњивост, изопачење, ширина схватања, визија, уверење,

наказност, болест, ружноћа, абнор­ домашај, панорама фи!., поглед фи!.,

малност, перверзњаштво, перверз­ домет фи!., мнење арх. , мотриште
ност, нено рмалност, противприрод­ реШ., светоназор хрв. - уи: разумева­

ност, девиј антност, изобличеност, ње, идеја , начепо 49 в. будућност 1.

искривљено ст, изврнутост, покваре­ перуника ж бот. (лат. Iris florentina)
ност еуф. - суж: садизам, содомија ирис ре!: бела перуника, бела ружи ­
перверэ ност ж в. перверзија ца, бијели кмин, мирисна перуника,
питоми кмин (лат. Iris germanica) ре!:
перверэ њаwтво с в . перверзија
баштенска перуника, богиша, божи­
перика ж лажна коса, власуља хрв.
ца, замбак, калуђер, кринка, марин
перима ж в . постељина
кмин, мачиц, модра лилија, модl>а
период м О (временски - уопште перуника, модри жиљ, модри љиљан,
или раздобље које се одликује неким небески каћун, пеперуга, питома пе ­
догађајима) епоха, ера, век, раздобље, руника, плава лелија, преперуга, ру­
интервал, време,доба,доб,етапа,се­ жица, сабљица, самбак, хлипавник
зона, циклус, ера , размак, одсек вре­
nepYWKa ж (лат. Parus lugubris) мр­
мена, мена арх. 49 (- У развитку нече­ ка сеница

га) стадијум, степен, фаза

перфектан прид. идеалан, савр­
пермане нтан прид. О в. сталан
шен, бес примера н, беспрекоран, ап ­
8 форм. в. обичан 1. солутан, непоновљив, непогрешив ,

перманентност ж трајност, стал­ најбољи, прворазредан, супериоран ,

ност, констан тност, устаљеност, дуго­ неприкосновен, ненадјебив жар!., не­
трајност, постојаност, непропадљи­ наткриљив реШ . - уи: сјајан , одличан,
вост, непот рошивост, дуго вечност, диван,потпун

неисцрпност, континуитет, стаби­ перфектно ПРИЛ . в. одлично

литет, нераз рушивост, нескршивост,
перфидан ПРИД. в. покварен 1.
неуништивост, непрестаност, непро­
перфидник м в. покварењак
менљивост, непрекидност, трајање - перфидност ж О в. неискреност 1.
уи:ОТПОРНОСТ,вечност
49 в. превара 1.
персона 'ж в. особа
nepWYH м бот. (лат. Petroselinum sa-
персонал м колектив, кадар, осо­ tivum) першин' хрв . - ре!: магданос,
бље, колегијум, чиновништво, штаб, ак , ач , мајдонос, патесимул, петро ­
апарат, администрација - уи : људ­ жељ, петрусиљ, петрусин, пршун

ство, друшт во , влада, екипа

песимиста м злокобник, баксуз ,
персонапан прид. в. личан циник, злослутник, мрачњак, баксу­
перспекти ва ж фиг. О мишљење, зник, мракач, хејтер жарf., црноглеђа
знање , стано виште , полазиште, гле­ ексир . , кукувија иој.

диште, вид, схватање, стајалиште, песма ж спев, попевка, даворија ,

видик, мудрост, позиција, назор, ствар фам. , песан арх., пјесан арх.,
аспект, став, духовна ширина, духов­ пјесна арх., тралалајка шаљ., песмо­
ни хоризонт, представа (о нечему), тв ор форм., песмуљак ио!. , лумповка
447 песник I п ијавица

суж. , еп суж., епиграм суж. - уи: мело­ петровац м б от. (лат. Agrimonia
дија , песништво europatoria) ре;: рањеник, овчији чи­
песн ик м поета., бард, лири к, ли­ чак , костолом, трава од посеке

ричар , версификатор, рапсод, стихо­ петров крст м бот. (лат. Paris qua-
к лепац, стихотворац, песмотворац, drifolia) ре!: вранино око, крижариц а,
ел егичар суж. , крстац, приштева трава

пеli ж фуруна, грејач, баба ре;. , бабу­

В рсте песама ра ре;., вапненица ре!.

пеliи несврш . прел . (- храну) шури ­

арија корачница славопој ти, парити, фурити фам. - уи . спре ­
балада лумперајка славоспев
мати 1.
бећарац нарицаљка сонг
пех м в. малер
буколика народњак тралалајка
даворија пасторала тропар пехар м в . ћуп
еклога поДокница тугованка
пецарош м риболовац, алас, р ибар,
елегија попевка успаванка
речни рибар, удичар , халас арх.
жалопојка поскочица хвалоспев

запевка ругалица химна пецати несврш. прел . в . ловит и

јадиковка сватовац шлагер
пециво с (ситни пекарски произво ­
јадованка севдалинка
ди) земичка, кифла, ђеврек, ки флица ,
коледа серенада

погачица, кроасан, ролниц а , хлеп ­

чић, кајзерица, плетеница, п ер еца -

песни ч ити се несврш. в . т ући се
уи. хлеб, лепиња, тесто
пес ниw тво с поезија, певање, пе­
пец к ати несврш. прел . (шали т и се на
с ничка уметност, песмотворство, сти ­
туђ рачун или некога изазив ати вер ­
хотворје, стихотворство , песмотворје
бално)в. задиркивати
ексир., стихоклепство ио!. лирика суж.
печаnбар м арх. радник (у страној
- уи: стих, рима, версификација, песма
земљи), гастарбајтер фам .
пета ж в . потпетица
пеwадија ж в. војска
петљ ати несврш . прел. О варати, ин ­
пеwачити несврш . не п рел . в. крета­
т ри г ирати , роварити, мотати, изми­
ти се
ш љати, смерати, подметати, сплетка ­

р ити, мућкати , подваљивати, мутља­ пешке при л . пешака фам., гиљ ајући

ти, кувати фи!., ковати фи;. , бркати жар;. , ногама форм.

ф и;., мутити фи!. , бургијати фам., пеw кир м ручник хрв., шугам ан ре!.

мунђати фам. , муљати фам. , возати пиrмеј м в. кепец

жар ;. , пртљат и реШ. , шуровати реШ . пизда м ж нар. О 6. покварењак е 6.
е в. лагати вагина

петљати се несврш. (бавити се ту­ пијавица м ж О фи;. лихвар, каи ­

ђим проблемима) уплитати се, меша­ шар , рекеташ , зеленаш, кам атник ,

ти се , упетљавати се , пачити се, пле ·· гуликожа, изнуђивач, дерикожа, кр ­

сти се, гледати. туђа посла, забадати вопија, кожодер, израбљивач , душо ­
нос изр., бити у свакој чорби миро­ губац, стрвинар фи!. , лешинар фи;. ,
ђија изр. 49 в. бавити се шинтер фиi. Uој., вампир фам. - Сл:
п етпарачки пр и д . в . неоригина­ лопов, зелена мафија изр. 49 зоол. ( вр­
лан 1. ста паразита, лат. Hirudinea) ..
пијан I пиекавица 448

пијан прид. припит, поднапит, ал­ ударати бригу на весеље, гостити

кохолисан, опијен, трештен пијан, се, бучно славити, лумпати, годова­
цирке жарl. , као мајка/земља/смук, ти арх.

под гасом - фам: нацврц(к)ан, за­ пијаца ж 8 . базар

грејан, нарољан,нацуган, мортус, пијетет м 8. обожавање
нашљеман, накресан, ућефлеисан, пикавац м 8. опушак
весео - жарс: балзамован, одузет,
ПИIIОТ м авијатичар, ваздухопловац,
укуцан, урађен, шљокензи, табла, аеронаутичар, летач, летелац реШ.,
гасиран, убивен, улетвљен, разва­ зракопловац Хр8.
љен, увоштен, разбијен, јанпи , пре ­
ПИIIУllа ж таблета, капсула - суж:
париран, ушљокан, уциркан, оле­
лингвалета, вагиналета
шен, уши кан, надојен
пиљар м 8. продавац
пијаница м ж 8 . алкохоличар
пиљити несврш . непрел . 8. зурити
пијанка ж банчење, бекријање, ал­
пимент м 60Т. (лат. Pimenta officina-
кохолизациј а, лумповање, пијанчење,
lis) реС: најквирц, клинчићев папар,
лумперај, баханал, лолање, лУДовање,
најгвирц, каранфил-бибер
жур, коктел, слављење, циркање, ра­
пинrвин м зоол . (врста поларне пти­
ђење, шенлучење, лумпација, бучна
це, лат. Aptenodytes forsteri) ..
прослава, алкохолизирање, посело,
пир м 8. гозба
разуздана забава, дернек реС. , шенлук
реС. , тулум ре;., пијавељ реС. , теревен ­
пирана ж зоол. (лат. Pygocentrus- ili -
ка фам. , локатив жарС. , џумбус арх. Serrasalmus piraya) пирања, пираја

- уи: весеље, баханалије, прослава, пирка ж зоол. (лат. Serranus) вуко­

вац, вук
журка, забава - сл: вечеринка, певан­
ка реС., оргије пировање с 8. гозба

пијанчевати несврш . непрел . 8. пи­ пировати несврш. непрел . шенлучи ­

ти,теревенчити,лумповати,гостити
јанчити
се, частити се, луДовати, банчити, ло­
пијанчење с банчење, бекријање,
лати се, проводити се, веселити се,
алкохолизација, лумповање, пијанка,
бекријати, ударати бригу на весеље,
лумперај, баханал, лолање, лудовање,
пијанчити, бучно славити, лумпати,
жур, коктел, слављење, циркање, ра­

ђење, шенлучење, лумпација, бучна

годовати арх. - уи . пијанчити

прослава, алкохолизирање, посело,

писар м (службена особа која пре­

разуздана забава, дернек реС., шенлук писује и региструје списе) ћата - уи.
записничар
реС., тулум реС., пијавељ реС., теревен­
ка фам., локатив жарС., џумбус арх. писати несврш. прел. бележити, за­
- уи: весеље, баханалије, прослава, писиваТИ,пописивати

журка, забава - сл: вечеринка, певан­ писка ж 8. ларма 1.

ка реС., оргије пискав прид. пиштав, пискутав,

пијанчити несврш. непрел. прел. продоран, крештав, тенорски, танак,

банчити, шенлучити, теревенчити, оштар, пискутљив

лумповати , лудовати, пити, пијан­ пиекавица ж 6от. (лат. Trigonella fo-

чевати, пировати, лолати се, про­ епшn graecum) реС: грчко семе, свинда.
водити се, веселити се, бекријати, козји рог, божја травица, грохотуша.
449 пискаратиlпnа мен

грчко сијено, јарчев рог, пјескавица, пицнут прид. жарi. в. накићен

просац, просеница, просеничак, рога ­ пичка ж нар . О в. вагина 8 в. кука ­
чићи , рожењача, рожиц, триплат вица 2. @) В. нитков
пискарати несврш. прел . шкрабати, пиwтав прид. пискав, пискут ав , ши­
брљати, жврљати , дрљати, шврља­ штав , продоран , крештав, тенор ски,

ти ,. ш арати , чрчкарати, лоше писати, танак, оштар, пискутљив

чрчкат и , чврљати , мрчити папир

пиwтаљка ж звиждаљка, свир али ­

пискутав прид . пискав , пиштав, ца ре/. , фућкаљка фам., фућкалица

п р одоран , кр е штав , тенорски, танак , фам.
оштар, пискутљив пиwтара ж зоол . (лат. Micropus apus)
ПИСМ О с О (писмена порука) допис, пишталица , црна чиопа

п ошиљка, порука суж. 8 в. азбука пиwтати несврш . непрел . в. з ви жда­

писнути сврш . непрел. в . прогово ­ ти

ри т и пиwтољ м револвер , пуца фам. ,

пита ж савијача, штрудла, базла­ пуцаљка фам. , утока жар/., пра нгија
мач а ре!. , балзамача ре!. , басламача жар/.

ре!., з лијевка хрв . , злевка хрв., раз­ пnав прид . азуран , модар , мор ско ­

ље вуша хрв. плав, тегет, небескоплав, боје мора/

пити несврш . непрел . прел. О йрел. неба, плаветан реШ .
о п ијати се, алкохолисати се, цу­ пnаветниnо с О азур , модрило ,

гат и , напијат и се , банчити , цев ­ небеска боја , плавило, пл авин а, пла ­

чит и, локати - фам : ударати (по ветност, модрина ," лазур реШ . 8 в. ве ­
пићу), д уд учити, тући (по пићу) , дрина 1.
разва љивати се , унеређивати се , пnаrијатор м (који подр ажав а туђа
шљокат и , шљемат и , р а збијати се дел а) имитатор , фалсификато р , ком ­
(од пића) , циркати жарi. , лешити пилатор фи/., лопов фи!., пир ат фам .
се жар !. 8 йр ел . (утоља вати жеђ) пnажа ж О обала, купаЛИДlте, жал ,
ис пијати , т оли т и, утишавати, то ­ жало арх. ре/. 8 в. обала 1. т у й . ку­
лит и жеђ, г асити жеђ, ублажава ­ палиште 1.
ти , напајати се, лока т и, капити
пnакар м гардероба, ормар, ор ман
реШ. @) н е йр ел. в. пијанчити
пnакат м постер , транспаре нт, пла ­
питон м зоол . (врста змије удава, лат. ката ре/. - суж: проглас, рекла ма
Python recitulatus) * пnакати несврш . непрел . . сузити ,
пиће с алкохол, цирка - фам: пијача, влажити , грцати , шмрцати , рони ­

цуг а - жар!: буз, гориво , ћепи , керо­
з и н, шљока
пихтије ж мн . аспик, пиктије, луче­
њ е, паче, сулц, питије ре!. , пае ре!. ,
мрзлетина ре!. , луење ре/., гољеница
ти сузе uзр., проливати/ронити суз е
изр. , сузе лити изр. , цмиздрити фам.
gеч . , кењкати фам. gеч. , кмеч ати gеч.,
цмиздрети gеч., слинити ЙО i. , јецати
ексЙр . , ридати ексйр. - уЙ. кукати , на ­

ре/. , хладетина хрв . рицати, туговати

пиц м бот. (лат. Charax puntazzo) ши­ пnамен' м О в. ватра 8 фиi. (у очи ­
љац ма) сјај, блесак, блештавило @) фи!. в.
пицајзnа ж в. стидна ваш занос 1.
пnаменlпnа1\еник 450

пnамен' прид . О в. врео 49 фиf. в. пnаника ж бот. (лат. Arbutus uпеdо)

страстан реј: бела планика, планичац, мечје
пnамена ц м О в. заставица 49 в. пе­ грожђе, јагодица-раст
кликан пnанина ж јеојр. (веће узвишење од
пnамени к м в. фитиљ 500 м које обично има више врхова)
пnан м О пројекат, костур, нацрт, гора, масив суж., височје реШ. - уи.

концепција, кроки, обрис, слика, брдо, висораван

приказ, схема, шема, верзија, маке­ пnанинар м алпиниста, верач, пе ­

та, преглед, скица , замисао, идеја, њач, планинац

оквир, предлог, цртеж фиf., пројект пnанинац м в. планинар

хрв . 49 (оно што је неко намерио да пnаст м в. сноп 1.
учини) намера, стремљење, насто­ пnата ж зарада, добит, доходак, на ­
јање, теж ња , жеља, амбиција , хтење,
кнада, новац, дневни ца (зарада за
циљ, ас пирација, комбинација, за ­ један дан), приход, примања , мате­
мисао, примисао, интенција, наум ,
ријална корист, надница, исплата ,
накана, теже ње, смерање, идеал, про ­
лични доходак форм., лд форм. арх.,
мишљај, претензија, смер реШ ., нами ­
берива арх., доход реШ. , заслужба
сао реШ. 8 в. нацрт 1. О в . приступ 1. хрв., примитак хрв., плаћа хрв. - уи.
o програм, распоред , сатиница, ити­
хонорар
нерар
пnатити св р ш. п рел . о тп латити, ис ­
пnанДовањ е с в. лењост
платити, изравнати (трошкове), ком ­
пnандоват и несврш. непрел . в. лен­ пензовати, надокнадити, надомести ­

чарити
ти, намирити, обештетити, подмири ­
пnанета ж (небеско тело које се вр­ ти, амортизовати - уи . купити
ти око звезде) * пnато м в. рав ан ' 2.
пnатформа ж в. полазиште 2.
Планете су нчевог пnа1\ање с враћање (дуга), одужи ­
система са највећи м вање, отплата, отплаћивање, изми ­
сателити ма ривање, намиривање, исплаћивање ,
накнађивање, подмиривање - уи . ку­
( ~) Меркур, без природних сателита повина
( ~ ) Венера, без природних сателита
( е ) Земља (Месец) пnа1\ати несврш. прел . исплаћивати,
(d' ) Марс (Фобос, Деимос) намиривати, накнађивати, подмири ­
(2!) Јупитер (Јо, Европа, Ганимед. вати, одуживати се, сносити тро шак ,
Калисто)
давати новац, давати накн аду/награ­
( ћ) Сату рн (Тита н, Мимас, Енкеладус,
Тетис, Дион , Реа, Јапетус) ду, дрешити кесу фам., машати се џе­
(ltI) Уран (Мир анда, Аријел , Умбријел , па фам., талити фам. - суж: откупљи­
Титанија, Обе рон)
вати - уи. куповати
(W) HenТYH (Тритон)
пnа1\еник м О надничар, најамник,
ПАТУЉАСТЕ ПЛАН ЕТЕ сезонац, сезонски радник, феријалац,
(? ) Це рес, без природних сателита унајмљеник, кулучар, унајмљени рад ­
(В) Плутон (Харон, Никс, Хидра)
ник, мануелац, најамни радник, ајлу­
Ерис, без природних сател ита
чар реј. , ајлугџија реј. , аргат арх., ар -
451 ппауэибипанlппетеница

гатин арх., аргатар арх., аргатач арх., тљив, дарежљив @ в. узвишен 1. @)в.
дневничар реШ. @ унајмљени војник, милостив

најамник ", уи. слуга 1. ппеменитост ж О величина, досто ­

ппауэ ибипан ПРИД. в. остварив јанство, з начај, признатост, истакну­
ппафон м О таваница, свод, стр оп, тост, уваже ност, углед, нотабилитет,
небо реј., таван реШ. - уи. кров, небо цењеност, запаженост, угледност, из­

@ фам. в. кулминација врсност, знатнос~ прворазредност

ппахови т ПРИД . О в. пргав @ в. хи­ @ в. пожртвованост 1. @) в. несебич­

ровит ност 2. в в. отмено ст ... уи. учтивост

ппа цента ж водењак, овојница, чу­ ппемиli м аристократа, господар,

паница реј., плодва pef., кошуљица великаш, бољар, властелин, аристо ­
ре/., постељица Meg., амнион Meg., крат, великодостојник, велможа,

плодница хрв. госпар хрв. ре/., коленовић ре/., пле­

ппачљивац м в. кењкавац 1. мениташ арх. ре/. , човек плаве крви

ппаw ити СВРШ. прел. (изазивати

uзр. - суж: принц, бојар ре/., војвода,
патрициј , сер, лорд, барон, гроф, спа­
страх) страшити, препадати, штре­
хија, ага, паж
цати, брецати, ужасавати, утеривати
страх, лецати реШ. - уи. заплашити, ппемиliи м МН . в. племство
ужасавати, изненадити ппемство с аристократија, елита,

ппаw ити се несврш . О (осећати властела, племићи, господство, но­

страх) бојати се, страшити се, стра­ блес, плава крв, високо друштво, ве­
ликаши, властелинство, отмени свет,
ховати, дрхтати, трести се, зе псти ,

штрецати се фам., клецати фам., ле­ мондено друштво, ноблеса ре/., крем

цати се реШ., тртарити фам. ре/. - уи . фам., аристокрација хрв.

чувати се 1. @ (осећати бригу, стреп­ пп ен м О (ратни -) заплена, отето @

њу) стрепити, бринути се, бојати се, (- у лову) ловина, лов, одстрел, улов
секирати се, зазирати, прибојавати ппенидба ж одузимање, заплена,
се, имати лош предосећај - уи. усте­ одузимање имовине, оврха арх., ру ­

зати се бачина арх., секвестрација иравн. ,

п паwљив прид . бојажљив, стра­ извршење иравн.

шљив, устрептао, у страху, узентован ппес м игра, игранка, бал, ђуска фам.
~
жарf. - уи. ужаснут ппесати не с врш. непрел . играти, по - ~
;;ј
ппаwљивац м страшљивац, боја­ скакивати, одскакивати, ђапати се, §
жљивац, кукавица, зентарош жар/. балати, ђипати, ђускати фам., ска- ~
ппаwљивост ж в. бојажљивост кутати фам., танцати фам., чагати i!;'"
фам., хопсати фам. g
п пашт м в. огртач
~
п педирати несв р ш . прел. в. засту­ ппесач м играч , балетски играч ба- Л.
пати летан СУЖ., ~I

п пеменит П РИД. О човекољубив, ппесачица ж играчица, балетска ~

пожртвован, несебичан, хуман, чо­ играчица СУЖ.) балерина суж. s:

вечан, пажљив, мека срца, простоду­ nneCHMB ПРИД. в. мемљив

шан, душеван, доброхотан, благона­ ппетеница ж О кика, вити ца @ в.

клон - уи. добар 1., љубазан, суср е- лепиња

ппетенка I пљачкати 452

Врсте плеса

балет валцер менует свинг фламенко

бечки валце р казачок модерни плес сиртаки фокстрот
болеро кан - кан полка стискава ц хула

босанова коло полонеза тан го чардаш

брејк-денс ламбада рокенрол тарантела чарлстон

буги -вуги лимбо румба твист ча - ча - ча

диско мазурка салса транс шутка

енглески мамбо самба трбушни плес

ппетенка ж балон, демижон, деми­ ппус ' взн . фам. и , и још , онда, затим
жонка, демижана ре/. ппус ' м рчц. (знак за сабирање) ви­
ппећа ж мн . в. леђа ше, и

ппех оркестар м банда, лимена ппућник м бот. (лат. Lichen islandi-

музика, променадни оркестар, збор cus) pei: исландски лишај, исландска
свирача, војна музика, плех-музика, лихена, изландска плетика, горјански
плацмузика арх. - сл: оркестар, ду­ мах, бохински мах, исландска махо­
вачки оркестар вина, ертенска трава, пл а нинска ма ­

пписка ж зоол. (лат. Motocillidae) па ­ ховина, штитарка

стирица в. корице ппућњак м бот. (лат. Pulmonaria of-

ппитак прид . О површински, пли ­ ficinaiis) pel: медуника, медуњак, ме ­
чински ре/., вадозан р е /. 8 фи!. в. дуница, великданче, велик - данче,

глуп
грудњанка, кудравац, лисјац , лисац,

ппиткоуман прид. в. недотупаван

медунак, медуниче, плућница, џиге­
ричњак
ппиw м сомот, баршун, кадифа, ве ­
пљачка ж О крађа, отимачина,
лур, самт pei., кадива арх.
грабеж, лоповлук, јагма, гусарство ,
пповити несврш . прел . плутати -
ло повш тина, пиратство, пиратери­
суж: бродар ити , крстари ти, једрити,
ја, лупештво, хајдучија, похара , по­
сплаварити, скела ри ти - уи. возити
роб , покрада, поткрађа, грабеж, ма­
се
жњавање фам . , разбојништво, утаја
ппод м О воћка, воће 8 фи!. в.. ре ­
суж. , пров ала суж. , татбина арх., лора
зултат
арх. - уи. превара и злочи н 8 В . пла­
пподност ж берићетност, изда­
гијат @ В. неморал 2.
шност, родност, претили на, плодо ­
пљачкање СВ. разбојништво
носност,фертилитет
пљачкати сврш . прел . (отимати
пподотворност ж В. стварала­
имовину и новац, или продавати по
штво
превисокој цени) красти, пустоши­
ппот м тараба, заграда, ограда ти, харати , харачити, пленити , пеље ­

ппотун м О салва 8 В . паљба шити фам., черупати фам ., љуштити

ппоча ж В. албум фам. , стригати фам. , драпати фам.,
ппочник м тротоа р , пешачка ст аза линдрати жар i., драти жарi., лешити

форм., ногоступ ХрВ. жарi. , марисати жарi.

453 пљачкаw I побеснети

пљач каw м бандит, разбојник, од­ победити свр ш . п рел . О савладати,

метник, преступник, лупача, крадљи­ тријумфовати, покорити, поразити,
вац, делинквент, отимач, провалн и к , надвладати, славити неЙрел., потући ,
шатровац , лутали ца, фуњара, ганг­ надиграти,свладати,дотући,погази­
стер, хаин ре/., харамија ре/. , пуста­ ти, прегазити, згазити, сломити, скр­

хија арх., куче ЙО/. - уй: вуцибатина, шити, извојевати победу, посести,
нитков, битанга, пробисвет, силеџи­ обрвати, надмашити, превагну ти,
ја, злочинац - сл: издајица, кривац, надскочити, надвисити, опхрв ати,

мафијаш, убица, криминалац оборити, нади ћ и, схрвати, однети

п љачкаwтво с В. разбојништво победу, матирати фи!. , потчини ти,

п љескање с тапшање, аплауз, по­

обурвати, превладати, надјачати , но­

хвала, одушевљење, овације, одобра­ каутирати фи/., докрајчити фи!., пре­

вање, пљесак, хваљење

бити фи/. , појести фи/., срезати фи!.,
помлатити фам., добити фам., над ­
п љескати несв р ш. непрел . тапшта­
горњати реШ., уништити жар!., по ­
ти, аплаудирати,одобравати, поздра­
бости заставу изр., бацити на колена
вљаТИ,хвалити
uзр., узети меру uзр. б прославити ,
п љеснути св р ш . прел . В. ошамари­
крунисати се, окрунити се, овенчати
ти
се, тријумфовати, наградити, стећи
пљу вати несврш. непрел . п рел. О не­
награду, успети ... уЙ. разорити
йрел. пљуцкати, испљувавати , шлај­
победник м победилац арх. - уЙ.
марити жар!. б йрел. фи/. В. понижа­
првак 1.
вати
побеђен пр ид. свладан, савладан,
пљувачка ж бала, испљувак, храко­
поражен, потучен, надигран, доту­
тина, балац, шлајм, баљега, пљуван­
чен, надјачан, превагнут - фам . пога­
ка, балган, пљувака, пљувача, шлај­
жен, згажен, прегажен, сломљен , раз­
марица жар/., шмркаљ хрв., шмркља
бијен, скршен, опхрван, надмашен ,
хрв. - сл: слуз, пена, шмрк
надскочен, надвишен, оборен, над ­
п љуrа ж фам. В. цигарета
јачан, добијен, добивен, докрајчен,
п љусак ж О (јака и нагла киша) .. - матиран фи!., нокаутиран фu!. - уЙ.
уй. киша б фи!. В . (велика количина уништен

нечега што се брзо креће, пада) буји­ побенавити св рш . н е прел . В. полу­

ца, поплава, киша, река, навала, про­
дети
вала - уй. мноштво
побеснео пр ид. необуздан, раз гне­
пљускати н есврш . н е прел . прел . В.
вљен, помахнитао, разјарен, агреси ­
млатити 1. ван, избезумљен, разгоропађен, без­
п обацити сврш . неп рел . аборти­ уман, распаљен, разуздан, помаман ,

рати, прекинути трудноћу, прерано полудео, узаврео, разљућен, прокљу­

родити, претпети абортус, изнебити чао, луд од беса, незадржив, безглав,
ре/. изван себе, узаврео, подивљао , не­
побачај м абортус, киретажа, пре­ присебан, распамећен, олујан, фури­
кид трудноће, пометнуће ре/. , помет озан, паклен - уй: бесан, изнервиран,
ре!. ватрен, сулуд, луд, јар остан

победа ж тријумф, добиће арх. побеснети сврш . непрел . (много се

побећи I п овезаност 454

изнервирати) помахнитати, разбе­ ескалација фиf. , аугментација реш. ,

снети се, подивљати, излудети, по­ побољшица реШ., од горег ка бољем
мамити се, распомамити се, букну­ изр. асанација мев. сшруч . суж., - сл :
ти, планути, наљутити се, праснути, благостање, увећање, излечење е бо­
ражестити се, разљутити се, експло­ љитак

дирати, узаврети, запенушити, про ­ побољшати с врш . прел. (учинити

кључати, запенушати, прекипети,
бољим, новијим) усавршити, надо­
разгневити се, распалити се, усплам­
градити, доградити, набуџити фам.,
тети, побенавити фам. , подилејисати скалабуџити фам., збуџити жарf.
фам., шизнути фам., изгубити п а мет
поборник м в. поклоник
изр., пошизети фам., вриснути фам.,
побратим м (пријатељ кога је ње­
подилканити жарf. , изгубити власт
гов пријатељ узео за брата) побрат -
над собом изр. - уи. полудети, наљу­
уи. пријатељ, саборац
т и ти се
побрканост ж б. неуредност
побећи сврш. неп рел. О (успети
побуда ж (покретач за неку одлуку
трком измаћи некоме) умаћи, умак ­
или радњу) подстрек , разлог, подсти­
нути, измаћи, одјурити, одјездити -
цај, стимуланс, мотивација, мотив,
фам. зб рисати, киднути, клиснути,
импулс, ињекција фи!., мото р фиf.,
отпрашит и, одмаглити, отперјати,
подражај хрв., потицај хрв.
стругнут и, здимити, шмугнути, не ­

стати,изветрити,фурнути,запалити побудити сврш. прел . в. подстаћи 1.

е (нагло отпутовати на друго место) побуђивати несврш . прел. в. наво ­
пребећи, емигрирати @) в. напустити д ити

побијање с в. противност побуна ж о буна, устанак е в. от­

побијен прид. оборен, оповргнут, пор 1.
оспорен, демантова н, одбачен, неги­ побуњеник м (онај који диже буну
ран, одбијен, занијекан хрв. против политичке власти) бунтов ­
побити сврш. прел . в. поубијати ник, устаник

побити се сврш . в. потући се по в аздан прил. в . стално

побпесавити сврш . непрел. в. по ­ повез м б. корице

лудети повезан прид. О в. везан е (који је

побожник м верник, правоверац, повезан на какву мрежу) спојен, ко­
теист, богоугодник, богомољац, по ­ нектован, прикачен, у вези, у контак ­

божњак ту, скопчан фам. @) (који је умешан у

побожност ж о веровање, богоу­ неку ствар) умешан, спојен, уплетен,

годност, смерност - уи. религија упетљан, здружен , инволвиран, у ве­

побољшање с о прогрес, раст, з и, спучен реШ., скопчан фам., спе­

пораст, повећање, помак, напредак , тљан фам., у игри фам.

цветање, експанзија, опорављање , п овезаност ж веза, релација, од ­
просперитет, развој, опоравак, про­ нос, блискост, корелација , паралел­
цват, одмицање, успон, бољитак, ност, додир, сродство, сродност, ко­

помицање, уса вршење, уздизање, релативност, међуоднос, узајамност,

промена набоље, корак напред, по ­ спојеност, интеракција, суоднос, су­
зитивн о кретање, оздрављење фиf., односност, хомогеност, спојивост, ве-
455 повеэницаlповредити

занос~ сраслост, упоредивос~ здру­ нарасти, увећати се, нагомилати се ,

женост, унија, вежа ре;. , подобност укрупнити се, наталожити се - уи.

арх. , нексус сшруч., успоредивост порасти @ в. отећи

хрв., сукладност хрв. - уи: имплика­ повијати несврш . прел . в. кривити
ција, пријатељство, сличност повијуwа ж в. павитина
пов еэница ж в. посредник 2. повика ж в . ларма 1.
повереник м в. посредник 1. повити сврш. прел. превити , фач­
поверење с (вера у некога) поузда ­ ловати, бандажирати , зафачл овати,
ње, кредибилитет, поштовање, веро­ уфачловати , умотати/з амотат и р уку/
в а ње, вера - уи. углед ногу, ставити завој/облогу, пр евити
пов ерљив прид . в. привржен 1. рану/прелом,привити

поверљивост ж в. приврженост 2. повnађивање с улагивање, удво­

пов еровати сврш . прел . уверити се, равање, удворба , галанција, удвара­
ње , подилажење, ласкање, ласк а, хва­
осв едочити се, доћи до уверења, ви­
љење, качење р е Ш.
де ти на властите очи, стећи уверење,
в и д е ти својим очима повnађивати несврш . прел . О в.
пов ест ж О в . историја @ в. прича угађати @ в . подилазити

1. и 2. повnастица ж (ексклузивно право

пов ести сврш . прел . О одвести, ис ­

које је неком дато) привилегија, по­

пр ат и т и, отпратити, узети за руку

годност, бенефиција, предност, пра­

uзр . @ в. подстаћи 2. @ (- колима)

во, част - уи . корист, задовољ ство

одвести , превести , одбацити фам. повnачење с О дефанзива, одсту­

пање @ в . оставка @ в . пони штење
повећавањесувећав ање, увећање,
наг омилавање, пораст, раст, гоми­
• уи . бекство 1.
повnачити се несврш . О в . п отуца ­
ла ње , прилив, акумулација , концен­
тр ац ија , доток , прир а ст, скупљање,
ти се @ в. бежати

п ој ачавање, притицање , Дотицање, поводац м огрлица, оковратни к, ка­

нав ир а ње , повећање, потенцирање, иш , огрљак, колајна фам ., ли тар реШ.

агл омерација , притјецај хрв. - уи . поводом прил. в. аконто 2.
прогрес повољан прид. в. погодан

повећавати несврш. прел . (чини­ повољност ж прикладност, при­

т и да нешто буде веће) укрупњавати, мереност, подесност, ваљанос т, аде ­

ув е ћавати, потенцирати - уи . снажи­ кваТНОСТ,децентност

ти повратак м враћање, долаза к, кам­

повећан прид. О чен @ в. отечен бек фам.
повећање с в. повећавање - уи . повратити сврш. прел . в . вр атити

пр огре с повраћај м в. кусур

повећати сврш . прел . (учинити да повраћати несврш . прел . О ригати,
нешто буде в еће, крупније, обимни ­ ригљати фам ., бљувати фам. , бацати
је) укрупнити , увећати, нагомилати, пеглу жар;. @ в. враћати
наталожити , згрнути - уи. оснажити повредити сврш. прел. О (нанети
повећати се сврш . О (постати ве­ физичку повреду некоме) озледити ,
ћ и, крупнији, обимн ији) порасти, ранити, ледирати ре Ш. @ (душевно -)
повређиватиlпоrанити

увредити, ранити, ујести фи!., убости половичност, плиткоћа, поједноста­

фи!. - уи. узнемирити 2., растужити @) вљивање, небрижљивост, непажња,
(- закон и сл.) нарушити, погазити нехај, лежерност, несистематичност,
повређи вати н есврш . п рел. О жа­ неодговорност, необзирност, несре­
лостити, растуживати, узнемирива­ ђеност, комоција, комотност, нема­
ти, потресати , јадити, наноси ти бол, рење, комодитет, необазирање - уи:
индигнирати, ојађивати, уједати за лењост, пропуст

срце изр . , погруживати реШ. f} 8. по­ повући св рш . п рел. О потегнути, узе­

нижавати @) (наности физичке по­ ти - уи . зауставити f} 8. поништити

вреде) 8. тући повући се свр ш . абдицирати, од­

повреме но прил . понекад, каткад, ступити, дати оставку, одрећи се од
покаткад, покадшто, некада, с време­ престола, повући се с (владарског)
на на време, по који пут, по неки пут положаја
повртар м 8. вртлар повучен прид . О 8. недруштвен f} 8.

повртпа рство с ... уи. пољопри­ срамежљив 1.

вреда поrађати несврш. не п рел . прорица­
поврће с (општи назив за биљке ти, гатати, претказивати, предвиђа ­
које се користе као људска храна) по­ ти, гледати судбину, одгонетавати,
врћке предсказивати, најављивати, гледати
у длан, бајати, унапред видети, врача­
ти, видети (будућност), пророкова­
Поврћ е ти , читати фи!., казати фи!., казивати
фи!., цопрати ре!., бацати карте фам.,
артичока кромпир спанаћ
проказивати арх., бахорити реШ. -
бели лук купус тиква

блитва лубеница тиквица

суж: окретати карте фам., гледати у
боранија паприка целер шољу, гледати у пасуљ , отварати та ­

броколи парадајз црни лук рот, гледати у карте

зелена пасуљ чичока
поrађач м 8. пророк
салата патлиџан шаргарепа

келераба раштан шпаргла поrаэити сврш . прел . 8. р азо рити

ротквица
кељ
nOraH ж 8. измет
краставац рукола
поrанија ж олош, клика, булумен ­
та, камарила , шљам, жгадија, светина
поврх пред. 8. изнад (проста), банда, мангупарија, руља,
површан пр ид . О (који се ограни­ компанија, отпад, багра, циганлук, га­
чава само на оно једноставно, видљи­ мад, пропалице, полусвет, подземље,

во) половичан, плитак, поједноста­ клан, клатеж, котерија, мафија фи!.,

вљен, лежеран, комотан, несавестан­
у и. непажљив, лакомислен, хировит
f} (који ради површно) немаран, тра­
љав, шантав, аљкав, овлашан, пребрз,
брзоплет - уи. непажљив
бараберија ре!. , клапа р е!., лацманија
ре!., шквадра реТ., фајта ре!., ксиндл
ре!., фаланга фам., талог фам., ци га­
нија фам. нар. , багажа фам., фукара
нар., од зла оца а од горе мајке изр.

поврwинс ки прид. 8. плитак 1. поrанити несврш. прел. загађивати,

површно ст ж 8. непажња, небрига, блатити, прљати, брљати , вашарити,
мазати, каљати, мрљати, брложити,
457 I
поrаиост по rу6љеи

гадити, чинити нешто гадним, мрси­ прорећи, прорачунати, предсказати ,

ти, мељати фи/. реШ ., свиљити фам., испрогнозирати, видети унапред, на­

стрвити реШ., смрадити реШ. , брљу­ зрети f} в. растужити

гати реШ. поrоДити се СВРШ . О в. договорити

поrа иост ж в. неискреност 1. се f} в. уговорити

поrа ча ж в. лепиља поrодиост ж в. прикладност

поrи6ељаи ПРИД. о вратоломан, поrодовати несврш . 6езл. (бити по

опасан, пустолован, ризичан, ри­ укусу, вољи) в. пријати f} в . користи­
скантан, пресмион, тегобан, изазо ­ ти

ван, несигуран, неизвестан, ђавољи поrои м О (ир: ставити у -) крета­

фи/.- уи. непромишљен f} в. погубан ље, употреба, покрет, рад f} (- у фа­
поrииути СВРШ. непрел. изгубити брици) постројеље @) (сила која не ­
живот, изгубити главу, страдати, на ­ што покреће) енергија
страдати, фатално страдати, умрети поrоршати СВРШ . прел . (учинити
насилном смрћу изр., забити нос у неког или нешто горим) уназади ти,
ледину/земљу изр. фам.
- уи. умрети покварити, променити нагоре , на ­

nOrnaBap м в. владар шкодити (нечему), регресирати - уи.

norneA м О фи/. начело, вероваље, уништити

увереље, вера, убеђеље, гледиште, norpAa ж вређаље, псовка , увре­

осећај, схватаље, мото, поставка, да, псоваље, хуљеље, непристојност,

теза, кредо, вјерују, теорија, увере­ омаловажаваље, срамоћеље, хула, по­

ност, уздаље, супозиција, убеђеност грдне речи, руже ље, инвектива арх.

f} фи/. в. полазиште 1. @) в. панорама norpe6 м сахрана, спровод, испра ­

1. в (начин на који неко гледа) израз ћај, покоп, укоп
o (моћ гледаља) вид поrрешаи ПРИД . (који одудара од
поrn едавати несврш. непрел. в. ви­ исправно~ нетачан, неправилан , на ­

рити 1. опак, неточан хрв.

поrn едати СВРШ . прел . (чулом ви ­ поrрешити СВРШ . прел . О (напра ­

да примити) угледати, видети, запа­ вити грешку) забрљати, згрешити ,

зити, осмотрити, уочити, спазити, упрскати, преварити се, промашити ,

шмекнути, разабрати, снимити фам., омашити, засрати нар., зајебати нар.

уловити оком фам., ђанити жарf. , - уи. покварити f} промашити, не по­

ошмекати жар/.- уи. гвирнути годити

поrодаи ПРИД. пристао, адекватан, поrрешка ж в . омашка 1.

примерен, прикладан, згодан, одго­ norpoM м в. помор

варајући, подесан, повољан, подобан, поrу6аи ПРИД . фаталан, кобан , зло­

доличан,еквивалентан,сврсисходан, слутан, судбоносан, високоризичан ,
целисходан, добар фам., ваљан нар., разоран, смртоносан, убитачан, по­
кореспондентан форм . , шестан арх., гибеља н , несрећан , самоубојствен ,
опортун реШ. - уи. пожељан врло опасан, зао, самоубилачки фи/.
noroA6a ж в. пристана к 2. - уи . штетан, опасан

поrоДити СВРШ . прел . О предвиде­ поrу6ити СВРШ . прел . в. убити

ти, проценити, најавити, наслутити , поrу6љеи ПРИД. фам. в. збуљен
поrубље ње I подвучен

поrубљење с убиство, смакнуће, копачица, водени подбио, елпејж ,

егзекуција, ликвидација, лишавање јурјовка, клобчич, клобчичје, коњ­
живота, хомицидијум реШ., уморство ска стопиња, коњски лопух, коњско

хрв., убојство хрв. копито, копашица, лапух, лапушчак,

под' м . (доња површина просторије) лепиш, лепје, лепук, лепух, лепушчек,

патос, тло, тле лесковача, лопук, лопушац, лупинек,

марта, мартица, одсег, оселски лопух,

под' пред. в . испод
оселско копито, ослова стопина, под­
noAarpa ж в. артритис
бела, побелек, подбељ, подбео, под­
поданик м в . слуга 1.
бијел, подбил, подбила, подбиљ, под­
подани чки п рид . О потчињен, по­
био, подбјел, подбјелица, поточенца ,
с и лни чки, подређен 8 (који нема
прави лапух, пролист, пусти ца , ре­
сл ободу) зависан, овисан, потлачен,
пинц, репух, свињарица, сподбел,
п отчињ ен, подјармљен, неслободан,
стипор,тутун-лепух,штипор
п о ко р е н , покорнички, вазалски,роп ­
подбости св рш . п рел . в. наговори­
с к и, субординиран форм . ,
ти 1.
подао. прид. лоw, зао, покварен, зло ­
подбунити сврш . прел . в. наговори­
бан, подмукао, пакостан, злоћудан,
ти 1.
дијаболи чан , охол, опак, безочан,
искваре н , страхови~ по ган, неваљао
подбуњивање с в. подстицање
еуф., злочест фам., квара н фам., ин ­ подбуњивати несврш. п рел . в. под­
фаман ре Ш. - уи. неморалан в. по­ стицати 1.
кварен 1. подбуњивач м в. хушкаш
податак м сазнање, информација, подбуо прид. в. отечен
чињеница - уи. информација 1. подвала ж смицалица , интрига, по­

податност ж в. несебичност 2. длост, препреденост, спле т ка , пре­

подаци м мн. в . рукопис предењаштво, ујдурма, подмуклост,

подашан прид . дарежљив, велико­ подметање, пси на, малверзација,

душан, ш ирокогруд , галантан, добар, игра фам., комбинација жарf. , муља­

племенит, хуман, самилостан, добро­ ње жарf. - уи. лаж, лицемерје, прева­

чинитељски , несебичан, добротвор ­ ра

ни,мил осрдан,човечан,алтруист ич ­ подвалити сврш. п рел. сместити,

ки, фила н тропски - сл : широк, мило­ потурити, протурити, наместити,

стив, човекољубив, мек , саосећајан , подметнути, прогурати - уи. прева­

толеранта н , господски рити

подбадати несврш. прел . в. зачика­ подваљивати несврш. прел . в . пе­

вати тљати 1.
подбадач м в. хушкаш подвиr м в. резултат

подбацити сврш. прел . (не оправда­ подвући сврш. прел . акцентовати,

ти очеки вања) раз очарати, изневери ­ нагласити, истаћи, назна,!ити, апо­
ти, заказат и , затајити, оманути строфирати , потенцират и, истакну­

подбеn м бот. (лат. Tussilago farfara) ти, поцртати, напоменути, потцрта­

pef: арп инц, бељушка, биложива, бје­ ти хрв .

локо питњак, бјелушина, виноградска подвучен прид . в. означен

 459
------------------------------------~~
подrоварати I п одnац

п одrоварати несвр ш . пр ел . в. под­ 6 отхр а нити , васпитати , одгоји ти,

стицати 1. оспособити, подићи, образов ати,
п одеран пр ид . в. похабан 1. ишколовати , однеговати, дигну ти,

п одеранац м в. одрпанац 1. припр ем ити за живот, извес ти на

прави пут, поставити на ног е

п одесан прид . в. угодан 1.

п одесити свр ш . п рел . О променити подијум м позорница, бина, сцена,

(учинити друкчијим/различитим), пл атформа , плато, узвишење , стејџ

преобликовати, дати но в облик, из ­ жарf., естрада арх.

менити, прилаго дити, адаптирати, подиnазити несв р ш . прел . улаги­

прерадити (- музику), преиначити , вати се, додворавати се, увлачи ти се,

преокренути (- стање), преобличи­ повлађивати, ласкати, умиљавати се,

ти , приме рити (- узрасту), струк­ ићи ни з длаку uзр., чепити се фам.,
туисати, преправити (- одећу) , чмарити се жарf. вулf. - уй . угађати
реформисати (- универзитет), ср е­ подиnејисати сврш . непрел . фам . в.
дити фам., ишћашити жарf. , унети полудети

промене/измене форм., моди фици ­ подићи свр ш . п рел . в. поди гнути

рати хрв., реформирати хрв., пре­
подићи се сврш . в. п опети се
формулирати (- реченицу)хрв .
подјармљен прид . (који није сло­
сл: прерушити, уредити, окренути,
бодан) в. пот чињен
устројити, и зв рнути , ретуширати,
подјармљен прид. 8. покорен 1.
ускладити 6 в. изменити 1.
подјармљеник м в. роб
под ешавање с в. привикавање
подјармљеност ж потлаченост,
под ивљаnост ж в. махнитост 1.
ропство - уй. обесправљеност, поре­
под ивљао прид. по беснео, р азгне­
ђеност
вљен, дивљи, помахнитао, ра зја рен ,
агрес иван , избезумљен , р азгороп а­ подједнак прид. 8. једнак
ђен, безуман, распаљен, р азузда н , подnац м (лош , покварен и зао чо­
помаман, полудео, луд од беса, не за­ век) нитков, бедник, бараба, безоч­
држив, безглав, изван себе, узав р ео, ник, дволи чњ ак, лицемер, хуља, би­

неприсе бан, распамећен , олујан, фу­ та нг а, и з род, гад, безобразник , пре­

риозан, паклен - уй: бесан , и знерви ­ вртљивац, хи покри т, препред ењак,

ран, ватрен, сулуд, луд, јаростан бесрамник, пок варењак, лош човек ,
п одивљати св р ш . непрел. (много бестидни к, подм укл ица , ђ аво, ништа­
се изнервирати) помахнитати, ра з­ рија, адраповац , с пле ткарош, проби­
беснети се, побесне ти, и злуде т и, п о ­ свет, проклетник, мутивода, дрзник,

мамити се, распомамити се; експло ­ псето , џукац , уштва , не ваљалко ,

дирати, узав ре ти, за пенушити, по ­ пропали ца , нечасник, притвор ица,

бенавити фам . , подилејисати фам., неваљалац, преварант, з ло бник, не­

шизнут и фам., изгубити памет u зр ., човек , з лоћа , вуцибатина , симулант,
пошизети фам., вриснути фам . , по ­ непоштењак, пакосник , перфидник ,
дилка нити жарf. - уй . полудети, на ­ гу ја, џукела, мамлаз, протува , коњ ,
љутит и се бирташ, морална нака за, см утљивац,
подиrнути сврш . пр ел . О (помер и ­ за п лотња к, балаба ндер, двоструки
ти нагоре) дигнути, дићи, одигнути и грач, бер екин, муфљуз , мор ални
noAnoralnoApenaK 460

имбецил, мутикаша, живина, од ни­ подмирење с в . исплата

кога, ништавац, нико и ништа, нео­

подмиflивати несврш . прел . в. пот­
тесанац,хип окрита, пр етв орник ,зао купљивати

човек, препреде нко , особа с два лица,

подмукао прид. О в . злобан f) в.
безвредн ик, животиња, бескичмењак
препреден 1.
фи!., крмак фи!., смеће фи!., морална
подмукпица ж в. покварењак
нула фи!. , погрда фи!., крпа (од чо­
подмукпост ж О в. неискреност 1.
века) фи!., поган фи!., акробата фи!.,
f) в. превара 1.
морално сме ће фи/. , прасац фи/. , по ­
поднадути се сврш . в. отећи
га нчина фи/., свиња фи/., антихрист
фи/., ђубре (од човек а) фи/. , покварен поднапит прид. (мало пиј а н) опи­

као мућак фи/., палаворда ре!. , Прi­ јен, припит, загрејан фам., весео

твори ца ре/., дволичник р е!., љигавац фам. - уи. пијан

фам., љига фам., гнус фам. , смрад поднети сврш . непрел . (издржати
фам., смрдљив ац фам . , фукара нар. , нешто неугодно) истрпе т и, претрпе­
пичка нар., курвин син нар., рђа нар ., ти , издржати, отрпети , преживети,

шугавац нар., нечастива сила нар., препатити, пропатити, проћи кроз

гном нар., пизда нар., дркаџија нар. , ватру и воду изр., проћи сито и реше­
брука нар., шуфт ре/. , угурсуз арх., то изр . , прогурати, изаћи на крај изр .
фарисеј арх., апсолутна нула арх., га­ подозрење с опрез, опре з ност,

лијот арх., хахар арх., ванцага арх., обазривост, дистанцираност, СУМ ­

фарабут реШ., претварало реШ., од ­ ња, сумњичавост, сумњање, резерва ,

људ реШ . , стодлака реШ., богомоља ц резервисаност, неверовање, непо­

ио/., химб еник хрв. - уи : гњида фи!. , верљивост, ограда, су зд ржаност , су­

простак, скитница , улизица , ласка­ здржљивост, неверица , бојаза н , скеп­

вац, хулиган, враголан тичност, скептицизам, затвореност,

noAnora ж О в. основа 1. f) в. пола­ пажљиво ст, будност, смотреност, су­

зиште 2. спективност реШ. - уи . брига 1.
подпожан прид . в. покорен 1. подоста ПрИЛ . в. много

подпост ж О в . н еиск ренос т 1. f) в. подрастао ПРИД. реШ. в. велик 2.

превара 1. подређен ПРИД. О потчињен, по­
подметање с в. превара 1. силнички, поданички f) в. покорен

подметати несврш . прел . в. пе тља­ 1.

ти подређени м в. слуга 1.
подметач м в. оговарач подређеност ж инфериорност,
подметнут прид. намештен, поту­ зависност, субординација , друго­
рен, протурен - уи. лажан, неприро­ класност, потчињеност, субордини­
дан, фи кт иван, измишљен раност, инфериоран положај, мања

подметнут прид . в. неаутентич а н вр едност, понизност, овисност, нижи

подметнути сврш . прел . (кришом положај - уи. подјармљено ст

неком нешто ставити или сместити) подрезивање с скраћивање, пот­

подвалити, потурити, протур ити, краћивање, краћење, резање, абреви­

наместити, сместити, напаковати, јација СШРУЧ.
прогурати - у и. преварити подрепак м в. полтрон
 подрепицаlподупирати

п одрепица м ж 8. полтрон ти, побудити, навести, наговор ити,

п одржавати несврш . п р ел . 8. соко­ потаћи, подјарити , намамити , потп а­

лити 1. лити фи!., распламсати фи!. , разма­

подривачки прид . превратнички,

хати фи!. , запалити искру изр. - уи:
субверзиван, револуционаран, ру­ заврбовати, подићи, охрабрити, на ­
дахнути
шилачки, разоран, антидржавни

п одробан прид. 8. прецизан 1. подстицај м (покретач за неку од­

луку или радњу) подстрек, побуда,
п одробно прил . аналитички, теме­
стимуланс , мотивација, мотив, им­
љито, критички, детаљно, методич­
пулс, разлог, ињекција фи!. , мотор
но, просуђивачки, аналитски, ева­
фиf., подражај Хр8. , потицај Хр8.
луаторски, темељно, рецензентски,

оцењивачки
подстицање с агитација, хушкање,

п одруrивати се несвр ш . 8. подсме ­

подстрекавање, подбуњив ање, убе­
ђивање, подбадање, утицај, утицање
вати се

подстицати несврш . прел . О наго­

п одрум м сутерен, подрумска про ­
варати, хушкати, подговарати, под­
сто рија, клет ре!., потходник реШ .
буњивати, пујдати, нагонити, наво­
п одручје с О 8. домен @ 8 . окруже­
дити, потицати, подјаривати, рајца­
ње 1. ... уи. енклава
ти, изазивати, потпаљивати фам. ,
п одрхтавање с вибрација, њиха­
ложити жарf., палити жарf., пржити
ње, треперење, дрхтање, вибрира ­
жарf. @ 8. соколити 1.
ње, струјање, осцилација, трептање,
подстрек м 8 . подстицај
Tpenтaj, дрхтај, лелујање, титрање,
подстрекавање с 8 . подстицањ е
титрај, ландарање фам.
подстрекивач м узрочник, изази­
п одрхтавати несврш. непрел. 8 . др­
вач, зачет ник,творац, покретач , про­
мати се
узрокивач, виновник, кривац иран.
п одршка ж О охрабрење, помоћ,
потпора, узданица, олакшање, уми­
подстрекнути сврш . прел . 8. под­

рење, духовна подршка , окрепа, по­

стаћи

стамент, подупирач - уи: стуб, мелем подубица ж бот. (лат. Teucrium cha-
@ 8. једногласност @) фи!. 8. протек­ maedrys) pef: дубачац, дупчац, дубац,
ција О 8. основа 1. 0 8. узданица 1. дубчица, зубатац, мравак, пенушица ,

п одсетник м 8. нотес ступчац , суховрх, трава од грознице ,

п одсеl1ање с присећање, сећање, трбушац

ретроспектива, осврт, евокација, по­ подударан прид. (који се подудара

глед уназад, дозивање у сећање по месту, садржају и времену) 8. сли­

чан
п одсмевати се несвр ш . ругати се,
подударање с О 8. слично ст @ 8.
изругивати се, подругивати се, исме­
поклапање
вати (неког), подсмехивати се, сп р ­
дати се - уи. шалити се , понижавати, подударност ж О 8. сличност @ 8.

вређати,срамотити поклапање

п одстаl1и сврш . прел. покренути, "ОДУЈотан прид . В. предузимљи в

ангажовати, нагнати, потакнути , подупирати н есв рш . п рел . 8. засту­

подстрекнути, понукати, аКТИБира- пати
подупирачl пожурити

подупирач м в. основа 1. срца, простодушност, пријатељство,

подухват м в . предузимање благост, душевност, добродушност,

издашност, доброхотност, разуме­
подучава ње с в. предавање 2.
вање, женерозност, беневолентност,
подучавати (- некога, вршити
подашност, благонаклоност, добра
образовање) учити, образовати, шко­
воља, добротворност, женерозитет,
ловати, изображавати, оспособљава­
генерозност, милост, братољубље,
ти, обучават и - уи. васпитавати
широкогрудност, милостивост, аман
подучават и несврш. прел . в . обуча­
ре/., податљивост реШ . , смиловање
вати
реШ., веледушност хрв. - уи: љубав,
подучити сврш. прел. научити, обу­
срце, љубазност, склоност, толеран ­
чити, издриловати (некога), едукова­
ција, нежност 49 в. прегалаштво @) в.
ти, улити у главу uзр .
приврженост 2.
поеэија ж песништво, певање, пе­ пожуда ж О (велика жеља за нечим)
сничка умет ност, песмотворство ,
в. похлепа 49 (жеља за полним оп ­
стихотворје , стихотворство, песмо­
штењем) страст, похота, похотност,
тв орје ексир., стихоклепство ио/. ли ­
сладостраст, страственост, стра ­
рика суж., - уи: стих, рима, версифи­ сност, ласцивност, пожудност, ли ­
кација, песма бидо, сладострашће, сладострасност,
поента ж в. смисао похотљивост, чулност, помама, путе ­

пожар м (велика ватра која захвата ност, путена жеља, - уи: разврат, ск а­

све што може да гори) ,. - уи. ватра, редност, перверзија, порочност, изо ­
искра паченост

пожељан прид . (којег друти желе) пожуда н прид. блудан , похотан ,

жељан, потре бан, добродошао, при ­ развратан, разблудан , прчевит, рас­
хватљив - уи. погодан калашан, облапоран, распустан, по­
пожељност ж в . привлачност 1. маман , похотљив , путен, сладостра­

пожртв ован прид . О в. марљив 49 стан , либидинозан, ласциван , осе ­

племенит, човекољубив, несебичан, тилан , слободан, страстан , еротичан

хуман, човеча н, пажљив , мека срца,

еуф. , сексуалан еуф., волуптуозан

простодушан, душеван, доброхотан, реШ ., плотан ре/., плотски pef. - уи :

опсцен, страствен, инстинктиван,
благонаклон, милостив - уи. добар 1.,
скаредан,чулан
љубазан, сусретљив, дарежљив
пожудети сврш . прел . (страсно по­
пожртв ованост ж О широкогру­

дост, дарежљивост, човекољубље, '10- желети) уз будити се, помамити се,

планути пожудом, распомамити се,
вечност,несе бичност,самаританство ,
зажелети се, ужелети се, запалити се
алтруизам, срдачност, предусретљи­

вост, милосрђе, хуманост, велико­

душност, племенитост, галантност,
пажљиво ст, филантропија, хумани ­
тарност, људскост, достојанственост,
благородн ост, добростивост, мило­
срдност, узвишеност, богобојазност,
галанција, човекољубивост, мекоћа
фам., напалити се фам ., попалити се
жарf., наложити се фам., накрајстати
се фам., примити се фам.
пожудник м в . похотљивац
пожуДност ж 8. пожуда
пожурити сврш . прел. јурнути, убр ­
зати, потрчати, зајурити се, појури -
 позади I појести

ти, похрлити, забрзати, потпрашити жан, оглашен, знатан, видан, биран,

пете/ноге, залетети се, затрчати се, врстан, општепризнат, вајни, на гла­
убрзати се, опружити корак, поле­ су, коџа реј. , дичан ексир., изниман

тети фИf., дати гас фам. изр . , шибну­ Хр6. - уи . отмен , изузетан 2., одлич ан
ти фам . , нагнути реШ., акцелерирати позор м 6. пажња 3.
сшруч. позориште с театар , сцена, амфи­
п озади прил . (са задње стране) на ­ театар арх., глумиште арх., казали ­

зад,иза,остра~одостра~страга,оза­ ште Хр6., кабаре суж. , варијете суж.

да реј. позорница ж подијум, бина, сцена,
позадина ж О 6. задњица 8 6. по­ платформа , плато, узвишење, стејџ
лазиште 2. жарf., естрада арх.

позајмица ж фам. 6. кредит позорност ж 6 . опрезност

позајмљеница ж страна реч, ту­ појава ж О феномен, догађај , случај
ђица, посуђеница Хр6 . 8 6. особа @) 6. стизање 6 6 . вари­

поздрављати несврш . непрел . 6. јанта

пљескати појавити се сврш . о· (показати прве
по зив м О 6. струка 8 6. молба 1. @) знаке настајања) указати се, настати ,
(глас који се упућује неком да би до­ наступити, запо чети 8 6 . свратити

шао) дозив, зов, вабило арх. 6 пози­ појављивање с 6. настанак

вање, сазивање појас м пас, каиш, опасач - уи. врп­
пози тиван прид . 6. потврдан ца

поз итивност ж 6. поштење 1. појаснити сврш . прел . 6. образло­

пози ција ж О место, тачка, пункт, ж ити

средиште, локација 8 6. ситуација појати несврш . непрел . 6. певати

поз навапац м 6. стручњак појачавање с О (чињење или по ­
позн авање с О 6. знање 8 6. по­ стајање јачим) јачање, ојачавање,
оснажњавање, оснаживање, снажење
знанст во

8 6. повећавање
позн аник м (онај којег познајемо)
знала ц, познати, знаник реШ. - уи. појачапо с амплификатор , појачи­
друт, пријатељ вач, појачавач

поз наник м 6. пријатељ појачање с О 6. арматура 8 6 . по­

магач
познанство с (познавање неког)
познавање, знанство - уи . пријатељ ­ појачати сврш. прел . О (тон/сигн ал)
ство, протекција шехн. амплифицирати, најачати,
повиси ти, амплификовати Шехн . 8
познат прид . истакнут, чувен, при­
оснажити, ојачати , поткрепи ти, пот­
з нат, поштован, славан, популаран,
хранити
примеран, проминентан, утледан,

важан, значајан, реномиран, виђен, појачивач м 6. појачало

прослављен, уважен, цењен, успе­ појединац м 6. особа
шан, успео, знаменит, издвојен, пре­ појединост м ситница, детаљ, ма­
стижан, велик, битан , еминентан, ленкост, финеса, потанкост, подроб­
запажен, фамозан, гласовит, гласит, ност, нијанса фИf. - уи. део
опште по знат, главит, култни, заслу- појести сврш . прел . О потаманити,
појмовни I покnапање

причестит и се, поручати, прожд(е) гад,изрод,подлац,безобразник,пре ­

рати, омастити бр к, покусати, пошо­ вртљивац, хипокрит, препредењак,

љати реј. , њупнути фам., пошопати бесрамник, покварењак, бестидни к ,

фам., полизати прсте фам. , похаса ­ подмуклица, ђаво, ништарија, сплет ­
ти фам., олизати тањир фам. , сли ­ карош, пробисвет, проклетник, му­
стити фам., смазати фам. , папапати ти вода, дрзник, псето, џукац, уштва ,

gеч . @ В. мезетити 1. неваљалко, нечасник, притворица,

појмовн и прид. О В. теоретски 8 В. неваљалац, преварант, злобник, не ­

измишље н човек, злоћа, непоштењак, пакосник ,

појурити сврш . прел . прел . В. пожу­ перфидник , гуја, џукела, мамлаз, про­

рити
тува, морална наказа, смутљивац, ба­
лабандер, двоструки играч, муфљуз,
показатељ м О знак, синдром ,
морални имбецил, мутикаша, жи ­
предзнак , знам ење, наговештај, пока­
вина, ништавац, неотесанац, пре­
затељ, сигнал, индикација, симптом,
творник, препреденко, безвредник,
индикатор, показивач, индиција, бе ­
животиња, бескичмењак, мекушац ,
лег фиf. @ (информација по којој се
крмак, смеће, морална нула, крпа (од
може добити слика о неком кретању
човека), морално смеће, прасац , бру­
или развитку чега) мерило, критери ­
ка, поганчина, свиња, гњида , анти­
јум, покази вач , аршин, скала, лестви ­
христ, ђубре (од човека) , палаворда
ца, мера, критериј хрв.
реј. , претворица реј. , љигавац фам.,
показати се сврш. В. потврдити се
љига фам., гнус фам., смрад фам.,
покајање с В. кајање
смрдљивац фам. , фукара нар ., пичка
покајати се сврш . зажалити, при ­
нар . , курвин син нар., рђа нар . , шу­
знати грешку
гавац нар . , пи зда нар . , дркаџија нар. ,
покајниwтво с В. кајање шуфт р е ј. , угурсуз арх., фарисеј арх.,
покарати сврш . прел . В. прекорити галијот арх., хахар арх. , ванцага арх.,
покаткад прил . В. понекад одљуд реШ ., стодлака ре Ш. - уи : про ­

покваре н прид . О В. злобан @ ба ­ стак, скитница, улизица, ласкавац ,

јат, устајао, кваран, истеклог рока, хулиган , враголан

истекао, стар, пропао, увео, заста ­ покварењаштво с В. покваре­

рео, давна шњи, устајан - уи: гадан, ност

труо, мемљи в, буђав @) неисправан, покварити сврш . прел . О (- неку

оштећен, ру иниран, дефектан, не­ справу) оштетити, упропастити, уни­
подесан, у квару, кваран фам. т уи. штити, нагрдити, искварити, унака ­

неугодан, претенциозан 1., прљав, зити, пореметити, разбаталити, на­

препреден 1. рушити , поштетити, баталити фам.
покварен ост ж непоштење, немо ­ - уи: разбити, срушити, упрскати @
рал, опако ст, покварењаштво, лопо ­ (- неку особу, обично дете) исквари ­
влук суж. , нечасност, лупештво, ни ­ ти,размазити, распустити

скос~хуљ ство,опачина покnапање с сложност, јединстве ­

покварењак м (лош, покварен и ност, сагласност, слагање, подудар­

зао чове к) нитков, бедник, бараба, ност, склад, усаглашеност, разуме ­

безочник, дволичњак , лицемер, хуља, вање, конко рданција, подударање ,

 покпонlпокретати

сразмерност, слога, складност, сугла­ боду)в . покорен

сност хрв ., сукладност хрв. - сл: соли ­ покосница ж бот. (лат. Polygonatum
дарност, споразумност officinale) ре!: зглобача, дивљи ђурђ е­
покпон м О дар - уи. награда 1., вац, соломунов печат, зал из

аманет 8 (покрет главом) наклон, покрај пред. В. поред

ПОКЛОНСТВО,поштовање покрајина ж В. земља 1.
покп оник м следбеник, приста ­ покрасти сврш . прел. окрасти ,
лица, заговорник, гласноговорник, опљачкати, оробити , попљачкати,
симпатизер, љубитељ, приврженик, опустошити, похарати, похарач ити,

заступник, заштитник, поборник , очерупати фи!., ољуштити фи!., очи­

приста ша, бранилац, заговарач, екс­ стити фи!. , острићи ре!., оперуша­
понен~ заговаратељ, подржаватељ, ти ре!., опељешити фам. ., одр апити
подржа вач , носилац, бранитељ , сте­ фам. ., олиндрати жар!., одрати жарl.,
гоноша фи!., навијач ф и!., барјактар олешити жар!., опленити арх., оште­

фИf. , за ставник фи!., апологета фи!., тити еуф .

фан фам.. покренути сврш . прел . О ирел.

покп опац м заклопац , за клоп подстаћи , ангажовати, нагн ати, по­

покој ни прид. В. мртав такнути, подстрекнути , понукати,

покопебати сврш. прел . (изазвати активирати, побудити, раз будити,

колебање код некога) пољуљати, раз­ навес ти , наговорити , потаћи , подја ­

рити, запалити искру и зр., н апалити
дрмати, узд рмати, растр ојити - уЙ .
жар!., запалити жар!. - уи: подбости,
збунити,онемогућити
подићи - сл: изазвати, инспирирати,
покољ м В. помор
надахнути, охрабрити , стим улирати,
поко ндиран пр ид . В . претенцио ­
потхр анити, потпалити 8 ирел. под­
зан 1.
стаћи, заподенути, започети, пове­
покоп м В. сахрана
сти , отпочети, почети, покрен ути с

поко ран прид . О В. благ 8 В. пода­ мртве т ачке изр. @ ирел . помер и ти,
нички @ В. покорен 1. помакнути, помаћи, ставити у по ­
поко рен прид. О (који нема слобо ­ кре~потерати фам..
ду) за висан, овисан, по тлачен, пот­ покренути се В. поћи
чињен, подј а рмљен , поданички , по­ покрет м О (мењање полож аја дело­
ко рнички , неслободан , ваз алски, ва тела) гест, потез 8 померање , ми­
ропски, слугански, субординиран цање, помицање, покретањ е, крета­

форм. . 8 послушан, кротак, привр ­ ње, премештање, вожња - уи . вожња

жен,д исциплинован , приљежан
1. @ погон, кретање, рад , употре ба О
покорити сврш . прел . надвладати, В. сеоба 0 (организована друштв ена
освојити, потући, бацити на коле­ делатност) *
на, посести, потчинити, превлада­ покретан прид. В. разигран 1.
ти, пр.егазити фи!., уништити жар!., покретати несврш . прел . О В. соко­
побости заставу изр. - уи. победити, лити 1. 8 В. возити. @ (чинити да
уништити 1. нешто настане, да се појави) покр е ­
покорник м ж В. послушник 1. тати, потицати, подстицати, навод и­

покорнички прид . (који нема сло- ти, палити искру изр . О (- прдузеће,
покретач I поnазиwте

установ у, организацију и сл . ) оснива­ кров, покроп ре!. 8 В. покривач 2.

ти, фундирати, етаблирати - уи. уте ­ покровитељ м протектор, патрон,
мељити мецена,тутор,добротвор
покретач м О творац, проналазач, покровитељство с О старатељ­
изумитељ, креатор, оснивач, произ­ ство, меценатство, патронажа, :Ја ­

вођач, створитељ, генератор , зачет­ штитништво, брига, заштита, окри­

ник, иницијатор, аутор, стваралац, ље, патронат, предохрана р еси . 8 В.
утемељивач, рукотворац, предузет­ протекција
ник, изу милац, откривач, установи­ покliерити сврш. прел . т уи. усво­
тељ, праотац, сачинилац, створац, јити
подстицатељ, перјаница фи!., роди­ покудити сврш . прел . В . прекорити
тељ фи!. , о та ц фи!., мозак фи!., архи­ покуњен прид . В. равнодушан 1.
текта фи!., налазник р е си., осниватељ
покуњеност ж В . потиштеност
хрв . , основ атељ хрв ., потицатељ хрв.,
покус м бот. (лат. Globularia alypum)
утемељитељ ХрВ. f} В . хушкаш @) (по­
ре!: главичица
кретач за неку одлуку или радњу) мо ­
покуwавати несврш. непрел . н асто­
тив, мотивација, подстицај, потицај ,
јати , трудити се , тежити , аспирирати,
разлог, стимуланс, ст имуланс, мотор
стремити, намеравати, претендова ­
фи!., ињекција фи!.
ти, гледати , покушавати , залагати се,
покретљи в прид . окретан, покре ­
паштити се ре!., напре зати се ексир.
тан, полетан, енергичан, живахан,
попа прил . В. половин а 1. и 2.
жив, ди намичан, разигран, виталан ,
поnазиwте с О мишљење, з нање ,
младалачки, темпераментан. брз,
становиште, гледиште, вид, схватање ,
животан, аг илан, врцкаст, пун жи ­
стајалиште, видик , мудрост, позици­
вота, пун живости, вижласт, хитар,
ја, назор, аспект, став, духовна шири­
прштав, крепак, немиран, млађахан,
на, духовни хоризонт, представа (о
гибак фи!., активан фи!. - уи: свеж,
нечему), тачка гледишта, дохват, угао
јак, млад, неуморан
гледања, видокруг, поимање ствари,
покретљи вост ж окретљивост,
опсег, ширина схватања, визија , уве ­
покретност, полет, енергичност, жl1 -
рење, домашај, панорама фи!., поглед
вахност, динамичност, разиграност,
фиf. , домет фи!., перспектива фи!.,
виталност, темпераментно ст, брзина, мнење арх., мотриште реси., светона ­
живост, хитрост, хитрина, пршта ­
зор ХрВ. - уи: разумевање, идеја , наче ­
вост, креп кост, немир, гипкост - уи .
ло 8 основа, темељ, зачетак, почетак ,
спретнос~м ладост
платформа , узрок, праизвор, позади­
покривач м О (за коње) огрњач pel. , на, прауз рок, полазница, стожер, ма­

кошуља фам ., чал арх. , пас реси. - суж: тица, извориште , основица, порекло,

мутап арх. , мутаф арх. , мутаб арх. f} подлога, исходиште, почело, праеле ­

прекривач, прос т ирач, покров, по ­ мент, нулта тачка , праматерија, по­

крова ц, покривка - ре!. коперта, по­ четна тачка, прапочетак , легло фи!.,
кривало, штитник, линцул, ленцун, колевка фиl. , заметак фиl., корен
покривача, гуњац, колтрина - уи. ће ­ фи!. , врело фи!. , клица фи!. , извор
бе, јорган фи!., семе фи!., праскозорје фи!. , жа ­
покров м О покровац, мртвачки по- риште фи!. , подријетло ХрВ.
 полаэницаlполомити

п олаэница ж В. полазиште 2. же нст во, вишеженство - уи. поли ан­

по лако прил . О споро, полагано, без дрија, бигамија

журбе, не журећи, л ага но, ус пор е н о, полиедар м више плошник ХрВ.

ногу пред ногу, корак по корак, п уже­ поликлиника ж В. стационар

вим кораком б постепено , поступно, политеиста м В. многобожац

мало- помало , једно за другим полифонија ж вишегласје
поледица ж В . лед полихромија ж В. разно бојност
полемика ж пр е пирање, дебата, полица ж регал, ниша
п·репирка, сукоб, претрес, конверз а­ полицајац м оружник, чув ар, ре­
ција, дијалог, доказивање, комуни­ дар, позорник, стражар - фам : му­
кација, конфликт, спор, несугласица, повац., плавац, цајкан, цаја, пајкан,
расправа, разговор, образлагање , ди ­ пандур, мурјак, жандар - жар!: дур­
скусија, разматрање, р ас прављање , пан, пуб, дрот, гаваз арх., супов ац
размена мишљења, диспут, општење,
арх., жандарм арх., заптија арх. , ре­
сукоб мишљења, борба мишљења, дарственик ХрВ . - уи. милицајац
жива расправа, распра фам. , речка ­ полиција ж (служба за одржава­
ње фам. ње реда , министарство унутрашњих

поле пшан прид. В. украшен послова) органи реда , мурија жарf.,

полет м воља, јачина, виталност, пандурација жар!. - уи. МИllиција
снага, живост, енергија, крепкост, полни прид . венеричан, сполни , се к­
елан, жустрина, чилост, ене ргич­ суаланреш .
ност, крепост, силина, динамика, си ­
полован прид. коришћен, рабљен ,
ла, снажност, живахност, интензитет,
употребљаван, упортебљен, стар,
разиграност,силовитос~моћ,актив­ трошен, ношен, дотрајао, секондхенд
ност, акција , јакост, прштавост, срча ­ неиром . фам. , упорабљен ХрВ., упора­
ност, вољност, крепкоћа, жустрост, бљиван ХрВ. - уи. застарео, похабан
темпераментност, з ор р еј., јакленост половина ж О (један од два једна ­
реј., вигор арх. реШ. - уи: марљивост, ка дела) пола, половица, полутак, по­
ватрен ост, окретност, чврстина - СП:
лутка, полутина реј. , полу ти ца ре!. б
покретљивост, бодрост, брзина, хи­ (средина не<Јега, у про стору, време ­
три на, врцкастост, заинтересованост,
ну) средина , пола, пола пута, средо ­
лакоћа краћа арх. @) фи!. брачни друг
полетан прид . О В. разигран 1. б В. половити нес вр ш . прел . В . одвајати
оптимистичан
половичан прид . В . нецелови т
пол етање с узлетање, полет, узлет,
полоr м В. залог
дизање са земље, излет реШ.
положај м О (у политици) фотеља,
полетарац м фам . В. почетник место б В. пос ао 1. @) (нешто преци­
пол етети сврш . непрел. О узлетети, з но одређено у циљу извођења неких
винути се б фи!. В. пожу рити активности) место, тачка, п ун кт, сре­
полетност ж В. радос т 1. диште, лока ција , по зи ција

полиандрија ж многомуштво, ви ­ положити сврш . прел . В. стави ти

шемуштво - уи. полигамија поломити сврш . прел . О сломити,

полиrамија ж полигимија, много- разб и ти, слупати, скршити, изломи -

поnомљен I помак 468

ти, смрскати, покршити реШ. 8 фам. нак, испаша, ледина, лазина, попас ,

В. пре бити 1. лаз, зараван, попаша, паша, раван,

поnомље н прид. разбијен, сло­ чистина, попаска , ведрик ре!., прога­

мљен, слупан, скршен, изломљен, ла арх.

смрскан, скрхан, разлупан, пребијен поље с В. пољана

поnтрон м опортуниста, улизица, пољопривреда ж ратарство,

скутоноша, подрепак, пришипе тља , аграр, земљорадња, земљ орадни ­

тевабија, гњида, угађач, гребатор, штво, земљоделство р еШ., пољодјел ­

слугеран, потркуша, пузавац, прили­ ство ХрВ. - суж: сточарство, повр ­

зица, пришивак, прирепаш, удвори­ тларство, воћарсво

ца, тампон, прирепак, трабант, под­ пољопривредник м ратар, зе­

репица, увлака, шлихтара , ласкавац, мљорадник, паор , аграрац, сељанин,

лижилонац, брабоњак, лизач, крпа, кмет (- у феудализму), сеља к (- ко­

прирепица, подрепаш, припузник, ји живи и ради на селу), геак, тежак,

подрепина, улагивач, пачавра, при­ вилан ре!., парасник ре!., бируш ре!.,

репина, хвалитељ, лизун, харлекин,

бирош ре!., земљоделац реШ. - суж:

удворник, припуз(ица), лакеј фи!., сточар, воћар, повртлар, перадар

водоноша фам., дупелизац фам., пољски просинац м бат. (лат. Mer-

фластер фам., чичак фам., дупе нар., curialis аппиа) ре!: ресуља, стир, му­
шки штир, ресица
чмар нар., угузник нар., гузичар нар.,

вазелинац жар!. , буљаш жар!., чанко­ пољуљати сврш. прел . (изазвати

лиз арх., лижисахан арх. - уи: кукави­ колебање код некога) поколебати,
ца 2., послушник 1. раздрмати, уздрмати, растројити -
поnувреме с сиорш. В. пау за 1. уи. збунити,онемогућити
помаrати несврш . прел . асистирати,
поnудео прид. В. помахнитао
придоносити, потпомагати , припо­
поnудети сврш. непрел. помахни­
магати, ићи у прилог, залагати се (за
тати, поблесавити, побенавити, из­
некога), ићи некоме на руку, заузи­
лудети, померити памећу, изгубити
мати се, бити уз (некога), пружити
памет, сићи с ума, помамити се, скре­
помоћ, подупирати, давати подршку,
нути (памећу) - ре!: понорити , пар­
доприносити, радити за некога, бити
тити (главом), пошордавити, поћи
некоме при руци - уи: подржаl3ати,
главом - фам: подилејисати, шизну­
храбрити,штитити
ти, пошизети, отићи, пошандрцати,
помаrач м асистент, помоћник, по ­
вриснути - жар!: откачити, откинути,
моћ, појачање, десна рука , потпома ­
цикнути,одлепити
гач - сл: савезник, партнер
поnумрак м В. сумрак
помада ж (за кожу) крема, маст
поnуострво с полуоток хрв.
помазање с В. мелем
поnусан м В. поспаност
помак м прогрес, раст, пораст, по ­
поnутама ж В. сумрак бољшање, павећање , напредак, цве ­
поnутан м мешанац, мелез, хибрид, тање, експанзија, опорављање, про ­
полукрвњак, полушан, крижанацреi., сперитет, развој, опоравак, процват,
гемишт фам. ре!., бастард арх. одмицање, успон, бољитак, поми ­
поља на ж ливада, пашњак, пропла- цање, усавршење, уздизање, про ме-
 помакнут помор I

на набоље. корак напред . позитивно цан ост. побрканост. дезорган изо­

кретање.оздрављење фиl.• ескалаци­ BaHOC~ збрка нос~ хаотичнос ~ на­
ја фUI.• аугментација реШ .• побољши­ бацанос~ хаос . HecpeђeHOC~ неред.
ца реШ .• од горег ка бољем uзр . асан а­ аљкавост. недотераност . де зорга­

ција Meg. сшруч. суж.• - сл: благоста­ ни з ација. запуштеност. заврзлама.

ње. увећање. излечење лоша уређеност. шлампавост фам .•
помакнут прид . 8 . сулуд 1. шл ампастост фам.. распацаност

п омапо ВЗН . 8 . ишта

фам .• дезорга ни з ираност Хр8. - суж:
помама ж О 8. ра зјар е ност б 8. су­
рашчупаност. непочеш ља н ост - сл:
прљавост. несистематичнос т б 8.
лудост @) 8. пожуда
пометеност @) 8. ковитлац 1. О 8.
помаман прид . О 8. пожудан б 8.
растресеност
помахнитао @) 8. пргав
помешати сврш . прел . О (спремити
помахнитапост ж 8. с улудост
нешто мешањем) смешати . смутити .
помахнитао прид . 8. 110беснео
промутити.промућкати.пробућкати
пом ахнитати сврш . н е прел. 8. 110- - уи. спремити б (слабо разликова­
беснети ти) побркати . заменити
поме нут прид . наведен. споменут.
помиповање с О (пуштање из за­
дотични. тај твора) амн естија. опрост. заборав.
пом ерање с мицање . помицање . ремисија. ослобађање. пош теда. ми­
кретање. покретање. покрет. I1реме­ лост. укинуће. поништење. разреше ­
штање. склањање б фu/. 8. напредак ње . ослобођење. аман реl.• аболиција
поме рати несврш . прел . помицати. ира8Н. - сл: избављење. одрешење .
мицати. премештати . мрдати - уи . разрешење б 8. опрос т 2.
дизати помиповати сврш . прел . (пустити
пом ерати се несврш . помицати се. и з затво р а/ на слободу) ам не стирати.
мицати се. мрдати се. њихати се. љу ­ смиловати се. ослободи т и. аболира­
љати се - уи. дрмати се ти. опростити. смањити ка з н у. отпу­

помереност ж 8. посебност стити (затвореника). укинути казну.

померити сврш . прел . О помаћи. решити ре!.• покт/Онити (неко ме) гла­

макнути. помакнути . преместити.

ву/живот uзр .

м рднути.уклонити.склонити . покре ­ помисао ж О (плод ра змишљања)

нути реШ. - 8. дићи б 8. поко лебати идеја. мисао. зам исао. примис ао. са­

помете н прид. 8. збуњен знање. спознаја. за кључ ак - уи. уве­

рењ е б 8. намера
пометено прил . О 8 . сметено б 8.
помицати несврш . прел . 8. померати
насумично

помицати се несврш . 8. померати се

пометеност ж О смућеност. збуње­
ност. ошамућеност. збрканост. дезо ­
ријентација. изгубљенос т. сметенос т.
несналажење. пометња. дезоријенти­
раност б 8. пометња 1.
пометња ж О (стање у којем нема
правилног поретка) збрка. гунгула .
метеж. гужва. неуредност.
помодан прид . 8. модеран 1.
помодар м 8. кицош
помодарка ж 8. каћиперк а 1.
помор м истребљење . масакр . кр­
вопролиће . покољ. геноцид. погром.
убијање. масовно уб иство . хом ицид.
разба- етничко чишћење . зверство . холока -
поморанџаI пониэити 470

уст - уи: злочин, убиство изгубљеност, запетљаност, збрка­

поморанџ а ж бот. (лат. Citrus ашап­ ност, помутња, смутња, пометња , пр­

tium) наранча - pef: н еран џа, неранча, тљавост,заузланост

померанџа,по ртокал,жутица понављање с О (обнављање гра­

поморити сврш . прел . О в. разори­ дива, осврт у прошлост) обнавља­
ти бв. поубијати ње, рекапитулација б (непрекидно
поморје с в. обала 1. - истог) в. досађивање @) (поново

поморски прид . марински, војно­ вршење исте радње) враћање, репе­

поморски
тицијареш.

помоftжО испомоћ, помагање, при­ понављати несврш . непрел . прел .

помоћ, потпора, подршка, рука фUf. - О неирел. (стаJlНО говорити исто)

уи: стуб, мелем б в. помоћник 2. досађивати, бити једноличан/замо­

помоl1и сврш . прел . (пружити по­ ран, говорити увек исто, замарати,

моћ) потпомоћи, учинити, урадити, причати једно те исто, понављати се,

олакшати, омогућити, подупрети, прежвакавати, ГУСJlати фам . б ирел.

придонети, допринети, притећи у по ­ рекаПИТУJlирати, освртати се (на не ­

моћ, дати удеJlа, додати, приложити , што) , опетовати, обнављати @) (по ­

ангаживати се, смањити терет, пру­

ново вршити исту радњу) враћати се,

жити руку uзр., дати све од себе uзр. изнова чинити

- уи. допринети 1. понаособ ПРИЛ . посебно, одвојено,

помоl1ни прид. друторазредан, спо­ засебно,посебице,засебице

редан, секундаран, другостепени, понашање м в. владање 1.

узгредан, друтога реда , другоредан, понашати се несврш. прел . (- пре ­
друтокласан, акцесоран реШ . ма некоме) опходити се , поступати,
помоftник м О ађутант, праТИJlац, носити се, ОДНОСТИ се, ВJlадати се

побочник, ордонанс р е Ш . б асистент, nOHerAe ПРИЛ . гдегде, којекуд , негде ,

помагач, помоћ, појачање , десна ру­ спорадично, гдешто, којегде, овде ­
ка, потпомаг ач онде, местимично, ту и тамо, на не ­

помоftница ж бот. (Jlат. Solanum ким местима, ту, гдегод, погдегде

nigrum) pef: кереће грожђе, црно гро­ понекад ПРИЛ. повремено, каткад,

здак,паскви ца,пупатор,зрнеж покаткад, покадшто, некада, с време ­

nOMol1y ПРИЛ. уз помоћ, посред­ на на време, по који пут, по неки пут

ством, захваљујући, с помоћу понешто ПРИЛ . в. ишта
помрачина ж (одсуство све ТJlОСТИ) понижавати несврш . прел . омаJlО ­
помрчина, тама, мрак, тмина, неви­ важавати, унижавати, деградирати,

ди ца иесн. - уи. ноћ обезвређивати, потцењивати, сроза ­

помрачити СВРШ. прел. в. зацрнити вати, дискредитовати, вређати - уи:
помрсити СВРШ. прел . в. запетљати трачарити, срамотити , исмевати,

помутити СВРШ . прел . в . помешати вређати

помутња ж в. растресеност понижење с О (повреда достојан­

помућен ост ж смушеност, з6уње­ ства) унижење, деградација, дискре­

ност, конфузност, сметеност, растре­ дитација б в . срамота

сеност, смућеност, смушењаштво, пониэити СВРШ. прел. унизити,

471 понизникlпоприпично

осрамотити, дискредитовати, ком­ поносно ) дичити се, гордити се - уи.

промитовати, озлогласити, опљуну­ хвалити се

ти фам. - уи. окривити, оптужити, понудити сврш . прел . О пружити , да­

осумњичити ти,препустити,принети,изнетиf} по­

пониз ник м 8. послушник 1. служити, сервирати, поканити арх.

пони штење с укидање, опозив, понукати сврш . прел . 8. покренути 1.

раскид, повлачење, развргнуће, по ­ поњава ж О 8. покривач f} ре!. 8. по­
ништавање, укинуће, обустављање, стељина

опозивање, аброгација ира8Н., пони­ поп м свештеник, отац, црквењ ак,

штај Хр8.
Духовњак, духовник, црквени к, ду­
пониш тив прид . опозив, оборив, ховни пастир, свештено лице, црков­
обеснажив, раскидив суж. њак, клерик, милосрдник реј., бра­
пони штити сврш. прел . анулира­ доња фам., прота фам., црнори зац
ти, отказати, избрисати, опозвати, фам., мантијаш фам., црнац жар!. ,
оборити, збрисати, изједначити, душобрижник реШ., душебрижник
разрешити, прекинути, потрти,
реШ., свећеник Хр8., слуга Божји изр.
обеснаж ити , одјавити, повући, об­ исповедник суж.,
уставити , уклонити, укинути, раз­
попети се сврш . дигнути се, уздиг­
врћи, касирати, анулирати, сторни­
нути се, уздићи се, узнети се, дићи
рати, амортизовати, ставити изван
се , винути се, подићи се, узвисити
снаге изр., докинути реШ., аброги­
се, понети се, наднети се, лансирати
рати ира8Н.
се, извити се, узлетети фИf. , полетети
поново прил . опет, и з нова, наново,
фИf., вазнети се реШ.
испонова, као и пре, све из почетка,
попис м 8. списак
још једном, поновно, изновице petu.,
пописивати несврш . прел . (сачиња­
снова реШ., опетовано Хр8.
вати списак) ,.. - уи. писати
поно р м амбис, провалија, без ­
попити сврш. прел. искапити , испра­
дан,бездно, безданица,урвина, мр­
знити, испити, исцедити, видети дно
тво дубоко, амбулина ре!., абез ре/.,
чаше, попити до дна, ексирати фам.,
провала реШ .
слистити фам. , (и)стрести фам ., сту­
понос м О (осећање сопствене вред­
штити фам., иструсити pef., ждрок­
ности или према неком другом) до­
нутиреf.
стојанство, дигнитет, образ, гордост,
поппава ж О потоп, бујица, пово ­
поштовање, поуздање, држање, ча­

сност, част - уи. сигурност, самопоу ­

дањ арх. f) 8. навала 1.
попљачкати сврш . прел . 8. покра­
здање f} (претерано добро мишљење
о себи) 8. уображеност сти

пон осан прид. О (који је испуњен попљувати сврш . прел. фам. 8 . пре­

осећањем поноса) поносит, горд, ди ­ корити

чан, уздигнута чела, уздигнуте главе, поприпичан прид. 8 . велик 2.

поношљив реШ., узносит реШ . - уи. поприпично прил . видљиво , знат­

поштован f} (који има претерано до­ но , много, стравично, сил~о, грозно,

бро мишљење о себи) 8. уображен страховито, колико се може замисли­

поносити се несврш. (држати се ти, страшно , осетно, приметн о, јако,

попричати I пораст 472

грдно, у великој мери, изразито , лудо пораз м 8 . губитак , неуспех , слом,

фам. -у и: претерано, врло крах, дебакл ексир . , фијаско ексир.,
попричат и сврш. непрел . 8. пораз­ бродолом фи!. - уи. трагедија
г о ва р ат и поразбацати сврш. прел. 8 . испре­
поприwте с 8. борилиште турати

попуnара н прид . чувен, познат, поразrоварати сврш . н епрел . ис­

п р изнат, поштован , славан, приме­ причати се, проћаскати, продиску­

ран, пр оминентан, истакнут, на гла­ товати, наразговарати се, претрести,

су, р ен омиран, виђен, прослављен, напричати се, попричати, натрућати

пр ести жан , еминентан, фамозан, се, издиванити се, наклафрати се, из­
гласовит, гласи т, општепознат - уи : разговарати се, натрабуњати се , набр­
угледа н , в а жан бљати се, надиванити се, протелалити
попуnарн ост ж 8 . репутација ре!., проћакулати ре!. , поседети фам.,

попунити сврш . прел. О (- неки прожлабрати фам., налајати се ио!.

простор) з апремити, заузети, испу­ поразити сврш . пр ел. савладати ,

нити б (- неки предмет, чаш у, фла­ свладати , победити, тријумфова ­

шу... ) на п у нити, налити, насути ти , покорити, поразити, надвладати ,

славити, потући, надиграти , Дотући,

попуњен прид . О В . пун 0 8 . пуна­
погазити, прегазити, згазити, сло­
чак
мити , скршити, извојевати победу,
попуст м снижење, распрод аја, ак­
посести, обрвати, надмашити , пре­
ц ија
вагнути, надскочити, надвисити, оп­
попустити сврш . непрел . О (учи ­
хрвати, оборити, надићи, схрвати,
нити да нешто буде мање напето)
однети победу, потчинити, обурвати ,
смирити, умирити, обуздати б 8. уз­
превладати, надјачати, матирати фи!.,
макнути, помирити се, одступити,
нокаутирати фи!., докрајчити фи!. ,
одустати, повући се - уи. пристати @)
пребити фи!., појести фи!. , срезати
(- на јач ини , интен з итету) 8 . ослаби­
фи!., помлатити фам., добити фам.,
ти 2. 6 (- уже) олабавити, оп устити,
надгорњати реШ. , уништити жар!. ,
отром бољити
побости з аставу изр., бацити на ко ­
попустљи в прид. В . благ
лена изр . , узети меру изр.
попуwтати несврш . непрел . О (чи ­
поранити сврш . непрел . 8. уранити
нити да н ешто буде мање н а пето)
пораст м О 8 . повећавање б про ­
пуштат и , смиривати, умиривати, об­
грес , раст, побољшање, повећање ,
уздавати се б (губити јачину, интен­
помак, напредак,цветање,експанзи ­
зитет) 8 . слабити 1.
ја , опорављање, просперитет, развој,
поравнањ е с В. исплата
опоравак, процват, одмицање, успон ,
поравнати сврш. прел . (учинити бољитак, помицање, усавршење , уз ­
равним) изравнати , изглачати, угла­ дизање, промена набоље, корак на­
чати,и справити,изгладити
пред, позитивно кретање, оздравље­

пора1јат и несврш . прел . рађати, ње фи!., ескалација фи!., аугментаци ­

бабичит и нар . , бабити нар., баби­ ја реШ., побољшица реШ . , од горег ка
човати нар . бољем изр. асанацијамеg . сшруч. суж.,
поражен прид. 8. побеђен - сл: благостање, увећање, излечење
473 порасти I пороч ност

п орасти с врш . н е прел . О (постати аномалија, одступање, девијација, за­

већи) израсти, нарасти, одр асти, раз­ стр ањење, скр етање, алтерација, де­
вити се, стасати, издужити се, п р у­ виј ациј а од путање/обичаја, отклон ,
жити се, протегнути се, иж џ икљати варијациј а, аберација, одмицање 8
(нагло, високо -) - уЙ. повећ ати се 8 абнормал ност, настрано ст, ненор­
В. сазрети малн о ст, неурачуљивост, неуравно ­

п оред пред . близу, до, крај, уз, на­ теженост, атипичност, лудост, изоп а­

близу, надомак, покрај, при, код, чело ченост, противпри р одност, сулудо ст,

реШ. неубројивост реШ.

п оредак м распоред, редослед, свр­ порицати н есврш . прел . негирати,

ставање, аранжман, ред фам., диспо­ оповргавати, одбијати, одрицати , ни ­

зиција форм. размештај суж. , јекати хрв.

порез м такса, допринос, дажбина, поробљивач м В. самодржац

трошарина, давање, обавеза, намет, пород м В. порођај
главница, задужење, обавезност, породиља ж родиља, родили ца,
главарина, прилог, акциза, контри­
лохуса ре!., маја ре!., лауса ре!., баби­
буција, харач ре!. , ђумрук ре!., даци­ њара нар., бабињача нар.
ја ре!., пристојба арх., царина (такса
породиљство с акушерство , при­
за увоз производа из иностранства),
маљство арх. , бабичлук арх., бабиче­
стајарина (такса за стајање превозног
ње арх.
средства), лежарина (такса за чување
породити се св р ш. роди ти, обли­
робе у складишту), гробарина (так­
знити се (родити близанце) , донети
са за место на гробљу) , франко (по­
на свет, донети дете на Божје видело
штанска такса), поштарина (поштан­
породица ж фамилија, укућани, че­
ска такса) ре!., данак (давање вазал­
љад суж. , народ фам.
не државе владару) арх. , даћа арх.,
жир овина (такса за храњење свиња
порођај м рађање, рођење, пород,
у храстовој шуми) арх., лукно (дава­ рођај арх.

ње за цркву) арх., тунеларина (такса порок м О слабост, порочнос т, неу­

за пролаз тунелом) арх., трибут (да­ мереност, лоша навика, лоша страна,

нак који су покорени народи плаћа­ слабо место 8 В . порочност 1.

ли освајачу) арх., бир (давање намета поротник м члан пороте , присед ­

манастирима) арх., пролазнина (так­ ник арх. , асесор арх. , присежни к арх.

са за пролажење) арх. , пашарина (да­ порочан пр ид. (склон пороцима)

вање за право паше) арх., плацовина грешан - уи. неморалан , безбожан,
(такса за место на пијаци) реШ. - сл: покварен, лош 1.
провизија, дуг' цена, хонорар порочност ж О изопаченост, немо­
п орекnо с 8. полазиште 2. рал , разврат, развратност, разуларе­

п ореметити сврш. прел . О (нару­ ност, бестидно ст, некрепосност, не­

шити ред) унередити 8 В . онемогу ­ часност, бешчасност, распуштеност,
ћити @ (- у неком послу или ток ми ­ фриволност, срамотност, разузданост,
сли) деконцентрисати, избацити из либертинизам, 6ешчашће, са6лажњи ­
концентрације вост, опсценост, порок, ласци вност,

поремеliеност ж О нерегуларност, безочност, непоштење, раскалашност,

 I
портир посед 474

блуд,искваренос~скареднос~нећудо­ ствен, екстравагантан, нередовит,

ређе,неетичнос~покваренос~прљав­ другојак, вансеријски, својеврстан,

штина, рас пусништво, недоличност, одвојен, оделит, различан, партику­
обест, пустопашност, неморалност, ларан, апартан, екстра неиром. , ди­

необузданост, непристојност, морал­ стингвиран реШ . , пекулијаран реШ.,

ни пад, беспуће фи!. , распусност фам., другојачији реШ. , осебујан хрв. - уи:
курварлук фам. ио!. - уи: похота, раз­ властит, непознат, чудан , незгодан,

блудност е в. порок 1. Т уи. похота упадљив, неразумљив, изврстан - сл:

портир м вратар (хотелски) бизаран, гротескан, алтернативни,

неподударан , ненавикнут, неједнак ,
портпаРОII м гласноговорник, ви­

кач, разгласи вач, телал арх.

натпросечан, настран, неподобан
е в. одличан" в. божанствен
портрет м т уи. слика 1.
посебно прил . о изузетно, друкчије,
поруб м в. шав 1.
изванредно, одвојено, особито, спе­
порука ж в. обавештење
цијално, неуобичајено, вансеријски,
поруwити сврш . прел. в. разорити
непоновљиво, беспримерно , ванред ­
посао м О служба, звање, вокација,
но, јединствено, нарочито, особено,
професија, струка, запослење, анга­
уникатно, необично, изнимно, друга­
жованост, положај, занимање, позив ,
чије, осебујно, ненадмашно, оделито,
активност, делатност, бизнис, наме­
партикуларно, оригинално е в . од­
штење, дуж ност, задужење, радни од­
лично" в. много О одвојено, засеб­
нос, позвањ е , упослење, послање фи!.,
но, понаособ,посебице,засебице
мисија фи!. , задатак фи!. , џоб жар!. ,
посебност ж нарочитост, осо­
шљака жар!. е в. предузимање
беност, особитост, специфичност,
посваl)ати се сврш . закачити се, по­ необичност, својеврсност, каракте ­
кошкати се, покавжити се, покрвити
ристичност, индивидуалност, из ­
се фам., поџапати се фам., попичка­ нимност, атипичност, помереност,
рати се жар!., поџапати се реШ . - уи: уникатност, ексцентричност, бизар­
сукобити се, потући се ност, својственост, куриозитет, чуд ­
посвети ти се сврш. (нечему) в. ан - · новатост, јединственост, нетипич­
гажовати се 1. ност, неуобичајеност, изванредност,
посвуда прил . гдегод, унаоколо, на­ оригиналност, изузетнос~ пекули ­

около, свуда, свугде, на све стране, јарност, самосвојност, спецификум,

свукуд дивергентност, различитост, двојбе­
посебан прид. о друкчији, изузетан, ност реШ . , осебујност хрв. - уи : рет­
различит, необичан, другачији , изни­ кост, чудо

ман, засебан , јединствен, атипичан, посед м власништво, земљопосед,

особит, изванредан, неочекиван, не­ имовина, својина, иметак, земља ,

конвенци оналан, несличан, несваки ­ имање, добро, актива, газдинство,
дашњи, оригиналан, нетипичан, осо­ земљиште, капитал, властитост, до­

бен, нарочит, беспримеран, издвојен, маћинство, господарство, сопстве­

несвакод неван,ванредан,ексцентри­ ност, газда~ук, поседство, старина,

чан,специјалан,дистинктиван,неуо­ подручје, поседништво, влаштина,

бичајен, други, уникатан, редак, свој- . поседовање, читлук ре!., сермија ре!. ,
475 поседник I посnуw нички

спахилук ре/., хас ре/., имућство арх. , шетку нечега) након @} (у набраја њу)
држава арх. , латифундија арх. , дома­ затим , потом, још, такође, и
злу к арх. , латифундиј арх., осопшти ­ посnедица ж исход, одра з, одјек,
на хр в . - суж: беглук, потес, беговина­ резултат, производ, реперкусиј е,
уи: баштина, некретнина, наследство ефекат, импликација, консекве нца,
- сл: богатство конзеквенција хрв . , посљедак хрв. -
пос едник м В . Домаћин уи. резултат

посета ж обилажење, обилазак, по­ посnовати несврш . непрел . в. ра­

сет, визита, мусафир ре/., поход арх., дити 1.

похођење арх., походња арх., походе посnовница ж фирма, предузеће,
арх., регрутација реШ . - уи: гост, по­ агенција, представништво, заступни­
сети лац штво, сектор, дирекција, повере ни­
посетиnац м В. гост штво, агентура арх., отправниш тво

хрв., заступство хрв., твртка хрв.

посетница ж визиткарта, визитка

поси нак м т уи. усвојеник

посnово1)а м директор, управник,
руководилац , администратор , шеф,
поси њење с т уи. усвајање
равнатељ, руководитељ, говерно ре/.,
поси ротети сврш . непрел. В. осиро ­
менаџер фам. , бос жар/. , управитељ
машити
арх., человођа реШ . , капо реШ ., дело­
поска кивати несврш . непрел . О
вођа реШ., комесар реШ., капоња реШ.
скакат и, ђипати, одбацивати се, од­
- уи: лидер, владар - сл: режисер , ре­
скакати f} В. плесати
ферент
поскок м зоол . (отров на змија, лат.
nocnyra ж О услуга, сервис , служе­
Vipera ammodydes) љутица, присој­ ње, дворење, послуживање f} . в. слу­
киња
га 1.
посnаст ица ж слаткиш, десерт, за­
посnужити сврш . прел . пон удити,
слада, колач , заслађење, сластица, сервирати, изнети , поканити арх.
слатко, шећерлема, прислачак реШ.
посnушан прид. дисциплино ван,
посnа стичар м сластичар, колачар, привржен , при љ ежан - уи: марљив ,
алвеџија р е/., паштицер ре/., лицитар тачан, покорен 1.
арх., алваџија арх. , лецедер арх. посnуwник м О марионета, ста­
посnастичарница ж сластичар ­ тиста, фигура, понизник, покор ник,
ница, сладолеџиница суж., паштице­ слуга, робот, пион, пијун (у нечи ­
рија ре/., алваџиница арх., сластичар­ јим рукама), лакеј , средство (у нечи­
нахрв. јим рукама), слепи извршилац, бе­
посn ати сврш. прел . О (упутити не­ значајник, човек од сламе фи/., роб
ког с неким циљем, поруком) упути­ фи/., ·оруђе фи/. , аутомат фи/., зомби
ти, усмерити f} (отпремати неком да фи/. ~ в. роб
се уручи) отпремити, наменити, от­ посnуwнички' прид . В. потчиње н 1.
правити, импостирати, послати пи­ посnуwнички' прил . ули зички,
смо/пошиљку, отпослати, одаслати, покорнички, мамелучки, ва залски,

ус мерити, упутити писмо/пошиљку мандарински, слугански, куморд и­

посnе пред . О (по истеку неког вре­ нарски , · понизно , церберски, штре ­
мена) касније, доцније f} (по завр- берски,посилнички,покорно
посматрање I постидети се

посмат рање с 8. анализа 3. поставити сврш . прел . О запосли­

посмат ра ч м О гледалац, виделац, ти, а н гажовати, обавезати, упосли ­

визионар f} 8. аналитичар ти, укључити, примити (на посао) ,

поспан прид. неиспаван , дремљив, заокупити, примити у службу, увући

сањив, дремован, снен, уморан, успа­ (у обавезу), сместити, дати за по сле­

ван, непробуђен, неразбуђен, санен, ње/радно место, узети фи!., довести

нерасањен, спављив, спаваћив реШ. фи!., намњештити р е !., намљештити
-уи.уморан,мамуран ре!., упр егнути фам., упртити фам.,

поспаност ж буновност, сањивост, апсорбовати реШ., наместити реШ., ·

дремеж, дремљи вост, непробуђеност, ангажирати Хр8. - уи: изабрати, мо­

омама, успаван ост, нерасањеност,

билисати f} организовати , засновати,
основати, утемељити, конституиса­
неактивност, малаксалост, полусан ,

ти, установити, заподенути, успоста­

дремка, неразбуђеност, дремави­
ца, успореност, сненост, заспалост,
вити, фундирати , увести, склопи­

клонулост, полудрем, сананост, дре­

ти, базирати, устројити, направити,
утврдити, конституирати Хр8., орга­
мовност, спорост, куњалица, дрем,

дремање, омамљеност фи!., неживот­ низирати Хр8. @) потплатити (стави­

ност фи!., ост фи/., фјака ре/., уљуља­ ти потплату), подставити, ставити

ност фам. поставу, ватирати суж. О 8. ставити

поспеw итељ м 8. акцелератор поставка ж О постављање, изно­

шење f} (- реченице) саста в , склоп,

поспрем ити сврш. прел . О (довести
у ред) средити, наместити, дотерати,
устројство, уређење @) 8. претпостав­

уредити - уи. очистити, преуредити

ка О 8 . начело 0 8. изложба
постанак м 8. стварање
посрамит и се сврш. (осетити стид)
постидети се, застидети се, засрами­ постање с 8 . стварање

ти се, поцрвенети, покрити се ушима постдипломац м т уи. студент

изр. - уп. збунити се постеља ж кревет, лежај, почивали­

посредан прид. индиректан, околи­ ште - ре!. почиваљка, лежник, легало,

шан, заобилазан ложница, лежиште, почивало, ложе,

посредник м О агент (трговачки), лежница, лог

заступник, трговац, представник, по­ постељи на ж постељно рубље,

вереник, опуномоћеник, отправник, креветнина - суж. чаршав, јастучни ­
одасланик f} веза, спона, ланац, по­ ца, навлака, јоргански чаршав - ре!.
везница, мост, нит плахта, чаршаф, чаршак, повлака, по­
посредоват и несврш . непрел . 8. КРИ8ка - уи . јастук, јорган, ћебе
интервенисати постељица ж Meg. плацента, 80-
посрнути сврш. непрел. О спота­ дењак, овојница, чупаница ре!., пло­

ћи се, спотакнути се, саплести се f} два ре!., кошуљица ре!., амнион Meg.,
8. пасти 1. @) фи!. 8. осиромашити О плодница Хр8.

фи!. ослабити постер м 8. плакат

посртати несврш. непрел . 8. тетура­ постиrнуliе с 8. резултат

ти се постидети се сврш . (осетити стид)
пост ж 8. уздржавање посрамити се , застидети се, засрами-
477 постиђен I потврдити се

ти се, поцрвенети, покрити се ушима процес,парница,распра

изр. - уп. збунити се поступање с в . руковођење

постиђен сврш. непрел . О (који поступати несврш. прел. О (- пре­
осећа стид) посрамљен, поцрвенео ма некоме) понашати се, опходити
6 (којем је нанесена срамота) осра­ се, носити се, ОДНОСТИ се, влад ати се

моћен, обрукан, из бламиран фам. 6 (извршавати какву радњу) радити,

постићи сврш . непрел . (успети ура­ чини т и, наступати , делати, деловати

дити на време) постићи , постигнути, поступити сврш. прел . О (изврши ­

успети ти какву радњу) урадити, почин ити,
постојан прид. О отпоран, издр­ и зв ести, учинити 6 (- према некоме)
жљив, истрајан, чврст, непроменљив, понети се

стамен, сталан, стабилан, сигуран, посуда ж суд, чинија , чанак , здела,

резисте нтан , стоички, дурашан, со­ стублина, ваган ре!., бљуда ре!., ћаса
лидан, камен фи!. - уи: стваран, до­ нар.

следан, снажан 6 в. доследан ~ уи. посумњати сврш . прел . (почети не­

одлуча н 1. што сматрати сумњивим) наслутити,
постој аност ж О дуготрајност, осетити невољу, ставити под питање

трајност, сталност, непропадљивост, изр .

устаљеност, конст а нтност, перма­ посустаnост ж в. болећивост

нентно ст, дуговечност, неисцрпност, посустати сврш . непрел . в. ослаби­
континуитет, с таб или тет, неуни­ ти

штивост, непрестаност, непромен ­ потајан прид. в. за мишљен 1.

љивост, непрекидност, трајање - уи: потакнути сврш . прел . в . покрену ­
отпорност, вечност, стабилност 6 в. ти 1.
стрпљивост @) в. приврженост 2. О в.
пота манити сврш . прел . О в. поу­
одлучно ст 0 в. отпорност
бијати 6 в. појести 1.
постој ање с в. живот потамнити сврш . прел . в . зацрнити
постој ати несврш. непрел . О бити , потврда ж поткрепа, овер а, доказ,
важити, егзистирати, имати 6 в. жи­
образложење, документ, сведочан­
вети 1. ство,потврђеност,атест
постојбина ж в. отаџбина потврдан прид. афирматив ан, по­
постојећи прид. О в. в ажећи 6 в. зитиван, одобравајући, сагласан , је­
саврем ен стан ре!.

постоље с в. основа 1. потврдити сврш . прел . афирми сати,

постуnат м аксиом, теза, теорија, верификовати , прихватити, провери ­
наука, премиса, закон, основна теза, ти, установити, потписати, испи тати,

темељн о начело, основно полазиште, констатовати, одобрити, усвојити,

апсолут на истина, основно начело - оснажити, печатир ати,оверити, пот­

уи: суд, хипотеза крепити, потхранити, утврди ти, ве­

поступак м О потез, дело, акт, за­ рифицирати хрв .

хват, чин, гест, корак, акат арх. - уи : потврдити се сврш . доказати се,

радња, акција, тачка, дејство 6 в. пока зати се, иска зати се, опра вдати

предузимање @) в . приступ 1. О иравн . поверење - уи. афирмисати се

потврђен ост I поткрепљивати

потврђе ност ж 6. потврда 1. и 2. таргија, индолентност, индоленција,

потврђи вати несврш . прел . тврди­ клонулост, клонуће, натмуреност,

ти, афирмисати, прихватати, поткре­ инертност, индиферентност, отупе­

пљивати, утврђивати, одобравати, лост, инерција, раздражљивост, флег­

установљавати, афирмирати, овера­ матичност, неосетљивост, песими­

вати,проверавати, потписив ати фиl зам, утученост, зловољностапатич ­

ност, атонија, смркнутост, мрачност,

потез м поступак, дело, корак, акт,
клонулост духом, тегобност, намрго­
захват, чин, гест, акат арх. - уи : рад ­

ња, акција, тачка, дејство

ђеност, туробност, мртвило, невесе ­
ље, намрштеност, мизерност, лоша/
потенциј ап м О 6. сила @ снага,
зла воља, сломљеност, беживотност,
способност, капацитет, моћ, могућ­
покислост, учмалост, тупост, тегоба
ност @ !рам. кондиционал, погодбе­
у души, бедак фам., киселост фи!.,
ни начин
мркост реси., абулија реси., празнина
потенцијапан прид. О вероватан,
фи!., млохавост фи!., хладноћа фи!.,
изгледан, остварив, моryћ, изводи в,
погруженост ре!. , грижљивост ре!.,
претпостављив, замислив, еве нтуа ­
безвоља фам ., дерт иесн. , сплин реси. ,
лан, плаузибилан, остварљив, може­
нујност Хр6 . - уи : туга, умор, брига ,
битан, изводљив, моryћан, пробаби­
нелагода, безнађе, слабост, незадо ­
лан, можан, вјеројатан Хр6. @ 6. за­
вољство, малаксалост, мука, измуче­
мишљен 1.
ност, беда, агонија
потенцират и сврш. прел. 0 6. пове ­
потказати сврш . прел . 6. одати
ћавати @ инсистирати, наглашавати,
потказивати несврш . прел. (тајно
истицати, стављати у први план изр.
достављати информације , обично
потепати се несврш . 6. потуцати се
властима) тужакати, пријављивати ,
потешкоћа ж 6. проблем
цинкарити, денунцирати, откуцава ­
потиснути сврш . прел . О гурнути, ти - уи. издати 2.
померити, помаћи, макнути, мрдну­
потказивати несврш. прел . 6. шпи­
ти, помакнути, преместити, покре­
јунирати 1.
нути реси. @ истиснути, склонити
потказивач м 6. шпијун
потицати несврш. непрел . О (води­
поткованост ж 6. образовање 1.
ти порекло из нечега) исходити , про­
потковица ж ... уи. амајпија
истицати, произилазити, долазити,
поткопеница ж анатом . вадла ре!. ,
извирати, водити корен изр., проис­
лист Meg.
ходити реси. @ 6. бодрити
поткопавати несврш . прел . (дово ­
потиwтен ост ж (лоше расположе ­
дити у опасност; систем, партију и
ње) нерасположење, мрзовоља, сну­
сл.) урушавати, нарушавати, потре­
жденост, суморност, меланхолија,
сати, дрмати, рушити
депресивност, депресија, апатича­
поткраћивање с 6. подрезивање
ност, безвољност, анксиозност, ма­
лодушност, апатија, депримираност, поткрепа ж 6. аргумент

индиспонираност, равнодушност, поткрепити сврш . прел. О 6 . потвр­

покуњеност, мргодност, зловоља, дити @ 6 . оснажити @) 6. подстаћи

невољност, тмурност, мр клин а, ле - поткрепљивати несврш . пр ел. О

479 поткресивати I потресен

разгаљивати, јачати, галити, крепи­ потпnатити' св рш . п рел . (ставити

ти, освежавати, снажити, чилити, потплату) подставити , ставити по­
оснаж ивати , соколити,чврстити, си­ ставу, ватирати суж.

лити, бодрити , одмарати, оживљава­ потпnаћивати н есврш . прел. в.

ти 8 в . потврђивати поткупљивати

п откресивати несврш . прел . О (- потпомаrати не свр ш. прел. О в. по­

гране ) кресати, сећи, шишати, реза­ магати 8 в. заступати
ти, обрезивати, огољават и, одрези ­
потпора ж О в. основа 1.8 в. подр­
вати, одсецати, орезивати, подре зи ­
шка 1.
вати, подсецати, уклањати, сасецати,
потпорни прид. в. носећи
чистити фи!., кљаштрити ре!. - уи.
потпун прид. (који има све дело ­
косити 1. 8 в. шишати 1.
ве) целовит, интегралан, а п солутан,
п откупљивати несврш . прел . ко ­
свеобухватан, укупан, цео , темељит,
румпирати, куповати, митити, под ­
целокупан, тоталан, сав, комплетан ,
мићивати, потплаћивати, давати ми­
неподељен, чит ав заокружен, упот­
то, придобијати, мазати фиi., према ­
пуњен,комплетиран
зивати фи!., подмазивати фи!.
потпуно пр ил . сасвим , тотално,
п отnачен прид . (који није слобо ­
комплетно, листом , одреда, из ко­
дан) в. потчињен
рена, из основа, из темеља, до краја,
п отnаченик м в. роб
без остатк а , у потпуности , у целости,
потnаченост ж ропство, подјарм­
скроз фам. , скроз- наскроз фам., ди­
љеност - уи. обесправљен ост, подре­ бидус фам. , аметом ре!., посвем а pei.,
ђеност амети це ре!., аметимице ре!., стуб 0-
потомак ж (онај који рођењем по ­ «ом арх., навлас арх., посве хрв.
тиче од заједн ичког родитеља) н а­ потрајати свр ш . н е п рел . О (проћи
следник, е пигон , изданак р еШ . - уи. кроз неки временски период) проћи,
дете
протећи , истећи 8 (ус пети се одржа­
потомство ж (ново поколење у од­ ти) опстати, одржати се , издржати ,
носу према прецима) поколење , нови преживети , истрајати
нараштај, будућност фи!. - уи. дете, потребан прид. (који треба други ­
омладина
ма) пожељан, жељан, нужан , добро­
п отоп м в. поплава 1. дошао, захтеван арх. - уи. погодан
поточара ж в. млин 1. потресан пр ид. О (који изазива
п отпаnити св р ш . п рел . О (изазва­ осећање великог узбуђења ) гану­
ти горе ње) упалити, распламсати , тљив, дирљив, уверљив , изражајан ,
разгорети, распалити, ужежити 8 в. снажан, јак - уи. узбудљив
подста ћи потресати н есврш . п рел . в . повре ­
потпаљивач м в. хушкаш ђивати 1.
потпетица ж штикла, пета потресен прид. (врло узбуђен
потпnат м (доњи део обуће) ђон , услед неког догађаја) узнемирен ,
пенџе ре!. ганут, сатрвен , померен фам., изба ­
потпnатити' с в рш . прел . п ремало чен из такта фам. изр . - уи . жало­
платити стан , узбуђен 1.
потресеностl поћи
потре сеност ж О узбуђе ност, узне­
миреност @ гануће, ганутост, гану ­
тљивост, дирнутост - уи: саучешће,
жалост, туга, нежност, алтруизам
потрку ша м ж 6. полтрон
потро wач м купац, муштерија
потроw ити сврш. прел .
имовину или време) изгубити, про­
ћердати, протраћити,
прокоцкати, прокартати, профућка ­
ти фам., скрцкати жар!.
потрти сврш. пр ел. О 6.
@ 6. разорити
потрча ти св рш . прел . јурнути, убр­
зати, пожурити, зајурити се, пој ури­
ти, похрлити, забрзати, потпрашити
пете/ноге, залетети се, затрчати се,
убрзати се, опружити корак, поле­
тети фu!., дати гас фам. uзр., шибну­
ти фам., нагнути реШ. , акцелерирати
сшруч.
потукач м 6. пробисв ет
потуnи ти се сврш . 6. сакрити се
потући сврш. прел . 6. поразити
потући се сврЦЈ . побити се, покр­
вити се, покошкати се,
се, помакљати се фам., поџапати се
фам., потабати се фам., пофајтати се
жар!. - уи: сукобити се, посвађати се,
обрачунати се
потуца nо м 6. пробисвет
потуца ње с 6. скитање
потуцати се несврш . вуцати се, во­
дати се, цуњати, скитати,
врзмати се, лутати, блејати, крста­
рити, вртети се, зијати, ломатати се,
врлудати, зјакати, зврцати, ландара­
ти, повлачити се, кружити,
потепати се , шеврдати,
вуцарати се, ломи т и се,
мајати се, вући се, мотати се, шарати ,
зевати, шврљати, базати, беспослено
тумарати, шетати, ићи без циља, те-
глити се, пребијати се, блудити, тећи ,
потезат и се, бесциљно лутати, ићи
којекуда, безбрижно лутати, криву­
љати, ићи тамо-амо, шеткати с е, про ­
метати се , те п ати се ре!., вескати се
ре/., басати ре/. , вандровати ре/. , лан ­
гати ре/. , ландрати ре/., ландати ре/.,
(- новац,
тепсти се ре!., баврљати ре/., лолати се
ре/. , лаздекати ре/., мотљати се фам.,
раскућити,
луфтирати фам., зујати фам., ша­
лабазати фам., цурити р е Ш., верати
се реШ., клатарити се реШ., врсти се
поништити
реШ ., т р апати реШ . , пролазити стазе
и богазе uзр., обијати прагове uзр. ,
ићи од немила до недрага uзр. - уи:
вршљати, беспосличити, кретати се,
џеџати
потуцач м 6 . пробисвет 1.
потучен прид. 6 . побеђен
потхранити сврш . прел . О 6. одго­
јити @ 6. потврдити @) 6 . оснажити
потцењивати несврш . прел . О (ума­
1.
њивати не<lију вредност) омаловажа­
вати, ниподаштавати, обезвређива­
ти, обесцењивати, багателизовати,
багателисати, смат рати невредним,
покавжити багателизирати, гледати преко раме­
на uзр ., гледати с висине uзр., одрица­
ти вредност, поступати с висине @ 6.
понижавати
потчињен прид . О подређен , по ­
1. силнички @ (који није слободан) за­
висан, овисан, потлачен, подјармљен,
неслободан, поданички , ропски, по­
тумарати,
корен,покорнички, вазалски, субор­
диниран форм. - уи. подређен
потчињеност ж 6. подређеност
поћерка ж т уи. усвојеник
луњати , поћи сврш. непрел. кренути, упути ­
смуцати се , ти се, отићи, за почети, мак нути се ,
кривудати , запутити се, покренути, отиснути се,
стартовати, крочити, отпочети, маћи
се, покренути се, закорачити, за н е­
ти се, устремити се, за пуцати фам.,
 поубијати I похотан

мрднути се фам., ударити фам., по­ похвапити сврш . прел . нахва лити,
тегнут и фам., ганути арх. - уи: ући, и схвалити, узбодрити , узвеличати ,
почети дати комплимент - уи: храбрити , под­
поубијати сврш. прел . поморити , стаћи
побити, масакрирати, потаманити, похпепа ж (незасита жеља за не­
истребити,пострељати,десетковати, чим) пожуда, грамзивост, похотност,
затом ити, изврши ти масакр, поски­ апетит, незаситост, чежња, алавост,

дати главе, посмицати фам., покока­ облапорност, лакомост, грабљивост,

ти жарf. страст, хтење, претензија, глад фиf.,
поуздан прид. О постојан , непро­ нишан фиf. - уи. амбиција, пожуд­
менљив, непоколебљив , принципи­ ност

јелан, консеквентан, доследан, ста ­ похпепан прид . О грамзив , неумо­

билан, фикса н , устаљен- уи. стваран , љив, неумерен , незајажљив, лаком б
снажан, дисциплинован б 6. сигуран (на јело) алав, халапљив, прождрљив ,
1. @ 6. привржен 1. О 6. прецизан 1. грабежљив, лаком, грамзив, незаси­
т уи. присан 1. тан, несит, незајажљив , јешан , гра­
поузданост ж О извесност, исти­ бљив, халав, изјешан, вечно гладан,
нитост, сигурност, недвосмисленост, облапоран, попашан, сладокусан,
неп роблематичност, неспорност, грамжљив, амишан реј., дрчан реј. ,
недвојбеност, необоривост, непре­ грамзљив pel., аласт арх., слаткохран
порност, одређеност, несумњивост, реш ., поједљив реШ .
непоб и тност Хр6. - уи: јасноћа, при ­ похпепник м хапапљивац, грам­
знатост б 6. морал @ 6. приврженост
зивац, грабежљивац , не заситник,
2. О 6. одлучност
алапљивац, лакомац, лакомџија, кај­
поузда ње с О 6. сигурност 1. б (ве­ ман фи!., среброљубац фиf., грабеж
ра у некога) 6. поверење @ 6. самопо­ фам . - уи: зеленаш, ждероња , тврди­
узда ње О 6. понос 1. ца, пљачкаш

поука ж О 6. наук, лекција, пример похота ж похотност, пожуда , орги­

б арх. 6. н аста ва
јање, ласцивност, сладострас т, сла­
поуч авати несврш . прел . 6. обуча­ Дострашће, сладострасност, ра зврат,
вати блуд, блудња, разблудност, блудство,
поуч ак м 6. принцип блудност, блудништво, раз блуда,
похабан прид. о дотрајао, ислужен, блудочинство , пожудност, р аспу­
изно шен, пропао, искрзан, издеран, сност, распуштеност, распусниш тво,

бедан, јадан, времешан, излизан, без­ раскалашност, раскалашеност, раз­

вредан, истрошен, трошан, отрцан, вратност, разузданос~ либертини ­

крзав, подеран, изупотребљаван, из­ зам, похотљивост, помама, разуларе ­

једен, ритав, поцепан, матор фам., ност, страст, неваљалство еуф. - уи:
ра з дрндан фам., разјебан нар., ове­ скаредност, перверзија, порочност
штао арх., извештао арх., прњав ре!. похотан ПРИД . О пожудан , . блудан ,
б 6.0др пан развратан, разблудан, прчевит, рас­
похарати сврш. прел . 6. покрасти калашан, склизак, сензуалан , 06лапо ­
похвапа ж (позитивна оцена) хвала ран , распустан , помама н , похо тљив,

- уи. аплауз волуптуозан, путен, сладостр астан,

похотљи в I починак

либидинозан, ласциван, сполно почети сврш . п рел. О (почети нешто

страстве н , осетилан, слободан, пло­ радити) започети, отпочети, крену­
тан ре!. , плотски р е!. - уи: опсцен, ин ­ ти , стартовати, покренути , предузе ­

стинктиван, скаредан, чулан, стра­ ти f) 6. покренути 2.

стан f) 6 . развратан 2. почетник м новајлија, дебитант,
похотљи в прид. 6. пох'Ьтан 1. придошлиц а, новодошлиц а, но­

похотљи вац м разблудник, пожуд­ водошљак, аматер, букварац фи!. ,

ник, разузданик, блудњак, похотник, пионир фи!., неискусник ре!., но­

сладострасник , блудник, развратни к, вак фам. , полетарац фам ., зелем­

р~спусник, распуштеник , грешник, баћ фам., жутокљу нац фам. , ју­

раскалашник, блудочинац, либерти­ ниор фам. фи!., голобрадац фам.,

нац,разблуђеник, авантуриста, габу­ клокан жар!., гуштер жар!., фазан

ље ре!.
жар!., праксист Хр6. - уи: шепртља ,
похотљив ост ж 6 . похота
приправник , ученик - сл: стажиста,
н еискуса н, смушењак фам.
похотник м 6. похотљивац
почетница ж абецедар, азбучник,
похотност ж 6. похота
буквар, лексикон, часловац арх.
похрпити сврш . непрел . О нагрну­
почетнички ' прид. аматерски, ла­
ти, банути, надрети, навали ти, гр­
ички , непрофесионалан, лабав , кли­
нути, наврети, наврнути, насрнути,
мав , невешт, нестручан , никакав, не­
јурнути, налетети, сунути, нагло/ма­
квалификован, т р а љав, непоткован,
совно наићи, стуштити се, нагужвати
некомпетентан, млак, неи звеж бан,
се, нагнути, сруч ити се, натиснути се,
шарлатански, неприкладан - уи: лош,
поврвети, појурити , нагрнути у кућу,
јадан , бедан
рукнути ре!., бахнути арх. , нахрупи ­
почетнички ' прил . неквалитетно,
ти реШ. - уи: упасти, провали ти f) 6 .
лабаво , слабо, лоше, траљаво, лаич­
потрчати
ки, нестручно, невешто, нестручњач­
поцепан прид . 6. похабан 1. ки , шарлатански, климаво, незна ­
поцепкати сврш . прел . 6. исецкати лачки, неприкладно, некомпетентно,

поцрвенео прид. О 6. постиђен 1. тричаво, непрофесионално, мизерно,

f) 6. румен 2. неизвежбано, недовољно , никакво,
почек м 6. кредит без стручности, неквалификовано,
почепо с 6. почетак млако, аматерски, непотковано, рђа­

почетак м полазиште, основа, темељ,

во, аматорски р е!., дилетантски фам.,

зачетак, платформа, узрок, праизвор , фушерски жар!. - сл: бедно, јадно

позадина, праузрок , полазница, сто­ почетниwтво с 6. нестручност

жер, мати ца, извориште, основица , почеwl1е прил . 6 . често 1.

порекло, подлога , исходиште , почело, почивати несврш . О одмарати се,

праелемент, нулта тачка, праматерија, не радити, мировати, излежавати се ,

почетна тач ка , прапочетак, легло фи!., пландовати фам., медитирати фам.

колевка фи!., заметак фи!. , корен фи!., - уи. ленчарити f) (имати основ, ис­
врело фи!. , I<лица фи!., извор фи!., се­ ходиште) темељити се, заснивати се,
ме фи!., праскозорје фи!. , зора фи!. , градити се «) 6. налазити се

жариште фи!., подријетло хр6 . починак м одмор, отпочинак, окре-

 починиnацlпра ведан

па, почивка, предах фам., хиберна­ дољубац реШ . , непорочник р еШ., до­
ција жар!. , чил жарr., ремонт жарr. , брохотник Хр6., доброћудник Хр6.
реанимација жарf., одахнуће реШ. поwтење с О честито ст, часност,

почи ниnац м извршилац, изврши­ част, достојанство, образ фи!. - уи.

тељ, виновник, чинилац - уи. кривац доброта 1. @ 6. морал

почи нити сврш . прел . 6. направити поwто взн . 6. стога 1.

поw аnица ж 6. враголија поwтован прид . О утицајан , ува­

поw иэети сврш . непрел . фам . 6. по ­ жен, достојанствен, ауторитати ван,

проверен , угледан, меродаван , ви­
лудети

ђен, цењен, уважаван, при з н ат, при­

поw иљаnац м адресант,
ник, отпремилац, пошиљач, пошиља­
тељ , отпремач, отправљач, шпедитер,
отпрем ­
хваћен, отмен, господствен , углађен ,
ауторитетан, многопоштован форм.

експед итор (онај који отправља по ­

- уи : фин, охол @ 6 . познат ~ 6. ува­
жен 2.
шиљке), спедитер арх.
поwтовање с О углед, угледно ст,
поw иљка ж О (оно што се пошаље)
уваженост, част, добар глас , дигни ­
по шта, експедиција реШ . - суж: пи­
тет, пошта, цењење реШ . - уи. пове ­
смо, пакет, новац , т еле грам, порука
рење @ 6. понос
поwта ж О (установа) ,.. @ 6. по ­
поwтовати несврш . прел . ценити ,
шиљка ~ 6. поштовање
уздизати, обожавати , велич ати, гло­
поwтар м поштоноша форм., пи ­
рификовати , адорирати, славити,
смоноша форм., листоноша форм.
прослав љат и , узвисивати, идоли зи­
поwтеда ж 6. помиловање рати, ковати некога у звезде, узноси­

поwтен прид . примеран , праведан , т и, дивинирати , преуздизати, штова­

ваљан, ча стан, добар, крепостан,ду­ ти Хр6 . - уи : хвалити

шеван, честит, непорочан, неподми ­ прав прид . О (који није крив) не ­
тљ ив , етичан , моралан, карактеран, искривљен, несавијен , раван , испра­
исправан , људски , истинољубљив, вљен, опружен , испружен, истегну т,

беспрекоран, непокварен, правичан, протегнут, праволинијски , израван,

узоран, ода н, чистих руку, у погону, незавину т @ 6. вертикалан ~ 6 . по­
долича н , искрен, скрупулозан, ћудо ­ штен в 6. прави
редан, коректан, с а вест а н, поуздан,
правац м о смер , ток , курс, оријента ­
лојалан, честита особа, доследан, пун ција @ (посебан - у науци) 6 . учење
врлина, прав фи!. правдати се несврш . 6 . увијати
поwтењак м 6 . поштењачина праведан прид . О пример ан, по­
поw тењачина м ж добричина, све ­ штен, ваља н , частан, добар , крепо­
тац, поштењак, непоткупљивац, ду­ с т ан , душеван, честит, непорочан ,

ша од човека , простодушник , човек неподмитљ ив, етичан, морал ан, ка­

добре душе, праведник, добар човек, рактеран , исправан,људски, ИСТИНО­

несебичњак, човек добра срца, добра љубљив, беспрекоран, непок варен,

душа, оличење врлина, анђео фи!., правичан, узоран, одан, чистих руку,

човек фи!., добричак фам., добрица у погону, доличан, искрен, скрупуло­

фам., лаф фам., поштењаковић фам. , зан, ћудоредан, коректан, савестан,

човек и по фам. , људина фам., прав - поуздан, лојалан, честита осо ба, до-
праведност I праотац

следан, пун врлина 8 6. објективан опустео, неусељен, ненасељен, упра­

у уи . недужан 1. жњен @) фи!. 6 . безизражајан О фи!. 6.

праведн ост ж 6. морал глуп 0 6. (- лист папира) неисписан,
прави прид. стваран, реалан, озбиљан, бео, бланко неиром.
фактичан, збиљски, формалан, нату­ празилук м бат. (лат. Al1ium por-
ралан, непатворен, жив, чист, читав, rum) порилук, порик ре!. , лук-пор
истински, изистински, заистински, ре!., пор ре!., прас ре!., перати лук

ефективан, одистински - уи: објекти­ ре!. , прасји лук ре!., пра з фам . , пурјак
ван, истинит, прописан, леп , солидан Хр6. , пурић Хр6.

правила н прид . О исправан, тачан , празник м О (свечан дан на који се

истинит, коректан, егзактан, и з ри­ нешто прославља) ,. 8 распуст @) 6 .

чан, точан Хр6. 8 6 . прописан свечаност е фи!. 6 . уживање 1.

правило с одредба, пропис, закон, празнина ж О (неиспуњен про­

уредба стор) вакуум, упражњеност, рупа,

правити несврш. прел . О стварати,

упражњен простор 8 недовољност,

недостатак, непотпуност, непостоја­

производит и , творити,израђивати 8
ње, немање, рупа фам. @) фи!. 6. (ду ­
образовати, формирати, обликовати,
уобличавати, чинити,творити,сачи­ шевна - ) меланхолија
њавати @) (- храну) 6 . спремати 1. е празнити несврш . прел . испражња­

6 . бавити се 0 6. деловати 3. (1) в. (до­ вати - уи . црпсти 1.

водити у неко стање или положај) 6. празноверице ж мн. 6. сујеверје

претварат и празноверје с 6. сујеверје

правити се несврш . 6. пренемага­ празноrлав прид . 6. глуп

ти се празноrлавац м 6. незналица 1.
правичан прид . непристрастан, не­ празноречив прид. празноговор­

утралан, објективан, праведан , ду­ љив, реторички, демагошки, фразер ­

шеван, неувучен, неумешан, беспри­ ски, празноглагољив, празноречан,

страстан,не пристран вербалан р е Ш.

правичн ост ж 6 . морал празнословље с О фразирање ,
правовер ац м 6. побожник вербализам, красноречје ирон . , про ­

правокр илци м мн . зоол. (лат. Ort- серавање нар. 8 6 . трач @) 6. фраза

hoptera) равнокрилци - суж: з ри кав­ праизвор м 6. почетак

ци, чегрта ши, скакавци, коњици, бо­ праисторија ж предисторија - уи.

гомољке прошлост

праволинијски прил . и прид. пракса ж О (стварна, непосредно

О ирил. равно, право 8 upug. фи!. 6. корисна делатност) примена, врше­
равномеран ње, спровођење у дело - уи . достиг ­
правоснажан прид . 6 . легалан нуће, извежбаност 8 6 . искуство

празан прид . О (који није ничим прамен м чуперак, чупа, ћуба, ки ­

испуњен) шупаљ, ненапуњен, непо ­ ћанка, витица , брава, свежањ, бусен­
пуњен, неиспуњен 8 (у којем нема чић, прам, ћапорак pef. - уи: зулуФ,
никога) пуст, напуштен, незапосед­ коса

нут, слободан, испражњен, незаузет, праотац м Адам, предак, прароди-

 прасак I пребивати

тељ, предак човечанства, отац фиi. npraB прид . свадљив, свађалачк и,

п расак м В. тандркање 1. напр асит, љутљив, дурљив, импул ­

праскати н есв рш . неп р ел . В. тре­ сиван, афективан, нагао , ћудљив,

штати агресиван, п лах(овит), раздраж љив,

п раскоэорје с рана зора, цик зоре срдљив, живчан, напрасан, једљив,

распаљив, жучљив, гневљив , плах,
п раснути свр ш . не п рел. (много се
изнерви рати) В. побеснети једак, темпераментан, отрован фиl.,
покарљив арх. , ватрен фиl. , вирулен­
п растар прид О давни, древни ,
тан фиl., вехементан арх. , нерво зан
антич ки , давнашњи, престар, врло
еуф. - уи: диваљ, некултуран , груб,
стар, антикни, антични, од памтиве­
тврдоглав, жустар, страстан , бесан,
ка, прадаван, претпотопни, исконски
немиран, разуздан, грозан
фи!., метузалемски фам., изумрли
фам . , као Библија фам., ветак арх. , прrавац м В. свађалица

ветах арх., вајкадањи реШ., стародре­ npraBKO м с В. свађалица

ван реШ. - сл: првобитан, вековни npraBocT ж В. свадљивост

f} В. застарео т уи . стар 1. пре прил . В. некада 1.

пратити несврш. прел. О (ићи за не­
ким да га он не види) следити, уходи­
ти, шпијунирати f} одводити, спрово­
дити,водити, превозити,пребацива­
ти, пељати реј. @) (слушати пажљиво)
следити
прауэрок м В. почетак
пра штање с В. опроштај
пра шума ж гуштара, џунгла, троп­
пребацити свр ш . прел . (неком не­
што) В. прекорити
пребеr м о бегунац, прогнани к, из­
гнаник , избеглица, пребеглиц а, до­
беглица, беганац реј. , бегалиц а нар.,
бегалац нар., побегуља нар ., беган
арх. - сл: исељеник, емигрант f} де­
зертерство, бекство (из војске), од­
метништво, отпадништво, неверство

ска/мочва рна шума, гвозд , тропска фиl., издајство фиl.

шума, халуга реШ. пребеrnица м ж В. дезертер
прв ак м О ас, шамп ион - уи. рекор­ пребиваnиште с кућа, стан, дом,
дер, победник, звезда f} В. угледник боравиште, седиште, домаћинство ,
пр венац м О прворођени, прворо­ конак, место боравка , кров, р езиден­
ђенац f} фиl. (оно што се појавило ција, кут, стамбена јединица , стани ­
као прво) " @) фиl. (прва ракија) пр­ ште, настамба, апартман, легло фиl. ,
вина, башица О фиl. (први мед) са­ адреса фиi., праг фиl. , матица фиl.,
моток,ртницареШ. гнездо фам. , кућица-слободица фам.,
п рви прид . О (онај који је испред гарсон жарl., гајба жарl., место стано­
осталих) прво пласиран и, водећи, вања форм., домицил форм. , огњиште
предводећи, челни , надмоћни f} (онај арх., ле га ло арх. , обитавалиште реШ.,
који је најмање удаљен од осталих) кућанство хрв., кров над главом изр .
најближи @) (онај који се десио пре - уи: склониште, завичај
осталих) ранији пребивање с о В. боравак f} В. ста­
п рвина ж В . првенац 3. новање

првопnасирани пр ид . В. први 1. пребивати несврш . н е прел . О В. бо ­

првосвештеник м В. епископ равити f} В. становати 1.
пребитиl превид

пребити сврш. прел . О истући, смр­ ја О (брачна -) неверство, веролоr/

вити, излупати , истабати, ишамарати, ство,прељуба,обљуба .
избатинати, испрашити, испребија­ преварант м варалица, подваљи ­

ти, изгрувати, избубецати, намлати­ вач, превртљивац, препредењак,

ти, измлатити, налупати, згњечити, варљивац, обмањивач, подвалаџи ­

смождити, натући, средити, изуда­ ја, шарлатан , врдалама, смутљивац,
рати, ишћушкати, претући , избубе­ превејанац, хохштаплер, пронев е ри ­
тати, премлатити , ишибати, састави­ лац, лажов, химбеник, џамбас, фоли ­
ти (са земљом), направити од некога рант, симулант, претворица, мућка­
паприкаш, дати (по туру), наместити рош фам., варакача pef., вираун р еС.,
(некоме кости), пропустити кро з ша­ лацман pef. , пакер жарf., апаш арх.,

ке, очерупати, поломити, поломити швиндлер арх. , дефраудант арх. , пи ­

ребра, испљус кати, сасути зубе у гр­ кареска реШ., шатровац арх., - уи .

ло, убити бога, дати (по њушци), из ­ лопов, бараба, опсенар, ветропир ,
деветати реС., испеглати фам., изло ­ сплеткарош, неваљалац и лицемер

мити фам. , уна казити фам., изгазити преварен прид. обманут, наса­
фам . , излемати фам., разбити фам., марен, изигран , намаг а рчен, из­

увоштити жарf. , олешити. жарf., из­ варан, слага н -ф ам: насукан, за­
воштити реШ . е В. сломити врнут, насанкан, израђен , упецан,
пребопети сврш . прел . В. прежалити зафркнут, зезнут, смотан, оши ­
преваэиl1и сврш. прел. (потиснути шан, превеслан, обријан, навуч ен,
неког) потиснути, надмашити, над­ насађен, зајебан нар.
висити, превазићи, засенити, засле­ преварити сврш . п рел . обманути ,
пити, бацити у сенку/у засенак uзр. насамарити, изиграти, зава рати , пре ­

превара ж О (поступак којим се ћи, измамити, намагарчити, надму­

други намерно доводи у заблуду) вар­ дрити, изварати , завести, закинути

ка, сплетка, смицалица, подлос т, пре­

(некоме), доскочити , надиграти, по­

преденост, изигравање, обмањивање, вући за нос, превести жедног преко

подвала, варање, препредењаштво, воде uзр. , продати рог за свећу uзр. ,

перфидност, лукавство, веролом ­ насукати фам., заврнути фам., на ­

ство, ујдурма, подмуклост, подме­ сањкати фам., израдити фам. , упе­

тање, псина, лицемерје, макинација, цати фам . , з афркнути фам., зезнути
претворност, малверзација, прева­ фам., смотати фам., ошишати жарf.,
ранција, варљивост, масло фu;., хун­ превеслати жарf., обријати жарf., на ­

цутарија ре!., клапња ре;. , фр ауд pef., вући жарf., насадити жарf. , набити

заврзлама фам., игра фам., мућка рогове uзр., продати мачку у џаку

фам., варанција фам., бургија фам., uзр, зајебати нар . - уи: подметнути ,

петљанција жарf., дриблинг жарf., збунити, изневерити , искористити,

петљарија жарf., комбинација жарf., слагати - сл: одглумити, разочарати

муљање жарf., петљанија жарf., хим­ преварити се сврш . (направи­

ба арх. , дефраудација арх., подвала­ ти грешку) обманути се, зез~Ј'ТИ се
џија арх., пасјалук арх., швиндл арх., фам. , зајебати се нар., остати на це­
хињење арх., злопораба арх. ХрВ. - уи . дилу uзр. , остати кратких рукава uзр.

лаж е В. обмана 1. @) В. манипулаци- превид м В. омашка 1.

 превидети I преданост

п ревидети св р ш. п р ел . В. пропу ­ трудољубље, настојање, неуморност,

стити подузетност, посленост, ревноснос т,

превијати несврш. прел. О савија­ мар, устрајност, делатност, радиност,

т и, повијати , пресавијати , извијати, радиш ност, сицфлајш ре/.

прегибати,утибати , кривити, искри­ преrиб м спирала, завој, вијута,

вља вати, витоперити е (- рану) за ­ облина, лук, венац, криви на, б а нда­
вијати , обавијати, стављати завој жа, колобар, окука, набор, кривуља,
пре вити сврш. прел . повити, уфач­ савијутак, витица, завијутак, превој,

лов ат и, умотати/замотати руку/ногу, зглоб , обруб , део круга, крива црта,

ставити завој/облогу, превити рану/ банда, рескавица pef. , шевуљица р е!. ,
прелом, привити, фачловати, банда­ завојица реШ . , обрт реШ., сагиб реШ.,
жирати, зафачловати - уи. увити синус маШ., косинус маШ., т а н ге н с

пре више прил. сувише, претерано, маШ. , волута сшруч . - уи : црта , пр ­

до злабога, премного, преко главе, без стен, крут - сл : кружница, кутла, по­

лукрут
м ере , у бескрај, неумерено, бескрај ­
н о, доста , подоста , до бесвести фам. npernaAHenOCT ж В. изгладнелост
- уи . много nperneA м О В. списак е В. испити­
превnаст ж В. премоћ вање @) В. провера

прев оже ње с В. превоз преrрадити сврш . прел. (- про сто­

прев о з м вожња, саобраћање, про ­ рију) В . адаптирати 2.

м ет, кретање , саобраћај , превожење, nperpejaH прид. В. врео
транспорт, трансфер, вожење, пре­ предавање с О настава, лекциј а,
н ош е ње, во з идба р е Ш. - уи: правац, образовање, обучавање, обук а, течај,
пут овање час , курс, подуч а вање , излагањ е, под­

пре возити несврш . прел. В . водити ука, поучавање, поука арх., изобр азба
з. хрв. , сат хрв. - суж: колегијум, р ефе­

прев ој м О В. аблаут е В. прегиб рат, семинар е (- лопте) дода вање,

прев рат нички прид . В. подривач­

давање , достављање, пас сиорш .... уи.

обраћање 1.
ки

предаваоница ж В. учиониц а
пре вртати несврш. прел . В. вртети

превртати се несврш . обртати се, предавати несврш. прел. О В. обу­

вр:гети се, котрљати се , тумбати се, чавати е (пружати из руке у руку) В.

додавати
окретати се, колутати се

предавач м наставник, учитељ, ин­

пре вртљивац м О В . сплеткарош

е В. пробисвет 2. - уи . покварењак структор, просветар фам., про свет­

ни радник форм., уча фам., проф есор
пр евртљивост ж В. неискреност
суж.
1.
предаја ж В. испорука
пр еrаnаштво с марљивост, агил­

ност, ревност, вредноћа, рад, брига, предак м О В. праотац е В . покре ­

предузимљивост, ангажованост, мар ­

тач 1.
ност, пожртвованост, труд, трУДољу­ предан при д. О В. марљив & в . а н а­
бивост, брижљивост, савесност, пр е­ литичан 2. @) В. привржен 1.
даност, воља, го р љиво ст, усрдност, преданост ж В. п р егалаштво
предање I предосет",т",

предање с легенда, мит, бајка, фан­ у карте/пасуљ/шољу, отварање таро­

тастика, скаска, фикција, сага, при ­ та, хиромантија 8 в. предосећај @) в.
повест, предајна прича, народна ле ­ пророчанство 2.
генда, еп, писано предање, предаја, предв ... 1јат", несврш . непрел . прел .
фантазија, митови и легенде, усмено в. прорицати

предање, кажа, гатка, приповетка, предводећ ... прид . в. најважнији 3.

дело фам., читије арх. - суж: научна предвод"'т", несврш . прел. О (бити
фантастика, епска фантастика- уи:
на челу) в. управљати 1. 8 предња­
прича, басна чити

предат ... сврш. прел . (дати из руке у предводн",к м вођа, старешина,

руку) пружити, дати, уручити, дода­
ти, пребацити, доставити
ручити
предат ... се сврш. О (признати по­
раз у борби) истакнути/окачити белу
заставу изр. 8 (попустити пред те­
шкоћама) помирити се, прихватити,
преболети - уи. одустати @) подати се
предах м О в. пауза 1. 8
@) в. цезура
предвечерј е с в. сумрак
предв ... дет", сврш. прел. О (унапред
видети) видети, предсказати, проре­
ћи, погодити, проценити, најавити,
наслутити, прорачунати,
нозирати, назрети, провидети
предосетити 8 в. антиципирати 1.
предв",дљ", в прид. очекиван, ло­
гичан, следствен, природан,
лан, неизненађујући
n редв ...1јање с О претсказање, про­
рицање, дивинација, гатање, магија,
пророчанство, чаролија, видовитост,
врачање, предсказивање, спиритизам
суж., бајање, чаробњаштво , чарање,
мађијање, гледање судбине, најављи ­
вање, погађање, видовњаштво, прет­
лидер,главар,предводилац,перјани­
- уи. испо­ ца фи!., глава фи/., првак фи/., корми­
лар фи!., фронтмен фам. , кондуктор
реШ. - уи: водич
предводн"'ца ж в. претходница 1.
предво1јење с в. руковођење
предворје с хол, улаз, предсобље,
антре, ходник, доход ре!., хал арх., ве­
в. одмор
стибул арх., вестибил арх. - уи: капи­
ја, пролаз
предео м крај, вилајет, околиш, кра­
јолик, рејон, провинција - уи: завичај,
покрајина
предзнак м знак, знамење, нагове­
испрог­
штај, показатељ, сигнал, индикаци­
- уи.
ја, симптом, индикатор, показивач,
индиција, синдром, весник фи!., гла­
сник фи!., белег фи!., знак, симптом
норма­
пред",ван прид. в . божанствен
предјеnо с мезе, ордевр арх., антре
реШ.
предмет м о ствар, тело 8 (све што
постоји као материјал за запажање)
тема, материјал, материја @) област
знања, грана науке
предност ж О (својство онога који

казивање, читање (судбине), гледање је испред другог) преимућство, вођ­

у будућност, претказање, предсказа ­ ство , прво место, примат - уи. над ­

ње, пророштво, бахорење ре/. - суж: моћ 8 фи!. (позитивна особина код

нумерологија, леканомантија, негро­ човека) в. врлина 1.

мантија ре/., ји-ђинг, некромантија, предо6ро прил . в. савршено 1.
коскиномантија, стихомантија, като­ предосет",т", сврш. прел . осетити,

промантија, тумачење снова, гледање наслутити, назрети, претпоставити,

 предосе~ајlпрежаnити

антициповати, прекогнитирати - уи. фи!. , подруж и на реш., подружница

предвидети ХрВ. @ В. пр едузеће
п редосе~ај м (полазишна тачка у предубеђење с В. предрасуда
размишљању) претпостављање, осе­ предуверење с В. п редрасуда

ћај, осећање, наслућивање, слутња, предузетан пр и д . В. предузимљив

интуиција, предосећање - уи: ми­ предузети сврш . прел . В. урадити 1.
шљење, претпоставка, чежња, п р о­
предузетниwтво с В. предузи­
рицање
мање
п редосе~ати несв р ш . прел . осећа­
предузетност ж В. предузимањ е
ти, слутити, наслућивати, нагађати,
предузе~е с пословница , фир ­
претпостављати, мирисати, разаби­
ма, агенција, представништво , за­
рати, сумњати
ступништво, сектор, дирекциј а,
п редострожан прид . В. опрезан
повереништво, агентура арх., от ­
предоџба ж В. пророчанство 2. правништво ХрВ., заступство ХрВ.,
п редрасуда ж (погрешно, увреже ­ твртка ХрВ.
но мишљење) предубеђење, заблу­ предузимање с активност, акција,
да, блудња, предуверење, стереотип, дело, чин, акт, рад, радња, деловање,

илузија, представа фи!., преконцеп ­ посао, предузетништво, подухват,

цијареш. поступак, предузетност, дејство ,
пр едрасуде ж мн . бабуштине, пра­ средство, операција, прегалаштво ,
з новерице, бабуче, ба6арије делатност, подузимање ХрВ., потхват

предск а з ање с В. пророчанство 2. ХрВ. - уи : процедура, подвиг - сл: ме­

предска зати сврш. прел . О (уна­ р а,к орак

пред видети) прорећи, предвидети, предузимљив прид . (спреман да

видети, погодити, проценити, наја­ се заузме за некога или нешто) преду ­
вити, наслутити, прорачунати, ис­ зетан, заузимљив, подузетан, агилан,

прогнозирати, назрети - уи . предосе­ борбен, енергичан, одрешит, одлу­

тити @ В. антиципирати 1. чан, отресит, заузетан ре!. , заузет р е !.,

п редсказивање с В. предвиђање подухватан реШ. - уи: сналажљив, ак­

1. тиван, марљив

п редсобље с В. антре 1. предузимљивост ж В . прегала­

п редстава ж О (позоришна -) из ­ штво

вођење @ (начин на који се нешто предумиwљај м В. решеност

види) виђење, предоџба, доживљај, предусретљивост ж В. пожртво ­

слика - уи. предрасуда ваност 1.

представљати несв рш . пр ел . О предухитрити с врш . н епрел . пре ­

(упознавати с неким) упознавати, тећ и, предупредити, предусрести ,

презентовати @ В. заступати 1. @) превенирати - уи. спречити

значити, чинити, означавати прежаnити св рш . пр е л . прихвати ­

представник м В. п о с р ед н ик 1. ти, преболети, уте ш ити се, престати

представниwтво с О заступн и­ жалити, пр еп устити се, прегорети

штво, огра н ак, е кспоз итур а, фили­ фи!. , помирити се (са судби ном) фи!.,
јала, заступство , испоста в а , крак слегну ти раменим а фи !.
преживети I прекорити 490

преживет и сврш . непрел. О (о ста­ ји се истиче пред другим) вођство ,

ти у животу) из вући се @ фи!. (про­ предност - уи. надмоћ
ћи кроз п ат ље) поднети , претрпети , преиначење с реШ. в. промена

издржати, о т рпе т и, истрпети,преп а ­ преиначити сврш. прел . испр а ви ­

тити, п р о п атит и, проћи кроз ватру и ти , преуредити , удесити , поравнати ,

воду изр . , проћи сито и решето изр., преправи т и , ађустати р е !., поначини ­
прогурати, из аћи на крај uзр. - уи. ти реШ . - уи: дотерати , сред и т и
доживети 2. преиспитати несврш . прел. размо ­

преживљав ање с животареље , трити, анали з ирати, изанализирати ,

вегетираље, т аворељ е , злопаћеље, узети у обзир , промислити/разми ­

р о бија фам. , крпљеље фам. слити (о нечему)
преживља вати несврш . непрел . прек прид . О в. хитан @ в . пргав

животарит и , вегетир ати, тавори т и , прекаљеност ж в . отпорност 1.

спајати кр ај с крајем, злопат ит и се , прекид м О обустава, з аустављаље,
вегетовати, робијат и фам., крпити се застој , прекидаље , стајаљ е - уи. з авр­
фам. шетак @ в. пауза
презапоrај ити сврш . прел . ( мало прекинути сврш . прел . О (- неш то
појести) мез е т ити, окусити , појести, радити) престати , зауставити се , ста­
пр еварити глад изр. - фам. прегри ­ ти - уи. зауставити @ в. п оништити
сти, гри цн ут и , гри з нути, жвакнути ,
преко прил. в . изнад
чапнути, шалабрцнут и, чупн ути,
прекобројан прид. в. прекомеран
штрпнути, ч а лабрцну т и, метну т и/
прекомандовати сврш . прел . пр е­
ставити п од зу б , чакн у ти, б а цити
местити (у војној служб и )
(нешто) у уста/ кљун - у и. пробати
прекомеран прид . сувишан , непо ­
презапоспе н прид . в. презауз е т
требан, прокобројан , и з лишан , у за­
презати несврш . прел . в. снебива ­ лудан, неупотребљив , беспредметан ,
т и се
екстра, плус, бесциљан
презаузет прид . (који има превише прекомерност ж в. вишак 1.
п о сла) преокупиран, презапослен,
прекопавати несврш. прел . копа­
пун фи!., препун фи!., пунцат фи!. ,
ти, дубити , рити, ископавати, рова­
пр еплављен фиf., претпан фи!., на­
ти - и з брисала сам рет. , риљати суж.,
крцан фам., крцат фам. , биз и жар!.,
лопатати фам . , јамарити ексир. , рова­
заузет
шити реШ., капати реСи .
презентац ија ж О (описиваље не­ прекопута пред. насупрот, ви з ави,
ке робе у циљу рекламе) представља­
према
ље, опис, реклама @ в. извештај
прекорити сврш . прел . изгрдити ,
презервати в м кондом, заштита,
напасти , искорити, испсовати, иску­
заштитна гумица, хигијенска гумица, дити, оцрнити, укори ти, покарати,
курто н н ар. пребацити (неком нешто), нагрдити,
презират и несврш. прел. О в . пот­ наружити, изружити, покудити, кри ­

цељивати 1. @ в. мрзети 1. тиковати, очитати буквицу, натрљати

презрен прид. в. одбачен 1. нос, замерити, очитати лекцију, очи­
преимућство с (својство онога ко- тати проповед, испридиковати фам.,
491 I
прекост пренемаraти се

попљувати фам. , упутити инвективу баркати реШ . - уи: копати, цуњати

арх., приметити еуф., приговорити премеwтати несврш . прел . 8. поме ­
еуф., припоменути еуф. - уи: осуди­ рати

ти, оптужити
преминуnи прид . 8. мртав
прекост ж 8 . разјареност преминути сврш. непрел . умрети ,
прекр асан прид . О 8. привлачан скончати, пресвиснути, издахн ути,

4') 8. божанствен упокојити се - фам : угинути , кр епа­

прекр ивач м покривач, поњава, ти, скапати, свиснути , угасити , лип­

простирач, навлака, простирка, за­ сати,одапети,црћи , рикнути, баци ти

сти рач, коперта, покривало, штит­ кашику изр., отегнути папке изр.; ле­

ник, линцул ре!., ленцун ре!., гуњ реј. , пухнути реј., преставити се арх. - уи.
покривача ре!., гуњац реј., покровац погинути

реј., покривка ре ј., колтрина р е ј. - уи . премиса ж 8. постулат

тепих премnатити сврш . прел . 8. преби ти

преn ац м зоол. (врста и породица преморен прид . преуморан, изну­
лепт ирова, лат. Bombycidae) .. рен, исцрпљен , малаксао, истрошен,

преnе п прид . 8 . божанствен липсао фам. , цркнут фам.

преn оман прид . 8. пресудан 1. премореност ж преуморност, лип­

прељуба ж прељуб, обљуба, прева­ салост, изнуреност, исрпљенос т, ма­

ра, варање, вероломство, грех л ак салос т

премда взн . иако, мада, макар, да, премо" ж превласт, надмоћ, над­
и поред тога што , и усто што , ако и , моћност, доминација, моћ, супери­
уп ркос (нечему), ма, прем арх. , ако­ орност, владавина - уи . власт

прем арх. пренаrnаwавати несврш . непрел .

прем еравање с вагање, мерење, 8. пренемагати се

баждарење, процењивање, просуђи­ npeHarnaWeHOCT ж 8. пре тва­

вање, одмеравање, суђење фи!., ба ­ рање 1.

жда р арх. пренаrљен прид. несмотрен, брзо­
премеравати несврш. прел. 8 . оце­ плет, нагао, непажљив, нехајан , нео­

њивати презан, лежеран , необазрив, непр о­

прем етање с претраживање, ро ­ мишљен , несавестан , површан , не­

ва рење, чепркање , претурање, пре ­ брижљив, пренагао, аламуњаст реш.,

тре сање, врш љ ање, тумбање, чачка ­ небудан реШ., непомњив реШ., непо­
ње,тркељање, преметачина, преби­ ман реШ . - сл : лакомислен , хировит
рање, испипавање фиf. , њушкање пренебреrнути сврш . прел . 8.
фам., копање фам . , њушење фам., оставити 1.
прчкање фам. пренемаrање с 8. претварањ е 1.
преметати несврш . прел . претражи ­ пренемаrати се несврш . пренагла­

вати,претресати, претурати, чепрка­ шавати, изводити, правити се, афекти­

ти, тумбати, тркељати , прчкати , чач ­ рати,изигравати, негодовати , ГЛУМИ ТИ

кати, роварити, вршљати, пребирати, фам. , глуматати фам. , млатити се фам.,

шпијунирати, испипавати, рити фиf., колутати фам., фолирати се фам., из­
њушкати фам. фи/., њушити фам., мотавати се фам. , ваљати ексир. , хини-
пренераженlпрепорука 492

ти реШ., пренављати се ре!. , скањивати преостатак м 6 . вишак 1.

се ре!. , ачити се ре!. - уЙ. лагати 1. препасти сврш. непрел . 6 . наср­
пренеражен прид . (много изнена ­ нути 1.
ђен) запање н , згранут, запрепашћен, препасти се сврш . прел . (осетити
пресенећен, јако изненађен, констер­ страх) 6. уплашити се
ниран, фрапиран, шокиран, забезек­
препеnица ж зоол . (птица из рода
нут, занеме о, збланут, ужаснут - уЙ. јаребица, лат. Coturnix coturnix) ..
изненађен, ужаснут
препеченица ж жганица, више
пренер азити се сврш. (много се
пута печена ракија, жежена ракија,
изненадити) забезекнути се, запањи­
љута
ти се, пресамитити се, запрепастити
препирање с 6. препирка
се, фрапи рати се, шокирати се - уЙ.
препирати се несврш. 6. распра­
ужаснути се
вљати се
пренесен прид. О алегоријски, фи ­
препирка ж дебата, полемика, пре ­
гуративан, недослован, алегорски,
пирање, сукоб, претрес, дијалог, до ­
алегори ч ан, алегорички, кићен , пре ­
казивање, конфликт, спор, несугла­
носни - сл : метафоричан, симболи­
сица, расправа, дискусија, разматра ­
чан, сликовит 8 премештен
ње, расправљање, размена мишље ­
пренос м преношење, премештај,
ња, диспут, сукоб мишљења, борба
премештање, трансфер
мишљења, жива расправа, речкање
преносит и несврш . пре . О преме ­
фам.
штати, тра нсферирати, транспорто ­
преписка м (размена писама) допи ­
вати, превозит и суж. 8 (- утакмицу,
сивање, кореспонденција, допис р еШ.
меч и сл.) коментарисати
препnављен прид . фиг. 6. презау ­
пренуме рант м (који је платио
зет
претплату) 6. претплатник
препознати сврш. прел . О 6. приме ­
пренути се сврш. прел. О (преста­
тити 1. 8 6. прозрети 1.
ти спавати) пробудити се, расанити
препород м (духовни и културни
се, раздремат и се, тргнути се, устати,
преображај набоље) процват, опора ­
дигнути се из кревета, пренути се из
вљање, о здрављење, експанзија - уЙ.
сна 8 фи!. доћи себи , тргнути се, раз­
прогрес
будити се, активирати се, концентри ­
препородити се сврш. живнути,
сати се 8 фи!. изненадити се
оживети, покренути се, обновити
преобиnн ост ж 6. вишак 1.
се, освежити се , заживети, оживе ­
преобиље с 6. вишак 1. ти фи!., повратити се, раздрмати се,
преобnиковати сврш. прел . 6. про­ препородити се, ојачати , вратити се
менити
у живот изр., поживети р еШ ., дићи се
преобука прил . пресвлака - уЙ. из пепела изр., васкрснути фи!., про ­
одећа будити се фи!. , устати из мртв их изр .
преовађујуliи прид. 6 . истакнут 2. препорука ж О (повољно писмено
преокрет м обрт, заокрет или усмено мишљење о некоме) зау­
преоку пиран прид. О 6. запослен зимање, заговарање, референца, ми­
8 6. заузет 1. шљење 8 6 . савет
493 препоручивати I пресвnака

пр епоручивати не с в р ш . прел . В. п ритворан, намазан фам., лупешки

саветовати ексир. , татски реШ . - уи: неваљао, по ­

пр епотентан прид . В. претенцио ­ кварен - сл: лоповски, лукав 8 В. по­

з ан 1. квар ен 1.
препотенција ж уображеност, аро­ препреденост ж О В . неискр еност

га нција, осорност, гордост, охолост, 1. 8 В. превара 1.

надменост, извештаченост, нарцисо­ препредењак м О лукав ац, лисица,

идност, таштина, надуваност, дрч­ мутивода, мутикаша, префриганац,

ност, кочоперност, самољубље, ба­ покварењак, човек-видра, подмукли ­

хато ст, умишљеност, сујета, дрскост,
безочност, високопарност, хвалиса­
вост, самодивљење, сујетност, обе­
сн ост, претенциозност,
дрзовитост, каћиперност, обест, без­
образлук, безобзирност,
самољубивост, покондиреност, раз­
метљивост, самодопадност, грубост,
надутост, арогантност, понос
надувеност фи/., прпошност ре/., на­
пуханост хрв. - сл: себичност, нева­
спита ње , нељубазност
пре правити сврш. прел . В .
чити
преп рављати несврш. прел . мења­
ти (чинити друкчијим/различитим) ,
давати нов облик, адаптирати, пре­
ца, стари лисац, мућкарош, лукавко ,
зврк, лисац, јегуља, превејанац, пр о­
фитер, муватор фам., мајстор ексир. ,
осионост, харамија арх., хунцут арх. - уи. снала­
жљивац, дипломата 2. @ В. преварант
простота , препрека ж сметња, барикада , бло­
када, баријера, пречница, бараж , за­
прека, препона, зачкољица, бран ик,
фи/. , преграда, забран , граница фи/. , ли­
нија фи/., црта фи/., полутка реј. - уи:
ограда, брана, зид фи/.
препун п р ид. фиг. В. заузет 1.
преина­
препустити се сврш . О В . ангажо­
вати се @ (остави т и случају или некој
већој сили одлуку или развој догађа­
ја) препустити се , опустити се, преда­
ти се, одати се

окретати, преструктурирати, реор­

прерада ж О В. адаптација 1. 8 В.
ганизовати (- фирму), преиначава­ разрада
ти, реформисати (- универзитет), прерачунавати несв рш . прел . В.
прерађивати (- музику), реструк­ рачунати
тури рати (- фирму), преиначивати,
преруwити се сврш. прел. пре обу­
примеравати (- узрасту), подешава­
ћи се, преоденути се
ти, прилагођавати, уређивати, преу­
пресавијати несврш . прел . В. кри­
стројавати, сређивати фам., уносити
вити 1.
промене/измене форм., преобража­
вати реШ., преобличивати реШ ., реор­
пресами'Ј"ИТИ св рш . п рел . В. увити 1.
ганизирати хрв., модифицирати хрв . , пресамитити се с врш . (много се

реформирати хрв. - уи: обликовати, изненадити) В. пренеразити се

окретати, извртати - сл : устројавати, пресан п р ид . жив, сиров, некуван ,

прерушавати,усклађивати непечен суж.

п репреден п рид. О непоштен, пресвиснути св рш . н е пр ел . В . пре­

прорачунат, лицеме р ан, дволи ч ан , минути

претворан, смишљен, срач ун ат, п од­ пресвnака при л . прео бука - уи.
мукао, п ре фр ига н , подао, неискре н, одећа
пресенећ еностlпретенциозан 494

пресенећ еност ж 8. запрепашће­ претварање с О неприродност, из­

ност вештаченос~неискреност,изиграва­

прескуп о прил. скупоцено, басно­ ње, измотавање, варање, афектирање,

словно, прецењено, недоступно, пренемагање, пренаглашеност, глума,

као светог Петра кајгана изр. , крва­ глуматање, усиљеност, лажност, на­

во ексЙр. тегнутост, афектација, ачење, укоче­

пресмион прид. 8. погибељан 1. ност, намештеност, исфорсираност,

хињење, варакање, пренаглашавање,
преспават и сврш . прел . 8. пропу­
претеривање (у понашању), хиње­
стити
ност, театар фи!., представа фи!., па­
престар прид . 8. прастар 1.
рада фам., млаћење фам., прављење
престати сврш. непрел. (- нешто ра­
фам., шнирање фам., исфолираност
дити) прекинути, зауставити се, ста­
фам., уштогљеност фам., скањивање
ти - уЙ. зауставити
реШ. f} 8. неискреност 1. т уЙ. пре­
престиж м 8. репутација
вара 1.
престижан прид. 8. признат 1. претварати несврш. прел. (мењати
престоница ж главни град - уЙ. из једног у друго) преобраћати, тран­
град сформисати, преобликовати - уЙ. ме­
престрав ити сврш . прел . (много њати

уплашити) пренеразити, ужаснути, претварати се несврш. (прикази­

згрозити, запрепастити, унезверити вати се другачијим него што јесте)
- уЙ. уплашити, запањити, изнена­ правити се, глумити, блефирати,
дити представљати се лажно, пренемага­

престрав ити се сврш. прел . (много ти се, фолирати се фам., пренавља­

се уплашити) 8. ужаснути се ти се реШ.

престрављ ен прид. (много упла­ претворан прид. 8. препреден 1.

шен) пренеражен, ужаснут, згрожен, претворност ж 8 . неискреност 1.
запрепашћен, унезверен - уЙ. упла­ претежан прид . 8. истакнут 2.
шеН,запањен, изненађен претек м 8. вишак 1.
престраw ити се сврш . прел. (осе­
претендент м 8. кандидат
тити страх) 8 . уплашити се
претендовати несврш. непрел . 8.
преступн ик м 8. разбојник стремити

пресуда ж 8. одлука 1. претенциозан прид . О надмен,

пресудан прид . О одсудан, кљу­ високопаран, уображен , обестан, са­
чан, горући, одлучујући, најважни­ мољубив, снобовски, надувен, ташт,
ји, животан, виталан, елементаран, безобзиран, неотесан, самодопадљив,
преломан, акутан, најбитнији, при­ арогантан, кочоперан, покондиран ,

маран, незаобилазан, арбитра ран , осион, сујетан, блазиран, нарцисои­

судбоносан, суштаствен, критичан, дан, високоуман, препотентан, охол,

епохалан, прешан ре!., децизиван дрзак, разметљив, горд, умишљен,

реШ. - уй: важан 1., незадржив, од­ хвали сав, пун себе, подигнутог носа,
лучан, хитан, тренутан 8 8. истак­ дрчан, доминантан, горопадан, наше­

нут 2. пурен, филозофски фи!., надут фи!.,

пресудити сврш. прел. 8. осудити 2. поносан фи!., гиздав ре/., прчевит
495 претерано I претсказање

ре Ш., узносит реШ., прпошан реШ., претпостављив прид . вероват а н,

каћиперан реШ., мудрослован реШ., изгледан, потенцијалан, остварив ,

н апухан хрв. - уи: досадан, покварен, могућ, изводив, замислив, евен туа­
себичан 8 в. амбициозан лан, плаузибилан, остварљив, може­
претерано прил . преви ше, сувише, битан, изводљив, могућан , проб аби­
д озлабога, неумерено, бескрајно, без лан, можан, вјеројатан хрв.
мере , у бескрај, до бесвести фам. претраживање с роварење , чеп р ­

претинацмо сандуче, одељак, сан­ кање, претурање, преметање, пр ет р е­

дучић 8 в. фиока сање, вршљање, тумбање, чачк ање,

пр етказивати несврш . непрел. в. тркељање, преметачина, пребир ање,
п р о рицати испипавање фи!., њушкање фам . , ко­
пр етња ж О присила , плашење, за­ пање фам. , њушење фам., прчк ање

страшивање, уцена - уи . принуда, фам.

п ритисак 2. 8 (могућа опасност) *- претраживати несврш . прел . п ре­

уи. см етња тресати, преметати , претурати , че­

прет пnата ж абонман р е Ш . , предбе­ пркати, тумбати, тркељати, прчк ати,

лежба хрв ., предбројка хрв., приби­ ч ачкати, роварити , вршљати , преби­

љеж ба хрв . рати, шпијунирати, испипавати , р и­

прет пnатник м (који је платио ти фи!. , њушкати фам. фи/., њуши­

п ретплату) пренумерант, абонент, ти фам., баркати реШ. - уи : коп ати,

цуњати
у писник , абонирац (- с а мо за хра­
ну) арх. претрес м О иравн . в . распр ава 2.
претп оставити сврш . прел . (пред­ 8 в. препирка О в. провер а 6 в. ра­

вид е т и будуће дог ађ аје) предосетити, ција

пред видети , очекивати , претпоста ­ претресање с О пре т р аж и вање,

вит и, наслути т и, погодити, преког­ роварење , чепркање , пре ту р ање, пре ­

нит ира т и ме т ање, врш љ ање, тумбање, ч ачкање,

прет поставка ж (пола з ишна тачка тркељање , преметачина , преби рање,

у р аз мишљању) претпостављање, по­ испипавање фи!., њушкање фам., ко­

ста вк а, BepOBa~њe, сумња, хипотеза,

пање фам., њушење фам., прчкање
сумњ ање, очекивање, предвиђање, фам . @ в . трач

слут ња , ин т уиција, предосећај, идеја, претресати несврш . прел . пр етра­

на слућивање , тежња, тежење, нагове­ живати , преметати, претурати, че­

штај , домишљај, нагађање, предосе­ пркати, тумбати, тркељати, прч к ати,

ћање, домишљање, спекулација фам. чачкати, роварити, вршљати, пре б и­
- уи: мишљење , чежња, прорицање рати , шпијунирати, испипавати, ри­

претпостављање с в. претпо­ ти фи/. , њушкати фам. фи/. , њуши­

с т авка
ти фам., баркати реШ. - уи : коп ати,
цуњати
претпостављати несврш. прел .

О (имати претпоставку) веровати, претрести сврш . несврш . непрел .

слутити, наслућивати, предосећати, прел . О несврш . ирел. в. испитиват и 1.

сумњати, нагађати, очекивати, пред­ 8 сврш. неирел. в . поразговарати

виђати, нагађати, домишљати, спеку­ претсказање с прорицање, пред­

лисати, мислити 8 в. преферирати виђање, дивинација, гатање, ма г ија,

претура ње I пречица

пророчанство, чаролија, видовитост, префриrан п рид. О в. покварен 1.

врачање, предсказивање, бајање, ча ­ @ в. препреден 1.
робњаштво, чарање, мађијање, гледа ­ префриrанац ж в. препредењак 2.
ње судбине, најављивање, погађање, префриrаност ж О в. неискреност
видовњашт во, претказивање, читање
1. @ в . памет
(судбине), гледање у будућност, прет ­
преценити с врш. п рел . О (ставити
казање, предсказање, пророштво,
превелику цену) заценити @ (ми­
бахорење pef. - суж: нумерологија, слити о нечијим способностима или
спиритизам, леканомантија, негро­
особинама преви ше добро) идеали­
мантија ре/., ји-ђинг, некромантија, зовати
коскиномантија, стихомантија , като­
прецењено п рил . в. прескупо
промантија, тумачење снова, гледање
прецизан пр и д . О (који се исти­
у карте/ пасуљ/шољу, отварање таро­
че великом јасноћом) детаљан, де­
та, хиромантија
финисан, јасан, одређен, несумњив ,
претурање с в. претресање
објашњен, подробан , домишљен ,
претур ати несврш . прел. в. претре ­ установљен, недвосмислен, експли ­

сати цитан, детерминисан , поуздан, де­

претуl1 и сврш. прел . в. пребити цидиран, утврђен , тачно утврђен @

претходити сврш. не п рел . в . анти­ (који не касни, долази или завршава
ципирати 2. на време) тачан, благовремен, акура­

претход ница ж О авангард а, пред ­ тан , пунктуалан @) в . пажљив 1. О в.

водница, предводници, предстража

аналитичан 2. 0 в . прописан 0 (који

вој. @ в. извидница тачно гађа) "

прецизност ж О (које се истиче
преl1и сврш. прел. в. превари ти
великом јасноћом) детаљност, дефи­
преl1уткивање с бена лаж - уи. лаж
нисаност, јасноћа, одређеност, не­
преузет и сврш . прел . в. узети
сумњивост, подробност, егзактност,
преуредити с в рш . прел . О испра ­
домишљеност, установљено ст, не ­
вити, преиначити, удесити, поравна ­
двосмисленост, експлицитност, де­
ти, преправити, ађустати ре/., пона­
терминисаност, поузданост, дециди­
чинити реШ . - уи: дотерати, средити,
раност, утврђено ст 49- (особина онога
уредити 1. @в. адаптирати 2. који је прецизно гађа) " @) тачност,
преуре1ј ивање с адаптација (- благовременост, акуратност, пункту­
стана), уре ђење, сређивање, ренови­ алност О в. аналитичност
рање, преуређење, уређивање, опре ­ прецртавати н е с в рш . прел . О пре ­
мање сликавати, копирати , скидати жарi.
префер ирати несврш. п рел. надре­ @ фиi. в. уклањати
ђивати, претпостављати, више воле­ пречаrа ж в. степеник
ти, давати предност (нечему), најво­ пречица ж О (краћи пут) крати­
лети реШ . ца, преч ац, пречи пут - уи . пут 1. @
префињен прид. О в. осећајан @ в. баш. (лат. Lycopodium clavatum) реј: ли­
истанчан 1. коп одијум, црвоточина, в илин винац,
префи њеност ж О в. осе ћајност вучј а нога, змијин а м ахо в ина, лисичји
@ в. учтивост @) в . угла ђ еност 1. р е п , п лавун , праш уљи ц а, самоља
497 пречка I прив иђење

пречка ж греда, даска, плоча, мот­ ран, усредсређен, хладнокрван, тре­

ка, летва, ребро, дашчица, штангла, звен, духом присутан, усредоточен,

панел-плоча, рог, венчаница, плати­ позоран - уи. спокојан

ца ре!., платница ре!., траверза реТ., прибраност ж о пажља, стало­
штанга ре!. - суж: плаљка реТ., пајан­ женост, концентрација, концен­
та, рављача, кобилица, раз ре!., табла, трисаност, сабраност, фокусираље ,
штица, рогови, помосница, плоча, усмереност, будност, позор, усред­
потпорача ре!., таваница, палица, сређеност, фокус, сређеност, хладно­
жиока, потпора љ, шиндра, врљика, крвност, трезноћа, трезвеност, сми­
мочуга, иверица, завратница, рампа, реност, присебност, усредоточеље,
подсек, попречница, дуга, план ка, напрегнутост, помља, присутност

подница, дужица- уи: балван, клада духа, усредоточеност, позорност @ в.

пречница ж в. препрека разум

пречути сврш . прел. в. пропустити прибрати сврш. прел . в. прикупити

пржити несврш. прел. пригати реј., прибрати се сврш. в. смирити се

фригати ре!. - уи . спремати
прзница м ж в. свађалица
приањајући прид. привлачни, ко­
хезиони сШруч., адхезиони сшруч.
прибављање с в. набавка
прибадача ж в. чиода
прибежиwте с в. прихватилиште
прибепеwка ж в. маргиналије
прибпижан прид. (који није сасвим
прецизан) одокативан, непрецизан,
близак - уи. неодређен 2.
при бпижити сврш. прел . О (ство­
рити блискост, довести
зближити, спојити, спријатељити,
здружити @ (умаљити
растојаље) зближити, примаћи, при­
макнути
прибпижно прил. отприлике, ви­
ше-маље, маље-више, око, углавном,
плус-минус, ту негде, неких, добрих,
тако некако, цирка фам.
прибор м материјал, инструменти,
алат, оруђе за рад, опрема, алатка,
1. прибројити сврш. прел . в. припо­
јити 1.
приватан прид. О Домаћи, кућни,
интиман @ в. личан @) незваничан,
неслужбен
привеза н прид. повезан, везан, спо­
јен, конзистентан, компактан, здру­
жен, сједиљен, скопчан, спучен
привесак м висуљак
привид м О фантазија, опсена, илу­
зија, привиђење , халуцинација, дели­
ријум, симулакрум, сањарија, фата­
моргана, причи на, фантазмагорија,
у додир) химера, бунило, уобразиља, уобра­
жеље, тлапња, мираж, приказ а, фан­
међусобно том, сен фи!., снохватица иесн., трип
жар!., халуџа жар!., сновид реШ ., кула
од карата изр. - уи: варка, помахни та­
лост, заблуда, екстаза, обмана, визија
- сл: сан, машта, бесвесност, сновиђе­
ње @ в. приказа @) в. обмана 1.
привидан прид . непостојећи, изма­
штан, фиктив ан, уображен , имагина­
ран, нереалан, замишље н, нестваран,

направе, справе, средства, алатљика, сањарски, умишљен, фантастич ан,

помагала, апарат фи!. - уи. грађа 1. ваздушаст фиl. , истрипован жар!- уи.
прибран прид. сабран, сталожен , невероватан 1., лажан, измаштан

присебан, смирен, сређен, концен ­ привиђење с О привид, фантазија,

трисан, п ажљив , озбиљан, фокуси- опсена , илузија , халуцинација , дели-
привикавање I приrоварати

ријум, симулакрум, сањарија, фата­ дити @ в. припајати 1. @) В. свиђати се

моргана, причи на, фантазмагорија, привnачност ж О примамљивост,
химера, бунило, уобразиља, уобра­ допадљивост, пепота, дражест, дра­

жење, сновиђење, тпапња, мираж, жесност, заводљивост, љупкост, гра­

приказа, фантом, сен фиl., снохва­ ција , шармантност, шарм , атракција,

тица Йесн., трип жарl., халуџа жарl., атрактивност, грациозност, неодољи ­

сновид реШ., кула од карата изр. - уи: вост, чар, симпатичност, умипност,

варка, помахниталост, заблуда, ек­ пожељност, финоћа, красота, уми­

стаза, обмана, визија, сан, машта @ в. љатост, пријатност, наочи тост, лепо­
приказа т уи. ругоба 1. пикост, миљушност, пепушкастост,

привикава ње с навикавање, при­ милоћа, миловидност, занимљивост,

лагођавање, подешавање, адапти­ замамност, убавост ре!., зор ре!., аман
рање, аклиматизација, акомодација, ре!., мачкастост фам. женственост
адаптација, прилагођеност, навика, суж. @ (међусобна -) наклоност, на­
позитивна промена, аклиматизира­ клоње ност, симпатија, склоност, афи­
ње, прилагођивање, прилагодба хрв. нитет, зрачење фи!., магнетичност
привикнут и се ж о (стећи навику) фи!., магнетизам фи!., хемија фи!, ма­
навићи се, привићи се, навикнути се, гија фи!., флуид фиi. - уи. приврже­
научити се, свићи се, свикнути се @ ност, љубав, пријатељство
в. прилагодити се привоnети се сврш. в. опреде­

привиnеrија ж повластица, бене­ лити се

фиција, погодност, предност, част, привржен прид . О лојалан, веран,

право одан, нераздружив, поверљив, сигу­

привити сврш. прел . В . припојити 1. ран, присан, предан, неодвојив , поу­

ПРlIIвићи се ж В. привикнути здан, коначан, од поверења, верован

привnачан прид . примамљив, до­

арх. - уи: искрен, устрајан, частан,
чврст, поштен, добар, честит @ в. по­
падљив, атрактиван,леп, красан, на­
слушан
очит, заносан, магнетичан, спадак,

згодан, занимљив, интересантан,

приврженик м в. присталица

цакан, љубак, вабљив, меден, драже­ приврженост ж О присност, бли­

стан, мамљив, луткаст, пепопик, кра­ скост, наклоност, наклоњеност, фа­
сотан, чаран, пепушкаст, замамљив, милијарност, интимност, интимитет,

рафиниран, грациозан, мио, убав љубав, привлачност, заљубљеност,

pel., гиздав арх., миповидан реШ., из­ топлина,. - уи: привлачност, слога,

гледан ре!., мипопик арх., зоран ре!., пријатељство, нежност @ верност,

уписан реТ., гледан реШ., шик неиром. оданост, лојалност, поверљивост,

фам., дојмљив хрв . - уи. божанствен, пожртвованост, постојаност, непро­

узбудљив, провокативан, добар, от­ менљивост, поузданост - уи: искре­

мен ност, поштење

привnачење с припајање, спаја­ приrn уп прид. в. глуп

ње, срастање, срашћивање, кохези­ приrњечити св рш . пр ел. О В. сти­

ја, приањање, спепљивање, адхезија снути 1. @ фui. в. приморати

сшруч. приrоварање с в. протестовање

привnач ити несврш. п р ел . О в. наво- приrоварати н есв рш. н е пр ел. О

499 приrовор I пријатељство

прекоревати, звоцати, зановетати, о иреn. инвоцирати, зазивати, 06ра­

за керати, гунђати, џангризати, из ­ ћати се натприродним сипама, по зва­
вољевати, замерати (неком нешто), ти, призивљати ре/. - уи: звати, ево­

запредати арх., срати нар ., кењати цирати 1. @ иреn. В. наводити ... уи.
нар. @ б. замерати ... уи. 6рбљати 2., чарати

грдити признање с О потврда, потврђи ­

приrовор м О б . жалба @ б. проте­ вање, уважење, афирмација, призна­
стовање @ б. напомена тост, потврђеност, доказ фи/. @ В. ре­
приrрабити сврш . прел. О б. шче­ путација @ В. награда 1.
пати @ В. украсти признат прид. О б . поштован 1. @ б.

приrристи сврш. прел . В. мезетити 1. легалан @ чувен , познат, славан , по­

пуларан , на гласу, реномиран , про­
при rрnити сврш. прел . О В. усвоји­
ти @ В. припојити 1. слављен, фамозан, гласовит, гласит,

приrуwен прид. б. нечујан 1. опште познат - уи: достојанствен , от­

мен,изузетан,одличан
приrуwити несврш . О (о звуку или
признати сврш. непрел . прел . О ре­
светлости) заглушити, утишати, сти­
ћи, открити, исповедити се , про­
шати, смањити, утулити @ фам. (спре­
говорити, поверити , отворити се,
чити ширење нечега) б. спутати
пропевати фам., отворити срце изр.,
приде прил . засебно, преко, додатно,
одвешити/развезати језик изр . @ В.
посебно, одвојено, екстра, напосе арх.
потврдити
придев м/рам. адјектив, атрибут,
признатост ж В. племенитос т 1.
е питет
призор м (оно што се открив а по­
приденути сврш. прел . В. приписати
гледу) сцена, спика, појава, виђење
придобијати н есврш. прел. В. наво­
реШ. - уи . видик 2., погпед
дит и
пријавити сврш . прел. О б. р азгла­
пр идода вати несврш . прел . б. увла­
сити @ В. одати
чити
пријавити се сврш. аппицирати,
п ридодати свр ш . прел . В. приписати
конкурисати
п ридоносити несврш . п рел . В. по­
пријатан прид. б. сусретљив
магати
пријатељ м друг, друтар, по знаник,
пр идоwnица м ж В. досељеник
дружбеник, сапатник , садрут, ко мпа­
п р и дружити се сврш. прикључити
њон, пријашко , судрут, другарчина ,
се, прићи
прико, сапутник фИi., јаро pei., ја­
п ризвати несврш . прел . В. евоцирати
ран ре/., пајд аш фам. , брат фам. , бата
п ризвук м В. наговештај 1. фам., прикан фам. , пријан фам., пај ­
п риземљити се с вр ш . не пр ел . таш фам., ортак жар/., пајтос жарi.,
(приспети у лету) слетети, долетети, фр енд жарi., камерадреш. - уи . коле ­
спустити се, атерирати, при летети - га, вршњак, побратим
уи. доћи пријатељство с другарство, друже­
призивање с О призив, дозивање, ње, друговање, јаранство, приј атеље­
позив, позивање, евокација, зазива­ вање, наклоност, побратимство фи/.,
ње, инвокација @ В. мамљење братство фи/., ортаклук фам., пајда­
призивати несврш . н е прел . прел . штво фам. - уи. наклоност, љубав
пријатиl приnаrоДити се 500

пријати несврш . безл . (бити по уку­ прикључити се сврш . (ући у неку

су, вољи) годити, одговарати, пого­ заједницу) укључити се, придружити
довати, свиђати се, допадати се - уи. се, прикључити се, прићи , уврсти­
уживати, ласкати 1., волети ти се, инкорпоритати се, утрпати се

пријатн ост ж угодност, комотно ст, фам . , увалити се фам . , упетљати се

лагодно ст, комфор, подесност фам., убаштрати се фам., уфурати се
пријем м О добродошлица, прихва­ жарf. - уи. уба цити се, уписати се
тање, дочек, прихваћање, прихват, ре­ приковати сврш . прел . 6 . примора­

цепција реШ., акцепт реШ. е 6. улаз 1. ти

приказ м О представљање е кри ­ прикраћен прид . 6. обесправљен

тика, резензија, оцена прикривати несврш . прел . (не до­
приказ а ж змај, сен, сабласт, авет, пуштати да се нешто види или пр и­

ала, утвара, привид, сновид, дух, мети) сакривати, тајити, скривати,

страшило , мора, сањарија, аждаја, к р ити, заташкавати, затр п авати фи!.,
причи на, баук, обмана, привиђење, пригушивати фи!.
страшно биће, симулакрум , митско прикривен прид . сакривен , скри­

биће, вешћа р е!., ажделија ре!., фан­ вен, забашурен, при тајен, тајни, за­
том фам., вештегара нар., цопрница томљ ен, латентан, неприметан - уи.

нар., аждаха арх., прилика реШ., фан­ замишљен

тазма реШ. - уи: чудовиште, визија, прикрити сврш . прел . (склонити од

халуцинација погледа и з нања других) 6 . сакрити
приказан прид . (чији је дат приказ) прикрити се св рш . 6 . сакрити се
описан, објашњен, одређен, јасан, прикупити сврш . пр ел . накупити ,
подробан, домишљен, установљен, саку п ити, скупити, акумулирати,

детерминисан, децидиран, утврђен - повећати , прибрати, концентрисати ,

уи. презизан, дефинисан н аталожити, талож ити , нагомилати,

прикn адан прид . 6. примерен сабрати, увећати, намлатити фам. ,

прикn адност ж адекватност, по ­ зг рну ти фам., докупити реШ., зб рати
годност, примереност, подесност, ва­ реШ.

љаност, децснтност прикупљати несврш . прел . 6. ску­

прикnештити сврш . прел . фиг. 6. пљати

приморати приnаrодити сврш . прел . О 6 . изме ­

прикnонити се св рш . 6. определи ­ нити 1. е 6. променити

ти се приnаrодити се сврш . аклимати-

прикључити сврш. прел . уне- зовати се , асим иловати се, навикнути

ти, убацити, уклопити, припојити, се, адаптирати се, уклопити се, сажи­

уметнути, угурати, укључити, угла­ вети се, ускладити се, акомодир ати

вити, увести, увући, уврстити, ин ­ се, претопити се, привићи се, изјед­
корпорирати, забити фам., турити начити се, асимилирати се, навићи
фам., утрпати фам., гурнути фам., се, оДомаћити се , аклиматизирати се ,
утерати фам., увалити фам., на6и­ снаћи се фам., стопити с е фам., уше­
ти фам., нагурати фам., стрпати мит и се жарf. - уи: усвојити, прик љу­
фам., уфур ати жар !. чити се
501 припаrоДЉив I приме нити

пр ипаrодљив прид. сналажљив, примаља м в. бабица

довитљив, адаптабилан, . еластичан примамљив прид . привлачан, до­
фи!., флексибилан фи!. , убиквистич­ падљив, атрактиван, леп, красан , на ­

киреш. очит, заносан, магнетичан, сладак ,

припаrођавање с акомодација, згодан, занимљив, интересан тан,

адаптација, адаптирање, прилагође­ цакан, љубак, вабљив, меден, драже­

ност, привикавање, подешавање, на­ стан, мамљив, луткаст, леполик , кра­

викавање, аклиматизација, аклима­ сотан, чаран, лепушкаст, замамљив,

тизирање, навикнутос~ позитивна рафиниран, грациозан, мио , убав

промена, прилагођивање, прилагод­ ре!., гиздав арх., миловидан реШ., из­

бахрв. гледан ре!., милолик арх., зоран ре!. ,

припаrођеност ж в. прилагођавање уписан ре!. , гледа н реШ., шик неиром .

фам., дојмљив хрв. - уи. божанствен,

пр ипепак м О в. чичак 1. @ в. лупар
узбудљив , провокативан, добар, от­
припепљивост ж в. вискозност
мен
припепуша ж заал. (лат. Echeneis
примамљивати несврш . прел . в.
remora) штитоглава устарица
наводити
пр ипив м заступљеност, гомилање,
примамљивост ж привлачност,
повећавање, акумулација, концен­
допадљивост, лепота, дражест, драже­
трација, раст, скупљање, накynљање,
сност, заводљивост, љynкост, грација,
таложење, нагомилавање, увећава­
шармантност, шарм, атракција, атрак­
ње , надолажење, с(а)купљање, доток,
тивност, грациозност, неодољивос т,
згртање, пораст, сакупљање, прираст,
чар, симпатичност, умилност, пожељ­
појачавање, притицање, Дотицање,
ност, финоћа, красота, ум иљато ст,
навирање, повећање, концентрисање,
пријатност, наочитост, леполикост,
надолазак, агломерација, набацива­
м иљуш ност, лепушкастост, милоћа,
ње, збијање, депозиција сшруч., цен­
миловидност, занимљивост, замам­
трализација реШ., притјецај хрв . , кон ­
ност, убавост ре!. , зор ре/., аман ре!.,
центрирање хрв.
мачкастост фам. женственост суж.
припивање с в. прилив
примаран прид . О акутан, најбит­
припиэица м ж в. полтрон нији, пресудан, горући, одлучујући,
припика ж О (повољан тренутак) најважнији, виталан, преломан, не­
шанса, пригода, околност, ситуаци ­ заобилазан,арбитраран,судб оносан,
ја, изгледни моменат @ в. догађај @} суштаствен, прешан ре!. , деци зиван
реШ. в. приказа реШ. - уи: незадржив, важан, одлу­

припоr м О адверб @ в. рад' 1. чан, хитан, тренутан @ в. прописан

примадона ж дива, хероина, примат м О (прво место по рангу)

естрадна звезда, ведета реШ. в. предност 1. @ в. мајмун 1.
примакнут прид . приближен, збли­ примедба ж в. напомена
жен примена ж в. употреба
примапац м реципијент, адресат, применити сврш. прел . (учинити
приматељ, насловник, носилац, до­ нешто с нечим чему је то намењено)
бивалац, прималац поруке, рецептор искористити, употребити, послужи­
сшруч. ти се, упорабити хрв.
примењ ивати I примитивизам 502

приме њивати несврш . прел . иско ­ осећати 1@ в. уочавати (1) в . заре ­

риш ћав ати , употребљавати, служити зивати

се, раб ити хрв. примисао ж в . прохтев

приме р м О узор, модел , норма, примити сврш. прел . О (узети оно

прототи п, образац , парадигма - уи . што се нуди) узети, добити, прихва ­
мерило @ (идеалан -) в. савршен­ тити - уи . зарадити, узети @ (- ту ­
ство ђе обичаје и сл.) усвојити, преузети,
примера н прид . О праведан, по­ посвојити (1) (- У неку заједницу)
штен, в аљ ан , частан, добар , крепо­ укључити , довести, убацити, увести ,

стан, душеван, честит, непорочан , дочекати О (- неку вест на одређен

неподм и тљ ив , етичан , моралан , ка ­ начин) реаговати , прихватити

рактеран,и справан , људ ски , ИС Т И НО ­ примитиван прид. О (који је ло ­

љубљив, бес прекоран, непокв арен , ших манира и понашања) прост,
правичан, уз оран , одан , чистих руку, припрост, простачки , некултуран,

у погону, д о л ичан, искрен , скрупуло ­ некултивисан, нецивилизован, не ­

зан, ћудор еда н , коректан , с а вестан , пристојан, непријатан , неучтив, н е­

поуздан , лојалан , чести та особа, до­ доличан , неваспитан, неотесан, не ­

следан, пун врлина @ (који је з а при ­ љубаз ан, без образан,неуместа н , не у­

мер) в. до б ар 1. т у и. уважен 2. људан, н еуглађен , неотмен, неваљ ао ,

примерен прид . при стао, а деква ­

нерафиниран, неуљуђен , скаредан ,
неприличан , кочијашки , профан, н е­
тан, погода н , рав а н, прикладан , зго­

дан, одговар ајући , повоља н , подобан,

достојан , без манира, лоше одгој е н ,
неделиката н, неприклад а н , неугод ан ,
доличан, екви вал е нта н , д обар ф ам.,
ваљан нар., кореспондентан форм.,
неодгојен хрв. , неприја з ан хрв. - у и:
препотентан,охол , осион , ра з врат ан ,
подесан форм. , ш е ст ан арх., опортун
пркосан , осоран @ (који је техноло ­
реШ.
шки превазиђен) в. заст арео 1.
пример еност ж в. прикладно ст
примитивац м (нецивили з ован а/
примерн ост ж в. морал
некултурна особа) прост а к, неоте ­
приметан прид. О (који се одлику­
санац , дрипац, варварин , варв ар ,
је примет ношћу) истакну т, упадљив,
вандалин , грубијан , непросвећеник
уочљив, ви дљ ив, и з ра з ит, маркантан ,
- фам: џибер, сељак, сељачина, па ­
упечатљи в , с нажан, з аметан реШ . - ланчанин,буздован,брђанин,чобан,
уи. типичан @ в. очиглед а н
чобанин, чобанчина, паор , шабан ,
приметити сврш. прел. О угледати ,
балканац, горштак, цепаница, џи ­
видети, за п аз ити, осмо т рити , уочити ,
џан, геак , ђилкош , дилкош, сирови ­
спазити, о п а;l ИТИ, разабрати, откри­ на, сивоња, троглодит - жарf: љаксе ,
ти, шмекнути жаРf., снимити фам. , завичајац - дизелаш арх., неандерта ­
уловити о ком фам., ђанити жарf., лац фиl. фам. , пећински човек фи!.
ошмекати жарf., из валити жарf. @ в. фам., папак pef. , неуљудник р е Ш . , н а­
разумети задњак реШ., хорјат арх. , барбар хрв. ,
приметљи вост ж в. очевидност барбарин хрв. - уи. хулиган, 6араба,
приметн ост ж в. очевидност дивљак, одрпанац

примећи вати - несврш . прел . О в. примитивизам м О примитив -

503 примити се припитI

нос~варваризам,нецивилизованос~ ти реси . - уи . наме т нути, нареди ти

дивљаштво, вандализам, нељудскост, принц м краљевић - уи . племић
некултурност, сировост, некулту­
принцип м О (основна мисао , пола ­
ра , простаклук, заосталос~ некул­
зни став у некој науци) мисао водиља
тивисаност, неуљуђеност, простота,
8 (руководећа идеја) начело, увере­
припростост, просташтво, гру6ијан­
ње, веровање, вера, схватање , увере ­
штина, бар6аризам хрв . , бар6арство
ност, у6еђеност, поглед, гледиш те
хрв. - уи. суровост, злочин 8 в. не ­
принципијеnан прид. постојан,
просвећеност
непроменљив, непопустљив , непро ­
п римити се сврш . О (започети неки
менљив, непоколе6љив, устрајан,
посао) прихватити се 8 (о 6иљкама)
консеквентан, истрајан , упоран, ста­
почет и расти, заметнути корен, ухва­
билан, устаљен, поуздан - уи: поуздан,
тити клицу @) жар!. в. насести О жар !.
стваран,снажан,дисциплинов ан
в. заљубити се
приобаље с приморје
примицање с в. стизање
прионљив пр ид . в . лепљив
п риморавати несврш . п рел . в . си­

лити
припадник м О в. присталиц а 8
члан
п риморати св р ш . п рел. принуди­

ти, натерати, присилити, наметнути

припајање с О привлачење, спаја­
ње, срастање, срашћивање, кохези­
своју вољу, притерати, исфорсира ­
ја, приањање, слепљивање, адхезија
ти, приковати , нагнати , усиловати,

усил ити, стегнути фи/., пригњечити ссируч. 8 сједињавање, анексија, ин ­

фи!., приклештити фи/., притиснути теграција, уједињење, спајање, стапа­

фи/., октроисати форм. ре си . , намора ­ ње, фузија, сједињење, удруживање,

ти реси. - сл: наметнути , наредити здружење, удружење, уједињавањ е,

п риморје с прио6аље здруживање, амалгамирање фи!.,

срастање фи!., амалгамација фи!. @) в .
п риморски пук м бот. (лат. Scilla
окупација
maritima) ре!: велика 6алучка, дивља
капула, морска капула , морска че-
припајати несврш . прел. О привла­
6улица,морски лзук, пасји лук, про­ чити, спајати, срастати, приа њати,

ст р е н слепљивати 8 сједињавати , анекти­

п ринети сврш . прел . в. донети

рати , интегрисати , уједињавати , ста ­
пати, удружвиати, здруживати
п ринова ж в. новорођенче
припека ж в. топлота
п ринуда ж присила, уцена, приси ­

љавање, уцењивање, изнуђивање, из ­ приписати сврш . прел . аплицирати,

нуда, претња, рекет суж. , рекетирање д одати, приденути , придодати, наде­

суж. нути,придати , атри6уирати, додели ­

п ринудити сврш . прел . (наметну ­ ти, дати, ушити, пришити фам. , при­
ти своју вољу) примор ати, натерати , петати ре!. , назунтати р еТ., прик ачити

присилити , притерати, исфорсира ­ фам., натоварити фам ., прилепити

ти, приковати, нагнати, усиловати, фам.

усилити, стегнути фи!., пригњечити припит п р ид. (мало пијан) опијен ,

фи!. , приклештити фи!., притиснути поднапит, загрејан фам., весео фам.
фи/. , октроисати форм. реси., намора- - уи. пијан
приповедање присебан I 504

приповедање с препричавање, потентан,охол ,осион,разв ратан,пр ­

казивање, причање, нарација - уи. го­ косан,осоран

ворење прираст м б. прилив

припов едати несврш . непрел . при­ приредити сврш. прел . б. спремити

чати, препричавати, беседити, ка­ прирепак м б. полтрон

зивати, описивати, излагати, плести природа ж О (скуп битних морал­

фам . , вести фам., испредати ексир. - них, психичких и интелектуалних

уЙ . гов орити, брбљати, разговарати особина) идентитет, карактер, мен­

приповест ж б. догодовштина талитет, темперамент, его, личност,

приповет ка Ж б . прича 1. душа, ћуд, дух, психа, психологија ,

припојити сврш . прел . О састави ­ сензибилитет, ков, срж, нарав, ин ­

дивидуалност, индивидуалитет, на ­
ти, спојити, свезати, слепити, приљу­
бити обухватити, обгрлити, увући, стројеност, нутрина, ја, особине,

прибројити , објединити, опсегнути, унутрашњост, крв фи!., штих фам.,

апсорбовати, пригрлити, привити, натура peiй. - уй: морал , навика @ б.

убројати, загрлити фи!. , причврљити својство е (сав материјални свет ко­

ји нас окружује) окружење, подне­
фам., усисати фам. @ (- једну земљу
бље , клима - уи. средина 1.
другој) б. анектирати @) б. прикљу­
чити
природан прид . О нормалан, на­

раван , прост, неусиљен, неупадљив ,

припомаrа ти несврш . прел. О б.
свакодневни,непосредан,ненападан ,
помагати @ б. саветовати
лежеран, спонтан, уобичајен, нату­
приправити сврш . прел . б. спремити
ралан,обичан,логичан , једноставан,
приправљ ати несврш . прел . б.
непретенциозан, неформалан , неу­
спремати 1. крашен, без украса, ненашминкан
приправн ик м б. кандидат
фи!. , нехињен peiй . - уи: правилан ,
припрема Ж б . проба 1. регуларан @ б. прописан е б. случа­
припремат и несврш. прел . О оспо­ јан О б. аутохтон 1.
собљавати, мобилизовати, регруто ­ прирођен прид. уро ђ ен, својствен,
вати фи!. @ б. спремати 1. наслеђен, у крви - уи: Домаћи, важан
припреми ти сврш . прел . О б. спре­ приручник м (књига са упутстви ­
мити 1. @ б. уприличити ма) мануал - уи. књига
припрем љеност ж б . форма 1. присан прид. О близак, интиман,
припрост пр ИД. (који је лоших ма­ Домаћи , непосредан, породични,
нира и понашања) прост, простачки, пријатељски, ближњи, сродан, срод­
некултура н, примитиван , некулти­ нички, неформалан - уи . повезан , по­
висан, нецивилизован, непристојан, верљив, искрен, поуздан , родбински
недолича н, неваспитан, неотесан, @ б. привржен 1.
безобраза н, неуместан, неуљудан, присвојити сврш. прел . б. окупирати
неуглађе н, неотмен, нерафиниран, присебан прид. сталожен, при ­
скаредан, неприличан, кочијашки, бран, сабран сређен, концентри ­
профан, недостојан, без манира, ло­ сан, пажљив, озбиљан, фокусиран ,
ше одгојен, неугодан, неодгојен Хрб., усредсређен,хладнокрван, трезвен,
непријаза н Хрб. - уЙ. нељубазан, пре- духом присутан, усредоточен, по-
505 I
присебност приступити

зоран - уи. спокојан погодба, хармоничност, саГJlаснос т,

п рисебност ж 6. разум хармонија, допуштење, сарадња, на ­

пр исетити се несврш . 6. евоцирати годба, сложност, ред и мир, нами­

рење, складност, акрорд, пакт фи!.,
пр исеliање с 6. подсећање
конкордат реси. , угодба реси., аран­
пр исипа ж 6. притисак 2.
жман реси. антанта суж. , - уи: прија­
при сипити сврш. прел. 6. принудити
тељство, утовор
присиљ а вање с 6 . принуда
п ристаниште с О лука 49 реси. 6.
пр исиљавати несврш . прел . 6. си­
склониште
лити
п ристао прид . адекватан, приме­
п риспонити се сврш. наслонити
рен , погодан , раван, прикл адан,

се , налећи згодан, одговарајући, повољан , по ­

п риспушкивати прид . (напрегну­ добан, доличан, еквивалентан , до­
ти слух да би се нешто чуло) ослу­ бар фам. , ваљан нар . , кореспон ден­
шкивати - уи. ћулити тан форм . , подесан форм. , шестан
п рисност ж приврженост, блискост, арх., опортун реси.

наклоност, наклоњеност, фамилијар­ пристати св рш . н е пр ел. прел . допу­

ност, интимност, интимитет, љубав, стити , дозволити, одобрити, сложити

привлачност, заљубљеност, топлина, се, аминовати, прихватити , пу стити,

магнетизам фи!., хемија фам. фи!. - дати слободу, благословити ,' изаћи у
уи: слога, пријатељство, нежност, сусрет, дати, аминати ре!. - уи. попу ­

привлачност стити

пристајати несв рш. не прел. одго­ присташа м 6 . присталица

варати, стајати, погодовати, пријати, пристиэање с 6. стизање

лежати, пасати фам., пасовати фам., пристојан пр ид . 6 . сусретљив
чучати жар!. , конвенирати реси. пристрасан прид . субјективан, нео­
пристапица м ж следбеник, при­ бективан,некритичан,тенденциозан ,
сташа, поклоник, заговорник, при­ произвољан,арбитраран,неблагона ­
падник, гласноговорник, симпатизер, клон, непоштен, приврженички, на­

љубитељ, приврженик , заступник, вијачки, унилатералан, нерациона ­

заштитни к, поборник, бранилац, лан, ускогрудан, с предрасудама , јед­
заговарач, експонент, заговаратељ, ностран, наклоњен, пристран , обојен
подржаватељ, подржавач, носилац, фи!. , оптерећен фи!.
бранитељ, стегоноша фи!., навијач приступ м О стил, схема, метода,
фи!., барјактар фи!. , заставник фи!., систем, посту п ак, начи н , модалите т,

апологета фи!., фан фам. облик, методологија, п лан, пут, про­

пристанак м О сагласност, одо бр е­ ц едура, техника, средство, програм ,

ње, допуштење, п рихватање, одоб р а­ п р а кса, сл ог арх. 49 6. улаз 1. @) 6. тех­

вање, слагање, пристајање, акцепт ника 1.

фи!., зелено светло фам., ап робација приступити сврш . непрел . О прићи ,
реси., акорд реси., агреман реси., су­ доћи, пр имаћи се, приближити се 49
гласност Хр6. - уи: утовор, договор 6. уписати се @) 6. прикључити се О
49 догово р , склад, сп ор азум, сл ога, (почети не ш то радити) прихватити
конгруенција, с л ага ње , р азумевање, се, пр им и ти се, латити се
присуство I причање 506

присуств о ж заступљеност, при­ притицање с в . прилив

сустност, постојање, учешће, пред ­ приliи сврш. непрел . О приступи­
стављено ст, презентност реШ . , на­ ти, доћи, примаћи се, приближити се
зочност хрв. б в. уписати се @) в. прикључити се
присутан прид. О (који присуству­ приуwтити сврш . прел . (пружити
је нечему) назочан хрв., презентан могућност) омогућити, наместити,
реШ. б заступљен, представљен сместити - уи. одобрити
присутнос т ж заступљеност, при­ прихватање с О в. пристанак 1.
суство, постојање, учешће, предста­ б в. пријем 1. ... уи. упијање
вљеност, презентност реШ ., назоч­
прихватати несврш. прел . в . потвр­
ност хрв .
ђивати
притајен прид. сакривен, скривен, прихватиnиwте с избеглиштво ,
забашурен, прикривен, тајни, зато­
уточиште, збег, прибежиште , склони­
мљен, латентан, неприметан - уи. за­
ште, закриље, скривалиште, заштита,
мишљен
заклон, скровиште, заклониште, убе­
притајити се сврш. несврш. О в. са­ жиште, азил фи!.
крити се б сврш.рефл. в. сакрити се1 .
прихватити сврш . прел . О в . при­
@н есврш. ирел. в. вребати 2. стати б в. потврдити @ в. прежали­
притвор м в. затвор
ти

притворан прид. в. покварен 1. прича ж О (усмено казивање) при­

притворити сврш . прел . ... уи. ухап­ чање, казивање, препричавање, жва­

сити ка жар!. б (прозно књижевно дело)

притворица м ж в. препредењак 1. краћа приповетка, приповест, повест
притворств о с в. неискреност 1. реШ. - сл. новела @ в. бајка фи!. 6
притеrнути сврш. прел . в. стисну­ (догађај у којем учествује више људи)
ти 1. аранжман , комбинација, варијанта,

притерати сврш . прел . в. принуди­ шема фам., схема фам.

ти причаnица м ж О брбљивац, говор­

притисак м О (сила којом једно те­ љивац, трабуњало, прича ло, лупета­
ло делује на друго тело) притиски­ ло,чаврљало,наклапало,ћаскало,бе­

вање, притискање б фи!. (снажан нетало, брбљавац, бргљало, брбљавко,

утицај да би се нешто добило у своју брбљов, трачер, блебетало, брбљало,
корист) пресија, принуда, присила, бргљоч, тртљивац и тртљавац, лома­
утицај, репресија, притискање, сти­ тало, празнослов, тртљало, хлапи му­

скање - уи. насиље, претња, уцена ха pel., кењатор нар., сероња нар. , гов­

притиснути сврш. непрел. прел. ногризац нар. б в . брбљавица

О устрем ити се б стиснути 1. @ сти­ причаnо св . причалица 1.

снути, присилити, притерати, ис­ причање с О конверзација , кази­
форсирати, нагнати, усиловати, уси­ вање, приповедање, комуницирање,

лити, стегнути фи;., пригњечити говорење, говор, општење, комуни ­

фи!., приклештити фи!., октроисати кација, дијалог, дебата, изражавање,

форм. реШ., наморати реШ. - уи . на­ прича, обраћање, расправа, дискуси­
метнути,наредити ја, нарација, зборење, домјенак ре!.,
507 причати I прњавица

говоранција фам . , жвака жарf., спи­ покорност, јогунство, буњење, бун­

ка жар!., збор арх., козерија реШ . 6 8. товност, обесност, самовоља, неди­
приповедање сциплина, тврдоглавост, опирање,

причати несврш . непрел . О говори­ непопустљивост, својеглавост, др­

ти, приповедати, беседити, диван и­ скост, пркошење, неукротиво ст, са­

ти, казивати, изјављивати, описива­ мовољност, хировитост, ћуд љивост,

ти, тврдити, обраћати се, објављива­ мушичавост фам., рогатост фам. , не­
ти, изговарати, исказивати, излагати, послух Хр8. - уи: жестина, хир, упор­
зборити, оглашавати се, аминати pef., ност, живахност

гласити се реј. , певати фам. , парла­ пркосан пр ид. непокоран, непослу­

ти фам., плести фам., вести фам., шан, неукротив, распуштен, упоран,

разглабати фам., спикати жарf., при­ тешко савладив, недисциплинован ,

казивати форм. , гласати се ексир., ненадгледив - уи: немиран, тврдо­
оцртавати ексир., испредати ексир.,
глав
глагољати реШ., говоркати хии. - уи: пркошење с 8. пркос
викати, брбљати фам. , разговарати
прљав прид . нечист, запрљан , аљ­
6 приповедати, препричавати, бесе­
кав, блатан, каљав, кужан, музгав,
дити, казивати, описивати, излагати,
усвињен, труњав, гнусобан, бљузгав,
плести фам., вести фам., испредати
штрокав, поган , брложан, умрљан ,
ексир. - уи. говорити, брбљати, раз­
труо, смрдљив фиf., црн фиf. , ум а ц­
говарати
кан фам., говнав жарf., усран жарf. ,
причврwl1ен прид. учвршћен, при ­
калан арх., скрнаван реШ. - уи. ле ­
кован, закваче н, спој ен, сједињен,
пљив
скопча н , спучен - уи. повезан
прљавост ж за прљаност, нечисто­
причврwl1ивати несврш . прел.
ћа, аљкавост, каљавост, кужност,
учвршћивати, учвршћавати, чврстити
музгавост, усвињеност, гнусоба, бљу­
причина с ж О 8. приказа 6 8. при­
згавост, шторкавштина, штро кавост,
виђење 1.
поган, умрљаност, умацканост
причљив прид. О (који много при­
прљавwтина ж О нечистоћа, не­
ча) брбљав, брбљив, говорљив, раз­
чист, поган - уи. прљавост, смеће 6
говоран, логореичан, ће р етав, кле­
фиf. 8. неморал
петав, лапрдав, уста не затва р а и зр . ,
прљати несврш . прел . загађивати ,
глагољив реШ., многоглагољив реШ .,
блејав ре!., брботљив ре!. - уи. језичав блатити, поганити, брљати, вашари­
ти, мазати, каљати, мрљати , брложи­
приwивак м 8. полтрон
ти, гадити, чинити нешто гадним,
приwипетља м ж 8. полтрон
мрсити , мељати фи!. реШ., свињити
приwити сврш . прел . О зашити,
фам., стрвити реШ., см р адити реШ . ,
ушити, нашити 6 фиf. фам. припи­
брљугати реШ.
сати, приденути, придодати, н адену­

ти, придати, атрибуирати, доделити,

прња ж 8. крпа 1.
припетати реј. , назунтати ре!., прик а­ прњав прид . О 8. похабан 1.
чити фам. , натоварити фам ., приле­ прњавацм 8 . одрпанац 1.
пити фам. прњавица ж з оол. (лат. Vепus уепи­
пркос м непослушност, инат, не - cosa) дондол
пробаlп роваnити 508

проба ж О вежба, вежбање, испро­ пробитачан прид. 6. користан 1.

бавање, припрема, увежбавање, при­ пробити се сврш. прогурати се,
премање б 6 . оглед 1. т уи . провера продрети , прославити се, афирмира­
пробати сврш . прел . окусити, куша­ ти се , успети, постати неко, постићи
ти - уи. презалогајити успех, стећи углед - уи. потврдити се
пробирање с 6. селекција пробnем м о потешкоћа, брига, не­
пробирати несврш. прел. О (тра­ воља, неугода, незгода, мука, недаћа,
жити нешто боље) пробирати , одва­ неугодност, непријатност, неприли­
јати , изабирати боље, одлучивати се, ка, препрека , несрећа, сметња, зачко ­
опредељивати се б требити, чистити, љица, главобоља фи!. - уи. беда 1. б
прочишћавати, бирати, филтрирати 6. задатак е> заврзлама
пробирач м 6. пробирљивац пробnематичан прид. о 6. незго ­
пробирљи вац м избирач, избир­ дан 1. б 6. споран
љивац,бирач,проби рач пробnематичност ж 6. неодређе­
пробисвет м о скитница, скита­ ност

рало, скитничар, скиталац, лутали­ пробрати сврш. прел . 6. определи­

ца, тумарало, уличар, клошар, бес­ ти се

кућник, цуњало, вагабунд, селилац, пробудити сврш . прел . О (разбуди­

ПОТУЦаЛО, уличњак, потуцач, аван­
ти до краја оног који је спавао) раса­
туриста, мувало, скитало, скитач,
нити, раздремати, тргнути, дигнути
потукач, бангало, луњало, басало, из кревета, пренути из сна - уи. про­
луталац, фукара, човек с улице, веч­
будити се б фи!. покренути
ни путник - фам. клатарало, шала­
пробудити се сврш. прел. О (пре­
базало - фиl. номад, чергар, чергаш
стати спавати) раса нити се, раздре­
- реШ. лангара, скитник, ходалица,
мати се, тргнути се, устати, прену­
ходач, бангалоз, левента, ветрењак,
ти се из сна, дигнути се из кревета ,
блатотеп - арх. трампер, клатеж, ва­
пренути се из сна б фи!. доћи себи,
гант - ре!. јурук, потепух, ајван, ван­
освестити се, тргнути се, раз будити
дрокаш, лонција, хахар, тепац, ван­
се, активирати се, прену ти се, кон­
дровац, гурбет, јалијаш, лангов - уи:
центрисати се
беспосличар, просјак, мангуп - сл:
пробуwити сврш . прел . О (прити­
бадаваџија, апаш, птица селица фи!.
ском створити отвор) буш нути , и з­
б врдалама, ветропир, хохштаплер,
бушити, провалити реШ ., пробурази­
вртиреп, ветрењак, фићфирић, пре­
ти фам.
вртљивац, летипас, лети ветар, зви­

јук, шврљало, аламуња, шеврдало, проваnија ж амбис, понор, бездан ,

ђИЈ1КОШ ре!. , вираун ре!., лаур ре!., бездно, безданица, урвина, мртво ду­

којекаковић фам., цвећка фам., вр­ боко, амбулина ре!., абез ре!., провала

т игуз нар., јебиветар нар., ландара реШ.

фам., ветрогоња арх., голо игра арх., п роваnити сврш . прел . О (силом
витлија арх., хлапимуха ре!. - уи: негде ући) пробити, развалити б
покварењак, враголан, ленштина, (притиском створити отвор) пробу­
скитница е> 6. пропалица 1. () 6. шити, избушити, буш нути, пробура­
препредењак 1. т уи. разбојник зити фам. е> фам. (рећи глупост) 6.
509 провапиикlп роrрес

лупити 2. @) фам. в. схватити 0 фам. проводити се несврш. О в. и злази­

в. приметити ти 2. @ в . пијанчити
п ровапиик м в. разбојник проводиик м кондуктор - уи. кабл
пр овера ж контрола, надзор, про ­ провокативаи прид . иза зоаван,

веравање, преглед, надгледавање, изазива'IКИ - уи. дрзак

претрес, ревизија, надгледање, ин ­ провокатор м изазивач - уи. шпи­
спекција, надзирање, проматрање, јун
надзорништво, прегледавање, пре ­
провоцирати несврш . прел . (некога
гледа ње, верификација форм. , над­ вербално изазивати) в. задиркивати
гледреш. - суж: смотра, обилазак - уи:
nporana ж в . ведрина 1.
испит ивањ~проба
проrањати несврш . прел . в . трчати
пр оверавање с в. провера
npornac м в . саопштење
пр овереи прид . О в. сигуран 1. @ в.
проrиаи прид . в. одбачен 1.
поштован 1. '" уи. сналажљив
проrиаиик м в. емигран т
пр оверити сврш. прел. видети, раз­
проrиаиство прид . (стање изгнане
мислити, испитати
особе) прогонство , изгнанс тво, из­
пр оветравање с вентилација,
гнанство, егзил, емигрантс тво, ис­
освежавање, ветрење, луфтирање,
кључење - уи. анатема
зрачење, вентилирање, луфтање,
проrоворити сврш . непрел . изго­
прозрачивање, изветравање , луфт­
ворити, изустити, про збо ри ти, зуц­
хансажарr.
нути, прословити, писну ти, рећи,
пр оветравати несврш . прел . ве­
заустити, пробеседити, заблејати, за­
тр ити , вентилирати , хладити, луф­ блекати , отворити уста, пусти ти глас,
ти рати, з рачити, ветрети, луфтати, проустити, за певати фиr., зинути
освежавати, изветравати, про з рачи ­
фи!., зацвркутати фи!., кукурикн ути
вати, проветривати
фи!., ланути фи!., бекнути фи!. ио!.,
п ровидаи прид . О прозиран, тран ­ гукнути фи!., загукати фи!., пропе ва­
спарентан, прозрачан , бистар (о во­ ти фам., гакнути фам. - уи: говори­
ди), шупљикав суж., редак суж. @ фи!. т и, признати, промрмљати

в .. очигледан проrоиити несврш . прел. в. трчати

провидиост ж (стање онога што је npOrpaM м О план , распор ед, сати­

провидно)прозирност,бистроћа,би ­ ница, итинерар @ (телевизијски -)
строст, незамућеност, стакленатост, канал @) (- партије) .. 0 (позориш ни
тра нспарентнос~бистротареш. - ) репертоар
провииција ж О в. земља 1. @ в. проrрамираи прид . аутоматски,
предео механички, компјуте р и зо ван, ауто­
провиривати н есв рш . н е прел . в. матизован, ynрављан машински

вирити 1. проrрамирати св рш . прел . в. ро­

провпачити се н есвр ш. в. пењати се ботизовати

провод м О (одлазак из куће ради nporpec м раст, пораст, побољшање,
забаве) забава, излазак, опуштање повећање , помак, напредак , цве тање,
фам., зезање фам. @ в. п ијанка @) в. екс п анзија, о п орављање, просп ери ­
журка тет, разв ој, о пор авак, процват, од -
проrреси ванI произпазити 510

мицаље, ус пон, бољитак, помицаље, изјешан, вечно гладан, облапоран ,

усавр ш ељ е , уздизаље, промена на­ попашан, сладокусан , грамжљив ,

боље, кор а к напред, позитивно кре ­ алав, амишан pef., дрчан pef., грам­

таље, оздра вљеље фиf. , ескалација зљив pef. , аласт арх. , слаткохран

фиf., аутме нтација реШ ., побољшица реШ . , поједљив реШ .

реШ., од го рег ка бољем изр. асанаци­ прождрљивац м В . и зјелица
ја Meg. сшру ч. суж., - сл: бла гост аље, прождрљивост ж В. јешност
увећаље, излечеље
прозаичан прид . О (који је напи ­
проrре сиван прид . напредан , на­ сан у прози) .. f:} фиf. В . досадан
предљачки, инов аторски , реформа­ прозборити сврш . непрел . В. про ­
торски, р е формистички, слободоу­ говорити
ман, пр о сперитетан, окренут буд ућ ­
прозиран прид. В . провид а н
ности, в и со коразвијен , иноват иван
прозор м окно , понистра ре!., пен­
- уи: савр е ме н, модеран
џер p ~ f., роз ета сшруч .
продав ац м трговац , дућанџија ,
прозрачан пр ид . В. провидан
продавач, ћифта арх., мешетар р е Ш. ,
прозрети сврш. прел . О видети , до ­
крамар реш. - суж: зеленичар арх. ,
кучити, установити , раскринкати,
пиљар, бака лин , воћар , бакал , гро­
препознати, сагледати , проникну ти
шићар
(у нешто), разабрати , уверити се (у
продавни ца ж радља, трговина,
нешто) , напипати , дознати, прогл е ­
дућан, локал, продаваоница, про ­
дати фиf., прочи т ати (некога) фиf.,
давао на, магаз ин , магаза арх., бези­
прокужи т и фам., укапирати жарf. -
стан арх., бутига pef., болта pef. - суж.
у и : спо з нат и, р аз умети , от кри т и f:} В.
маркет, само п ослуга, самоус л ута, с у­
приметит и 1. @ В. прочи т ати
пермаркет, хи п ерм а рке т, б а ка лн и ца ,
произаfiи несврш . непрел. (намет­
кантина, сит ни чарниц а, си т нич а риј а
ну т и се к а о з акљ учак на основ у и з не ­
продерати се сврш . В . ви кнути
сених чиљеница) В. проистећи
продирањ е с В . п родор
произвести сврш . прел . В . напр а­
продискутовати сврш . непрел . В.
вити
поразговарат и
ПРОИЗВОДмО ствар, продукт, пред­
продор м пенетрациј а, прод ир а ље
м е~ роб а, артик ал, изр ађевина , вешт
продоран пр и д . О В. п и шт ав f:} В .
арх. f:} В. оствар е ље 1. @ В. резултат
успешан 1. произвођач м В. проналазач
n родужета к м В. настава к
произвољан прид. О п рибл и жа н ,
продужити сврш . прел . В. н аста вити
са мов оља н, апри о р а н , п ау ш ала н, н е­

продукт м О В. оств ареље 1. f:} В. пр е ци за н , ар б и траран фиf., одокат и ­

производ 1. @ В. р езулт ат ван фам. f:} В. пристр ас а н
продуктива н прид. В. ствар а лачк и произпазити несврш . непрел . О
продуховље ност ж В. м удрос т 1. (наметати се као з а кључак на основу
ПРОЖДРIbИВ прид. похлепан (на и з несених чиљеница) прои з ила з и­
јело), халапљ ив, грабежљ ив , лаком ти, следи т и, проистицати , дола з ити ,

(на јело), г рам з ив, не з аситан, не­ излаз ити , наметати се , еманирати f:}

зајажљив, је шан , грабљив , ха л ав , (водити порекло и з нечега) потица-

511 проистеliи I прометан

ти, проистицати, исходити, водити скота ц, горки дубчац, коњска трава,

корен изр., происходити реси . мјесечник, прољика
п роистеliи несврш. непрел. (на ­ промакнути сврш. п рел. (неш то не­
метнут и се као за к ључа к на осно­ ком) в. пропустити
ву из несених чињениц а) прои з аћи, проматрање с в. проверавањ е

ис п а с т и , доћи , изаћи, наметнути се, промашај м в. омашка 1.

еман ирати
промаwити св рш . прел . О (не по­
п ројекат м костур, нацрт, план (ар­ годити) омашити, фулати фам . е в.
хите ктонски), концепција, кроки, погрешити @) в. пропустити
обрис, слика, прика з, схема, верзија, промена ж мењање, измена , адап ­
гла вне црте, макета, лреглед, скица, тација, модификација, трансф орма­
за мисао, шема , идеја, оквир, синол­ ција, преосмишљавање, трансфор ­
сис, лредлог, цртеж фи!., пројект хрв. мисање, премоделовање, препра ­

- суж: сат ниц а, итинерар , маршута вљање , преобликовање , преин ачење

п ројектант м в. архитекта реси ., преиначивање реси . , преп равак

пројектовање с в. архитектура 1. хрВ. , прилагодба хрв., трансформира­

проказати свр ш . п рел . в. одати ње хрв., преоблика хрв.

прокnети сврш . п рел. анатемисати ,

променити с врш . прел. О (учини­

екс комуницирати, уклети, изолшти­

ти друкчијим/различитим) п одеси ­

ти, осудити, искључити, искључити

ти, преобликовати, дати нов облик,
изменити, прилагодити, адап тира­
из цркве/друштва, изрећи клетву/
проклетство, бацити анатему, анате­ ти, прерадити (- музику) , пр еина ­
чити, преокренути (- стање ) , пре ­
миз ирати , изолћити хрв.
обличити, примерити (- узрасту),
прокnетиња ж в . лроклетство 1.
структуисати, преправити (- оде ­
прокnетник м О в . лрепредењак 1.
ћу) , р еформисати (- универ зитет),
е в . очајник
средити фам . , ишћашити жарf. ,
прокnетство с О клетва, урок,
унети промене/измене форм., моди ­
ами н , усуд, анатема, несрећа , зла суд­
фицирати хрв. , реформират и хрв .,
бина, амен, зла срећа, зла 'коб, про­
преформули р ати (- реченицу)хрв.
клетиња фам . е в . анатема 1. - сл: п р е р у ш ити , уредити, окрен у­
проксимитет м в. близина ти, устројити, изврнути , ретуши ра­
проnаз м в . ходник 1. ти, ускладити е (- новац) замени­
проnазити несврш . не прел . в. проћи ти, разменити - уи . устинити

проnетеријат м радничка класа, променљив пр и д. (склон проме­

лумпенпролетаријат суж. нама) нестабилан, несталан, непо ­

проnуфтирати сврш . непрел. п р о­ стојан, превртљив , неуједначен - уи .

з рачити, проветрити, изветрити, неједнак

освежити, излуфтирати, провенти­ промеравати нес врш . прел . в. оце ­

лирати реси., дати му по луфтханси њивати

жарf. промет м в. превоз

прољевак м бот. (лат. Gratiola offici- прометан прид. О (- саобраћај ,

nalis) реј: пролевак, водени дубачац, улица и сл.) жив, проходан, бучан е
милица, божја милост, водени тро- саобраћајни
промеwати I пропуст 512

промеwати сврш. прел . смутити, пропадати несв р ш. н е п рел . 8. сах­

измешати, замутити, измутити, раз­ нути

мутити, промутити, проџарати фам., пропапица м ж О 8. ленштина @ 8.

скал абурити реШ. препредењак 1. ~ уи. пробисвет 1.,
промине нтан прид. О 8. признат 1. одрпанац 1.
@ 8. очигледа н пропао прид. О (материјално упро ­
промисп ити несврш. н е прел . 8. раз­ пашћен) банкротирао, изгубљен , пу­
мотрити ко фам., прсо фам. @ (који није успео
промрэа о прид. смрзнут, озебао, у животу) изгубљен, заблудео е 8.
мразовит реШ . дотрајао

промрм љати сврш. н еп р е. О (рећи пропаст ж О слом, крах, дебакл, фи ­

неразговетно, кроз мрмљање) про­ јаско, пад, хаварија, бродолом фи!.,
брундати, промрморити, промумла­ провалија фи!. , расап ре!. , растеп ре!.
т и, за мрсити, замумлати, проњуњо­ - уи: пораз, неуспех, трагедија, бан ­
рити, промумљати, продунодрити @ крот @ уништење , амин, нестајање,
8. проговорити пораз, катастрофа, амен, финиш, за­
промутити сврш . прел. 8. проме­ вршетак, конац фи!., крај фи!., фина­
шати ле фи!., умирање фи!., свршетак фи!.,

промуliура н прид. 8. виспрен сутон фи!., залазак фи!., смрт фи!. ,

распад жарf. @ 8. смак света
промуliурност ж 8 . памет
пропасти сврш . непрел. О 8. осиро­
пронапаэак м откриће, изум, па­
машити @ 8 . банкротирати е 8 . на ­
тент - уи. апарат
страдати
пронапаэач м творац, изумитељ,
пропевати сврш. непрел . прел .
креатор, произвођач, створитељ, ге­
О неирел . фам. 8. проговорити
нератор, истраживач , аутор, ствара­
@ ирел . жарf. 8. одати е нейрел. 8 . за ­
лац, налазач, рукотворац, изумилац,
певати
откривач, отац фи!., мозак фи!., на­
лазник реШ., - уй . покретач пропис м О (уредба која утврђује
ред, поредак) уредба, начело, прин ­
пронаliи сврш. прел. О (траже­
цип, закон, правило @ (општепозна­
њем доћи до нечега што је било
изгубљено) наћи , ископати фам . @ те норме о начину понашања и сл.)

(створити нешто ново) изумети, норма, формалност @ 8. наредба

пронаћи, конструисати, открити, прописан прид. 8 . легитиман

створити пропитати сврш . прел . 8. испитати 1.

проникнути сврш . прел . О (у не­ пр о питив а ње с 8. испитивање
што) 8. приметити 1. @ (у нешто) 8 . п роп п а нак м ливада, пољана, па ­

прозрети 1. шњак, испаша, ледина, лазина, попас,

проницљив прид . О 8. далековид лаз, зараван, попаша, паша, раван ,

@8. виспрен чистина, попаска, ведрик pef., прога ­

проницљивост ж О 8. памет @ 8. ла арх.

видовитост 1. пропорције ж мн. 8. формат

пропаrирати несврш . прел. 8. за­ пропуст м О 8. недостатак 1. @ 8.
ступати грешка
 пропустити I просек

пропустити сврш . прел . О занема­ бајач, видар, задиг ре!., задик ре !.,
ри т и, изоставити, не искористити, здухач арх., вједогодња арх., ви кан

из б е ћи , промашити, обићи, заобићи, реси . , жрец реси ., чУДотворник р еси.,

и с пустити, превидети, промакнути јасновидац р е си., врачар реси., в р ачо­

( н е што неком), проиграти, прегледа­ лија р е си . , мантиј а ш ио!. - у и: лекар,
ти, мимоићи фll!. , не узети у обзир астролог

изр . - суж: преспавати, пречути е (- пророчански прид . в . далеков ид

не ког да прође) пустити , дозволити - пророчанство с О претска зање,
уи. допустити
прорицање, предвиђање, дивин ација,
прор ачунавати несврш . непрел.
гатање, магија, чаролија , видови тост,
ка лкулисати , обрачунавати, рачуна­ врачање , предска з ивање , спири тизам

т и , вршити обрачун , мерити, преме­ суж., бајање, чаробњаштво , ч а р ање,

р а ват и , вагат и
мађијање, гледање судбине, нај ављи­
прор ачунат прид. непоштен, пре ­ вање, погађање, видовњаш тво , прет­
п ред е н, лицемеран , дво л ичан, пре ­
казивање, читање (судбине) , гледање
тво р а н, смиш љ ен, срачунат, подму­
у будућност, претказање , предсказа­
као, префриган, подао , неискрен, ње, пророштво, бахорење р е !. - суж:
притворан , намазан фам ., лупешки нумерологија , леканомантија, н егр о­
ексир. , татски реси. - уи: неваљао, по­
мантија ре!., ји-ђинг, некромант иј а,
к в а рен - сл: лоповски, лукав
коскиномантија, стихомантија , к ато­
про рачунати сврш . прел . в. пред­ промантија , тумачење снова, гл едање
в идети 2. у карте/пасуљ/шољу, отварањ е та р о­
проре11и сврш . прел . в. предсказ ати та, хиромантија е ви з ија , предоџ ба,
пр орицање с в. пророчанство 1. доживљај, помисао, виђење, пр едви­
пр орицатељ м в. пророк ђање, предсказање, приказа, пр едста­
пр орицати несврш . непрел . пога­ ва - уи : замисао, уобразиља
ђати, гатати , претка з ивати, предви­ просветитељ м исси . виталн а/ по­
ђ ати , гледати судбину, одгонетавати, кретачка снага, лучоноша фи!. , пр о­
предска з ивати, најављивати, гледати светилац ре!.
у длан , бајати , унапред видети, врача­ просветљивати несврш. прел . в.
т и, видети (будућност), пророкова­ обучавати
ти , читати фи!. , казати фи!. , казивати
просве11ен прид. в. образован
фи!., цопрати ре!., бацати карте фам. ,
просве11еност ж в . образовање 1.
проказивати арх. , бахорити реси. -
просве11ивати несврш. прел . в.
суж: окретати карте фам . , гледати у
образовати
шољу, гледати у пасуљ, отварати та­
просед прид . грао, сив, грахор аст,
рот, гледати у карте
пепељаст, сивкаст, непотпуно с ед,
п ророк м видовњак, врач, врачара,
шућмураст реси. , суркаст ре си ., сур
маг, вештац, прорицатељ, чаралац,
реси.
гатар,визионар, опсенар, гатара, по­
проседе м в. техника 1.
гађач, гаталац, бајало, чудотворац,
чаробњак, бели маг, врач погађач, си­ просек м О средина, средња мера е

хирбаз, црни маг, оракул, травар, хо­ (уски отвор у нечем што је просеч е­
џа , негромант, урочник, некромант, но)засек,засеклина,просеклин а
просечанl проститутка

просечан прид . О (као већина) ве­ просперирати несврш . непрел . в.

ћински @ фиf. в. слаб 2. уздизати се

просидба ж веридба, заруке, прсте­ просперитет м в. прогрес

новање, прстен, прошење, прошеви ­ просперитетан пр ид. в. прогреси­

на, верење ван

просити несврш . прел . О просјачи­ прост прид . О (о човеку) в. при­

ти, божјачити, камчити, тражити, прост @ (који није сложен) једно ­
- изнуђивати, цинцарити, богоради­ ставан, лак, разумљив, схватљив ,

ти, божјакати, слепарити, жицарити јасан, незамршен , незакомплико­

жарf., жицкати жарf. @ В. молити 8 ван, неувијен, очигледан , очит, оп­
тражити (нечију) руку, снубити арх., штесхватљив 8 (који се не разлику­
вербати арх. је од других) о.бичан, једноставан ,
просјак м сиромах, сиромашак, неусиљен, неупадљив , свакодневни,

клошар, убожник, божјак , тужник, непосредан, ненападан, лежеран ,

кукавац, мамитељ, паупер , јадник, нараван, спонтан, уобичајен, нату ­

торбар, мољакало, убогар, гоља, не­ ралан, непретенциоза.н , неформа­

вољник, патник, јуродиви, бедник, лан , неукрашен , без украса, нен а­

злопатник, мученик, фукара фам. , шминкан фиi. , нехињен реси . - уа:

правилан,регуларан
жицкара жарf., жицкарош жарi. , ве­

селник реси., крпа аој. - уа: беспосли­ простак м (нецивилизована/не ­

чар,одрпана ц,бескућник културна особа) примитивац, нео­

просјачити несврш. прел. в. проси­ тесанац, дрипац , варварин, варвар ,

ти 1. вандалин, грубијан, непросвећеник

просјачки прид. в. јадан 3. - фам: џибер, сељак, сељачина, па­

ланчанин,буздован,брђанин , чобан ,
просјаwтво с 6. сиромаштво
чобанин , чобанчина, паор, шабан ,
просnава ж в. славље
балканац, горштак, цепаница, џи ­
просnавити сврш . прел . О (свеча­ џан , геак, ђилкош, дилкош, сирови ­
но) обележит и, целебрирати ре си . @ на, сивоња, троглодит - жарi: љаксе,
победити, крунисати се, окрунити се, завичајац - дизелаш арх., неандерта­
овенчати се, тријумфовати, награди­ лац фиi. фам. , пећински човек фи!.
ти, стећи награду, успети фам., папак реј., неуљудник реси ., на­
просnавити се сврш . (постати по­ задњак реси., хорјат арх., барбар хрв.,
знат) пробити се, афирмисати се, барбарин хрв. - уа. хулиган, бара ба,
прогурати се, постати неко, стећи дивљак,одрпанац

славу, стећи добар глас, опра!:,дати простачки прид . в . примитиван

поверење, продрети - уа. успети , по­
простирач м покривач, прекривач ,
тврдити се
поњава, навлака, покров, простирка ,

просnављ ање с в . гозба застирач, коперта, покривало, штит ­

просnављ ати несврш . прел . в. по ­ ник, линцул ре!., ленцун реј., ryњ ре!.,

штовати покривача ре!., гуњац реј., покровац

просnављен прид . в. признат 1. реј., покривка реј. , колтрина реј.

просnо вити сврш . непрел . в. прого­ простирка ж в. простирач

ворити проститутка ж курва, блудница,

515 простодушан I проти вљење

ћошкара, професионалка, куртизана, протекторат м т уи. земља 5.

л ака/јавна жена, нечасница, продава­ протекција ж О веза, заштитн и­
ч ица љубави, ноћна дама, уличарка, штво, меценат, покровитељство , за­

ла ка роба , жена лаког морала форм., штита, познанство, патронаж а, па­

к ур а ва ре!., курба ре!. , паландра ре!. тронат, помоћ, меценатство , за к лон

- фам: дромфуља, опајдара, курва­ фи!., арка фи!. реси., окриље фи !.,
ча, фунфа, шупљача, профукњача, подршка фи!., залеђе ре!. , штел а р е!.,
фукса, камењарка, дроца, курветина, леђа фам . , колатура реси . , конкција
т ротоарка , распандркача , фуфа, дро ­ реси . f} брањење, одбрана, засту п ање,
љ а , кокота арх., фукара р е си . , прости ­ штићење, заштита - уи . заступ а њ е
тут киња реси. протест м в. протестовање

простодушан прид . в . непорочан 1. протестовање с опирање , про­

простор м О подручје, зона, терен, тивљење, супротстављање, бу њење,

ми ље, простор , регија, крај, област, отпор , неслагање, негодовање , н епо­

пр едео , сектор , територија, појас, за ­ корност, одолевање , огорченост, гор­

х ват, окружење , средина, околина, чина, жаљење, приговарање, бунт,

о кружје хрв. f} в. раздаљина т уи . бунтовништво, гунђање, суопротста­
ста дион, просторија 2. вљење, резистенција, јадање, о пр ека,

просторија ж О дворана, амфитеа­ немирење, оз лојеђеност, одупир ање,

тар , сала , ха ла f} соба , одаја форм . огорчење, побуна , револт, про тест,
нез адовољство, одбијање, приговор,
прос тран прид. О (о површини)
противделовање, противслов љење,
ш ир ок , велик , нескучен, неизмеран,
оспоравање, бура фи!., повика реси . ,
дуг, дугачак - уи. удоб а н f} в. све­
ресантиман хрв., просведов а њ е хрв. ,
стр а н 1.
противштина хрв. - уи : буна, о пози­
про стреn м бот. (лат. Gentiana cruci-
ција, пркос, пркошење
ata) ре!: сириштара, владисавка, мали
протеfaи сврш . непрел . истећи , пре­
с рчењак , прострелче
стати , минути, прохујати, и з бл едети,
просу1)ивачки прил . в. подробно
испарити, пролетети, уминути , про­
про сути сврш. прел . расути , изручи­
ћи фи!. , проминути реси.
т и, одлити, пролити, и з лити, разли­
противан прид. супротан, о б рнут,
т и, сипати , сунути, исипати, изасути ,
друкчији, контраран,опречан ,ад в ер­
и з бацити,исути,распросути
зитиван реси., различан реси .
пр ота м фам. в . свештеник
противэаконит прид . в. незако­
протаrонист м карактер, јунак, нит

улога, актер, фигура, лик - уи . глу­ противэаконитост ж в . не зако­

мац
нитост
протежирати несврш . прел . в . за­
противити се несврш . непрел . бу­
ступати
нити се, протестовати, супр отста­

протеэати се несврш . водити, пру­ вљати се, негодовати , опирати се , жа ­

ж ат и се, ићи (ка) лити се, приговарати, пружати о т п ор

протеин м беланчевина, албумин , - уи. гунђ ати

албумен противљење с О в. нетрпељиво ст

протектор м в. заштитник 1. f} в. протестовање

противникl профан 516

проти вник м О ривал, конкурент, протува м ж В. препредењак L.

супарник, антагониста, изазивач, протумачити сврш. прел . В. обра­
надметач, премац, опонент, такмац, зложити

конкуренција, непријатељ, натјеца­ протуха м В. пробисвет 1.

тељ хрв. б В. нападач
проћаскати сврш . непрел . В. пораз­
противн ост ж супротност, одуда­ гова р ати
рање, опречност, опозиција , супрот­
проћердати сврш . прел . (узалуд
стављање, опрека, побијање, дихо­
потрошити новац, имовину или вре ­
томија, контраст, противречност,
ме) протраћити, потрошити, изгу­
неподударност, оспоравање, неус­
бити, раскућити, прокоцкати, про ­
кладивост, опозит, обратност, обрну­
картати, упропастити, профућкати
тост, супротна тврдња, контрастност,
фам., скрцкати жарf.
противречје, антипод фи/. , против ­
проћи сврш. непрел . О престати ,
словље реШ ., антитеза фил., противна
минути, прохујати, избледети, испа­
тврдња хрв., противштина хрв. - уи:
рити, пролетети, истећи, протећи,
теза, разлика - сл : негација, непри­
уминути, проминути реШ. б (- кроз
знавање, дисјунк ција
нешто) провући се
противотр ов м антидот сШруч . ,
проћи се сврш . В. оставити 1.
утук реШ., спас фи!., протуотров хрв.
проузрокивач м В. подстрек(ив)ач
противпра вни прид. В . не законит
проучавање с О В . испитивање
противпри родност ж В. первер ­
б В. анализа 3.
зија
проучавати несврш . прел . испити ­
противпроп исан прид. В. незако­
вати, истраживати, студирати, ана­
нит
лизирати, рашчлањивати , тумачити,
противракетни прид . антиракетни,
претресати, експлицирати, евалуира­
противваздушни, протуракетни хрв.
ти, објашњавати, разлучивати, разма ­
противреч ност ж В. противност
трати, интерпретирати, прикупљати

протицање с (оно што протиче) В. податке (о нечему), мерити, детаљно

проток испитивати, испипавати, описивати,

протицаТIfi несврш. непрел . тећи, про­ дубље улазити (у нешто), појашњава ­

лазити, бежати (о времену), промица­ ти, разлагати, сецирати, проматрати,

ти, брзо пролазити, ићи фи/., проле­ двојити,извиђати, проверавати, раз­

тати фи/., летети ексир. , јури ти ексир.,
прошишавати фам., трчати фам., исти­
цавати реШ., пролазити као ветар изр.
протојереј м парох, поп најстарији
по чину у парохији, протопрезвитер ,
мишљати (помно о проблему), ана­
томисати фи/. , проњушкавати фам.,
чачкати фам., њушкати фам., чепр­
кати фам. анатомизирати суж. - уи:
делити, упознати - сл : утв рдити, ч и­

протопоп, прота фам. тати, разглабати

проток м (оно што протиче) проти ­ проучити сврш . прел . О В . испитати

цање, кретање, струјање, ток, те ч ење 1. е В. обавестити се

прототип м В . пример профа н прид . световни, секуларан,
протраћити сврш. прел . В. проћер ­ лаички, мирски, грађански, нецр­
дати квен, лајкушки ре!.
517 профанација I про шпост

профанација ж в. светогрђе екс пан зија, цветање - уи. прогр ес е

профан ирати несврш. прел . в. ру­ (време кад цветају биљке) цве тање,
жити цват, цвет

професија ж служба, звање, вока­ процветао прид. расцветан , беха­

ција, посао , с т рука, запослење, ан­ ран, у цвату, расцветао

гажованост, положај , за нимање, по­ процедура ж (утврђен пос туп ак за

зив , активност, би з нис , намештење, вршење какве радње или давања об­
дужност, задужење , радни однос, лика н ечему) метода, систем, процес,
позвање , упосл ењ е, послање фи!., поступак , методологија, техника
мисија фи!., задата к фи!., џоб жар!. , проце1јивати несврш . прел . в. це-
шљака жар!. - уи . за н ат 1. дити

професионапан прид. в. снала - проценат м в. корист

жљив проценити сврш . прел . в. предви­

професионапац м О (онај који се дети 2.

бави неким послом као својом про ­ процењивати несврш . прел . в. оце­
фесиом) " е (онај који се нарочито њивати

истиче у својој професији) стручњак, процеп м О (тесан пл ан ин ски про ­

експерт, мајстор, знала ц , добар по ­ лаз) кланац, усек , теснац, пролаз,
знавалац, виртуоз, маест ро , доктор
клисура, гудура, жд р ело, врата, пла ­
фам . , уметник фи!., чудотворац фи!., нинска врата, богаз арх. - уи. крш 1.,
упућеник реШ. гротло е в. сукоб
професор м (звање н астав ника у процес м О (све радње које се врше
средњим и висо ким школама) профа ради за вршавања нечега) ток, раз вој,
фам. - уи . предавач р аз ви так, проц едура,метода,систем,

профињен прид . О в. осећајан е в. методологија, техника е йравн. по ­

истанчан 1. ступак , парниц а, распра

проф ињеност ж О в. осећајност прочитати сврш. прел . О иш читати ,

е в . учтивост @) в. углађеност 1. дочитати, прогутати (брзо -) фам . е
проф ит м в. корист фи!. (- некога) про зрети, р аскрин­
про фитирати св рш . прел. (оства­ кати, прочитати неком мисли, про ­

рити профит) в. зарадити гледати (кроз некога), отвори ло се

прохпадан прид. в. хладан 2. је кому пред очима, видети у правом

прохте в м воља, намера , одлука, светлу, открити/схватити чиј е наме ­

ст ремљење , настојање, тежња, жеља, р е, проникнути (у нешто), прок ужи ­

амбиција , хтење, циљ, аспира циј а, ти фам.

замисао, примисао, план, интенци ­ прочишћавати несврш . прел. в.
ја, наум, накана, тежење, смерање, филтрирати
идеал, промишљај, пр етен з ија, смер прошење с в. просидба
реШ . , намисао реШ . проширити се сврш . (заузети неку
прохујати сврш . непрел . в. проћи већу територију) в. раширити се

процват м О фи!. (духовни и кул­ прошпост ж антика, давнина, древ ­

турни преображај набоље) препо­ ност, класика, старина, далека про­

род, оздрављење фи!., опорављање, шлост, нестало време, древни пер иод,
прпоwити се I публикација 518

прошло време, старо доба, бирземан опрема фи!. , алатура ре!., дота ре!.,
ре/., бирвакат ре/., баба-земан ре!. , ба­ женинство ре!. , донос фам.
баземан арх. ре/., пре т повест реси. пруд м ре /. 8. спруд

прпоwит и се несврш. ре!. 8. прси­ пружати се несврш . протезати се,

ти се водити, ићи (ка)
прсити се несврш. (галамити о својој прчевит прид. 8 . разбпудан
вредност и) шепурити се, кочоперити прчкарија ж 8. нестручност
се, гордити се, разметати се, хвалити
прчкати несврш. прел . 8. претурати
се, охолити се, трсити се , размахива­
прwтати несврш . непрел. О (о теч­
ти се, дрчити се, дизати нос, бочити
ности) 8. суктати @ (летети на све
се, попримати укочен став, ребрити
стране) врцати, фрцати , избијати,
се, банити се, кицошити се, гледати
искакати
с висине, кочити, , држати се надме­
псето с О 8. пас' @ 8. пош човек
но, шепирити се, п а радирати , ушто­
псина ж О 8. пас ' @ 8. лаж @) 8. пре ­
гљивати се, надувавати се, кочити се,
вара 1.
правити се важан изр., махати фи!.,
пинчити се ре/., јордамити ре/., ачити психа ж 8. природа 1.
се ре!., рашепирити се ре/., прпошити психолоrија ж 8 . природа 1.
се ре/., напувавати се фам., пумпати псовање с вређање, псовка , погрда ,
се фам. , пувати се фам., прчити се увреда, хуљење, непристојност, ома­
фам . , курчити се нар., пурити се арх., ловажавање, срамоћење , хула, погрд­
зорит и се реси. не речи, ружење, инвектива арх.

прскати несврш. непрел. зап ива­ псовати несврш. прел . О хулити,

ти, поливати, шкропити, шприцати , кпети, бештимати р е/., пичкарати
штрцкати, штрицати, врцати , изби­ жарf., врагетати реси. - уи: вређати,
јати, штрцати, обпивати, квасити, ло ­ повређивати @ 8. ружити
пити ре/., фрцати ре/., трацкати реси. , псовка ж вређање, погрда , увре­
штрапати реси., фљаскати реси. - уи: да, псовање, хуљење, непристојност,
цурити, куљати омаловажавање , срамоћење, хула , по­
прстац м зоол. (пат. Lithophaga lit- грдне речи, ружење, инвектива арх.

hophaga) прстић пубертет м адолесценција, младост,

прстен м О бурма @ (ствар прстена­
стог обпи ка) беочуг, копут, котур, ко­
ло,венац,алка,обруб,обруч,витица,
бандажа, колобар, серкл реси . @) 8 . ве­
нац 3. 0 8. просидба
прстено вање с 8. просидба
пртљаr м багажа, ствари, ковчези,
торбе, кофери, путне торбе
сазревање, тинејџерске године, мпаде
године, млади дани фи/., магареће го­
дине фам., пролеће живота изр. - суж:
момаштво, младићство, девојаштво
пубертетлија м 8. адолесцент
публика ж аудиторијум, аудијенци­
ја, гледалиште, гледаоци, слушаоци,
присутни у дворани, гости, посети­

пртљаж ница прил . 8 . гардероба оци, присутни у просторији , посма ­

пртља ње с 8 . трач трачи , публикум арх., гледатељство

прћија м ре!. мираз, жени но имање, Хр8., слушатељство Хр8.

спрема, имовина коју доноси же н а публикација ж издање - суж. књи ­

од родитељске куће, женино добро, га,часопис, новине
519 пубпиковатиlпутарина

пубпи ковати сврш. прел. в. објави­ пуран м 6. ћуран

ти 2. пурпуран пр ид. ри ђ, гримизан, ба­
пубпи цистика ж в. новинарство крен, црвен, риђаст, јарко црв ен,
пуза вац м В. полтрон ш/ амен, црвенкаст, жућкастоцрвен,
пуз авица ж бот (биљка која се пе ­ бакренаст, порфиран, љубичастоцр ­
ње повијајући се око своје подлоге) вен, багрен ре!., крмезан р е!.
повијуша, пењачица, верач ре!. - уи. пуст прид . в. празан

лоза 2. пустињак м монах, калуђер, духов­

пуза ти несврш. пр ел . О (- по земљи) ник, испосник, милосрдник, са мо­

,. б в. пењати се станац, инок, усамљеник фиf., црно ­

пујдати несврш. прел . в. подстица­ ризац фам. хрв., фратар хрв., р едов­
ти 1. ник Хр6.

пук м в. народ 2. пустити св рш . прел . О (престати за­

пуковник м в. старешина 1. државати силом) оставити, дати сло­

пупс м откуцај срца , куцај, ритам боду б в. одобрити @) в. пропустити

фи!., темпо фи!., било ре!. , лапат арх., 2. О (из затвора) ослободити 0 в. об­
дамар арх. јавити 2.
пума ж заал. (лат. Felis concolor) ку­ пустити се сврш . О (оставити слу­
гуар чају или некој већој сили одлуку или

пун прид. О (- нечим до краја) испу ­ развој догађаја) препустити се, опу­
њен, попуњен б (који обилује н е<IИМ стити се, предати се, одати се б (по­

у себи) ,. @) (који се испољава у свим чети нешто радити) в. упустити се

деловима) 6. потпун О максималан, пустопов м О авантурис т, авангу­

највиши риста ре!. б авантуриста

пунач ак прид. дебео, незграпан, ма­ пустопован прид . О в. авантури­

сиван, кабаст, овелик, здепаст, тежак, стички б в. погибељан 1.

велик, попуњен, округао, набијен, пустоповина ж в. авантура
омашан, итекакав , позамашан, ове ­ пут м О траса, линија, асфалт, друм,
ћи, набрекао, надуван, повећи, тер е­ улица суж., коловоз, рута, стаза, про­

т ан, пун,обилан,одебео,обила~ро­ метни пут, прометница , маршрут а,

бустан, обиман, набубрео, замашан , саобраћајна веза, пртина ре!., утре­

повелик, подебео, дежмекаст фам. , ник реј., колник реј., прилаз фам.,
з бојит реШ. џада фам., коломија арх., колотечи­
пун о прил . В . много на арх. , вагаш арх., цеста хрв . - суж:

пун оважан прид . в . легалан богаз реј. , канал, трвеник, пречиц а,

пун опетан прид . велик, одрастао, саоник, лаз ре!., коридор, путељак,

самосталаН,стасао, сазрео, зрео, оса­ путања, крчаник, пролаз, заобила­

моста љен, дозрео, потентан, разви­ зница - сл: проток , ток, траг, про ти­

јен цање б в. путовање @) 6 . прис туп 1.

пуномоћ ж б. акредитив т уи. аутопут

пупавац м заал . (врста п ти це сели­ путањаж т уи. пут 1.

це, лат. Upupa epops) футач, фу тава ц путарина ж друмарина, воз арина,

пупчана врпца ж п упчаница цестарина

путељак I пшеница 520

путељ ак м т уи . пут 1. ног оружја) испаљивати f} (на гол)

путен прид. в. разблудан гађ ати (лоптом у мрежу), шутира­

путер м в. маслац
ти, распуцавати се, .ћушкати, удара­
ти (лопту), бацати (лопту), шуткати
путова ње с пут, вожња, путешестви­
фам., шутати хрв.
је арх. , итинерар реШ. , возидба реШ. -
суж: екскурзија, излет, тура, маршрута, пуцњава ж паљба суж. , плотун

експедиција, мисија, ходочашће, мату­ суж. , канонада суж. , рафал суж. , бара­
жа суж., салва суж.
ралац, турнеја - сл: шетња, шетање
путов ати несврш . неп р ел. пр ел . оби­ пучанство м в. народ 2.
лазити крстарити суж. - уи: кретати пушити н ес врш . прел . дуванити, ка­

се, возити се дити, фумати реј., димити фам., ку­

путово1ја м в. водич рити фам . , пљугати жарf.

пући сврш . не прел . О пукнути, рас­ пушка ж шкљоцара фам . танџа­

прснути се, експлодирати f} жарf. в . ра суж.,

банкрот ирати пушкомитраљез м в. митраљез

пух м зоол. (врста глодара, лат. Glis пчепа ж з оо л . (лат. Apis m еlliбса)
g1is) ,. (инсект који дај е мед) т уи . оса
пуцап ина ж б ат. (лат. Colutea arbo- пчепарство с апикултура

rescens) реј: жути багр ен, зве ч ак, жу­ пшеница ж бат. (лат. Тritic ll m aesti-
та багра, жута багрема vum) жито - суж. озима пш ен иц а, ја­
пуца љка ж фам . в. пиштољ р и ц а, тврд и ц а, шишуља, шуљак, јед ­
пуцати не сврш . прел . О (- из ват р е - ноз р нка
рабатан прид. в. рабљен ближан, једноличан 1., равномер ан
рабити несврш. прел. в. употребља­ (i) в . ' пристао

вати равнање с О поравнавање , израв ­

рабљ ен прид. антикваран, кори­ навање, глађење б подешавање, при ­

шћен, полован , рабатан, употре­ лагођавање, изједначавање , нив ели­

бљаван, упортебљен, стар, трошен, сање, нивелирање ~ в. руковођењ е

ношен, дотрајао, секондхенд не­ равнодушан прид . неосетљив, без­
ирам. фам., упорабљен хрв . , упора­ осећајан, хладан, безизражајан, без­
бљиван хрв. бојан, индиферентан, индолент ан,
раб ота ж в. кулук флегматичан, дистанцира н, нехај ан,
незаинтересован , отупео , уздржан,
рава н ' ж О површина, плоха, пло ­

штина, страна б равна површина, једнолик, летаргичан, обамро, нема ­

равни ца, низија, зараван , плато - уи. ран,непомичан,неузнемирен , неос е­

поља на тљив, неутралан, хладан фи!., леден

рав ан ' прид . О (без неравнина) гла­ фи/. - уи. апатичан

да к, изравнат, утлађен, уједначен, равнодушност ж незаинтересов а­

утлачан, без набора, без неравнина ност, неузнемиреност, неосетљивост,

б прав, несавијен, неискривљен, ис ­ неутралнос~ индолентнос~ индо­

прављен, опружен, испружен, истег­ ленција, инертност, индиферентност,

нут, протегнут, израван, незавинут отупелост, инерција, флегматичнос т,
~ в. водораван О (- глас) уједначен, неосетљивост, безосећајност, нехај ­

равномеран, монотон, миран,тих 0 ност, неосетљивост, летаргија, нехај­

барабар, исти , једнак, упоредан, на­ ност, хладноћа, немарност, једнолич ­

поредан, сподобан, подједнак, исто ­ ност, празнина фИI.

ветан, један, уједначен, равноправан, равномеран прид . уједначен , јед­
барабаре ре!., барабаз вар. - уи: при- ноличан, једнолик, линеаран, скла -
равнотежа I радост 522

дан, ср еђен, свуда једнак, једнако рас­ радионица ж радиона - суж. атеље,
п ор еђен, течан фu/. - уи. раван 5. лабораторија, браварија, оружарница
равн отежа ж О баланс, једнакост, радити н есв рш . н е пр ел . О делати ,
симетрија, еквилибријум, уравноте­ арбајтовати фам. , шљакати фам. ,
женост, уједначеност, хармоничност, пословати форм., работати арх. , сл у­
хармо нија , усклађено ст, склад, рав­ жбовати арх. - уи: бавити се, рин тати
номе рност 8 хармонија, хармонич­ 8 деловати , дејствовати , чинити, вр ­
ност, склад, сагласје, иди ла, лепота, шити, изводити, обављати, одрађи ­
срећ а, мир , ред, слога, рај (на земљи) вати, ординирати

ексир . , див ота ексир. , сугласје Хр6. радиwа м 6 . марљивац

paraCToB м 6. довратак радиwан прид . 6 . радан

рад' м О посао, деловање, делат­ радник м трудбеник , делатник, ра­

ност, акт ивност, акција , подузимање, ботник, пролетер, намештеник, слу­
дејство, работа, оперисање, прега­ жбеник , запослени, запосленик р е Ш .,
лаш тв о , предузетништво, предузет­ раденик арх. - суж. чиновник, еви­

ност, предузимање, рука фUf. - уи. дентичар , административни службе ­

кулук 8 производ , творевина, дело, ник, референт, бележник, већник ,
резултат, учинак @) (научни, струч ­ марник арх., конзулент реШ . , посло ­
ни, књ и же вни и сл .-· ) дело , оглед, примацр е Ш. , дужносник р е Ш. , алдер ­
спис, студ ија , прилог, чланак, темат, ман реШ. , посленик реШ . , КОН З ИЈ1ијар
трактат, е сеј, текст, документ, састав, реШ . , записничар
рас п рава, осврт, напис , публикација, радња ж О продавница, трговина ,
репортажа, реферат О 6 . ревност 0 дућан, локал, продаваониц а, прода­
(ста ви т и у -) погон , употреб а , по ­ ваона, без истан арх. , бутига pef., бол­
крет, к р ет ање
та pef. - суж. маркет, самопослуга, са­
рад' прид . 6 . решен моуслуга, супермаркет, хипермарке т,

радан прид . марљив, вредан , предан , бакалница, KaJ-IТина, ситничарница ,

делата н , м аран , реван , ревностан , ситничарија 8 потез, поступак, дело ,
актива н , а гилан , пожртвован, неу ­ захват, чин, акт, акција, гест, акат арх.
моран, п о слен , савестан , радишан, - уи . предузимање @) ( - у наративном
учинков и т, раден, радин, као мрав , делу) садржај, фабула, ток, след
амбициоза н, устрајан, радохоличан радо прил . О вољно , оберучке, св е ­
(преви ше вредан) фам. , флетан pef., срдно, здушно , спремно, одмах, во љ ­

усталач ки фам. , усрдан реШ ., деј ­ ко, врло радо, од свег срца uзр ., отво­

ствен ре Ш ., прилежан ре Ш . , горљив рена срца uзр . , раширених руку uзр .,

реШ., трудољубив р е Ш . без оклевања uзр . , без речи uзр. 8 6.

радијатор м О греј ач - уи. пећ 8 Су добровољно

мотору ау томобила) 6 . хладњак радознао при д . љубопитљив, заин­
радикал ан прид . О драстичан , да ­ тересован, љубопитан, питљив, заин ­
лекосежа н , е кстреман, екстремистич ­ т ригиран, курио з ан реШ.

КИ, беском пр о мисан , некомприми ­ радо,у ж О весеЈЬе , веселост, срећа ,

сан, рево луционаран, превратнички, полетност, лепршавост, озареност,

бунто ван, неумерен, фанатичан 8 6. раздраганост, ведрина, живахност,

потпун @) 6. основни 1. добра воља, разгаље ност, усхит, раз -

523 радостан I ра збојник

игранос~мерак,расположеност,ћеф тратити реШ., улупавати фам. , пр о­

фам . , лакоћа ексЙр. - уй: расположе ­ сипати у ветар изр . - уЙ. троши т и

ње , усхићеност 49 В. задовољство разбеснепост ж В. разјареност

радостан прид. оптимистичан, оза­ разбијати несврш . прел . О В. ломи­
рен , срећан, насмејан, расположен, ти 1. 49 раздвајати
весео, лаган, неоптерећујући, раз­ разбијач м о 8. вандал 49 8. сна­
игран, распеван, занесен, живахан,
гатор
чио , раздраган, блажен, полетан, ве­
разбијен прид . о поломљен, сло­
дар , обрадован, задовољан, лепршав,
мљен , слупан, скршен, изломљен, смр­
допадљив , разгаљен, оран, добре во­
скан, разлупан 49 фам. 8 . побеђен
ље , виталан , жовијалан
разбити сврш. прел. О поло мити,
радохопичан прид . В. радан
сломити, слупати, скршити, и з л оми­
рађање с О порођај , рођење, пород, ти, смрскати, разлупати, покрш ити
рођај арх. 49 фи/. 8. стварање @) фи/. реШ. 49 фам. 8 . победити @) фам. 8.
(- дана) рођење , зора, свитање, изла­
пребити
за к сунца, свануће , излажење , освит,
разбпажити сврш. прел . (измеша­
расвит, зар Йесн. реШ., рођај арх., гра­
ти с водом) разводнити, раста њи ти,
н уће реШ . , проблесак реШ.
ослабити, ублажити, омекшати ф и !.,
рађати несврш . прел. О порађати, рашчинити р е !. , смекшати ре!. , р ажи­
правити фам., доносити на свет изр. дити р е !.
49 фи!. 8. будити 2. @) фи!. 8 . стварати
разбпудан прид . пожудан , блудан,
ража ж заал . (лат. Raja clavata) >1- ... уЙ. похотан, разврата н, прчеви т, р ас к а­
ајкула
лашан, склизак, сензуалан , облапо­
ра жапостити сврш . прел. 8. расту­ ран, распустан, помаман, похо тљив,
ж ити
волуптуозан, путен, сладострас тан,

ра жестити се сврш. не п рел . (много либидинозан, ласциван, сполно стр а­

с е изнервирати) 8 . побеснети ствен, осетилан, слободан, п лотан
ра забирање с 8. разликовање ре!., плотски ре!. - уй: скаредан , чулан
разабрати сврш . прел. О распозна­ 1., страстан
ти, видети, чути, начу т и, разазнати, разбпудник м В. развратник
приметити , спазити, уочити, запа­ разбпудност ж 8. разврат
з ити, опазити, препознати, познати,
разбој м о чекрк, вретено, намо­
ра з лучити, угледати @ 8 . схватити 1. таљка, моталица, вртило, ко лотур,

р азазнавање с 8. разликовање осовина, котур, вртилица, коло фи!.,

р азазнати сврш . прел. 8 . разабра ­ вртешка фи!. , летњак ре!., витло ре!. ,
ти 1. и 2. мотовило ре!. , вита о ре!. , раш а к р е!.,

разбацаност ж 8. неуредност навитњак ре!. , машиница фам. , с но ­

разбацивати се несврш. (трошити ваљка арх., предње арх., сноватник

много новца) расипати се, разметати арх., шипка реш. 49 8 . вратило

се , арчити, просипати новац, харчи­ разбојник м пљачкаш, бандит, од­

ти , разасипати, крчмити, улудо тро ­ метник, преступник, лупача, кра д1ЪИ­

шити, бацати паре, не жалити (но­ вац, делинквент, отимач, прова л н ик,

вац), траћити фам., ћердати ексЙр., шатровац, луталица, фуњар а, ганг-

разбојниwтво I развратан

стер, хаин реТ., харамија реТ., пуста­ се, усрећ ити се, процветати фиi., си­
хија арх., куче иот. - уи: вуцибатина, нути фиi.
нитков, битанга, пробисвет, силеџи­ развијен П Р ИД. 6. снажан 1.
ја, злочина ц - сл: издајица, кривац, развити се СВ РШ . О 6. порасти 1. б
мафијаш, уби ца, криминалац 6. сазрети 1. @ одмотати се, одвити
разбој ниwтво с бандитизам, раз­ се О (добити лишће уместо пупољка)
БОјство, пљачка ње, злочинство, хај­ пролистати,олистати

душтво, пљачкаштво, бандитство, развпачити несврш . непрел. О ис­

одметништво, насилништво , отима­ тезати,растезати,повлачити,разапи­

ње, злотворст во, пустахилук арх. - њати, распростирати, раширивати ,

уи: злочин, насиље ширити, извлачити, вући, затезати б

разбојство с 6. разбојништво фи!. отезати, говорити споро без кра ­
разбопети се сврш . (постати боле­ ја, детаљисати фам.
стан) оболети, лећи (у постељу), за­ развпачити се несврш. О 6. ме­

разити се суж. , занемоћати реШ. , за­ шкољити се б (налазити се посвуда)

немоћи реШ. - уи. ослабити 1. вући се , отезати се, повлачити се, по ­

разбор м 6. памет тезати се

разборитост ж о 6. методичност разводник м 6 0Т. (лат. Solanum dul-

б 6 . памет camara) реТ: паскавица, горкослад,
жбриља, одорита трава, пасвица,
разбудити СВРШ . прел . О (пробуди­
разводњак, расходник, разходњак,
ти оног који је спавао) расанити , раз­
расодник, тим боља, угаслица
дремати, тргнути, дигнути из креве­

та, пренути из сна б фиi. покренути развој м 6. раст 4.

разбудити се СВРШ. 6. пробудити се разврат м О изопаченост, немо ­

рал , развратност, порочност, разу­

разбукта о ПРИД. 6. распламсао
лареност, бестидност, некрепосност,
разбуцати СВРШ. прел. 6. разорити
нечасност, бешчасност, распуште ­
развапити СВРШ . прел . фам. 6. разо­
ност, фриволност, срамотност, раз­
рити
узданост, либертинизам, бешчашће,
разваље н ПРИД . О (о вратима) из­ саблажњивост, опсценост, порок,
ваљен, размандаљен, одваљен б
ласцивност, безочност, непоштење ,
жарi. 6. пијан
раскалашност, блуд, исквареност,
развезив ати несврш. п рел. одвези­ скаредност, нећудоређе, неетичност,
вати, разрешавати, разузл авати,дре­ поквареност, прљавштина, распусни­

шити, распертлавати фиi., распетља­ штво, недоличност, обест, пустопа ­

вати фиi. шност, неморалност, необузданост,
развесепи ти СВРШ. прел . (донети непристојност, морални пад, беспу­
срећу и радост неком) развеселити , ће фиl. , распусност фам., курварлук
озарити, разведрити, усрећити, раз­ фам. иот. - уи: похота, разблудност
драгати, увеселит и, пријатно изнена­ б 6. перверзија @ 6. похота
дити, ораспол ожити разврата н ПР И Д . О скаредан, ла ­

развесе пити се СВР Ш . (постати ра­ сциван, срамотан, опсцен, саблазан ,

достан због некога или нечег) обра­ раска лаш ан, вулгаран, скандалозан,

довати се, порадовати се, одушевити гре ш а н , п охотан, разуздан , бесраман ,

525 раэвратникlраэrоварати

нечастан, перверзан, саблажњив, бе­ мисати, упознати (некога о неч ему),

стидан, шокантан, запањујући, блу­ огласити, пријавити, изнети, рећи,
дан, зазоран, негосподски, сраман, рекламирати, наговестити, об знани­
раскалашен, распуштен, запрепа­ ти, дати (нечему) пубпицитет, раз­
шћујући, безочан, бешчедан, сти­ викати, ра ш ирити, лансирати (у јав­
дан арх. , увредљив еуф. 8 пожудан, ност), дојавити, казати, обелодан ити,
блудан, похотан, разблудан, прче­ пронети (глас), дати на знање, раши­
вит, раскалашан, склизак, сензуалан, рити глас, открити, реферисати , из­
облапоран, распустан, помама н, по­ вестити, разбубати фам., раструби ти
хотљ ив , волуптуозан, путен, сладо­ фам., растамбурати фам. , разбрбља­
страстан, либидинозан , ласциван , ти фам. , растелалити фам., анонси­
спол но страствен, осетилан, слобо ­ рати арх., афиширати арх., авизирати
дан, ПlIотан р еј., плотски реј. - уи: оп­ реШ. , приопћити Хр6.
с ц ен, инстинктиван, скаредан , чулан ,
раэrnаwавати несврш . прел . огла­
страст ан ... уи . простачки шавати , објављивати, јављивати, са­
раэ вратник м (човек неуредног и општавати, давати на знање, обзна­
распуштеног живота) раскалашник , њивати , обавештавати, ра з вики вати,
разузданик, блудњак, безобразни к, разглашавати, ширити, прено сити

распусник, распуштеник, раскала­

(глас) , лансирати (у јавност), трубити
шник, блудочинац, либертинац , ан­ фам. , тамбурати фам . , бубњати фам.,
тихрист ф Ui. - уи. добошарити фиг. - уи. трачарити
раэ вратност ж 6. ра зв рат раэrневљен прид. љут, љутит, ср­
раэ врставати н есврш. прел. раш­ дит, разљућен , разјарен, иживциран,
члањивати, раздвајати , одељивати, изнервиран, гневан, киван , ј ар остан,
распоређиват и, груписати, класифи­ надркан жарi. - уи: бесан, разјарен 1.
ковати, сврставати, сортирати, кла­
-сл:бунтован,узбуђен
си фицирати Хр6. раэrоварати несврш. непрел . О
ра эвучен прид . О извучен , раши­ причати, говорити, дивани т и , кому­
рен, ра с прос трт, разастрт 8 6. опсе­ ницирати, водити ра з говор , претре ­

жан 1. сати, дискутовати, развезати, рас­

раэrаnа ж 6. ведрина 1. причати се , растелалити се р еј., лон­

раэrаљен пр ид . 6. радостан џати реј., ћеретати фам., вести фам.,
раэrаљивати н есврш . прел. О (от­ разглабати фам., развести ексир.,
клањати нешто нелагодно) убла­ глагољати арх. , конверзирати реШ. 8
жавати, олакшавати, освежавати, фам : ћаскати, брбљати, запр едати,
окрепљивати, јачати, галити, поткре ­ жуборити, тамбурати, торокати, ди­
пљивати , крепити, снажити, чилити, ванити, чаврљати, ћућор ити, квоца­
соколити, чврстити, силити, бодри ­ ти, домунђавати се, диплити , бунца­
ти, одмарати, оживљавати 8 6. уве­ ти, наклапати, бенавити, чегртати,
сељавати чангризати, мрморити, дробити, ,
раэrnа6ати несврш . пр ел . фа м . 6 . говоркати , роморити , прежвак авати,

разговарати бубати, гудити, звекетати, брусити

раэrnасити сврш. прел . обавестити, јези к, разглабати, глабати, дромбу­
објавити, саопштити, јавити, инфор- љати, жрв њати, тандркати, збор збо-
разrоворl разиrран 526

рити, вести, причкати, тралалакати, ламати, сепарирати, декомпоновати,

причуцкати, парлати, четовати жар/., откидати, разбијати , цепати фи/., че ­

ћакулати ре/., жлабрати ре!. - уи: го­ хати ре/., черечити фам., рашчеречи­
ворити,лупати,оговарати вати фам., јединити реШ. , препола­
разrовор м О говор, разговарање, вљати реШ.

конверзација, комуницирање, гово­ раздвојен прид. О одвојен, одељен ,

рење, општење, причање, комуника­ подељен, раздељен, разлучен б в. ра­
ција, дијалог, прича, коресподенција, чваст

контакт, зборење, говоранција фам., раздвојити сврш. прел . в. одвојити

жвака жарi., спика жар/., збор арх., 1.
козерија peLU., домјенак ре/. б в. рас­
раздобље с о (временски период
права 2. @) в. препирка
уопште или раздобље које се одлику­
разrоворн и прид . О вербалан, је неким догађајима) епоха, ера, век,
усмен, оралан, говорни, језични, из­
период, интервал, време, доба, ета­
рече н, исказан б (- стил) фамилија­ па, сезона, доб, циклус, ера, размак,
ран, неформалан,говорни одсек времена, мена арх. б (период
разrон м бот. (лат. Verol1ica officil1a- у развитку нечега) стадијум, степен,
lis) реј: честославица, змијина често­ фаза, етапа
славица, шумска маљава вереница,
раздор м несугласица, спор, раз­
веруника, дупчац, европски чај, људ­
мирица, завада, конфронтација, кон­
ска верност, пропињача, ранилист,
фликт, опрека, раскол, процеп фи/.,
стравна трава, трава од ушљаме
расцеп фи/., јаз фи/. - уи. свађа
разrоропа1јен прид. в. разјарен 1.
раздорник м в. сплеткарош 1.
разrра1јивати несврш. прел . раста­
раздраrан прид . в. радостан
вљати, декомпоновати, одељивати,
раздраrаност ж в. радост 1.
делити, разваљивати - уи. раздвајати
раздраженост ж в. разјареност
раздаљина ж одстојање, даљина,
раздраживати несврш . прел . О в.
одмакнутост, размакнутост, размак,
нервирати б в. задиркивати
распон, удаљеност, релација, про­
раздражљив прид. в. нервозан
стор, даљ, дистанца, растојање, дис­
танцираност, одмак, растој, интер­ раздражљивост ж О в. разјаре­
вал, далечина, средокраћа ре!., протег ност б нервоза , живчаност, преопте­

ре!., метража фам., далеч реШ. рећеност, стрес, узнемиреност, узру­

разданити се сврш . в. сванути јаност

раздвајање содвај ање, рашчлањи­ раздробити сврш. прел. здробити,

вање, разбијање, ржтављање, одељи­ скр ц ати, скрцкати, смрскати, смо­

вање, сепарирање, цепање, ломљење, ждити, скршити, стуцати, истуцати,

двојење, половљење, разлучивање , издробити, размрскати, уситнити,

рачвање размрвити, згњечити, изгњечити,

раздвајати несврш. прел. одвајати , см ла вити

делити, рашчлањивати, разлучивати, разиrран прид. О енергичан, жива­

одељивати, двојити, ра зједињавати, хан, виталан, младалачки, темпера­

разграђивати, половити, уситњавати, ментан, брз, покретљив, динамичан,

растављати, преполовљивати , пре - снажан, покретан, полетан , весео ,
527 раэиrраностlраэпичит

животан, жив(ахан), агилан , врцкаст, се, и зв ирати - уи. бучати 1.

пун живота, пун живости, вижласт, раэпивати се несврш . 6. цури ти 1.
хитар, подузетан, ведра духа, бодар , раэпика ж дистинкција , разли­
чио, жустар, прштав, ведар, кре п ак ,
чи тост, н есличност, разнородн ост,
немиран, окретан, млађахан, ватрен диф еренцираност, разлучив ање,
фи!. , гибак фи!., активан фи!. - уи: одвајање, раздвајање, неподудар­
свеж, јак, млад 6 6 . радостан ност, неподударање , диспаратност,

раэ иrраност ж 6. живост неслагање, нескладност, не уједначе­

раэјарен прид. О необуздан, раз­ ност, апартност, различност, неус­

гневље н, помахнитао, побеснео, на­ кладивост, диспаритет, ра зликовање,

силан, агресива н , суров, и з безумљен, несклкад, хетерогеност - уи: супрот­

разгоропађен, безуман, распаљен, ност, посебност

жив чан, разуздан, разоран, помаман, раэпиковање с (п р ављење разли­
полудео, страховит, жесток, луд од ке) р азазнавање, распознавањ е, раз а­
беса, незадржив, безглав , тешко са­ би ра ње, диференцирање, р азлучива­
владив, изван себе, бесомучан, љут ње, лучење

као поскок, узаврео, горопадан, по ­ раэпиковати несврш . прел . уви­

дивљао, виолентан, иживциран, хи­ ђати/примећивати разлику, разли ­
стеричан, изнервиран, несавладив, ковати, раза ~ навати, распо знавати ,

неурачунљив, неприсебан, распа­ разабирати, разлучивати, раздвајати ,

мећен, неразборит, неуравнотежен, дифер енцирати,лучити
олујан, фуриозан, паклен, неумољив, раэпиковати се несврш . (- нечим
рабијатан реШ. - уи: бесан - сл: бунто­ од осталих) издвајати се, истицати се ,
ван, уз буђен 6 6. силовит 1. одвајати се, искакати, одскакати, оду­
раэја реност ж срџба, љутито ст, дарати

љути на, љутња, побеснелост, јарост, раэпиковати се несврш . одудара­

гневност, ра зд раженост, разјареност, ти, диференцирати се, распо знавати
горопад, жестина, јар, гнев, јеткост, се, издв ајати се, исти ц ати се, дисто­
јед, бесноћа, афекат, махнитост, на ­ нирати, одскакати, искакати , штрча­

буситост, р ас паљеност, разбеснелост, ти

беснило, осорност, помама, срда, ср­ раэпичак м бат. (лат. Centaurea

дитост, срдња, бешњење, фурија, пла­ cyanus) ре!: амбор, анжеле, барличак ,
мен фи!., жучљивост фи!., жуч фи!., блавечје, житница, загасиље, метли ­
ватра фи!., огањ фи!., жар фи!., отров ­ ца , модар цвијет, модри р азличак,
ност фи!. - уи. гордост 2., махнитост, модро-цвет, озлобац, плавка, саго ­
похота, лудило, нерасположење, не­
фиље, синчец, шемишљика
задовољство - сл: помућеност, узбу­
раэпичит прид. О многострук, ви­
ђење, еуфорија, надуреност, нагон
шеструк, р азнов рс тан, разнор одан,
раэј едињавати несврш. прел . 6. ш аролик, сваковрстан, шар енолик,

раздвајати хетероген, мултилатералан, више­

раэп аэ м 6 . растанак стран, комплексан, ра з нолик , екстен­

раэпеrати се несврш. (о звуку) од­ зиван, универзалан, мешаll, рмли­

звањати , одјекивати, тутњит и, тут­ чан, широк, многоврстан, вишесте ­

њати, бубњати, правити ехо, враћати п е н , мултипли, сложен, свакоја к, ра-

различитост I разметати се 528

зни, разноличан, разноразни ексир., разложити сврш . прел . О 8. одвоји­

абрашаст арх. - уи: вишеслојан 1., ис­ ти 1. 49 8. образложити
црпан 1. - сл: шарен, свестран, свака­ разложност ж 8. методичност
ка в, разнобојан 49 посебан, друкчији, разлучивање с О 8. раздвајаље 49
необичан, другачији, изниман, једин­ 8. разликов'аље
ствен,атипичан,особит,изванреда н,
разлучивање с 8. разликоваље
неочекиван, неконвенционалан, не­
разлучивати несврш. прел . О 8.
сличан, несвакидашљи, оригиналан,
раздвајати 49 в. испитивати 1.
нетипичан, изузетан, особен, наро­
разлучити сврш . прел . О 8. одвоји­
чит, беспримеран, издвојен, несвако­
ти 1. 49 8. р азумети 1.
дневан,ванредан,ексцентричан,спе­
размажен прид . (који је васпитан
цијаlIан , дистинктиван, неуобичајен,
без изграђиваља осећаја за само ­
други, уникатан, редак, својствен,
сталност и одговорност) распуштен ,
екстравагантан, нередовит, друго­
раскалашан, неодговоран, недисци­
јак , вансеријски, својеврстан, одво ­
плинован, разуларен - уи. себичан,
ј е н, оделит, различан, партикуларан,
обестан
ап а ртан, дистингвиран реси., пекули ­
р аз ма з ити сврш . прел . (- неку осо­
јаран pei:й. , другојачији реси., осебујан
бу, обично дете) искварити, поквари­
хрв . - уи. властит, непознат 1., незго ­
ти,распустити
дан 1., неразумљив
размак м О В . раздаљина 49 в . међу­
различитостжо в. разлика 49 чуд­
време
новатост, нарочитост, изванредност,
р а з ма к нутост ж 8. раздаљина
атипичнос~ особенос~ необичнос~
индивидуалност, изнимност, посеб­ ра зма хати се сврш . О (почети мла­

ност, помереност, уникатност, сво­ тарати) размлатарати се 49 (о сукоби­

јеврсност, ексцентричност, својстве­ ма, узети маха) развити се, раширити

ност, јединственост, нетипичност, се, ескалирати, повећати се, прошири­

ти се, распалити се , распламсати се
специфичност, настраност, неуоби­
чајеност, особитост, специјалност, р а змахивати се несврш. О мла­

неправилност, ненормалност, ориги­ тити, млатарати, витлати (нечим) 49

налност, изузетност, пекулијарност, фам . в . разметати се 1.
и з ворност, самосвојност, специфи­ разменити сврш . прел . О (замени­
кум , дивергентност, бизарност, чуд­ ти једно за друго) заменити, трампи­
ност, куриозитет, карактеристичност, ти 49 В. ус итнити 2.
двојбеност реси., осебујност Хр8. - уи: размера м О 8. мера 4. 49 размер,
реткост-сл: неочекиваНО СТ,нов ина димензија, простираљ е - уи. формат
разлоr м О (покретач за неку одлуку @ ра зме р , сразмера, пропорције
или радљу) мотив, мотивација, подсти­ разметати се несврш. п рел . не­

цај , потицај, разлог, стимуланс, покре­ прел . О неuрел. хвалити се, правити

тач, стимуланс, мотор фи!., иљекција се важан - фам. шепурити се, горди­
фи!. 49 поткрепа, чиљеница, афирма­ ти се, прсити се, охолити се, трсити

ција, доказ, образложеље, оправдаље, се, дрчити се, дизати нос, бочити се,
аргумент, потврђеност, ар гуменат, ар ­ ребрити се, банити се, кицошити се,
гументација, пријепор Хр8. галамити о својој вред н ости, шепи -
529 разметљив I раз орити

рити се, парадирати, надувавати се, разнобојан пр и д . 6. шарен

размахивати се, кочоперити се, ма- разнобојност ж шаренило, ша-
хати, напувавати се, пумпати се, пу­
РОJIИКОСТ, обојеност, шарастос т, ви­
вати се, прчити се - pef. пин ч ити се, шебојност, шаренкастост, дреч авост
јордам ити, ачити се, рашепирити се, фам. - сл: разноврсност, ПОlIи хромија
прпош ити се; курчити се нар ., пури­
разноврсност ж 6. раЗJIИЧИ Т 1.
ти се арх. , зорити се реЙl. @ ирел . 6.
разноврстан пр ид . различит, мно­
расипат и се
гострук, вишеструк, разнор одан,
ра зметљив п рид . 6. П ретенциозан 1. шаРОJIИК, сваковрстан, шаренолик,

ра змеwтај м размештање, разме­ хетероген, мултилатералан, више­

штеност, распоред , раСll0ређеност, стран , КОМПJIексан, разнолик, нејед­

аранжма н, расподела , дељење, ди­ нак , раскошан, екстензиван, уни­

стрибу ција, разд ељивање , расподела, верзалан, мешан, различан, широк,

подела многоврстан, вишестепен , мултипли ,

р а з мирица ж 6. свађа сложен, свакојак, разни, разноли чан,

раз миспити сврш. прел . размотри­ разноразни ексир., абрашаст арх. -
ти, видети, погледа т и , промислити, уи: вишеслојан, исцрпан - сл: шарен,
запитати се, замислити се (над не ­ свестран, свакакав, ра з нобој ан - уи.
чим), одмерити мисли, мућнути гла­ другачији
вом, прогрунтати фам. разнопик прид. 6. разноврстан
раз миwљање с мишљење, про­ разнопикост ж 6. различито ст
мишља ње , ра змат р ање, умо вање , ра­
разно~одан прид . 6. разноврстан
суђивање, ре зо новање , мозгање, ре ­ разнородност ж 6. различито ст
флексија, думање фам.
разонода ж забава, провод , рекреа ­
ра з миwљати несврш. прел . мисли­
ција, опуштање, релаксација фам.
ти,ра суђивати,разматрат и,умовати,
разонодити свр ш . п рел . 6. аними­
мозгат и, резоновати, промишљати,
рати 1.
паметовати, думати фам., контати
разоран п рид. О (који разара, ру­
фам., разбијати главу u зр. - уи. суди ­
ши) рушилачки, деструктиван , уни­
ти 1., рачунати
штавачки, катаклизмичан @ 6. погу­
р азмотрити сврш. п рел . преиспи­
бан @) 6. силовит 1.
тати, испитати, анаlIи з ирати, изана­
разорити с вр ш . п р ел. уништити,
лизират и, узети у об з ир , промисли­
упропастити, руинирати, девасти­
ти/размислити (о нечему)
рати, згромити, смрвити, смрс кати,
р азмрвити св р ш . п рел . 6. раздро ­
разбуцати, затрти, утући, демолира­
бити
ти, докрајчити, обурвати, растури­
размутити св рш . прел . 6. промешати
ти, срушити, порушити, разруши ти,

размуliивати н есврш . прел . 6 . му­ разбити у прах , распршити, скрши­

тити 2. ти, здробити све пред собом, разб ити
разнежен прид . дирнут, погођен , као дете звечку, уклонити, смождити,

ганут, коснут реШ. - уи. одушевљен разградити, срубити, разбити , здро­

разнежити сврш . пр ел . ди рн ут и , бити, п р етво р ит и у прах, ср авни ти са
погодити, ганути, ко сн ути р еШ. земљом, о ш тетити, сат р ти, скрхати,
разоткрити I разумети 530

минирати фиi., саго рети фиi., потр­ разузданик м в. развратник

гати реј. разузданост ж О В. разулареност
разоткрити сврш . прел. в. одати 8 в. разврат

разоч аран прид . в. незадовољан разупарен прид . О в. размажен 8

разочараље с (осећање незадовољ­ в. разблуда н
ства због неостварених очекивања) разупареност ж изопаченост, не ­

разочарење, изневеривање, заказива­ морал, разврат, развратност, по­

ње, незадовољство, подбачај фи!. рочност, бестидност, некрепосност,

разочарати сврш . прел. (не оправ­ нечасност, бешчасност, распуште ­
дати очекивања) изневерити, заказа­ ност, фриволност, срамотност, раз­
ти, затајити, оманути, не задовољи­ узданост, либертинизам, бешчашће,
ти, подбацити фи!. саблажњивост, опсценост, Порок,

разрада ж обрада, прерада, усавр­ ласцивност, безочност, непоштење,

шавање, обрађивање, амплификација раскалашност, блуд, исквареност,
фи!., обрадба хрв. реШ., раздрадба хрв. скаредност, нећудоређе, неетичност,
поквареност, прљавштина, распусни ­
разра дити сврш . пр ел . (мисао) ам­
плификовати, развити, прошририти штво, недоличност, обест, пустоп а­

фи!., ам плифицирати хрв . шност, неморалност, необузданост,

непристојност, морални пад, беспу­
разред м одељење, одељак, сектор,
ће фиi., распусност фам., курварлук
група,ску п,скупина
фам. иој.
разређивати несврш . прел . в. му­
разум м свест, свесност, прис е бност,
тити 2.
прибраност, рационалност, душа, ум ,
разре шавати несврш . прел . О (-
памет, разборитост - уи: ум
проблем, неспоразум) решавати,
разуман прид . разложан , следствен,
смиривати, стишавати, ублажавати,
разборит, логички, разуман, уман ,
гладити фи/., изравнавати фиi. 8 в.
зд раворазумски , смислен, повезан,
ра з везивати
сувисао, рационалан, оправдан - уи .
разреш еље с О решење , излаз ,
одређен 1., јасан 1., паметан
расплет, за вршетак, крај, размршење ,
разумеваље с О интерпретација,
солуција 8 В. помиловање
гледиште, видик, поглед, мишљење,
разре шити сврш . прел . О в. решити
мњење, назор, оцена, поимање, про­
1. 8 в. по ништити
суђивање, схватање, спознаја, суд,
разроrачити сврш . прел . (широм
читање фиi. 8 в. саосећање
отворити очи) избечити се, избуљи ­
разумети сврш . несврш . прел . О
ти се, исколачити очи, заколач ити
схватити, докучити, спознати, ука­
(очима), забленути се, изрогачити се
чити, установити, ухватити, увидети,
разрок прид. зрикав, врљав, врљоок
прозрети, разлучити, проникнути Су
разру шив прид. в. савладив
нешто), докачити, уочити, разазнати ,
разруш ити сврш. прел . в. разорити разабрати, видети , појмити, развиде ­
разувераваље с (уверавање у су­ ти, ући у главу, допрети у главу, по­
протно) в. 06разлагање хватати, утувити (у главу), похвати ­
разуз дан прид . О в . разјарен 1.8 в . ти конце, дохватити фи/., скапирати
развратан 2. фам . , укопчати фам., сконтати фам.,
531 разумљивост I раскош

скужити фам., прокљувити фам., расветnити сврш. прел. О (засу­

провалити жарf., укапи рати жарf., ти светлошћу) осветлити, озарити ,
извалити жарf. 6 (разумети на свој облити, илуминирати, засветлити,
начин) 8 . доживети з. озрачити, расветлити 6 8. образло ­
разу мљивост ж докучивост, схва­ жити

тљивост, логичност, објашњивост, расецање с 8. се цирање

оправданост, појмљивост, присту­ расецати несврш. прел. 8. сећи 1.

пачност, прихватљивост, рационал­
расизам М 8. дискриминација
ност, саморазумљивост, достижност,
расипати се несврш . 6 . разбацива ­
разговетност, белоданост, ухватљи­
ти се
вост, јасноћа, видност, видљивост,
раситнити сврш. прел . 8. уситнити
очигледност, очитост, проничност
1. и 2.
реШ.
раскаnашан прид . О 8. простачки
рај М О (по разним учењима, ме­
6 8. развратан 1. и 2.
сто на које одлазе душе праведника)
раскаnашник М (човек неуредног
еден, небо фиf., небеса фиf. 6 фиf.
и распуштеног живота) 8. разврат­
(предивно место за живот) рај на зе­
ник
мљи, иди ла, лепота
раскаnашност ж 8. разулареност
рајсвешnус М патент, зип, шлиц
раскид М 8. поништење
фам.
раскидив прид. 8 . поништив
рак М заал. (врста чланконошца, лат.
раскnопити сврш . прел . (- на с а­
Crustacea) ""
ставне делове, неку справу) растави­
ракија ж ракијица, раџа - уи. брља
ти,демонтирати
раку н М заал . (врста северноамерич­
раскоn м О (црквени) шизма , схи ­
ког медведа, лат. Procyon lotor) ""
зма, расцеп, подела 6 8. раздор
ра ље ж мн. 8. чељуст
раскомотити се свр ш . (заузе т и
рам па ж браник, малта, бркља pel. удобан положај) наместити се, раши ­
ра нац М руксак, торба - pel. упрт­
рити се, сместити се, прострети се ,
њача, торбак, напртњача, ваљарица,
извалити се фам., изврндупечити се
ваљевица
жарf.
рандеву М жарf. 8. састана к 2. раскорак М О (недостатак складно ­
ран ије прил . 8. некада 1. сти, најчешће међу људима) несклад,
ра ниnист м бат. (лат. Stachys offici- разилажење, размимоилажење, не ­

nalis) pef: рањеник, буквица, црна бо­ слагање, дисхармонија, дискрепан ­

квица, бетоника, бетуника, битуни­ ција реШ. - уи. нетрпељивост 6 (став
ца, гушар, јетрњак, пето ника, рањак, при стајању у некој спортској дисци ­
српац, храставац, чиста Ц плини)""
р ањавати несв р ш. прел . О повређи­ раскош ж благостање, луксуз, гла­
вати, озлеђивати 6 ексир. 8. ружити мур, изобиље, имућство, сјај фиl. -
р аса ж врста, тип, сој, сорта, специ­ уп. богатство
јес, фамилија, род, п асмина, ваина раскош М луксуз, сјај, помпа, изоби­
pef., фела фам., багра арх., трага UOf., ље, обиље, обилност, богатство , ком ­
рас вета ж 8. светло фор, гизда арх. - уи. лепота 1.
раскошан I расправљати 532

раскоша н прид . О пун раскоши, летан, ведар, обрадован, задовољан,

блистав, богат, накићен, скупоцен, крепак, лепршав, допадљив , разга­

богат, луксузан, помпезан, украшен, љен, оран, добре воље, виталан, жо­
ластован арх. 49 в. разноврстан @) в. вијалан 49 в . спреман 2.
бујан 1. расположење с О (добро - у не­
раскринкат и сврш. прел. О в. про­ ком простору) угођај, стање, дух фи!.,
зрети 1. 49 В. прочитати амбијент фи!., клима фи!. , озрачје
раскрсница ж (место на којем се фи!. хрв., атмосфера фи!., мирис фи!.,
укрштају путеви) раскршће, укршта­ амбијенат ре!., штих фам., штимунг
ње, крижање хрв., раскрижје хрв., фам - уи. весеље 49 (душевно стање,
крижопуће хрв. осећање) спремност, расположеност,

раскрчити сврш. непрел. очистити, воља, решеност, готовост, склоност,

распремити, рашчистити приправност, загрејаност фам.

раскршће с (место на којем се укр­ распон м О домашај, дохват, досег,

штају путеви) в. раскрсница опсег, обим, замах, ширина, дијапа­

раскућити се сврш. в. осиромашити зон, границе, оквир, далекосежност,

домак, величина, распрострањеност,

распад м в. пропаст 1.
обухват, раширеност, видик суж., ам ­
распаднут прид . в. труо
плитуда фи!. 49 в. раздаљина
распалити сврш. прел . О в. потпа­
распоред м О поредак , редослед,
пити 1.49 в. треснути 1. @) В . ошину­
сврставање, аранжман, ред фам.,
ти 1.
диспозиција форм. размештај суж. 49
распаљен прид. О упаљен, ужежен,
дистрибуција,расподела,распоређи ­
распламсао, потпаљен 49 в. разјарен 1.
вање, раздеоба @) програм, сатница,
распамеће ност ж В. сулудост
програм,итинерар
распева~ прид . в. расположен
распоређивање с в. распоред 2.
расписати сврш. прел. пријавити,
расправа ж О в . свађа 49 (окупља­
објавити, најавити, огласити, анон­
ње веће или мање групе људи ради
сирати - уи. раЗЈ'ласити
неког договора) већање, конгрес, са­
распитива ње с в. испитивање
станак, разговор , расправа, седница,
распламсао прид . пламен, ватрен,
претрес, дебата, конференција, до­
огњен, разбуктао, горљив, упаљен, говарање, договор, окупљање, скуп,
жежен арх. - уи: врућ форум, разговор, скупштина, диску­
расподела ж в. распоред 2. сија, пленум, семинар, усаглашавање,
распознавање с в. разликовање симпозијум, сесија, лонџање ре!. , адет
распозна вати несврш. прел . в. раз­ ре!. реШ., конвенција форм., збор арх. ,
ликовати веће арх. , окуп реШ., сабир реШ., до­
распознав ати се несврш. в. разли­ мјенак хрв. - уи : слога, договор, уго ­
ковати се вор, гомила @) 8. рад' 3.
расположен прид . О (добро -) оп­ расправљати нес врш. непрел . ди ­

тимистичан , радостан, озарен, сре­ скутовати, заседати, већати, разма­

ћан, насмејан, весео, лаган, неоптере­ трати, саветовати се, размењивати

ћујући, разигран, распеван, занесен, мишље"ња, састанчити фам., диску­

живахан, чио, раздраган, блажен, по- тирати хрв., конферирати хрв.
533 расправљати се I растојање

р асправљати се н есвр ш . спорити повећање, помак, напредак , експан ­

се, препирати се, надмудривати се, зија, опорављање, просперитет, раз­
судити се, гложити се, објашњавати вој, опоравак, процват, одмицање,
се, надвикивати се, јурити се фи!., ло­ усп он , бољитак, помицање, усаврш е­
мити копља ф и !., прегањати се фи!., ње, уздизање, промена набоље, корак
кидати се фам. парничити се суж. напред , позитивно кретање, цвета­

р а с прављив п рид . оспорљив, ди­ ње фи!., оздрављење фи!., ескалација

скутабилан, споран, проблематичан , фи!., аугментација реси ., побољшица
реси .
двојбен хрв. - уи. сумњив, нејасан
рас продаја ж снижење , попуст, ак­ раставити сврш . п рел . О (удаљити

ција једно од другога ) раздвојити, одво ­

јити, оделити , удаљити, расп арити,
рас прострањен пр ид. (којег има
разјединити, осамити @ ( - на састав­
посвуда) раширен, заступљен, про­
не делове, неку справу) расклопи ти,
ширен, уобичајен
демонтирати @) (- ноге или рук е) ра­
рас прострети се сврш . (заузети
ширити, размаћи
неку већу територију) в. раширити
раставиl1 м бат. (лат. Equisetum ar-
се 1.
vense) ре!: преслица, барска метлица,
ра с пусник м в. развратни к
коњореп, креш, зглобара, барска јела ,
рас пусност ж в. разврат
вошће, вретеника, коњогриз, коси­
ра спуст м в. одмор 1. терна трава, пољски креш , пољска

рас пуста н прид . в. развратан 1. пресли ца, пољски цинкрот, р астави­

ра спуштен прид . О в. развратан 1. че, хвост, штукавац

@ в. неукротив 1. @) в. пркосан О в. растављати нес в р ш . п рел. в. раз­

размажен двајати

распуwтеник м в. развратник растанак м раздвајање, опро штај ,

р аспуштеност ж в. ра зврат разлаз , разилажење, одлажење , напу­

р аст м О висина, стас, раст, вишина штање, одвајање , Довиђења

реси. @ (- организама) израстрање, растварати н есв рш. п рел . в. мути­

сазревање, развој, развитак, растење, ти 2.

повећавање, ширење, издужавање , растеrљив пр и д . в. савитљив

дебљање, бујање, пупање, бубрење, растеретити се св рш . отар асити

ницање @) гомилање, прилив, пове­ се, ратостиљати се, решити се , осло­

ћавање, акумулација, концентрација, бодити се, отрести се, стрести (неко­

скупљање, накупљање, таложење, на­ га), лантросиљати се ре!., курталиса­
гомилавање, увећавање, надолажење, ти се фам . , скинути јарам uзр.
сакупљање, доток, згртање, пораст, расти н есв рш . не пр ел . О (успев ати
сакупљање, прираст, појачавање, на неком простору) успевати, вегети­
притицање,дотицање, навирање, по­ рати, развијати се, постојати, одржа­
већање, концентрисање, надолазак, вати се, појављивати се @ ра звијати
агломерација, набацивање , збијање, се, сазревати, бујати , пупати, напре­
депозиција ссируч . , ц ентр ализација довати, џигљати, повећ авати се 0 в.
реси., п р итјецај хрв., кон цен трир а ње н а пр ед о вати

хрв. О п р огр ес, пораст, по бољ шање, растојање с в. раздаљин а

растресе ностlрачваст 534

растресе ност ж збуњеност, кон­ мљоделство реШ . , пољодјелство хрв.

фузност, сметеност, смушеност, сму­ - суж: сточарство, повртларство, во­

ћеност, смушењаштво, изryбљеност, ћарсво

запетља ност, збрканост, помутња, ра тиwте с бојиште, ратно поље,
смутња, пометња, пртљавост, заузла­ бојно поље, ратно подручје, фронт,
ност р е!. поприште сукоба , мегдан, разбоји­
растроје н прид. (- духом) В. одсу­ ште реШ . , бојишница хрв. - уи . бори­
тан 2. лиште

растужен прид . в. тужан ратни прид . (који се односи на рат)

растужи вати несврш . п рел . (чини­ бојни, ратнички, бојевни арх.

ти тужн им) жалостити, ожалошћа­ ратник м в. војник

вати, јадити, наносити бол, индигни ­ ратнички прид. (који се односи на

рати, повређивати, ојађивати, погру ­ ратнике) О в. ратни @ в. милитантан
живати реШ. - уи . узнемиравати 1. ратоборан прид. о В. милитантан
растужити сврш. прел . Дирнути, по­ @ (који је расположен за борбу) рат­
годити, разнежити, ражалостити, га ­ нички, борбен, бојни, нападачки, же­
нути, коснути реШ. - уи. повредити 2. сток, насртљив, нагао, пргав , бојован
растурити сврш . прел . в. разорити ре!. , бојовит ре!., кочоперан фам. - уи:
расути се сврш. О просути се, ис­ храбар, насилан, витешки

пасти @ (заузети неку већу терито ­ ратоборност ж в. борбеност

рију) распрострети се, прострети се, ратовати несврш. непрел. борити
раширити се, растегнути се, протег ­ се, сукобљавати се, војевати , дејство­
нути се, проширити се, испунити, вати, клати се фИI. , рвати се фИI., вој­
покрити, обухватити, пружити се у штити pel., бојевати арх., војновати
даљину, разлити се фи/. арх.

расхnађивати несврш. прел. осве­ ратосиљати се сврш. растеретити

жавати, хладити, галити се , отарасити се, решити се, ослобо­

расцветан прид. процветао , беха­ дити се, отрести се, лантросиљати се

ран, у цвату, расцветао ре!., курталисати се фам. , скинути ја­

рам изр.
расцеп м в. процеп

расцепкати сврш. прел . В. исецкати

рафаn м в. пуцњава

расцепљен прид . в. рачваст

рафиниран прид . О в. узвишен 1.
@ в. осећајан 1. @) в. сусретљив
рат м О (оружани сукоб) војна, су­
коб @ фи!. (жестоки сукоб) беспо­ рафинираност ж О В. учтивост

штедна борба, окршај, конфронтаци­ @ в. углађеност 1. @) в . отменост

ја,обрачун рација ж (полицијска потрага) тра­
жење, наскок, претрес , тражња, пре­
ратар м земљорадник, пољопри­
глед, инспекција
вредник, паор, аграр ац, кмет (- у фе­
удализму), парасник ре!., бируш pel., рационаnан прид . в. разуман

бирош pel., земљоделац реШ . - уи. се­ рационаnност ж в. разум

љак - суж: воћар, повртлар рачвање с О в. раздвајање @ би­

ратарств о с аграр, пољопривреда, фуркација суж. - уи. рукавац
земљо радња, земљорадништво, зе- рачваст пр и д . рашљаст, виличаст,
535 рачун I реванш

раздвојен, расцепљен, двокрак, ра­ рушеност, замршеност, заплете ност,

кљаст, виласт, рачват, расохаст реШ. непочешљаност, раскуштраност, ку­

рачун м О трошак, новчани збир, штравост

цех фам. 8 в. аритметика @) арх. в. рвати се несврш . в. тући се

математика рђа ж О корозија, рђање, изједање,
рачунаљ ка ж дигитрон, абакус нагризање, хрђање pei. 8 (биљна бо­
арх., сабирач реШ., рачунало хрв., ло­ лест) пепелница, пламењача, снет, га­
гаритмар суж., шибер суж. ра @) м ж нар. в. хуља

рачунар м компјутер, машина фам ., реаnан прид . О прави, земаљски,

сокоћало фам., конзерва жарi., комп чулан, стваран, фактичан, збиљски,

жарi., лименка жарi., канта жарi., ју­ формалан, озбиљан, жив, читав,

тер жарi., макина жарi., рачунало истински, ефективан, одистински 8

хрв., компјутор хрв. (верно приказан) веродостојан, ве­
ран, животан, оригиналан, аутенти­
рачунати несврш . прел . израчунава­
чан,изворан,истини~истоветан,на­
ти, прерачунавати, пребрајати, изво­
туралан, неизмењен, природан, чист,
дити рачун, пребројавати, набрајати,
жив, збиљски, једнак, тачан, прави,
сабирати, прорачунавати, обрачуна­
незачињен фиi., самоникао фи!. реШ.,
вати, мерити фиi., вагати фиi., бројити
аутентички арх., нефалсификован
арх. , збрајати арх., бројати арх., калку­
реШ., самобитан реШ., самородан
лисати реШ., квантифицирати реШ.
реШ., непатворен реШ.
раwирен прид. О (којег има по­
реаnиэација ж извршавање, ак­
свуда) распрострањен, заступљен,
туализација, остваривање, приме­
проширен, уобичајен 8 (о мишљењу,
на, спровођење, употреба, провође­
становишту) прихваћен, уврежен, оп­
ње, примењивање, остварење плана,
штеприхваћен, признат @) в. модеран
оживотворење, извршење, кори­
раwирити се сврш. О (заузети не­ штење, употребљавање, егзекуција
ку већу територију) распрострети фиi. реШ., апликација арх., упораба
се, прострети се, расути се, растег­
хрв., реализирање хрв., проведба хрв.
нути се, протегнути се, проширити - сл: оживотворење, операциона ли­

се, преплавити, испунити, покрити,

зација
обухватити, пружити се у даљину, реаnиэовати сврш . прел . (доврши­
разлити се фиi. 8 (удобно се наме­ ти започето) в. обавити
стити) сместити се, раскомотити се,
реаnност ж истинитост, аутентич­
прострети се, извалити се, изврнду­
ност, веродостојност, стварност, вер­
печити се фам. ност, тачност, незачињеност, аутен­

раш љаст прид . в. рачваст тика, неизмењеност, исправност, не­

раwљика ж зоол . (лат. Hirundo ru- патвореност,из ворност

stica rustica) чађава ласта, рашћика реанимирати сврш . прел . в. ани­

раw чnањивање с в. раздвајање мирати 2.

раw чnањивати несврш. п р ел. О в. реван п р ид. в . марљив

испитивати 1. е в. анатомисати 2. реванш м одужење, оДуживање, уз­

@) в. раздвајати врат, узвраћање, изравнање, враћа­

раwчупаност ж чупавост, разба- ње, одговор фи i.
ревизија I резати 5з6

ревизија ж В. проверавање ну погребних састојака, о кафи, чају,

ревија ж В. новине соку... ) слаб, раз ређе н

ревност ж марљ ивост, прегала ­ редар м В. стражар

штво, агил ност, вредноћа, рад, брига , редитељ м О режисер , редатељ б

предузимљ ивост, ангажованост, мар­ фи!. В. предводник

ност, п ож р твованост, труд, трудољу­ редов м (војник без чина) војник ,
бивост, бри жљивост, савесност, пре­ ратник, борац, бојовник хрв . , комба­
даност, в о љ а, горљивост, усрд ност, та нт р е Ш . , солдат арх.
трудољу бљ е, настојање, неуморност, редовник м хрв . В . монах
подузет ност, посленост, ревносност,
редовно прил . В. стално
мар, уст рајност, делатност, радиност,
редослед м распоред, поредак , ред ,
радиш н ост, сицфлајш ре!.
то к
револвер м В. пиштољ
редуковати сврш . прел . (свести н а
револт м В. про тестовање
мању меру) редуцирати , смањити ,
револуцио наран прид . О пр е­ свести, умањити , утањити, с кр еса­

вратнички, субвер з иван, револ у цио ­ ти фам ., стестати фам. , сасећи фам.,
наран, ру шилачки , ра з оран , антидр ­
окреснути жар!., окресати жар!. , пре ­
жавни б В. радикалан 1. половити суж.

реrал м О В. ормар 1. б полица , ни ­ редуцирати сврш . прел . (свести на

ша, ра ф, стелажа мању меру) В . редуковати
реrија ж В. рејон 1. режим м власт, влада, старешин ­
реrистар м О В . досије б В . им е ник ство , вођство , челништво, супрема­
@ В. ката лог ција, руководство, администрација ,
реrрутоват и несврш . прел . В. моби ­ предводништво , кормило фи!. , врх
лисати фи!. , систем фи!. , строј фи !. , водство
реrуларан прид . О В. сталан 1. б В. ре Ш . , врхушка реШ ., врховништво

легалан хрв.

реrулациј а ж О регулисање, сређи­ режиран прид. О (о филму) на ­

вање, у р е ђивање, уређење б В . овла­ прављен, снимљен е фи!. (који је
шћење извршен по плану или налогу више

реrулациј ски прид . О регулацио­ власти) диригован, оркестриран, из­

ни, уре ђ и в ачки б В . управљачки режиран, аранжиран, изаранжиран ,

ред м О (н ајчешће низ особа) низ , наручен, намештен , наређен

коло н а, врст а, строј , редак арх. , по­ режисер м В. редитељ

стројба хрв. б В. систем 1. @ В. сорта реза ж О (ме т ал на справица ко ­

1. О В. р ав нотежа 2. 0 В . сређеност (ј) јом се затварају врата с унутрашње
(текста) ред а к, линија , стих суж. f) В. стране)
редослед резати несврш. прел . О пререз и­

редак прид . О дефицитаран, недо­ вати, одрезивати, преполовљавати ,

вољан , недостатан б В. фи!. посебан одсецати, сећи, пресецати, расецати,

@ В. провидан О (који има велики подсецати, сасецати, кресати, тран­

раз ма к између елемената) разређен, жирати, транширати, изрезивати,

ши рок 0 (који садржи мању количи- купирати, комадати е (- браду, ко-

537 резерва I реко рдер

су) в. шишати @) в. поткресивати О рекета w м зеленаш, лихвар , камат­

в. гравирати ник, изнуђивач, израбљивач - фам.

резе рва ж залиха, причува, лагер - каишар, гуликожа, дерикожа , крво­

уи. вишак 1. пија, кожодер, душогубац, стрв инар,

резе рвисан прид . О сачуван, при ­ лешинар, пијавица, шинтер, вам пир -
чуван, намењен , узет @ в. недру ­ уи . лопов

штвен рекnама ж (разни начини на које

резе рвисаност ж сумња, бојазан, се произвођачи обраћају купц има)
резерва, ограда, суздржаност, су­ рекламни материјал - суж: оглас,
зд ржљивост, неверица, неверовање, плакат, летак, проспект, брош ура,
скептичност, скептицизам, сумњи­ флајер
чавост, сумњање, неповерење, непо­ рекnамација ж жалба, при говор,
верљивост, опрез, опрезност, обазри­ замерка, притужба, примедба
вост, дистанцираност, двојба, затво­
рекnаме ж мн . рекламирање , пропа­
реност, пажљивост, будност, смотре­
гирање, ЕПП , објава, економско -про­
ност, суспективност реШ.
пагадни програм , промиџбе хрв., еко­
резерв оар м в. цистерна 1. номско - промиџбени програм хрв .
рези стентан прид . в. отпоран
рекnамирање с в. рекламе
рези стентност ж в. от порност 1. рекnамирати сврш . прел. О в . раз­
резистенција ж О в. протестовање гласити @ жалити се
@ в. отпорност 1. рекордер м О в. ас 2. @ видео ре­
резоnуц ија ж в. одлука 3. кордер, видео , VHS суж.
резон м О в. ум @ в. смисао

резо нантан прид . в. звучан

Најдуже реке
резо новати несврш . прел . в. разми ­

шљати
Амазон (са Укајалијем)
резуnтат м исход, биланс, ефекат, Нил

учинак, плод, скор, успех , произ ­ Јангцекјанг

Мисисипи - Мисури
вод, постигнуће , домет, Достигнуће,
Хоангхо
остварење, норма, подвиг, продукт,
аб (са Иртишом)
испуњење, делотворност, видљив Парана

учинак, тековина, последак реШ., сте­ Меконг

Амур (са Аргуном)
чевина реШ. - уи: корист, циљ
Лена
рејон м О окружење, средина, око­ Конго (са Лубалом)

лина, подручје, зона, терен, простор, Макензи (са Пис Ривером)

Нигер
регија, крај, област, предео, се ктор ,
Јенисеј (од извора Малог Јенисеја )
територија , окружје хрв. @ в . предео Волга
@) в. домен Инд
Јукон
река ж О (водени ток од извора до
Дунав
ушћа) .. - суж. бујица, матица, одви ­
Ориноко
рак, притока @ в. маса 1. и 2. Ганг (са Брамапутром)

рекапитуnирати несврш. прел . в. 3амбези

понављати 2.
реllаксација ресник I 5з8

реllакса ција ж 6. одмор 2. рен м бот. (лат. Cochlearia armoracia)

реllација ж О веза, однос, додир, ре!: хрен, андрква, ардаква, повртни­

конекција, контакт, спона, повез а­ ца, рдаква, родаква, роква, вртна рот ­

HOC~C POДCTBo,CPOДHOCT,MeђYOДHOC, ква, труп, трупка

спојен ост, интеракција, суоднос, ве­ ренеrатски прид. 6. безбожан

заност, мост фи!., повезница ре!. 8 6. реновирање с 6. преуређивање
раздаљина реновирати сврш . прел . 6. обно­
реllевантан прид. важан, значајан, вити 1.
од важно сти, од значаја, битан, вре­ реноме м 6. репутација
дан пажње, озбиљан, сигнификан­ реномиран прид. 6 . уважен
тан, знатан, замашан реШ . - уи. пре­ реномираност ж 6. репутација
судан 1. рента ж закуп, најамнина, најам, за­
реllиrија ж (веровање у натпри ­ купнина, квартирина реШ . - суж: ста­
родна бића и силе, систем таквих ве ­ нарина, аренда, кирија
ровања) побожност, вероисповест, рентијер м закупац, унајмљивач,
вера, веровање , култ, канон, црква,
унајмитељ, најмодавац, закупник, га­
религиозност, убеђење, конфесија, зда фам. , изнајмљивач фам . , најмо­
верозакон , богоштовље, иман ре!., примац реШ., закупоприматељ реШ .,
вероисповед ре!. , аманет ре!. , аман арендатор реШ., закупопримац реШ.,
ре!., дин арх. ре!., верност арх., закон арендаш реШ.
реШ. - уи. сујеверје репетиција ж понављање, опетова­
реllиrиоз ан м О (који верује) веру­ ње, рецидив суж. - уи. реприза
јући, побожан, богобојазан 49 (који је репресија ж 6. притисак
везан за религију, цркву) верски, ду­ реприза ж репризирање, пона ­
ховни, религијски, црквени, црковни вљање

реllиrиоз ност ж 6 . религија репу611ика ж 6. земља 5.

реllиквиј а ж О (предмет од рели­ репутација ж углед, угледност, ува­
гиозног значаја) >4- 8 антика, стари­ женост, утицај, популарност, чуве ­
на, реликт, нешто застарело, анти­ ност, престиж, реномираност, част,

квитет фu!. нотабилитет, признање, реноме, до­

ремен м 6. каиш бар глас, хвала, ауторитет, положај,

реметити несврш. прел . ометати, углед у друштву, познатост - уи . по ­

нарушават и , узнемиравати, кварити, верење - сл : слава, цењеност, потврда

мутити, осујећивати, помућивати - репуwњача ж бат. (лат. Erigeron

уи. рушити canadensis) ре!: мала репушница, ту­
ран, урочник, худолетница,
ремиза ж лагер, стовариште, скла­

диште, мага цин, спремиште, депо, рерна ж пећница - уи. пећ

магазин, комора, чувалиште, хангар, рес а ж кита, ројта, врпца, нит
одлагалиште , сместиште, похрани­ рескост ж бриткост, оштрина, ре­
лиште, слага лиште, румплцимер ре!., скоћа, одсечност
спремник ре!., магаза фам., поклад ресник м бат. (лат. Eupatorium сап­
арх. , колница реШ., репозиториј реШ. паЫпиm) ре!: конопљуша, грознич­
ремисиј а ж 6. помиловање ница, дивља славља, дивља виода, ди -
539

Репиrије и верски покрети

Види још и БО ГОВИ И БО ГИ Њ Е

БУДИ3 А М универзализам вуду

зен харизматизам гностицизам

ламаизам друдизам

махајана ИСЛАМ езотерицизам

нихирен друзи елеузијске мистерије

ринзаи зен вахабизам Златна зора
сока гакаи ишмаили језидизам
сота зен махдизам кандомбле
тантризам сенуси као ђаи
теравада сунити карго култ

тибетански будизам суфизам кемет

фалун гонг шити култ плеса духова

хинајана луциферијанизам
ЏАИНИ3АМ макумба
КОН ФУ ЧИЈАНИ3АМ дигамбара миализам

неоконфучијанизам светамбара мистицизам

митраизам

ХИН ДУИ3А М Ј УДАИ3АМ неопаганизам

браманизам есени њуејџ

ваишнавизам кабализам обожавање предака
ведантизам караизам орфизам
вишнуизам конзервативни јудаизам паганизам

саивизам месијански јудаизам пакоманија

тантризам ортодоксни јудаизам растафаријанизам
харе кришна рабинизам Ред оријенталних темплара
шактизам реконструкционизам сабаизам
шиваизам реформисани јудаизам сајентологија
самаританизам сантерија
ХРИ ШЋ А НС Т ВО фалаши сатанизам

адвентистицизам фарисејизам спиритуализам

амиши хасидизам субуд

англицизам ционизам телема

баптизам тенрикио

богумили ШИНТОИ3АМ теозофија

евангелизам тотемизам

Јеховини сведоци БАХА И умбанда

калви низам бабизам хао тика

католицизам хаухаизам

лутеријанизам СИКИ3АМ херметизам

методи за м Црква сједињења

назаренизам 30РОАСТРИНАИ3АМ пречасног Мун а
пентекостализам маздаизам чуче

православље персијанизам шаманизам

презбитеријанизам шанго

протестантизам ОСТАЛО
реформ изам анимизам

розенкрој цери асат ру

унитаријански вика
ресто I речит 540

вљика, душаново перје, коњска гри- рефпексност ж несвесност, ме ­

ва, мала турица, масловка , морачник, ханика, случајност, ненамерност,

разходни к , ус т ук ненамераваност, невољност, непро -

ресто м в. вишак 1. мишљеност, нехотичност, несми­

ресторан м гостионица , кафана, ко­ шљеност, несрачунатост, инстинк­

н о ба, та верна, локал, гостиона - суж. тивност, непланираност, нехотимич ­

канти на , менза, ручаоница, сврати­ ност, аутоматизам исих.

ште, пи церија, посластичарница реформистички прид. в. прогре­

ресурекциј а ж в. васкрснуће сиван

ретко пр и л. изуз етно, каткад, мало­ рецимо рчц . на пример, претпоста ­

кад, п о н е к а д , изнимно , нечесто , при ­ вимо, на пример ако, отприлике, ако

годице, н е редовито, једва кад, мало се може рећи, да се тако и зразим, ка ­

кад, овде- онде, од времена до време­ ко бих рекао, наприлику фам.
на, ту и т амо, у ретком приликама, с реципијент м адресат, примала ц,
мене на у штап uзр . , изнимно хрв . приматељ, насловник, носилац , до ­

реткост ж ретка појава, раритет - бивалац, прималац поруке, рецептор

уи:лепота, изванредност,изузетак сшруч.

реторички прид . О ораторски , го­ реципрочан прид. в. обостран

ворни ч ки, беседнички, реторски , ре­ рецито вати несврш. прел. фиг. в. де ­
цитато р с ки @ в . праз норечив кламовати

ретуwирати сврш . прел . (- цртеж, реч ж О (најмања аутономна смисле­

фотогра фију) обрадити, пре правити, на језичка јединица) *@ в . говор @) в.
изне н ит и , поправити изјава () в . обећање
реl1и сврш . непрел. прел . О изјавити, речит пр ИД. (говорнички спретан)
казати, изрећи, констатовати, изне­ елоквентан , говорљив, зборит, бла­
ти, саопштити, изговорити, рекнути,
гоглагољив, красноречив, лепоречив,
навести, артикулисати, вербализсва­ милоречив, златоуст, брзорек арх.,
ти, до р ећи, изјаснити се, обратити се, краснорек арх., благорек арх.
и с каз ат и , изразити, огласити се , сасу­

ти суж., лан}'ти Фам. , одгудити фам. ,

Измишљене речи
в елити арх., касти арх. - уи: разради­

ти, срочит и, објаснити, надовез ат и се

вфне за уфафе
@ в . са општити 1. @)в. проговорити
гангејзлице
реума ж в . реуматизам дунза

реуматиэа м м реума, упала кости­ клај6еза6ле

сачулатац
ју/згло бова/мишића, реуматичност,
раста6уђилизовање
ре о ма pef. реуматоид суж. раста6улидзидзовање
реуматича н прид . реуматички, ре­ спловнови

суперкалифраџилистик
уматски, костоболан
ферфетловано мо6илојле
реферат м в. рад1 З. ферфуфна

референт м в. службеник фонес но н ес

цин ц улатор
рефпекса н прид. в. случајан штрапајзле
рефпексија ж в. размишљање
541
речник м О лексикон, вокабулар,
глосар, тезаурус, словар арх.,
ционар реШ., логат реШ . , тезаурација
реШ. @ (начин изражавања) вокабу­
лар, диску рс, говор , стил, манир
решен прид. О (који је одлучио да
нешто учини) спреман, вољан, ка­
дар, гот ов,рад, оран, одлучан, непо­
колебљив, расположен, припреман ,
склон, накањен, приправан , резолу­
тан, здушан, загреј ан фи!. , у фазону
фам. @ (- задатак или проблем) раз­
решен, расплетен, одгонетнут, расту­
мачен,апсолви ран
р ешеност ж (спремност на делова­
ње) одлука, умишљај, детерминација,
решење, предумишљај, намера, опре­
дељење, промишљај, закључак
решење с О (резултат договора) 8.
одлука 1. @ (спремност на деловање)
8 . решеност @) (начин или могућност
решења неке тешке ситуације) 8 . из­
лаз 2. 6 (- задатка) тачан резултат,
тач на вредност, излаз , резултат
реwити сврш . прел . непрел . О
(- неки проблем или задатак) разре­
шити, расплести , растумачити,
јасн ити, одгонетнути, разбистрити,
апсолвирати, растолковати арх. @ не­
ирел. (донети одлуку) 8 . одлучити се
ре wити се сврш . О 8 . одлучити се @
8. ратостиљати се
риба ж о (животиња из реда риба)
@ жар!. 8. девојка 1. @) девојка, љубав­
ница, женска жар!., швалерка суж.
рибар м 8. риболов ац
риби зnа ж бот. (лат. Ribes nigrum )
ре!: црна рибизла, гроздић
рибоnовац м алас, пецарош, рибар,
уди чар суж., халас арх.
рива ж 8. обала
риваn м 8 . противник 1.
риваnитет с 8. ривалство
речник ринтатиI
риваnство с ривалитет, супарни ­
дик­ штво, супротстављање, супротста ­
вљеност, ривалност реш . - уи. непри ­
јатељство
ривијера ж 8 . обала
риrати несврш . прел . 8 . повраћ ати
риrорозност ж 8 . строгост
ридање с 8 . кукњава
ридати н есврш . непрел . (гласно пла­
кати незадрживим плачем) лелекати,
за вијати , запомагати, јаукати , кукати,
стењати - уи . плакати , кукати, урлати
риђ прид. О пурпуран, грими зан,
бакрен, црвен, риђаст, јарко црв ен,
пламен, црвен ка ст, жућкастоцрв ен,
бакренаст, порфиран, љубичастоцр­
вен, багрен ре!., крмезан ре!. @ риђо­
кос,црвенокос
риђокос прид. 8. риђ 2.
ризичан прид. вратоломан, опасан,
пустолован, рискантан, тегобан , изазо­
ван, несигуран, неизвестан, прес мион
- уи. авантуристички, погубан
рима ж слик, срок, римовање
ирел .
ринr м 8. борилиште
раз ­
ринrиwпиn м вртешка, карус ел -
ре!. обртаљка, витао , вртуљак , окре­
таљка
ринrnица ж зоол . 8. инћун
ринтати несврш. непрел . (мно го и
напорно ради ти) напрезати се , мучи­
ти се, замарати се , умарати се, сати­
..
рати се, кулучити, грбачити, грбачи­
ти, знојити се, крвавити, упињати се,
риљати, тежачити, грчити се, изгара­
ти, работати, запињати - фам. дирин­
чити, теглити, рмбачити, та љигати,
диринџити, грбанчити , кобељати се,
грбити се, убијати се (од посла) , рм­
бати, робијати фu!., крамлати) црн­
чити, коњосати, работати реШ . , па­
штити се ексир. ре!., потезати ексир . ,
аргатовати арх., аргатирати арх. Хр8.,
рисlродб ински 542

окапати реШ., јести крвав хлеб изр. - затвореник) з аробљеништво, кажње ­

уи: трудити се, радити ништво, и з државање ка з не , ропство

рис м зоол. (звер и з рода мачака, лат. - уи. затвор

Lупх lупх)" робијашница ж реШ. В. затвор

рисканта н прид. В . ризичан робиња ж заробљеница, одалиска
рита ж В . крпа 1. арх. суж. - уи. роб
ритав прид. В. поха бан 1. робовски прид . В. потчињен 1.
ритавац м В. одрпанац 1. робот м о машина, аутомат, човек­
ритам м О (правилно) понављање, машина, направа, апарат фИI. , строј

опетовање, фреквенција @ (- срца) ХрВ. @ В. андроид @) фи!. В. статиста

пулс @) муз. темпо, такт, мера - уи. ме­ роботиэовати сврш . прел . аутома­
тар О (- говора) дикција, наrлашавање тизовати , механи з овати , програми­

ритање с копрцање, батргање, нога­ рати, компјутеризовати

тање, отимањ е, џилитање, кобељање, робусност ж В. чврстина

пруцакање, праћакање, бацакање, робустан прид. о В. чврст @ В. не­
млаћење, ћифтање , копитање, млата­ зграпан 2.
рање , фрљацање, гицакање ре!. ров м В. канал 1.
ритати се несврш . копрцати се, оти­ роварење с претраживање, чепр ­

мати се, џилитати се, кобељати се, кање, претурање, преметање, пре­

бацакати се, батргати се, пруцати се, тресање, вршљање, тумбање, чач ­
не дати се , гицакати се, праћакати се, кање, тркељање, преметачина, пре ­

млатарати, бацати се, ч:ифтати се ре!., бирање, испипавање фи!., њушкање

чупати се фам .. фам., копање фам ., њушење фам .,
ритер м В. витез прчкање фам.
рити несвр ш. прел . О В. прекопава­ роварити несврш . прел. О В. прет у­

ти @ фи!. В . претурати рати @ В . петљати 1.

рицинус м бат. (лат. Ricinus соm­ ровати несврш. прел . В. прекопавати

munis) ре!: арепак, велика жутеница, por м О (рожната тво ревина код не ­
велики божу р, кљештевина, крљ, кр­ ких животиња) парожак - сл. испуп­
љеж, крстов а шака, мали божурак, чење, избочење, избочина @ (пред­
подлан,пратока,раоље,рицин,скли­ мет у коју се дува) ..
теница, скочац, сунгле, турске коно­ РQrач м бат. (лат. Ceratonia siliqua)
пље, хара пка, чудика , чудно дрво ре!: рошчић , рокчић дрво , слатка ко­
ричати несврш . непрел. В. урлати рица, рожичак, роштић
рмбачити несврш. непрел . (много и роrобатан прид. о В. ружан @ В.
напорно радити) В . ринтати незграпан 2.
рмпаnија м В. џИН роrобатност ж В. рyrоба 2.
роб М слуга , сужањ, подјармљеник, род м О В. сорта 1. @ В. рођак
потлач:еник, паслушник , обеспра­ рода ж зоол . (лат. Ciconia ciconia)
вљеник форм., узник ре Ш. штакара, лејлек, циконија, лелек
робажо (материјални продукт људ­ родбински прид. фамилијаран , ро­
ског рада) В. производ 1. @ В. одећа ђачки, сроднич:ки, крвни, својбински
робија ж (положај у којем се налази - уи. при сан 1.
543 родиља I рударство

р одиља ж 6. породиља чина,мухоловка,дрозера

р одитељ м О отац, мајка, родитељ­ ротација ж врћење, окретање, завр­

ка, рођени ца - уи. тата, мајка, прао­ тање, завртај, обртање, окретај
тац f} фи!. 6 . проналазач ротирати н есв рш . пр ел . вртети,

р одити сврш. п р ел . О породити се, обртати, заокретати, окретати , џи ­

донети на свет, донети дете на Бож­ равати ре!.

је видело, облизнити се (родити бли­ ротква ж бот. (лат. Raphanus sati-

занце) f} фи!. створити, направити, vus) ре!: андрква, ардаква, повртниц а,
изнедрити рдаква, родаква, роква, вртна ро тква,

р одити се сврш. О доћи на свет, труп,трупка

угледати свет, испилети се суж. , изле­ рошав пр ид. О (с траговима од бу­

ћи се суж. f} фи!. 6 . синути 1. и 2. буљица, богиња) богињав, оспичав,
родност ж О плодност, плодоно­ козичав, бубуљичав, рохав ре!. f} не­
сност, фертилитет, претили на f} 6. раван, храпав, груб, испуцао , изро­
наталитет ван,дрпав

рођак м О сродни к, род, агнат руб м 6. шав 1.

арх. ира6Н., когнат реШ ., рођа фам. f} рубеопе ж мн . (заразна болест слич­
ексир. 6. земљак 1. и 2. на богињама) т уи. богиње
рођење с 6. рађање рубље прил . о 6. одећа f} веш, до­
рок м О (- трајања) трајање, важење, њивеш

валидност, ваљаност, век, живот фи!. рубље м веш, роба, рубенина реШ. ,
f} термин, време, дедлајн фам. преобука с.уж., пресвлака с.уж. - уи.
роковник м бележница, нотес, одећа
агенда, подсетник, књижица, блок руrати се несврш. подсмев ати се,
роп а ж О (глумачка) улога, ан га­ изругивати се, подругивати се, под­

жман f} улога, задужење, функција, смехивати се, исмевати (некога) , спр­

задатак фи!., мисија фи!. дати се - уи. шалити се, пониж авати,
ром анса ж О (нежна љубавна пе­ вређати,срамотити
сма) серенада f} (романтична љу­ руrоба ж о накарада, наказа, чу­
бав) авантура, афера, љубавна пу­ довиште, вештица, сподоба, грдоба ,
столовина
монструм, нагрда, страшило , гнусо­

ро мантичан прид. О емоционалан, ба, караконџула, ружноћа, гадура,

дирљив, заносан, лиричан, лирски, калаштура, наказник , франкенш тајн,
нежан, осећајан, песнички, поетичан, квазимодо, наказница, гвоздензуба,
поетски, сензибилан, сентимента лан харпија, карапанџа, аждајка, акреп
f} 6. идиличан фи!., крстача ре!., ажделија ре!., кари­
р опски прид. 6. потчињен 1. катура фам . , крамп фам., грдобина
ро пство с потлаченост, подјармље­ фам., габор фам., вештеруља нар.,
ност, потчињеност - уЙ . обесправље­ скрндељ жар!., гном жарl., аждаха

ност арх., коњобарка арх. - уи: бабарога f}

роспија ж (зла жена) 6. злобница 6. ружноћа 1.
росуља ж бот. (лат. Drosera rotund i- рударство с О ископавање , копа ­

folia) ре!: росика, росна трава, роси- ње, рударење, рудокоп арх. , рудство
рудникl руководећи 544

арх. , рудокопња арх. б (наука о ру ­ накарадност, гроза, одбојност, недо­

дарству) монтанистика падљивост, неатрактивно ст, грдноћа,
рудник м О мајдан, коп, рудно на­ незграпност, неукусност, непривлач­

лазиште, рудокоп, рудиште, угљено­ ност, рогобатност, нескладност, на­

коп (- угља), мина ре!. б каменолом, казност, грдило, унакаженост, нагрда,

коп, мајданиште арх., мајдан арх. - уи. грдобност, мајмунастост фам ., грдост
локалитет 2. фам., гадност арх. б В. ругоба 1.
ружан прид . О грдобан, огаван, га­ руэмарин м бат. (лат. Rоsшагiпus
дан, накарадан, наказан, одвратан, оffiсiпаlis) реТ: ружмарин, жмурод,
је з ив, рогобатан, унакажен, нагрђен, зиморад, лужмарин, размарија, ро ­
страшан, нескладан, ругобан, мајму­ базинија, розмарин, рожмарин, ру­
нолик, одбојан, грд, неатрактиван, зман,русмарин,сабор,сабур
недопадљив, ружан као мајмун, не­ руиниран прид . В. уништен
привлачан, мајмунаст, грдан б не­ руинирати сврш . прел . В. разорити
укусан, незграпан, нескладан, неус­
руј м бот. (лат. Rhus cotinus) ре!: рује­
клађен,непр икладан
вина, анкиел, жуто варзило, јеленски
ружити несврш. прел. вређати, ома­
рог, руја, рујика, СКУМПИllа, сумах ,
lюважавати, понижавати, брукати,
шкотан, шмак , шомак
деградирати, срамоти ти, нападати ,
рујан прид . В. румен 1.
нагрђивати, обезвређивати, кудити,
рујност ж црвенило, руменило, ру­
оцрњивати, потцењивати, повређи­
меност
вати, грдити, профанирати, псова ­
ти, наруживати, срозавати, кривити,
рука ж О горњи екстремитет - суж.

мишица, надлактица, шапа фам., ба­

бешчастити, дирати, индигнирати,
налица арх. фам., шака, шапа фам . б
потресати, понизивати, дискреди­
фи!. В. рад1 1. @) фи!. В. помоћ 1. 0
товати, бацати љагу, прљати (нечије
(при бојењу) премаз, слој
име), заси пати кога грдњама, задава­
ти/наносит и бол, наносити увреду, рукавац м крак, рачва, рукав, изви­

пљувати у лице, сахрањивати (неко­ рак , виљушка реј.

га) фи!., блатити фи!., каљати фи!., руковање с О В. управљање б В.

убијати фи!., пљувати фи!., пањка­ руковођење

ти фам., опањкавати фам., ледирати руковати несврш. прел . служити се,

фам. реШ., олајавати фам., рањавати оперисати, употребљавати, управља­

ексир., обеђивати реШ., хулити реШ., ти, руководити, баратати, маневри­
бацати дрвље и камење на кога изр . - сати, поступати, газдовати, манипу­

уи: презирати, трачарити, узнемири­ лисати, водити, деловати , владати

вати, исмевати - сл: скрнавити, кри ­ (нечим), разуме ги се (у нешто), го­

тиковати,озлеђивати сподарити фи!., крмарити фи!., кор­
ружичаст прид. В . РУМСН 2. миларити фи!. - сл: умети, знати
ружичњак м врт, башта, цветњак, руководећи прид. О (који је на
цвећњак, албашча ре!. , башча рет. власти) владајући, врховни, управни,
ружноfaа ж О грдност, огавност, на­ управљајући, челни, предводећи, на
гpђeHOC~ грдоба, одвратност, гадари ­ власти, претпостављен и б доминан­

ја, ругоба, гнусоба, гнусн ост, гадост, тан, главни, владајући, преовађујући ,
545 руководиnац русомача I

најбитнији, претежан, пресудан, го­
сподујући, предоминантан, истакнут
руководиnац м директор, управ­
ник, пословођа, администратор, шеф,
равнатељ, руководитељ, говерно ре/.,
менаџер фам., бос жар!., управитељ
арх., человођа реШ. , капо реШ., дело­
вођа реШ., комесар реШ. , капоња реШ.
фиf., поплава фи!. , море фи/., јато
фи!., лавина фи!., тевабија ре!., ордија
ре!. , мармаља ре/., накот фам." хорда
фам. , навала фам. , буљук фам., кр­
до фам. , гурњава фам., стадо фам.,
хрпа фам., пучина фам., чопор нар.,
агломерација реШ . , марва ио/., фука ­
ра ио!., стока ио!. - уи : олош , гужва

-у и: лидер, владар 8 в . олош

руководити н есв рш . н епрел . п рел . румбац м зоол . (лат. Auxis bisus)

о неирел. управљати, водити, го- труп

с подарити, газдовати, господовати, румен пр ид . О алев, црвенкаст, ру­

председати, председавати, предводи­ јан, црвен, алатаст (за коња) , отво­
ти, бити на челу, имати власт, имати реноцрвен, тамноцрвен, алал и ин ­

моћ, столовати, боговати, кормила­ gекл. ре!. , алав ре!., аласт ре!. 8 заја­
ри ти фи!. , дрмати реШ . 8 ирел. В. ру­ пурен, црвен, поцрвенео, ружи част,

ковати ужарен, зажарен, руменкаст, црвен

рук оводствени прид . В. упра­ као рак, црвен као паприка

вља чки румениnо ж црвенило, ру меност,

руководс тво с В . режим рујност

руково1)ење с вођство, баратање, рупа ж О шупљина, бушоти на, ду­

управљање , владање, предвођење, ма ­ пља , удубљење, отвор, перф орација,
нипулисањ е, поступање , лидерство, пробушотина , провртотин а 8 јама,
руко вање , маневрирање, маневрисање, јендек, канал , јарак, удубин а, жлеб,
менаџмент, команда, администраци­ јаруга, шанац , усек, укоп, зјап, усе­
ја, старешинство , управа, упућивање, клина, ров - р е /. граба, јажа, транше ­
надзи рање, дириговање фи!. - сл: до ­ ја, дерина, бразда , суваја, вада - уи.
мина ција, кормиларење фи/., крмаре­ гротло @) фам. (неуредан простор)
ње фи !., равнање, вођење брлог, буџак , свињац, ћумез, брло­
рукопис м материја, грађа, извор, жиште, јазбина, кокошињац, пећина,
докуме н та ција , материј ал, литерату­ штенара - ре!. калиште, пај зл, лога,

ра, корпус, документ, градиво , пода­ капуњера О (слабо место неког си­
ци, штоф фам., твориво реШ., моно­ стема) пропуст, празнина, шупљина,
графија суж. слаба тачка, мањкавост, фа личност,
рукот ворина ж ручни рад, ману­ фалинка , лакуна - уи . мана 0 жар/. В.

фактура - у и. творевина затвор 1. 0 жар/. вагина

рукс а к м ранац, торба, торбак - ре!. русаnка ж В. вила' 1.

упртња ча , напртњача, ваљарица , ва­ русвај м В. хаос
љевица русо мача ж бот. (лат. Capsella Ьш­
руљ а ж О (гомила људи) маса, на­ sa pastoris) реј: тарчужак, оћу-нећу,
род, светина, људство, сила, свет, девојачка трава, пастирска торбица,
гунгула, булумента, накупина, наје­ бабине гњиде, бобулица , гусума'lа,
зда, пук, мноштво, лагер , метеж, рој, косомача , крвавка , мачкин о срце ,

миса, плебс, свита, војска фи/., чета пољска преслица, торбичиц а, шурјен
рута I руw ити 546

рута ж О В . пут 1. @ бот. (лат. Rl1 - ручаоница ж В . ресторан

ta graveolens) ре!: рутвица, седеф , се­ ручица ж В. дршка

дефчић, вртна рутиц а, мењик, п ето­ рушеван прид . В. запуш тен
прстница, п и гањ , питома руда , ру т ва,
руwиnачки прид . О В. разоран 1. @
седев, седефче, ситн а рут а
В. подривачки

рутина ж О В . свакодневица @ В.
руwити несврш. прел . униш та в а­
спретност
ти, руинирати , девастирати, де ­

рутинир ан прид . В. спретан 1. молирати, растурати, разбијати ,

рутини раност ж В. спретно ст дробити,уклањати, разграђивати ,
рутински прид . механички , технич­ срубљивати, оштећивати, сати ­
ки, стандардни, уобичајен - уи . кон­ рати, кршити, сравњивати са з е­

венциона л а н мљом , минирати фи!.

сабnажњив прид . О б. простачки дри сабљан
8 б. с каредан сабор м о б. скуп' 1. 8 в. сај ам
сабnажњивост ж о б. перверзија саборац м судруг, друг, колега,
8 б . разулареност tO в . скаредност истомишљеник, побратим фи!. - уи .
сабnажњујуr.и прид. в. простачки пријатељ

сабnазан прид. в. скаредан сабран прид. сталожен , пр ибран ,

сабnаст ж приказа, з мај , сен , авет, присебан, сређен, концентрис ан , па­

ал а, ут вар а , привид, сновид , дух,

жљив, озбиљан , фокусир а н , усред ­

стра ши л о , м ор а, с а њарија, аждаја, сређен , хладнокрван , тре з вен ,духом

при чина, б аук, обман а , привиђење, присутан, усредоточен, позор ан - уи .

стр а шно биће, симулакрум, митско спокојан

бић е, вешћа р е!. , ажделија ре!. , фан ­ сабраност ж в. сталоженост

том фам., вештегара н ар., цопрниц а сабрати сврш . прел . в. прикупити
нар ., аж даха арх. , прилика ре Ш., фан ­ сав прид. б. потпун

тазма р е Ш . - уи : чудов и ш те , визија , савез м О (уговор о сарадњи на од ­

ха луцинација ређеном плану) споразум, п а кт, до ­
сабnастан прид. а ветан, фантасти­ говор, погодба, нагодба, угов ор - у и.
чан, измаштан , натприродан, мисти­ договор 1. 8 в. удружење 1. @) (-
ча н , бајковит, неств ар а н, етеричан , између држава) антанта, сп оразум ,
нео бјашњив , необичан, оностран , пакт,договор , погодба, нагодба, кон ­
тај а нствен , бестелесан , невероватан , кордат

ез о т еричан, паранормалан, неви­ савезник м (онај који је с н еким у

дљи в , п ар а психолошки, надземаљ­ савезу, члан савеза) саучесн ик , парт­
ски, спектралан, астралан фи!. , врху­ нер, помоћ, помоћник, пој ачање, по­
нараван реШ. магач, потпомагач, сарадник, сабрат
сабљарка ж зоол . лагун, сабља, мо- фи!., десна рука изр. - уи . асистент
 I
савесност савршен

савесност ж О пажљивост, пажња, бљив, гибак , мек, пови тљив реШ.,

брига, пр еци з ност, педантност, тач­ прутак реШ. f} в. гибак
ност, пунктуа лност, опрезност, бри­ савитљивост прид . еластичност,

жљивост, педантерија, позорност, те­ рас тегљивост, растезљивост, гип ­

мељитост, акрибија реШ., помња хрв., кост, сагибљивпост, мекоћа , отегљи ­

помњивост хрв. f} в. ревност вост, тегљивост, флексибилност, по ­

савест ж (осећање моралне одго­ витљивост реШ.

ворности за своје поступке) одговор­ савnадан прид. О в. побеђен f} в.

ност, душа, свест арх. послушан

савестан прид. (који ради по саве­ савnадати сврш. прел . О победити,

сти) приљежа н , здушан, ревностан - тријумфовати, поразити , матирати ,
уи . марљив потући, надиграти, свладати , баци­
савет м О сугестија, предлог, препо­ ти на колена, Дотући , погазити, над ­
рука, мишљ ење, упутство f} в. веће горњати , извојевати победу, обрвати ,
надмашити, превагнути, надскочи ­
саветник м саветодавац, консул­

TaH~ већник, инструктор, суфлер ти, надвисити , опхрвати, оборити ,

надићи, схрвати, однети победу, об­
фи!., конзилијер арх., алдерман
урвати, надјачати, прегазити фиf.,
арх. , конзул ент реШ., консултант хрв.
нокаутирати фи!. , докрајчити фи!.,
саветов ати несврш. прел . припома­
пребити фиf., појести фи!. , срезати
гати, препо ручивати, сугерисати, су­
фи/., помлатити фам., добити фам.,
флирати, подстрекивати, потицати ,
уништити жарf., остати на мегдан у
предлагати, дошаптавати фи!., тро­
изр . , побости заставу изр ., узети меру
ватижарf.
изр . f} в. покорити
саветодавац м в. саветник
савnад"в прид . неотпоран, уни ­
савијати несврш. прел . извијати , по­
штив, разрушив, надмашив , истре­
вијати, пресавијати, превијати, пре ­
бљив, скршив, поразив, надвладив,
гибати, уги бати, кривити, искривља­
победив, укротив, искорењив, разо­
вати,вит оперити
рив, умитан реШ. - уи: ломљив , слаб
савијати се несврш. (под теретом)
савремен прид . данашњи, трену­
угибати се, пресавијати се
тан, актуелан , моменталан, важећи,
савијача ж пита, штрудла, базламача
садашњи, модеран , незастарео, ово­
ре!., балзамача ре!., басламача ре!., зли­
времен,мериторан , рецентан,посто ­
јевка хрв., злевка хрв., разљевуша хрв.
јећи, присутан фи!. , ововременски
савијен прид. (који одступа од пра­ реШ . , актуалан хрв . - уи: текући, го­
ве линије) крив, савинут, завинут, рући, садашњи, недавни
извије н, кривудав, вијугав, завојит,
саврwенприд. О идеалан,перфектан,
окукаст, завојаст, змијаст, змијугав,
беспримеран,беспрекоран,апсолутан,
завојевит непоновљив, непогрешив, најбољи,
савијутак м в. спирала прворазредан, супериоран, неприко ­

савити сврш. прел . О нагибати, уви­ сновен, ненадјебив жарf., ненаткри­

ти, завинути f} в . свити љив реШ. - уи: сјајан, одличан, диван,
савитљ ив прид . О еластичан, флек­ потпун - уи. оптималан f} в. сладак О в.

сибила н, растегљив, растезљив, ги- очаравајући 1. .. уи. сигуран 1.

549 савршеност сајам I

савр шеност ж в. савршенство ти сажаљење) жалити, саосећати ( с

саврш енство с савршеност, неким) - уи. жалити 1.

беспрекорност, перфекција, узор­ сажаљење с саосећање, пот ре се­
ност , идеал, беспримерност , не ­ ност, сажаљевање, гануће, ган утост,
п ри к основеност, без недостатка ганутљивост, саучешће, емп атија,
- у и. узор сапатња, осећајност, симпатиј а, дир­
carnacje с О в. акорд @ в. склад 2. нутост, самилост, сета , душев ност,

carnaCHOCT ж О пристанак , одобре ­ милосрђе, разумевање, разнеженост,

ње, допуштење, прихватање, одобра­ сажаљивост, самилосност, сао сећај­

ност, осетљивост, сусретљиво ст, ми­
ва њ е, слагање , пристајање, акцепт
фU ;., зелено светло фам., апробација лост, жаљење, саосећај , сапатни штво,

р еШ ., акордре Ш., агреманреШ., сугла­ болећивост, аман ре;. , сућут хр в., тан­

сност хрв . - у и: уговор, договор @ в. коћутност хрв ., супатништво хрв.,

скла д 1. @) в. сложност 1. Т уи . рела­ суосјећање хрв. , суосјећајност хрв . ,

ција 1. људска реч uзр. - уи : жалос т, туга, не­

жност, алтруизам
саrпедати сврш . прел . в. прозрети 1.
сажаљив прид. О (који и з а з и ва са­
сад прил. и м О ирuл . овог часа, овог
жаљење) самилости в, самило стан @
тр е н а, одмах, моментално, тренут­

но, сместа, врло бр з о - уи . хитно @ (обузет жалошћу) в . жалост а н 1.

ир uл. (у ово доба) данас, сада , у наше сажвакан прид . в. похабан 1.
в р е ме @) им. в . садашњост саживети се св рш . в . прила годи­

сада wњи прид . тренутни , моме н­ ти се

та лни, данашњи , ововремени, акту­ саэвучје с в. акорд

ел ни, в ажећи , нов, свеж , p ~цeHTaH , саэнавање с в . испитивање

неза старео, ововременски реШ . , ово­ саэнање с податак, информ ација, чи­
в р ем ски арх. - уи . савремен, недавни, њеница - уи. знање, информација 1.
скорашњи
саэнати сврш. прел. (доћи до саз н а­
сада шњост м (наше време) дана­ ња) дознати, установити, обав естити
шњост, данашњица, сад - уи. време се, чути, дочути, начути, испи тати,

садиэам м (наслађивање у мучењу) уверити се (у нешто), добити ин ф ор­

.. - мучење 1., перверзија мацију - уи . разумети, спознати, от­
сад истички прид. (у којем има са­ крити, прозрети 1., испитати 1., оба ­
диз ма) .. - уи . насилнички вестити се

сади ти несврш. прел. т уи . узгајати саэревање с в. пубертет

сад ржај м О (оно што се у нечему саэрео прид . в . самосталан З .
налази) садржина @ в. (оно што се саэрети сврш . непрел . О (о људи­
и з лаже, главна мисао) сажетак, суми­ ма) одрасти, порасти, осамосталити
рање, резиме, апстракт @) в. суштина се, стасати, ојачати, развити се, стати
О з начење , смисао 0 (попис погла­ на своје ноге uзр. @ (о воћу) дозрети,
вља у књизи) казало хрв. приспе ти, дос п ети

caApyr м в. судруг сајам м вашар, сабор, пазар, пазари­

сажаљевање с в . сажаљење ште , скуп, дернек ре;. , вашир ре;., ва­

сажаљевати несврш . прел . (осећа- шер ре;., фијера ре/., панађур р е;.
сакат I самовоља н 550

сакат прид. О обогаљен, инвалидан, сабрати, увећати, намлатити фам. ,

ћопав, одузет, кљаст, шантав, хром, згрнути фам. , докупити реШ. , збрати
фаличан, осакаћен, узет, шепав, де­ реШ .

фектан , бажљив, мањкав , физички сакупљање с В . раст 3.

онес п о собљен, бањгав, багав ре!., ба­ саnа ж В. просторија 1.
гљив ре!. , баг ре!., шанатан ре!., окља­ саnата ж (биљне подврсте или њи­
штрен р е !. , кљакав фам., бангав фам. ,
хова мешавина која се једе уз главно
цонтав арх., цотав арх. , богаљаст јело) ..
реШ . , деф ективан реш ., манљив ре Ш.
саnва ж О В. пуцњава @ В. плотун 1.
парализ о в ан СУЖ. , - уи : деформисан,
саnетати несврш . прел . О В . трчати
унакажен , крњ @ фи!. В. нецеловит
@ В. досађивати 2.
сакатити несврш . прел . ампутирати,
саnетети СВРШ. не п рел. В. устреми ­
уклањати, сећи, исецати , одсецати,
ти се
убогаљив ати, одстрањивати, бога­
саnпа ж ЗООЛ . (лат. Бох salpa) сопа
љити, кљ а ст ити,

сакаl1ење с О ампутација, уклања­ самариl1 анство м В. хуманост

ње, ам п ут ирање, сечење, одсецање ,

самиnост ж В . сажаљење

одстрањи вањ е , одстрањење, убога­ самиnостан ПРИД . В . подашан

љивање, и сецање , обогаљивање, оса­ самnети СВРШ. прел. фиг. В . руини ­

каћење, окљаштрење арх., кљаштре­ рати

ње арх. @ фи!. В. уништавање само РЧЦ ., ПРИЛ . и ВЗН . О (у прилошкој

сакnонити несврш . прел . В.
пати
сакривати несврш . прел. (не допу­
штати да се нешто види или приме­
ти) В. крит и
сакривен ПРИД. В. скривен
засту­ функицији) једино, искључиво, нико
осим, строго фам. , цигло арх. @ (н е
више од ...) свега, тек, укупно е В . (-
што) тек што, једва што О В. одједном
o (у служби везника) В. ипак'
самовоља м ж О В . тоталитари з а м

сакрити СВРШ . прел . О (склонити од @ В. пркос ... уи . хир

погледа и з н а ња других) скрити , при­ самовоља н ПРИД. О свој еглав, бан ­

крити, с к лонити , завући , закопати доглав , тврдоглав, задр~ загрижен,

фи!., заг њурити фи!. , скембати фам . - својевољан, инатљив, усковид, напо ­
уи. из губити @ (сачувати у тајности) ран, крут, непомирљив, joryнacT, не ­
затајити, притајити доказан,искључив,недоказив,упоран ,

сакрити се СВРШ. скрити се, завући на своју руку, мазгински, истрајан, де ­

се, потул ити се, прикрити се, прита­ белоглав, као мазга, окорео, мазгаст,
јити се, с клонити се, заклонити се, за­ накриво насађен, неразложан, ограни­
мести/з атрти трагове, заметнути се, чених/уских видика, ћошкаст, тежак,
ишчез нути, нестати фи!., шчучуњити сомовски, загрижљив, устрајан, уских
се ре!., шћулити се ре!., шћућурити се хоризоната, мазговски, скучен фи!. ,
фам., завући се у мишју рупу изр. крвав фи!. , тврдокоран фи!., неукро­
сакупити СВРШ. п рел . прикупити, тив фи!., као магарац фи!., засукан ре!.,
н аку пи т и, скупити, акумулирати, лулав ре!., затуцан фам., заврнут фам. ,
повећати, прибрати, концентрисати, загуљен фам., овејан реШ. - уи: џан­
н ата ложити, таложити, нагомилати, гр изав,догматичан,незгодан,огорчен,
551 самовољност сањар I

непокоран, компликов ан, ћудљив, јед­ самосвојан пр ид. 6. самосталан 2.

ностран,нетолерантан,конзервативан
@ 6. произвољан 1. @) 6.
самовољност ж 6. тврдоглавост
CaMOrnaB' м з оол . 6 . буцањ
самосвојност ж 6. самосталност
тирански
самостапан прид . О (о право слав­
1. ним црквама) аутокефалан @ слобо­
дан, аутономан, независан, самосво­

caMOrnaB2прид . 6. самовољан јан, непотчињен, суверен, неподре­

са моrпасник м вокал ђен, инокосан, самоуправни @) велик,
са модопадљив п р ид . 6. претен­ одрастао, пунолетан , стасао , сазрео,

циозан 1. зрео,осамостаљен,дозрео,потентан,

сам одржац м апсолутиста , деспот,

развијен

силник, тиранин, диктатор, поро­ самостапност ж аутономија, неза­

бљивач, дахија, аутократа, власто­ висност, самостојност, слобода , са­

држац, ага, самовољни к, окрутник, мосвојност, одвојеност, суверенитет,

страховладар, злостављач, самовла­ одељеност, сувереност, самоупра­

дар, страх и трепет, олигарх, тлачи­ вљање, засебност, аутономност, ино­

ла ц, немилосрдник, батинаш фи/., косност, неовисност Хр6.

кабадахија ре/., тлачитељ Хр6. - уи: самостојност ж 6 . самосталност

крвник, мучитељ, насилник, силеџи­ самоћа ж усамљеност, осама, оса­
ја фам. мљеност, самотност, самотништво ,

сам одржачки прид. 6. тирански усамљеништво, изолација, самои ­

саможи в прид . (који мисли само о золација, самотњаштво реШ., само ­

себи) 6. себичан тињареш.

самозадо вољавати се несврш . 6. самоуверен прид. 6. одлучан 1.

мастурбирати с амоувереност ж О 6. самопоу­

сам опепљив прид. 6. лепљив здање @ 6. одлучност

са мопепљивост ж 6. вискозност самоук м аутодидакr', приучењак иој.

сам ољубив прид. О (који мисли са­ сан м О спавање, одмор, рел аксаци ­

мо о себи) 6. себичан @ 6. претенци­ ја @ сањање, снивање, санак иесн.

озан 1. - суж. ноћна мора, кошмар @) жеља ,

самољубље с 6. препотенција циљ, замисао, намера, одлука, прох­

сам опожртвовање ж (добровољ­ тев, стремљење, настојање , тежња,

но одрицање од нечега) жртва, од­ амбиција, хтење, аспирација, прими­

рицање, жртвовање, самоодрицање

сао, план, интенција, наум, накана,

- уи. уздржавање тежење, смерање, идеал, промишљај,

caMonocnyra ж 6 . радња
претензија, намисао реШ.

сам о п оуздање с самоувереност,

санаторијум м лечилиште, опора­
самосвест, самосвесност, поу зда ње, са ­
вилиште - уи. болница, бања

мопоштовање, поверење у себе, сигур­ с андуче с претинац, одељак, сан­

ност у себе, себесвест реШ. - уи: одлуч­ дучић

ност, сигурност, понос , стабилност санирање с 6. терапија

самопреrорник м 6. марљивац санирати нес врш . прел . 6. лечити

самосвесност ж 6 . самосвест санпјер м зоол . 6. ковач 2.
самосвест ж 6. само пуздање сањар м маштар, за н есењак, идеа-
сањарија I саркаэам 552

листа, фантаста, маштала ц, утописта јавност), дојавити, казати, обелодани­

сањарија с ж О в. сабласт @ в. при­ ти, дати на знање, открити, известити,

виђење 1. анонсирати арх., афиширати арх., ави­

сањарит и несврш . непрел. прел . з ирати реШ ., приопћити хрв. - уи : сети­
маштати, зам ишљати, сањати, фан­ ти се, досет и ти се @ в. рећи 1.
тазират и, за носити се сновима, сна­ саосећајан ПРИД. о (испуњен сао ­
т рит и реШ . сећањем) сам илостан, милостив, ми ­
сањати несврш . непрел . прел. О ирел. лосрдан, племенит @ в. несебичан
с невати, снити @ н е ирел . в . сањарити ~ в. осећајан
'" уи . спавати саосећајност ж (особина онога ко ­
сањив ПРИД. неиспаван, поспан , ји је саосећајан) самилосност, мило­
д ремљив, дремован, снен, куњав, стивост, милосрдност, племенитост

уморан,успава н, непробуђен,нераз ­ - уи. саосећање , доброта

буђен,. сан ен, нерасањен , спављив, саосећање с саучешће, емпатиј а,
спаваћив реШ. - уи: мамуран, уморан сапатња , осећајност, симпатија , сами­
сањивост ж буновност, дремеж, лост, душевност, разумевање, сажа­

поспаност, дремљивост, непробуђе­ љивост, самилосност, саосећајност,

ност, омама, успаваност, нерасање­ милост, саосећај , сапатништво, сућут
ност, неактивн ост, малаксалост, по ­ хрв., танкоћутност хрв. , супатништво
лусан, дремка, неразбуђеност, дрема ­ хрв., суосјећање хрв . , суосјећајност
вица, успорено с т, сненост, заспалост, хрв. - уи: потресеност, жалост, туга,
клонулост, полудрем, сана ност, д ре ­ нежност, алтруизам

мовност, спорост, куњалица, дрем , саосеfaати несврш . непрел . (осећати

дремање, омамљеност фи!. , неживот­ саосећање) саосећати, сапатити - уи .
ност фи!., опијеност фи!. , фјака ре!., сажаљевати

уљуљаност фам. сапатња ж в . саосећање

саобраfaај м в. превоз сапет ПРИД. в. везан 2.
саобраfaајка ж фам . О в. судар 1. саплести се СВРШ . спотаћи се, спо­
@с аобраћај на дозвола
такнути се, посрнути

саобраfaање с в. превоз саплитати се несврш . в . тетурати се

саопштењ е с обавештење, обја ­
сапун м мило арх.
ва, изјава, исказ, оглас, информа­
сапуњача ж 60Т. (лат. Saponaria offi-
ција, најава, знак, обавест, порука,
cinalis) ре!: белонога, сап ун-трава
проглас, обзна на , циркулар, објав ­
сапутница ж в. супруга
ница, р ас пис, рекла ма, иступање
сарадња ж в. (рад на истом послу,
фи!., анонса арх., афиша арх., ави­
заједнички рад) сар ађивање, сарад­
за арх., промулга циј а р еШ., обави­
ништво, слагање, сагласност, аран­
јест хрв ., приопћење хрв . - сл: по ­
датак, извештај
жман, пакт фи!., конкордат реШ.,
уклапање фам. , сурадња хрв.
саопштити СВРШ. прел . О обавести­
ти, објавити, јавити , информисати, сарађивати несврш . непрел . (ради­

упознати (не кога о нечему) , огласити, ти заједно) сурађивати хрв .

разгласити, пријавити , најавити, из­ сардела ж ЗООЛ . в. јембрек

нети, рећи, обзнанити, лансирати (у саркаэам м в. пакост 1.
553 саса I сат

саса ж бот. (лат. Апетопе pulsatilla) расправљати

ре;: великоночна рожа, великоноч­ састати се сврш. сусрести с е, виде­

н ица , дједовац, дремадеда, дремиде­ ти се, срести се, наћи се (с н еким) ,
да, д ремнидедо, дремни ч е, звоњача, срести (некога)
косм атинец, кучика, љубичаста саса, састојак м о 6 . ситуација е 6 . ко­
мачи ца, чукундеда, шпанкелци, шу­
мад 1.
кун дека
cacyweH прид. 6 . увео
сасвим прил . потпуно, тотално , ком­
сат м о часовник, ура реј. , чука жарl.,
плетно, одреда, листом , до краја, без
добник арх. 49 (период од БО минута)
остат ка, у потпуности , у целости , из
час, ура ре;.
ко ре н а , из основа , из темеља , скроз

фам . , дибидус фам. , аметом ре;. , по­

свема р е;. , амет ице ре;., аметимице
Сатовм
р е ;. , с кроз-н а с кроз фам. , стуб оком
ПО НАЧИНУ ПОКА3ИВАЊА
арх. , навлас арх., посве Хр6.
ВРЕМЕНА
сасецати несврш . преп . 6. сећи 1. аналогни сатови

дигитални сатови
састав м О 6 . облик 1. 49 6. рад' 1. звучни сатови
с) 6 . група 2. текстуални сатови

саставакм 6 . спој 1.
ПО НАЧИНУ МЕРЕЊА ВРЕМЕНА
саставити сврш . прел . здружити ,
атомски сатови
спојити , свезати , фузионисати, сто­ електрични сатови

пити , припојити , ујединити, синте ­ кристални сатови

механички сатови
т изоват и , удружи т и , слити , све з ати ,
радио сатови
амалгамират и
сунчани сатови

састајати се несврш. непрел . (про­

водити време з аједно) дружити се, ПОСЕ6НЕВРСТЕСАТОВА
аналогни сат
друговати , пајтати се , ортачити се ,
аналогни сат с дигиталним диспл ејем
петљати се , шуровати
астрономски сат

састанак м О в ећање, конгрес, з асе ­ атомски сат

6инарни сат
дање, сагласност, нагодба , расправа,
6удилник
конгруенција, сл агање, седниц а, пре ­
водени сат
трес, деб ата , мити нг, конф еренциј а, дигитални сат

дого варање, окупљање , група, скуп , железнички хронометар

кварцни сат
форум , разговор , скупштина, диску­
кукавица
сија, аранжм ан, пленум, семинар,
поморски хронометар
ус а глашавање , симпозијум, сесија, пешчани сат

л онџање ре;., адет ре;. ре Ш. , конвен ­ радио сат

циј а форм. , збор арх. , веће арх. , кон ­ ручни сат

сат с клатном
кордат реШ., окуп реШ., сабир ре Ш.,
сат с од6ројавањем
домјенак Хр6. - уи: слога, договор, светски сат

уговор, гомила 49 излазак, сусрет, дејт сунчани сат

wаховски сат
жар;. , митинг жар;. , спој фам . , спојка
хронометар
фам. , рандеву жар;. , судар жар;.
wтоперица

састанчити несврш . непрел. фам. 6 .

сатана I свађаnица 554

сатан а м В. ђаво 2. сачекуwа ж жар!. В. кло п ка

сатен м В. атлас 4. сачињавати ж О (састој ати се од

сати рати не с врш . прел . О В. ситни­ н ечега) чинити, о бр азоват и , састо­
ти f} В. рушити ј ати се (од ) , укључивати, имати f} В.

сатир ати се нес в рш . пр ел . (много и пр авити 2.

напорно радити) в. ринтати сачуван прид . очуван, неоштећен,
недирнут, цео, читав, неокрњен, не ­
сатљик м арх. В. чокањ
начет неразбијен суж.,
сатница ж В. програм, распоред ,
сачувати сврш . прел . спремити,
програм,ит инерар
осигурати, заштитити, обезбеди ­
сатрет и свр ш . п рел . В . сатрти
ти, заклонити, одбранити, сејвовати
сатрти сврш. п рел . О (у налету нагло
жарi. суж.
одбацити већи број људи) збрисати,
cBarAa пр ил . (у свако доба) В. увек
истребити, искоренити, затрти, по ­
3.
трти, затрет и , сатрети, утаманити,
свадљив прид. свађалачки, напра­
покосити фи!., самлети фи!. , удеси­
сит, љутљив, дурљив, импулсиван ,
ти фам. , смлавити фам. - уи. побе­
афективан, пргав, нагао , ћудљив ,
ДИТИ, уништити f} (разбити у ситне
агресиван, плах(овит), ра здражљ ив ,
делиће) В. здробити 1. @) В. (учинити
срдљив, живчан, напрасан, једљив ,
неког потиштеним) В. сломити О В .
распаљив, жучљив, гневљив , једак ,
уништити
темпераментан, отрован фи!. , по ­
саучеwће с саосећање, емпатија,
карљив арх., ватрен фиf., вирулентан
сапатња, самил ос т, самилосност, сао­
фи!., вехементан арх., нервоза н еуф.
сећајност, милост, саосећај, сапатни­
-уи:диваљ, некултуран , груб,тврдо ­
штво, осећај ност, симпатија, душев­
глав,страстан,бесан,немиран , разу­
ност, разумева ње, сажаљивост, сућут здан, грозан
хрв., танкоћутност хрв . , супатништво
свадљивост ж В . ра зјарено ст
хрв., суосјећањ е хрв., суосјећајност
свађа ж расправа, сукоб, кавга, не­
хрв. - уи: потресеност, жалост, туга,
слог а, размирица, несугласица, не ­
нежност, алт р уизам
слагање , спор, завада, конфликт, раз­
сафир м ... уи. камен' 2.
дор,процеп,расцеп,задевица,зачко ­
сахнути несврш. непрел. венути, уми­ љица, раскол, трвење ре!. , пријепор
рати, сушити с е, спарушивати се , ма­ реј. , развада реј. , колизија форм . , р а­
лаксавати, мрети, слабити, издисати , спра ХрВ. - уи. неспоразум 2.
нестајати, коп нети, гасити се , гаснути, свађаnачки прид. в . свадљив
пропадати, танчат и, крепавати, црка­
свађаnица м ж бандоглавац , инаџи ­
вати, копњети, гњити, пресушивати,
ја , прзница, пргавко, пргавац , ТВРДО ­
скапавати, одлаз ити фи!. - сл: жудети, корник , засуканац, непопустљивац ,
мршавети, гинути , лињати реј. својеглавац, инатљивац, свадљивац ,
сахрана ж погреб, спровод , испра­ тврдоглавац, тврда глава, пркосник,

ћај, покоп, уко п тврд орах, бузда, тврдоглавко, сом

сач м бот. (лат. Isatis tinctoria) реј: фи!., мазга фиi., ован фи!., парип
сињ, сињав ица, силина, сириштара, фи!. , магар а ц фи!., сомина фи!. , м а­
гвад, врбол ика, мобар згов фи!., бај ага ре!.
555 сва1јати се I светац

сва1јати се несврш . кавгати се, гло ­ сведочанство с О В . доказ @ б.

жит и се, кошкати се , кавжити се, атест

ждерати се фи!. , гонити се фи!., јури­ свеж п р ид. О (управо добијен у про­
ти се фи!., уједати се фиi. , крвити се изводњи) фришак , тазе неиром. @ б.
фам., џапати се фам., чупати се фам., хладан 2. @) фи!. (у послу) неискусан,
пичкарати се жар!., частити се жарi., нов фиf. , новопечен фам. О В. одмо­
џапати се реШ. - уи: расправљати се, ран 0 фи!. б. нов 1.
препи рати се , спорити се
свежањ м О б. сноп 1. @ б. замо­
сва какав прид . б. разнородан туљак

свакако прил . наравно, да, апсолут­ свезан п р ид . В. везан 2.

но, заиста, извесно, дакако, гаран­
свемир м космос, васиона, универ­
то вано, сигурно, безусловно, дефи­ зум, васељена

нитивно, за сигурно, доиста, дабоме,

свеобухватан пр ид. о б. ситничав
јамачно, дибидус, несумњиво , неми­
@ В . потпун
новно, у сваком случају, савршено ,
свеопwти п рид . (који се одно си на
без даљњег, природно, посвема , нема
све) општи, скупни , колективни , то­
сумње, поуздано , до краја, ра зуме ~e,
тал ни , апсолутни, генерални , начел­
јесте, без бели ре!., зацело, без сумње,
ни, уопштен, удруже ни , заједнички,
посве, подразумева се , зауфано ре!.,
универ залан, опћи ХрВ .
гара нт фам. , јес жарf., недвојбено
свесност ж В . свест
Хрб., неупитно хрв.
свесрдно прил. б. радо 1.
свакидаwњи прид . В . стал ан 1.
свест ж разум, свесност, присебно ст,
свакидаwњо ст ж б. колотечина
прибраност, рационалност, душа -
сваковрстан прид . б. разнородан
уи: дух, ум
свакодневан прид . О В. слаб 2. @ б.
свести сврш . прел. (- на мању меру)
сталан 1.
смањити, редуцирати, редук овати,
свакодневица ж колотечина,
умањити, скресати фам. , стестати
учма лост, мртвило, једноличност,
фам., сасећи фам., окреснути жар!.,
рутина, доколица, устајал ост, п арлог,
окресати жар!. , преполовити суж.
мртво море, стереотипност, таворе­
свестран прид . О (који обухв ата сву
ње, стагнација, плесан, мемла фи!. ,
сложеност појаве ) вишеструк, мно­
жабокречина фuf. - уи: животарење,
гострук, потпун, свеобухватан , ком­
доса да, чамотиња
плетан , простран , исцрпан , шир ок @
свакодневни прид . В. природан 1.
(који има врло широко обра зовање
свакодневност ж В. колотечина
и способности) широк , широк их по­
сва којакост ж б. разли читост гледа - уи. образован, вешт
сва нути сврш. безл. осванути, зару­
свет м О Земља, земљина кутла @ (ста­
дети, разданити се, зазорити, просва­
новништво света) људи , народ, раја -
нутире ш . суж: град, чаршија , варош, село@) (оно
свануliе с В. свитање што је створио неки уметник) систем,
сват м т уи. гост окружење, средина, космос фи!. , ми­
С вевиwњи м В. Бог крокосмос фи !. - уи. маштарија
с вевремен прид. б. једи н ствен 2. светац м б. пош тењач и на
светиљка I свитање 556

светиљка ж лампа, лампаш арх. - озбиљан, церемонијалан , формали ­

суж. фењер , магленка, плафоњерка, зиран Хр8.

рефлектор, уљаница, петролејка, фи ­ свечаност ж О свечана приредб а,

тиљача, ферал ре!. , лантерна ре!. , лам­ академија, пријем , примање, пра ­
пион реШ. - уи . свећа, светло
1. и 2. зник, коктел - уи. забава, манифеста­
светина ж О 8 . руља 49 (прост а - ) 8 . ција 2. 49 8 . банкет
олош @) 8. народ 1. свеwтеник м поп, црквењак, ду­

светnети несврш. непрел . (исија­ ховњак, духовни к, духовни пастир ,

вати светлост ) с ијати , сјати , сиј ати, свештено лице, црквени к, клерик,

блештати, сј ајити, зрачити, врцкати, милосрдник реј. , брадоња фам. , про ­

одсјајиват и , сјајити се, светлуцати , та фам . , црноризац фам., отац фам. ,

љескати се, лескат и се р е ј. мантијаш фам . , црнац жарi. , душо­
брижник ре Ш. , душебрижник реШ. ,
светnо с О осветљење, светлост, бе­
свећеник Хр8., слуга Божји uзр. испо ­
лина, расвет а, видело, видљивост,
ведник суж.
светлина, осветљ еност, илуминација ,
обасјаност, луч арх. , луча арх. , лучка
реШ . 49 сија лица, лампа , свети љ ка -
Свештена пица
уи . светиљка

светnост ж 8. све тло

велечасни калуђер препозит

светnуцав прид . 8. бље ш т ав викар к аноник протој ер еј

врач кл е рик рабин
с в етова н прид . 8. фи з ички
глагољаш л а тинаш редовник
световни прид . проф а н , сек уларан , ж рец ма г хо џа

лаички, мирски, грађ ански, н ецр­ испов едн и к ми с и он ар шаман

квен, лајкушки реј. јереј презбитер

световњак м 8. нест ручња к

CBeTorp1)e с CKpHaB~eњe, оскв р ну­ сви за м. (свака особа) свако, сви жи­
ће, бласфемија, хула , б огохулс1'В О, в и , с в ак о жив, све жи в о, сви п о р еду

безбожништво, хуљење, богохуљење, сви1јати се н есврш . доп адати се, во­

профанација, сакрилегијум, обесве­ лет и , п ривлачити, п р ијати, марити,

ћење, светогрдно ст, безоч н а грдња, год и ти, бити др аго, густат и р еј. , бити
погрда, вређање, оскврњење, обез­ по вољи - уи. одобрав ати
вређење, псовање, бого грђе, прљање свиnен п рид . 8. осе ћ ајан 1.
фUf. свиnена буба ж з оол . (лат. В оmЬух
свећа ж лојеница, лојаница, вошта­ mori) дудов свилац
ница, дублијер, лумин ре!., штерика свиња ж бот. прасац, крмак, рокер
фам. жарi.

свећар м воскар, медичар свиреп п р ид. 8 . развратан 1.

свећарница ж 8 . воскарница свиснути св рш . н е прел . ф ам . 8. пре­

свечан прид . О пригода н , елега н ­ минути

тан , празнични, гала,парадни,цер е­ свитање с зо р а, р ађ ање, излазак

монијалан, узвишен, по себан, раско ­ сунца, сва нуће, излажење, о свит, р а­
шан, сјајан, химни ч ан 49 фор малан , с в ит, зар иес н . р е Ш ., рођај арх. , гр а н у­
званичан, служе н и, уш то гљен , кру т, ћ е р е Ш ., пробл е сак ре Ш .
557 свитац I свршетак

свита Ц м (лат. Lampyris noctiluca) маћинство, господарство, сопстве­

кресница, шефаклија ност, газда лук, поседство, старина,

свити сврш . прел. савити, сплести, подручје, поседништво, влаштина,

оплести поседовање, читлук pef., сермија ре!.,

свnадан прид. О В. побеђен @ В. спахилук pef., хас реј., имућство арх. ,

послушан
држава арх., латифундија арх. , дома­
злук арх. , латифундиј арх., осопшти­
свnадати сврш. прел . О В. савладати
на ХрВ. - суж: беглук, потес, беговина­
@ В. зауставити @) В. научити 1.
уи: баштина, наследство - сл: некрет­
свод м О лук, архиволт арх. @ В.
нина, богатство
плафон - уи. небо
својствен прид. О В. различит 2. @ В.
својевоља ж В. тврдоглавост 1.
типичан "f' уи. личан
својевољан прид. В. својеглав
својственост ж В. посебност
својевољност ж В. тврдоглавост 1.
својство с ознака, атрибут, одлика,
својевремено прил . В. некада 1.
обележје, особина, диспозиција, при­
својеврсност ж В. посебност
рода , карактеристика, квалитет, бе ­
cBojernaB прид. самовољан, бандо­ лег, црта, значај ка, знак, осебујност,
глав, тврдоглав, задрт, загрижен, сво­
одличје - уи: способност, нарав
јевољан, инатљив, усковид, напоран,
свота ж (количина новца) износ , су ­
крут, непомирљив, јогунаст, недока­
ма, збир, количина, зброј ХрВ. - уи .
зан, искључив, недоказив, упоран,
количина
на своју руку, мазгински, истрајан,
сврака ж зоол. (птица, породица
дебелоглав, као мазга, окорео, ма­
врана, лат. Рјса рјса) >4-
згаст, накриво насађен, неразложан,
свратити сврш . непрел . упасти, ба- .
ограничених/уских видика, ћошкаст,
нути, навратити, појавити се, навр ­
тежак, сомовски, загрижљив, устра­
нути , натрчати, налетети, сврнути ,
јан, уских хоризоната, мазговски,
вирнути, наићи изненада, доћи неко ­
скучен фиl., крвав фиl. , тврдокоран
ме накратко, обрети се, наићи, искр ­
фи!., неукротив фиi., као магарац
снути, завратити, нагазити, хрупи т и
фиi., засукан pef., лулав pef., затуцан
реј. , бахнути арх., допасти арх. - уи:
фам., заврнут фам., загуљен фам.,
ступити, ући
овејан реШ. - уи: џангризав, догма­
свраr.ати сврш. прел . (- повремено
тичан,незгодан,огорчен,непокоран,
у посету) навраћати, долазити, поја­
компликован, ћудљив, једностран,
вљивати се, завраћати реШ.
нетолерантан, конзервативан - сл:
сврнути сврш. непрел. В. свратити
ускогруд, затрован фиl., убојит, пра­
сврсисходан прид . В. погодан
волинијски, каприциозан, тесногруд,
намћораст сврставање с В. редослед

cBojernaBocT ж О в. пркос @ В. твр­ сврха ж В. смисао

доглавост 1. свршавање с фам . В. оргазам

своји на ж власништво, земљопо- сврше но прил . збогом, готово,

сед, имовина, посед, иметак, земља, амин, амен

имање, добро, актива, газдинство, свршетак м О завршетак, крај, ко­

земљи ште, капитал, властитост, до- нац, довршетак, финиш, финале,
сврwити сеnен I 558

престанак, замирање, умирање фи/., седница ж в. састанак 1.

смрт фи/. - уи. прекид 8 фи/. про­ ceAOrnaB пр ид. в. сед
паст, уништење, амин, нестајање, по­
сеЗ0на ж О в. период 1. 8 в. стадијум
раз, катастрофа, амен, финиш, завр­
сејати несврш. прел . ... уи. узгајати
шетак, конац фи/., крај фи/., финале
сејмен м в. стражар
фи/., умирање фи/., сутон фи!., зала­
секвенца ж в. репетиција
зак фи/., смрт фи/., распад жар!. 8 в.
смрт 2. секирати се несв рш . (осећати бригу
због нечег) бринути се, јести се фи!.,
сврwит и св р ш . п рел . и непр ел. О
ждерати се фи/., гристи се фи/., гри­
ирел. (привести нешто крају) завр­
шити, довршити, докрајчити, оконча­
жити се ре/. - уи. стрепити, нервира­

ти се
ти, зготовит и, одрадити, закључити,

заокружити фи/., апсорбовати фи!. , секретар м О (који руководи адми­

докончати реШ., докусурити арх., ис­ нистративним пословима) деловођа ,

терати до краја изр. - уи. обавити 8 тајник хрв. - уи. писар 8 (високи слу­
неирел. нар. (доживети оргазам) до­ жбеник у влади неких земаља) мини­
стићи/доживети врхунац, оргазми­ стар

рати форм. секретаријат м институција, уста­

cByrAe прил. в. свуда нова, администрација, биро, канце­

свуда прил . гдегод, унаоколо, нао­ ларија, служба, завод, пословница, за­

коло, около, посвуда, свугде, на све

поведништво, писарница, дирекција,
уред, надлештво, комора, испостав а,
стране,свукуд

себичан прид. (који мисли само о офис фам. , канц жар/., ларија жар/.,

себи) саможив, егоистичан, само­ писарна арх., реферада (место где ра­

љубив, ускогруд, тесногруд, недаре­ ди референт)р е Ш. , тајништво хрв.

жљив - уи. обестан, нарцисоидан, секрете р м (врста писаћ ег стола) *

покварен,размажен - уи. сто

себичност ж саможивост, егоизам, се кс м сношај, копулација, полни

егоистичност, самољубивост, нарци­ чин, полно општење, вођење љубави,

соидност, ускогрудост, недарежљи­ јебање нар., карање нар., з веке тање
вост, - уи. препотенција жарr., кресање жар!., туцање жарr.,

Северњача ж Венера, Даница, Зор­ обљубљивање форм., обљуба форм.

њача, јутарња звезда, Вечерница, Ве­ секуnаран прид . световни, профан,
черњача, Зорница, Форфорос, Хеспе­ лаички, мирски, грађански, нецр­
рус , Венус квен, лајкушки ре/.

сеrреrација ж в. дискриминација секу нда ра н прид. в. споредаJ-f

сед прид. CeДOГJIaB, бео, беличаст, бс ­ сеnектор м бирач, изборник, члан

локос, сребрнаст фиr., сребрен фи!. - комисије
уи: стар, просед сеnекција ж асортиман, избор, ода­
седељка с ж в. гоз ба бир, пробирање, одабирање, бирање,
седиwте с О (место на којем се нала­ опредељење, селектирање, пробир
зи нека организација) боравиште, цен­ сеn е н м 60Т. (лат. Levisticurn offici-
трала, дом 8 (оно на чему се седи) ме­ nale) p ef: селин, љупчац, милодох, бе­
сто, седало 8 в. стан 1. О в. штаб лестика, вележдин, велестика,лесан-
559 сеnидбаI се рвирати

Сексуаnне преференце и девијације

абасиофилија зоофилија пансексуалност тератофилија
амаурофилија инфантилизам парафилија трансвеститизам

анални секс ин цест п едофилија трансексуализа м

андромиметофилија катоптронофилија садизам трихофилија

асексуалност клизмафилија садо- мазохизам труализам

аутогинефилија копрофагија салироманија урофилија

БДСМ копрофилија сатиријаза фетишизам
биастофилија ксенофилија сензорна депривација хетеросексуално ст

бисексуалност мазохизам содомија хибристофилија

воајеризам макрофилија сомнофилија хипнофетишизам
ворарефилија мастурбација спектрофилија хомеовестизам

геронтофилија некрофилија статуефилија хомосексуалност

егзибиционизам нимфоманија стенолагнија хронофилија

еметофилија орални секс тамакери целибат

дрина, љубчац, љубачац, милобуд, нар. , аждаха арх., прилика реШ., фан­
милодув, тројевац тазма реШ . - уи : чудовиште, ви зија,

сеnидба Ж б. сеоба халуцинација

сеnи nац м б. скиталац сензација ж О спектакл, атракци­

сеnити се сврш. О (померати се из ја, занимљивост, догађај , новост, не­

једног стана у други) .. @ (одлазити у чувеност, бомба фИf. - уи: скандал,

инцидент @ б. неприлика @) б. запре­
топлије крајеве) ..
пашћеност
сеља к м О (онај који живи на селу)
сензибиnан прид. емотиван, осећа­
сељанин, сеља фам. - уи. земљорад­
јан, чувствен, осетљив, чулан , топао,
ник @ фам . (нецивилизована осо­
сензитиван, танкоћутан, емоцион а­
ба) варварин, грубијан, простак,
лан,сензуалан,лирски,душеван ,бо­
дивљак, неотесанац, странац, си­
лећив, сентименталан, дирљив , сје­
ровина, вандалин, варвар, туђин,
канибал, брђанин, иностранац, па ­
тилан Хрб. - уи. страстан

ланчанин, чобанчина, ту ђинац, ка­

сензибиnитет м б. темперамент

бадахија, хорјат, непросвећеник, сензитиван прид. 6. сензибилан

силеџија, сељачина, сеља фам., џи ­ сензуаnан прид. О б . развратан З.

бер фам., чобанин фам., троглодит @ б. сензибилан

фам., шабан фам., примитивац Йоf., сеница ж зоол . О (лат. Paridae Aegit-
барбар Хрб., барбарин Хрб. halidae, Р. Remizidae, Р. Panurinae) бр­
ката сеница, кукмаста сеница , велика
сем пред . б. осим
сеница, мошњарка @ (од винове ло­
семи нар м.., уи. предавање 2.
зе) б . вењак
сен ж приказа, змај, сабласт, авет,
сенка ж хлад, сена, хладовина,
ала, утвара, привид , сновид, дух,
сен реШ .
страшило, мора, сањарија, аждаја,
причина, баук, обмана, привиђење,
сено с слама - уи. сноп 1.
страшно биће, симулакрум, митско сентиментапан прид. б. осеттьив 1.
биће, вешћа реТ., ажделија реТ. , фан ­ сеоба ж сељење, селидба, покр ет
том фам., вештегара нар., цопрница сервмратм сврш . прел . О послужи-
сервис I сиnан 560

ти, изнети, понудити, поканити арх. неупитан, потврђен, неопорецив,нео­

е сйорш. извести сервис, убацити повргљив, непрепоран, недвојбен Хр8.
лопту у игру - уи: темељит, савршен, очигледан, до ­

сервис м О послуга, услуга, служе­ казив, потпун е обезбеђен, безбедан,

ње, дво рење, послуживање, двор ба заштићен, осигуран, заклонит, безопа ­
арх. е (- за јело) есцајг @) сйорЙi. по­ сан @) 8. стваран 1. 6 8. поуздан 1. 0 8.
четни уда рац привржен 1.
cepy~ вакцина, цепиво, маја арх. сиrурно прил . О (с највећим поуз ­

сета ж 8. снужденост дањем) свакако, апсолутно, извесно,

дакако, гарантовано, засигурно, без­
сетити несврш . не пр ел . 8. личити
условно, дефинитивно, јамачно, ди­
сетити се сврш . О (призвати из за­
бидус, несумњиво, неминовно, у сва ­
борава) присетити се, досетити се е
ком случају, без даљњег, нема сумње,
8. снаћи се
дупке, поуздано , до краја, зацело, без
сетност ж 8. снужденост
сумње, посве, подразумева се, га ­
сеliање с 8 . памћење
рант фам . , недвојбено Хр8., неупитно
сеliи несврш. прел. О резати, одсе­ Хр8. е безбедно, без опасности, обе з­
цати, расецат и, пресецати, сасецати,
беђено @) одлучно , чврсто - уЙ . одлу­
подсецати, транжирати, траншира­
чан 6 8. наравно
ти, кресати, купирати, одрезивати,
сиrурност ж О увереност, верност,
изрезивати, комадати, черечити е (- уверење, вера, обећање, искреност,
косу, браду) 8. шишати @) (- гране) 8.
обавеза, поузда ње, кредибилност,
поткресивати 6 8 . сакатити за лог, кредибилитет е извесност,
сеф м трезор, касета, претинац, депо истинитост, поузда ност, недвосми­

сецирање с обдукција, аутопсија, ра­ сленост, непроблематичност, неспор­

сецање, некропс иј а, резање, отварање ност, недвојбеност, необоривос т, не­
(леша), разудба арх. , секција арх. препорност, одређеност, несумњи ­
сецирати несврш. прел. 8. анатоми­ вост, непобитнос т Хр8. - уи: јасноћа ,
сати 2. при з натост т уи. хипотека, убеђење
сечење с 8. сакаћење 1., самоувереност

сив прид . пепељаст, загасит, грао, сида ж 8. AIDS

мрк (тамно сив) , сивкаст (који наги­ с идро с котва, ленгер pef., анкер

ње ка сивом), мутнобео реШ., магласт реШ.

ре/. сијати несврш . непрел . исијавати

сивоња м 8. силеџија светлост, светлити, сјати, сијати, бле­
сиrнаn м 8 . синдром штати, сјајити, зрачити, врцкати, од­
сјајивати, сјајити се , светлуцати, ље ­
сиryран прид . О апсолутан, неспо­
скати, лескати ре/.
ран, безуслован, несумњив, недвосми­
слен, неоспоран, чињеничан, необо­ с и ктер узв. 8 . марш

рив, кредибилан, проверен, непоби­ с ипа ж 0 8 . навала 1. е 8 . снага т уЙ .

тан, непорецив, известан , фактичан, суровост 1.

поуздан, уверљив, непр06лематичан, сиnан прид . О 8. снажан
'" 1. е жарf. 8.
истинит, крајњи, искуствен (доказан очаравајући 1. @) 8. велик 2. 6 8. си ­
искуством) , експлицитан, проверљив , ловит 1.
561 сиll .... ија I сировина

сиll .... иЈа м (на6усит, насилан, нео­ стина, жучност, виоленција, виолен т­
тесан човек) хулиган, насилник, раз­ ност, насртљивост, незадрживост,

бијач, напасник, напрасник, манијак, roponaAHocT - уи . насиље, ватреност

грубијан, сивоња, батинаш, махни­ 49 8. суровост 1. е 8. CHara
тац, неотесанац, неотесаНКО,дивљак, сиљевина ж бот. (лат. Peucedanum
сировина фам., стрвина фам., жи­ ostruthium) pef: девесиље, црнобајка
вина фам. , силос жарf., звер ексир., планинска, смудњак, броска
несуздржљивац реШ. - уи. простак, сим60llИЧНО прил. О (које нешто
дивљак симболише) симболички, сликовито,
СИlIина ж јачина, жестина, жустри­ метафорички, алегоријски , фигура­
на, енергичност, сила, помама, сна­ тивно, пренесено 49 (о количини не ­
жнос~интензите~сил овитост,енер­ чега) 8 . мало
гија, прштавост, срчаност, жустрост, симпатиз.р м 8 . следбеник
вихор фиf. - уи. CHara симпатија ж О 8. привлачност 2. 49
СИIIИТИ несврш. прел. терати, при­ (особа према којој се има симпатија)
сиљавати, приморавати, наметати, ..
диктирати, наморавати,задавати, на­ симпатичност ж 8. привлачност
турати, заповедати, форсирати , това­ симптом м 8 . синдром
рити, октроирати, пртити, трапити,
симу"ант м 8 . в . преварант
уваљ ивати жарf. - уи : наl'оварати,
синдикат м ~ уи. удружење 1.
подговарати, наређивати, оптерећи­
синдром м знак, предзнак, знаме­
вати
ње, наговештај, показатељ , си гнал,
СИIIНИК м апсолутиста, деспот, тира­
индикација, индикатор, симп том, по­
нин, самодржац, диктатор, поробљи­
казивач, индиција
вач, дахија, аутократа, властодржац,
синоним м истозначница, блиско­
ara, самовољни к, окрутник, стра­
значница, сузначница, слично знач­
ховладар, злостављач, самовладар,
ница, дублет суж.
страх и трепет, олигарх, тлачилац,
СИНТ.ТИЗ0вати сврш . прел . 8. са­
немилосрдник, батинаш фиf., кабада­
ставити
хија pef., тлачитељ Хр8. - уи: крвник,
синтетичност ж 8 . методично ст
мучитељ, насилник, силеџија фам .
синути сврш . непрел . О (о сунцу) си­
СИIIНО прил . О 8. савршено 1. 49 8.
нути, изаћи, засјати, огранути , пој а­
MHoro
вити се, обасјати, блеснути, заблесну­
СИIIОВИТ ПРИД. О roponaAaH, по­
ти, родити се фиf. 49 (нагло се појави ­
дивљао, дивљи, жесток, неприпи­
ти у свести) пасти на памет, шунути ,
томљив, разоран, незадржив, непо­
дунути, блеснути, родити се фиf.
коран, страховит, разјарен, оштар,
сипа ж зоол. (морски главоножа, лат.
снажан, суманут, паклен, силан, не­

укротив, немиран, страшан, распу­

Sepia officialis)
штен, обестан фиf., олујан фиf., пу­ сипар ж pef. 8. спруд

стопашан реШ. - уи: јак, ужасан 49 8. сирена ж труба (аутом06илска)

ћудљив е 8. снажан 1. сиров ПРИД . О жив, пресан, некуван,

СИIIОВИТОСТ ж О плаховитост, rpy- непечен суж. 49 фи/. 8 . простачки

бост, грубијанство, окрутност, же- сировина м ж фам. 8 . силеџија
 I
сиромах ситница

сиромах м сиромашак, сиротиња, нерија, структура, систематичност,

несрећник, убожник, мученик, очај­ уређење, ред, склоп, мрежа, устрој­
ник, проклет ник, мизерија, невољник ство, скуп, сплет, устројење, постав­

peiй . , бескућник суж., крпар суж. , го­ ка, машина фи!. , апарат фи!., сустав
лаћ фам., гољо ре!. , безгаћник фам. , хрв., суставност хрв., усустављеност

божјак арх., адраповац арх., паупер хрв. 8 стил, схема, приступ, метода,

арх. - уи: просјак, беспосличар, одр ­ поступак, начин, модалитет, прави­

панац, бескућник т уи. сиромаштво ло, облик, методологија, план, пут,

сиромаш ак м в. сиромах процедура, техника, средство, про­

сиромаш ан пр ид. сиротан, сиро ­ грам, пракса, слог арх. т уи. колона,

машки, сирот, убог, бедан, јадан, ми ­ логика 1.

зеран, оскудан, просјачки, бездоман, систематичан при д . в. аналити­

бескућан , инокосан peiй., убошки чан 2.

peiй., прњав peiй ., празнорук peiй . , систематичност ж О в . методич­

голотрб фам., гологуз фам. , без пре­ ност 8 в. систем 1.

бијене паре изр. , без игде ичега изр., ситан п рид . О минијатуран , непри­
као црквени миш изр., потребит арх., метан, мали, неопазив, незнатан, не ­

потребан арх., небог арх. - уи. шворц заметљив, мајушан , неразберив, неу­
фам. падљив , сићушан, неуочљив , омален,
сиромаштв о с сиротиња, н ема­ микроскопски, ума њен, смањен, ма­

штина, беда, оскудица, беспарица , го­ лешан, мањушан, малечак, малашан ,

лотиња, несташица, дефицит, просја ­ малаца к , премален, стањ ен, портабл

штво, убогост, оскудност, скученост, фам., мини фам., џепни фам., малец ­
убоштво, оскудевање, неимање, егзи­ ки фам.8 в. слаб 2. @ в. слаб3.
стенцијални минимум, сиротињство, ситан пеnен м бот. (лат. Artemisia
неимаштина, бедност, сиромаштина, pontica) р е!: банатски пелен , источни
бедастоћа, немање, бокчија ре/. , бесо­ пелен , римски пелен, одсенац

лица peiй., крухоборство хрв. peiй. - сит н и ти несврш. прел . О мрвити,

уи: мука, сиромах др06ити, уситњавати, крунити, ру­
сироти ња ж О в. сиромаштво 8 нити, туцати, сатирати 8 (- новац)
в. сиромах @ (сиромашни слој љу­ уситњавати , р азбијати
ди) голотиња, бедници, убожници О ситница ' ж О спо р едност, безна­
(сиромашна имовина) си ром аштина, чајност, небитност, глупост, трича­
убоштво, беда, цркавица рија, тричавост, којештарија, багате­
сироти ца ж паћеница, мученица, ла, ефемернос т, ништа, дрангул ија,
бедница, јадни ца, страдалница, пат­ ништица, није ни спомен а вредно ,
ница, несретница, злосрећница, н е­ мален кост, играрија, сваштарија, ма ­
срећница, невољница, злопатница , ла ствар, мачји кашаљ, маргиналија,
сиротанка, дугопатница, великому­ ништавност, трица, боранија фи!.,
ченица, мукотр пниц а, ј ада peiй . попрд р е !., сића жар!. - уи. цркавица
сисати несврш . прел . дудлати, дудли ­ 8 појединост, детаљ, маленкост, по ­
ти, упијати, увлачити, дудати фам. , танкост, подробност, финеса, нијанса
цуцлати фам., цицати gеч. фи!. - уи. део
систем м О организација, маши - ситница' ж бот. (лат. Herniaria gla-
 ситничавI скар едност

Ьга) ре!: сипаница , килавица, јањче скакати несврш . непрел. поск акива­
зеље, јарица, језеро -зрнатка , прилут­ ти , ђилати, одбацивати се, одск акати
ница, трава од киле, турска житница , скакач м В. коњ
турс ка трава
скаnа ж О (низ величина вр едно­
ситн ичав прид. (који превише сти) в . критеријум 1. - уи. критеријум
обраћа пажњу на ситнице) детаљан, @ муз . лествица
минуциозан, цепидлачки - уи: прави ­
скаnабурити сврш . прел. збуџити,
лан, танан, солидан, исправан, пот­
набуџити
пун, стручан , тачан - сл : свестран,
скаnамерија ж О (компликова­
саве стан
но или аматерски склепана направа)
сит ничавацм в . цепидлака 1. справа, направа, машина, механи зам,
ситничар м в. цепидлака 1. апарат, шклопоција фам. - уи. крнти ­
ситничарија ж в. радња ја, справа @ (збир таквих предм ета) *
сит ничарница ж .... уи . радња скаменити се сврш . прел . (осе тити
сит но прил . в. незнатно страх) в . уплашити се
ситњење с мрвљење, дробљење, скандаn м инцидент, афера, н епри­
усит њавање, круњење , руњење, ту­ лика, скандал , изгред, испад , драма ,

цање сензација , збрка, белај фам ., циркус

ситуација ж прилика, позиција, фам. , хаос фам . , крш жар!. - уи: бру ­
околност, моменат, услови ка , занимљивост

сиJiуwан прид. в. сита н 1. скандаnозан прид . О в. прос тачки

сиJiуwност ж в. неразвијеност @ в. скаредан

сјај м О сјајност, светлост, блиста­ скањивање с в . неодлучно ст 1.

вост @ . фи!. в. лепота 4!) фи!. в. рас­ скањивати се несврш . в. снебива­
кош ти се

сјајан прид. О в. бљештав f} в. од­ скапати сврш . непрел . в. умр ети

лича н 4!) в. сладак .... уи . савршен 1., скапирати сврш . прел. в . спо знати

ук рашен
скарабеј м зоол. в. котрљан
сјајно прил . в. савршено 1. скарамбеч м зоол . (лат. СегаmЬух
сјати несврш . непрел . в. сијати cerdo) храстова стрзибуба
сједињавање с припајање, анек­ скаредан прид. ласциван, развратан,
сија, интеграција, уједињење, спа ­ срамота н, опсцен, саблазан , раскала­
јање, стапање, фузија, сједињење, шан , вулгаран, скандалозан, грешан,

удруживање, здружење, удружење, похотан, разуздан, бесраман , неча­

уједињавање, здруживање , амалга­ стан, перверзан, саблажњив, бестидан,
мирање фи!., срастање фи!., амалга­ шокантан, запањујући, блудан , зазо­
мација фи!. ран , негосподски, сраман, раска лашен,

сједињен прид. в. спојен запрепашћујући, безочан, бешчедан,

сједињење с в. сједињавање
скакавац м (инскет из рода раво­
крилаца, лат. Saltatoria)
скакаоница ж трамбулина, одскоч­
ница, трамбулин, одскочна даска
стида н арх., увредљив еуф.
скаредност ж срамотност, бесрам­
>(- ност, 6естидност, са6лажњипост, де­
белокоштво, бесраман чин , скарад­
ност
скаска I скпад

скаска ж в. бајка прометати се, тепати се р е/., вескати

скврчити сврш . прел . в. увити 1. се ре/., вандровати р е /., лангати р е/.,

ландрати ре/., ландати р е/. , те псти се

скепет м В. ко с тур 1. и 2.
ре/., баврљати ре/., лолати се р е /., ла­
скептициза м ж в . резервисаност
здекати р е /., мотљати се фам ., луфти ­
скептичан ж сумњичав, резерви­
рати фам., зујати фам. , шалабазати
сан, непове рљив, суздржан, дистан­
фам., цурити р е Ш., верати се реШ . ,
циран - уи . пажљив, недруштвен
клатарити се реШ., врсти се реШ. , тра­
скептично ст ж резервисаност,
пати ре Ш., ићи од немила до недрага
неверовање, сумња , сумњичавост,
изр. - уи : мувати се 1., беСПОСIIИЧИТИ,
сумњање, опрез, опрезност, обазри­
кретати се , џ еџати
вост, ди с та нцираност, резерва, не­
скитач м в . скитница 1.
поверљив ост, ограда, суздржаност,
скитник м реШ. в. скитница 1.
суздржљив ост, неверица, подозрење,
скитница м ж О луталица, скитара ­
скептицизам, двојба, затвореност,
ло , скитничар, скиталац, тумарало,
пажљивост, будност, смотреност, су­
уличар, клошар, бескућник, цуњало,
спективност реШ. - уи . брига 1.
вагабунд, селилац, потуцало , улич­
скиптар м в. жезло
њак , потуцач, авантуриста, мувало,
скитап ац м в . ски т ница
скита ло , скитач, потукач , бангало,
скитап о м в. скитница луњало , басало, луталац , фукара, чо ­
скитањ е с тумарање, лутање, ша­ век с улице, вечни путник - фам . кла­
рање, лолање, смуцање, базање, чер ­ тарало, шалабазало - фиf. номад, чер ­
гарење, ла ндарање, скитарање, вр­ гар, чергаш - реШ . лангара, скитник,

змање, вуцарање, скитња, ландрање, ходалица, ходач, бангалоз, левента ,

цуњање, потуцање, луњање, лутња, ветрењак, блатотеп, ландокур Uof.
шврљање, клатарење, басање, лан­ - арх. трампер , клатеж, вагант - ре/.
дање, пребијање по свету, вршљање, јурук, потепух, ајван, вандрокаш,
врлудање, крстарење, лаздекање ре/., лонција, хахар , тепац, вандровац,
бандиџа ре/., лангање ре/. , шалабаза ­ гурбет, јалијаш, лангов - уи: беспо ­
ње фам., лудња арх. , гурбет арх. ре/. сличар, просјак , мангуп - сл: бада ­
- сл : шетња, ходање ваџија, апаш, птица селица фиf. е в.

скитара по м в. скитница пропалица 1.

скитар ање с в . скитање скитничар м в . скитница

скитати несврш . непрел . (ходати скитња ж в. скитање

бесциљно) лутати, базати, водати скица ж О узорак, шаблон, нацрт,

се, цуњати, потуцати се, врзмати се , схема, макета, образац, кроки, кон­

блејати, крстарити, зијати, врлудати, цепт,костур, плаН,скелеТ,модел, на ­

зјакати , вршљати, ландарати, повла ­ црта к, сажетак, модус, предложак,

чити се, луњати, шеврдати, врдати, калуп фи/., апстракт реШ . - уи : за­

смуцати се, вуцарати се, ломити се , кључак , ограда, оквир, грађа, цртица,

кривудати , шарати, зевати, шврља ­

узор е в. слика 1.
ти, шетати, ићи без циља, базати, те­ СКИЧёIIТИ н есврш. непрел . 8. урлати

глити се, пребијати се, потезати се, скпад м О хармонија, складност,

ићи којекуд а, кривуљати, шеткати се, равнотежа, сагласје, јединство, сло-
565 скnадан I скрити

га, хармонич ност, сyrласје Хр6. - уи. ри, дојучерашњи, доскорашњи, нов,
мир,ред @ договор, пристанак, спо­ свеж - уи. садашњи

разум, слога, конгруенција, слагање, скори прид. 6. скорашњи

разумевање, погодба, хармоничност, скоро прил . О близу, готово, отпри­
сагласност, хармонија, допуштење, лике, малтене, умало, безмало, зама­
сарадња, нагодба, сложност, ред и ло, чисто, за длаку, малне арх., мало­
ми р, намирење, складност, акрорд,
не р еШ. , немало реШ., требало арх. @
пакт фи!. , конкордат реШ ., угодба недавно, малочас, тек, пре кратког

реШ., аранжман реШ. антанта суж. - времена, пре неки дан, мало пре, не ­

уи: пријатељство, уговор «} 6. угод­ ки дан фам., ту фам., ономад нар.,

ност 1. в 6. сложно ст 1. нетом арх.

скn адан прид. 6. мршав 1. скоројевиFt мио!. 6. каријериста

скn адиwте с О лагер, стовариште, скоруп м 6. кајмак
ремиза, магацин, спремиште, депо,
скраFtеница ж гра м . абревијација,
магаз ин, пристаниште, гаража, ко­
кратица Хр6.
мора, чувалиште, хангар, одлагали­
скраFtивање с подрезивање, пот­
ште, возни парк, сместиште, похра­
краћивање, краћење, резање , редук ­
нилиште, слагалиште, румплцимер,
ција, абревијација сшру'l.
спремни к ре!., магаза фам., поклад
скрб Ж 6. пажња 2.
арх., колница реШ . , репозиториј
скресати сврш . прел . фам . (свести
реШ . @ 6. хранионица «} 6. спреми­
на мању меру) умањити, редуцира­
ште 1.
ти, редуковати, утањити, свести, сте­
скnа дност ж 6. 1.склад
. стати фам., сасећи фам., окрес нути
скnа њати несврш . прел . 6. уклањати
жар!., преполовити суж.
скnиз ак прид . 6. клизав
скретање с О (померање с главног
скnо нити сврш. прел. О 6. померити
пута) за окретање , странпучење, хва ­
@6. сакрити тање кривине, заобилажење, обила­
скnо нити се сврш . О макнути се, жење @ фи!. фам. (умна поремеће­
померити се, мрднути се, помакнути
ност) 6. лудило «} фи!. (избегавање
се, преместити се, мрднути, уклони­
теме) о билажење, околишање , врда­
ти се @ 6. сакрити се ње, вађење, лавирање, изговарање,
скnо ниwте с скровиште, уточиште, и з врдавање, врдуцкање, шеврдање,

прибежиште, скривалиште, заклони ­ шарање, врлудање

ште, убежиште, прис тан иште реШ . скривати несврш. прел . (не допу­
скnо ност ж О 6. таленат @6. воља 2. штати да се нешто види или приме ­

«} привлачност 2. в 6. навика 1. ти) 6. крити

скnо п м О 6. спој 1. @6. систем 1. скривен прид. сакривен, прикривен,

сконтати сврш. прел . фам. 6. схватити притајен, з абашурен , тајни, скровит,

сконч ати сврш. непрел . 6. умрети затомљен, латентан, неприме тан - уи.
скор м 6. резултат замишљен

ско раwњи прид. О (који ће се уско­ скривеност ж 6. мистика

ро десити) скори, близак, недалек @ скрити сврш . прел . (склонити од по­

(који се скоро десио) недавни, ско- гледа и знања дрyrих) 6. сакрити
 I
скрити се Сllаб 566

скрити се сврш . о . сакрити се колекција, зборник, хрестоматија ,

скрнавити несврш. прел . О 8 . ср а­ албум, компилација, аналекти реШ.,
мотити 49 8 . исмевати @) 8. ун ишта­ флорилегијум ре Ш. - уи: грађа, гоми ­
вати ла, градиво @) 8 . систем 1.
скрнавље ње с О оскврнуће, блас­ скуп> прид . скупоцен, драгоцен, не ­

фемија, хула, светогрђе, богохулство, приступачан, папрен фиl. - уи : редак,

безбожни штво, хуљење, богохуљење, баснослован , вредан
оскрнавље ње, профанација, сакриле ­ скупина ж 8. група 1., 2. и 3.
гијум, обесвећењ е, светогрдност, без­ скупити сврш . прел . 8 . сакупити
очна грд њ а , погрда , вређање, осквр ­ скупљање с О прикупљање, па­
њење, обез вређење, псовање, богогр­ бирчење, нагомилавање , гомилање,
ђе , прљање фи!. 49 арх. срамоћење акумулација, концентрација, паљет­
скровит прид . 8. скривен ковање р е!. - уи. повећавање 49 сужа­
скроз прил. фам. листом, потпуно, вање, стезање

сасвим, т о та лно , компле тно , одреда, скупљати несврш. прел . купити ,

из корена, из основа, из темеља, до прикупљат и, пабирчити , т аложити,

краја, без остатка, у потпуности, у палетковати, паљетковати ре!.

целости, ди бидус, аметом р е !., посве­ скупља ч м колекционар , убирач ,

ма ре!., аметице р е !. , аметимице ре!. , набављач , аквизитер , купилац, при­
скроз-наскро з фам. , стуб оком арх., бављач , прикупљач , сабирач, колек­
навлас арх. , посве Хр8. тор реШ.

скроман прид. О 8 . слаб 2. 49 8 . не­ скупни прид . (који се односи на све)

порочан 1. @)8. непретенциозан т уи. 8. заједнички
нед,Руштвен, ср а межљи в 1. скупоцен прид. О 8. скуп 49 8 . редак
скрушеност ж 8 . кајање скупоцено прил . 8. пре с купо
скрхан прид . е кс ир . 8 . слаб 1. скупwтина ж 8 . састанак 1.
скрхати сврш . прел. 8 . сломити скутер м веспа

скрwив прид . б. ломљив скутоноша м 8 . улизиц а

скрwити сврш . прел . 8. сломити скучен прид . О (о простору) тесан ,
скужити сврш . прел . фам . 8. схватити збијен, узан, узак, сужен, ограни­
СКУIlПТОрСТВО с 8 . вајарство чен, мале површине/ширине 49 фи !.
СКУП ' м О (о купљање у циљу усагла ­ 8. глуп

шавања став ова) конгрес, заседање , скуша ж зоол. (лат. Scomber scombers)
састанак, р асправ а, већа ње, седница, врнут, шкомбра, голчић, шкомбар
претрес, д е б ата, конференција, до ­ Сllаб прид. О безвољан, изнемогао,
говарање , окупљ а ње, форум, сабор, у т учен, равнодушан , депресиван ,

разговор, скупштина, дискусија, пле ­ снужден, летаргичан, т м уран , ин ­

нум, семинар , усаглашавање , сим­ долентан , апатичан, нерасположен,

позијум, се сија , лонџање ре!. , адет индиферентан, сломљен , хладан, без­

ре!. реШ., кон венција форм. , збор арх. , и з ражајан, безбојан, туробан, небри­
веће арх. , окуп реШ. , сабир реШ., до ­ жан, млитав, клонуо, атоничан, по­

мјенак Хр8 . - уи : слога, договор, уго­ куњен, неспокојан, беживотан, бес ­

вор, гоми ла 49 антологија, збирка, помоћан, слаб, учмао, нехајан, анкси-
 сnабаwан I сnавље

озан, обузет мртвилом, флегматичан, мизерно, неизвежбано, недовољно,

бесполетан, без живости, устајао, на­ никакво, без стручности, неквал ифи­
тмурен, опуштен , неживотан, неосе­ ковано, млако, мршаво, аматерс ки,

тан, чамотан,отупео, меланхоличан, непотковано, рђаво, аматорски ре!.,

сив, малодушан, обамро,
фи!. , анемичан фи!., туп фи!., запар­
ложен фи!., погружен ре!., шоњав
фам., сатрвен ексир., скрхан ексир.,
чаман реШ. - уи: досадан, уморан
лош, ништаван, занемарив, осредњи,
уобичајен, баналан, обичан, траљав,
скроман, безвредан , тричав, неувер­
љив, просечан, тривијалан, безличан,
безначајан, ненадахнут, ситан, пет­
парачки, једнолик, ништа нарочито,
неимагинативан, некреативан,
баровит дилетантски фам ., фушерски жар!.
сnабокрван п рид. б. малокрван
сnабокрвност ж б. малокрвност
сnабомоћан прид . б . слаб З.
49
сnабост ж о порок , порочност, неу­
мереност, лоша навика, лоша страна,
слабо место 49 б. болећивост @) б . не ­
достатак 1. О б. неразвијеност
сnабоуман прид. б. глуп
сnабуњавост ж б. болећиво ст
шака спава ж т уи. репутација

јада, никакав, средњи, без вредности, сnаван прид. истакнут, чувен, по ­

безвезан, средње жалостан, ништа знат, признат, поштован, популаран ,

посе бно, празан фи!., глуп фи!., јеф­ примера н, проминентан, угледан, ва ­

тин фи!., јадан фи!., шупаљ фи!., ку­ жан, на гласу, значајан , реномир ан,
каван нар. @} сув , беспомоћан , геџав, виђен, прослављен, уважен, цењен,
ситан, нејак, немоћан, слабомоћан, успешан, знаменит. издвојен, пре ­
усукан, сувоњав, слабашан, танушап, стижан, велик, битан, еминентан , за­
шоњав, танан, кржљав, мекушан, пажен, фамозан, гласовит, гласит, оп­
трошан - уи : танак, мршав, фин О б. штепознат, главит, култни, заслужан,

сувоњав 1. оглашен, знатан, видан, биран , вр ­

сnабаwан прид. б. слаб з. стан, општепризнат, вајни , бесмртан
сnабаwн ост ж б. болећивост фиf. , коџа ре!., дичан е ксир . , изним ан

сnабити несврш . непрел . О (губити Хрб. - уи: до стојанс твен, отмен , изу­
зетан, одличан
јачину, интензитет) ослабљивати, по­
пуштати, пролазити, стишавати се, сnавина ж чесма, пипа, шпин а р е!.,

опадати, сплашњавати, умањивати пипац ре!. , бурма ре!.

се, јењавати, лабавити 49 (губити на сnавити несврш. сврш . непрел. О

тежини) мршавити - уи. смршати неСБРШ. (свечано) обележавати, це­

сnабић м млакоња, шоња, млитавац, лебрирати реШ. - уи. забављати се 49
килавац, јада, мекушац, тетка фам., СбрШ. 6 . победити
шмокљан фам., млитоња р еШ. - уи. сnавље с прослава , просл ављање ,

безвезњак, кукавица 2., папучар банкет, свечаност, пир , гозба, пи ­

сnабо прил. неквалитетно, лабаво, ровање, слављење, шенлуче ње, ве ­

лоше, траљаво, лаички, нестручно, че ринка , светковина, светков ање,

невешто, бедно, јадно, нес:тручњачки, гозби на, рецепција pef., ком ерс pef. ,
почетнички, шарлатански , климав о, банкина pef., теферич ре!., крканлук
незналачки , неприкладно, некомпе­ фам. - уи: забава, лумперај , банчењ е,
тентно, тричаво, непрофесионално, весеље, коктел 2.
 I
спављење спатки корен 568

спавље ње с О б. славље 8 б. стра­ клузиван, чудесно ле п , дивотан, васе­

хопоштова ње љенски,лепушкас~анђеоски,небесни,
спавољубив пр ид. б. амбициозан пресладак, дијамантски, одушевљава­

спавољубље с похлепа, частољу­ јући, наочит, рајски, задивљујући, као

бље, амбиција, тенденција, апетит, из сна, убав, замамљив, рафиниран,
претенциоз но ст, чежња, склоност, грациозан, мио, велелепан, вишњи,

страст, каријеризам, нишан, хтење, кицошки фам. арх. , гиздав арх. , мило­
претензија, воља за успехом, апетит видан реШ., изгледан ре/., милолик арх. ,

за успехом, глад фи/. , славохлепље зоран ре/., уписан ре!. , страшан фам.,

Хрб . , частохл епље Хрб. великолепан реШ., гледан реШ., шик не­

спавуј м зоол.(птица певачица из ирам. фам., дојмљив Хрб. - уи: добар,

породице дроздова, лат. Erythacus lu- отмен - сл: узбудљив, провокативан

scinia) .. спадокусац м гурман, гурманин,

спаrање с О договор , склад, спора­ сладокусник, хедониста, слаткоједа

зум, слога, конгруенција, пристанак, реШ . - уи. изјелица

разумевање, погодба, хармоничност, спадострасник м б. похотљивац

сагласност, хармонија, допуштење , спадостраст Ж О б. еротика 8 б.

сарадња, нагодба, сложност, ред и похота

i>1ИР, намирење, складност, акрорд, спадострастан п рид. б. развратан 3.

пакт фи/., конкордат реШ ., угодба спадострашliе с О б. еротика 8 б.
реШ., аранжма н реШ. антанта суж., - похота
уи: пријатељство, уговор 8 б. релаци ­
спамка Ж цевчица, сламчица
ја 1. @) б. слож но ст 1.
спамчица Ж б. сламка
спаrати сврш. прел. О (рећи неисти­
спанина Ж панцета, потрбушина, са­
ну, лаж) измисл и ти, обманути, пре­
ло, ларадреf. , панчета ре/. , бекон арх.
терати еуф., окитити еуф. 8 б. пре­
спаниli м бот. рег. б. наут
варити
спање с одашиљање, отпрема, од­
cnадак прид . О (који има укус шећера,
воз, превоз, експедиција
меда) .. 8 фи!. леп, красан, допадљив,
спати с О (упућивати неког с неким
наочит, примамљив, заносан , божан­
циљем, поруком) упућивати, усмера­
ствен, бајковит, нестваран, изврстан ,
вати, одашиљати 8 б. (отпремати не ­
згодан, чаробан, привлачан, чудесан,
ком да се уручи) одашиљати, отпре­
диван, блистав, цакан, фин, замаман,
мати, отправљати, експедитовати,
стасит, елегантан, љуба к, омамљив, уз ­
адресирати, превозити суж.
вишени, допадљи в, вабљив, прекрасан,
очаравајући, божански, сјајан, прелеп, спатка папрат Ж бот. (лат. Polypo-
магнетичан, хипнотичан, меден, нео­ dium vulgare) р е /: ослад, сладић ,

дољив, небески, предиван, атракти­ благ-папрат, дубња папрат, дубова

ван, бајан, савршен , кићен, дражестан, зеленица, капљачак, лезибаба, мали
фантастичан, мамљи.в, бајослован, бле ­ прапрот, папрац, папрача, сладачак ,

штав, особит, величанствен, стилски , слатка бу јад, сладовец, слатка попрат,

феш реШ., као са слике, луткаст, лепо­ тужна трава, тужни корен

лик, красотан, невероватан, као дија­ спатки корен м бот. (лат. Glycyrrhiza
мант, алем, бај, чаран, раскошан, екс- glabra) ре/: сладић, слатко дрвце, CJIaT-
 сnаткиw I сnобода

ко биље, госпино биље, глићирица слезеновц, довји папел, клобцицовје,

сn аткиw м посластица, десерт, за­ планински слиз, слијез, сљеж, сљез,
слада, колач, заслађење, сластица, срчни клобук, ћурећа трава, црни
слатко, шећерлема, прислачак реси . сљез, црни шљез

сn аткоречив прид. О (говорнич­ cneHr м б. жаргон

ки спретан) елоквентан, говорљив, сnепи миw м зоол. б. шишми ш

зборит, благоглагољив, красноречив, сnепи" м О зоол. б. блавор 49 жарf.
лепореч ив, милоречив, златоуст, бр­ б. ћорсокак 1.
зорек арх., краснорек арх., благорек
сnивен прид . б. повезан
арх. 49 ласкав, улизички, послушан,
сnик м б. рима
улагивачки , увлакачки, по слушнич­
епика ж О снимак, скица суж., с.'Iи­
ки,поко рнички ,слуганс ки , понизан,
џа жар!., ведута реси . - суж: илу ­
покоран, штреберски, посилнички -
страција, цртеж, пејзаж, пор т ре т
арх. мамелучки,вазалски,мандарин­
49 б. представа 3.
ски,кумординарски,церберски
сnикар м О (уметник који слика)
сnачица беnа ж бот. (лат. Sinapis al-
стваралац, ликовњак фам., мазало
Ьа) ре!: бела горјушица, бела горуши­
фам., личилац реси. 49 (ло ш -) мазало,
ца, бели женоф, горушица, горчица,
муштарда, сенф, сладчица, слачица
мрљало - уи. уметник, .творац

сnиковит прид . симболички, сим­

сnа чица црна ж бот. (лат. Brassica
боличан, метафоричан, алегоријски ,
nigra) ре!: мустарда, сенф, ардаљ, го­
фигуративан,пренесен
рушица, огњица, муштарда, муштар,

харда н
сnинав прид . балав, замазан, слузав,
шмркљив Хрб.
сnедбеник м поклоник, приста­
лица, заговорник, гласноговорник,
сnинавити н есврш. непрел . балавити,

симпатизер, љубитељ, приврженик, балити, слинити, испуштати слине

заступник, епигон, заштитник, по­ сnинити несврш . непрел . О б. лупе­

борник, присташа, бранилац, заго­ тати 49 б . слинавити

варач,експонент,заговаратељ, подр­ сnистити сврш. п рел. О фам. б . по­

жаватељ, подржавач, носилац, бра­ пити 49 фам. б. руинирати @) фам. б.
нитељ, стегоноша фи!., навијач фи!. , појести 1.
барјактар фи!., заставник фи!., апо­ сnичан npvlД . (који личи, налик ује)
логета фи!. , фан фам. подударан , сродан, близак, истовр­
сnеди ти несврш . прел. б. пратити стан, упоредив, одговарајући, сразме­
сnедствен прид . (који има смисла) ран ,доличан,корелативан,подобан
б. смислен сnичност ж наликовање, аналогија,
сnеђ м зоол. б. харинга блискост, личење, сродност, истовр ­
сnеэ беnи м бот. (лат. Althaea offi- сност, упоредивост - уи . веза, повез а­

cinalis) реј: питоми сљез, слезовина, нос~истоветност

шљез, слиз, белодун, ђиљ, лиња сnобода ж о самосталност, ауто­

сnеэ црни м бот. (лат. Malva silve- номија, независност, самостојност,

stris) ре!: велика слезовача, велики самосвојност, одвојеност, суверени­

сљез, велики шљез, гушћерњак, дивја тет, одељеност, сувереност, самоу­

шкура, дивји папел, дивји слез, дивји прављањ е, засеб ност, аутономност,
спободан I спуrа 570

инокосност, ваздух фиf., луфт фам., проклетство, бродолом фиf., неман

неовисност хрв. @ фиi. в. храброст фи!., провалија фиf., низбрдица фи!.,
спободан прид. о аутономан, са ­ гроб фи!., ископ pef., расап р е!., рас­
мосталан, независан, самосвојан, не­ теп pef., срозавање фам. - уи: пораз,
потчињен, суверен, неспутан , непод­ трагедија, банкрот
ређен, hеусловљен , самоуправни @ (о спомити сврш. прел. О поломити,

месту) в . упражњен разбити, слупати, скршити, скрхати,

спободоум а н прид. в. прогреси­ изломити, смрскати, спљескати , пре ­

ван
бити , покршити реШ. @ фи!. в. по­

спово с О (писмени знак) писмено

бедити @) фам. в. пребити 1. @) фи!.
(учинити неког по тиштеним) утући,
арх. @ в. говор 1.
скршити, потиштити, исцрпсти , са­
споrа ж в. склад 1.
трти
спожен прид. О компликован, замр­
спомљен прид. О разбијен , поло­
шен, деликатан, запетљан, захтеван,
мљен, слупан, скршен, изломљен,
тежак, збркан, проблематичан, шка­
скрхан, смрскан, разлупан @ фам. в.
кљив, осетљив, комплексан, незгодан,
побеђен @) фи!. в .. утучен
суптилан, побркан, слојевит, закуку­
спон м заал . (лат. Proboscidea) еле­
љен фам., замумуљен фам., завојит
фант, фил - суж: индијски слон (лат.
реШ. , закучаст реШ. - уи. вишесмислен,
Elephas maximus), афрички слон (лат.
неразумљив @ в. вишеструк 2.
Laxodonta africana)
споже ност ж в . компликација - уи.
споновача ж слонова кост, вилдиш
различито ст
ре!., ебур арх., бјелокост хрв.
спожити сврш. прел. в. упаковати
спуrа м ж О м лакеј, батлер, послуга,
спожити се сврш. О (дати приста­
собар, чуваркућа, дворилац, пазикућа,
нак) допустити, дозволити, одобри­
поданик, подређени, служитељ, скуто­
ти, пристати, аминовати, прихвати­
ноша, подворник, тевабија, покућар,
ти, пустити, дати слободу, благосло­
лакај, послужник, надзорник послуге,
вити, изаћи у сусрет, дати, аминати
понизник, пакорник, униформи сан
pef. @ (изразити слагање с неким)
слуга, подворитељ, послушник, двор­
споразуметv. се, договорити се
јаник, момак, кућни момак, ушјер ре!.,
спожност ж О поклапање, једин­
коморник ре!., слуган ре!., ленственик
ственост, сагласност, слагање, поду­
ре!., измећар ре!., детић ре!., сужањ ре!.,
дарност, склад, усаглашеност, разу­
потрчкало фам., потрчко фам., трчка­
мевање, конкорданција, ПОДУДCiрање, рало фам., потркало фам., послужи­
сразмерност,слога,складност,сугла­
тељ форм., клетвеник арх., камердинер
сност хрв., сукладност хрв. - сл: соли­ арх., посилни арх. pef., вазал ·арх., васал
дарност, споразумност @ В. склад 1. арх. ре!., калфа арх., цербер арх. реШ.,
спојевит прид. в. вишеструк 2. кумординар реШ. - уи: роб, плаћеник,
спом м пропаст, крах, губитак, де­ служавка - сл: коњушар, секретар, до­

бакл, слом, неуспех, назадак, распад, мар @ робиња, роб, послушник, су­
фијаско, изгубљена битка, подбачај, жањ, подјармљеник, потлаченик, обес­
пад, проклетиња, хаварија, руина , прављени к форм., узник реШ . одалиска
лош резултат, назадовање, несрећа, арх. суж. @) в. статиста 2.
571 сnужавка I смарати

сnужавка ж слушкиња, дворкиња, непланиран, природан, махина лан,

жена, послужавка, кућна помоћни­ несрачуна~ неконтролисан , не сми­

ца, девојка , подворница, потркуша, шљен, при рођен, аутоматски, нен а­

бединерка, послушкиња, службени­ мераван, инхерентан, нехо тимичан ,

ца ре!., бединерица реШ. - уи. спре­ ненаучен, интуитиван, против вла ­

мачица стите воље, нехотичан

сnужба ж о звање, вокација, про­ сnучајно прил . б. можда

фесија, посао, струка, запослење, сnyчајност ж случај, коинциденциј а
ангажованост, положај, занимање, сnуwаоница ж б. учионица
позив, активност, бизнис, намеште ­
сnуwати несврш . прел. О (примати
ње, дужност, задужење, радни однос,
слухом) хватати (звук) f} (присуство ­
позвање, упослење, послање фи!., вати предавању) похађати @) (бити
мисија фи!., задатак фи!., џоб жар!., послушан) ,. - уи. поштовати
шљака жар!. f} б . секретаријат
сnуwкиња ж б. служавка
сnужбеник м запослени, радник,
сма3ёlТИ сврш . прел. фам . б. појести 1.
делатник, намештеник, трудбеник,
смаК жкатаклизма, катастрофа, про­
запосленик реШ. - суж. чи нов ник,
паст, трагедија, страхота , апокалипс а
евиде нтичар, референт, администра ­
фи!. - уи: несрећа, слом, невољ а
тивн и службеник, бележник, већник,
смакнути сврш. прел . О б. одбаци ти
марник арх., конзулент реШ., посло­
f} б. убити
прима ц реШ., дужносник реШ., алдер­

ман реШ ., посленик реШ . , конзилијар смакнуће с б. убиство

реШ., записничар смандрљати сврш . прел . (нешто

сnужити се несврш . О оперисати, овлаш, лоше урадити) одрати ти, ота­

употребљавати, управљати, руково­ љ ати, смуљати, збрљати, забрљати ,

дити, руковати, баратати, маневри­ склепати, смућкати, спетљати , спрч­

сати , поступати, газдовати, манипу­ кати, исфушерисати жар!.

лисати, водити, деловати , владати смањен прид . б. ситан 1.

(нечим), разумети се (у нешто), го ­ смањење с (- неке количин е) гу­
сподарити фи!., крмарити фи!., кор­ бљење , губитак, слабљење, нес тајање,
миларити фи!. - сл: умети, знати f} б. умањење, снижавање, смањивање ,

употребљавати девалвација фи!., сплашњавањ е фам.

сnутити несврш . прел . осећати, смањити сврш . прел . О (учинити
предосећати, наслућивати, нагађати, нешто мањим) умањити , умалити
претпостављати, мирисати, разаби­ реШ . f} (- јачину, интензите т) сти­
рати, сумњати шати, утишати, опасти, спласнути ,

сnут ња ж О б. претпоставка f} б. умањити, попустити , јењати @) (све­

предосећај сти на мању меру) свести , умањити,
сnучај м О коинциденција, случај­ утањити, редуцирати, редуковати,

ност, сплет околности f} б. догађај скресати фам ., сасећи фам ., стеста­

сnучајан прид. инстинктиван, ме­ ти фам., окреснути жарf., окресати

ханички, несвестан, ненамеран, ша ­ жар!., преполовити суж.

блонски, рефлексан, невољан, спон­ смарати несврш . прел . фам. б. доса­

тан, непромишљен, импулсиван, ђивати 2.
смарач I смешан 572

смарач м фам . в. досадњаковић простор за становање) настанити се,

сматрат и несврш. п р ел. (имати ми­ наћи смештај, скрасити се фам. @

шљење) мислити, држати , веровати, (заузети удобан положај) намести ­

ти се, раширити се, раскомотити се,
бити мишљења, бити убеђен - уи.
размишљати
прострети се, извалити се фам., из­
врндупечити се жар/.
смежур ан прид. в. наборан
сместиwте м в. складиште 1.
смејурија ж О В. глупост 1. @ фам. в.
враголија сметати нес вр ш . п рел. О (некоме
правити сметње) ометати, бунити ,
смекwати сврш . Г1рел . (постати
збуњивати, саплитати фи!. - уи. до­
мекши) омекшати, размекшати, опу­
сађивати , узнемиравати @ (наносити
стити
штету, погоршавати стање) шкодити ,
смеnост ж храброст, јунаштво, од­
штетити , оштећивати
важност, херојство, срчаност, кураж,
сметен п рид . О в. смота н @ в. збу­
неустраши вост, одлучност, херои­
њен ... уи. непромишљен 1.
зам, вратоломност, опевано јуна ­
сметено пр ил . бесциљно, помете­
штво, непок олебљивост, витештво,
но, сумануто, бесмислено , тамо-амо
присутност духа, смионост хрв. - уи :
изр. , горе - доле изр., овамо - онамо
борбенос~одлучност
изр . , амо -т амо изр. , сад овде сад онде
смео прид. хр абар, неустрашив, од ­
изр., на све стране изр., као мува без
важан, борбен, куражан, јуначки,
главе uзр . , без циља , сулудо , тамо ­
срчан, херојски, јуначан, безазоран ,
вамо изр . , смушено, лево-десно uзр.,
ратоборан, нестрашљив, жесток, из ­
безглаво , те овамо те онамо изр.
држљив, непопустљив, врли, непо ­
сметеност ж О збуњеност, конфу ­
колебљив, вирилан, јуришни фи/.,
зност, смушеност, растресеност, сму­
лавовски фи/., љут фи/., дрзак фи/. ,
ћеност, смушењаштво, изгубљеност,
бојован ре/., бојовит ре/. , слободан
запетљаност, збрканост, помутња ,
фи!., кочоперан фам., дели арх. , ла­
смутња, пометња , пртљавост, заузла­
вљег срца изр. - уи: мушки фи/., на ­
ност @ в. пометеност
силан, витешки
сметењак м фам . В. трапавко
смер м О р~ш. в. стремљење @ 6.
сметња ж тешкоћа, препрека, бари­
правац ... уи. траса
јера, блокада , хендикеп, ограничење,
смера н прид . в. благ
спречавање, потешкоћа , запречива­
смерати несврш. прел . в. намеравати
ње, заустављање, кочење, чвор фu/. ,
смерност ж О в. морал @ в. поште­ кочница фu/., ћорсокак фи/., квака
ње 1. фам. - претња, непријатност
сместити сврш. прел. подвалити , cMel1e с ђубре, отпаци, отпад, поган,
потурити, протурити, наместити, нечист - уи. прљавштина
подметнути, прогурати - уи. прева ­ смех м смејање, церекање, церење -
рити уи . кикот, осмех

сместити сврш. п р ел . О в . ставити 1. смешан прид . О анегдотичан, ша ­

8 В. омогућити 0 в. лажир ати О в. љив, духовит, забаван, ко~ичан, ла­
подметнут и крдијашки , анегдотски, искричав,
сместити се с врш . О (наћи себи хумори с тички, анегдоталан, хумо-
573 смештај I смрдети

ристичан, хуморан, необичан фи;., смицапица ж О 8. трик 1. 49 8.

откачен фам., шашав фам., виц­ сплетка 1.
каст фам. , крвав фам., редикулозан смиwљати несврw . прел. (стварати
форм. 49 8 . небулозан нешто ново) измишљати, осмишља­
смештај м 8. боравак вати, проналазити, откривати , изна­

смиповати се сврw . 8. помиловати лазити, изумљивати

смиље с бот. (лат. Helichrysum are- смиwљен прид . 8. прорачунат

narium) ре;: смиљ, цмиље, жуто сми­ смоЖДити сврw . прел. 0 8. згњеч и­
ље, златноцвита трава, знељек, лашка ти 49 8. здробити 8 фи;. 8. пребити
камилица, марјетица, снељек смокварица ж зоол . 8 . волић
смирај м 8. сумрак CMOna ж катран
смирен прид. миран, безбрижан , смотан прид . фам . трапав, неспре­
спокојан, лежеран, без бриге, комо­ тан, несналажљив, незграпан , сме­

тан , опуштен фам. , кул жар;. - уи. тен, запетљан, спетљан, медвед ас т,

срећан, равнодушан неокретан, шепртљав, слоновск и,

смирено прил . (на смирен начин) 8 . сплетен, туњав, невешт, с две ле в е

м ирно руке/ноге, укошен, тешке руке, ло­

сми реност ж мирноћа,
ж ност, спокој , спокој ност, лежерност,
опуштеност фам., кулирање жар;. не­
иром. - уи. срећан , равнодушан
смирити сврw . прел . (учинити да
н е ко буде миран) умир ити, обуздати,
ук ротити , уздати , з ауларити реШ.
смирити се сврw. (довести се у ста ­
безбри ­ ших рефлекса, бенаст, шепртљаст,
неспретан у послу, успорен, без гла­
ве и репа, неумешан, смота н ка о сај­
ла, изгубљен, као слон у ста к ларској
радњи , као мува без главе , смушен,
заузлан фи!. ре!. , дрвен фи;. , завезан
фи!., везан фи!. , пртљав ре!. , бангав
фам., трунтав фам . , слонаст фам., са­

ње мира, најчешће после неког стре­ пет р е Ш., врљав ио!. ре!. - уи : млитав ,

са ил и шока). умирити се, издувати укочен, неискусан , з буњен , н еспосо­

се, охладити се, прибрати се, сабрати бан, шоњав ио!. - сл: незналица, блен­
с е , средити се, сталожити се, уравно­
тав, спор, леви фам., недоуче н, килав

теж ити се, опусти ти се, искулирати

фам. , невичан

жар !. смотрен прид . 8 . пажљив 2.

смисао м (главно у нечему) суштина, смрад м задах, заударање , запах,

бит, поента, резон, сврха, циљ, значе­ воњ, смрдеж, непријатан мирис, КО­

ње, значај, садржај, есенција, битност, кија ре!., базд фам., миомир ис еуф.,
логика, душа фи!., поанта хр8. арома еуф.

смисаоност ж 8 . методичност смрадан прид. 8 . смрдљив

смиспен прид . (који има смисла) ра­ смрачити сврw. прел. 8. зацрнити

зуман , сувисао, разборит, разложан, смрвити сврw . прел . О 8 . пр е бити

уман, разложан, следствен, логички, 49 8. руинирати

з драворазумски, повезан, рациона­ смрдети несврw. непрел. воњ ати, за­

лан, оправдан - уи. одређен, јасан ударати, баздети, запахњивати, з ади­

смиспити сврw. прел. О 8 . измисли­ сати, запухњивати, пахнути , ш и р ити

ти 2. 49 8. снаћи се 1. воњ, непријатно мирисати, смради -

смрдибуба I CHara 574

ти , вришчати pef., чути се pef., осе ћ а­ уш п ицити се фам.

ти се фам. , кандисати жарf., кандела­ сму1) м заал . (лат. Lucioperca sandra)
ти жарf., дисов ати жарf. шиљ, фогош
смрдибуба ж з аап. (лат. Pentatome смук м заал . О (лат. Elaphe quatuorli-
baccarum) смрдљиви мартин neata) кравосац, кравосас @ (лат. Со­
смрдљив при д . усмрђен, воњав, ronella) смукуља
баздљи в, смрадан, воњевит, гнусан, смуљати св рш. пр ел. (нешто овлаш,
убаздео, вонљив, воњеван, као куга, лоше урадити) б. смандрљати
као тво р, воњив, прчевит pef., узвр и ­ смутити сврш . прел. о . промешати,
шчао pef. - уи: одвратан, гадан, уста­ измешати, замутити, измутити , раз­

јао, бедан мутити , промутити, проџарати фам. ,

смрдљи ва коприва ж бат. (лат. скалабурити реШ. @ б. спремити 1. @)
Galeopsis dubia) pef: мртва коприва, . б. збунити
конопљ енка, з ебрат смутљивац м б. сплеткарош 1.
см река ж бат. б. клека смутња ж б. смушеност 1.
смркнут пр ид . безвољан, туробан, смућеност ж б. смушеност 1.
тмуран ,суморан,натмурен,нераспо­ смуцање с б . скитање
ложен, снужден, утучен, мрзовољан,
смуцати се несврш . б. скитати
учмао, апат ичан , сломљен, клонуо,
смушен пр и д . б. неповезан 1.
покуњен, депресиван, депримиран,
смушеност ж О збуњеност, конфу­
летаргичан, меланхоличан, невесео,
зност, сметеност, растресеност, сму­
мргодан, злов ољан, намрштен, кисео,
ћ еност, смушењаштво, изгубљено ст,
потиштен, дешператан, погружен
запетљаност, збрканост, помутња ,
pef., шоњав фам. , сатрвен ексир., скр­
помућеност, смутња, пометња , пр­
хан ексир., чаман реШ . - уи : досадан,
тљавост, заузланост @ б. невешто ст
уморан, бесан
снабдети се св рш . опскрбити се,
смркнутост ж (лоше расположење)
обезбедити се, осигурати се, збрину­
б. снужде ност
ти се, набавити, прибавити - уи. ку­
смрскат и св рш . п рел . б. руинирати
пити 'l . , набавити 1.
смрт ж О онај свет, НИUJтавило, за­
CHara ж јачина, виталност, живост,
гробни живот, вечни сан, тамни ви­
бодрост, бодрина, крепкост, крепост,
лајет, вечн и мрак, мрак фи!. , вечна
жустрина, чилост, елан, енергичност,
ловишт а uзр. @ свршетак, издисај,
силина , динамика, сила , снажност,
умирање, скончање, суђени час, са­
живахност, интензитет, разиграност,
мртни час, судњи дан, конац фиf. , од­
силовитост, моћ, енергија , активност,
лазак фИf., крај фиf. , нестајање фиf. , акција, ј акост, прштавост, срчаност,
еџел pef. @) фИf. б. свршетак 1. вољност, крепкоћа, жустрост, воља,
смртник м б . човек полет, темпераментно ст, зор ре!., ја­
смртоно сан пр и д . б. фаталан кленост pef., вигор арх. реШ . - уи :

смрwат и свр ш . н е прел . (изгубити на марљивост, ватреност, окретност,

тежи ни) омршавети, ослабити, смр­ чврстина - сл: поЈретљивост, бо­

шавети, утањити, усукати се фам . , Др ост, б р зина, хитрина, в рц кастост,
осушити се фам., ушиљити се фам., заинтере с ованост,лакоћа
575 cHaraTOp I снужден

cHaraTOp м атлета, Херкул, Херку­ љено ст - таленат, знање, памет 49 В.

лес, разбијач фам., билдер фам., си­ прилагодљивост

ровина фам., коњина иој. снаliи сесврш.орефл. домислити се,

снажан прид . О жесток , јак, моћан, досетити се, омислити, смислити, из­

гороломан, горостасан, развијен, ви­ мудрити, сетити се, извентати, иско ­

сок, кременит, натчовечански, једар, ристити гужву, скројити фи!. 49 ирел.

бодар, надљудски, силовит, велик, оријентисати се, одредити положај
напредан, незаустављив, силан, не­ снебивати се несврш . устезати се,
саломљив, плећат, очеличен, оштар, уздржавати се, стидети се, либити се,
стасит, робустан, мускулозан, ми­ суздржавати се, зазирати, скањивати

шићав, бујан фиf., набилдован фам., се, презати, оклевати, устручавати се,

акутан реШ., дречан реШ., ковински вајкати се арх., лецати се реШ. - уи.
реШ., херкулски реШ. - уи: чврст, жи­ бојати се, степити
лав, кршан, дивљи, чио, тежак, кру­ снебивљив прид. В. срамежљив 1.
пан 49 В . темпераментан 1. @) В . звучан
сневати несврш . прел . В . сањати 1.
1. О В. силовит 1. 0 В. изразит
снежити несврш . непрел . В . вејати
снажити несврш. прел . В . разгаљи­
снен прид. В. сањив
вати
снижење с попуст, распродаја, ак ­
снаж ност ж В. снага
ција
снаја ж О снаха, снајка 49 фам. В. не­ снимак м О фотографија, слика,
веста @) жарf. В. девој ка 1. фотка фам. 49 В. слика 1.
снаnажљив прид. О вешт, спретан,
сноб м (онај који изиграва отменост)
вичан, верзиран, умешан, окретан,
помодар
стручан, способан, професионалан,
снобовски прид. В. уображен 1.
испрактикован, усавршен, извежбан,
сновид м В. сен
дорастао, извештен, истрениран,

мајсториски, уходан, обучен, квали­

сновиђење с В. привиђење

фикован, довитљив, досетљив, зна­ сноп м О стог, свежањ, навиљак, з а ­

лачки, увежбан, упућен, виртуозан, вежљај, пласт, замотуљак, бала, з ави ­

рутиниран , лакорук, прекаљен, ка­ јутак, смотак, бабура ре!., багља р е ј.,

дар, промућуран, чиграст, видраст бреме ре!. , дењак ре!. 49 зрак, сноп
фам., виспрен реШ. - уи : брз, еласти ­ светлости, млаз, луч арх. , луча арх.,

чан, проверен, надарен, гибак - сл: з рак а хрв.

навикнут, учинковит, упознат, хитар, сношај м В. секс

искусан 49 В. прилагодљив сноwљивост ж В. трпељивост

снаn ажљивац м довитљивац, ком­ снужден прид. безвољан, туробан ,

бинатор, тактичар, видра фи!., добар тмуран,суморан,натмурен,нераспо ­

играч жарf., пливач жарf. - уи . пре­ ложен, смркнут, утучен, мрзовољан,

предењак, дипломата 2. учмао, апатичан, сломљен, клонуо,

сна nажљивост ж 8 (особина оног покуњен, депресиван, депримиран ,

који је сналажљив) спретност, вич­ летаргичан, меланхоличан, невесео ,

ност, окретност, извежбаност, ухода­ мргодан, зловољан, намрштен, кисео ,

ност, обученост, квалификофваност, потиштен, дешператан, погружен

довитљивост, увежбано ст, прека- реј. , шоњав фам., сатрвен ексир ., скр -
снужденост сомот I

хан е кс ир., чаман реШ . - уи :
умор ан, бесан
снужде ност ж (лоше расположење)
н е р а сположење, мрзовоља , потиште­
но ст, су морност, меланхолија, депре­
сивност, депресија, апатичаност, без­
досадан, јеј реј. , аспида ре ј., улавица ре!., бука­
ча ре!., баја ре!. , бухтавица ре!. , буја ­
јина ре!., булутина ре!., булутин ре!.,
буљуна ре!., бубулеја фам. реј., булу­
леја фам. реј., ушара зооп.
совуљаrа ж з оол. В . сова

вољн ост, анксиозност, малодушност, сој м О В. раса @ В. сорта 1.

апатиј а, депримираност, индиспо­ сок м О (течност исцеђена из воћа и
нира ност, равнодушност, покуње ­ биљака) нектар , ђус, воћни напитак,
ност, мргодност, зловоља , невољност, безалкохолно пиће форм . @ В. теч ­
тмур но ст, мрклина, летаргија, индо­ ност 1.
лентност, индоленција, клонулост, соко м О зооп. (лат. Falco) сокол
клонућ е, натмуреност, инертност, ХрВ. @ фи!. В . херој
инди ф ер е нтност, отупелост, инерци­
сокоnити несврш . прел . О анимира­
ја, раздражљивост, флегматичност,
ти , храбрити , бодрити , подстицати,
неосетљи вост, песимизам , утученост,
подржавати , надахњивати, покрета ­
зловољноста патичност, атонија, смрк­ ти, навијати , подстрекивати , ведри ­
нутост, м р а чност, клонулост духом ,
ти, потицати ХрВ . @ В . разгаљ ивати
тегобн о ст, намргођеност, туробност,
соnидан прид. В. добродржећи
мртвило , невесеље, намрштеност, ми ­
соnидност ж В. тврдоћа
зерност, лоша/зла вољ а, сломљеност,
соnитер м небодер, вишеспратни ­
беживотност, покислост, учмалост,
ца , зграда
тупост, те гоба у души, бедак фам. ,
СОМ м зоол. (слатководна риба, лат.
киселост фиi. , мркост реШ. , абулија
Silurus glanis) ..
реШ . , праз нина фи!., млохавост фи!.,
сомот м плиш, баршун , кадифа, ве ­
хладноћа фи!. , погруженост ре!. , гри­
л ур , с а мт реј. , кадива арх.
жљивост р е!., безвоља фам. , дерт
иесн., сплин р е Ш . , нујност ХрВ . - уи:
туга, ум ор , брига, нелагода, без нађе , Собе I просторије
слабост, н ез адовољство, малаксалост,
мука, измуч е ност, беда , агонија антре радна соба
библиотека
соб м зоол . В. ирвас свлачионица

будоар салон
соба ж просторија, одаја форм. вешерница сметларник

соба р м В. слуга 1. гаража спаваћа соба

гардероба студио
собарица ж спремачица, служав­
гостињска соба таван
ка, чистачица , слушкиња , дворкињ а , дечија соба таверна

жена, посл ужавка, кућна помоћница, дневна соба тајгерице

девојка, подворница, потркуша, бе­ играоница тоалет

купатило трпезарија
динерка, послушкиња , службеница
кухиња учио ни ца
ре!. , беди нерица фам . лођа фоаје

сова ж зоол. (лат. ВиЬо ЬиЬо) јејина , ложионица ходник

мансарда хол
совуљага, буљина, дремовица, куку­
п одрум шпајз
вија, т арма ре!. , букач ре!., букавац п редсобље
реј., вир реј. , хуктача реј., букоч ре ј.,
577 сомун I специјаnан

сому н м в. лепиња спаковати свр ш. прел. в. упаков ати

соно ран прид. в. звучан 1. спарина ж (висока температура ва­

сопр ан м ... уи. глас здуха) жега, јара, запара, припека,
сорта ж О класа, тип, врста, кате­ врућина, топлота, врелина, оморин а,
горија, начин, сој, род, ред, марка, вар, препека, пакао фам., приж ега
грана, фела фам. - уи: облик, линија, ре!., калор ре!., звиздан фам. , пасја
група, страна - сл: низ, скупина 6 в. врућина фам., омара арх., спарност
раса р е Ш . , упека реШ.

сорти рати несврш. прел. класифи­ спарушен прид . в. увео

ковати, рашчлањивати, раздвајати, спас м (начин или могућност реше­

одељивати, распоређивати, груписа ­ ња неке тешке си'туације) реш ење,
ти, разврставати, сврставати, класи ­ излаз, спасење, извабљење, крај, за­
фицирати хрв . вршетак, повољан исход, повољан

сотона м в. ђаво 2. расплет, солуција, размршење , раз­

софа ж лежај, канабе, кауч, диван, решење, расплет

отоман, канапе ре!., миндерлук pef. спасити се сврш . искупити се, од­

- уи. кревет бранити се, избавити се, ослободити

софистицираност ж в. углађе­ се, оправдати се, поправити , окајати,

ност 1. добити опрост, извући се, ублажити,

софо ра ж бат. (лат. Sophora јаропјса) опрати се фи!.

ре!: јапанска софора, јапански багрен спектакn м атракција, сен зација,

спавати несврш . непрел . ноћити, занимљивост, догађај, новост, нечу­

пајчити, нунати, спати ре!., чори­ веност, бомба фи!. - уи: скандал, ин­
цидент
ти ре!., спавкати фам., лалати фам.,
кунтати жар!. , књавати жар!., хајити спетљан прид . О в. смотан 6 в . збу­

реШ., почивати реШ . , нанати gеч . , пај­ њен

кити gеч . - сл: дремати, хркати спетљанац м в. трапавко

спават и несврш. прел . почивати, но­ спетљанко с в. трапавко

ћити, коначити, пајкити фам., књава­
ти фам., кунтати жар!.
сањати
спадаnо с в. обешењак
спаз ити сврш . прел . в. угледати
спаја ње с О припајање, привлаче­
ње, срастање, срашћивање, кохези­
спетљати сврш . прел . (нешто овлаш,
- уи. дремати, лоше урадити) в. смандрљати
спетљати се сврш . в. збунити се
специјаnан прид. посебан , друк­
чији, необичан, другачији, и зниман,
јединствен, атипичан, особит, изван­
р едан, неочекиван, неконвенцион а­

ја, приањање, слепљивање, адхезија лан, несличан, несвакидашњи , ори­

сшруч . 6 припајање, сједињавање, гиналан, нетипичан, изузетан, осо­

анексија, интеграција, уједињење, бен, нарочит, беспримеран , издвој ен,

стапање, фузија, сједињење, удру­ несвакодневан,ванредан,ексцен три­

живање, здружење, удружење, у једи ­ чан, различит, дистинктиван , неуо­

њавање, здруживање, амалгамирање бичајен, други, уникатан, редак, свој ­

фи!., срастање фи!., амалгамација ствен, екстравагантан , нередови т,

фи!. @) в. окупациј а другојак, вансеријски, својеврстан,

специја лац спој I

одвојен, оделит, различан, партику­ тор фам., пириватра реш, запл отњ ак
л а р а н, апартан, дистингвира н рет., реШ. - уи: лицемер, превртљивац,

п екулиј а ран рет. , другојачији рет. , превара нт, лош човек @ в . хипокрит

ос ебујан хрв. - уп. властит, непознат спљескати сврш . прел . в . згњечити

1., н ез годан 1., неразумљив сподоба ж накарада, наказа, руго­

специјалац м в. командос ба, чудовиште, вештица, грдоба, мон ­
специјално прил . в. посебно 1. струм, неман, нагрда, страшило, гну­

специјес м в. раса соба, караконџула, ружноћа, гадура,

специфичн ост ж в. посебност калаштура, наказник, квазимодо, на ­

спечен прид. в. сувоњав 1. казница, гвоздензуба, харпија, кара­

пан џа, аждајка, акреп фиf., крстача ре;.,
спирала н прид. О в . увијен 1. @ в.
ажделија ре!., карикатура фам., крамп
та ласаст
фам., грдобина фам., габор фам. , ве­
спиритизам м О призивање духо­
штеруља нар., скрндељ жар!. , гном
ва, заз ивање духова, комуникација са
жарf. , аждаха арх., коњобарка арх. - уи:
о но ст раним @ в. пророчанство 1.
бабарога, привиђење, змија фи!.
СПИСмОв . одлука 1. @ в . рад' 1.
спознавати несврш. прел . в. учити 2.
списак м именик, абецедаријум,
спознати сврш. прел . докучити, раз­
ад р е с а р, индекс, преглед , попис , име­
умети, схватити, укачити, устано­
н ар , абецедно сређен попис имена/
вити, ухватити , увидети, прозрети,
пој мов а , регистар, азбучни списак
признати, разлучити, проникнути (у
адр е са , казало хрв.
нешто), докачити, оучити, препозна­
сплаваw м зоол . (лат. Janthina пi­
ти, разазнати, скапирати, разабрати ,
tens) љ убичар
видети, утувити у главу, стећи увид ,
спnаснути сврш . непрел . О (обично
опазити, предочити себи, предста­
н е ш то што је натечено) опасти, сма­
вити себи, ући у главу, сагледати, до­
њити се, спасти, издувати се @ (- на
прети у главу, провидети, похватати,
јачини , интензитету) в. ослабити 2.
утувити (у главу) , препознати своју
сплести сврш. прел. в . свити
грешку, ухватити конце, видети јасно
сплет м в. чвор 1. као на длану, постати свестан, појми­
сплетеtl прид. в . смота н ти, развидети, приметити фи!. , по­
сплетка ж смицалица, интрига, хватати (конце) фи;., дохватити фи;.,
по длост, препреденост, подвала, поњати pef., укопчати фам . , сконта ­
препредењаштво, ујдурма, подму ­ ти фам., скужити фам., прокљувити
к ло с т, подметање, пси на, малверза­ фам., уочити фам., провалити жарf.,
циј а, игра фам., комбинација жар!., укапирати жарf. , извалити жарf.
муљ ање жар;. - уи . лаж, лицемерје, спој м О конекција, веза, комбина­
прев ара ција, контакт, спојница, рел ација ,
сплеткарит и несврш. прел. в. пе ­ спајање, спона, склоп, зглоб, саста­
тљ ати 1. вак, доди р, препл ет, спојиш те, са ­
сплетка роw м О интригант, см у­ ставница, амалгам (чврст спој) фиf. ,
т љивац, мутивода, петљанац, мути ­ мост фиf., повез ница ре;. , решка pef.,
каша, раздор ник, смутљивко, чар­ фуга сшруч. @ з глоб, згиб , пре ги б,
каш, чаркар, сплет каш, чарк ач, муља - чвор @) фам. в. састанак 2.
579 спојен I способност

спој ен прид. в. повезан одређеном плану) савез, пакт, дого­

спој ити сврш. прел. О здружити, вор, погодба, нагодба, уговор - уи.
саставити, фузионисати, стопити, договор 1.
удруживати, ујединити, синтетизо­ споразумети се сврш. в. догово­

вати, удружити, елити, направити рити се

мешавину, амалгамирати, синтети­ споран прид . оспорљив, распра­

зират и хрв. 49 в. окупирати вљив,дискутабилан,проблематич ан,
спој ница ж в. спој 1. двојбен хрв. - уи. сумњив, нејасан
спокој ж мирноћа, безбрижност, споредан прид . другоразредан , по­

сми реност, спокојност, лежерност, моћни, секундаран, другостепени,

опуштеност фам., кулирање жар!. - узгредан, другога реда, другоредан ,

уи. срећан,равнодушан другокласан, акцесоран реси.

спо којан прид. миран, безбрижан, споредност ж в . ситница

сми рен, лежеран, без бриге, комотан, спорити се несврш. расправљати се,
опуштен фам., кул жарf. неиром. - уи. препирати се, надмудривати се, су­

срећан,равнодушан дити се, гложити се , објашњав ати се,

спољаwњост ж изглед, вањшти­ надвикивати се, јурити се фи/., ломи­
на, извањштина, аспект, апаренција ти копља фи!., прегањати се фи!., ки ­
реси., фацијес реси., фасада фи!. - уи. дати се фам. парничити се суж.
стас 1. споро прил . О полако, полагано , без
спо менак м бат. (лат. Myosotis palu- журбе, не журећи , лагано, успорено,
stris) ре!: незаборавак, плавомиље ногу пред ногу, корак по корак , пуже­

споменар м лексикон, албум, испо ­ вим кораком 49 постепено, пос тупно,

ведни к арх. мало-помало, једно за другим

спо меник м (вајарско дело) кип, спорост ж в . нехајност
скул птура, биста суж. спорт м тренинг, гимнастика, вежба, ?>
спо на ж О веза, посредник, ланац, тренирање, фискултура, вежбање, ~
повезница, мост, нит 49 в. спој 1. дрил, теловежба, гомбање хрв. - уи: §
..:5.
спо нтан прид. О в. природан 1. 49 в. обука, игра R
:s:
случајан спортаw м в. спортиста ('\
~
о
спо падати несврш . прел. в. досађи­ спортиста м вежбач , гимнастичар, 11
вати 2. спорташ, спортист, гомбач, фискултур- !;i
:r
спо пасти сврш . не п рел. в. устреми­ ник, гомбалац арх., теловежбач реси. '"
9
ти се способан прид. спреман, оспосо- ~
спо р' м О в. препирка 49 в. сукоб 1. бљен, у стању, вичан, решен , вољан, Л
сп ор' прид. О (слабо покретан или готов, рад, оран, припремљен, распо- ~I
који се споро развија) полаган, тром, ложен, припреман, склон , накањ ен, '"
:r
успорен, као пуж, као корњача, килав приправан, резолутан, здуш ан, за­ '"
фам. 49 (који се споро развија) посте­ грејан фи!. , у фазону фам.
пен, поступан - уи. опсежан @) фи!. способност ж о знање, извежба-
в. глуп ност, компетентност, стручно ст,

с порадично п р и л . в. понегде спретност, умеће, вештина, верзира­

споразум м (уговор о са р адњи на ност, умешност, вичност, окре тност,
спотаћи се I спремити 580

рутина, мудрост, дораслост, мајстор­

Оnимпијски спортови ство, искуство, увежбаност, иску­
сност, упућеност, навика, мајсторија,
ЛЕТЊИ рутинираност, обученост, уметност,
квалификација, пракса, усавршеност,
Атлетика
уходаност, позваност, умење, компе­
Бадминтон
Бејзбол тенција, студиозност, квалификова­
Бициклизам ност, умност, техника, наука фи!., за­
Бокс нат фам., кликер фам., акрибиј а реШ.,
Веслање
умедба р еШ. - уи: учинак, разумева­
Водени спортови
Гимнастика ње, даровитост, дар, образованост,
Дизање тегова надареност - сл: познавање, снала­

Једрење жљивост, упознатост 49 В. таленат 1.

Кану
@) (радна -) могућност, моћ, капаци­
Коњички спортови
Кошарка
тет, снага, потенција, потенцијал
Мачевање спотаћи се сврш . В. саплести се
Модерни петобој
спотицати се несврш . В. тетурати се
Одбојка
Рвање справа ж уређај, машина, направа,
Рукомет апарат, механизам, машинерија, апа­
Софтбол
ратура арх. - уи : патент, скаламерија
Стони тенис
справљати несврш . прел . В. спрема­
Стреличарство
Стрељаштво ти 1.
Теквондо
спреман прид . О готов, направљен,
Тенис
завршен, зготовљен, припремљен,
Триатлон
Фудбал довршен, азур ре!. неUром., хазур ре!.
Хокеј неuром. 49 решен, вољан, кадар, го ­
Џудо тов, рад , оран, припрем љен, распо­

ложен, припреман, склон, накањен ,

ЗИМСКИ
приправан, резолутан реШ., загрејан
Скијање фи/., у фазону фам., справан арх.
Алпско скијање
спремати несврш . прел . О (хра­
Нордијско скијање
Скијашки скокови
ну) готовити, приправљати, прави­
Нордијска комбинација ти, припремати, справљати, мутити

Акробатско скијање фам., мућкати фам. - суж: пећи, ме­

Сноуборд
шати, кувати, динстати , пржити , ме­
Клизање
Брзо клизање
сити 49 В. учити 1.
Брзо клизање на кратким стазама спремачица ж чистачица, жена,
Уметничко клизање
собарица, кућна помоћница, девојка
Биатлон
Боб
- уи. служавка

Боб спремити сврш . прел . О направи­

Скелетон ти, извести, учинити, остварити ,
Санкање
средити, зготовити, завршити, акту­
Хокеј на леду
ализовати, извршити, реализовати,
Карлинг
при правити, урадити, припремити ,
581 спремица I спруд

довршити, апс олвирати , окончати, собност, умешност, вичност, ру ти­

докончати, произвести, докрајчити, на, лакоћа, мајсторство, мајстор ија,
спровести, приредити, уприличити, увежбаност, искусност, рутинир а­
обавити, начинити, уредити, сврши­ ност, усавршеност, уходаност, уме ­

ти, израдити, арондирати, замесити ње, техника, умедба реШ. - уи: знање,
фам., истерати до краја uзр. 6 сачу­ учинак, ра зумевање, даровитос т, дар ,

вати, обезбедити, осигурати, зашти­ образованос~надареност

тити, заклонити, одбранити, сејвова­ спречити сврш. прел . зауставити,
ти жар!. суж. онемогућити, спутати, осује тити,
спре мица ж в . спремиште 1. забранити, сузбити, OMeCTv., обузда ­
спре миwте с О остава , шпајз , нус­ ти, одвратити , одбити, огранич ити,
просторија, комора, складиште, сп ре ­ отежати, завезати, превенирати, ус ­

мица, оставиште, смочница, изба, ку­ кратити, попречити, предуср ести,

ћар, киљер р е !. , килер ре!. , шпајза ре!., задржати, закочити, препречи ти,

похрана ре!., ћилер реТ., вајат арх. , ха­ предухитрити, претећи, запречити,
јат арх., депозит реШ. 6 лагер, стова ­ потиснути , предупредити , не допу ­

риште, ремиза, складиште, магацин, стити, стати на пут, пригушити фи!.,

депо, магазин, пристаниште, гаража, сасећи фu!., не дати фам . , уставити
комо ра, чувалиште , хангар, одлага­ фам. , скучити реШ . , узбити р еШ. по­
лиште, возни парк, сместиште, по ­ колебати суж. - уи. предухитрити
храни лиште , слагалиште, румплци­ спријатељити се сврш . (створити
мер, спремник ре!., магаза фам., по­ блискост, довести у додир, успоста ­
клад арх., колница реШ ., репозиториј вити пријатељски однос) прибли жи­
реШ. @ в. шупа 1. О в. хранионица ти се, з ближити се, здружити се, спо ­
0в . угљаник јити се , скапирати се жар!.

спре мница ж в. хранионица спровести сврш . прел . об авити,

спрем но с т ж в. форма 1. остварити , урадити, завршити , из­

вршити, извести, учинити, среди­

спр етан прид. О вешт, вичан, вер­
ти, реализовати, при прави ти, при­
зиран, сналажљив , умешан, окретан,

стручан, способан, професионалан, премити, довршити , апсолвирати,

спремити, окончати, реши ти, по­

испрактикован, усавршен, извежбан,
чинити , разрешити, прои звести,
дора стао, извештен, истрениран, мај­
сто риски, уходан, обучен, квалифи ­ докрајчити, зг отовити , н аправи­
ти, приредити , начинити, уредити,
кова н , довитљив, зналачки , увежбан,
свршити, углавити, израдити, арон ­
упућен,виртуозан,рутиниран,лако­
рук, прекаљен , кадар, промућуран, дирати реШ., заокружити фu!., ап­

чиграст, видраст фам. , висп рен реШ. сорбовати фи!., замесити фам. , до­
кончати реШ ., актуализирати хрв . ,
- уи: брз, еластичан, проверен, нада ­
рен , гибак - сл: навикнут, учинковит, истерати до краја uзр.

уп ознат, хитар, искусан 8 в. предузи­ спровод м в. сахрана

мљив т уи. живахан 2. спроводити несврш . прел . в. води­

спр етност ж окретност, сналажљи­ ти 3.

вост, довитљивост, извежбаност, спровођење с в. реализациј а
вештина, верзираност, умеће, спо- спруд м обала, плажа, рив а, банка,
спутати I средити 582

ривиј ера , поморје, сипар реј. , пруд исмевати

ре/. - уи. лидо, приморје срамотити се несврш . (наносити

спутат и сврш. прел. 8. спречити себи срамоту) бешчастити се, брука­
сразме рност ж 8 . сложност 1. ти се, бламирати се фам. - уи. бр у­
срам м срамота, стид, брука, пони­ кати

жењ е, осрамоћење, обешчашћење, срамотност ж О скаредност, бе­

д искр едитација, обешчашћеност, ља­ срамност, бестидност, саблажњи­
га, д и с кредитованост, бламаж, бпа ­ вост, дебелокоштво, бесраман чин,
мажа фам. - уи: стидљивост, скандал, скарадност е 8 . разулареност
м ан а, мрља срамоћење ж срамота, брука, по­
срамежљив прид. О стидљив , за ­ нижење, обешчашћење, дискредита­
з орљи в , н е наметљив, страшљив , зе­ ција, обешчашћеност, љага, дискре ­
бљ ив , с небивљив , суздржан , добро ­ дитованост, бламажа фам . , бламаж
ду ш а н , повучен, суздржљив , пости­ р е ј., скрнављење арх. - уи : скандал ,
да н , устручљив , туњав фам. , стидан мана, мрља

реШ. - у и: чедан, скроман, поштен,

срастање с 8. спајање 1.
чест и т, невин , попустљив , неиску ­
срачунат прид . 8 . прорачунат
са н , т их, обз иран , бојажљив , смеран,
срдачан прид. љубазан , предусре­
до бар , простодушан , безазлен - сл:
тљив, сусретљив, пожртвован, уљу ­
наи ва н , плах, неодлучан е 8. недру­
дан, милосрдан, пажљив, услужан,
ш тв е н
углађен, пријатан, фин, доличан , на
срамежљивост ж 8. стидљивост
услузи, пристојан , угодан, културан,
срамити се несврш . (осећати стид)
каваљерски, лепих манира - уи . чове ­
стидети се , срамотити се , црвенети
кољубив, дарежљив
фиf., покривати се ушима фам.
срдачица ж бот. (лат. Leonurus car-
срамота ж О стид, брука, пониже ­
diaca) реј: срдачац, срченица , срча­
ње, срам, осрамоћење, обешчашће­
ник, коприва од срца , копривица
ње, дискредит ација, обешч а шћеност,
срдачност ж љубазност, предусре ­
љага, ди ск редитованост, блам , бпа­
тљивост, отвореност, профињеност,
маж, бп амажа фам. - уи : скандал,
уљудност, пристојност, угпађеност,
ма н а, м рља е стид, стидност, пости ­
милосрдност, пажљивост, рафирни­
ђеност, ст идљивост - уи: збуњеност,
раност - уи. човекољубље, дарежљи ­
смете н ост
вост
срамотан прид . О 8. покварен 1.
е 8. п ро стачки @ 8 . скаредан
срдеnа ж зоол . 8 . јембрек
средина ж О окружење , рејон, око ­
срамоти ти несврш. прел. брукати ,
лина, подручје , зона, терен, миље,
ружити, блатити, нагрђивати, куди ­
ти , каљати , оцрњивати , скрнавити ,
простор, регија, крај, област, предео,

псо вати, наруживати , бацати љагу, сектор , територија, окружје Хр8. - уи.

п рљати ( нечије име), бешчастити, на­ природа 2. е 8. средиште 1. @ 8 . пол о ­

носит и увред у, потресати, понизива­

вина 2. ... уи. близина, домен
ти , гадити , пљувати у пице, бламира­ средити сврш . прел . О завршити,

т и ф ам. - уи: повређивати, оговарати, актуализовати, спремити, и зврши ­

пре з ирати, трача рити , уз немиривати , ти, извести, учинити, остварити,

58з средишњ и I срце

реализовати, при правити, урадити, срести се сврш . састати се, сусрести

припремити, довршити, апсолвира­ се, видети се, наћи се (с неким), сре­

ти, исправити, окончати, решити, сти (некога) , укрстити путеве изр.
покренути, починити, разрешити,
среliа ж о весеље, веселост, радост,
произвести, докрајчити, зготовити, полетност, лепршавост, озаренос т,
направити, спровести, при р едити,
раздраганост, ведрина, живахност,
предузети,уприличити, обавити, на­ добра воља, разгаљеност, усхит, раз­
чинити, координисати, уредити, свр­
играност,мерак,расположенос~ћеф
шити, углавити, збринути, израдити,
фам., лакоћа ексир. - уи: задовољство,
арондирати, заокружити фи!., апсор­ блаженство, расположење @ в. склад
бовати фи!., замесити фам. , доконча­
2. ~ в. добробит
ти реШ., актуализирати хрв ., истерати
среliан прид. оптимистичан, радо ­
до краја изр . - сл : поступити, оживо­
стан, озарен, насмејан, расположен,
творити, створити е (довести у ред)
весео, лаган, неоптерећујући, раз­
в. уредити 1. ~ фам. в. променити
игран, распеван, занесен, живахан,
О фам. в. пребити 0 в. уприличити
чио, раздраган, блажен, полетан, ве­
ср едишњи прид. О централни, сре­
дар, обрадован, задовољан, крепак,
дишни е в. најважнији 1. лепршав, допадљив, младалачки,
средиште с О центар, жариште,
разгаљен, оран, добре воље, виталан ,
средина, централна тачка, средокра­
жовијалан
ћа арх., душа фи!., срце фи!., језгро
срж ж в. суштина
фи!., фокус фи!. , гротло фам. фи!. -
срицати несврш . н епрел . в. муцати
уи: основа, суштина е в. седиште 1.
срна ж зоол. (лат. Capreolus capreo-
средиште с О центар, жариште,
lus) дивља овца
средина, централна тачка, средокра­
сроднички прид . О в. родбински е
ћа арх., душа фи!., срце фи/., језгро
фи!., фокус фи!., гротло фам. фи!. - в. присан 1.
уи: основа, суштина е в. седиште 1. сродност ж О в. сличност е в. ре­

~ в. стециште лација 1.
средство с О (начин у раду да се сродство с О род, породица, фами ­

нешто постигне) в. предузимање @ лија @ в. релација 1.

(предмет који је потребан да се не­ срочити сврш . прел . (у говору, учи­
што уради) в. прибор ~ мн . в. новац нити да нешто добије одређен израз,
среЈјен прид. О (доведен у ред) до­ вид) формулисати, обликовати, из­
теран, уређен, урађен, урешен - уи . разити се - уи. рећи, објаснити

украшен е в. уобличен среЈје­ срушити св рш . пр ел . разруш ити, по­

нос т ж формираност, уобличе ност, рушити, урушити, обурвати, разори­

ред, обликованост, уређеност, доте­ ти, докрајчити, растурити, затрети,

раност, профилираност, завршеност, уклонити, разградити, сатрти , пре­

творити у прах, сравнити са земљом

уредност - уи. смиреност

среЈјивање с (- стана, собе и сл.) срушити се с врш . н е п рел. (- о зе­

уређивање, адаптација, преур еђива­ мљу) в. пасти

ње, реновирање, п реуре ђ ење, уређ и ­ срце с О анаШом. (централ ни ми­
вање, опремање шић ни орган који регулише крв оток)
 I
срцопуц стапожен

чука жарi., херц жарi. 8 фUi. В. сре­ стаја ж тор, обор, изба, згон, з града
диште 1. реј. - суж: овчара, торарица, овчар­

срцопуц м бот. (лат. Gnaphalium di-
ојсиm) реј: бубица, вредник, грижни­
ца, зајчја ножица, зајчја тачица, зе чје
ножице, мајница, мачје таце, медве­
дове тачи це , скринце, смиље, цмиље
ник, овчарница , бачија (летње сто­
чарско насеље у планини)р еi.
стајапиwте СВ. становиште
стајати несврш. неп рел . б. пристаја­
ти

срча ж МН . (крхоти не од стакла) олу­ стакпо с кристал, ведрац реј.

пине, крах, остаци, парамп арчад стапак м носач, статив, потпора,

срчан прид . О В. смео 8 В. ћудљив подставак , троножац суж.

срчаност ж В. смелост стапан прид. О уобичајен, обичан,

срчењак м бот. (лат. Polygonum ы­ устаљен, свакидашњи , ординаран,

storta) pef: волујско зеље, желудњак , свакодневан, нормалан, регуларан,

желучара, јерме н, качја трава , мали правилан , обичајан, утврђен , сваг­

срчаник, рачјак, срчаница, срчења­ дашњи, редован , редовит, стабилан,
ча, трава од срдобоље, трава од срца, рутиниран, ваздашњи ре/., перма­

штављика н ентан форм. , прописан форм. 8 б.

срџба ж В. бес јединствен 2. @) б. т рајан 1. 6 В. по­

стабипан прид. О В. постој ан 8 В.

уздан 1.
стапно прил . О (без прекида) увек,
поуздан 1.
трајно, непрестано , вазда , вазда н ,
став м В. ста новиште
свагда, свакад, нон-стоп , поваздан ,
ставити сврш. прел . (положити н а
непрекидно, свакодневно, даноноћ­
неко место) поставити, оставити ,
но, уст рајно , без застоја/предаха,
метнути, сместити, положити, лоци­
непроменљиво, све вре ме, не пре­
рати, набити, одложити, наместити,
стајући , непрестан це , кон т инуира ­
ден ути фам., скембати фам., турити
но , по стојано, упорно, у свако време,
фам., ситуи рати р еси.
читав дан, цели да н, по целу ноћ uзр.,
ставка ж екон . ираБН . пасус , ставак
дневице реј., даномице реј., годими це
реј. , арт икал реси., тачка иравн ., пара ­
реј., свеђер фам., константно фам.,
граф ираБН. р едовно фам. , перманентно форм.,
стадијум м (период у развитку не­ свеудиљ арх., у свако доба uзр., од
чега) стадиј, степен , фа за, етапа, ста­ з оре до мрака uзр . , од јутра до сутра
ње, степен ик фUi. - уи. период, моме­ uзр. - уи. често, заувек 8 (сваки пут)
нат увек, вазда, вазда н, поваздан , по пр а­

стадион м игралиште, те рен , хала, вилу - уи. увек 3.

арена, д ворана, теретана, вежбаони­ стапност ж О В . трајност 1. 8 б. од­
ца, ринг, фискулту рна сала, спортска лучност

арена, соколана, сала фам., гимназиј стапожен прид . сабран, прибран ,

арх., гомбали ште арх., гомбаоница смире н, присебан , сређен, концен ­
арх., поприште реси., вежбалиште трисан, пажљив, озбиљан , фокуси ­
реси., дворница реШ., ротунда реШ. - ран, усредсређен, хладнокрван, тре­
сл: салон, већница звен, духом присутан, усредоточен,

стаза ж В . траса позоран - уи. спокојан

585 стаnоженост старешина I

стаn оженост ж (ментална урав­ гледања, видокруг, поимање ств ари,

нотеженост) смиреност, уравно­ опсег, ширина схватања , визија , уве­

теженост, прибраност, озбиљност, рење, домашај, панорама фи!., погл ед

сређено ст прибраност, концентра­ фи!., домет фи!., перспектива фи!.,
ција, концентрисаност, сабраност, мнење арх., мотриште реШ., светона­

фокусирање, усмереност, будност, зор Хр8 . - уи: разумевање, идеја , на­

позор, усредсређеност, фокус, сре­ чело

ђеност, хладнокрвност, трезноћа, становник м житељ, грађанин, др­

трезве ност, смиреност, присебност, жављанин, припадник државе/н аро­
усред оточење, напрегнутост, помња, да т уи. човек

при сутност духа, усредоточеност, стање с О 8. угођај 49 8. форма 1.

позорност стапање с припајање, сједињав ање,
стаn ожити се сврш. 8 . смирити се анексија, интеграција, уједињење,
стам ен прид. 8. поуздан 1. спајање, фузија, сједињење, удружи ­
стан м О кућа, дом, бора'виште, се­ вање, здружење, удружење , уједи ­

диште, домаћинство, он је у својој њавање, здруживање, амалгамира ње

кући, конак, место боравка, кров, ре­ фи!., срастање фи!., амалгамација
зиден ција, кут, стамбена јединица, фи!.
станиште, настамба, апартман, легло стар п р ид . О времешан , остар ео,

фи!. , адреса фи!., праг фи!., матица збабан (који је изгледом како баба),
фи!., гнездо фам.., кућица-слободица многогодишњи, матор фам. ., омато ­
фам.., гарсон жар!. , гајба жар!., место рео фам.., коџа ре!. - уи: давнаш њи,
стан овања форм.., домицил форм.., прастар, старински, истрошен 49 8.
пребивал иште форм.., огњиште арх., застарео т уи. прастар 1., сед
легало арх., обитавалиште реШ. , ку­ старамајка ж 8. старица 1.
ћанство Хр8., кров над главом изр. старање с 8. пажња 2.
- уи: склониште, завичај 49 арх. 8. ка­ старатељство с О покровитељ­
тун
ство , меценатство, патронажа , за­

стан арина ж кирија, рента - уи . за­ штитништво, брига, заштита, окри ­

куп ље, патронат, предохрана реШ. 49 8.
стан ица ж стајалиште, колодвор пажња 2.
Хр8., постаја Хр8. окретница суж. старати се несврш . О (водити рачу­
становање с обитавање, пребива­ на о неком) чувати, пазити , брину­
ње, живљење - уи: живот, боравак ти се, неговати, хранити суж., гајити

стан овати несврш . непрел. О обита­ суж. , дојити суж., култивисати суж.,
вати, живети, пребивати, бити сме­ дадиљати суж., гојити суж., пестова­

штен, стајати фам.. ре!. , настањивати ти суж. реШ . - уи. одгајати 49 8 . труди­
форм.., наставати арх. 49 8. боравити ти се

стан овиште с мишљење, знање, старац м О чича, деда, чика, седа

полазиште, гледиште, вид, схватање, глава, дед, дида ре!. , нон о ре!. , дидо

стајалиште, видик, мудрост, позици­ ре!. , стари пањ фам.., бата арх., дека
ја, назор, аспект, став, духовна шири­ хиИ., дјед Хр8. 0 8 . маторац
на, духовни хоризонт, представа (о старешина м 80ј. О официр , запо­
нечему), тачка гледишта, дохват, угао ведник, наредник - суж: коман дир,
старина I стварање 586

командант, водник, старији водник, фи!., зомби фи!.

заставни к, потпоручник, поручник, стафисаrрија ж бат. (лат. Delp-
капетан, мајор, пуковник, маршал, hinil1ffi staphisagria) ре!: ушљивица,
алибег арх., алајбег арх. вај. @ пред­ ушљивац, вашљивка, грануља

водник, вођа, лидер, главар, глава, стационар м диспанзер , амбуланта,

првак,предводилац, кондуктор, кор­
клиника, болница, поликлиник а, дом
милар - уи : водич здравља, амбуланца р е!. , амбуланција
старин а ж О реликвија, анти ка, ре­ арх. ре!. , амбулаториј хрв . - уи. стаци­
ликт, нешто застарело, антиквитет онар, бања , лечилиште
фи!. @ в. прошлост ствар ж О производ , продукт, пред­
старин ар м в. антиквар мет, роба, артикал, израђевина, вешт
старинск и прид. О в. застарео @ в. арх. @ фам в. песма
старомодан 1. .,. уи. стар 1. стваралац м О уметник, аутор ,

старица ж О баба , госпођа, ста­ творац, артиста, креатор, вештак

рамајка, стара жена , ста риј а гос по­ арх., ведета реШ. @ в. творац 1. .,. уи.

ђа, мајка ф и!., фосил фам. иа!. , баја архитекта

фам., старка арх. , старина иа!. - уи: стваралачки прид . домишљат,

жена, бабускара @ в. баба 1. вешт, креативан, даровит, инвенти ­

старкеља ж паг. в. матор ац ван, тале нтован , способан, обдарен,

оригиналан, надарен, маштовит,
старомодан прид . О конзервати­
продуктиван , делатан, ингенио з ан ,
ван, старински, патријархалан, тра­
сналажљив, имагинативан, окретан ,
диционалан, традиционалистички,

антикваран фи!. @ в. застарео прегалачки реШ ., таленти ран хрв. -

уи: предузимљив , генијалан
староседе лачки прид. аутохтон
стваралаштво с уметност, креа ­
(о народима), домородачки, урође­
тивност, вештина, плодотворнос т,
ни фи!.
умеће, инвентив но ст, креација , спо ­
стартовати сврш. непрел. в. кренути
собност, продуктивност, инвенција,
старудија ж в. крнтија
умење, умешност, стваралачки ра д,
стас м О (облик људског тела) фигу­
стварање, творба реШ., умедба реШ . -
ра, линија, раст @ в. висина
уи: дело, м ајсторство, стручност, та­
стасао прид . в. самосталан 3. ленат

стасати сврш. непрел. О в. порасти

стваран прид . О веродостојан, ре ­
1. @ в. сазрети 1. алан, веран, животан , оригиналан,

стасит прид . в. висок 1. аутентичан, изворан , истинит, исто ­

стати в м в. сталак ветан, неизмењен, природан, чис т,

статиста м ж ~ (у позориш ту, на жив, збиљ ски , једнак, тачан, прави ,

филму) стаже р, стајиша @ фи!. по ­ незачињен фи!. , самоникао фи!. реШ. ,
слушник, ма рионета, фигура, пони­ аутентички арх., нефалсификован
зник, покорник, слуга, робот, пион, реШ ., самобитан р еШ., самородан
пијун (у нечијим рукама), лакеј, сред­ реШ ., непатворен реШ . @ в. прави @) в.

ство (у нечиј им рукам а), слепи извр­ физи чки

шилац, безначајник, човек од сламе стварање с генеза, настанак , нас та­

фи!., роб фи!., оруђе фи!., аутомат јање, јављање, постање, појављивање ,
 стварати I стидљив

избијање, постанак, рађање фи!., зо­ стењати несврш. н епрел . 6 . ридати -

ра фи!., проблесак фи!., ницање фи!., уи. урлати, плакати, кукати
рођење фи!., рођај арх. степен м О 6. ниво @ (период у раз­
ств арати несврш . прел. правити, витку нечега) стадијум, фаза, етапа,
творити, израђивати, производити, стање, степеник фиi. - уи. моменат @
недрити, рађати фи;. 6 . обим З.
ств ари ж мн. 6. пртљаг степеник м пречага, степеница ,

ств арно прил. 6 . заиста стопа, фаза фи!., стуб реј., пречани ­
ств арност ж 6. реалност ца ре;., стуба реј., басамак реј., скалин

ств орен прид. О настао, остварен, реј.

направљен,састављен,ура ђен ,о бли ­ степеница ж 6. степеник

кован, израђен, изграђен, уобличен, стереотипност ж О 6. баналност @

формиран @ 6. утемељен 6. колотечина

ств оритељ м 6 . творац 1. стерипан пр ид. О 6. неплодан @

ств орити сврш. прел . О направи­ фиi.6. лењ @ фи!. 6. ненадахнут 1.

ти, израдити, изградити, обликова ­ стерипитет м 6. неплодност

ти, изумети, саставити, формирати, стерипност ж 6. неплодност

оживотворити - суж: написати, на­
стеl1ак м надгробни споменик
сликаТИ,искомпоноваТИ,изд ељати @
стециwте с (место на којем се не ­
6. утемељити @ фи!. 6. набавити О 6.
ка група скупља и одакле се нешто
остварити
шири) средиште, жариште, цент ар,
ств орити се сврш . О настати, обли­ гнездо фи!., легло фиi. , гротло фи!.,
ковати се, уобличити се, изградити језгро фи!. - уи. средиште 1.
се, израдити се, саставити се, изро­
стечај м банкрот, банкротирање,
дити се, развити се, остварити се @
банкротство, финансијски дебакл,
фи!. (изненада се појавити) појавити
економски крах, ликвидација, мате­
се, доћи, јавити се, наћи се, искрсну­
ријална пропаст - уи. пропаст
ти , бити, никнути фи!.
стид м О срамота, брука, понижење,
ств рдњавати се несврш . кочити
срам, осрамоћење, обешчашћење,
се, укрућивати се , крутити се, губити
дискредитација, обешчашћеност, ља ­
гипкост/еласти чност
га, дискредитованост, бламаж, блам а­
стеr нути сврш. прел . О 6. стиснути
жа фам. - уи: скандал, мана, мрља @
1. @ фи!. 6. принудити срамота,СТИДност,постиђенос~сти ­
стеэ ање с 6. скупљање 2. дљивост, либљење - уи: збуњеност,
сте на ж 6. камен' 4. сметеност, устручавање

стеница ж зоол. (лат. Сјтех lectulari- стидети се не с врш . О (осећ ати стид)
us) кимак реј. срамити се, црвенети фи!., покрива ­
стеновит прид . камен, кршан, вр­ ти се ушима фам. @ устручавати се ,
летан, каменит, ломан, крашки, го­ устезати се , снебивати се, уздржавати
летан, брдовит, планински, кршевит, се, либити се, суздржавати се, вајкати
непроходан, дивљи, нераван, гриче­ се арх., лецати се реШ . - уи. одуговла ­

вит Хр6. чити , збунити се, зазирати

стењак м 6. крш 1. стидљив ПР И Д . срамежљив , стра -
стидљивост I стоnица 588

шљив, зебљ ив, снебивљив, суздр­ метнути,наредити

жан, повуч е н, с уз држљив, постидан, стићи СВРШ . непрел. О доћи, доспе­

устручљив, заз орљив, ту њав фам. , ти , приспети, пристићи, појавити се,
стидан реШ . - у и: чедан, скром а н , по­ створити се, дотерати се фам. , догега­
штен, бојажљи в, смеран, добар , про ­ ти се фам. - суж: доходати , допутов а­
стодушан ти , допловити, довести се, долетети,

СТИДЉИВ О СТ ж срамежљивост, за­ слетети @ ( - до неке фазе у развоју)

зорљивост, страшљивост, з ебљивост, до терати, догурати, доспети, доћи @)
снебивљи в о ст, суздржаност, повуче­ (успети урадити на време) постићи ,
ност, стидн ос т, т уњавост фам. - уи: успети

скромност, поштење
стих м О верс иесн. @ 6. метрика
стидна ва ш ж ЗООЛ . (лат. Pediculus т уи . поезија
pubis, Phthirius pubis) пицајзла, п љ о ­ стихијски ПРИЛ . 6. насумично
штица, пјатула р е/.
стиwавати се несврш. (губити ја ­
стизање с долажење , долазак, при ­
чину, интензитет) 6 . слабити 1.
стизање, д о с пеће , примицање, наи­
стиwати СВРШ . непрел. О (- јачину,
лазак, појава, приспећ е , приближава­
интензитет) смањити, утишати, опа ­
ње, догегање жарi. , скок жар i. , доход
сти , спласнути, умањити, попустити ,
арх. ре/. , долаз арх., дошашће арх. - сл: јењати, ублажити @ ( - страсти) уми ­
долет, навир , налет, долетање
рити,смирити,укротити
СТИN м О с хема, приступ, метода,
СТО М астал , трпеза, софра pei. , столи­
систем, пос т упак, начин , модалитет,
ца pei. - суж: консола, катедра, секре­
правило, облик, методологија, план,
тер реШ.
пут, п р о ц ед ура , техника, cpeALI во ,
стовариwте с лагер, ремиза, скла ­
прогр ам, пр а кса, слог арх. @ 6. тех­
диште, магацин, спремиште, де по,
ника 1. @) 6 . углађеност 1. т уи. мода
магазин, пристаниште, гаража, ко­
стимуnисати несврш . О 6 . подста ­
мора, чувалиште, хангар, одлагали ­
ћи @ 6 . надахну ти
ште, возни парк, сместиште, похра­
стипса ж О кристал, кисели камен ,
нилиште, слагалиште, румплцимер,
коцељ pei., а лаун арх. @ фам . шкрти­
спремник · реј. , магаза фам., поклад
ца, тврд ица , златољубац, цепидлака,
арх., колница реШ . , репоз иториј реШ .
шкртац, циција, ћифта арх. , гагри ­
CTOr м сноп, свежањ, навиљак, заве­
ца фUi. реШ., џимриј а pei., себичњак
жљај, пласт, замотуљак, бала, зави ­
фам., цин цар реШ .
јутак, смотак, бабура pei., багља реј.,
стиснути СВРШ . непрел. прел . О стег­
бреме реј. , дењак реј.
нути, згње чити, пригњечити, спље­
cTora ВЗ Н . зато, због тога, из тог раз­
скати, при т иснути, притегнути, згр­
лога, складно томе
чити, ути снути , прилепити фu!.,
контрахов ати р е Ш . @ 6 . устремити се
стожер м О 6. основа 1. О 6. основа

@) притис н ут и, присилити , притера ­ стока ж О марва - уи . животиња

ти, исф орсирати, нагнати,усиловати, О фUi. 6. гад

усилити , стегнути фu!. , пригњечити стоnица ж О столац арх. - суж: се ­

фu/. , приклештити фu/., октроисати диште , фотеља , лежаљка, лигештул,

форм. ре Ш . , наморати реШ . - уи. на- дубак, шезлон @ форм. 6 . измет
589 стоnовати I страхопоштовање

стоn овати несврш. непрел . б. руко­ фам. О б. погинути

водити 1. стража Ж чување, обезбеђење, за­
стом ак м утроба, трбух, абдомен, штита, надзор, надзирање

унутрашњост, сто мач на шупљина, стражар м чувар, ведета, сејмен , ре ­

желудац, тиба gеч. - уи. изнутрица дар,спроводник,штитник

сто мачни прид. трбушни, абдомен­ стран прид . в. непознат 2.

ски, абдоминалан страна ж крило, бок, лева/десна
cToHora жзоол. (врста инсекта члан ­ страна, банда ре!.
коношца, лат. Julus sabulosus) змијин страна реч ж позајмљеница , туђи­
чешаљ ре!. ца, посуђеница хрв.
стоп ити сврш . прел . здружити, спо­ странац м в . туђин , туђинац, стрен ­
јити, саставити, фузионисати, удру­ џер жар!., варварин фи!. ио!., аутсај­
живати, ујединити, синтетизовати, дер арх.

удружити, елити, направити меша­ страсност ж в. страст 1. и 2.

вину, амалгамират и, синтетизирати
страст ж О занос, занесеност, ватре ­
Хрб.
ност, чулност, узаврелост, врелин а

сто пити се сврш. фам . б. уклопити се фи!. 8 в. похота О в. чежња 1.

сто чар м рет. говедар , фармер, ран­ страстан прид . страствен , заносан,
чер, каубој, марвогојац реШ. - уи. чо­ ватрен , пламен, темпераментан , чу ­

банин лан, топао, врео , узаврео - уи . ласци ­

стр ава ж језа, ужас, гроза, стравич­ ван , еротичан

ност, грозота, страховитост, стра­ страственост ж б . похота

хота, терор, језовитост, грозомора, стратеrија ж б. техника 1.
страхотност, паника, куга и колера
стратиwте с (место на којем се вр ­
фам ., пакао фам. фи!., шок жар!. , хо­
ши смртна казна) губилиште, стре­
рор жар!., ужасност реШ. - уи: страх,
лиште суж. - уи. патња
одвратност
cTpal1apa ж б. уџерица
стр авичан прид. б. страшан 1.
страх м уплашеност, заплашеност,
стр авичност ж б. страва
језа, бојазан, стрепња, зебња, фобија ,
cTpara прил . б. позади дрхтавица фи!. , дрхтање фи!., тртање
стра даnник м паћеник, мучени к, фам., зент жар!.
великомученик, невољник, патник,
страховит прид . О в. силовит 1. 8 б.
мукотрпник, болник, злопатник, страшан 1.
страдалац, мартир, дугопатник, па ­
страховитост ж о. страва
тилац - уи: жртва 1., испосник, све­
страхопоштовање с велич ање,
та ц, монах
апотеоза, адорација, обожавање, за­
стр адаnница Ж б . сиротица
нос, поклон , узвисивање, хваљење ,

стр адаnниwтво с б. страхота 1. глорификација, одушевљење, пошта ,

стр адање с б. страхота 1. узнощење, уздизање, слављење, идо ­

стр адати несврш . сврш. непрел . О ло поклонс тво,култ,апологетика,пи­

неСбр~. б. патити 8 настрадати,про­ јетет, занесеност, узвишавање , идо­

пасти, бити уништен, унесрећити . лизација, поштовање, прослављање,
се, доживети удес, усрећити се иран. респект, наклон, почаст, идоли з ова -
страхота I стриц 590

ње, ватре на приврженост/оданост, стрељана ж гађалиште, стрелиште

поклонств о, дубоко поштовање, сла­ стрељати сврш . прел . В. убити
вљење вишега бића, простернација стремити несврш. непрел . трудити
арх., метан исање арх. , проскинеза се, настојати, видети, тежити, аспи­
арх., што вање реШ . рирати, намеравати, претендовати,

страхота ж О паћеништво, патња, гледати, покушавати, старати се, за­

беда, мука, невоља, несрећа, испашта­ лагати се, паштити се ре!. , напрезати
ње, паћење, напрезање, недаћа, муче­ се ексир .
ње, тортура, страдање , злопаћење, стремљење с воља, намера, одлу­
трпљење, страдалништво, мрцваре­ ка, прохтев, настојање, тежња, жеља,
ње, издржав ање, тегоба, неугодност, амбиција , хтење, циљ, аспирација,
неугода, напаст, велика бол, подно­ замисао, примисао, план , интенци­

шење (бол и/муке), пролазак кроз ја, наум, накана, тежење, смерање,
муке, патништво, покора, јад, ход по идеал, промишљај, претензија, смер
мукама, тр пња, калварија фи!., камен реШ., нам исао реШ.

фи!., голгота фи!., враг фи!., бреме стрепити несврш . непр ел. (имати
фи!., бич (судбине) фи!., јарам фи!., лош предосећај) бринути се, бојати
главобоља фи!., пакао фи!. - уи: зло, се, зазирати, прибојавати се , стра­
депресија, невоља 8 В. страва ховати - уи . устезати се, секирати се,

страхота н прид . В . страшан 1. бојати се 1.

страша н прид . О (који и з азива је ­ стрепња ж О (осећај узнемирено­
зу) стравича н, језовит, је з ив, страхо­ сти) брига, зебња, бојазан, неугод ­
ност, неугода, нелагода, нелагодност,
вит, ужасан, страхотан, грозоморан,

злокобан, грозан, шокантан 8 В. ру ­ тескоба, немир, анксиозност, неспо ­

жан @) В. си ловит 1. О жар!. В . одли­ којство, забринутост, узнемиреност,

чан т уи. суров 1., кобан 1. анксиозност, бреме фи!. , - уи : зло,

депресија , туга, мука, безнађе 8 В.
страwи nо с О В. сен 8 В. сподоба
страх
страwљ ив прид . О В. плашљив 8 В.
стрефити сврш . прел . фам. В. тре­
стидљив
снути 1.
страwљ ивац м плашљивац , боја­
стрижуwа ж 60Т. (лат. Sisymbrium
жљивац, кукавица, зентарош жар!.
officinale) ре!: стрижица, врања но­
страwљ ивост ж о. бојажљивост
жица, огњица , орањ , осак , трава од
страwн ик м 6 аТ. (лат. Ceterach offi- пољачине
cinarum) ре!: трава од страве, златна
стриктан прид . О (који тражи тач­
папрат, слез иница , чаја
но испуњавање обавеза и изражава
стрвина ж О (тело угинуле животи ­ непопустљивост и оштрину) В. строг
ње) лешина, леш, мрцина, цркотина 8 (који стиже или ради на време, у
8 фам. В. силеџија року) В . тачан 2. @) јасно одређен, ја­
стрвина р м О В. лешинар 1. 8 сан, тачан , прецизан, експлицитан,

фи!. В . рекета ш изричит, директан, недвосмислен ,

стреnи wте с О В. стрељана 8 (ме­ чврст фиi., нерастежљив реШ.

сто на кој ем се стрељањем врши стриц м амиџа ре!., стрика фам.,
смртна казна) губилиште, стратиште стрикан фам.
591 стрм I стручњак

стрм прид. О окомит, низбрдан, уз ­ струка ж служба, звање, вокација,

брдан, стрменит 6 в. вратоломан 2. професија, посао, запослење, анга­
стр мина ж в . обронак жованост, положај, занимање , по­

стр моrnавити се сврш. пасти , зив, активност, бизнис, нам ештење,

дужност, задужење, радни однос,
стро поштати се , суновратити се, сур­

вати се, свалити се, стровалити се

позвање, упослење, послање фиf.,

стрн адице ж мн . зоол. (лат. Emberi- мисија фиf., задатак фиf., џоб жарf.,
шљакажарf.
zidae) цикуши
структура ж в . систем 1.
CTpor прид. О (који тражи тачно
стручан прид. вешт, спр етан, ви­
испуњавањ е об а веза и изражава не ­
чан, верзиран, сналажљив , умешан,
попустљивост и оштрину) непопу­
стљи в, ригорозан, бескомпромисан, окретан, способан, професион алан,

стрикт ан, неумољив, оштар, тврд,

испрактикован , усавршен, извежбан,

тврдокоран, крут - уи. мрзовољан,

дорастао, извештен, истренир ан, мај­

непријатан, снажан б в. тачан 1. сториски, уходан, обучен, квалифи­

кован, довитљив, зналачки, увежбан,
cTpOroCT ж строгоћа , непопустљи­
упућен,виртуозан,рутинир ан,лако­
вост, ригорозност, бескомпроми ­
рук, прекаљен, кадар, промућуран,
сност, неумољивост, тврдокорно ст,
чиграст, видраст фам., виспрен реШ.
оштри на , намрштеност, укоченост,

усиље ност, крутост - у и. тврдогла­

- уи: брз, еластичан, проверен, нада­
рен, гибак - сл: навикнут, учинковит,
вост, оштрина, немилосрдност
упознат,хитар, искусан
CTporoIia ж в. строгост
стручност ж О знање, извежбаност,
строј М О хрв. машина, робот, ауто­
компетентност, спретност, умеће,
мат, човек -ма шина , направа , справа ,
способност, вештина, верзираност,
апарат фиf. 6 в. колона
умешност, вичност, окретнос т, рути­
стр оп м в. плафон
на, мудрост, дораслост, мајс торство,
стр опоwтати се сврш. в. стрмогла ­
искуство, увежбаност, искусност,
вити се
упућеност, навика, мајсторија, рути­
стр пати сврш . прел . фам . унети, уба ­ нираност, обученост, уметност, ква­
цити, прикључи т и , уклопити, припо ­ лификација, пракса, усавршеност,
јити, уметнути, угурати, укључити, уходаност, позваност, умење, ком­

углавити, увести, увући, уврстити, петенција, студиозно ст, квали фико­

инкорпорирати, забити фам . , турити ваност, умност, техника, наука фиf. ,
фам., утрпати фам., гурнути фам., занат фам. , кликер фам. , акрибија
утерати фам., увалити фам., набити реШ., умедба реШ. - уи: учинак , раз­
фам., нагурати фам., уфурати жарf. умевање, даровитост, дар, образо­
стр пљење с в . стрпљивост ваност, надареност - сл : по знавање,

стрпљивост ж трпељивост, посто ­ сналажљивост, упознатост 6 в. уче­

јаност, толер а нтност, толеранција, ност @) в. мајсторство 1. ... уи . ства­

трпљ ење , стрпљење , т рпежљивост, ралаштво, надлежност

стоицизам фиf. - уи: издржљивост, стручњак м експерт, мајстор, зна­

апстиненција лац, з н анац, професионалац , позна­
струјање с в. треперење 1. валац, виртуоз, маестро, добар по-
стрчатиlсувопаран 592

знавалац, доктор фам., уметник фи!. , судама, једностран, наклоњен , при ­

чудотворац фи!., упућеник р е Ш. стран, обојен фи!., оптерећен фи!.
стрчати несврш. непрел . О 8. штрча­ субординација ж 8 . подређеност
ти 1. и 2. субординираност ж 8. подређе­
стршљен м зоол. (врста инсекта оп­ ност

нокрилца, лат. Vespa сгаЬго) ,.. сув прид. О слаб, беспомоћан, геџав,
стуб м о 8. основа 1. @ 8. бандера ситан, нејак, немоћан, слабомоћан,
@) 8. греда 1. т уи. подршка 1. усукан, сувоњав, слабашан, танушан,
студен' ж 8 . хладноћа 2. танан, кржљав, мекушан, трошан -
студен' прид . 8. хладан 2. уи : танак, мршав, фин @ 8. сувоњав

студенац м 8. извор 1. 1.
студент м високошколац, ученик , суверен' м т уи. владар

ђак, школарац, полазник, факулте­ суверен' прид . 8 . слободан 1.

тлија фам. - суж: академац, основац, суверенитет м 8 . самосталност
средњош колац, бруцош (- прве го­ сувисао прид . (који има смисла) 8.
дине), вишешколац, постдипломац, смислен

курсист, апсолвент (- који је апсол­ сувишак м 8. вишак 1.

вирао)
сувишан прид. О непотребан, пре­
студија м ж О 8 . испитивање @ 8 . комеран, прокобројан, излишан, уза ­
анализа 3. @) 8. рад' 1. лудан, неупотребљив, беспредметан ,
студио м 8. атеље екстра, плус, бесциљан @ 8 . неважан
студир ати несврш. прел . О 8. испи­ т уи . залудан

тивати 1. @ 8. учити 2. сувише прил . преви ше, претерано ,

ступидан прид. 8 . глуп дозлабога, без мере, у бескрај, неуме­

ступити сврш. непрел . ући , увући рено, бескрајно, до бесвести фам.
се, крочити, заћи, закорачити, упа­ сувишност ж 8. узалудност
сти, загазити фи!. , улетети фи!. жар!., сувоњав прид . О мршав, жгољав,
унићи ре!., утрчати фам. фи!., умар­ узак, спечен, коштуњав , танак, сув,

ширати фам. фи!., ускочити фам. нејак, усукан, шиљат, слаб, кошчат,
фи!., упливати фам. фи!., уфурати се слабуњав, јектичав, поетан , усахао ,
жар!. кржљав ио!., кост и кожа изр. @ 8 . сув
ступица ж О 8 . замка 1. @ 8. клопка 1. @) 8 . мршав 1.
субверзиван прид. 8. подривачки сувопаран прид . слаб, једноставан,
субверз ија ж (деловање на руше­ незанимљив, конвенционалан , нео­

њу неког с истема или стања изнутра) ригиналан, ситан, ништаван, зане­

диверзија фи!., превратничко делова­ марив, осредњи, уобичајен, баналан,

ње, урушавањ е , рушилаштво обичан,т раљав , скроман, безвредан,
субјективан прид. пристрасан, тричав,неуверљив,просечан,триви­

необективан, некритичан, тенден­ јалан, безличан, бе з начајан, ненадах ­

циозан, произвољан, арбитраран, нут, отрцан, свакодневан, рутински,

не6лагонаклон, непоштен, привр­ немаштовит, неукрашен, петпарач ­

женички, навијачки, унилатералан, ки , једнолик, најраширенији, ништа

нерационал ан , ускогрудан, с предра- нарочито , неимагинативан, сваки-
593 сугерисати I сујета

да(ш)њи, увек једнак/исти, некреати ­ суђивач, развађач ре;., пресудилац

ван, без изразитих обележја, раши­ арх., пресудитељ арх., прес уђивач
рен, лош , стереотипан, није не знам арх. , суда Ц хрв . - суж: истр ажни су­

шта, једнообразан, непоетичан, шака дија, иследни судија

јада, никакав, средњи, без вредности, судити несврш . прел . О цени ти, за­
типиз иран, безвезан , сталан , невре­ кључивати, процењивати, умовати,

дан (спомен а), истолик , није богзна просуђивати, оцењивати, расуђива­

шта, униформан, средње жалостан, ти, вагати фи;. - уи. размишљати f!) в.
ништа посебно, свагдањи, свагда­ оцењивати

шњи, излизан фи;., празан фи;., глуп

судопера ж о слијевак, судопер ре;.,
фи;. , јефтин фи;., јадан фи;., шупаљ
басен арх. реШ. - уи. лавабо f!) (особа
фи!. , пробушен фи;. , ис трошен фи;.,
која пере судове) перачица, пер илица
средње руке ре;., прњав ре;., парзњи­
@) (крпа з а прање судова) в. крпа 3.
кав фам., офуцан фам., кукаван нар. ,
cYApyr м саборац, садруг, друг, ко­
подношљив еуф .
лега, истомишљеник , побратим фи;.
суге рисати несврш. прел. в . савето ­
- уи. пријатељ
вати
сужавање с в. скупљање 2.
сугестија ж в. савет
сужањ м в . слуга 2.
сугnа сник м грам консонанат
суживот м коегзистенција, коегзи ­
суд' м О (орган којем је дужност ре ­
стирање, суживљење, супос тојање,
шавање грађанских спорова) .. f!) в.
живљење заједно , заједничко посто ­
мишљење
јање, заједничко живљење
СУД2 м посуда , чинија, чанак , здела,
суэбити сврш . прел . в. спутати
стубли на р е;., ваган ре;., бљуда р е ;.,
суэдржавање с в. уздржавање
ћаса нар.
суэдржавати се несврш. в. снеби­
суда р м О удес, саобраћајна не­
вати се
срећа, саобраћајка фам., карамбол
фам. f!) жар!. в. састанак 2. суэдржан прид. О обазрив , будан,
об з иран, брижљив , смотрен , пре­
судбина ж о (оно што је суђено)
дострожан, пажљив, концентр исан,
усуд, коб, удес, судба, испис, фатум
брижан, дистанциран, уздржан, ви­
реШ . , нафака ре!. f!) фи!. в. будућност
гилантан реШ., помњив реШ . , позо­
судбоносан прид. о (који је од
пресудног значаја) одсудан , кључан,
ран хрв. - уи: срачунат, темељит f!) в.

стидљив @) в. недруштвен
горући, одлучујући, најважнији, жи ­
суэдржаност ж в. резерви саност
вота н , витала н , елементаран, прело ­

ман, акутан, најбитнији , примаран , сујеверје с (веровање у натпри­

незаобилазан,арбитраран,пресудан, родно деловање сила и натприродну

суштаствен, критичан , епохалан, моћ) празноверје, празноверн ице,

прешан ре!., децизиван реШ. - уи: ва ­ бабуштине , предрасуде, бабуч е, ба ­
жан 1., незадржив, одлучан, хитан, барије, бапске приче, празнослов ље,
т ренутан f!) фаталан, кобан, неизбе­ празне приче, бапска посла, баб алук,
жан, неминован, несрећан, убитачан, опричице ре!. - уи. религиј а
злокоба н ,смртоносан сујета ж в. ташти н а, самодопадљи­
судија м арбитар, просудитељ, про - вост, самољубље, нарцисоидност,
сујетан I сумњичавост 594

хвалисвост - уи. надменост, уобра­ ља, лудња, френезија, неурачунљи ­

женост вост, помахниталост, подивљалост,

сујетан прид . ташт, самодопадљив, неумност, застрањеност, бунило,

самољубив, нарцисоидан, хвали сав
уи. надмен, уображен
сукљати несврш. непрел . (јако тећи,
прскати у млазевима) 8. суктати
сукња ж О (део женске одеће) скут,
- избезумљеност, шашавост, сум ану­
то ст, распамећеност, l1УДОСТ, помама,
ментална/умна поремећеност, бе з­
умништво, безглавост, душевна обо­
лелост, безумство , болест, душевно

котула ре!. - суж: подсукња, жипон, растројство, махнит, полудење арх.,

кринолина, мини-сукња, минић манија исuх. - сл: блесавост исих., хи­
фам. 0 фам. 8. жена 1. стерија

сукоб м о свађа, кавга, неслога, раз­ сума ж О (количина новца) 8. свота

мирица, несугласица, спор, окршај , o 8 . количина 1.
раздор, расцеп, процеп , неслагање, суманут прид. О бесан, љутит,
расправа, завад а , конфронтација, иживциран, изнервиран, јаростан ,
конфликт, опрека, обрачун , трвење махнит, киван, веома љут, надурен,

ре!., пријепор ре!., развада ре!., коли ­ огорчен, уз рујан , набусит, озлојеђен,
зија форм., распра Хр8. 0 8 . нетрпе ­ горопадан, раздражен , расрђен , ис­
љивост @ 8. препирка провоциран, гневљив, бенав, срди т,
сукобљавање с 8. нетрпељивост гневан, стекли ексир . ре!. - уи: не­

сукобљавати се несврш . 8. рато­ расположен, насилан, разјарен, љут,

вати
агресиван, дрзак, побеснео - сл: нер ­

суктати несврш . непрел . (јако тећи ,

воз ан, узнемирен, бунтован 0 8 . не ­

прскати у млазев има) сукљати , куља­ БУ110зан @ 8 . сулуд 1. 0 8 . силовит 1.

ти, надирати, шикљати , бризгати, из ­ сумануто прил . 8. нера зб орито
бијати, шиктати, липтати, прштати , суманутост ж 8. сулудост

прштити, лоптити, врвети, бруждати сумња ж О (непотпуна вера у неко­

ре/., шибати фам., јурити фам. - уи. га или нешто) неверица, невера, бо­
прскати,цурити јаз ан, резерва, резервисаност, ограда ,
суnуд прид. О блесав, ћакнут, уда­ суздржаност, суздржљивост, неве ­

рен, дрмнут, заврнут, ударен мокром ровање, скептичност, скептицизам,

чарапом, шукнут, шенут, звекаст, сумњичавост, сумњање, неповерење ,

луцкаст, муњен, шашав, будаласт, неповерљивост, опрез , опрез нос т,

суманут, т:удаст, лупнут, помакнут, обазривост, дистанцираност, двој ­

коме фали нека даска, чукнут, сулу ­ ба, затвореност, пажљивост, будност,
даст, бандоглав , блентав , блекаст, чу ­ смотреност, по доз рење, суспектив­

је како трава расте, блажен, бенаст, ност р еШ. - уи . брига 1. 0 (ПОl1азишна

вртоглав, залу пан, лети-лети фам., тачка у размишљању) 8 . пре тпостав ­
шук-шук фам. - уи. луд , неуравноте­ ка @ (нпр. сенка сумње) неповољна
жен, безуман, махнит 0 8 . небулозан претпоставка, неизвеснос~ потен ­

... уи. суров 2. цијална незгода/неприлика, несигур ­

супудо прил. В. неразборито ност - уй. проблем

суnудост ж деменција, безумље, l1У­ сумњање с 8. сумња 1.
дило, безумно ст, махнитост, умобо- сумњичавост ж 8. сумња 1. и 3.
595 супротно I суров

сум оран прид . О (о расположењу) тумбе фам. б в . друкчије

в. тужан б (о изгледу) в. јадан 2. супротност ж противност, одуда­

сум орност ж (лоше расположење) рање, опречност, опозиција, супрот­

в. снужденост стављање, опрека, побијање, дихо­

сумр ак м сутон, вече, предвечерје, томија, контраст, противречност,

неподударност, оспоравање, неус­
полумрак, смирај, полутама, сумрач­
је, смркнуће, акшам реј. , први мрак кладивос~опозит,обратност,обрну­
тост, супротна тврдња, контрастност,
реШ.
противречје, антипод фи!., против­
сун ародник м в. земљак
словље реШ., а н титеза фил., противн а
сунђер м спужва - уй. крпа 3.
тврдња хрв., противштина хрв. - уй:
суно вратити се сврш . в. стрмогла­
теза, разлика - сл: негација, непри­
вити се
знавање, дисјункција
сунут и сврш . непрел. прел. О не­
супротстављање с О В. супрот­
ирел. в. похрлити 1. б йрел. в. убости
ност @ в. опирање
сунце с (светло сунчева светлост)
супротстављен прид . в. антагони ­
луч, светло, светлина, обасјаност -
стички
уи. обданица, сноп 2.
супротстављеност ж В . . нетрпе­
Сун це с Светлило, Звезда фам. , Си­
љивост
јалица жарf., Светиљка жарf., Небе­
cynpyra ж жена, госпођа, сапутни ­
ско видело форм.
ца, љуба фам ., брачни друг форм.,
сун цокрет м бот. (лат. Heliant-
животна сапутница изр., лепша по­
hus annuus) реј: љубомир, подсунац,
ловина изр., баба фам.
слунчоглед, солнчница, сончоглед,
суптипан при д. в. осетљив 1.
цунокрет, сунцукрет, сунчани цви­

јет, сунчаник, сунчењак, сунчоглед,

суптипност ж в. тананост 1.
сурвати се сврш . в. стрмоглавити се
торнизол, чунчогла, џирасол, ши­

шантуба суров прид. О бруталан, безобзиран ,

безосећајан, груб, окрутан, бездушан,
суоп ротстављење с в. опирање
немилосрдан, нељудски, насилнички ,
суп м зоол. (птица грабљица, леши­
нечовеч ан, неемотиван, горопадан,
нар, лат. Falconidae) "
дивљи, варварски, дивљачки, зло­
суп арник м в. противник 1.
чиначки , немилостан, немилос тив,
супе р ' прид. непром . фам. в . одличан
садистички, оштар, агресиван, крв­
суп ер' прил . фам. в. савршено 1. нички, анималан, неумољив, свиреп,

супр отан прид . О противан, опре­ зверски, нехуман, грозан, насилан,

чан, обрнут, друкчији, други, кон­
траран, адверзитиван реШ ., различан
реШ. б в. антагонистички
суп ротно прил. О (у супротном,
обрнутом правцу, положају и сл.) на­
супрот, наопачке, обрнуто, обратно,
главачке, наглавачке, окренуто, пре­
окренуто, стрмоглавце, стубоком,
изврнуто , преврнуто, контра
силовит, хладан, без срца, тврда срца,
неуслишљив, несажаљив, безмило­
стан, беспоштедан, помаман, хладно­
крван, животињски фи;., камен фи!.,
брахијалан фиf. реШ . , крволочан екс­
ир., убилачки ексйр., пакленски реШ.,
несмиљен реШ., заторан реШ., неосе­
ћајан реШ., богомрзак реШ., бешћу­
фам., тљив реШ., рабијатан реШ., бешћутан
суровост I суштински 596

хрВ. , бар6арски хрв. - уи: равнодушан фам. б надметање, такмичење, утак­

1., неугодан, страшан, зао, сиров, од­ мица, борба, натјецање хрв. @) (- с
вратан б необуздан, разгневљен, по­ противничком војском) сукоб О в.
махнитао, разјарен, агресиван, избе­ састанак 2.
зумљен, разгоропађен, безуман, рас­ сусретљив пр ид . љубазан, рафи ­
паљен, разуздан, помаман, полудео, ниран, услужан, углађен, пријатан,
луд од беса, незадржив, безглав, из ­ профињен, фин, доличан, пристојан ,
ван себе, уз авр ео, подивљао, непри­ угодан, културан, уљудан, милостив ,

себан, распамећен, олујан, фуриозан, каваљерски, лепих манира, диван , на

паклен - уи: бесан, изнервиран, ва­ услузи, несебичан, добро васпитан,

трен,сулуд,луд,јаростан галантан

суровост ж О принуда , окрутност, сусретљивост ж в. учтивост

тлачење, немилосрдност, набуситост,
сутерен м подрум, подрумска про ­
жестина, насиље, мучење, нечове­
сторија, клет ре!., потходник р еШ.
штво (насиље над становништвом),
сутон м сумрак , вече , предвечерје,
угњетавање , крвништво, нападност,
полумрак , смирај , полутама, сумрач­
силовитост, присиљавање, немилост,
је, смркнуће, акшам ре!. , први мрак
нехуманост, нељудскост, поробљива­
р еШ.
ње, виоленција, насилништво, бру­
сутра пр и л . и м О (дана после да­
талност, груб ијанство, неумољивост,
нашњег) идућег дана, сјутра ре!. б
злостављање, злочинство, подј а рм ­
(у блиској или даљој будућности) в.
љивање, присила, несмиљеност, ди ­
ускоро @) им. в. будућност
вљаштво, силништво, силеџијство,
сутрашњица ж в. будућност
примена силе, зулум, погром суж.

- уи: злочин, разб ојништво, прими­ суфицит М в. вишак 1.

тивизам, сила, агресија, грубост б в. суфnер м О в. суфлер б фи!. в .. са­
примитивизам ... уи. насртљивост 1., ветник

силовитост 1. сушити се несв р ш . венути , умира­

суручица ж бот. (лат. Filipendula ul- ти, сахнути , спарушивати се, малак­

maria) ре!: медуника, свињурак, бла­ савати, мрети, слабити, и здисат и, не ­

га јабука, будитељица, ослад, осинка, стајати, копнети, гасити се, гаснути,
срачица пропадати, танчати, кр е павати, цр­

суседст во с комшилук, окружење, кавати, копњети, гњити, пресушива­

крај, околина, округ ти, скапавати, одлазити фи!. - сл: жу­

суснежи ца ж лапавица, бљузгави­ дети, мршавети, гинути, лињати ре;.

ца, крупа, соли ка ре!., слота р е;., алау­ сушица ж в. туберкулоза

ка ре!., соља ре!. , бљузга фам., циган ­ сушти п ри д. О в. истоветан б в.

чићи фам. аутентичан

суспекција ж в. резервисаност суштина ж (главно у нечему) сми­

сусрести се сврш . састати се, ви­ сао, бит, садржи на , садржај, мета, по ­
дети се, срести се, наћи се (с неким) , ента, резон, сврха, циљ , срж, језгро,

срести (некога) есенција, материја, битност, душа

сусрет м О (успутни наилазак на фи!., поанта хрв.
некога) сретање, с усретање, налет суштински прид . најважнији, нео -
597 схватити I сцена

пходан, одлучујући, виталан , нужан, фам., прокљувити фам., провалити

круцијалан, неизоставан,
јала н , главни, темељ ан, централни,
средишњи, основни, живећи , живот­
ни, преко потребан , нужан за опста­
нак, врло важа н/битан
сф ера ж 6 . домен
есенци ­ жарi. , укапирати жар!., извалити жар!.
- уи. уочити, закључити 8 (разумети
на свој начин) 6. доживети з .
схватљив прид . (који се може лако
схватити) разумљив, докучив, јасан,
недвосмислен, експлицитан, н есум­

схв атање с О 6 . с тановиште 8 6.

њив
убе ђење 1.
схема ж О стил , приступ , м етода,
схватити сврш. прел . О разумети,
систем, поступак, начин, мод алитет,
докуч ити , спо з нати, укачити, устано­
правило, облик, методологија, план,
вит и , ухвати т и , увидети , прозрети,
пут, процедура, техника, средство,
разлучити, проникнути (у нешто), до­
кач ити, оучити, разазнати, разабра­
програм, пракса, слог арх. 8 6 . узо­

ти, видети , наћи, ући у главу, допрети

рак @) 6 . техника 1.
у главу, похватати, утувити (у главу), сцена ж О 6. театар 8 6 . по з ор ница

похватити конце , појмити, развидети, @) оно што се открива погледу) при ­

скапирати фам., дохватити фи!., укоп­ з ор, слика, појава, виђење р еШ . - уи.
чати фам. , сконтати фам. , скужити поглед, видик
та УЗВ. ма, ама , аман, па, хајде тајити н есврш . прел . (не допуштати
табан м (доња страна стопала) * - уи. да се нешто види или примети ) са ­
потплат кривати, крити, скривати, прикри­

табати се нес вр ш . фам. 6. тући се вати, заташкавати, затрпавати фи/. ,

пригушивати фи!.
табnа ж (школска) плоча ре/.
тај м-аут м 6 . пауз а 1.
табnета ж пилула, капсула - суж:
лингвалет а,вагиналета
тајна ж (оно што се скрива) непозна­
ница , загонетка фи!., тајанство реШ .
табnоид м 6 . штампа
тајни прид . О (онај који представља
табор м о 6. логор 2. 8 ре/. 6 . седи ­
т ајну) непоз нат, скривен, скровит,
ште 1. @) (ј една од супротстављених
тајновит, притајен, забашурен 8 (ко­
страна) * - уи. група 1.
ји се одвија кришом) * @) 6 . тајанствен
таван м О по т кров љ е 8 реШ . 6. пла­
1.
фон
тајновитост ж 6 . мистика
таваница м плафон , строп , свод,
такмичар м такмац , конкурент, на ­
таван реШ . , не бо р е/. - у и. кров , т а ван
тјецатељ Хр6.
таверна ж 6. р е ст оран
такмичење с надметање, борб а,
таворење с 6 . преживљавање утакмица , сусре т, натјецање Хр6.
таворити несврш. непрел. 6 . прежи­ тако прил. О (на такав начин) овако
вљавати 8 6. много
тада прил. 6. некада 1. такође рч ц . и прил . О рчц. (кад се
тајанствен прид. О з агонетан, ми ­ нешто прибраја већ поменутом) та­
стичан, тајновит, мистериозан, му­ кођер, исто тако, и 8 ирил . (у набра­
тан, енигматичан , обавијен велом јању) потом, з атим , после , јощ и
тајни изр. 8 6. сабластан @) 6. непо­ такопрсташи м м н .з о ол . (лат. Artio-
знат 1. т уи . неразумљив dactyla) парнопрсташи
599 такса I тамо-амо

такса ж порез, допринос, дажбина, .... уи . генијалност, стваралаштво

трошарина, давање, обавеза, намет, таnентован прид . даровит, нада ­

главница, задужење, обавезност, гла­ рен, обдарен, инвентиван, способан,

варина, прилог, акциза, контрибуци­ креативан, имагинативан, таленти ­

ја, харач реј., ђумрук ре!. , дација реј., ран хрв. - уи: предузимљив , вешт, ге ­
пристојба арх., царина (- за увоз про ­ нијалан
извода из иностранства), стајарина (- таnентованост ж в . таленат 1.
за стајање превозног средства), лежа­ таnисман м в . амајлија
рина(- за чување робе у складишту), TanOr м О траг, муљ, наплавина, дно,
гробарина (- за место на гробљу), нанос, остатак, стреш реј. 49 фам. в.
франко (поштанска -), поштарина
поганија $ в. бара
(пошта нска такса) рег., данак (давање
таnожење с заступљеност, гоми ­
вазалне државе владару) арх. , даћа
лање, прилив, повећавање, акумула­
арх. , жировина (- за храњење свиња
ција, концентрација, раст, скупљање,
у храстовој шуми) арх., лукно (дава ­
накупљање, нагомилавање, увећава­
ње за цркву) арх., тунеларина (такса
ње, надолажење, с(а)купљање, доток,
за пролаз тунелом) арх., трибут (да­
згртање, пораст, сакупљање, прираст,
нак који су покорени народи плаћа ­
појачавање, притицање, Дотицање ,
ли освајачу) арх., бир (давање намета
навирање, повећање, концен триса ­
манастирима) арх., пролазнина (так­
ње, надолазак. агломерација, набаци ­
са за пролажење) арх., пашарина (да­
вање, збијање, централизациј а реШ.,
вање за право паше) арх., плацовина
депозиција сшруч., притјецај хрв. ,
(такса за место на пијаци) реШ . - сл:
концентрирање хрв.
провизија, дуг, цена , хонорар
таnожити несврш . прел . в. скупља ­
такт и ка ж (начин опхођења) начин,
ти
стил, образац, шема , приступ, модус,
таљиrати несвр ш . н е пр ел. в. ринта­
манир, форма, метода, техника, стра­
ти
тегија, модалитет, процес, пут, модел,
тама ж ноћ. мрак , тмина, помрачи ­
пракса, облик, методологија, калуп
на, ноћно доба, мрклина реј. , мрчава
фи!., мустра фи!., систем фи!., - уи:
реј., тма иесн., невиделица арх., тмица
извежбаност, умеће, вештина, изво­
арх.
ђење
таман пр ид . потамњен, мрачан, за­
такт ичар м О (познавалац тактике,
гасит, затворен, замагљен, на мрчен,
који поступа вешто) в. сналажљивац
смркнут, омрчен реШ . , помрче н реШ .
таnас ав прид . в. таласаст
таманити несврш . прел . в. уништа­
таnа саст прид . валовит, таласав, ус ­
вати
таласа н , веруглав, увијен , спираласт
- уи: вијугав , коврџав
тамбура ж муз. тамбурица, баглама,
бугарија, бугарин ка ре!. , брач реј.
таnе нат м с О дар, надареност, дис­
тамница ж в. затвор
позиција, капацитет, обдареност,
даров итос т. способност. вештина, тамо прил. О онамо 49 в. тамо - амо

талентованост, смисао (за нешто), .... уи. овуда

склоност, жица фи!., инвентивност - тамо-амо пр ил . бесциљно , горе­

у и : квалитет. креативност 49 в. ге н ије доле, там о , овамо-онамо, поме тено,
тамоwњи ташт I 600

амо-тамо, сад овде сад онде, суману­ ти, аплаудирати, одобравати, поздра­
то, на све стране, као мува без главе, вљаТИ,хвалити

без циља, сулудо, тамо-вамо, смуше­ тараба ж плот, заграда, ограда

но, лево-десно, безглаво, те овамо те тарантуnа ж з оол . (врста паука, лат.
онамо, сметено
Tarantula fasciiventris) ,.
тамоwњи прид. Домаћи, локала н,
таст м бабалук реС. , пун ац хрв.
месни, завичај ни, домородан, окол­
тата м отац, родитељ, ћаћа реС., јапа
ни,онострански,ДОМОРОДни,обласни,
реС. , баба реС. , папе реС., папа реС., ба­
родни, помесни реШ. - уи. овдашњи
бо реС., стари фам. , татко фам., тајка
танак прид. О танахан, танковит,
фам., татица фам. , дека фам., ћале
т анушан, таначак, танан, паучинаст
фам., таја фам., матори жарС., мато ­
фис., паперјаст фиi. 41) в. мршав 1. @) в. рац жарi., бабајко реШ.
сувоњав 1. О в. пиштав
татуnа ж бот. (лат. Datura stramoniurn)
танан прид. О в. сув 1. 41) в . ломљив
рес: бикови, крава, кравица, крављача,
@) в. танак 1. О в. осетљив 1. т уи.
кужњак, пасја јабука, коров , смрдљуга,
ситничав
смрадац , трава од астме, трава од сип ­
тананост ж О финоћа, нежност,
ње, биволчићи, баздуља" бика, биков
KPXKOC~ благос~ суптилнос~ истан­
лист, биковача, бодећа јабука, бодеча
чаност, профињеност, емотивност,
јабука, бодљива јабука, волек, вочић,
осећајност - уи: љубав, пажња, брига
дивљи орешић, зли чичак, зубна тра­
41) в. танкоћа
ва, криставец, полонино семе, свињска
тандем м двојац, дует
душица, смрдљива помоћница, смр­
тандркање с в. лупање 1. Дуљка, смрдуша, смрдушка, схирњак,

тандркати несврш . непрел . лупара­ татулина, теоци, худобилник

ти, клопа рати, клапарати, зврндати,
та1iи сврш . прел . (доћи у додир с не­
штропотати, тандарати ексир. - уи .
чим) дирнути, пипнути, додирнути,
лупати 1. дотаћи,дотакнути
танк м в. цистерна 1. тач а н прид . О исправан, правилан ,
танкост ж в. танкоћа истинит, коректан, егзактан, изри­

TaHKo1ia ж танкост, тананост, тану­ чан, строг, точан хрв. 41) в. стваран
шност - уи: виткост, мршавост 1. @) (који стиже или ради на време,
TaHKo1iYTaH прид. в. сензибилан у року) пунктуалан, педантан, аку­
танкоуман прид . в . глуп ратан , прециз а н, ажуран, стриктан ,

танушан прид. О в. осећајан 1. 41) в. благовремен

сув 1. @) в. та нак 1. тачка ж О иравн. пасус, ставак реС.,

тањир м ж тањирић, тацна, пијат артикал р е Ш . , ставка екон. иравн . , па ­

реС., пјат реС. , тањур хрв. раграф иравн. 41) фиС. место, пун кт,
тапир м зоол. (копитар непранопр­ средиште, локација, позиција @) (знак
сташ, лат. Tapirus terrestris) ,. интерпункције) точка хрв.
тапшање с аплауз, пљескање, по ­ тач ност ж О пунктуалност, ажурност,

хвала, одушевљење, овације, од06ра­ прецизност, 6лаговременост & в. ме­

вање, пљесак тодичност @) в. савесност 1.
тапwтати несврш. непрел. пљеска- ташт прид. в. уображен 1.
601 таwтина I тежак

таwтина ж сујета, самодопадљи­ TBpAornaB при д. (који упорно оста ­

вост, самољубље, нарцисоидност, је при своме) самовољан, својеглав ,
хвалисвост - уй . надменост, уобра­ бандоглав, загрижен, затрован, сво ­
женост јевољан, инатљив , усковид, напоран ,
тваран п рид . В. физички крут, непомирљив, јогунаст, недок а­

т вор м зоол. (сисар из породице ку­ зан,искључив, недоказив,упор ан,на

на, лат. Putorius putorius, Mustelil ри­ своју руку, мазгински, истрајан, дебе ­
torius) " логлав, као мазга, окорео, намћораст,
творац м О креатор, аутор, ствара­ мазгаст, тежак, устрајан, тврдокоран

лац, утемељивач, рукотворац, nрире­ фи!., неукротив фи!., као магарац ,

ђивач,покретач,оснивач,произвођач, засукан реј., лулав ре!. - уй: затуцан ,

створ итељ, предак, генератор, истра­ џангризав , догматичан, незгодан,

живач, коловођа, зачетник, иниција­ огорчен, непокоран, компликован ,

тор, узрочник, установитељ, изазивач, ћудљив, једностран, нетолер антан,

праотац, сачинилац, створац, полуга, конзервативан

подстицатељ, родитељ фи!., отац фи!., TBpAornaBoCT ж О joryнacTocT, за­

мозак фи!. , архитекта фи!., ковач фи!. , дртост, самовољност, својевољност,
налазник реШ ., осниватељ ХРВ. , основа­ непопустљивост, недоказаност, сво­

тељ ХРВ., потицатељ ХРВ., утемељитељ јевоља, упорност, искључивост, твр­

хрв. - уй: узрок, предводник 8 В. ства­ докорност, својеглавост, каприцио ­
ралац 1. @) В. узрочник зност, истрајност, мазгинство - уй:
творба ж В. творевина пркос , непокорност 8 В . пркос Т уЙ.

творевина ж дело, остварење, про­ строгоћа,одлучност,хир

извод, продукт, учинак - суж: умо­ тврдокоран п рид. О В. тврдоглав
творина, рукотворевина, опус - уй: 8 В . строг
стваралаштво, уметност
тврдокорност ж О В . тврдоглавост
тврд прид. О (чије су честице зби­ 1. 8 В. строгоћа
јене) чврст, очврсао, стврднут, крут, тврдоliа ж чврстина, челичност, со­
укрућен, јак , компактан, нееласти ­ лиднос~ круто ст, чврстоћа, тврдин а
чан, робустан, гранитан фи!., камен
ре!. - уй: издржљивост, јачина
фи!. 8 В. отпоран @) В. доследан О
тврђава ж замак, дворац, утврђење,
В. крут 2.
утврда, конак, двор, резиденциј а, ку­
тврдити несврш . прел. В. потврђи­
ла, град, каштел ре!. , палача ексЙр .
вати
театар м позориште, кабаре суж.,
тврдица м ж шкртица, златољубац,
сцена, варијете суж. , амфитеатар арх. ,
ћифта, цепидлака, шкртац, циција, га­
карађоз арх., глумиште арх., казали ­
грица фи!. реШ., џимрија ре!., себичњак
штехрв.
фам. , стипса фам., цинцар реШ.
театраnност ж в. претварањ е 1.
тврдичити несврш . непрел . циција­
теrnити н есв рш . непрел. в. ринтати
шити, цицијати , цепидлачити, бити
шкрт, шкртарити фам., стипсарити
теrоба ж О в. суморно ст 8 в. стра­

фам., штекати се жаРf. , грчити реШ . , хота 1.

цинцаритит реШ . - сл: цењкати се, теrобан прид. в. погибељан 1.
штедети тежак' м в. наполичар
 I
тежак темперамент 602

тежак' прид . О (који има велику те­ телефон м апарат, брзоглас арх. ,
жину) >+ - уи. дебео 8 компликован, сокоћало арх. , тел жарf. , фоун жарf. -
запетља н , захтеван, замршен, збркан, уи. мобилни телефон
проблем атичан, комплексан, сложен, тело с О (човечије -) труп, фигура 8
по бр кан, слојевит, закукуљен фам. , (сваки посебан предмет у простору)
замумуљен фам., чупав фам . , завојит предм е т, ствар

реШ . , за кучаtт реш, зановетан арх .. - тема ж О (оно о чему се разговара)

уи: виш есмислен, неразумљив @) В. предмет 8 (идејни елемент у умет ­
заморан 1. О В. неутодан ничком делу) мотив, предмет, лајт ­
тежина ж О (сила или износ коли­ мотив суж.

чине те с и ле) >+ 8 фи!. В. з начај @) те­ темат м В. рад' 1.

шкоћа, на пор , мука
теме с В . шпиц
тежити несврш . непрел . О труди­
темељ м полазиште, основа, за ­
ти се, наст ојати, видети, аспирира­
четак, почетак, платформа, узрок,
ти, стрем и т и , намеравати, смерати ,
праизвор, позадина, праузрок, пола ­
претенд оват и, гледати, циљати, по­
зница , стожер, матица, извориште ,
кушавати, гледати да се све уради на
основица, порекло, подлога, исходи­
време, па штити се р е !., напрезати се
ште, почело, праелемент, нулта тачка,
ексиР. 8 ( би ти наклоњен) нагињати, праматерија , почетна тачка , прапоче­
стремити, теж ити, гравитирати
так, легло фи!. , колевка фи!. , з аметак
тежња ж О воља, намера, одлука, фи!., корен фиf. , врело фи!. , клица
прохтев, стремљење, настојање , же­ фиf., извор фи!. , семе фи !., жариште
ља, амбиција, хтење, циљ, аспирација, фи!. , подријетло хрв.
замисао, прим исао, план, интенција, темељан прид. О детаљан, педан ­
наум, нака н а, тежење, смерање, идеал ,
таН , систематичан, прецизан, подро­
промишљ ај , претензија, смер реШ., на­ бан, темељит, предан , ме тодич ан ,
мисао реШ. 8 В. чежња 1. @) В. претпо­ органи з ован, пажљив , аналитичан ,

ставка
дедуктиван 8 В. суштински
теза ж О а к с иом, постулат, теорија,
темељит прид. О В. исцрпан 8 В.
наука, пре миса, закон, основна теза ,
аналитичан 2. @) В. целовит .... уи . си ­
темељно нач ело , основно полазиште,
гуран 1., пажљив 2.
апсолутна ис т ин а, основно наче ­
темељити се несврш . (имати основ ,
ло - уи: суд, хипотез а 8 В. убеђење 1. исходиште у нечему) заснивати се ,
.... уи . супр от ност
почивати
теист м В . побожник
темељито прил . О В. подробно 8 В.
текст м ж В . рад' 1. много

текуliина ж В. течност темперамент м идентитет, ка ­

телевизија ж О (пренос слике и рактер, менталитет, природа, его,

звука) >+ 8 фам . В . телевизор личнос~ душа, ћуд, дух, психа, пси ­
т елевизор м тв, телевизијски хологија; · сензибилитет, ков, нарав,
пријемни к , мали екран фам . , теле­ индивидуал.ност, индивидуалитет,

визија ф ам .. , настројеност, нутрина, ја, особине,

телесни прид . В. физички унутрашњост, крв фи!. , штих фам.,
603 темпераментан терор I

натура реШ . - уи : морал, навика говарати, наређивати, оптерећивати

темпераментан пр ид. О разигран, 49 в. возити

енергичан, живахан, виталан, млада­ теревенка ж фа м. банчење, б е кри ­

лачки, брз , покретљив, динамичан, јање, алкохолизација, лумповањ е,
снажан , покретан , полетан, весео, пијанчење, пијанка, лумперај, баха ­
животан, жив(ахан) , агилан , врцкаст, нал, лолање, лудовање, жур, кок те л,

пун живота, пун живости, вижласт, слављење, циркање, рађење, шенлу­

хитар, подузетан, ведра духа, бодар, чење, лумпација, бучна прослава, ал ­
чио, жустар, прштав, ведар, крепак, кохолизирање, посело, разуздана за ­

немиран , окретан, млађахан, ватрен бава, дернек pef., шенлук ре!., тулум
фи!. , гибак фи!. , активан фи!. - уи: ре!., пијавељ ре!., локатив жарf. , џум ­

свеж, јак, млад, неуморан 49 в. сензи­ бус арх. - уи: весеље, баханалије, про ­
билан слава, журка, забава - сл: вечеринк а,

тенденција ж в. славољубље певан ка ре!., оргије

теревенчити н ес в р ш . неп рел . пи ­
тенденциоэан прид . в. субјекти­
јанчити, банчити , шенлучити, лум ­
ван
повати, лУДовати, пити , пијанчевати ,
тенис м бели спорт - уи . бадминтон
пировати , лолати се, проводити с е,
тенор м ... уи . глас
веселити се , бекријати , ударати бри гу
тенорски п ри д . в. пишт ав
на весеље, гостити се, бучно славити ,
теоретски п р ид . појмовни , теориј­ лумпати, годовати арх.
ски, академски, књишки
терен м О игралиште - суж: ст ади ­
теорија ж О теза, постулат, закон, он, хала, арена , дворана, тере т ан а,

аксиом, темељно начело , апсолутна вежбаоница, ринг, фискултурна сал а,

истина, основно начело - уи : суд, хи­ спортска арена, соколана, сала фам.,
потеза 49 в . убеђење 1. гимназиј арх., гомбалиште арх. , гом­
те пац м ре!. в . тумарало баоница арх. , поприште реШ. , вежба­
тепих м (застор за под) ћилим, саг - лиште реШ. , дворница реШ . , ротун да

у и. з астирач 1. реШ. - сл: салон, већница 49 фи!. в . до­

те рапеут м в . лекар мен @) в. територија 1.

терапија ж лечење, нега, оздравље ­ терет м баласт, оптерећење , тов ар,
притега
ње , опорављање , видање, опоравак,

с анирање, цељење, и санација, кура, теретана ж вежбаоница - уи. тере н

исцељивање, лечење Домаћим леко­ теретни п рид . товарни, вучни , те­

вима, неговање глећи

тераса ж балкон , трем , лођа , доксат, теретњак м О (средство з а пр ев оз
портик , веранда , тараца ре!. , лонџа добара) - уи : шлепер, камион - сл:

арх. брод, воз 49 в . шлепер

терати несв р ш . прел . О силити, при­ територија ж О терен, рејон, под­

сиљавати, приморавати, диктира­ ручје, зона , простор , терен, околи на"

ти , наморава т и , задават и, натурати, крај, област, предео , - уи. природ а

заповедати , форсирати, товарити, 2.. е фи!. в .. делокруг

октроирати, пртити, трапити, ува ­ термин м рок, време

љивати жар!. - уи: наговарати, под - терор м в . страва

терорисати I тешкоћа

терори сати несврш . прел . б. мучити батрљати ре!., левентати ре!. , вући се
тесан м О (о одећи) узан, приљу­ ре!., заплитати фам., лелујати фам.,
бљен, припијен, затегнут, стегнут, њихати се фам., плести ногама фам.,
стиснут, неудобан 8 (о простору) кршити се фам., пузити фам., бауља­
скучен, збијен, ограничен, узан, узак, ти фам . , гмизати фам. - уи: ћопати,
врдати, шепати, ломатати се, ломити
сужен, мале површине/ширине

тесати несврш. п р ел . ... уи . вајати

се - сл: уздрхтати, милети

тескоба ж неспокој, нелагода, нела­ тећи несврш . непрел. О (о течности)

тећи, сливати се, разливати се, исти ­
годност, немир, зебња, анксиозност,
цати 8 (о времену) протицати, про ­
неспокојство, забринутост, брига,
лазити, промицати, ићи , истицати,
узнемиреност, бојазан, оптерећење -
пролетати ексири. , бежати ексир. , ле­
уи. нерасположе ње, туга, мука , страх
тети ексир., јурити ексир., прошиша­
теснац м (тесан планински пролаз)
вати фам., трчати фам., пролазити
кланац, усек, процеп, пролаз , клису­
као ветар изр.
ра, гудура, ждрело, врата, планинска
техника ж О модус, манир, начин ,
врата, богаз арх. - уи. крш 1., гротло
схема, стил, образац, шема, приступ,
TecHorpYA прид . б. себичан
форма, метода, стратегија, проседе,
тест м б. оглед 1.
програм, клише, модалитет, предло ­

тестаме нт м опорука, аманет, на ­ жак, матрица, процес, обичај, пут, мо ­

следство, задужбина, очевина, на­ дел, пракса, облик, методологија, про ­
слеђе, дедовина, баштина, легат, за­ цедура, калуп фи!., мустра фи!., систем
оставштина, завештање, тековина, фи!., протокол форм., слог арх. , мода
поклон, дар, материнство, последња реШ., сустав Хрб. - уи: извежбаност,
воља/жеља, наслеђење, воља ре!., за­ умеће, вештина, извођење 8 б. схема 1.
пис ре!., нашљеђе ре!., ћаћевина ре!., течај м б. предавање 2.
насљеђевина ре!., оставина ре!., баба­
течан прид . О (у течном агрегатном
лук арх., завештај арх., посмртнина стању) текући, ликвидан - уи. вла­
реШ ., наслеђевина реШ ., оставштина
жан 8 фи!. (о стилу, говору, излага­
реШ., старина реШ. а, њу) сређен, чист, лак, гладак, без те­
тесто с О (маса од брашна умешена шкоћа, равномеран , уједначен
с водом) *8 (производи од теста) пе ­ течност ж О (све у течном агрегат­
циво, паста, пашта, тестенина, рез ан­
ном стању) текућина, сок 8 фи!. ла­
ци, коре мн. - уи . пита, пециво, хлеб, коћа излагања
колач, лепиња
тешко прил. 8 компликовано, замр­
тетива ж жила, везиво шено О фи!. незгодно, проблематич­
тетурав прид. б. слаб 1. но , чупаво фам., густо фам., зезнуто
тетурати се несврш . гегати се, батр­ фам., зајебано нар.
гати се, баврљати, посртати, клатити тешкоћа ж сметња, препрека, бари ­
се, спотицати се, гацати, саплитати јера, блокада, заврзлама, зачкољица,
се, заносити се, једва ходати, млита­ хендикеп, ограничење, сп р ечавање ,

ти, главињати, кривати, шевељати, потешкоћа, запречивање, зауставља­

запињати (у ходу), швагати, климата­ ње, кочење, чвор фи!., кочница фи!. ,
ти се, гавељати ре!. , заводи ти се ре!., квака фам. - претња, непријатност
605 тикваlТllачити

тиква ж бат. О (лат. Cucurbita реро) страховладар, злостављач, самовла ­

бундева - ре!: дулек, дублек, думлек, дар, страх и трепет, олигарх, тлачи­

жута тиква, мисирача, фригењача, лац, немилосрдник, батинаш фи!.,

цука, тиквељ, лудара, бела тиква, ду­ кабадахија ре!., тлачитељ хрв. - уй:
гара, тиквања, мачванка, бундевка, крвник, мучитељ, насилник, силеџи ­

печенка, бескорка, бугарка, бела лу­ ја фам.

даја, буча, лудаја, бела бундева, шу­ тираниеати несврш . прел . в. мучи ­

ћурица, дугања, белокорка, будимли­ ти

ја, будимка, шућурка, бундава, кабар, тиранеки прид . тоталитаран, дикта­

мекокорка, руска диња, јургет арх. , торски, апсолутистички, деспо тск и,

врг арх. , водењача арх. 8 в. глупан самовољан, ауторитаран, самодр ­

тикван м в. глупан жачки, неслободан режим, самовла­

тиква неки прид . в. глуп дарски, аутократски, нелибералан ,

тиквает прид . в. трбушаст недемократски

тимијан м бат. (лат. Thymus vulga- тиеа ж бат. (лат. Taxus baccata) р е!:

ris) ре!: питома мајчина душица, га­ тис, тисовина, тисењ, јеличица , плод ­

јена мајчина душица, босиљак, мај­ на чем ида.

чина душица, мања мажурана, мањи титан м в. џин

сансег, тимас , тимљан титрав прид . в. дрхтав 1.

тинејџер м в. малолетник титрање с в. треперење 1.
тинејџери м мн . младеж, омладина, титрати несврш. непрел . в. треперити

млада генерација, млади, пуберте­ тих прид. О в . благ 8 в. нечујан 1. 8) в.

тлије, адолесценти, млађарија, омла­ ћутљив ... уи. стидљив
динци/омладинке, младост, млади Тllапити несврш . прел . в. бунц ати
нараштај форм., подмладак форм. - 1. и 2.
уй: девојка, младић
Тllапња ж в. трач
тип м О класа, сорта, врста, катего­
Тllачење с суровост, окрутност, тор­
рија, начин, сој, род, ред , марка, гра­
тура, немилосрдност, набуситост, же­
на, жанр - уи: облик, линија, група,
стина, насиље, мучење, нечов е штв о

страна - сл: низ, скупина 8 в. вари­

(насиље над становништвом), угњета­
јанта 8) в. раса О в. човек 4it жар!. в.
вање, крвништво, принуда, нападнос т,
момак
силовитост, присиљавање , немилост,

типизираноет ж в . баналност нехуманост, нељудскост, поробљива­

типичан прид . (који има јасно одре­ ње, виоленција, насилништво, брутал­
ђене особине) истакнут, изразит, ка­ ност, грубијанство, неумољивост, зло­
рактеристичан , дистинктиван, свој­ стављање, тиранија, злочинство, под­
ствен, изричит јармљивање, присила, несмиљено ст,
тиранија ж О в. тоталитаризам 8 в. дивљаштво, силништво, силеџијство,
тлачење примена силе, зулум, погром суж. - уй:
тиранин м апсолутиста, деспот, апсолутизам, злочин, разбојништво,
силник, самодржац, диктатор, поро ­ сила, агресија, грубост
бљивач, дахија, аутократа, власто­ тnачити несврш . прел . О в. мучи ти

држац, ага, самовољни к, окрутник, 49 в. израбљивати

тмина I топуз 606

тмина ж в. тама шљив - уи . племенит, широкогруд,

тмуран прид . О (о дану, времену) човекољуби в , добар 1.

облачан, натмурен, суморан, смра­ ТОllерантност ж в. трпељивост

чен, сумрача н, си в, сивкаст, мутан, ТОllеранција ж в. трпељивост

тмур реШ., тм уо реШ. 8 (о човеку) в. ТОIIИТИ несврш . прел . в. утољавати

смркнут 1. ТОIIСТОllо6ик м з оол . (риба из по­

тмурност ж О (о дану, времену) родице шаранки, лат. Hypophthal-
облачност, натмуреност, суморно ст, michthys molitrix) трагаљ (лат. Маепа
смраче ност, сумрачност, сивкастост vulgaris, Spicara mаепа mаепа) мо ­
8 (о човеку) в. туга драк

тоаllет м нужник, бања, клозет, тољаrа ж в. штап

ве-це, WC, заход, латрина pel., кења­ том м (- књиге) део , свезак , наста ­
ра фам . нар. , клоњара жарl., клоња вак , књига , епизод а

жарl. - уи. купатило топ м О (врста артиљеријског оруђа)

то60же прил . бајаги, као, тобож, * 8 шах. кула
као да, кобајаги, вајно, да ирон ., ба­ топао прид . О врућ, врео, кипући,
јали pel., бађи pel. , санћим pel., ђоја з агрејан, угрејан , узаврео, пламен,
pel. реШ., боксум pel., бајагим pel. , ба­ кључали, прегрејан, горући, жарки,
ги pel., бојаги pel., токорсе pel., бак­ ужарен, усијан, јарки, зажарен , троп ­
сем pel., бејаги pel. , баксум pel., бајеги ски фИi. , жежен арх. 8 в. сензибилан
pel., бајагли pel., корсем pel., бајађим ... уи . распламсао
pel., баксим pel., шатро жарl., ги стр о топионица ж в. железара
жарl., кбсз жарl., божем арх., божем­ ТОПllина ж О в. топлота 8 фиl. в.
ске арх. pel., божемски арх. pel., као присност

бајаги изр. ТОПllице ж мн . О в. купалиште 1. 8 в.

то60ЖЊИ прид. лажан, вештачки, бања ... уи. извор 1.
неаутентичан, неистинит, фалсифи ­ ТОПllота ж врућина, топлина, врели ­
кован, погрешан, артифицијелан, на, спарина, јара, запара, жега, омо­
подмет нут, извештачен, лажљив, не­
рина, припека, вар, препека , пакао
прави, претворан, кривотворен, не­
фиi. , прижега реј., калор р е ј., звиздан
нараван , патворен, фалш фам. , фа­ фам. , пасја врућина фам. , омара арх. ,
личан, привидан, апокрифан, само­ спарност реШ ., упека реШ .
звани, умјетан хрв. - уи: неприродан, ТОПОllа ж 60Т. (лат. Populus nigra) реј:
фиктиван, измишљен - сл: наопак, дивља топола, јаблан, јагнед, јагнеда,
нетачан , крив
јагњедовина, јагњет, јагњила, јањ , ја ­
то6џија м в. артиљерац њац , јањић, топол, црна топола, црни
товар м О в. терет 8 в . магарац 2. јагњед
товарни прид. теретни, вучни, те­ топот м бат, клопот, клепетање , кло­
глећи п арање, топотање, потмуо шум, кле­

ТОКмО (оно што протиче) в. проток пет, бахат реј.

8 в. прав ац @) реШ. в. ширење топотати н е сврш . непрел . в. тре­

ТОllера нтан пр ид. трпељив, ст р ­ штати

пљив, постојан, сношљив, подно- топуз м О (врста оружја с гвозденом

607 I
тор трајност

главом) буздован 49 фам. В. будала травар м О В. исцелитељ 49 В. лекар

тор м стаја, обор, изба, згон - суж: ов­ травуљина ж В. коров

чара, торарица, овчарник, овчарни­
Tpar м О (отисак стопала на некој
ца, бачија (летње сточарско насеље у површини) 49 В. (остатак нечега што
планини) реј. је постојало) @) (оно што указује на
торба ж о ташна 49 врећа, кеса, цегер нешто) доказ 6 В . утисак
торба к м В. руксак TparaIbe с (за нечим) В. испитив а ­
торбари м мн. зоол . (лат. Marsupia- ње

lia) тоболчари хрв. тра rати несв рш. п рел . В. тражити 2.

торокање с В. брбљање траrичан пр ид. В. кобан 1.
торокати несврш. непрел . О В. лупе­ традиција ж В. обичај
тати 49 В. ћаскати тражен п р ид . редак, валидан, дефи ­
торокуша ж В. брбљивица цитаран,драгоцен,потребан,вредан ,
тортура ж В. тлачење скупоцен, добре прође, цењен, испла ­
тотаnан п рид . В . целовит тив, мањкав, на цени, од вредности ,

популаран, просперитетан , велике

тотаnитаран прид. диктаторски,

тирански, апсолутистички, деспот­

вредности/угледа

ски, самовољан, ауторитаран , само­ тражити несврш. лрел. О искати,

држачки, неслободан режим , само­ захтевати, питати (за нешто), потра ­

владарски, аутократски, нелибера­ живати, хтети, желети, извољевати ,

лан,недемократски вапити - уи. молити 49 (- нешто из ­

тотаnитариэам м апсолутизам, ди к­
губљено) трагати, искати

татура, деспотизам, самовоља, самодр­ тражња ж В. рација

жавље, деспотија, тиранија, аутократи­ трајан прид. О Дуговечан, дуготра­

ја, самовласт, самовлађе, монократија, јан, постојан, дугорочан, далеко се­
недемократија, самовлашће, ауторита­ жан, издржљив, дурашан - уи. отпо ­

ризам, једновлашће, самодрштво, са­ ран , вечит 49 В. јединствен 2.

мовлада, аутаркија, зулум, аутокрација трајање с О (одређени временски
хрв. - уи: окрутност, насиље - сл: насил ­ период) дужина, трајност, минута ­
ништво, силништво, тиранија жа - уи. период 49 (рок трајања) рок,
тотаnно прил . потпуно, сасвим, важење, валидност, век, живот фи!. @)
комплетно, одреда, листом, до краја, фи!. В. живот 6 В. одлучност
без остатка, у потпуности, у цело ­ трајати несврш . непрел. О (проте­
сти, из корена, из основа, из темеља, зати се кроз неки временски п ериод)
скроз фам., скроз -наскроз фам., ди­ пролазити, протицати , пулсирати ,

бидус фам., аметом реј., посвема ре !., тећи, настављати се , проте зати се 49
аметице ре!., аметимице реј. , стубо­ (успевати се одржати) опстајати, одр ­
ком арх., навлас арх., посве хрв. жавати се, издржавати, преживљ ава­

тоциnо с брус, гладилица, белегија, ти, дурати ре!.

гладило, тоциљ, оштрилица , бугелија трајно прил . В. заувек

ре/., оштрило реШ. 6русилица суж., траЈност ж о перманентност, ду­
трабуњати несврш. неп рел . фам. В. готрајност, постојаност, сталност,
лупетати непропадљивост, устаљеност, кон -
трака I трапавац 608

стант но с т, непотрошивост, дуговеч­ слез, малвароза, пасмачичак, пат ­

ност, не исцрпност, континуитет, ста ­ мачичак, питоми маловесак, пито­

билите т, неразрушивост, нескрши ­ ми слез, питоми сљез, прикоморска

вост, н есаломивост, несломљивост, ружица, рдечи слез, рожлин, рожа­

неуништ ивост, непрестаност, непро­ сти слез , рожнати слез, румен-цвет,

менљив ост, непрекидност, трајање румен-цвијет, слезовача, слезовина,

- уи: отп орност, вечност, стабилност трандавиљ , трандафил, трандови ­
8 8. одл учн ос т '" уи . отпорност 1. ље, трандофиљ, трандофио, тренда,
трака ж гајтан , веза, врпца , вези ­ трендавил, трендофиљ, трндовиљ ,
ца, пантљи к а , конопчић - pef. корда, трндовиље, трндофил, царев цвијет,
петља, врв ца, банда, шнур, потега­ црвени сле з , чичак , чмичак

ча, узао, ж нора, привезниц а, сиџим , транжирати несврш . прел. 8. кома ­

уза, хват, те неф, кабл, стрека, шпага, дати

гурђел а , привеза - суж. штрик, учкур, транспарентан прид . 8. провидан

путо (уже којим се вежу предње ноге транспорт м 8 . превоз
животињи) , потегач (конопац за по ­
трансфер м О пренос, пренош е­
дизање једр а ), гаћник, шири т (укра ­ ње, премештај, премештање , прето ­
сна трака на одећи ), путило ' (уже ко­ вар суж. 8 (- робе , путника) прево з,
јим се вежу предње ноге животињи), превожење , т ранспорт @) сиорш . (- у
опута ( пр едена/плетена врпца з а по ­ други клуб) прелаз , прелаз ак
рубљивање одеће), гуртна ( веза од
трансформисати несврш. и сврш .
ластиша), бандерола (трака од хар ­
прел . О (мењати облик , губити пра ­
тије/украсни повез на пошиљкама),
ви облик) 8. изобличавати 8 8. из ­
дретва (тр ак а з а везивање опанака),
менит и
литар (каи ш/огрлица на врату живо­
трапав прид. неспретан , неснала ­
тиње) .. уи. канап, лента
жљив , незграпан , сметен, з апетљан ,
тракт м 8 . апарат 2. спетљ:ш, медведас т , неокретан , ш е­

траљав прид. 8. сувоп аран

пртљав , слоновски, сплетен, туњав ,

траљаво прил . некв а литетно , лаба­ невешт, с две леве руке/ноге, укошен,
во, слаб о, л о ше, лаички , нестручно , тешке руке, лоших рефлекса, бенаст,
невешто, нестручњачки, почетнич ­ шепртљаст, неспретан у послу, успо­

ки, ша р л ат ански, климаво, незна­ рен, без главе и репа, неумешан, смо­
лачки, н е п рикладно , некомпетентно, тан као саiла, изгубљен, као слон у
тричав о, н ~ професионално , мизерно, стакларској радњи, као мува без гла­
неизвежб ано, недовољно, никакво, ве, смушен, заузлан фиС. реС., дрвен
без струч но сти, неквалификовано, фиf. , завезан фи!., везан фиf. , пртљав
млако, аматерски , непотковано,рђа­ pef., бангав фам. , смотан фам. , ТРУН­
во, аматорски pef., дилетантски фам., тав фам., слонаст фам., сапет реШ .,
фушерск и жар с. - сл: бедно, јадно врљав ио!. pef. - уи: млитав, укочен,
трамбуnина ж 8 . скакаоница неискусан, збуњен, неспособан, шо­
трампер м 8. тумарало њав иос. - сл: незналица, блентав,

трандавиље с бот. (лат. Althaea спор , леви фам., недоучен, килав

rosea) р ес: грудишник, грудничник, фам., невичан
врт ни слез, ђил, кожодер, лашки трапавац м фам . 8. трапавко
 трапавко I трrнути се

трапавко м шепртља, спетљанко , зик uзр. , испирати уста uзр . - уи . кле­

тра павац, спетљанац, неспретњак, ветати,разглашавати

петљавац, левак, шепртљанац, ти­ трачати несврш . прел . в . трачарити

павац, звекан, звијук, неспособњак, трачер м фам . оговарач, клеветник ,

килава ц, сапетиња, шепртљанко, за­ пањкало, опањкивач, подметач , ху­

плетенк, завезанко, сметењак, сму­ литељ, злурадник, недо6ронамер ­

шењак, клебецан ре!., зукван ре!., ник,кудилац,клеветало,оговаратељ,

шамшула ре!., клипета ре!., типавко
фам. , шепавац фu!., токмак нар. , ви­
тлија арх., гимпл арх., трупац ио/.
тр апати несврш . непрел . реШ. в.
марати
зао језик, опадач , оцрњивач, пањк ач,
змија фu!., трачлер ре!. , бедилац ре!. ,
кудитељ ре/. , 6едач ре!., опадник реШ.,
ту­ објеђивач хрв. , обједитељ хрв. - сл:
потворитељ арх., зло намерник

траса ж линија, асфалт, пут, друм, трбуља ж бот. (лат. Oenanthe aquati-
коловоз, рута, стаза, прометни пу т, са) ре!: водени морач, коњски морач,
прометница, маршрута, саобраћајна 6едреничак, коњски кумен, коњски
веза, пртина ре!., утреник ре!., колник мокророк, коњски морок, кропило,

ре!., прилаз фам., џада фам., коломи ­ морак

ја арх., колотечина арх., вагаш арх., трбух м утроба, абдомен, стомак,

цеста хрв. - суж: богаз ре!., канал, изнутрица, унутрашњост, унутра­

улица,трвеник,пречица,саоник,лаз шњи органи, стомачна шупљина, же­

ре!., коридор, путељак, путања, крча­ лудац, дроб ре!., тиба gеч.
ник, пролаз , заобилазница - сл: про­ трбуwаст прид. испупчен, избачен ,
ток, ток, траг, протицање заокругљен, округласт, лоптаст, ку­

траl1ити несврш . прел . разбацивати гласт, мехураст, крушколик, конвек­

се, расипати се, ра зметати се, арчити, сан

просипати новац,харчити, расипати трбуwни прид. стомачни, абдомен­

новац,разбацивати,улупавати,раза­ ски, абдоминалан
сипати, крчмити, улудо трошити, ба­ трвење с О в . нетрпељивост @ ре!. в.
цати новац, ћерд ати ексир., тратити сукоб 1.
реШ., просипати у ветар uзр.
трrнути сврш . непрел . О (наглим по ­
трач м в. трачарење кретом извадити) истргнути, извући,
трачара м ж в. брбљавица киднути @ (наглим покретом пову­
трачарење с оговарање, трач, тра­ ћи) потегнути, повући @) в. уплаши­
чање, лајање, говоркање, претресање, ти О в. разбудити fi) (наглим покре­
ширење гласина, трачерај, рекла-ка ­ том попити) испити, дрмнути, екси­
зала, добошарење фu!., опричица ре!. рати фам.
- уи. клеветање TprHYT~ се сврш . прел. О (преста­
трачарити несврш . прел . оговара­ ти спавати) расанити се, пробудити
ти, трачати, опањкавати, олајавати, се, ра зд рем ати се, тргнути се, уста­

озлоглашавати, бубњати фu/., добо­ ти, пренути се из сна , дигнути се из

шарити фu!. , ширити гласине uзр. , кревета, пренути се из сна @ фu!. до­
преносити аброве uзр. , пањкати ре!. , ћи себи, освестити се, пробудити се,
абро вати фам., лајати жар!., оцрњи­ раз6удити се, активирати се, пренути
вати хрв ., потворити хрв., 6русити је- се, концентриса ти се
трrовацlтреснути 610

трrовац м О продавац , дућанџија, тренутан прид . данашњи , актуе­

продавач, зел ени чар, ћифта р е !., ме ­ лан, савремен, момента лан, важећи ,
шетар реШ., крамар реШ . - суж: пи ­ садашњи , модеран , незастарео , ово­

љар, бака л ин, воћар, бакал, гроши­ времен, мериторан, присутан фи!.,
ћар в в. посредник 1. ововременски р е Ш ., актуалан хрв . -
трrовина ж радња , продавница, са­ уа : текући, горући - сл: релевантан,

мопослуга , ситничарија, локал , ду­ постојећи

ћан, самоуслуга, продаваоница, ба ­ треперав п рид . в. несигуран 2.
калница, бутига ре!. , болта ре!. , бези ­ треперење с О вибрација, њихање,
стан арх. ситничарница суж., подрхтавање, дрхтање, вибрирање,
требати несврш . непрел . В. фалити струјање, осцилација, трептање, треп ­

требити несврш . прел . О чистити , тај, дрхтај , лелуј ање, титрањ е, титрај,

прочиш ћа в ат и , одвајати , пробирати , ландарање фам. в в. вијорење

филтрирати, бискати ре!. - у а. чистити треперити несврш . непрел . в . њиха ­

ти се
в реШ. (ски дати кору) в. љуштити 1.
требљење с раздвајање, од вајање, треп етаwи м мн . зоол . (л ат. Tиrbe!­

чишћење, прочишћавање , про бира ­ !aria) вирњаци

ње, филтрир а ње , бискање р е !. трептај м в. треперење 1.

трезвен прид . сабран, прибран , трептање св. треперење 1.
присебан, сређен, концентрисан , тресак м в . треска

сталожен, пажљ ив, о з биљан, фоку ­ треска ж лупа , бука, лупање , к л о­

сиран,усредср еђ ен,хладнокрва н ,д у­ парањ е, тутњава, чангр ља ње , т андр ­

хом присутан, у с редоточен, по з оран ка ње, ударање, лупарање , хала бука,

- уа. спокоја н
трезвењак м в. антиа л кохоличар
трем м О а р кад а, архиволт, колона ­
да, сводиште, ложа , аркаде, ганак ре!. ,
гонак ре!. , ступоnљ е арх. - у а : ходник
в в . тераса
тренд м в . м ода
тренинr м (с истематс ко понављање
неке радње у циљу физичког усавр ­
шавања) гим настиюЈ., спорт, в ежба ,
тренирање, фискултура,
дрил , теловеж ба, гомбање хр в.
обука,игр а
ломњава , клопот, з веке т, пр а сак, бре ­
ка , клопотање, праскањ е, лупњав а,
грување, ларма, тресак , пр а ска , гро ­
хот, тропотање , з векетање , штропот,
топот, бус ање, лупкање, кврцкањ е,
тропот, бат, шопот, бубет ање, тарла­
бука, трескање , ломљавин а , з врјање ,
звека, куцкање, бубњава, тумбање,
штробо т, бубњање, тутањ, шобота ­
ње, шобот, лопо т ре!., лопотање ре!.,
ломот ре!., дрка ре!., громотање р е Ш .,
вежбање, весак реШ . , трубњава реШ., громот
- уа : реШ . - у а : бука, драње - сл : грохо т, ло­
мљава

тренирање с в. тренинг
т реснути сврш . прел. непрел. О арел.
тренирати несврш . · прел. вежбати , (уд арити песницом) ударити , од а­
увежбавати, и з вежбавати , егз ерци ­ ламити, звизнути, ошинути, кле­

рати , дрил о в ат и пити , мазнути, мунути , опаучити,

т ренутак м моменат, час, часа к, пљеснути , опендречити, одвалити,

делић се кунде, секунд фи!. , трептај бупити, ребнути, депити, лупнути ,

фи!., амин ре !. љопити, чвргнути, бубнути, груну-
611 трести се I трн

ти, лоћнути, пукнути, млазнути, ге­ ти победу, надјачати, матирати фиf. ,

нути , кркнути, шљиснути, клепну­ прегазити фиf., нокаутирати фиf., до­
ти, млатнути, шикнути, опајдарити, крајчити фиf., пребити фиf. , појести
бребнути, жвајзнути, крнути, пљу­ фиf., срезати фиf. , помлатити фам. ,
снути, ритнути, ћушнути, марнути, добити фам. , уништити жарf., остати
дрмнути, шукнути, акнути, чукнути, на мегдану изр., побости заставу изр.,
ошамарити суж. , ошалапити фам. , узети меру изр. 49 6 . прославити
патосати фам. , шљуснути фам. , по­ трик м О фам. варка, обмана, при ­
подити фам. , патосирати фам., шор­ вид, превара, обмањивање, подвала,
нути фам., рокнути фам. ,ошајдари­ варање, заваравање , опсена, смица ­

ти фам., опандркнути фам., ћопи­ лица , илузија, махерај, мајсторлук,

ти фам. - уи : развалити, распалити преваранција, привидност, марифе ­
49 неирел. (рећи нешто глупо или без тлук, опсенарски трик, мађионичар ­
смисла) лупити, бубнути , ланути, из­ ски трик, варљивост, монтажа фи f.,
ланути, истрабусьати, изблебетати, маневар фиf., фрауд pef., блеф фам.,
избрбљати, блебнути, избацити, ис­
зез фам., фарбарија фам. , фора фам.,
палити фам., одвалити фам., изва­
фазон фам., намештаљка фам . , пе­
лити фам., ишчегртати фам., рећи и
тљанција жарf., кумст жарf., кунст
остати жив изр. - уи. рећи, говорити,
жарf., фол жарf., зврчка жарf. , фин ­
заустити 8) (лупити о земљу) 6. пасти
та жаРf., мајсторија жарf., дриблинг
(- о нешто) лупити, ударити, бупити, жарf. , слепарија жарf. , петљаниј а
лупнути, бубнути, одвалити фам.,
жарf. , дефраудација арх., подвал а џи ­
одаламити фам. , рокнути фам., шљу­
ја арх. , швиндл арх. - уи:. лукав ств о,
сну ти фам., клепити фам.
окретност 49 6 . урок 1.
трести се несврш . 6. дрмати се
трикотажа прил . 6 . одећа
трештав прид. 6. звучан 1.
триља ж зоол . 8. барбун
трештање с 6 . тутњава 1.
трихинеnа ж зо ол . (лат. Тrichinella
треwтати несврш . непрел. бучати,
spiralis) облић, власац, трихина
лармати, топотати , праскати, дрнда­
трица ж 8 . ситница
т и, хучати, бактати, зврндати, гра­
трицикn м троколица фам. , ромо ­
јати , груват и, тутњи т и , клопарати,
бил арх.
правити буку, грохотати, тутњати,
тричав прид . 6. сувопаран
хукт ати , тарлабучити , тандркати,
штропотати, халабучити, шторопо­ тричарија ж О 8. ситница f} 8. глу­
штати фам. пост 1.
тржница ж 6. базар . трка ж утрка, крос

тривијаnан прид. 6. баналан тркељање с 8 . чепркање

тривијаnност ж 6 . баналност тркељати несврш . прел. 8. претурати

тријумфовати сврш . прел . О са­ трн м 60Т. (лат. Prunus spinosa) pef:
владати , победити, поразити, над­ трњина, црни трн, мали трн , гм уља,

владати, освојити, потући, надигра­ деранцељ, дивља шљива, драч, др а­

ти, свладати, бацити на колена, до­ чева, мрки трн, тренина, трлиtlк а,

тући, извојевати победу, надмашити, трнава, трни .на, трника, трњолиц а,

надвисити , опхрвати,оборити,одне- црна трновина, црни трн, кукињ а,

трнка I труп 612

трниница, трнула, трнуља, трњина, трпљење с 0 8. патња @ 8. трпељи­

трњинка, трњула вост

трнка ж бот. 8. дрхтуља трс м 8 . лоза 2.

трнути несврш . прел. гасити, искљу­ трсити се н есв р ш. 8. хвалити се
чивати, ископчавати, прекидати, ту­
трска ж бот. (лат. Phragmites сотти­
литиреi. nis) реј: бика, водени трс, водена тр ­
тром прид . О 8. спор @ 8. утучен ска, водена трст, водена трстика, ма­

тромост ж О 8 . болећивост @ 8. кља, треска, трост, трсљика, трстен,

умор 1..... уи. туга трстеника, трстица, тршљика, шавар,

тропотање с 8. треска шавор, шевар, витки шевар

троскот м бот. (лат. Polygonum аујси­ трсоточ м бот. (лат. Rhynchites betU-
lare) реј: троска, треоскавица, птичја leti) лозина пипа
трава, адресељ, врбица , дворник, ду­ трстењак м зоол . (лат. Locustella
с омача, жи винска трава, каменичац, fluviatilis, Accrephalus arundinaceus)
козјавка, кокошица, крупник, мољав­ птица цврку т уша

ка, опутина, пасја трава, подворница, тртљање с 8 . брбљање

русно зеље, слак, тресковац, троско­ тртљати не сврш . неп рел . 8. лупета ­
вац, троскота ц, трускавац ти

тротинет м ромобил арх., скутер труба ж (аутомобилска) сирена

суж. .... уи. бицикл, трицикл труд м (напор који се врши прили­
тротnаст прид. реј. 8 . недотупаван ком неког физичког или умног рада)
тротоар м плочник, пешачка стаза напор, агилност, предузимљивост,

форм., ногоступ Хр8 . peBHoc~peBHOCTHOCT, преданос~на­

трошак м 8. рачун 1. стојање, устрајност - уи . ангажова­

трошан прид . О 8. похабан 1. @ 8. ност

ломљив трудбеник м 8 . радник

троwари на ж 8. такса трудити се несврш . (улагати ~pyд)
троwити несвр ш. п рел. О (имати из­ напрезати се, настојати, залагати се,

датке) издвај ати новац, бацати сеутро­ старати се, гледати, покушавати, ста­

шак - уи. разбацивати се @ 8 . текст рати се, тежити, видети, давати све

трпати несврш . прел . О набацивати, од себе uзр. , паштити се реј. - уи . му­

гомилати, нагомилавати, убацивати, чити се 1., бактати се

натрпавати, утрпавати, бацати, мета­ трудољубивост ж 8 . ревност
т и @ 8 . увлач ити трун ка ж 8. ивер

трпеза ж 8. сто труњав прид. 8. прљав

трпељив ост ж стрпљивост, посто- труње с м н . 8 . ивер

јаност, толерантност, толеранција, труо прид. буђав, мемљив, гњио,
трп љење, стрпљење, трпежљивост, устајао, плеснив, сагњио, учмао, ис­
подношење, сношљивост, подно­ трулео, натруо, распаднут, бухав реј.,
шљивост, стоицизам фUi. - уи: издр­ пљеснив реј., бухљив реј. , потмуо
жљивост, апстиненција реШ. - уи: бајат, црвљив - СЛ: влажан
трпети несвр ш . неп рел . О 8. мучити труп м О (горњи део човековог тела)
се 2. @ 8. туговати ,. 49 8. тело 1. е 8. леш
613 I
трупац тумараnо

трупац м 8. брвно нуо, изгубљен, безнадан, чемерикаст,

труt.ати несврш. непрел. 8. лупетати дертли неЙром. ре!., облачан фи!., пе ­
чалан реј., деран реШ . , шака јада uзр .
трчати несврш. непрел. прел. (за не­
ким) ловити , јурити, пратити, сале­
- уЙ. потресен

тати, гонити, гањати, вијати, прого­ туж6а ж 8 . апелација

нити, пецати, витлати, следити, вре­ тужити сврш . несврш . непрел . прел .

бати, прогањати, уходити, довијати, 8. одати

изгонити, потерати, кебати фам., тужити се несврш. (изражавати не ­

хајкати реШ. - уй: тражити, шпијуни­ задовољство) жалити се, јадати се,
рати запомагати, кукати, кукумавчити ,

ту прил. амо, овде, на овом месту,

јадиковати, ламентирати , вајкати се,

овамо, воде реј., овди ре!.

јаукати, лелекати, цмиздрети, нари ­
цати, вити, вапити, стењати, гринта ­
ту6еркуnоэа ж мед . грудобоља,
сушица, тижика, верем, сичија реј. ,
ти, врискати реј. , ајмекати ре/. - уй :
туговати, завијати, жалити се, ври ­
шућија ре!., шићија ре!., јектика ре!.,
штати - сл: уздисати, ридати , плака ­
прсобоља арх., фтиза сшруч .
ТИ,цвилети
Tyra ж туговање, жал, јад, жалост,
тужњава ж 8. кукњава
бол, мука, сета, сетност, жалости­
туја ж бот. (лат. 111l1ја occidentalis)
вост, горчина, ожалошћеност, неве­
ре!: америчка туја, амерички клек ,
селост, потиштеност, снужденост,
вита јела, жерав, западна смрека, гр­
покуњеност, неутешност, очај, чемер,
бава туја (лат. Тћија orientalis) р еј: ис ­
чамотиња, тегоба, душевна бол, пе­
точни клек, обична туја
чал арх., дерт Йесн. - уй: нерасполо ­
туnити несврш . непрел . прел . О йрел .
жење, брига, неспокој, слабост, неза­
отезати, монотоно певати @ неЙр ел . 8 .
довољство, мука, беда, агонија
јаукати 1.
туrовање с 8. туга
туnум м р е !. 8. теревенка
туrовати несврш. непрел . (жали ти
тумараnо м ж луталица, б ескућ­
за нечим изгубљеним) јадовати, жа­
ник, ветрењак, ленента , ски т ни чар,
лити, трпети, оплакивати, тужити ,
скиталац, номад , уличар , проб и­
ве нути фиf. , копнети фиf., боловати
свет, беспосличар , цуњало, вага ­
фиf., бугарити ексЙр., чемерити реШ.
бунд, скитница, скитарало, сели ­
- уй: кукати, испаштати, плакати, ја ­
ла ц, потуцало, чергаш, бангало з,
диковати
уличњак, потуцач, авантурист а,
туђин м 8. странац мувало, протуха, лопина, ски тало,

туђица ж позајмљеница, страна реч, скитач,блудилац , потукач,банг ало,

посуђеница Хр8. луњало, басало , луталац, клошар ,
тужан прид . (обузет тугом) тугаљив, трампер, клатеж, ходач, вагант, фу­
жалан, жалостан, ојађен, сета н, уту­ кара, пустолов склон лутању/лаким
чен, несрећан, болан, вајан, расту­ уживањима, човек с улице, вечн и

жен, очајан, ожалошћен , плачан, че­ путник, ходали ца, јурук ре!. , поте ­
меран, јадован, жалопојан, суморан, пух ре/. , ајван реј. , вандрокаш ре ј.,
безнадежан, горак ф иј. , жалобан, лонција ре!. , хахар ре/., тепац ре!.,
жалости в, плачеван, неутешан, кло- вандровац ре!. , гурбет ре!., јалијаш
 I
тумарање тупав 614

ре;., лан г о в ре;. , блатотеп фам . реШ., uзр., обијати прагове uзр . , ићи од не­
клатарало фам., шалабазало фам . , мила до недрага uзр. - уи: беспосли­
лангара реШ., скитник реШ . , ландо­ чити, кретати се, џеџати

кур Йо!. реШ. - уи: ветрогоња, адра­ тумачење с (објашњење неке речи,
повац, пропали ца, вуцибатина, ло­ појма, термина или појаве) објашње ­
ла, просјак, мангуп, протува - сл: ње, интерпретација, појашњење, де ­
чергар, бадаваџија, пт ица селица финиција, евалуација, експликација,
фu;., апаш опис,приказ,анализа

тумара ње с скитање, лутање, ша­ тумачити несврш . прел . објашња­

рање, лолање, смуцање, ба з ање, чер­ вати, и н те р претирати, експлицира ­

гарење, ландарање, скитарање, вр­ ти, евалуи р ати, мерити , детаљно ис­

змање, вуцарање, скитња, ландрање, питивати, описивати, појашњавати,

цуњање, потуцање, луњање, лутња , размишљати (помно о проблему) -

шврљање, клатарење, басање, лан ­ уп . испитивати

дање, пребија ње по свету, вршљање, тумбање с в. чепркање

врлудање, крстарење, лаздекање pel. , тумбати несв рш . п рел . О в. претура­
бандиџа ре!., лангање ре;., шалабаза ­ ти в в . вртети
ње фам., лудња арх., гурбет арх. ре;. туњ м зо ол . (лат. Thunnus Thynnius)
- сл: шетња, ходање тунахрв .

тумарати несврш. н е п рел . вуцати се, туњав пр и д . фам . беживотан, безбо ­

водати се, цуњати, скитати, потуцати јан, безличан , бескрван , бестемпера­
се, врзмати се, лутати, блејати, крста­ ментан, лимфатичан , млак , млитав,
рити, вртети се, зијати, ломатати се, слаб, шоњав, никакав - уи. стидљив,
врлудати, зјакати, зврцати, вршљати, плашљив, трапав, апатичан

ландарати, повлачити се, кружити, туњавко с в. трапавко

луњати, потепати се, lЏеврдати , сму­ туп прид . О (који није довољно
цати се, вуцарати се, ломити се, кри ­ оштар) незаоштрен , ненаоштрен,
вудати, мајати се, вући се, мотати се, неизоштрен в фu! в. тупав @) фu! в.
мувати се, млитати , шарати , зе вати , безизражајан о фu! в. апатичан
шврљати, базати, беспослено тума­ тупав п р ид . глуп , глупав, глупоглав,
рати , шетати, ићи без циља, теглити туп, тупав, тупоглав, недотупаван,

се, пребијати се, блудити , тећи, поте­ кретенаст, кретенски, слабоуман,

зати се, бесциљно лутати, ићи које­ ступидан,тиквански, ограничен , бе ­
куда, безбрижн о лутати, крив уљ ати, словесан, имбецилан, плита к , блесав ,
ићи тамо-амо, шеткати се, прометати плиткоуман, будалас~ неспособан,
се, тепати се ре;., вескати се ре;., баса ­ краткоуман, танкоуман, празноглав,

ти ре!. , вандровати ре!., лангати ре;., неразбори~ при глуп, неинтелиген ­

ландрати ре!., ландати ре!. , тепсти се
ре;., баврљати ре;., лолати се ре!. , ла­
здекати ре!., мотљати се фам. , луфти­
рати фам., зујати фам., шалабазати
фам., цурити реШ. , верати се реШ. ,
клатарити се реШ ., врсти се реШ . , т р а­
тан, непаметан, дебилан, шупљоглав,
заглупан, букваст, глуп као мајмун,
туп као. пањ/ноћ uзр., бедаст, без да­
ске у глави uзр., спор фам . , бандо­
глав, плитке памети, глуп колико је
тежак uзр., туп као секира uзр., да не ­

пати реШ., пролазити стазе и богазе ма носа траву би пасао uзр., тротлас т
615 тупавац ту1\иI

ре!., ТРОТУilозан ре;., борниран реШ. тупљење с 6. трачарење

- уи: блесав, смушен - сл: заостао, ла­ TynorllaB прид . 6. глуп
коуман
тур М 6. задњица
тупавац м фам. 6. тупа н
Typ6YlleHTaH прид. в. узбуркан
TynaBKo с фам. 6. тупан туриста м ... уи. гост
TynaH м глупак, глупан, балван, бу­
туркарица ж (врста божура, Раео­
дала, тикван, пањ, дудук, шупљо­
пiа carallina) мосур, мушки божур
главац, мајмун, магарац, теле, клада,
турнеја ж ... уи. путовање
цепаница, идиот, имбецил, дебил,
туро6ан прид. 6. утучен
морон, тиква, празноглавац, тврдо­
турчинак м бот. (лат. Рарауег rho-
главац, клипета, зевзек, необавеште­
eas) ре;: булка, була, булица, алмак,
ник,орангутан,телац,сом,ован,бу­
божанка, божурига, болиглава, боло-
кварац, празна глава, волина, гимпл
. главац, бурлиџа, дивљи мак, маков ­
- фам: тутумрак., коњ, глупавко, то­
ница, мак-турчинак, омак, пеперуга,
пузина, крелац,блесавко,звекан,то­
пољски мак, турчин-цвијет, турчин­
пуз, креле, билмез, тупсон, тупавко,
че, црвена булка, чамбула, чанибула,
клипан, тупавац, празноглавко, шмо­
џеленџик
кљан, блента, тупоглавац, токмак,
TYТKallo с 6. лепило
тупика, незнајша, празноглавић, кло­
кан, мамлаз, завезанко - ре;: безјак, тутњава ж лупа, бука, лупање, K'/IO -
парање, треска, чангрљање, тандр ­
склата, хахар, матун, норац, болван,
ћутук,буздо,цукун,дедак,тутлек,ја ­ кање, ударање, лупарање, халабука,
до, ђилкош, лишина, шемпија, мазгов, ломњава, клопот, звекет, прасак, бре­
ка, клопотање, праскање, лупњава,
тулуман, тукац, мућурла, говеДО,ћа­
лов,бленто,ћук,клебецан,блуна,ћу­ грување, ларма, тресак, праска, тро­

ран, лајбек, тумплек, зукван, - нар: потање, грохот, звекетање, штропот,

кретенчина, блесавац, безвезњак, топот, бусање, лупкање, кврцкање ,

блекан, бенавко, буква, глупандер, тропот, бат, шопот, бубетање, тарла­

блесан, глупоња, будалаш, глуперда, бука, трескање, ломљавина, зврјање,

букван, слабоумник, буздован, бу­ звека, куцкање, бубњава, тумбање,

далетина, трупац, ћускија, глупчина, штробот, бубњање, тутањ, шоботање,

бедак, бена, кретен, вол, наивчина, шобот, лопот ре;. , лопотање ре;., ло ­

неразумник, шамшула, блентавац, мот ре;., дрка ре;., громотање реШ . , ве ­

жар;: тукан, везиста, дилајла, тука, сак реШ., трубњава реШ., громот реШ.

пацијент, калибар, дилеја, бесмрт­
ник, монешко, мона, симплекс, бо­
лид, глупачина ексир., норц арх. ре;.,
левак арх. фам., шашавац еуф. фам. ,
слеп код здравих очију uзр. , завезана
врећа uзр., глуп као топ uзр . , глупи
август uзр., тврда глава uзр . - уи:
да, шепр~ља фам. - сл: наивац еуф.,
шашавко еуф. фам., лудак нар ,
тупити несврш . непрел . 6. лупетати
- уи: бука, драње - уи. бука, драње
тутор м 6. заштитник 1.
ту1\и несврш . прел . ударати, бити ,
млатити, батинати, бубетати, девета­
ти, бубати, ломити, пљускати, лупа­
ти, бусати, ломатати, шакетати, пље ­
лу­ скати, бубњати, лупетати, млатарати ,
канџијати, чибукати реС. , шамарати
суж., мазати фu;., тепати ре;. , тепсти
ре!., мецати ре;. , ле~ати фам., шути -
абонентl аrент 616

рати фам., макљати фам., лешити - жарf: пеглати се, фајтати се, тилто­
фам . , воштити фам. , табати фам. , вати се, грувати се, шоркати се , наба­
рокати фам. , лемез ати фам. , фајта­ дати се - уй : гложити се, свађати се
ти жарf., пеглати жаРf. , футити жарf. , туцати се несврш . О (- јајима за Ус ­
давати по ту ру еуф. крс) * 49 фам. 8 . водити љубав

туl1и се несврш . шибати се, гушати туча ж (међусобно сукобљавање)

се, млатити се, рвати се, шакетати се, борба, битка, макљажа фам., футка
деветати се, песничити се, љаскати жарf., шорка жарf., шутка жарf., фајт
се, бубоњат~ се pef. - фам: черупати жарf. - уЙ. сукоб 1., рат
се , вошт и т и се , макљати се, џапати тучак м боШ. батић, туцало pef., ба ­
се , лемати се, табати се, бубецати се турица pef., батурак pef., пестић боШ.
liaKHYТ прид. блесав, сулуд, ударен, гризати, мрморити, дробити, ћакула­
дрмнут, заврнут, шукнут, шенут, ти рег, говоркати, роморити, прежва ­

звекаст, луцкаст, муњен, шашав, бу­ кавати, бубати, гудити, звекетати,

даласт, суманут, лудаст, лупнут, по­ брусити језик, глабати, дромбуљати,
MaKHY~ ЧУКНУ~ сулудас~бандоглав, жрвњати, тандркати, збор зборити,
блентав,блекаст,блажен,бенаст,вр­ причкати, жлабрати, тралалакати,
тоглав, залупан, ударен мокром чара­ причуцкати, парлати, вести фиf., че­
пом изр., коме фали нека даска изр., товати жарf. - уи: говорити, лупати,

чује како трава расте изр., лети-лети оговарати

фам., шук-шук фам . - уи: луд, неу­ lie6e с покривач, прекривач, дека -
равнотежен, безуман 1., махнит уи. јорган, покривач 2., постељина

liao узв. фам . здраво, збогом, пријат­ liева6џиница ж хамбургерџиница,

но, збогом остај, Довиђења, адио реј., пљескавиџиница

адиос фам. , бај-бај фам., асталависта liena ж о (теме без косе) месечина
фам.,оревуар фам., па-па фам., ћаос ексир., пролисина реј., пљеша реј. -
фам., поз жарf., воздра жарf., позић уи: коса 49 фам. (надимак за ћелаво ­
жарf., бок Хр6. га) 6. ћелавац
liапити сврш . прел. 6. шчепати liеnавац м ћелавко, ћела фам., пле­
liaca ж нар. 6 . суд шивацреш.

liaCKano с 6 . причалица 1. lienaBoCT ж пљешивост реј.

liаскати несврш . непрел. разговара­ lieMaHe с реј: 6. виолина
ти, причати, брбљати, запредати, жу­ liердати несврш . прел . ексир. траћи­
борити, тамбурати, торокати, дива­ ти, разбацивати се, расипати се, раз ­
нити, чаврљати, ћућорити, квоцати, метати се, арчити, просипати новац ,

Домунђавати се, дил-пити, бунцати, харчити, расипати новац, разбацива­

наклапати, бенавиtи, чегртати, чан- ти, улупавати, разасипати, крчмити ,
liиnибар l liуwкати 618

улудо трошити, бацати новац, трати­ - уи. тврд оглац о ст

ти реШ., просипати у ветар изр . I1ук м зоол . (врста птице грабљивице,

liиnиба р м амбер, јантар, амбра, лат. Athene noctua) ..
амбар pef. I1уnав п рид. (који има мале уши) чу­
liифта м в. тврдица љаст, чулав, чуласт, чуљат, чуљав, чу­

liошак м угао, ћоше фам., кантун лат

ре!., кут хрв. - сл. раскршће I1уnити пр ид . (издизати ушне шкољ ­

liопав прид. шепав, сакат, обога­ ке да би се боље чуло) чуљити - уи.
љен, инвалидан, одузет, кљаст, шан­ ослушкивати

тав, хром, фаличан, осакаћен, узет, I1умеэ м О в. уџерица 0 в. рупа 3.

дефектан, мањкав, физички онеспо­ I1уп м амфора, ваза, ур на, вазн а,
собљен, кљакав фам., бангав фам. , ибрик, бокал, врч, пехар, бардак, жа­
богаљаст реШ., дефективан реШ ., ра , крчаг, кондир, покал ре!., букара
цонтав арх., цотав арх., парализован ре!., боцуњ ре!. , роменча ре!., тестија
суж. - ре!. бањгав, багав, багљив, баг, ре!., ва з арх.

rpaHaTaH, окљаштрен, бажљив, ман ­ I1уран м зоол. (лат. Meleagris gallopa-

љив - уи: крњ уо) пуран , тукац
liопати несврш. неп рел . шепати, хра­ "урnикавац м зоол . (лат. Emberiza
мати, шопати, шантати, шепесати mеl апосерћ аlа) ..
фам., цотати арх. , цонтати арх. liускија м ж нар. в. тупан
liорка жжар!. в. затвор 1. I1утаnица м ж ћутљивац , ћуто ­
liорсокак м О слепа улица, слепић лог фам., мутавко фам., каменица
жар!. 0 фиf. (безизлазан положај) без­ фи!.реш.
излаз реШ. , пат-позиција фи!. фам. I1утање с тишина, ћутња, мук, та­
liосав прид. голобрад, безбрад, голо­ јац, затишје, станка, безгласје, без ­
брадаст, голобрк гласност, бешумност, утиха, мучање,

liуба ж в. пр амен м ир, шутање хрв. - уи. пр ећ утк ивање

liуд ж в. карактер 1. liутљив прид. непричљив, тих, не ­

liудљив прид. напрасит, непредви ­ разговорљив , безгласан , малоречив,

див, хировит, каприц.иозан, несталан,

мучаљив, замукао, шкрт/штедљив
на речима, шутљив, занемео, неко ­
нагао, неуравнотежен, импулсиван,
муникативан,малорек,краткоречив,
раздражљив , напрасан, несталожен,

експлозиван, распа љив, мушичав ,

утихнуо, неговорљив, нем фи!., му­

темперамента н, свадљив - уи: чудан,

тав фи!., мучки арх. - уи. затворен 3.,
стидљив
груб , тврдоглав, бесан 1., јак2 , разу ­
здан, грозан 1. I1утљи ва ц м в. ћуталица

liудљивост ж хировитост, напра­ I1уl10РИТИ н есврш . непрел . О в. ћа­

ситост, непредвидивост, каприцио­
скати 0 в. шапутати

зност, нестабилност, импулсивн о ст, liуl1урин м зоол. (лат. Pyrhulla

раздражљивост, несталоженост, екс­ pyrhulla) зимо в ка, зимни ц а, црљенак

плозив ност, распаљивост, муши ч а­ "уwкати н есврш . прел . лупкати, гур­

вост, темпераментност, свадљивост кати , му вати, п одгуркивати
убацити сврш . прел . унети, прикљу­ прид обијање, привлачење, гурање
чити, уклопити, припојити, уметну­ фUi., барење фам., обрађивање фам.,
ти, угурати, укључити, углавити, уве­ навлачење фам.
сти, увући, ув р стv.ти, инкорпори р а­ убеђивати несврш . прел . В. нагова­
ти, метнути, ставити - фам . забити, рати 1.
турити, утрпати, гурнути, утерати, убијање с В. помор
увалити, набити, нагурати, стрпати, убирач м В. скупљач
уфурати жарi. убиство с погубљење, смакнуће,
убацити се сврш. фам. (ући у неку сре­ егзекуција, ликвидација, лишавањ е
дину) укључити се, ући, прићи, инкор­ живота, хомицидијум реШ., уморство
порирати се - фам. углавити се, увући хрв., уб ојство хрв .
се, угурати се, увалити се, утрпати се,
убитачан п рид. В. фаталан
убаштрати се, уфурати се жарi.
убити с врш . прел . усмртити, умори­
убедити св рш . прел . О (придобити ти, ликвидирати, погуби ти, одузет и
неког да нешто схвати, да не сумња)
живот, извршити убиство, лишит и
уверити, набедити, уразумити - уи. живота, збрисати с лица земље - фам.
доказати, обећати 49 В. наговорити
одстранити, смакнути, Дотући , до ­
убедљив прид . В. уверљив крајчити, докусурити, покосити, сре­
убеђење с о начело , веровање, по ­ дити, згромити, пролити крв, саста ­

глед, уверење , вера, гледиште, схва­ вити са земљом, прикратити за гла­

тање, поставка, теза, кредо, вјерују, ву, послати на други свет, доћи главе
теорија, увереност, уздање, супози­ - жарi. укокати, кокнути , уцмекат и,
ција, убеђеност 49 В . религија оверити, звекнути - суж. заклати,

убе1јИВВlbе с наговарање, натери­ преклати, приклати, просути црев а,

вање, терање, навођење, примамљи­ десетко вати, одрубити главу, стре ­

вање, врбовање, мамљење, хушкање, ља~и, завр нути шију, скинути гла-
 I
убити се увежбан 620

ву, упу цати , каменовати, пререзати убудуf1е прил . надаље, одсад, од овог
гркљан, утући, угушити, устрелити, момента, у будућности - уи. после
масакрирати, обезглавити, удавити, уважаван прид . В. уважен 1.
задавити, просути мозак, скратити
уважавати несврш. прел. О ценити ,
за главу, одстрелити, гиљотинирати,
поштовати, респектовати, што вати
посећи фи!., просвирати метак кроз ХрВ. @ марити, хајати, урачунавати,
главуфам. примећивати, узимати у обзир, при ­
убити се сврш . усмртити се, извр­ мати к знању, шљивити фам., верма ­
шити самоубиство, кокнути се жар!., ти ре!., абадавати ре!., бендати ре!.,
обесити се суж. - изр. пресудити сам обадати ре!., фермати ре!., шмирглати
себи, лишити себе живота, дићи руку фам . , шишати фам . , јебати нар . @} В .
на себе, одузети себи живот потврђивати
убица м (који је извршио убиство) уважен прид . О утицајан, пошто ­
крвник, зл очинац, убојица хрв. - суж: ван , достојанствен, ауторитативан ,
џелат, кољач, давитељ - уи. кримина­ проверен,угледан ,меродаван,виђен ,
лац цењен, уважаван, признат, прихв а­

убnажити сврш . прел. смањити, ћен , афирмисан, отмен, господствен ,

умањити, ослабити оштрину, сма­ углађен, ауторитетан, профињен, го ­
њити дејство, стишати фи!., снизити сподски, многопоштован форм. - уи:
фи!., амортизовати фи!., амортизира­ фин, охол f} угледан, цењен , досто ­
ти фи!. ХрВ. јанствен, истакнут, високопоштован ,

убоr прид. В. сиромашан утицајан, одабран, виђен, поштован ,

знаменит,запажен,посебан,мутебер
убоrост ж В. сиротиња
ре!., на гласу, озбиљан (играч), изу­
убожник м В. сиромах
зетан, врстан, зоран, изабран, отмен
убојит прид. о В. фаталан f} В. љу­
реШ., час т ан р е Ш ., реномиран реШ. ,
тит
биран реШ. - уи: примеран , најбољи,
убости сврш. прел . забости , заб':fТИ, важан , позна~велик , популаран,од ­
сунути, набости, боцнути, зарину­ личан @} (- примедба и сл.) прихва­
ти, зарити, засуљити фам., збичити ћен,испоштован , потврђен
жарi., кркнути жар!.
уваженост ж репутација, углед,
убрзавање с В. убрзање угледност, утицај , популарност, по ­
убрзавач м акцелератор, поспеши­ штовање , чувеност, престиж, рено ­

тељ, убрзаватељ мираност, част, нотабилитет, при ­

убрзање с убрзавање, акцелерација знање, поверење, реноме , добар глас,
сшруч. хвала , уважавање, ауторитет, поло­

убрзати сврш . прел . јурнути, пожу­ жај , угле~у друштву, познатост - сл:

рити, потрчати, зајурити се, појури­ слава, цењеност

ти, похрлити, забрзати, потпрашити уваnа ж басен , депресија, удолина,

пете/ноге, залетети се, затрчати се, поречје, удубина, завала, базен, по ­
убрзати се, опружити корак, полете­ толинареШ.

ти фи!., дати гас фам., ши6нути фам., увежбilВilње с б. проба 1.

нагнути реШ., акцелерирати сшруч . увежбан прид . в·ерзиран, изверзи ­
убрзо прил. В. ускоро ран, испрактикован , усавршен, изве -
621 увежбаност увидети I

жбан, извештен, истрениран, уходан, дочити се, доћи до уверења, видети

обучен,квалификован,упућен,рути­ на властите очи, стећи уверење, ви­
ниран , прекаљен дети својим очима

увежбаност ж О в. умеће 1. 49 в . . уверљив прИд . О (- аргумент и сл .)

форма 1. јак, снажан, убедљив, веродостојан ,
увежбати се сврш . изверзирати се, прихватљив, усвојив, логичан , плау­
извежбати се, извештити се, испрак­ зибилан, јасан, опипљив , убедљив 49
совати се , испраксирати се, аутома­ (- на речима) сугестиван, убедљив ,
тизовати се речит е (- победа) Ьчигледан, им ­

увезан прид . в. везан 1. пресиван, одлучан, пресудан, јасан ,

увек прил . О (без прекида) стално, надмоћан, убедљив

трајно, непрестано, вазда, ваздан, увесеnити сврш . прел . в. орасполо ­

свагда, свакад, нон-стоп , поваздан, жити

непрекидно, свакодневно, даноноћ­ увесељавати несврш. прел. усре ­

но, устрајно, без застоја/предаха, ћивати , разгаљивати, радовати, з ~ ба­

непроменљиво, све време, не пре­ вљати, пружати радос т, галити

стајући, непрестанце, континуира­ увести сврш. прел . О (учинити да не ­

но, постојано, упорно, у свако време, ко уђе у одређен простор) довести 49
читав дан, цели дан , по целу ноћ uзр., (примити у неку заједницу) прими ти,
дневице p~c., даномице реС., годимице укључити, довести, убацити, инкор ­
реС. , свеђер фам., константно фам., порирати, прикључити е (- законе ,
редовно фам., перманентно форм., мере) донети, завести, установити,
свеудиљ арх. , у свако доба uзр. , од успоставити - уи . утемељити 1.
зоре до мрака uзр. , од јутра до сутра увеflавање с повећавање, увећа­
u зр . - уи. често, заувек 49 (сваки пут) ње, повећање, нагомилавање, пораст,
уве к , вазда , ваздан , поваздан, по пра­ раст, гомилање , прилив, акумулаци ­

вилу е (у свако доба) било кад, у сва ­ ја , концентрација, доток, прираст,

ко време, вазда, свагда скупљање, појачавање, притицање,
увео прид . осушен, усахнуо, сасу­ Дотицање, навирање, повећање, по­
шен, стврднут, спарушен, исушен, тенцирање, агломерација, притјецај
окорео, спечен, смежуран, учмао, хрв., концентрирање хрв. - уи . про ­
сув , увенуо, спарложен, просушен - грес

уи: крт, црвљив увеflање с в. увећавање

уверавање с в . образлагање 1. увеflати се сврш. О в. отећи 49 на­
увереност ж уверење, вера , сигур ­ множити се, умножити се, нагомил а­

ност, убеђеност - уи. самопоуздање ти се, накупити се, повећати се

уверење с О мишљење, полазиште, увидети сврш . прел . докучити , раз ­

гледиште, схватање, поглед, убеђење, умети, спознати, схватит~ , укачи ­

убеђеност, веровање, позиција, на ­ ти, установити , ухватити, про зрети,

з ор , став, начело, принцип, девиза, признати,разлучити , проникнут и (у

,аксиом; вјерују, теорија, увереност, нешто), докачити, оучити, препозн а­
' животюi филозофија, светоназор ти, разазнати, скапирати, разабр ати,
хрв. 49 в. увереност видети, утувити у главу, стећи увид,
уверити се сврш. поверовати , осве- опазити, предочити себи, пред ста-
увијати I уrанути 622

вити себи, ући у главу, сагледати, до­
прети у главу, провидети, похватати,
утувити (у главу), препознати своју
грешку, ухватити конце, видети ја­
сно као на длану, постати свестан,
појмити, раз видети, приметити, по­
хватати (конце) фи!., дохватити фи!. ,
укопчати фам., сконтати фам., ску­
жити фам., прокљувити фам. , уочи­
ти фам., провалити жар!., извалити
жарf., укапирати жарf., поњати ре!.
увијати несврш. непрел . О извијати,
савијати, повијати, пресавијати, пре­
вијати, прегибати, угибати, кривити,
искривљавати, витоперити, завртати,
пресамићивати, увртати 49 (- У омот)
мотати, замотавати, умотавати,
ковати, завијати, смотавати @) (- ко­
су) локнати, коврџати О фам. врдати,
изврдавати, вадити се, правдати
ослобађати се, избегавати, извлачи­
ти се, изговарати се, оправдавати се,
извињавати се, лавирати, тражити
изговор, врдуцкати, тражити испри­
ку/разлоге, избављати се, шеврдати
фам., шарати фам., врлудати
испричавати се хрв., хватати криви­
ну изр. - сл: забушавати, измотавати
увпачити неС9РШ . прел . в. увући
увојак м коврџа, лок на, витица, ко­
врча, увојница, кудра, завиј утак, рол ­
на, завојак, ц акна фам. , фрчка фам.
увојит прид. в. увијен 1.
увоwтити св рш . прел . О (углачати
воском) навоштити, извоштити 49 в.
ишибати 1.
увреда ж вређање, омаловажавање,
потцењивање, понижавање, псовка,
погрда, псовање, хуљење, непристој­
ност, срамоћење, хула, погрдне речи,
ружење, клевета, оцрњивање, убод
фам., ујед фам., угриз фам., крупна
реч фи!., инвектива арх.
увредљив прид. О в. простачки,
па­
погрдан, понижавајући, понизујући,
офенсиван, пејоративан, саблажњив
- уй. примити ван 49 осетљив, повре­
се,
дљив
уврежен прид . (о мишљењу, стано­
вишту) укорењен, устаљен, уса ђен ,
прихваћен, раширен, општеприхва ­
ћен, признат, учвршћен, традицио­
налан,стар , древан
фам. ,
увуliи сврш . прел . О гурнути, угу­
рати, завући, утакнути, уденути, за­

се, измицати
денути, увести, ставити, метнути 49
увијач м паковање, амбалажа, папир, (- нешто кроз нос) удахнути, пову­
ћи, ушмркнути @) (- некога у нешто)
омот, папир за умотавање, овојница,
овитак, омотач, штитник, овој, пакунг
умешати,укључити, убацити

ре!., пакирање хрв . - сл: писмо, пакет увуliи се сврш . О завући се, ушушка­
увијен прид. О кривудав, вијугав, ти се 49 (- У кућу) ући, ушуњати се,

завијен, спиралан, витичав, вијугаст, пришуњати се @) фам. в. убацити се

извијен, завинут, завојит, окукаст, уrађати несврш . О (чинити све не­

замршен, завојаст, увојит, змијаст, ком) чинити, удовољавати, испуња­

завојевит, серпентинаст, нераван, вати жеље, повлађивати, подилазити,

змијугав, цик-цак фам., пужаст фи!., задо вољавати, излазити у сусрет изр .,

веругав реШ., веругаст реШ., баврљаст ићи низ длаку изр., увлачити се фам.
реШ. - сл: крив, заобилазан 49 упако­ изр. 49 в. договарати се

ван, умотан, обавијен, замотан, смо­ уrа1јач м б. улизица

тан @) в . таласаст уrанути сврш. прел . (помаћи из згло­
увпака ж в. улизица ба) ишчашити
623 yrac I yroBop

yrac м бот. (лат. Nasturtium officinale) дети, уочити, спазити, разабрати,

реј: крстовник, поточарка, драгушац, снимити фам., уловити оком фам.,
драгушић, бобовњак, водена гору­ ђанити жарi., шмекнути жарi., ошме­
шица, водена лоћика, водени крес, кати жарi., извалити жарi., провали­

гардун, госумаћ, грбак,деразга,дре­ тижарi.

зга, резаница, ресник, студенчица, уrnеДник м достојанственик, ауто­

бели угаз ритет, великан, моћник, доајен, име

уrибати несврш. прел. 6 . увијати 1. (велико), одличник, елита, првак, бе­

смртник, капацитет, величина, цвет
уrибати се несврш. (под теретом)
савијати се, пресавијати се, кривити
друштва, неко и нешто - фам. фигу­
ра, класа, квалитет, марка, маестро,
се, извијати се, повијати се, превијати
човек од формата, калибар, легенда,
се, прегибати се, пресамићивати се
крупна риба, крупна зверка, буџо ­
уrинути сврш. непрел . 6. умрети
ван, буџа - жарi. мудоња, фаца, мудо
yrnaBHoM прил . најчешће, махом,
- реси. цеllебритет, нотабилитет
обично, понајвише, понајчешће, у ве­
yrneAHocT ж репутација, углед, ува­
ћини (случајева)
женост, утицај, популарност, пошто ­
уrnађен прид. 6 . сусретљив
вање, чувеност, престиж, реномира­
уrnађеност ж О профињеност, еле­ ност, част, нотабилитет, признање,
ганција, стил, софистицираност, до­ реноме, добар глас, хвала, уважава­
тераност, изврсност, рафинираност, ње, ауторитет, познатост - сл: слава,

финоћа, избрушеност, истанчаност, цењеност

склад(ност), дендизам фам. - уа : ле­
уrљаник м (спремиште за угаљ)
пота - сл: култура , гламур 8 6. учти­ шупа, угљара, спремиште, амбар, ћу­
вост
мурана

уrnачан прид. О гладак, изглачан,

уrњетавање с тлачење, насиље ,
сјајан, изравнан, раван, без набора, мучење, присиљавање, поробљива­
без неравнина, брушен, избрушен, ње, виоленција, насилништво, зло­
сјајан
8 испеглан • фиi. 6. дотеран стављање, злочинство, подјармљива­
yrneA м репутација, угледност, ува­ ње, присила, дивљаштво, силништво,

женост, утицај, популарност, пошто­ силеџијство, примена силе, зулум ,

вање, чувеност, престиж, реномира­ погром суж. - уа: злочин, разбојни ­
ност, част, нотабилитет, признање, штво, сила, агресија, грубост 1.
поверење, реноме, добар глас, хвала, уrњетавати несврш. прел . О кори­
уважавање, ауторитет, положај, по­ стити, искоришћавати, израбљивати,
знатост - сл: слава, цењеност окоришћавати се, извлачити корист
yrneAaH прид . уважен, цењен, ис­ uзр., возати фам., глобити фам., дра­
такнут, високопоштован, утицајан, ти фам. - уа. злостављати 8 6. му­
одабран, виђен, поштован, знаменит, чити

запажен, на гласу, частан реси . , рено­ уrњетавач м 6. тиранин

миран реси., биран реси., мутебер реј. yroBop м О (уговор О сарадњи на
- уа: примеран 1., популаран, одли ­ одређеном плану) савез, пакт, дого­
чан вор , погодба, нагодба, уговор - уа.
уrnедати сврш . прел . запазити, ви- договор 1. 8 6 . ангажман 1.
 I
уrоворити ударање 624

уrоворити сврш. прел . договорити, уrурати сврш. прел . в. убацити

погодити се, утаначити, нагодити се, уrурати се сврш . (ући у неку среди­
закључити, утврдити ну) в. убацити се
yroAaH прид. О комотан, удобан, уrуwити сврш . прел. в. уда вити 1. и
простран, комфоран, подесан, добар, 2.
широк, нескучен, пријатан, лагодан уд м О екстремитет, руке суж., ноге
е в. сусретљив суж. е (мушки полни орган) фалус,
yroAHocT ж О пријатност, комот­ пенис, полни уд, удо, стидник, спол­

ност, лагодност, комфор, подесност ни уд, споловило хрв., пимпек хрв.

е в. учтивост - фам. мали, мишко, кобасица, ку­

уrођај м расположење, стање, дух рајло, пишић, батина, понос, чунак,
фиf. , амбијент фиf., клима фиf., дугајло, мој, чундара, ђока, справа,
озрачје фиf. хрв., атмосфера фиf., ми­ алатка, патка - нар. курац, дика, кита,

рис фиf., амбијенат pef., штих фам., кара - жарf. буздован, кобаја, туки,
штимунг фам. питон, кића - gеч . пиша, куре, паче
yroj.eH прид. (о човеку или животи­ удавити сврш. прел . О (убити неког
њи) дебео, пуначак, гојазан, незгра­ дављењем) задавити, придавити, угу­
пан, масиван, овелик, здепаст, попу­ шити, пригушити, одузети дах - уи.

њен, округао, набијен, омашан, кру­ убити е фиf. (досадити неком дугим
пан, позамашан, замашан, повелик, и напорним разговором) досадити,
подебео, теретан, тежак, одебео, на­ угњавити, дојадити, дозлогрдити,
брекао, дежмекаст фам., збојит реШ. угушити фиf., удавити фиf., сморити
уrојити се несврш. прел. (постати жарf., уништити ексир. - уи . брбља­
дебљи) удебљати се, проширити се, ти

рашири ти се, попунити се, поправи­ удавке ж мн . зоол. (лат. Boidae) кр­
ти се, усвињити се фам. жљоношке

yrop м зоол. (лат. Cogner cogner) удаљавати несврш . прел. в. укла­

морска јегуља, груј, груг њати

уrоwl1ава ње с гошћење, примање, удаљен прид. далек, завучен, забит,

дочекивање, чашћење - уи. гозба забитан, забачен, глув, дубок, уса­
уrрабити сврш. прел. О в. узети 1. е мљен, богу иза ногу/леђа/кичме/тре ­
в. украсти @) (- прилику) искористи­ гера изр. - уи . вратоломан 2.
ти, зграбити, улучити хрв. удаљеност ж в. раздаљина

yrpejaH прид. в. топао 1. удаљити сврш . прел. в. уклонити 2.

уrриэ м ујед, гриз, загриз удар м О в. ударац 1. е в. офанзива
уrрожавати несврш. прел. О (као @) в. шлог
претња) претити е (као опасност ударање с О (- о нешто) лупање,
за сигурност другога) узнемиравати, трескање, бубање, грување е бука,
висити над главом изр., радити о гла­ лупање, лупа, клопарање, тутњава,

ви изр. - уи . сметати, мучити чангрљање, тандркање, т реска , лу­

уrроэити сврш. прел. О (као прет­ .lарање, халабука, ломњава, клопот,

ња) припретити, запретити е (као звекет, прасак, брека, клопотање,
опасност за сигурност другога) * праскање, лупњава, грување, грохо т,
625 I
ударати удиеати

ларма, тресак, праска, тропотање, пити,ода л амити,чвргнути,бубну т и ,

звекетање, штропот, топот, бусање, лоћнути , млазнути, генути, кркнути ,
лупкање, кврцкање, тропот, бат, шо­ шљиснути, шикнути, шибнути, опај ­
пот, бубетање, тарлабука, трескање, дарити, бребнути, жв.ајзнути, крну­
ломљавина, зврјање, звека, куцкање, ТИ, пљуснути, ритнути, ћушнути ,
бубњава, тумбање, штробот, бубња­ марнути, шукнути, а к нути,чукнути ,

ње, тутањ, шоботање, шобот, лопот опаучити, пљеснути суж., ошамарит и

pef., лопотање pef., ломот pef., др­ суж. , опендречити суж. , ошалапити

ка pef., громотање реШ . , весак реШ . , фам. , мазнути фам., патосати фам.,
трубњава реШ., громот реШ . - сл: гро­ шљуснути фам., поподити фам., па­
хот, ломљава тосирати фам . , буџнути фам. , шор­
ударати н есврш . прел. О бучати, лу­ нути фам. , рокнути фам. ,ошајдари ­
пати, топотати, лармати, трескати, ти фам . ,опандркнути фам., ћопити
грувати, тумбати, тутњати, лупетати, фам. - уи : развалити, распалити, .убо ­
грмети , штропотати, праскати, тан­
сти, ошинути 1. - сл: грунути , звекну­
дркати, дрндати, клопарати, лупара­
ти @ ирел. (песницом) треснути , рас ­

ти, тарлабучити, халабучити, бакта­ палити, лупити, бубнути, жвајзнути

ти, хуктати @ млатити, бити, тући, фам., оплести фам. , залепити фам.,

батинати; ћушкати, бубетати, девета­ звизнути фам., стрефити фам. , опа­

т и , бубати, ломити, пљускати , шама­ учити фам. , набости жарf. , састави ­

рати , лупати, бусати, ломатати, гње­ ти (с патосом) жарf. , шорнути жар f.,

чити, чвркати, шакетати, чибукати, навући (на песницу)жарf., акнути

жарf., нокаутирати суж. . неирел. в.
пљескати, чукати , бубњати , лупка­
устремити се
ти , лупетати , млатарати, канџијати,
мазати фиf., тепати pef. , тепсти pef., удварање с завођење, кокетирањ е,

мецати pef., лемати фам., шутирати придобијање, флерт, освајање , мув а­

фам. , макљати фам., лешити фам. , ње фам., очијукање фам. , обрађива­

воштити фам., табати фам., рокати ње жарf. , старт(овање) жарf. , баре ње

фам. , лемезати фам., фајтати жарf., жарf.

пеглати жарf., футити жарf., давати удварати се несврш . заводити , ко­

по туруеуф. кетирати , флертовати, мувати, бари­

ударац м О удар, тресак, звук, бат ти , стартовати , придобијати, осваја­

@ пљесак, шамар, пљуска, удар, мл ат,

ти, обрађивати жарf. , очијукати р еШ.

ћушка, нокаут суж. - pef. заушак, бу­ удворица м ж в. улизица

ботак, клеп, мљас . в. шут О фиf. удео м ангажман, учешће , анг а­

ударање, губитак, невоља, недаћа, жованост, интервенција, делов ање,
патња, потешкоћа, ште т а - уи. про­ ангажовање, партиципација, поср е­
паст довање, учествовање, доприно с, св р­

ударен прид. фам . в. ћакнут станост, уплитање, уз имање уч ешћа

(у нечему) - уи: помоћ, труд
ударити сврш. непрел . прел . О ирел .
лупити, лупнути , треснути, дрмнути ,
удес м в . судар 1.
6упити, ПУКНУТИ, 3ВИ3НУТИ, ОШЦНУ­ удесити св р ш. преп . О б . изменити 1.
ти, клепити, клепнути, млатнути, му­ @ в. преуредити 1.
нути,одвалити, ребнути, депити, љо- удиеати несвр ш. прел . О аспирира -
 I
удобан уживање 626

ти, дисат и, усисавати, увлачити ва­ ужасавати се несврш. В. гнушати

здух 8 В. њушити се

удобан прид. В. угодан 1. ужасан прид. О В. страшан 1. 8 екс­

удовољавати несврш. непрел . В. ир . В. ружан 1.
угађати ужасно прил. О јако, веома, врло,
удружен прид . О здруже н, спој ен, нарочито, посебно, страшно, неверо ­
стопљен, уједињен, синтетизоваан, ватно, непојмљиво, дубоко, неизмер­
сливен, фузи онисан 8 заједнички , но 49 (- се понети) лоше, грубо, ката ­
општи, скупни, колективни, свеоп ­ строфално, поражавајуће , поразно,
шти, опћи хрв. страшно, ружно

удружење с О организација , асо­ ужаснут прид . запањен, згранут,

цијација, савез, дружина, друштво, згрожен, пренеражен, пресенећен ,

федерација, алијанса, група , унија, констерниран, фрапиран, занемео,

коалиција, братство, заједница, орта­ збланут, запрепашћен, скамењен -

клук, задруга, клуб, конзорциј, ком­ уи. изненађен, плашљив

панија, афилијација, удруга хрв. син­ ужаснути се сврш. прел . (много се

дикат суж., еснаф суж., цех суж. - сл: уплашити) пренеразити се, престра ­
лига, лоби 8 В . уједињење вити се, згрозити се, запрепастити се,

удружи вање с В . уједињење

унезверити се - уи. уплашити, запа­

њити, изненадити
удружити сврш. прел . здружити,
уже с О канап, конопац, гајтан, ве ­
с појити, саставити, стопити, удру­
за, врпца, трака, везица, пантљика ,
живати, ујединити, синтетизовати,
конопчић - p ef. корда, петља, врвца,
слити,амалгамирати,фузионисати
банда, шнур, потегача , узао, жнора,
удружити се сврш . здружити се,
привезница, сиџим, уза , хват, тенеф,
ујединити се, сложити се, спојити се,
кабл, стрека, шпага, гурђела, приве­
саста вити се, пове з ати се, пактирати,
за - суж. штрик, учкур, путо (уже ко ­
направити коалицију - фам. уорта­
јим се вежу предње ноге животињи),
чити се, шуровати, слизати се, ухва­
потегач (конопац за поди за ње једра),
тити се у коло, бити У дослуху
гаћник, ширит (украсна трака на оде­
удубина ж В. удубљење
ћи), путило (уже којим се вежу пред ­
удубље ње с о удубина, улегнуће, ње ноге животињи), ла со (коноп за
издуби на, слегнуће, улегнина, улек­ хватање стоке), гумина (дебело брод­
нуће, издубак реШ. 8 рупа, шупљина, ско уже), опута (предена/плетена
бушотина, дупља, отвор, перфораци­ врпца за порубљивање одеће) , гуртна
ја, пробушоти на, провртотина (веза од ластиша) , бандерола (трака
ужарен прид . В. топао 1. од хартије/украсни повез на пошиљ­
ужас м страва, језа, гроза, стравич­ кама), дретва (трајка за везивање опа ­
ност, грозота, страховито,~ стра­ нака), литар (каиш/огрлица на врату
хота, терор, језовитост, грозомора, животиње) , паламар (дебело бродско
страхотност, паника, куга и колера уже), личина (уже од лике/конопац

фам. , пакао фам. фи!., шок жаРf., хо­ уопште) - уи. чвор @ В. вијача
рор жарi., ужасност реШ . - уи: страх, уживање с О ужитак, угодно ст,

одвратност милина, миље, блаженство, задовољ-

627 уживати узбуl)е н I

ство, мерак, угода, угодба, празник у бесциљ арх., з алуду ре!. , бош ре!., џа­
фи!. , драгост Хр8. 41) коришћење, рас­ бе фам. , џаба фам., утаман фам., џба
полага~е, служење , рабљење жарf., само тако жарf., заман арх. ре!.,

уживати несврш . непрел . прел . О н е­ занаго реШ .

ирел. беговати,благовати, царствова­ узаnудан ПРИД . О 8 . залудан 1. 41) в.

ти, царовати фи!., аговати фи!. - уи. неважан @) 8. сувишан 1.
пријати 41) ирел. в. употребљавати 2. узаnудност ж бесмисленост, изли­
ужитакм 8. уживање 1. шност, бесциљност, бескорисност,
ужурбаност ж журба, јурњава, жу­ ништавност, безвредност, непотреб ­
рење, метеж, цајтнот, општа јурњава, ност, сувишност, несувислост, безна­
трка фи!., гужва фи!., фрка фам., стр­ чајност, спо редност, несврховитос т,
ка Хр8. жар!. некреативност - уи : банално ст, јало­
уз пред. 8. поред вост

узаврео прид. 8. топао 1. узаман ПРИЛ. в. узалуд

узаврети сврш. прел . О прокључа­ узаптити СВРШ . прел . О арх. 8. ухап­

ти, проврети, прокипети, закипети, сит и 41) в. украсти
прокувати, ускипети, преврети, ба­ узбодрити СВРШ. прел . в. исхвали ­
цити кључ изр. 41) фи!. (много се из­ ти
нервирати) помахнитати, разбеснети
узбрдан ПРИД. 8. стрм 1.
се, подивљати, излудети, помамити
узбрдица ж 8 . обронак
се, распомамити се, букнути, плану­
узбудити СВРШ . прел . О (изазвати
ти, наљутити се, праснути, ражести­
узбуну) усплахирити, узнемирити,
ти се, разљутити се, експлодирати,
узбудити, узрујати, уздрмати, уско­
узав рети, запенушити, запенушати,
мешати, узвитлати, потрести, унети
прекипети, разгневити се, распали­
пометњу, аларми ра ти, усковитлати
ти се, успламтети, побенавити фам. ,
фи!. 41) (сексуално - ) успалити, нало­
подилејисати фам., шизнути фам.,
жити фам., за п алити фам., напалити
изгубити памет изр., пошизети фам. ,
вриснути фам., подилканити жар !., фам.

изгубити власт над собом изр . - уи . уз6удити се СВРШ . О успаничити

полудети, наљутити се се, узнемирити се , усплахирити се,

узајаман прид. 8. обостран уз рујати се, дићи фрку фам. 41) (сек­
суално, страсно пожел ети) пожуде ­
узак прид. О узан, тесан, скучен ,
ти , помамити се, планути пожудом,
збијен, мале површине/ширине 41)
распомамити се фам., запал ити се
(о одећи) приљубљен, припијен, за­
тегнут, стегнут, стиснут, тесан, не­
фам., напалити се фам., попалити се

удобан @) (- избор) коначан , мали, жар!., наложити се фам., накрајс тати

ограничен, одређен, сужен, скучен, се фам. , примити се фам .

лимитиран,фиксни узбудљив пр ИД. (који изазив а узбу­

уза~уд прил . безразложно, бадава, ђење) напет, буран, узбуђујући, пун

беспотребно, низашта, низашта, улу­ узбуђења, снажан - уи. занимљ~в ,

до, забадава, без потребе, без разло­ духови~немиран,потресан

га, заврага, ни због чега, без везе, без узбуl)ен ПРИД. о узнемир~н, забри­
сврхе, тек онако, узаман, утутањ ре!. , нут, неспокојан , ' немиран , усплахи -
 I
узбу1)ење уздиrнути 628

рен, надражен, нелагодан, у бригама, узвисивање с 8. обожавање

пун бриге, брижљив реШ . - уи . по ­ узвисина ж 8. узвишење
тресен 8 (сексуално -) запаљен фи;. узвисити сврш . прел . 8 . уздигнути
фам. , напаљен жар!. @) 8. усхићен
узвисити се сврш. 8. уздигнути се
узбу1)ење с о узнемирење, уcnла ­
узвишен прид. О ви те шки, кава­
хиреност, надраженост, нелагодност,
љерски, џентлеменски, профињен ,
узрујаност 8 (сексуално -) запаље­
отмен, рафиниран, пожртвован,
ност фи!. фам. , напаљеност жар!.
племенит, лепих манира, несебичан ,
узбу1)и вати несврш . прел . О (дово­ <Јестит, галантан, частан , сублиман
дити у стање појачане осетљивости) реШ., ритерски реШ. - уи: храбар 8 8.
узнемира вати, узрујавати, дрмати, божански 1. @) свечан, пригодан, еле­
комешати, надраживати, дражити 8 гантан, празнични , гала, парадни,

(сексуалн о -) дражити, надражива ­ церемонијалан, посебан , раскошан,

ти, палити фам. , ложити фам ., пржи ­ сјајан, химничан
ти жар!. узвишење с О вис, висија, узвиши­
узбуна ж о аларм, ларма ре;. 8 8. ца, узвиси на , висост, врлет, височје,
паника узвишица, хридина, врх, в исота арх. ,

узбунити сврш . прел . уздрмати, грич Хр8. 8 8. брдо 1.

алармирати, узрујати, узбудити, ус­ узврат м О 8. освета 8 8. реванш
комешати, деранжирати, узвитлати, узвратити сврш. прел . О одговори ­
усплахирити, потрести, унети помет ­ ти, узвратити на питање , рећи, казати,
њу, узнеми рити , дићи на ноге, распа ­ прозборити, одвратити реШ. ·8 (вра­
лити фи!. , усковитлати фи!. , потпа­ тити за учињено добро) одужити се,
лити фи!., разгорети фи;., узбуркати вратити @) (вратити за учи њено зло)
фи!. - сл : будити, узаврети фи!., про ­ вратити, осветити се, реванширати

будити се, наплатити, вратити мило за дра­

узбуркан прид. буран , усковитлан, го, вратити шило за огњило - унеси

узвртложеll, вихоран, ускомешан, ова два значења и под врат ити

ту рбулентан, ковитлав, вртложан, узвртnожен прид . 8 . узбуркан

немиран узrајати несврш . прел . О (- биљке)
узбуркати се сврш. (о мору) уско­ чувати, култивисати , п азити, гајити,
витлати се, ускомешати се , узаврети, обрађивати, обделавати , пестовати,
узнемирит и се, за п енити се гојити - суж: сејати, садити 8 фам. (-
узвеnичати сврш. прел . О 8 . уздиг ­ децу) гајити, одгајати, чувати, пази­
нути 8 8. исхвалити ти, неговати

узверавати се несврш. верати се, узrредан прид. 8. споредан

пењати се, успињати се, обавијати се, узда ж војка, вођица, кајас ре!., ди­
вити се, пентрати се, вешати се, ви­ згин фам.
југати се, овијати се, провлачити се, узданица ж О упориште, подршка,
кешати се жар!. ослонац, стожер фи!., стуб фи!. - уи:
узвикивањ е с 8 . ларма гаранција, помоћ 1. 8 8. подршка 1.
узвики вати несврш . непрел . 8. ур­ уздиrнут" сврш . прел . О подићи,
лати • qодигнути, уздићи, узв исити , из -
629 уздиrнути се узнемиравање I

дићи, издигнути, одигнути, одићи, реШ., позоран хрв. - уи : прорачунат,

узнети, надићи, надигнути, придиг­ темељит 49 в. стидљив
нути, придићи, дићи 49 узвеличати, уздржано прил. (на смирен начин)
узнети, вазнети арх. одмерено, смирено, умирено, хлад­

уздиrнути се сврш . О попети се, нокрвно, лежерно, неусиљено, бе з

дићи се, дигнути се, уздићи се, узне­ панике, без напрезања, мирно, уме­
ти се, подићи се, придигнути се , уз­ рено, опуштено фам . , кул жар!., ла ­
висити се, понети се, наднети се, из ­ ганезе жарf.
вити се, узлетети фи!., полетети фи!., уздрмати св р ш. прел. в. узбунити
вазнети се реШ. 49 полетети , узвисти­
уздрхтати сврш. непрел. з адрхтати ,
ти се, узнети се, узлетети , уздићи се,
затреперити, затрести се, устреп та­
винути се, вазнети се арх.
ти,затитрати
уздизање с в . обожавање
узе с мн . В . окови
уздизати несврш. прел . О в. уздиг­
узенrија ж стремењача, бакрачлија,
нути 1. 49 обожавати , величати, по­
стремен
штовати, глорификовати, адорирати,
узет прид. О (који не може да се кре­
славити, ценити, прослављати, узви ­
ће) одузет, парализован, инвалидан ,
сивати, идолизирати ,уз носити, диви­
дефектан - уи. ћопав 49 преузет, оду­
нирати, преуздизати, ковати некога у
зет, заплењен
звезде uзр. , штовати хрв . - сл: дизати,

хвалити, преценити, истицати

узети сврш . прел . О (дохватити ру­
ком, 10.. оно што се нуди) прихвати ­
уздизати се несврш. О в. уздигну­
ти, дохватити, примити , преузети ,
ти се 1. и 2. 49 успевати, напредовати,
просперирати, успињати се, ићи на­
утрабити, зграбити, ћапити фам ., ис­
тргнути (узети на силу из руке) 49 В.
пред, развијати се, издизати се, на ­
предовати у служби, имати успеха, украсти 8} (- мало парче од нечега)

пењати се , аванзовати фам. штрбнути, чупнути, откинути , брц­

нути в фи!. (запослити) в . пост ави­
уздисати несврш . непрел . (испушта­
ти звук у знак жаљења) ухтати фам.
ти 1.
узпетање с полетање, поле т, уз­
- уи. жалити се 1.
лет, уздизање, дизање са земље, излет
уздиflи сврш. прел . в. уздигнути
реШ.
уздиflи се сврш. в. уздигнути се
узпетети сврш . непрел . полетети,
уздржавање с апстиненција, об­
уздигнути се, винути се, дићи се са
уздавање, одрицање, суздржавање,
земље
пост суж., стоицизам фи!. - уи: по ­
стојаност 1., стрпљивост узмицање с измицање, померање

уназад, одступање, повлачење , узмак,

уздржавати се несврш. О апсти­
нирати, обуздавати се, одрицати се, устук, одмицање, бег

суздржавати се, постити суж. 49 В. узмицати несврш . непрел . повлачи ­

устезати се ти се , измицати се, устукивати , одми­

уздржан прид. О суздржан, суздр­ цати се, померати се уназад, бежати

жљив, опрезан, пажљив, обазрив, об­ узнемиравање с О уз6уђивање,

зиран, смотрен, предострожан, дис­ узбуњивање, забрињавање, секирање
танциран, вигилантан реШ., помњив 49 в. досађивање
узнемиравати укпањати I 630

узнемиравати нес врш. прел. О к~вач, виновник 8 б. кривац

(ун осити немир код некога) узбуђи­ узрујавати несврш . прел . б. узне­
вати, узбуњивати, узрујавати, потре­ миравати

сати , б ринути, секирати, забрињавати узрујати сврш . прел . б. узнемирити

- уи. дражити 1. 8 б. досађивати 2. ујдурма ж б. сплетка 1.
узнемирен прид. б. уз6уђен 1. . ујед м угриз, гриз, загриз
узнемир еност ж немир , неспо­ уједати се несврш. О гристи се, гло ­
кој с тв о, неспокој , потресеност, узбу­ дати се 8 фи!. б. свађати се
ђеност, узбуђење, узрујаност, брига, ујединити сврш. прел . б. удружити
зебња, стрепња, бојазан, тескоба, за­
уједињење с припајање, сједиња­
бринутост, секирација, анксиозност
вање, анексија, интеграција , спајање,
- уи. стр ах
стапање, фузија, сједињење, удружи­
узнемирити сврш. прел. О (и з азва­ вање , здружење, удружење, уједиња­
ти нем ир) усплахирити, узбудити , вање , здружив а њ е, амалгамирање
узрујати, уздрмати, дрмнут и , ускоме­ фи!., срастање фи!., амалгам а циј а
шати, узв итлати, жацнути, коснути,
фи!.
п о трести, у нети пометњу, усковитла­
уједљивост Ж б. пакост 1.
ти фи!. - уи. повредити 2. 8 (- воду,
уједначен прид. равномеран, ј едно ­
море, реку, јез еро) уз буркати , ус т ала­
личан , једнолик , линеаран , с к ладан,
сати @) б. уплашити
ср е ђен, свуда једнак , једнако распо­
узнети сврш . прел. б. уздигн ути
ређен, нивелисан, изнивелисан, пра ­
узнети се сврш. б. уздигнути се в олинијски, течан фи!. - у и . ист и
узношење с б . обожавање укаљан прид. О б. прљав 8 б . осра ­
узор м О модел , пример , норм а, моћен
пр о тотип, мерило, парадигма, архе ­ укапирати сврш . прел . жарг. б. уви ­
тип, савр шенс тв о, критеријум, путо­ дети

каз, идеал ан пример, идеал , образац, укачити сврш. прел . жарг. б. увидети
углед арх. 8 б. уз ор а к 1. укидање с поништење , анулирање,
узорак м О огледни пример а к, му ­ опо з ив , раскид , повлачење, развргн у­
стра, узор 8 шаблон , скица, нацрт, ће , поништавање, укинуће, обуста­
схема, ма ке т а , обра з ац, кроки , кон ­ вљање, опозивање, аболиција, абро­
цепт, кос тур, план, скелет, модел,
гација ираБН . , поништај Хрб .
нацртак , пр едложак, калуп фи!., ап­ укинути сврш . прел . б. поништити
стр акт реШ. @) пример, примерак, ко ­
укпањање с елиминисање, скла­
пија
њање , отклањање, и з бацивање , уда­
узора н прид . б. час тан
љавање, одстрањивање, одбацивање,
узорност ж б. морал избацивање, изношење , вађење , ис­
узраст м О висина , стас, раст 8 теривање, одлагање, померање, по­

(временски период у расту човека) мицање

старос~године,доба укпањати несврш . прел . склањати,

узрок м О б. темељ 8 б. разлог 1. одлагати, померати , помицати, уда­

узрочник м О изазивач, проузро­ љавати, отклањати, избацивати, од­

ковач, з ачетник, покретач, подстре- страњивати, елиминисати, брисати,
 укnапање I укруliивати се

бацати , прецртавати фиi., одсецати укопчати сВрш . прел. фам. в. увидети

суж., ампутирати суж.
укnапање с в. прилагођавање
укnет прид . в. зачаран
укnети свр ш . пр ел. в . проклети
укnонити св рш . пр ел. О в .
укорењен пр ид. в. уврежен .
укорити сврш . прел . в. прекорити
укочен прид. О (предмет) крут, не­
савитљив, негибак, негибљив, нее­
помери­ ластичан, картонски суж., уштиркан

ти 1. 49 (учинити да нечега не буде) суж. 49 (особа) миран, удрвењен ,

одстранити, збрисати, отклонити, укипљен, укрућен, утрнуо, ушта­
удаљити, одбацити, искључити, из­ пљен, дрвен фиi. @) в. усиљен
општити, уклонити @) в. поништити украс м декорација, декор, аплика­

укnопити свр ш . пр ел. в. унети ција, украшеност, дрангулија фиi. ,

укnопити сесврш. привићи се, при­

урес арх., кићеност реШ . - суж: фјо­
рет, шара, чипка, решма реј., орна­
лагодити се, навикнути се, навићи се,
мент, токе, фјоритура, накит, вињета
аклиматизовати се, аклиматизирати

се, асимиловати се, асимилирати се,

- уи. накит

украсти сврш . прел . утрабити, оте­

адаптирати се, саживети се, усклади­

ти се, акомодирати се, претопити се,

ти, зграбити, приграбити, однети,
узаптити, узети, окрасти, одузети,
стопити се, изједначити се, апсорбо­
запленити, о џ епарити суж. - еуф. оту­
вати се, оДомаћити се, снаћи се фам.,
ђити (од неког), присвојити (нешто),
стопити се фам. , ушемити се жарf. -
олак шати (неког за нешто), оштетити
уи. убацити се
- фам. ћорнути, дићи, згепити, ћапи ­
укљата ж з о ол . (лат. Oblata mеl апи­
ти, мазнути - жарi. дигнути,одрапи ­
ra) ушата, црнореп, оћата, црногуз
ти, здипити, одуљити, мунути, оле­
укљева ж зо ол. (лат. Alburnus albur- шити, одрати, марнути, дрмнути
пus) сарага, уклија
украшен пр и д . кићен, гиздав, еле ­
укључивати несврш . прел . О (- гантан, дотеран, нађинђан, накићен ,
уређај) палити, спајати, уштекавати,
накинђурен, нацифран, улепшан ,
упаљивати, активирати, покретати,
нагиздан, полепшан, напирлитан ,

стављати у покрет/погон 49 в. уно­ уређен, китњаст, сређен, кокетан ,

сити
урешен, налицкан, пицнут жарi., у
укључити с в рш. п рел . О упалити, тренду жарi. - уи: отмен 1., сјајан, мо ­
активирати, покренути, уштекати, деран, скуп - сл: раскошан, биран
ставити у погон/покрет 49 в. поста­ укроliен прид. (учинити кротким,
вити 1. @) в. унети обично дивље животиње) припито ­
укључити се с врш . (ући у неку за­ мљен, савладан - уи . послушан

једницу) придружити се, прикључи­ укрстити сврш . прел . О скрстити ,

ти се, прићи, убацити се, увућ и се , прекрстити, изукрштати, укрижати

уврстити се, инкорпоритати се, утр ­ хрв. 49 (о биљкама) накалемити, при ­

пати се фам., увалити се фам., уба­ цепити, уцепити, оцепити, уплести ,

штрати се фам. , упетљати се фам., оплеменити, уцепљивати, наврнути

уфурати се жарi. р е;. , окулирати сшруч.

укоnико в з н . ако, да, у случај у да , укруliивати се несврш . кочити се,
кад ( б и ) , а ко којим сл уч ај ем ,l;тврдњавати се , крут ит и се, губити
 I
укрштање уnичар

еластичност/гипкост, крути ти (неки потркуша, пузавац , прилизица, при­

део тела) шивак, прирепаш, тампон, прирепак ,

укрштање с (место на којем се укр­ трабант, подрепица, увлака, шлих­

штају путеви) В . раскрсница тара, лижилонац, брабоњак, лизач,
укрwтати несврш. прел . О (биљке) крпа, прирепица, подрепаш, припу­

калемити, пелцовати, цепити, моди­ зник, подрепина, улагивач, пачавра,

фиковати (генетски), оплемењивати, прирепина, хвалитељ, лизун, харле­

стварати хибриде, стварати нову вр­ кин, удворник, припуз(ица), лакеј,

сту, навртати ре!., полутачити арх., водоноша, дупелизац, фластер, чи­

крижати хрв. в (животиње) парv.ти, чак, угузник, гузичар, чанколиз арх. ,

модификовати (генетски), стварати лижисахан арх. - жарf. вазелинац, бу­

мешанце, спајати, стварати нову вр­ љаш - уй: кукавица 2., послушник 1.
сту, размножавати фи!. , полутачити уnизички' прид . О ласкав, послу­

арх., крижати хрв. шан, увлакачки , послушнички, по­

укупан прид. В . целовит корнички,слугански , понизан , поко­

укупно ст ж В. количина 1. ран, штреберски, посилнички - арх.

мамелучки, вазалски, мандарински,
укус м О (утисак који нека матери ­
кумординарски, церберски в В. пот­
ја оставља на чуло) арома, окус хрв.
в (естетско мерило) ,. чињен 1.
УnИ3ИЧКИ 2 прил. послушнички,
укусан прид . (о храни и пићу, неу ­
покорнички, мамелучки, вазалски,
годног или слабог укуса) леп, добар ,
мандарински, слугански , куморДи­
супер неЙром. фам., ароматичан суж.
нарски , понизно , церберски , штре­
- уЙ. одличан
берски, посилнички, покорно
укућани м мн . В. породица
уnити се сврш. ући, утећи, слити се,
уnаrање с финансирање, улог
саставити се
уnаrач м финансијер, финанцијер
уnица ж асфалт, пут, друм, стаза,
хрв.
коловоз, џада, цеста хрв. - суж: про ­
уnаrивати се несврш. подилазити,
метница, канал , трвеник, пречица ,
додворават и се, увлачити се, повла­
саоник , коридор, путељак, путања,
ђивати, ласкати, умиљавати се, ићи
крчаник, пролаз , заобилазница, при­
низ длаку изр., чепити се фам., чма­
лаз, коломија арх., колотечина арх.,
рити се жар!. вул!. - уЙ. угађати
вагаш арх., лаз ре!., бога з pef., прти­
уnаrивачки прид. В. слаткоречив 2. на pef., утреник pef., колник pef. - сл.
уnаз м О приступ, пријем, антре, траса, линија , рута, маршрута , сао­
улаз нина, уфур жарf. в В. антре 1. браћајна веза
@)В. капија
уnичар м луталица, скитница, скита­
ynerHyIie с В. удубљење 1. рало, скитничар , скиталац , тумарало ,

уnепшан прид . В. украшен клошар, бескућник, цуњало, вагабунд,

уnетети сврш. непрел. фиг. В. ући 1. селилац, потуцало, уличњак, потуцач ,

уnизица м ж опортуниста, полтрон, авантуриста, мувало, скита ло, скитач,

удворица, ласкавац, скутоноша, те­ потукач, 6ангало, луњало, басало, лу­

вабија - фам . подрепак, пришипетља, талац, фукара, човек с улице, вечни
гњида, угађач, гребатор, слугеран, путник - фам. клатарало, шалабаза-
6зз уnичњак умеће I

ло - фи;. номад, чергар, чергаш - реси. уметати несврш . прел . В. уносити

лангара, скитник, ходалица, ходач,
умети несврш . прел . О знати, бити
бангалоз, левента, ветрењак, блатотеп, способан/вешт, бити вичан/умеш ан
ландокур ио;. - арх. трампер, клатеж, 49 моћи , бити у стању/могућности,
вагант - ре;. јурук, потепух, ајван, ван­ имати могућност/способност, имати
дрока ш, лонција, хахар, тепац, вандро­ снаге/моћи, бити кадар/способ ан
вац, гурбет, јалијаш, лангов -уи: беспо­ уметник м стваралац, аутор , тво­
сличар, просјак, манryn - сл: бадаваџи­ рац, артиста, креатор, вештак арх.,
ја, апаш, птица селица фи;. ведета реси .
уnичњак м В . уличар
уметнички прид . О артистички 49
ynora ж О (- глумца) ангажман, ро­ креативан, имагинативан , ствара ­

ла 49 В. протагониста @) В. задатак лачки,маштови~оригиналан

YnYAo прил . В. узалуд уметност ж О стваралаштво , кр е­

уље с зејтин ативност, вештина, плодотворно ст,

уљешура ж зоол. (лат. Physeteridae) умеће, инвентивност, креациј а, спо­

кит зубан собност, продуктивност, инвенциј а,
умење, умешност, стваралачки рад,
уљудан прид . В. сусретљив

уљудност ж В. учтивост
стварање, творба реси., умедба реси . -
уи : дело, мајсторство, стручност, та­
ум М памет, ра зум, интелигенција,
ленат, творевина 49 В. умеће 1.
проницљивост, разбор , оштроум­
ност, бистрина, разборитост, резон,
логос, интелект, трезвеност, разум ­ Врсте уметности
ност, луцидност, глава фи;., мозак
фи;. - уи : знање, логика, логичност, музика сликарство филм
прибраност, мудрост - сл: духови­ позориште вајарство плес
књижевност архитектура стрип
тост

умакнути сврш . непрел. В . умаћи

YManO прил . В. скоро 1. уметнути сврш. прел . В. унети

умањен прид . В. ситан 1. умеће с О знање, извежбаност, ком ­

умарати се несврш. О В. уморити се петентност, стручност, спретно ст,

49 (дуто и напорно радити) В. ринтати способност, вештина, верзиран ост,

умешност, вичност, окретнос т, му­
умарwирати сврш. непрел. фам. В.
ући 1. дрост, дораслост, мајсторство , ис­
куство, увежбаност, искуснос т, упу­
умаћи сврш . непрел . (успети трком
ћеност, мајсторија, рутинир аност,
измаћи некоме) побећи, умакнути,
обученост, уметност, квалификација,
измаћи, одјурити , одјездити - фам.
пракса, усавршеност, уходаност, по ­
збрисати, киднути, клиснути, отпра­
званост, умење, компетенциј а, ст уди­
шити, одмаглити, отперјати, струг­
озност, квалификованост, наук а фи ;.,
нути, здимити, шмугнути, нестати,
занат фам., кликер фам., умедба реси.
изветрити,фурнути,запалити
- уи. таленат, образованост, техни­
умацкан прид. фам .в. прљав
ка 1. - сл: познавање, сналажљиво ст,
умереност ж (осећај дозвољеног у
упознатост 8 В . y~eTHOCT 1.
понашању) одмереност, такт, мера
 I
умешан уморан 634

умешан' прид. вешт, спретан, ви­ умирити сврш . пр ел. О (учинити да

чан, верзи ран, сналажљив, окретан, неко буде мир ан) смир ити, утешити -
стручан, способан, професионалан, фИf. о буздати , укротити, уздати, зау­
испракти кован, усавршен, извежбан, здати, зауларити реШ . f) (- же ђ , гл ад)
дорастао, извештен, истрениран, мај­ утажити,утолити

сториски, уходан, обучен, квалифи­ умирити се сврш . (довести се у ста­

кован, довитљив, зналачки, увежбан, ње мира, најчешће после неког стр е­
упућен, виртуозан,рутиниран,лако­ са или шока) смирити се, издувати се,
рук, прекаљен , кадар, промућуран, охладити се, прибрати се, сабрати се,
чиграст, видраст фам. , виспрен реШ . средити се , сталожити се, уравноте­

- уи: брз, еласт ичан, проверен, нада ­ жити се , искулирати жарf.

рен, гибак - сл: навикну т, уч инкови т, умиwљај м 6. решеност
упознат,хитар, искусан
умиwљен прид. О 6. уображен 1.
умешаН2 прид . пове за н, уплетен,
f) 6. фиктиван 1.
упетљан, скопчан, спетљан, приве ­
умиwљеност ж 6 . уображеност
зан,увезан, инволвиран,инкорпори­
умност ж 6. мудрост
ран, у вези изр., у игри фам.
умобоnан прид. 6. луд
умешност ж з нање, извежбаност,
умобоnник м 6. луда к
компетентност, с тручност, спретност,
умобоnница ж 6 . лудакиња
умеће, способност, вештина, верзи­
раност, вичност, окретност, ру тина,
умобоља ж деменција, безумље,
мудрост, дораслост, мајсторство, ис­ лудило, безумност, сулудост, махни ­

куство, увежбаност, искусност, упу­ то ст, лудња, френезија, неурачунљи ­

вост, помахниталост, подивљалост,
ћеност, навика, мајсторија, рутинира­
ност, обученост, уметност, квалифика­ неумност, застрањеност, бунило ,

ција, пракса, усавршено ст, уходаност, избезумљеност, шашавост, суману ­

позваност, умење, компетенција, сту­ тост,распамећенос~ лудос т, помама,

диозност, квалификованост, умност, ментална/умна поремећеност, без ­

техника, наука фи!., зан ат фам., кликер умништво, безглавост, душевна обо­

фам., акрибија реШ ., умедба реШ. - уи: лелост, безумство, болест, душевно

учинак, разумевање, даровитост, дар ,

растројст во, махнит, п олуде ње арх. ,

образованост, надареност - сл: позна­ манија исих. - сл: блесавост исих., хи­

вање, сналажљивост, упознатос т стерија

умиваон и к м л авабо, лавор - р е !. умоват и несврш . прел . 6. разми­

лавандин, лаваман, к~дин, лежан, са ­ шљати

хан, леген, каин, леђен - уи . судопера умоnети сврш . прел. 6. наговорити 1.

умиnност ж 6. шарм умољавати несврш . п рел . 6 . молити

умирање с смрт, сврш етак, издисај , уморан прид . О изнурен, изнемогао,

скончање, суђени ч ас, самртни час , исцрпен,исцрпљен,малаксао,истро­

судњи дан, конац фи!., одлазак фи!., шен , заморен, липсао фам., цркнут
крај фи!., нестајање фи!., еџел ре!. f) жарf. f) неиспаван , поспан, др емљив, .
фИI. завршетак, крај, конац, доврше­ сањив, дремован, снен, ус п а в а н, не­

так, финиш, финале, престанак, смр т пробуђе н , не р азбуђ е н,са н е н ,н ераса­

фи!. - уи . прекид њен, спављив , сп аваћив р еШ.
635 уморити униwтен I

уморити сврш . прел . О изморити, мећен, неразб ор ит, неурав нотежен ,

истошити, изнури ти, исцрпсти 8 8. луд фИf. - уЙ. љут, уплашен
убити унекопико прил . 8. донекле

уморити се св р ш . малаксати, осла­ унесреliити се сврш . непрел . (до ­

бити, изнемоћи, клонути , колабира­ живети неку несрећу, лоше проћи)
ти, истрошити се, посустати, исцрп ­ настрадати, пропасти, доживети

сти се, балдисати , јењати, здвој ити , удес, усрећ ити се иран. фам.
колапсирати, умрети фам., крепати унети сврш . прел . (ставити унутра, у
фам., липсати фам. , рикнути фам. унутрашњост нечега) уба ц ити, укло ­
умотворина ж О умотвор, креаци­ пити, припојити, уметнути, угурати ,
ја, производ, резултат, дело - уЙ . тв о­ укључити , углавити, ув е сти, увући,
ревина 8 (народно стваралаштво) .. у врс тит и , и нко р пори р ати, п р икљу ­

- суж. пословица, басна, прича, заго­ чити - фам. забити , турити, утрiiати,
нетка гурнути, утерати, увалити, набити ,

умрети с вр ш. не пр ел . преминути, нагур ати, ст р пати , уфур ати жарf.

ум рети, скончати, пресвиснути, из­ универзапан прид. 8 . свеобухва ­

дахнути, упокојити се - фам: угину­ тан

ти , крепати , скапати, свиснути, уга­ универзитетски прид . 8. академ ­

сити, липсати, одапети , црћи, рик­ ски 1.

нути, бацити кашику изр., отегнути универзум м 8 . васиона
папке изр.; лепухнути реј., преста ви­ унизити сврш . прел. понизити,
ти се арх. - уЙ. погинути осрамотити, дискредитовати , ком­

умртвити свр ш . прел . О 8. убити 8 промитовати, озлогласити, y~aљa­

анест е з ират и, опити , наркотизирати ти, опљунути фам. - уЙ. окривити,

- уЙ. омамити осумњичити

у назад прил . О (у правцу задње унија ж 8. удружење 1.

стране) назад, натрашке , унатрашке, уникатан пр ид . 8 . посебан 1.
натраг, обрнуто , обратно, у рикверц уникатно прил . 8 . посеб н о 1.
8 (в ременски) раније, пре, у прошло­
уникатност ж 8 . посебност
сти - уЙ. некадаl .
униформност ж 8. неоригинал­
уназадити с в рш . п рел . (учинити
ност
неког или нешто заосталим) погор­
униwтавање несврш . пр ел . упро­
шати , покварити, променити нагоре,
пашћавање, упропаштавање, уруша­
нашкодити (нечему), регресирати - вање, руинирање, сакаћење фИf.
у Й. уништити
униwтавати н есврш . прел . упропа ­
унајмљивач м 8 . рентијер
штавати , штетити , рушити, руинир а­
унакажен прид . 8 . ружан ти, упропашћивати, сатирати, скрна ­
унаказити сврш . прел. 8. уп р оп а ­ вити, сакатити фИ f.
стити 1. униwтен прид. упропашћен, разо­
унаокопо прил. 8 . свуда рен , руиниран, згр омљен, смрвљен ,

унезверен прид. избезумљен , ' па­ сможде н, з ато мљен , дотучен, расту­

ничан, не присе ба н, пометен , сме тен , р ен, ојађ е н , срушен, порушен , раз­
из в ан с е б е, у паници , безуман , распа - рушен , скршен , ск рхан , р азграђен,
 I
униwтење уображеност

разбијен, затрт, сатрвен, здробљен, устаљен , свакидашњи, ординаран,

девасти ран, сатрвен - уи. поломљен, свакодневан, нормалан , регуларан,

побеђен правилан, обичајан, утврђен, сваг­

униwте ње с В. пропаст дашњи, редован, редовит, стабипан,
униwти в прид . О В. савладив 8 8. рутиниран, ваздашњи pef., перма­

ломљи в нентан форм., прописан форм. 8 8.

сувопаран
униwтити сврш. прел. О разорити,

докрајчити, руинирати, искоренити, уобичајеност ж о 8. неоригинап­

упропастити, девастирати, изгазити, ност 8 8. обичај 1.
згромити, погазити, згазити, смрви­ уобnичен прид. обликован, завршен,
ти, смрскати, разбуцати, унаказити, направљен, уређен, формиран, сређен,
смождити, затрти, десетковати, за­ профилисан, профилиран, дотеран
томити, утући, демолирати, обур­ уобnиченост ж В. формираност
вати, растурити, осакатити, потрти,
уображе.н прид. о претенциозан,
ојадити, срушити, затући, Дотући, надмен, високопаран, обе стан, са­
порушити, затрети, разрушити, оп у­
мољубив, снобовски, надувен, ташт,
стошити, окрњити, сатрети, распр­
безобзиран, неотесан, самодопадљив,
шити, затровати, покварити, скрши­
арогантан, кочоперан, покондиран,
ти, утаманити, уклонити, разбити, осион, сујетан, блазиран, нарцисои­
смлавити, здробити све пред собом, дан, високоуман, препотентан, охол,
разбити као дете звечку, сравнити дрзак, разметљив, горд , умишљен,
са земљ ом , разбити у прах, сагорети хвалисав, пун себе, подигнутог носа,
фиf. , упрскати фам. - уи: поубијати, дрчан, доминантан, нашепурен, фи ­
деформисат и, касапити 2., исцрпсти,
лозофски фиf., надут фиf., поносан
онемогућити, победити, тући , пони­
фиf. , гиздав pef., прчевит реШ . , узно ­
штити 8 В . упропастити 1. сит реШ., прпошан реШ . , каћиперан
уносити несврш . прел . увлачити,
реШ., мудрослован реШ ., напухан хрв.
метати, завлачити, инкорпорира­
- уи: досадан, Зlюбан, себичан 8 8.
ти, трпат и, придодавати, додавати,
фиктиван 1.
укључивати, уметати, уједињавати,
уображеност ж препотенција, аро ­
утрпавати
ганција, осорност, гордост, охолост,
унутар прил. (за место) унутра, у, надменост, извештаченост, нарцисо­
изнутра, у оквирима (нечега), у окви­ идност, таштина, надуваност, дрч­
ру
ност, кочоперност, самољубље, ба ­
унутра прил . О (за правац) у нешто, хатост, умишљеност, сујета, дрскост,
у оквире, према унутрашњости 8 (за безочност, високопарност, хвалиса­
место) унутар, у, изнутра, у оквиру вост, самодивљење, сујетност, обе­
унутра wњи прид . (који је унутра, сност, претенциозност, осионост,

унутар нечега ) унутарњи, нутрашњи, дрзовитост, каћиперност, обест, без­

нутарњи, неспољни образлук, безобзирност, самољуби ­
унутраш њост ж О унутарњост 8 вост, покондиреност, разметљивост,

8. утроба @) (покрајина даље од глав­ самодопадно ст, гру60СТ, надутост,

ног град а) провинција арогантно ст, понос фиf., надувеност
уобичајен прид. о обичан, сталан, фиf., прпошност pef., напуханост хрв.
 уо6ражење упо ра I

уо6ражење с в. фантазија сп ец иф и ча н , п осебан, дојмљив хрв. -

уо6разиља ж с в. машта уи.п риметан,величанств е н

уочавати несврш . прел. опажати, упијање с ап сорп ција, усисавање,

примећивати, увиђати, виђати, за­ увлачење

мјетати хрв. уписати се сврш . учланити се, ући ,

уочити сврш . прел . О в. угледати @ в. приступити, прићи, кренути - уи:
разумети 1. прикључити се

уочљив прид. в. очигледан упит м в. испитивање

уочљивост ж в. очевидност упити сврш . прел. (- теч ност) нато ­

упадљив пр и д . в. очигледан пити се, апсорбовати, уси сати, увући

упаковати с врш . прел . спаковати, упnашен прид . О ( који осећ а страх)

запаковати, смотати, умотати, замо­ заплашен, престрашен, застрашен ,

тати,запакирати,завити устрашен, преплашен, у страху - уи .

упаnа ж мед . (- ткива, неког органа) неспокојан, престрављен е брецнут,
запаљење, запаљеност, инфламација тргнут, трзнут

упаnити с вр ш. прел . О (изазвати го­ упnаwити сврш . прел . (изазвати

рење) в. потпалити @ безл. успети, стр ах) заплашити, застр ашити, пре ­
поћи за руком, профункцио н исати, пасти, п реплашити, престрашити,

прорадити 8) (јако огрејати) ожари­ застр ашити, брецнути, устрашити,

ти, упећи, ожегнути, ожећи, опржи ­ пренути - уи. престравити, изнена­

ти, упржити дити 1.

упаљач м вој . в. капсула 1. упnаwити се сврш . прел . (осетити
упасти сврш. н епрел. О банути, на­ страх) престрашити се, препасти се ,

вратити, свратити, појавити се, на­ брецнути се , упрпити се, скаменити

врнути, натрчати, налетети,сврнути, се, утроњати се фам., напунити гаће

вирнути, наићи изненада, доћи коме uзр . фам., уср ати се нар., укењати се
накратко, обрети се, наићи, искрсну­ нар.

ти, завратити, нагазити, хрупити ре;., упnетен пр ид . умешан, упетљан, по­

бахнути арх., допасти арх. - уи: ст у­ везан, скопчан, спетљан, привезан ,

пити,ући @ в. запасти увезан, ин в олвиран, инкорпориран ,

уперити сврш. пр ел . упрети, устре ­ у игри фам .

мити, усмерити, управити, нациља­ упnивати сврш . не прел . фам . фu;. в.
ти, нанишанити, визирати фu;. започети 1.
упетљан п ри д . в . уплетен упnитати се н есв рш . (бавити се ту­
упетљати св р ш . прел . в. запетљати ђим проблемима) петљати се, меша­
1. ти се, упетљавати се, пачити се, пле­

упетљати се св р ш . в. укључити се сти се, гледати туђа посла, забадати

упеr.и сврш . п рел. (јако огрејати) в. нос uзр., бити у свакој чорби миро ­
упалити 3. ђија uзр.

упецати се с в р ш . фам . в. насести упознати свр ш . прел . (некога о не­

упечатљив прид . оставља _ чему) информисати, оба вестити, И3-

(који
снажан утисак) незабораван, за пам­ в естити - уи. обавестити
ћење, убедљив, уп адљив, мар кантан, упора ж в. бедем 1.
 I
упоран уприnичити 6з8

упоран пр ид. О в. устрајан 8 в. твр­ лисање, поступање, лидерство, ру­

до глав 6) в . пркосан ковање, маневрирање, маневрисање,

упоредан прид. О напоредан, пара­ менаџмент, команда, администраци­

л елан 8 (који се заснива на поређе­ ја, старешинство, управа, упућивање,

њу)поредбени,компаративан надзирање, дириговање фи!., корми ­

упоред ив прид. в. сличан

упоредо прил. в. напоредо
упориw ни прид. в. носећи
упориw тесОв. основа
1. 6) в. узданица 1.
упорност ж О в .
8 в. одлучност
упосnен прид. в. заузет
упосnити сврш. прел. в. поставити
ларење фи!. , крмарење фи!. - сл: до­
минација, равнање , вођење
управљати несврш . непрел. О руко ­
водити, водити, господарити, газдо ­
1. 8в. штаб
вати, господовати, председати, пред­
седавати, предводити, бити на челу,
тврдоглавост 1.
имати власт, имати моћ, столовати,
боговати, кормиларити фи!., дрмати
1. реШ. 8 в. употребљавати 6) (нечим) в.
1. возити

употреба ж о коришћење, кори ­ управљач м волан, кормило

штење, примена, примењивање, упо­
управљачки прид . администра­
требљавање, упораба хрв. 8 (ставити тивни, руководствени, регулацијски ,
у употребу) в. погон 1. извршни, управни , регулативни, ди ­

употребити сврш. прел . О (учинити рекцијски

н ешто с нечим чему је то намењено) управни прид . в. управљачки
искор и ст ити, применити, послужити
'управник м О старешина, руково­
се, упор абити хрв. 8 (- некога за не­ дилац, администратор, шеф , равна­
што зло, лоше) в. злоупотребити тељ, руководилац, пословођа, главни,
употребља вати несврш . прел . слу­ говерно ре!., менаџер фам. , бос жар!. ,
жити се , оперисати, управљати, ру­
управитељ арх., человођа реШ . , капо
ко вати, баратати , маневрисати, ма­ реШ . , деловођа реШ . , комесар реШ.,
нипули с ати , уживат и, раби ти , кори­ капоња реШ. - уи : лидер, владар - сл :
стити, . користити се, упорабљивати режисер , референт 8 в. лидер 1. .... уи.
хрв. - сл: примењивати Домаћин
употребљи в прид. од користи, ко­ упражњавати несврш . непрел.
ристан, искористив, сврховит, про­ практиковати, окупирати се - уи: ба­
битачан - уи. погодан вити се

упошљава ње с в . ангажман 1. упражњен прид. (о месту) слобо ­

управа ж администрација, каби­ дан,ослобођен,незапоседнут,испра­
нет, надзорништво, управна служба, жњен, незаузет

правитељ с т во , управна власт, егзеку ­ упреrнути сврш. прел . в. ангажова­

тива, извршна власт, апарат, девлет ти

арх. , м аги страт арх. , администратор­ упрети сврш. прел . уперити, устре­
ство арх. , попечитељство арх. мити, усмерити, управити, нациља­

упр~витељ м арх. в. управник 1. ти, нанишанити, визирати фи!.

управити сврш . прел. в. упрети уприnичити сврш . прел . удесити,

управља ње с руковођење, вођ­ уредити, приредити, спремити, на­

ство, владање, предвођење, манипу- чинити

639 упропастити УРllати I

упропастити сврш. прел . О унере- вршити, средити, реализовати, при ­

дити, нагрдити, искварити, унакази- правити, припремити, довршити ,

ти, оштетити, покварити, поремети­ апсолвирати, спремити, окончати ,

ти, разбаталити, нарушити, поште­ решити, разрешити, произвести, до­

тити, баталити фам. - уи: разбити, крајчити, зготовити, направити, при­

срушити е 8 . уништити 1. редити, начинити, уредити, сврши­

упропаwl1ивати несврш. п рел . 8. ти, утлавити, израдити, арондирати

уништавати реШ . , заокружити фиf., апсорбоват и

упрскати свр ш . прел. (нешто погре­ фиf., замесити фам., докончати реШ. ,
актуализирати Хр8., истерати до кра­
шно урадити) забрљати, засвињити,
усвињити, засрати нар., зајебати нар. ја изр.

- уи. погрешити, покварити урађен пр ид. о 8. завршен е 8. сре­

упустити се сврш . прел. (- у нешто, ђен 1. @) жарf. 8. пијан

почети нешто радити) посветити се уранити св рш . не п рел . (доћи или

(нечему), запослити се (нечим), оку­ почети нешто прерано; устати рано)
пирати се (нечим), предати се (нече­ поранити,преуранити,подранити

му), забавити се (нечим), заокупити ypreHTaH п р ид . 8. хитан

се (нечим), препустити се (нечему), уредан п рид. О (који се држи реда)
пустити се (нечему), одати се (нече­ чист, педантан, минуциозан е (који
му), ангажовати се (нечим) се одржава у реду) уређен, сређен,
у путити сврш . прел. 8. адресирати намештен, организован @) 8. (који од­
2. говара одређеним захтевима, норма ­
у путити се сврш кренути, поћи, за­ ма) савестан, тачан - уи. послушан ,
пути ти се, покренути, отиснути се, добар, фин " 8 . законит
стартовати, маћи се, покренути се, уредба ж 8 . одлука 1.
закорачити, занети се, устремити се, уредити с вр ш. п рел . О (довести у
макнути се, запуцати фам. , мрдну­ ред) средити, наместити, дотерати,
ти се фам., ударити фам., потегнути поспремити - уи. очистити, преур е­
фам., ганути арх. - уи. ући, почети ди ти е (увести правила) удеси ти, од­
y nyl1eH прид. о (који познаје мате­ редити, нормирати @) 8 . завршити

рију о којој се ради) упознат, обаве­ уређај м машина, справа, направа,

штен, информисан , извештен , верзи­ апарат, механизам, машинерија, кре­
ран, зна знање жарf. е 8. умешан 1. сач арх. , апаратура арх. - уи. патен т

ynyl1eHOCT ж 8. обавештеност уређен прид. О 8. украшен е 8. уоб­

упуцати сврш . прел . ... уи . убити личен ... уи. уобичајен 1.
уравнотежавати несврш. непрел. уређење с О адаптација (- стана),
8. вагати 2. преуређивање, сређивање, ренов и­
уравнотеженост ж 8. равнотежа 1. рање, преуређење, уређивање, опре­

урадити сврш . прел. О (изврши­ мање е 8. систем 1.

ти какву радњу) урадити, починити, УРllање с О 8 . тутњава 1. е 8. дера­

извести, учинити, предузети е (за­ ње 1.

вршити с неком радњом) обавити, урllати несврш . н епрел . цичати, гала­

остварити, спровести, завршити, из- мити, викати, бучати, дерати се, ври -
 I
урnикање усвојеник

скати, дречати, грајати, надвикивати ручити

се, узвики вати, издирати се, лармати, уруwавати несврш . прел . (доводи­
скичати, кричати, ричати, драти се, ти у опасност; систем, п артију и сл.)
кликтати, бечати, арлаукати, алакати, В. нарушавати
пиштати, извикивати, ри кати, цију­
усавршен п рид . дотеран, побољ ­
кати, брујати, дерњати се, парати (не­
шан, набуџен фам . , збуџен фам .
ком) уши, дизати џеву, грмети, јаукати,
усаврwити сврш . прел . (учинити
грактати, баукати, јалакати ре!., бреча­
б·ољим, новиј им) побољштати, надо­
ти ре;., ревати ре!. , халакати ре;., ћакати
гр адити, доградити, набуџ ити фам. ,
ре;., руљат и реТ., крештати фам. , чепити
скалабуџ ити фам . , збуџити жарi.
жвале ексир. - уи: дозивати, беснети
усаrnасити се сврш . В . договори­
урnика ње с В . д р ање
ти се
урnика ти не свр ш . непрел . В. дера ­
ycarnawaBaIbe с О (окупљање ра­
ти се
ди договора) договарање, већ ање, са­
ур на ж ћуп, амфора, ваза, вазна,
гласност, нагодба, расправа, конгру­
ибрик, врч, пехар, бардак, жара, кр­
енција, слагање, дебата, конферен­
чаг, конди р , покал ре;., букара реТ.,
ција, окупљање, разговор, дискусија
боцуњ ре;., роменча реТ., тестија ре;.,
- уи: слога, уговор, гомила, заседање
ваз арх. бокал суж.
49 В. до говор
урођен прид. прирођ ен, својствен ,
ycarnaweHocT ж В . сложност 1.
наслеђен , у крви - уи : Домаћи , важан
усамити се свр ш. п рел. (остати сам,
урок м О враџбина, чар, магија, ча­
одвојити се од света) осамити се, по­
ролија, чудо, трик, чари , чини, опсе­
вућ и се, изоловати се, издвојити се,
на, обмана, устук, бајалица, гаталица,
повући се у самоћу, искључити се, за­
гатка, магичност, чин , врачарија, ча­
творити се фи;.
робњаштво , чаробништво, бајавица
усамљен прид . О (који има осећај
ре;., врача ре;., бајалуша ре;., мађија
самоће) сам, самотан, чамотан, оста­
реТ., бајаница ре;., сихир ре;., некро ­
вљен, без игде икога изр. , без кучета и
манција реси., басма реси., некроман ­
мачета изр., сам као пањ изр. 49 (који се
тија реси., за пис реси ., негроманција
реси., басна р е си . црна· магија суж., - осамио) осамљен, изолован, повучен,
издвојен, удаљен, одељен, одвојен
уи: врачање, амајлија 8 клетв а, про­
клетство, амин, усуд , анатема , несре­ усахнуо п р ид . В . увео

ћа, зла судби на, амен, зла срећа, зла усвајање с адопција, адоптирање,
коб, проклетиња фам. усвојење , адоптација, усињење реси.

урота ж В. диверзија 1. посињење суж.,

уручив ање с В. испорука усвињен пр и д. В. прљав

уручив ати нес вр ш . п р ел . (дода вати усвојен прид. О посвојен, присво­

из рук<: у руку) пружати, предавати, јен, адоптиран 8 научен, прихваћ ен,
додавати, давати, пребацивати, до­ схваћ ен
стављати усвојеник м пастор че, посвојак,
уручити с врш . прел . (дати из руке у по својче, ПОСВQј еник, адоптат форм.,
руку) пружити, дати, пр ед ати , дода ­ храњеник реси. - суж: поћерка, пасто­
ти, пребацити, дост ави ти - уи . испо- рак , п а с т орка,посина к
 ~ "-
vCRoi eJЬe I vс;певати
усвојење с адопција, усвајање, турбулентан, ковитлав, вртложан,
адоптирање, адоптација, усињење н емиран

реШ. посињење суж., YCKorpyA прид. 6. себичан

усвојити сврш . прел . прел . О адоп­ YCKoMewaH прид . 6. усковитлан
тирати, примити, пригрлити, преузе­ ускомеwати сврш . прел . 6 . уздрмати
ти, посвојити, узети под своје, одома­ ускоро прил . убр зо , у скором , за
ћити фи/. , покћерити суж., посинити кр атко време, за који ч ас, за који
суж. , усинити суж. е 6. потврдити 2. тр ен, врло б рзо, још мало, за који ми­
4!) 6. научити нут, само што није - уи. одмах, сад
уседеnица ж бабадевојка, стара де­ ускраliен прид . 6 . обесправљен
војка, девојка фи/. , усједелица ре/. , Ускрс м Васкрс, Вазам арх.
усиђелица ре/. , стара фрајла ио/. ускрснути сврш . непрел . О вас ­
усек м (тесан планински пролаз) 6. к р снути, оживети , поново оживе ­

кланац ти, у с тати из мртвих изр . , вратити

усељеник м (онај који је однекуд се с онога света изр. е фи/. акти­

дошао) 6. досељеник вирати се, оживети, обно в ити се,
усијанпр ид . о 6. врео 1 . е фиf. 6 . бе­ освежити се, жив нути, вратити се

сан у живот, пок р енути се, помладити

усиљен прид . в ештачки, крут, ушто­ се, заживети, пробудити се, по­
вратити се, раздрмати се, препо ­
гљен, укочен, извештачен, непри р о­

дан, завезан, суздржан, стиснут, ар­ родити се, васкрснути фи/. , дићи
се из пепела изр . , 110живети, уста ­
тифицијалан, службен фи/., уштир­
кан фам., као свињска нога фам. изр. , ти из мртвих изр .

заузлан реШ. усnов м (оно што се треба исп уни­

усиљеност ж О 6. претварање 1. ти) предуслов , увјет Хр6 .

-8 6 . строгоћа уcnожнити сврш . прел . 6 . запетљати

усисавање с 6. упиј~ње усnужан прид . 6 . сусретљив

усисавати нес в рш . прел . О упија­ усмен прид . ве р балан, ора лан , раз­
ти, увлачити, примати, апсорбовати, rоворни, говорни, језични, из рече н,
исказан
узимати е 6. удисати 1.
уситнити сврш . прел . О (- новац) ра­ усмереност ж 6 . сталоженост

ситнити , променити,разбити фам. е усмерити с врш . пр ел . 6. упрети

(поделити или разбити у ситне дели ­ усмртити с врш . прел . 6 . убити

ће) размрвити, здробити, смрскати, усмртити се сврш . 6 . убити се
смождити, раздробити, издробити, успаван прид . 6 . сањив
размрскати
успаваност ж 6. сањивост
уситњавати н ес вр ш . п рел . 6. раз­ успаничен п рид. 6 . избезумљен
двајати - уи. уситнити
успевати н е св р ш. непрел . О напре ­
ускnадити се сврш . О 6 . уклопити довати, уздизати се, просперир ати,

се е 6 . договорити се ус п ињати се, ићи напред , развијати

усковид прид . 6. тврдоглав се, издизати се , напредовати у слу­

усковитnан прид . буран, уз бурка н, жби, имати успеха, пењати се , аван ­

узвртложен, в ихо ра н , уск ом е ш а н , зовати фам . е 6. расти
 I
успео устрајност

успео прид . 6. усрешан 1. устајао прид. О 6 . покварен 2. f) 6.

успети сврш . непрел. О 6. пробити се труо @) 6. похабан 1. ... уи . смрдљив
f) 6. постићи устаnасан прид . 6. таласаст

успех м 6. резултат устаљен прид. О 8 . уобичајен 1. е 6.

успешан прид. О успео, наочит, поуздан 1. @) 6 . трајан
продоран , истакнут f) 6. чувен устанак м 6 . побуна 1.
успешност ж 6 . резултат устаник м (онај који диже буну про ­
успињати се несврш . О рефл. узве ­ тив политичке власти) бунтовник,
равати се , верати се, пењати се, оба­ побуњеник
вијати се, ви т и се, пентрати се, веша­ установа ж институција, админи­
ти се, вијугати се, овијати се, провла­ страција, биро, секретаријат, канце­
чити се, кешати се жарf. f) неирел. 6. ларија, служба, завод, пословни ца,
успевати 1. заповедништво, писарница, дире к ­

успnахирен прид. О 6 . узнемирен ција, уред, надлештво, комора, испо­

f) 6. одушевљен става, офис фам. , кан Ц жарf. , ларија
успомена ж сећање жарf., писарна арх. , реферада (место
успон м 6. раст 4. где ради референт)реШ., тајништво

успора вати несврш . непрел. 6. ко ­ Хр6 .

чити установити сврш . прел. О 6. утеме­

успорен прид . О (слабо покретан) љити 1. f) 6. схватити @) 6. прозрети 1.

спор, полаган, тром, као пуж, као установљен прид . О 6. прецизан 1.
корњача f) (који се споро развија) f) 6 . утемељен
постепен,поступа н , спор у ствари прил. заправо , ипак , одно­

успоставит и сврш . прел . 6. утеме­ сно, ако ћемо право, де фацто, доду­
љити 1. ше, ако се право узме, све у свему, то

усредсређе н прид. концентрисан , јест, мора се признати , кад се све раз­

фокусиран, усм ерен, усредоточен, мотри, фактички , практички , фак ­
позоран,-уи. прибран тично фам., у бити Хр6.
усредсређеност ж 6 . сталоженост устезати се несврш . устручавати се,

усреliивати несврш . прел. увесеља­ стидети се, снебивати се, уздржавати

вати, разгаљ ивати, радовати , заба­ се, либити се, суздржавати се, вајкати
вљати, пружати радост/срећу, гали­ се, зазирати, скањивати се, презати ,

ти оклевати, накањивати се , лецати се

усре1iити сврш . прел. (донети срећу реШ. - уи. одуговлачити сл: збуњива­
и радост неком) раз веселити, озари­ ти се, бојати се
ти, разведрит и , ра з веселити , раздра­ устрајан прид. О постојан, непро ­
гати, увеселити, пријатно изненади­ менљив, непопустљив, непроменљив,

ти, орасположити, обрадовати - уи. непоколебљив, истрајан, упоран,

изненадити принципијелан, консеквентан, дура­

усреliити се сврш. непрел. О 6. обра­ шан, стабилан, устаљен - уи : поуздан ,

довати се f) иран. фам. унесрећити се стваран, снажан, дисциплинован @
уставан прид. 6. легалан 6. отпоран

устајаnост ж 6. учмалост устрајност ж истрајност, дослед-

 устреnити I утицаја н

ност, постојаност, неуморност, не­ раност, очараност, опојност, залу­

поколебљивост, ревност, стабилност, ђеност, пијанство фи!.
поузданос~ непроменљивос~ непо­ усхићење с в. усхи ћеност
пустљивост, константност, непроме­ утаначити сврш . прел . в. уговорити
њивост, перманентност, окорелост
утањити сврш . непрел . О в. смршати
фам. - уи: устаљеност, отпорност, 6 в. осиромашити
континуитет, храброст, тврдогла­
утвара ж приказа, змај, сен, саБJIаст,
вост, стрпљивост
авет, ала, привид, сновид , дух, стра­

уст реnити сврш. прел. в. убити
уст ремити сврш. прел. в. упрети
ус тремити се сврш . насрнути, на­
валити, напасти, спо пасти , јурнути,
нахрупити, касапити, салетети,
снути, налетети, притиснути,
пасти, наГРIlУТИ, ударити, атаковати,
шило, мора, сањарија, аждаја, при­
чина, баук, обмана, привиђење, стра­
шно биће, симулакрум , митско би­
ће, вешћа ре!., ажделија ре!., фантом
сти­ фам., вештегара нар., цопрница нар. ,
пре­ аждаха арх., прилика реШ., фанта зма
реШ. - уи: чудовиште, визија, халуци­

за пуцати нација

устројство с в. систем 1. утврда ж в. бедем 1.

ус т ручав а ње с снебивање, устеза­ утврдити несврш . прел. О в. дока за­

ње, сустезање, либљење, скањивање , ти 6 в. схватити

н акањ ивање, премишљање, вајкање, утврђење с О в. бедем 1. 6 в. твр­

женирање - уи. оДуговлачење, стид ђава
уст ручавати се н есврш. устезати утврђивање св. испитивање
се, снебивати се, стидети се, уздржа­ утврђивати несврш. прел. в. потвр­
вати се, либити се, суздржавати се, ђивати
вајкати се, зазирати, скањивати се, утемељен прид . О в. доказан 6 в.
пре зат и, оклевати, женирати се фам ., основан

накањивати се фам., лецати се реШ. - утемељивач м в. оснивач 1.

сл: збуњивати се, бојати се утемељити сврш. прел . О поста­
ус уд м в. судбина вити, организовати, устројити, за­
ус укан прид . О в. сув 1. 6 в. мршав сновати, основати, установити, КОН­

ус укати се сврш. в. смршати ституисати, отворити, успоставити,

усхит м в. усхићеност фундирати, формирати, направити ,

конституирати хрв., организирати
усхићен прид. одушевљен, очаран,
хрв. - уи. обновити 6 в. образпожити
зад ивљен, раздраган, ентузијасти­
чан, пасиониран, занесен, полетан,
утерати сврш . прел . в. унети

егзалтиран, понесен, френетичан, уз­ утешити се сврш . в. прежалити

буђен, загрејан, омамљен утисак м осећај, осећање, дојам,

усхићеност ж жар, острашћеност, импресија, фипинг жар!. - уи. пред­
занесеност, ентузијазам, ватра, за­ осећај
нос, усхит, усхићење, опијеност, утицај м деловање, уплив, моћ
жестина, раздраганост, одушевље­ утицајан прид. О уважен, пошто­
ње, еуфорија, занесењаштво, опчи ­ ван, достојанствен, ауторитативан ,
њеНОСТ,занеТОСТ,екстаза, пасиони- п р оверен, угпедан, меродава н , виђен ,
утицати I учен

цењен, уважаван, признат, прихва­ чити, упасти, загазити фи!., улетети

ћен , афирмисан, отмен, господствен, фи!. жар!. , унићи ре!. , утрчати фам.
углађен, ауторитетан, профињен, фи!., умарширати фам. фи!., уско­
господски, моћан, многопоштован чити фам. фи!., упливати фам. фи!.,
форм. - уи: фин, охол е в. цењен 1. уфурати се жар!. е неирел. в. учлани­
утицати несврш . непрел. (имати ути ­ ти се т уи . упасти, упутити се

цај) деловати, одражавати се уфачnовати сврш . прел . (привити

утиwати сврш . непрел . (- јачину, зав~ем)увити,превити
интензитет) в . стишати ухапсити сврш. прел. заточити, за­

' уточиwте с избеглиштво, прихва­ творити, ухватити, интернирати,

тилиште, збег, прибежиште , склони­ ограничити кретање, утамничити,

ште, закриље, скривалиште, заштита, лишити слободе, ухитити ре!. , узап­

закло н, скровиште, заклониште, убе­ тити арх., арестирати реШ . притво­

жиште, азил фи!. ри ти суж.

утрка ж в. трка ухапwеник м кажњеник, затворе­

утроба ж трбух, абдомен, стомак, ник, хапшеник, заробљеник, заточе­

и знут рица, унутрашњост, унутра­ ник , кривац, оптужени к, рештант,

шњи органи, стомачна шупљина, же ­ логораш, апшеник ре!., узник реШ.

луда ц , дроб ре!., тиба gеч . осуђеник суж.,

утрчати сврш. непрел . фам. фи!. в . ухватити сврш . прел . О дохватити,

ући 1. зграбити, шчепати, ћапити, пригра­

утући сврш. прел. О в. уништити 1. бити, узети, латити се, дочепати се,
е в. пребити Домоћи се, гепити, пограбити, угра­

утучен прид . 6езвољан, равноду­ бити, дограбити , апити ре!., ла пити

шан, депресиван, снужден, летарги ­

ре!. , шћапити фам. е в. ухапсити @ в.
чан, тмуран, индолентан, апатичан, укапирати

нерасположен, индиферентан, сло­ ухода м шпиујун, вребач, жбир

мљен, хладан, безизражајан, безбо­ ухода н прид. в . верзиран

јан, туробан, небрижан, млитав, кло ­ уходаност ж в. умешност

нуо, атоничан, покуњен, неспокојан, уходити несврш. прел . в. шпијуни­
беживотан, беспомоћан, слаб, учмао, рати 2.
нехајан, анксиозан, обузет мртвилом,
ухоnажа ж зоол . (лат. Forfic111a ашi­
флегматичан, бесполетан, без жи­
c111aria) штирга
вости , устајао, натмурен, опуштен,
уцвељеност ж в. туга
неживотан, неосетан, чамотан, оту ­
уцена ж уцењивање, изнуђивање,
пео, меЈЈанхоличан, сив, малодушан,
изнуда, претња, присила, принуда,
обамро, баровит фи!., анемичан фи!.,
присиљавање, рекет суж., рекетира­
туп фи!., запарложен фи!. , погружен
ре!. , шоњав фам., сатрвен ексир . , скр­
ње суж. - уи. притисак 2.
уцепити сврш. прел. в. укрстити
хан екс ир., чаман реШ. - уи: досадан,

уморан
уциркати се сврш. фам . в. напити се

утуче ност ж в. туга уцртати м в. стави у записати

ући сврш. прел . непр ел . О неирел. сту ­ учврwћен прид. в. причвршће н

пити, увући се, КРО<IИТИ, заћи, з акор а- учен прид. в. образован
645 I
ученик учм ао

ученик м ђак, школарац, полазник учионица ж слушао ниц а, предава ­

(неке школе) - суж: основац, средњо­ они ц а, кабинет, вежбаоница (- у ко­

школац, студент, бруцош (студент ј ој се вежба) суж., аудиторијум арх. ,
прве године), постдипломац, курсист, уч ион ахрв .

апсолвент (- који је апсолвирао) учитељ м наставник, пр едавач, ин­

учен ост ж (укупност знања) обра­ структор , просветар фам., просве т­

зовање, ерудиција, з нање, образова­ ни радник форм., уча фам., професор
ност, школованост, начитаност, еду­ суж.

кација, наображеност, школовање, учити несврш . прел . О обучавати,

високообразованост, просвећеност, образовати, научавати, спремати,
стручност, поткованост, изображе­ просвећивати, школовати, просве ­
ност, верзираност, наобразованост, тљивати, подучавати, оспособљава­
наобразба хрв. ти, предавати, поучавати, оварисати,

уче њак м В. научник упући вати, припремати, едуковати ,

науковати , показивати, развијати,
уче ње с (посебан правац у науци)
наображавати арх. , инструирати реШ .
смер, школа, правац - уи. варијанта
- уи: тренирати, васпитати @ едуко­
учес ник м В . актер
ват и се, образовати се, изучавати, ис ­
уче стао пр ид . фреквентан , понован,
питивати, истраживати, спознавати,
многократан, вишекратан хрв.
студирати , дознавати, увежбавати се ,
уч е ст вовање с В. учешће
проматрати, проучавати , вежбати се,
учеwће с ангажман, удео, анга­ стицати знање ... уи. штребати
жованост, интервенција, деловање,
учкур м в . уже 1.
ангажовање, партиципација, прсре­
учпанити се сврш. уписати се , ући,
довање, учествовање, допринос, св р­
при ступити,прићи-уи:придружити
станост, уплитање, узимање учешћа
се, пристати
(у нечему) - уи: помоћ, труд
учмапост ж колотечина, свакодне ­
у чинак м О В . исход @ В. Достигнуће
вица, мртвило, једноличност, рутина,
... уи. умешност
доколица, устајалост, парлог, мртво
учинити сврш. прел. сврш . п рел . оба­ море, стереотипност, таво р ење , стаг ­

вити, остварити, у р адити, завр ши­ нација, плесан, жабокречина фи!. -

ти, извршити, извести, спровести, уи : животарење, досада, чамо тиња
средити, реализовати, при правити,
учмао прид. беспомоћан , слаб , без­
припремити, довршити, апсолви­
вољан, утучен, равнодушан , малак­
рати, спремити, окончати, р ешити,
сао,депресиван,нестабилан,несигу ­
починити, разрешити , произвести,
р ан, тром, летаргичан, тмуран, тету­

докрајчити, зготовити, направити, рав, индолентан, апатичан, н ераспо­

приредити, начинити, уредити, свр­ ложен, индиферентан, сломљен, хла­

шити, угла вити, израдити , а рондир а­ дан, безизражајан, безбојан , туробан,
ти реШ . , заокружити фИI. , апсорбо­ не6рижан , млитав, клонуо , атоничан ,
вати фи/., замесити фам., д оконч ати покуњен, неспокој ан, беживотан , ду­
реШ., а ктуализи р ати хрв., истерати ховно неосетљ ив, једнолик, немоћ а н,
до краја и зр. нехајан, анксиозан, обузет мртви лом,
учинковит прид . ... уи. умешан флегматичан, бесполетан, без жи-
учтивост I ywtae

вости, устајао, натмурен, опуштен, уџерица ж колиба, дашчара, бара ­

неживотан, неосетан, чамотан, оту­ ка, страћара, кућерак, ћумез, позе ­
пео, меланхоличан, сив, малодушан, мљуша, уџера, појата, клет, чатрљ а ,
обамро, баровит фи!. , анемича н фи!. , вајат ре!., шупа фам . , бурдељ арх. -
туп фи!., запарложен фи!., погружен уй: изба, кућа
ре!., шоњав фам., сатрвен ексЙр., скр­ ywapa ж зоол . в. сова
хан ексар., чаман реШ . - уа : досадан,
уwепртљати се сврш . в. збуни­
уморан
ти се

учтивост ж уљудност, угодно ст, угла­

уwикати се сврш . фам . в. напити се
ђеност, профињеност, љубаз ност, су­
уwкопити сврш . пр ел. в. у штроји ти
сретљивост, финоћа, рафинираност,
YWTBa ж в . гад
културност, уљуђеност, џентлеменство,
YWTeAa ж уштеђевина - уЙ . вишак
удворност, сублимност, отменост, при­
уwтоrљен прид . в. уси љен
јазност, доличност, пожртвованост,
несалетљивост, несебичност, просве­ уwтоrљеност ж в. строгоћа

ћеност, услужн ост, образованост, на­ уwтројити сврш . прел . ушкопити,

наметљивост, одгојеност, пристојност, кастрирати

витештво фи!. - уа: јунаштво, велико­ ywtae с (MeCfo где се река улива у
Душнос~племенитос~храброс т другу ре ку или море) " - уЙ. рук авац
фабрика ж (индустријско предузе­ девати (у нечем) - уи. требати
ће) творница фаличан прид. в. неисправан
фабула ж радња, садржај, след, ток фалсификат м О кривотворина,
- уи . прича лажњак фам. е в. лаж

фаворит м О в. мезимац е сиорш. фалсификован прид . кривотво­

(онај који има нејвеће шансе за победу)'" рен, лажан, крив реШ. - уи. тобожњи

фаза ж (период у развитку нечега) фалсификовати несврш. прел . О

стадијум, степен, етапа, стање, степе­ кривотворити, лажирати е в. лагати

ник фиf. - уи. период, моменат фалус м в. пенис

фаза н м заал . (лат. Phasianus colchi- фалширати несврш . непрел . дисто­

cus) гњетао pef. нирати

фазон м О фам. в. трик 1. е фам. в. фама ж (непроверена, најчешће не­

тачна вест или при ч а) гласина, патка,
шала @ фам. в. мода
урбана легенда
фајл м в. досије
фамилија ж в . породица
фактичан прид . О в. сигуран 1. е в.
фантазија ж (слика маште, виђење
прави
нечег нестварног) привид, илузија,
фактор м чинилац
опсена, привиђење, халуцинаци ­
факултет м висока школа, свеучи ­
ја , сањарија, фатаморгана , причи ­
лиште, академија, факс фам., шко­
на, фантазмагорија, химера, бунило,
ла фам. - сл: универзитет, институт,
уобразиља, сан, уображење, приказ а,
уметнички факултет визија, маштарија, снохватица Йесн .,
факултетски прид. в. академски 1. трип жарf., халуџа жарf., сновид реШ.

фалинка ж в. мана - уи: сулудост, заблуда, машта

фалити н есврш. непрел . (немати до­ фантазирати нес в рш . н епрел . в. са­
вољ но) недостајати , мањкати, ос ку- њарити
фантазмаrорија I фаца

Фам илија

ДИРЕКТНИ БРАЋА И СЕСТРЕ син

ПОТОМЦИ И ПРЕЦИ брат нећака - сестри на ил и

бел а пчела - пето колено сестра братова ћерка
ч у кунунука - четврто брат од стри ца - стричев
колено син ·ОСТАЛЕ РОДБИНСКЕ
чукунунук - четврто колено сестра од стрица - стричева ВЕ3Е
праунука - треће колено кћерка
праунук - треће колено брат од тетке - теткин син свекар - мужев отац
у нука - друго колено сестра од тетке - теткина свекрва - мужева мајка
унук - друго коле н о кћерка таст - женин отац
(k)ћерка ташта - женина мајка
син ИНДИРЕКТНИ ПОТОМЦИ , зет - кћеркин или сестрин
мајка П РЕЦИ И ЛЕГАЛНЕ ВЕ3Е муж

ота ц муж снаха/снаја - синова жена

баба/бака жена шурак - женин брат
де да стриц - очев брат шурњаја - шуракова жена
п рабаба - треће колено стрина - стричева жена свастика - женина сестра

п рад еда - треће колено ујак- мајчин брат свастић - свастикин син
ч у кунбаба - четврто колено ујна- ујакова жена свастичина - свастикина

чу кунде да - четврто колено тетка - мајчина или очева кћерка

на врнбаба - пето колено сестра девер - мужев брат
на врндеда - пето колено теча/тетак - тетки н муж заова - мужева сестра
а скурђела - шесто колено братанац - братов син (за п ашеног - свастикин муж
аскурђел - шесто колено жене) јетрва - деверова жена
курђ ела - седмо колено синовац - братов син (за маћеха
к урђел - седмо колено мушкарце) очух

ку ред а ча - осмо колено братаница - братова кћерка пасторак

ку р е д а л - о смо колено сестрић - сестри н син

с у курдача - девето колено сестричина - сестри на

сук урдал - девето колено кћерка

бели орао - десето колено нећак - сестри н или братов

фантазма rорија ж в. фантазија чија овојница за списе и папире) фа ­

фантаста м маштар, занесењак, са­ сцикл, фасцикул реШ .

њар,м а шт алац , утописта фасцинантан прид. в. очаравајући 1.
фантастика ж в. предање фатапан прид . погубан, кобан , ри­
фантастич а н прид. О в. сабластан зичан , високоризичан,ра з оран,смр ­

8 в . одличан @) в. чаробан тоносан , убитачан, погибељан,само ­

фантастично прил . в. одлично убојствен, врло опасан, самоубилач ­
фарба ж в. боја ки фи!.

фармацеут м в. апотекар фатаморrана ж в. фантазија

фармер м сточар , ранчер, каубој - фа ца ж О лице, образ, лик, њу­
уи. чоб анин 1. шка фам. , ланита арх. 8 израз лица,
фасада ж в. (лице зграде) прочеље, гримаса @) фам. (особа која ужива
фронт арх. ауторитет) угледни к - фи!: име, бе­
фасцикпа ж (картонска или друга- смртни к, фигура, неко и нешто, кла -
649 фачловати I филм

са, величина, марка, маестро, човек фиксни прид. (јасно одређеи) посто­
од формата, калибар - фам: леген­ јан, непроменљив, константан
да, крупна риба, краљ, цар, крупна фиктиван прид. О измишљен,
зверка, буџован, буџа - жарf: мудоња, уоб р ажен, имагинаран, нереалан,
мудо, целебритет реШ., нотабилитет непос тоје ћи , измаштан, замишљен,
ре Ш . - уи: великан нестваран, сањарски, умишљен, фан ­
фачловати сврш . прел . превити, тастичан, ваздушаст фи!. , истрипо­
повити, бандажирати, зафачловати, ван жарТ. @ 6. појмовни 1. .... уи. ТО ­
уфачловати , умотати/замотати руку/ божњи
ногу, ставити завој/облогу, превити фикција ж 6. предање
рану/прелом, привити
филантроп м 6 . човекољубац
федерација ж О 6. земља 1. е 6. филантропија ж 6 . човекољубље
удружење 1.
филијала ж заступништво, огра­
фела ж О 6 . сорта е 6 . раса
нак, експозитура, пр едставништво,

фелер м О фам.6. недостатак 1. е заступство, испостава , крак фиl., по ­

фам. 6. омашка 1. @) фам. 6 . мана дружина реШ . , подружница Хр6 .
феномен м О 6. појава е (оно што филм м покретне слике изр.
је изузетно ретко или необично спо­
собна особа) 6. изузетак - уи. геније
Фиnмски жанрови
феноменалан прид . 6. одличан
феноменално прил . 6. одлич но ОПШТИ ЖАНРОВИ

фенси прид . непром. фам. 6. отмен 1. авантуристички

акција
ферије ж мн . 6. одмор 1. вестерн

ферментација ж врење (вина), драма

превирање историјски
комедија
фертилитет м О 6. плодност е 6.
криминалистички
наталитет љубавни

феферон м љута паприка, фефе­ мистерија

научнофантастични
ронка, џинче ре!.
порнографски
фиrура ж О 6. стас е (сликарски ратни

или фајарски приказ лика чов ека или спортски

трилер
животиње) слика, цртеж , споменик,
фантастика
биста @) 6 . алего риј а 1. филм ноар
фиrуративан прид. 6. пренесен хорор

физички прид. материјалан, чулан,

ПО ФОРМАТУ ИЛИ ТЕХНИЦИ ФИЛМА
конкретан, осетилан, тваран, ства­
анимирани

ран, телесни, светован, опипљив, документарни

карналан, видљив , од крви и меса, мјузикл

са живим глумцим а
вањски Хр6., збиљски Хр6.
фијаско м 6 . слом ПО ЦИЉНОЈ ГРУПИ

фијукнути сврш . прел . О (произ­ дечији

за одрасле
вести фијук) швигнути, швићнути,
породични
зв изнути @ 6. ошинути 1.
фипоксера I формапан 650

фипоксера ж заал. (лат. Phylloxera б р е Ш. в. корнет

vostatrix) лисна ваш, трсна ваш, биљ­ фишекпија ж ре/. барутња'iа, ба­
на ваш рутница, барутњара, спремиште (за
фипопог м лингвиста, глотолог, је­ пушчани пр ах), басма ре/., фишек
зикословац, језичар фам . , лингви­ pei., везма фам., фишек-ћесе арх.
стичар арх., лингвист хрв . фпајер м фам . в. летак 1.
фипопогиј а ж лингвистика, глото­ фпаминго м заал. (лат. Phoel1icopte-
логија, језикословље арх., језикослов­ rus roseus) пламенац
ство арх. реШ., језикознанство хрв. фпастер м О (лепљиви завој за ра­
фиптрирати несврш. прел . чисти­ не) ханзапласт, оближ арх. б фам.
ти, прочишћавати, задржавати, одва­ фиi. в. улизица
јати, процеђивати фпаша ж боца, стакленка, стаклени­
фин прид. О В. чаробан б В. отмен 1. ца, бутељка, бутеља pei., флајка жарi.,
@) В. осећајан 1. 0 В. сусретљив ... уи. боцун суж.
утицајан 1., сув 1., провидан фпегматичан прид. в. хладан 2.
финапе м В. финиш фпека ж мрља, брљотина, нечисто­
финеса ж В. појединост ћа, пега, флек, пацкарија, маћа ре!.,

финиш м финале, крај, завршетак, љага арх., пацка арх., крмача арх.

свршетак, довршетак, конац , преста­ фпексибипан прид. О в. прилаго­

нак дљив б в. савитљив 1.
финоћа ж О тананост, нежност, фпертовати несврш . прел . в. удва­
крхко ст, благост, суптилност, истан­ рати се

чаност, профињеност, емотивност, фпуид м харизматичност, харизма,

осећајност - уи: љубав, пажња, брига аура - уи: привла'iНОСТ, шарм

б В. шарм @) В. учтивост 0 В. углађе­ фобија ж (неоправдан, неразуман

ност 1. страх) *
финта ж жарi. В. трик 1. фовизам прид. в. апстрактна умет­
фиока ж претинац, раф, чекмеџе ност

pei., шкафетин pei., суњица pei., лади­ фокус м О в. сталоженост б фиi. в.

цахрв. центар

фирма ж пословница, предузеће, фокусиран прид . в. усредсређен

агенција, представништво, заступни­ фокусирање с в. сталоженост
штво, сектор, дирекција, поверени­ фонтана ж О водоскок, '{есма, сла­
штво, агент ура арх., отправништво вина, шедрван ре!. , чунак арх. pei. б в.
хрв . , заступство хрв., твртка хрв. водоскок 1.... уи . чесма 1.
фискуптура ж в. тренинг фора ж О в. шала б в. трик 1.
фитиљ м пламеник, штапин, души­ форма ж О кондиција, припремље­
ца, жижак, стењ, стењак pei., лукијер­ ност, увежбаност, готовост, спрем­
на ре!. , лунта ре/., врви ца ре/., лумин ност, стање, справност арх. - уи: спо­
pei., палило pei. собност, здравље б в. појава 1. @) в.
фићфирић м о в. пробисвет 2. техника 1. ... уи. зд равље

б арх . в. кицош формапан прид. О (који се тиче

фишек м О ре!. в. фишеклија форме, облика) б в. пр ави
 формапност I фразеопоrија

формапност Ж О б. пропис @ фи!.

Врсте фобија протокол, конвенција, неписано пра­
вило, пракса, обичај
НАЗИВ ФО 6 ИЈЕ СТРАХ ОД
аглофобија бола формат м величина, досег, размер,
агорафобија оiПворених йросiПора обим, дужина, опсег, димензије, ма­
аерофобија леiПења
са, ширина, размера, обујам Хрб.,
акрофобија висине
амаксофобија возила, вожње протега Хрб. - сл: мера, пропорције ,
андрофобија мушкараца константа
антофобија цвећа
формација ж О БОј. батаљон , одред,
антропофобија љуgи
арахнофобија йаукова дружина фи!., батаљун ре!., јединица,
астрафобија 'рмљавине, муња батерија суж., чета суж. @ б. колона
аутофобија самоће
формиран прид. оформљен , уста­
батрахофобија жаба
бленофобија HeYlogHUx iПечносiПи новљен, утемељен, образован, напра­
бронтофобија невремена вљен - уи. завршен
гласофобија ,овора
формираност ж сређеност, уобли­
гинекофобија жена
генофобија секса ченост, ред, обликованост, уређеност,
дементофобија луgила дотераност, профилираност, з аврше­
дендрофобија gрвећа
ност, уредност
дромофобија йреласка улица
еметофобија йовраћања формупар м образац, апликација,
ентомофобија инсекаiПа бланкет арх. , молбеница реШ., тиска­
.зоофобија живоiПиња
ница Хрб.
карцинофобија рака (болесiПи)
клаустрофобија заiПворенux йросiПора формуписати сврш . прел . (у гово­
какофобија ружноће ру, учинити да нешто добије одређен
ксенофобија сiПранаца
израз, вид) срочити, обликовати, из­
кинофобија йаса
линонофобија канайа и везивања
разити се - уи. рећи, објаснити
мизофобија йрљавшiПине и заразе форсирати несврш . прел. б . силити
некрофобија болесiПи уойШiПе
фортификација ж б. бедем 2.
никтофобија мрака
нумерофобија бројева форум м б. састанак 1.
нудофобија наlосiПи
фотеља ж О (удобна столица) на­
офидиофобија змија
омитофобија йiПица
слоњач, колтук ре!. арх. - уи . канабе
пекатофобија 'реха @ фи!. б. положај 1.
пирофобија вашре
фотоrрафија ж снимак, слика,
сидеродромофобија возова
ситофобија јела
фотка фам.
тафофобија сахрањивања фраrипан п рид. б. ломљив
танатофобија смрiПи
фраrмент м б. парче 1.
трихофобија косе
трискаидекафобија броја 73 фраза ж О идиом, устаљени израз,
трипанофобија ињекције устаљена колокација, фразем реШ. @
фотофобија сеШлосiПи
клише, фразирање, пра знословље,
фобофобија сiПраха
фазмофобија gyxoBa испразно говорење, опште место фи!.,
филофобија заљубљивања просеравање фам., кењажа жар!.
хемофобија крви
фразеопоrија ж (скуп устаљених
херпетофобија Iмизаваца
хидрофобија Boge израза у неком језику и наука која се
бави таквим изразима) идиоматика,
 I
фразер фуриозан

изра з и, фразе, идиом и , колокације, фрустриран прид . в. незадовољан

фр азе ми фрфљање с в. мумлање
фраз ер м слаткоречивац, лепоре­ фузиј а ж п рипајање , сједињава­
ч ивац , красноречивац, вербалиста,
ње, анексија, интеграција, у једи­
с ератор нар. ао!. - уа: брбљивац, го­ њење, с п ајање, стапање, сједињење,
в орљи вац,ласкавац
удруживање, здружење , удружење,
фраз ерски п рид. в. празноречив уједињавање, здруживање, амалга ­
фраз ирање с О празнословље, мирање фи!., срастање фи!. , амал ­
ве рб али з ам, красноречје иран . , про­ гамација фи!.
с ер а в а њ е нар . е в. фраза 2. фузи о нисати св р ш. п рел . здру­
фрази рати несврш. п рел . вербали­ жити, спојити, саставити, стопити ,
зо в ат и , испразно говорити, вербали ­ удруживати , ујединити , синтети з о­
з ир ат и , пр аз нословити, просеравати
в ати, удружити , слити , направити
се нар.
м е шавину, амалгамир ати, синтети ­

фрајерски прил . в. обешењачки зирати хрв.

фрајnа ж в. каћиперка фукара ж нар. в. поганија
фрапиран прид. (много изненађен) фундамент м в. основа 1.
в. прене ра ж ен
фундирати св р ш . прел . в. утемељи ­
фрас м т уа. апоплексија ти 1.
фреквентан прид . учестао , густ, функција ж О з анимање, поз ив,
чест, понован, многократан, више­
професија, посао, струка, запослење ,
к р атан хр в.
служба, намештење, вокација, анга ­
френез ија ж в. умобоља жованост, положај, активност, ду­
френ етичан п рид. О в. фуриозан жност, задужење, позвање , деловање,

е в. усхићен делатност, упослење, послање фи i.,

фривоnност ж в. разулареност мисија фи!., задатак фи!., џоб жар!.,
фриrидан прид . в. асексуалан 2. шљака жар!. е улога , з адужење, ро ­

фрижидер м хладионик, фриџ ла, з адатак фи!., мисија фиl. @) маШ.

фам., фриж а фам . , хладњак хрв. ( з ависна променљива величин а ) ,. О

фризура ж (начин чешљања или (рад организма и органа) функцио ­

ш и ш а ња косе) фришка фам . нисање, рад

функциона nа н прид. (који није у

Фри зуре квару, који ради) исправ а н, неоште­
ћен, у функцији, ваљан , непокварен ,
аф ро мокре локне степенасто нефаличан
д р едови нуларица тарзанка
фурrон м арх. в. вагон
италијанка Гlаж хладна

јеж плетенице трајна фуриозан прид. напрасит, пргав,

кике праменови чироки нагао, жесток , ћудљив , афективан ,
коњск и реп пунђа
жустар , див љ и, зан ес ен, дива љ , горо­
мини - вал сарми ц е
падан, свадљив , махнит, жучан , џан ­

гр иза в , заједљив, виолентан , агреси ­

фр онт м в. борилиште
ван , плах(овит), не п ријатан, необу­
фронтмен м фам. в. предводник
здан, прек, набусит, оси он, дурљив,
653 фуруна I фуwерски

неуравнотежен, плаховит, насилан, футуриэам прид. 6 . апстрактна

импулсиван, срчан, раздражљив, уметност

љy~ помаман,здушан,осоран,сило­ фуwер м фам. дилетант, llетљанац -

вит, нецивилизован, недисциплино­ уи: аматер, лаик , шепртља
ван, безобзиран, непокоран, срдљив, фуwерај м фам. жарf. крпеж, не­
живчан, напрасан , једљив , мрзово­ стручност, аматеризам, КРllарењ е,

љан , примити ван, нападан , несре­

непрофесионалност, почетништво,
ђен, инатљив, отрован, пркосан, нестручњаштво, непрофесионали ­
несталожен, свађалачки, експлози­ зам, ПР<I карија, петљанија, петљан ­
ван, мргодан, распаљив, неразборит, ција, петљање, аматерство, крпарија,
грозничав, чандрљив , самовољан, крпање pef., клеllотина ре!., дилетан­
покарљив, џандрљив, својеглав , жуч­ тизам жарf.
љив, рабијатан , гневљив, плах, једак, фуwерски прил. фам. неквалитетно,
мушичав, ужасан, зловољан, обес ­ лабаво, слабо, лоше, траљаво, паички,
тан, темпераментан, мрк фи!., ватрен нестручно, невешто, нестручњачки,

фи/. , вирулентан фи!., рогат фам., почетнички, шарлатански, климаво ,

вехементан арх., нервозан еуф. - уи: незналачки, неприкладно, некомпе ­

осећајан, некултуран, осетљив, груб , тентно, тричаво, непрофесионално,

тврдоглав, страстан, бесан, јак, неми­ мизерно, неизвежбано , недовољно,
ран, разуздан, грозан - сл: настран , никакво, без стручности, неквали­
надахнут, смркнут, хировит, строг, фиковано, млако, аматерски, непот­
суморан ковано, рђаво, аматорски ре/. , диле­
фуруна ж 6. пећ тантски фам. - сл : бедно, јадно
хаrиоrрафија ж житије ца, куња опаш, куњи реп , месечина,

хазардерски прид. в. погибељан 1. папрац, петровско цвеће, раван , ра­

хајати несврш. непрел . (обраћати вањ, равуника , рман, романика, спор,

споришевина, столиста, столистник,

пажњу на некога или нешто) мари­
тинторова трава
ти, уважавати, урачунавати, приме­

ћивати, узимати у обзир, зарезивати хајдуштво с в. разбојство

фам., шљивити фам., вермати ре!., хала ж О игралиште, терен, стадион,

а6адавати ре!., бендати ре!., обадати арена, дворана, теретана, вежбаони­

р е!., фермати ре!., шмирглати фам. , ца, ринг, фискултурна сала, спортска
шишати фам. , јебати нар. арена, соколана, сала фам., гимназиј

хајде УЗВ . О ајде, нека, нека буде, ај­ арх., гомбалиште арх. , гомбаоница

деде, ајд, ајте, хајте, добро, важи, ако, арх. , поприште реШ . , вежбалиште

дај, деде(р), хајдеде, може, б фам. ајд,

реШ., дворница реШ., ротунда реШ. -
сл: салон, већница б в. просторија 1.
ајде, невероватно, немогуће, ко би
рекао, није него, не би се рекло, није халабука ж в. бука
ваљда, хајте, ајте, бегај, не бих рекао , халапљив ПРИД . в. похлепан 1. и 2.
дела, не би се рекло, дај, не може би­ халапљивац м похлепник, грам­

ти, деде, ма замисли(те), бежи, иди , зивац, грабежљивац, незаситник ,

ма немој, можеш мислити изр . фам., алапљивац, лакомац, лакомџија, кај­
иди бегај фам., ма иди жар!. @ ајде, ман фи!., среброљубац фи!., грабеж
крени, иди, одлази, дођи , пођи,ходи фам. - уи: зеленаш, ждероња, тврди­
хајдучка трава ж бот. (лат. Achillea ца, пљачкаш

millefolium) ре!: спориш, ајдучица, ај­ хало УЗВ . да, ало

дучка трава, армањ, бели равањ, бело халуцинација Ж привид, фантазија,

ивањско цвеће, јалова месечина, ја­ опсена, илузија, привиђење, делири­
лови месечњак, јалово месечје, куни- јум, симулакрум, сањарија, фатаморга-
655 I
хаљина хваnити се

на, причина, фантазмагорија, химера, јебе луд збуњеног изр. нар. , лудило
бунило, уобразиља, уображење, тлап­ жар/., конфузија жар/., каос хрв. - уй:
ња, мираж, приказа, фантом, сен фи/., немир, галама, несклад, гомила 0 В.
снохватица Иесн . , трип жар/., халуџа пометња

жар/., сновид реШ., кула од карата изр. хаотичан прид . В. неповезан 1.

- уи: варка, помахниталост, заблуда, ек­ хапwеник м В. ухапшеник
стаза, обмана, визија - сл: сан, машта,
хапшење с затварање, лишење сло­
бесвесност, сновиђење боде, апшење ре/., ћоркирање жар/.,
хаљина ж хаља арх., оправа арх. ре/., ухићење хрв.
хаљинка ре/., хаљка ре/., аљина
харизма ж В. харизматичност
арх. ре/. , хаљинак хии., хаљинче хии.,
харизматичност ж харизма, аура,
хаљинчић хии . ре/., хаљиница хии.,
флуид - уй: привлачност, шарм
хаљица хии . , хаљете арх. ре/. , хаљетак
харинrа ж заал . (лат. Clupea haren-
хий., крпица фам., крпа фам., шлеп
gus) слеђ
(дугачак скут женске хаљине који се
хармонија ж О равнотежа, склад,
вуче по земљи), кућна хаљина (- за
лепота, сагласје, идила, јединство,
по кући), реверенда (дуга свеште­
ред, слога, хармоничност, сугласје
ничка -), хабит (- католичких ре ­
хрв. 8 В . споразум @) В. (истовреме­
Довника), одора (- владара/судаца/
но, благо звучање неколико тонова)
свештеника), неглиже (јутарња/иза­
благозвучност - уй. акорд
зовна кућна -), пала (обојена - Ри­
хармоника ж муз. акордеон арх.,
мљанки), туника (- слична кошуљи),
акордион арх.
риза (дуга свештеничка -), венчани­
хармоничност ж В. хармонија
ца (венчан а -), одежда (- владара/
судаца/свештеника), антерија (вр­ хартија ж папир, артија ре/., ћаге
ста старинске хаљине), тога (горња арх.ре/.

- грађана у старом Риму), амазонка харфа ж муз . арфа ре/.

(- коју носе јахачице), мантија (дуга хаустор м В. капија
свештеничка -), веста (обојена - Ри ­ хваnисавост ж В . уображеност
мљанки), шкапулар (бенедиктинска хваnити несврш . прел . узносити, по­
- )ре/., шлафрок (- за по кући) фам., хваљивати, одавати признање , ласка ­

тоалета (свечана -) фам., долама ти (некоме), истицати фи/., величати

(женска свилом искићена - од дома­ ексЙр., славити ексйр., дизати у звезде
ће вуне без рукава) арх., талар (дуга изр. ексйр. - уЙ. поштовати
свештеничка -) реШ., ревентија (дуга хваnити се несврш . (галамити о сво ­
свештеничка -) реШ., п!>влака (дуга­ јој вредности) шепурити се, гордити
чак скут женске хаљине који се вуче се, разметати се, прсити се, охолити

по земљи) реШ ., се, трсити се, размахивати се, дрчити

xaHrap м В. стовариште се, прпошити се , правити се важан ,

хаос м О неред, крш, лом, русвај, дизати нос, бочити се, ребрити се,
г}тжва, џумбус , пакао, гунгула, збр­ банити се, кицошити се, гледати с ви­
каност, дар-мар, врева, метеж фи!., сине, држати се надмено, парадир а­

циркус фи/., свињац фам., трпанац ти, дувати се, кочоперити се, махати

фам., урнебес фам., џунгла фам. , фи/., пинчити се ре/., јордамити ре/. ,
хватаn ица I хидра 656

ачити се ре/., рашепирити се ре/., на­ хендикеп м 8. сметња

пувавати се фам., пумп ати се фам.,
пувати се фам., прчити се фам. , кур­
чити се нар., пурити се арх. , зорити
се р е Ш. - уи. поносити се
хватаn ица ж 6 . замка
хватати несврш . прел. О (дочекива­
т и рукама или нечим другим) дохва­
хероина ж 6 . примадона
херој м јун ак, делија, вук фи/., соко
фи/. , витез фи!., змај фи!., орао фи/. -
уи:борац
1. херојски прид. јуначки, смео, хра­
бар, јуначан, витешки, куражан , ср­
чан, одважан, нестрашљив, неустра­

т ати, грабити - уи . ухватити @ 6. ло­ шив, издржљив, непопустљив, врли,

вити 1. @) слушати 6 6. црпсти 1. 41) непоколебљив, смион, лавовски фи/. ,

6. схватати љут фи/., дрзак фи!., дели арх., лављег
хеј узв. ај, ој, еј - сл: о, ха ло срца uзр. - уи: мушки фи!. , насилан,
хеnенизи рати несврш. прел . 6. хе­ витешки

ленизовати херојство с 8. храброст

хеnеНИЗ0 вати несврш. прел . хеllе­ XeTepOreH прид . 6 . шаРОIlИК
ни з ирати, грчити, јелинизирати арх., хибрид м мешанац, мелез, полутан,
ј ел ини з овати арх. полукрвњак, полушан, крижанацре!. ,

хељда ж бат. (лат. Fagopyrum escu- гемишт фам. ре!., бастард арх.
lentum) ре/: ељда, јелда, елса, хајдина, хидра ж О миШ . неман, полип, ви­
ајд а , хајдиње, голокуд шеглава водена змија @ зоол . (лат.
хемија ж О (наука) кемија Хр6. @ Chlorohydra viridissima) слатководни
фи/. 8 . привлачност полип

Хемијски елементи
АБ. ЕЛЕМЕНТ СИМБОЛ АБ. ЕЛЕМЕНТ СИМБОЛ
1 ВОДОНИК Н 24 хром Cr
2 хеf1ијум Не 25 манган Мп
З литијум Li 26 гвожђе Fe
4 берилијум Ве 27 кобалт Со
5 бор В 28 никл Ni
6 угљеник С 29 бакар Cu
7 азот N 30 цинк Zn
8 кисеоник О 31 галијум Ga
9 флуор F 32 германијум Ge
10 неон Ne 33 арсен As
11 натријум Na 34 селен Se
12 магнезијум Mg 35 бром Br
13 алуминијум AI 36 криптон Kr
14 силицијум Si 37 рубидијум Rb
15 фосфор Р 38 стронцијум Sr
16 сумпор S 39 итријум У
17 хлор CI 40 цирконијум Zr
18 аргон Ar 41 ниобијум Nb
19 калијум К 42 молибден Мо
20 калцијум Са 43 технецијум Те
21 скаНДИЈУМ Se 44 рутенијум Ru
22 тита н Тј 45 родијум Rh
23 ванадијум V 46 пал адијум Pd
657 хидроrен I хиро вит

АБ. ЕЛЕМЕНТ СИМБОЛ АБ. ЕЛЕМЕНТ СИМБОЛ

47 сребро Ag 83 бизмут Вј
48 кадмијум Cd 84 полонијум Ро
49 индијум In 85 астат At
50 коситер 5n 86 радо н Rn
51 антимон 5Ь 87 францијум Fr
52 телуријум Те 88 радијум Ra
53 јод 1 89 актинијум Ас
54 кс е нон Хе 90 торијум Th
55 цезијум Cs 91 протактинијум Ра
56 баријум Ва 92 ура н U
57 лантан La 93 нептунијум Np
58 церијум Се 94 плутонијум Ри
59 прасеодимијум pr 95 америцијум Ат
60 неодимијум Nd 96 киријум Ст
61 прометијум Рт 97 беркелијум Bk
62 самаријум 5т 98 калифорнијум
Cf
63 европијум Еи 99 ајнштајнијум Es
64 гадолинијум Gd 100 фермијум Fm
65 тербијум ТЬ 101 мендељевијум Md
66 диспрозијум Du 102 нобелијум No
67 холмијум Но 103 лоренцијум Lr
68 ербијум Er 104 радерфордијум Rf
69 тулијум Тт 105 дубнијум Db
70 итербијум УЬ 106 сиборгијум 5g
71 лутецијум Lu 107 боријум Bh
72 хафнијум Hf 108 хасијум Hs
73 тантал Та 109 митнеријум Mt
74 волфрам W 110 дармштатијум Ds
75 ренијум Re 111 рентгенијум Rg
76 осмијум Os 112 унунбијум Uub
77 иридијум Ir 113 унунтријум Uut
78 п латина Pt 114 унунквадијум Uuq
79 злато Аи 115 унунпентијум Uup
80 жива Hg 116 унунхексиј ум Uuh
81 талијум ТI 117 унунсептијум Uus
82 олово РЬ 118 унуноктијум Uuo

хидроrен м 8. ВОДОНИК хипотека ж јемство, капара, депо­

хидрофип м зоол. (лат. Hydrophi- зит, залог, гаранција, осигурање, кау­

lus) црни веслач, водољу6 ција, полог, аванс, јемчевина, јамство ,

хијена ж зоол. (врста сисара леши­ предујам, таложење , аконтација, авал

нара, лат. Нуаепа) .. ре/., вађевина ре!., лом6ард арх., фор­

шус арх. ре/. , вадијум реШ. - сл: без ­
химера ж 8. халуцинација
бедност, наслага
хипноза ж т уа. опсенарство
хир м каприц, мушица, мушичавос т
хипнотисан п ри д . т уа. зачаран
- уа: самовоља, тврдоглавост
хипнотисати нес врш . не пр ел. т уа.
хировит п р ид . напрасит, непредви ­
чарати
див, ћудљив, каприциозан, несталан ,
хипнотичан пр ид. 8 . чаробан
нагао, неуравнотежен, нестабилан,
хипокризија ж 8. неискреност 1. импулсиван, раздражљив, напрасан ,

хипокрит м 8 . лицемер несталожен, експлозиван, распаљив ,

хипотеза ж 8. претпоставка мушичав, темпераментан, свадљив-

 I
хирурr хмељ 658

уи: осетљив, чудан, груб, тврдоглав, хnадан прид . О зимски, мразан, ле­
страстан , бесан, јак, немиран, разу­ ден, мразовит, свеж, ледан, зимљив,

здан, грозан прохладан, студен, мрзли, мрзао,

хирурr м ... уи. лекар ледњикав, ледовит, леденичав, смр ­

хистерисати несврш. непрел . В. пу­ знут, хладан као лед, као лед, з имо­

дети вит - сл: зубат, озебао, промрзао @

хитан прид. О ургентан, неодложан,

фи!. индиферентан, равнодушан,
дистанциран, нехајан, индолентан,
горући, обавезан, неодгодив, журан,
прибран, незаинтересиран, уздржан,
нужан, важан, безодвлачан, промп­
флегматичан,хладнокрван, немаран,
тан, прек, прешан реШ . @ В. брз
непомичан, присебан, неузнемирен,
хитање с бацање, лансирање, витла­
сабран, неосетљив, неутралан, леден
ње, избацивање, гађање, добацивање,
фи!. - уи: блазиран, безвољан, без ­
катапултирањ е
брижан, безосећајан - сл: спокојан,
хитар прид. О В. брз @ В. паметан
фригидан, миран @ В. учмао
хитати несврш . прел . бацати , витла­
хnадетина ж хрв. В. пихтије
ти, гађати, добацивати - сл: катапул­
хnадити несврш. прел. О расхлађи­
тирати,ланс ирати
вати, освежавати, галити @ В. прове­
хитно' прил. важно, без одлагања, травати
неодлож но, журно, нужно, о главу
хnадник м В. чардаклија
фам., пред главу реј. - уи. одмах
хnаднокрван прид. В. хладан 2.
хитно' узв . одмах, сместа, овог часа,
хnадноl1а ж О зима, студен, мраз,
овог трена, сместа, моментално, тре­
лед фи!., цича зима ексир . , студ
нутачно
иесн . @ фи!. равнодушност @ фи!. В.
хитнути сврш . преп . бацити, изба­ 1 уга ... уи. строгоћа
цити, завитл ати, одбацити, добаци­
хnадњак м О (у мотору аутомоби­
ти, врћи, лансирати, убацити, зако­ ла) хладионик @ хрв. фрижидер
витлати, замахнути, потегнути , вр­
хnап м зоал . (лат. Homarus vulgaris)
љити реј., бркнути реј. , метнути реј.,
рарог, карло
бачити реј., вргнути реј. , машити ре!.,
хnеб м лебац ре!., ле6 ре!., ље6 ре!.,
заврљачити фам., послати фам. , фр ­
крух ХрВ. - уи . лепиња
љакнути фам., шибнути фам., шик­
нути фам., цибнути жар!., сјурити
жар!. - сл: завртети, испалити Хлеб и пеци во
хитри на ж В. брзина
багет лепиња ролница
хитро прип. брзо, муњевито, ажур­
бурек п ереца тр оугао
но, напречац, експедитивно, преко­
ђеврек плетеница хлеб
ноћ, убрзано, вратоломно фи!., тај­ жужу погача штапић

фунски фи!., наглавце фам., у трен кифла погачица

кроасан пуж
ока изр., брже-боље изр., као метак/
ветар изр., брзином светлости изр. -
сл: хитно, брзоплето хnеnчиi м 8 . лепиња
хnад м сенка, сена, хладови на , хмељ м бат. (лат. Humulus lupulus)
сен реШ. ре!: 6луст, кудиљице , куке, мелика ,
 хоботница I хрпа

мељ, мељевина, миљевина, фалон, храброст ж јунаштво, одважност,

хмеЛ,хмели н а,хмељевина смелост, херојство , срчаност, кураж,
хоботница ж зоол . (лат. Octopus неустрашивост, одлучност, хероизам,

vulgaris) октопод вратоломност, непоколебљивост, ви­

ходати несврш . непрел . ићи, кретати те ш тво, при сут ност духа, слобода
се, корачати, помицати се , пешачити, фи!., смионост Хр6. - уи: борбеност,
крочити, ступати, табанчити, газити бодрост
фи!. , табанати фам., шипчити фам., храмати несврш . непрел . ћопати ,
жипчити фам. ре!. , базати фам., ги­ шепати, шопати, шантати, шепес ати

љати жар!., пичити жар!., кланцати фам., цотати арх., цонтати арх.
ексир. - уи : гегати се, јурити, трчат и храна с О јело, клопа фам . , њупа
ходник м О кулоар, хол, прол аз, фам., хас жарl.
коридор, галерија (- у руднику), ка­ хранионица ж житница, амбар,
такомбе (подземни ходници), ганак штагаљ , оста ва, магазин, магацин ,

ре!. , гањак pel., хал арх. , потремак комора, спремиште, спремница ,

арх., потрем арх. 6 6 . антре 1. оу уи. складиште, спремиште сточне хране,

трем 1. спремиште за жито, житњак, хамбар

хокnица ж шамлица, клупица pel., магаза фам.
ХОП м О 6. антре 1. 6 6. ходник 1. хранити несврш . прел. О (давати не­
XOMoreH ПРИД . 6. аналоган ком да једе) " - уи. јести 6 6. одгајати

хонорар м (награда за ванредан по­ @) (стоку) намиривати (стоку), баца­

сао) зарада, накнада, надница, новац, ти (храну стоци) О чувати, гајити,

тезга фи!. фам. - уи . плата дојити, неговати , пазити, култивиса­

ти, пе стовати,гојити
хорда ж 6. навала 1.
хранити се несврш . 6. јести
хоризонт м 6 . панорама 1.
храпав ПРИД . нераван, груб, испу­
хоризонтаnан ПРИД. 6. водораван
цао, рошав, изрован, дрпав
хостеса ж оу уи. домаћица 2.
храст м бот. (лат. Quercus) дуб
хотеn м (свратиште са собама за
преноћиште) хостел суж.
храст китњак м бот. (лат. Quercus
petraea) ре!: љутик, бељик, дуб (лат.
хохwтапnер м 6. пробисвет 2.
Qуерцус робур) ре;: храст лужњак
храбар ПРИД. јуначки, смео, херој­
хрбат м 6. леђа
ски, јуначан, витешки, куражан, ср­
хреновка ж Хр6. 6 . виршла
чан, одважан, нестрашљив, неустра­

шив, издржљив, непопустљив , врли,

хрестоматија ж 6. скуп' 2.
непоколебљив, смео, муже;ван , му­ хрид м ж О 6. камен' 3. 6 6. обронак

шки фи!. , лавовски фи!., љут фиl., др­ хркати несврш . непрел . оу уи. спавати

зак фи!., дели арх., лављег срца и зр., хром прид. 6 . ћопав
смион Хр 6. - уи: н асилан, витешки хрпа ж гомила (- ствари, предмета),
храбрити сврш. несврш . прел . со ­ маса, мноштво, обиље, камара, ма­
колит и, анимирати, бодрити, под­ ли милион, силесија, штос , сва сила,

сти цати, подржавати , надахњивати, сијасет, сила, милијарду, велика ко­

покретати, навијати, подстрекивати, личина, брдо фи;., море фи!., купа
ведрити, потицати Хр6. фи!., река фи!. , чудо фи!. , усов арх.,
 I
хтење хушкаш 660

поплава реШ., накупина реШ., агломе­ неотесанац, претворник, препреденко,

рат реШ. безвредник, животиња, бескичмењак,

хтење с в. тежња 1. мекушац, крма к, смеће, морална нула,

хупа ж оскврнуће, бласфемија, скр­ крпа (од <lOвека), морално смеће, пра­

нављење, CB~Toгpђe, богохулство, сац, брука, поганчина, свиња, гњида,

безбожништво, хуљење, богохуљење, антихрист, ђубре (од човека), говно

нар., палаворда реј., претворица р еј.,
оскрнављење, профанација, сакриле­
гијум, обесвећење, светогрдност, без­ љигавац фам., љига фам. , гнус фам.,

очна грдња, погрда, вређање, осквр­ смрад фам., смрдљивац фам., фукара

њење, обезвређење, псовање, богогр­ нар., пичка нар. , курвин син нар. , рђа
нар., шугавац нар., пизда нар. , дркаџи­
ђе, прљање фИf.
ја нар., шуфт реј. , угурсуз арх., фарисеј
хупига н м вандал, силеџија, насил­
арх., галијот арх., хахар арх., ванцага
ник, злочинац, разбијач, злотвор,
напасник, мучитељ, крволок, напра ­
арх., одљуд реШ., стодлака реШ. - уй:
простак,скитница, улизица, ласкавац,
сник, манијак, грубијан, окрутни к,
хулиган,враголан
сивоња, крвопија, батинаш, крвник,
хуљење с О в . хула б в. увреда
горопадник, махнитац, тиранин фи!.,
хум с јеојр . в. брдо
катил реј., живина фам. фИI., неман
фам., животиња фам. фиf., силос хуман п р ид. племенит, човекољу­

жаРf., сировина фам., канибал ексЙр., бив, пожртвован, несебичан, чове ­

чан, пажљив, мека срца, простоду­
чудовиште ексйр., звер ексйр., главо­

сек ексйр ., душманин ексйр., несуздр­

шан, душеван, доброхотан , благона ­

жљивац реШ. - уй: примитивац, вар­

клон, милостив - уЙ . добар 1., љуба ­
зан, сусретљив, дарежљив
варин, ра з бојник, дивља к , диктатор
хупит и несврш. п рел. в. срамотити
хуманитарност ж в. човекољубље
хуманост ж О в. човекољубље б в.
x~љa м ж (лош, покварен и зао човек)
несебичност 2.
гад, бедник, бара ба, безочник,дволич­
њак, лицемер, нитков, битанга, изр од, хумореска ж т уЙ. комедија 1.
подлац, безобразник, превртљивац, хучати н ес врш . не пр ел. в. трештати

хипокрит, препредењак, бесрамник, хушкање с в. подстицање

покварењак, бестидник, подмуклица, хуwкати несврш . прел. О наговара­

ђаво, ништарија, сплеткарош, проби­ ти, подстицати, подговарати, подбу­

свет, проклетник, мутивода , дрзник, њивати, пујдати, нагонити, наводи­
псе то, џукац, стока, уштва , неваљал­ ти, потицати, подјаривати, рајцати ,
ко, нечасник, притворица, неваљалац, изазивати, потпаљивати фам., ло ­
преварант, злобник, нечовек, злоћа, жити жарf., палити жаРf., пржити

непоштењак, пакосник, перфидник, жарf. б в. наводити

гуја, џукела, мамлаз, протува, морална хушка ш м подбуњивач, подбадач ,

наказа, смутљивац , балабандер, дво­ потпаљивач, изазивач побуне, подја­
струки играч, муфљуз, морални им­ ривач, агитатор, хушкач, кортеш арх.,

бецил, мутикаша, живина, ништавац, агитач арх. , букач реШ.

цајтн от м 8 . ужурб а ност
цака н прид . 8 . леп Цвеће
цар м О (крунисани владар монар­
хије ) монарх - у Й . владар . f) фам. 8. акација кактус невен

бегонија камелија орхидеја

фаца З.
божур карнфил перуника
ца ревати несврш . непрел . 8. владати
висибаба красуљак (ирис)
цари на ж ( такса з а уво з робе) * - уЙ . гербер лаванда ружа

гладиола лала рузмарин

та кс а
далиј а (тулипан) сунцокрет
ца риник м царинар, трошаринац,
ђурђевак љиљан тратинчица

трошинарник, латов арх. , баждар жалфија љубичица фризија

арх. , ђумрутџија арх. зова магнолија хортензиј а
имела мајчина хризантем а
царић м зоол . (лат. Тroglodytes tro- јагорчевина душица циклама
glodytes) грмуша, палчић јасмин маслачак шафран
царствовати несврш. не п рел. 8. јоргован мимоза

кадуља нарцис
уживати 1.
цвет м 8. О (орган расплођавања код
цвиљење с 8 . кукњава
би љака) - уЙ. бехар f) фи!. (оно што
с е истиче својим квалитетима, што је
цврукутуше ж мн . зоол . (лат. Sylvi-
најлепше , најбоље) * - уЙ . добар , од­ пае) птице певачице - суж: вољићи ,
грмуше, трстењаци
личан, драг @) фи!. (најбољи, најбира­
нији људи) 8. елита цврчак м зо ол . (лат. Hemiptera, Lyri-
цветање с О (време кад цветају stes plebius) пољски штурак, цикад а

биљке) f) фи!. 8 . процват цев ж 8. кабл 1.

цвећар м 8. вртлар цевчица ж 8 . сламка

цвиnети не сврш . непрел . 8. јаукати цеДити н есврш . прел . процеђивати

1. и 2. цезура Ж одмор, пауза, предах
цепер I цикпама 662

цепер м бат. (лат. Apium graveolens) цео прид . О 8. целовит б 8. неловре­

реl: ак, ач, ђеревиз, зелена кретуш, ђен @) 8. сачуван
опих,целен,черевиз,шелин цепати несврш. прел. О (- одећу или
цепити несврш. прел. 8. лечити слично) кидати, тргати, дерати, пара ­
цеповит прид. потпун, интегралан, ти, буцати, буџати реТ., љуштити реШ.

апсолутан, свеобухватан, укупан, б (- дрва) сећи @) 8. раздвајати

цео, темељи~ целокупан, тоталан, цепепин м аеростат, дирижабл, ва­

сав, комплетан, неподељен, читав, здушна лађа
који има све делове, заокружен, упот­ цеп иво с 8. серум
пуњен, комплетиран, радикалан фиl. цепидпака м ж О формалиста, сит­
цепокупа н прид. 8. целовит ничар, ситничавац, педант, перфек ­

цељење с 8. терапија циониста - уи. гунђало, шкртица,

гњаватор
цена ж О (вредност робе изражена
у новцу) износ б 8. вредност @) фиl. цепидпачити несврш . непрел. 8.

(оно што мора да се жртвује ради тврдичити

остварења неког циља) .. уи. износ цепити несврш. прел. О 8. вакцини ­

сати б 8. укрштати 1.
ценити несврш. прел. О 8. пошто­

вати б судити, закључивати, про­ цепљење с 8. вакцинација

цењивати, просуђивати, оцењивати, церемонија ж (углађено друштве­

размишљати, промишљати, вагати но опхођење с правилима) це ремо­
фиl. @) 8. зарезивати нијалност, свечаност, етикеција

центар м средиште, жариште, сре­ церити се несврш . кревељити се,

дина, централна тачка, душа фиl., ср­ гримасирати, кезити се, кривити се,

це фиl., језгро фиl., фокус фи/., гро­ кривити уста, правити гримасе, бека­
тло фам. фи!. - уи: основа, суштина рити се реТ. , бељити се реТ., бекељити
се нар.
центарш ут м • уи. шут
цеста ж 8. пут
центрап а ж седиште, матица
цех м О 8. удружење 1. б 8. еснаф 1.
центрапни прид . О 8. суштински
@) фам. 8. рачун 1.
б 8. најважнији 1.
це-це мува ж Јаал. (лат. Glossina) >4-
цењен прид. О угледан, уважен,
цивипизација ж (свеукупност ма­
достојанствен, истакнут, високопо­
теријалних и духовних вредности ко­
штован, утицајан, одабран, виђен,
је је човечанство створило) култура
поштован, знаменит, запажен, посе­
циrанка ж Јаал . (лат. Alosa vulgaris) ..
бан, мутебер реТ., на гласу, озбиљан
(играч),изузетан,врстан,зоран,иза­ циrара ж 8. цигарета

бр"н, отмен реШ ., частан реШ., рено­ циrараш м Јаал. (лат. Byctiscus Ье­
миран реШ., биран реШ. - уи: приме­ tulae) >4-

ран, најбољи , важан, познат, велик, циrарета ж цигара, дим фам . , ду­
популаран, одличан б 8. утицајан 1. ван фам. , пљуга фам., смотка реШ.,
@)8. чувен шиљак реШ., туљац реШ.

цењкати се несврш. ценкати се, по­ ц ик а ж 8. вриска

гађати се, лицитирати, пилићарити цикпама ж бат. (лат. Сусlаmеп euro-

фам., циганчити се фам. paeum) р е /: колутка, скрж, менеглед ,
66з цикnус I црљенак

крижалина, клобучац, богова жлица, ти, рикати, цијукати, брујати, дер ­

бокалчић, виадим, вучја јабучица, њати се, парати (неком) уши, диза­
дивљи оришац, земаљска јабучица, т и џеву, грмети, јаукати, грактати ,
з ечја кртола , коњска јавука, курица, баукати, јалакати ре!., бречати ре!. ,
лаћуни, михојлица, свињско корење, ревати ре!. , халакати ре!., ћакати
скрижалица, солдашке капице, тер­ ре!., руљати ре!., крештати фам.,
мен, узмењак чепити жвале ексЙр . - уй: дозивати,

цикnус м 8 . фаза беснети

цик-цак прид. непром. фам. 8 . уви­
јен 1.
циnиндар м 8 . ваљак
циљ м О 8. тежња 1. @ 8 .
намена оу уй. одредиште, резултат
циљати несврш . прел. О нишанити,
гађати @ 8 . тежити @) 8. алудирати
цимет м бот. (лат. Сјl1l1аmоmиm
цокуnе ж м н . панцерице, гојзерице,
баканџе, окованке, клопци реШ .
црваш м зоол . (лат. Vermetus arel1a-
смисао @) 8 . rius) "
црвекрпица ж зоол . (врста змије,
лат. Еlарће situ]a leopardina) "
црвен пр ид. О румен, зајапурен, по ­
div.) црвене о, ружичаст, ужарен, зажарен,

ре!: слатко дрвце, канела, циметњак руменкаст, црвен као рака @ 8. румен

циниэам м 8 . пакост 1. 1. @) 8 . риђ 1. оу уЙ . вишњев

циник м заједљивац, дефетиста - уй. црвенrnавка ж зоо л . (врста птице,

песимиста лат. Lапtu s rufus) "

цинкароw м 8. шпијун
цирка прил . фам. 8. приближно
циркати н есврш . прел. фам. 8. пити
циркуэант м оу уй . лакрдијаш, ко­
мичар
цистерна ж О танк,
спремник ре!., тенк фам. ре!., базен
реШ . @ 8 . бунар
цитирати несврш. прел . наводити
црвендаћ м зоол. (птица из породи ­
це дроздова, лат. Erithacus rubecula) "
1. цpBeH~ rnor м бот. (лат.Crataegus
oxyacantha) глог, чобанчица, оштри
трн, медведова хрушица, трика, пасји
трн, глошчић, глах, глогић, глоговка
резервоар,
црвениnо с руј ност, руменило
црвенкаст прид . 8 . румен 1.
црвено кос п р ид. 8 . риђокос

цица ж фам. 8 . девојка 1. црвљив пр ид . црвоточан, уцрвљан ,

уцрван, расточен , пун црва, гранчав

циција м ж 8 . шкртица
цицијати несврш. не п рел. 8 . тврди­
pef., бишив pef., гагричав pef., жи ­
жљив ре!. , црвав pef. - уй: бајат, труо
чити

црвоточан пр ид. 8. црвљив

цицијаwити н есврш . непрел . 8 . твр­
дичити
цркавица ж О (ситна, сиромашна
имовина) беда, сиротиња, ситница
цичање с 8 . вриска
@ зоол. (лат. Neophrol1 percl1opterus)
цичати н ес врш. н е прел . урлати, га­
бели лешинар, бели стрвинар
ламити, викати, бучати, дерати се,
врискати, дречати, грајати, надви­ црква ж О Божја кућа, храм, бази­

кивати се, узвикивати, издирати се,

лика, богомоља, василика реШ. @ 8.

лармати,скичати, кричати,ричати,
религија

драти се, кликтати, бечати, арлау­ црквењак м 8. свештеник

кати, алакати, пиштати, извики в а- црљенак м 8. ћућурин

црнаудовицаlцур~ти 664

црна удовица ж зоол. (врста паука, блатотеп фам . pe~U . , клатарало фам.,
лат. Latrodectes mactans) .. шалабазало фам., лангара реШ.,
црнити несврш. прел . в. чадити скитник реШ., ландокур аој. реШ. -
уа: ветрогоња, адраповац, пропали­
црнчити несврш. непрел. ф'lМ. в.
ринтати
ца, вуцибатина, лола, просјак, ман ­
гуп, протува - сл: чергар, бадаваџија,
црпљењэ с в. вађење
птица селица фи!., апаш
црпсти несврш . прел. О извлачити,
цуњање с в. тумарање
истакаТИ,исисавати, вадити , изводи­

ти, испумпавати, вући, истрзавати, цуњати несврш. непрел. прел . (хода­

и з двајати, истезати, хватати, захвата­ ти бесциљно) базати, водати се, вуца­

ти се, скитати, потуцати се, врзмати
ти , чупати фи/., захваћати ре/., граби­
ти фам., уз имати фrJМ., тргати нар., се, лутати, блејати, крстарити, вртети
се, зијати, ломатати се, врлудати, зја­
екстраховати форм., згрнути реШ. ,
кати, зврцати, вршљати, ландарати,
и зваљивати реШ. ископавати СУЖ., -
повлачити се, . кружити, луњати, по ­
сл : одвађати реШ., сисати, празнити @
тепати се, шеврдати, врдати, смуцати
вући, испумпавати, исисавати, пре ­
се, вуцарати се, ломити се, кривудати,
такати,истакати,празнити
мајати се, вући се, мотати се, мувати
црта ж в. својство
се, млитати, шарати, зевати, шврља­
цртани фипм м анимирани филм,
ти, беспослено тумарати, шетати, ићи
црт аћ фам. , цртани фам. , цртић хрв.
без циља, теглити се, пребијати се,
цртеж м т уа. слика 1.
блудити, тећи, потезати се, бесциљно
цртица ж в. бепешка
лутати, ићи којекуда, безбрижно лу­
црћи СВРШ . непрел. фам. в. умрети тати, кривуљати, ићи тамо-амо, шет­
цугати несврш. прел. в. пити 1. кати се, прометати се, тепати се pef.,
цуњапо м луталица, бескућник, вескати се ре!., басати ре!., вандровати
BeTpeњa~ левента, скитничар, ски­ ре!., лангати ре/., ландрати ре/., лан­

талац, тумарало, номад, уличар, дати ре!., тепсти се ре!., баврљати ре/.,
пробисвет, беспослич<'. р, вагабунд, лолати се ре/., лаздекати ре!., мотљати

скитница, скитарало, селилац, по­ се фам., луфтираи фам., зујати фам.,

туцало, чергаш, бангалоз, уличњак, шалабазати фам., цурити реШ., вера­
потуцач, авантуриста, мува ло, про­ ти се реШ., клатарити се реШ., врсти се

туха, лопина, скитало, скитач, блу­ реШ., трапати реШ., пролазити стазе и
дилац, потукач, бангало, луњало, богазе uзр., обијати прагове изр., ићи
басало, луталац, клошар, трампер, од немила до недрага изр. - уа: беспо­
клатеж, ходач, вагант, фукара, пу­ сличити, крt:тати се, џеџати

столов склон лутању/лаким ужива­ цура ж в. девојка 1.

њима, човек с улице, вечни путник,
цурити несврш. непрел . О тећи, сли ­
ходалица, јурук ре/., пон:пух ре/., ај­ вати се, разливати се, истицати, капа­

ван ре/., вандрокаш ре/., лонција ре/., ти - ја. падати 0 (пропуштати кроз
х а хар ре/., тепац ре/., вандровац ре!., пробушену посуду) пуштати, пропу­
гурбет ре/. , јалијаш ре/., лангов ре/., liIтати, истицати
ч абар м О кадица , шафољ, ведро , ко­ чамити несврш . непрел . В. џеџати

рито, ведрица, лав ор , ухача, чабрић, чамотиња ж В. туга

шкаф, чабрица, шавој ре/. , кадин ре/. , чанак м В. чинија
леген ре/., кова р е !., шћ авњак ре!. , ка­
чанrризавост ж В. гунђање
ин ре!., леђен ре!. , ам пер ре!. , каблица
чанrризаnо м с В. цепид лака 1.
нар ., кабао нар. - суж: музл ица ре!. ,
ч анrрљање с В. лупањ е
крављача ре!., краљача реј.- уи: суд,
ч апља ж ЗООЛ . (птица селица, лат.
вангла 8 в. буре @) в. кофа
Ardea) *
чав рљаnо с в. причалица 1.
чар м ж О в р аџбина, урок, магија, ча­
чав рљати несврш . непрел . в. ћаскати
ролија, чудо, трик, чари , чини, опсе-
ча дити несврш. прел . чађавити, га ­
равити, мрчити, црнити, чађити, га ­
рити
Чајеви
ча1) ж гар, гареж, чађа
ча1)авити несврш . прел. чадити, га­ асам индијски чај оринџ п екоу

равити, мрчити, црнити, чађити, га ­ барут чај исландски пучонг

рити бели слез лишај ртањски ч ај

биљни чај јасмин руски чај
ч ај м бот. (лат. Cammelia sinensis) теј,
боровница камилица сучонг
чајевац, одвар р е!., одв арак р еј., ува­ валеријана кимун та хебо
рак ре/., камелија воћни чај кинески чај увин чај
грузијски чај лапсанг улонг
чаnабрцнути сврш . п рел . фам. В.
да рџ илинг сучон г цејлонски чај
мезетити 1. ерл греј ледени чај ц рни чај
чамац м лађа, барка, бродић, баркун зелени чај лејди греј црвени

зимски чај липа африцки

ре!. , бродица ре!., батура ре!., ђемија
златибо рски мате жбун
арх. , арка арх., пловило хрв .. - суж: чу­ чај на на ш и п ак
нак, чун, дереглија, мауна реШ.
чараnацl частитисе 666

на, обмана, устук, бајалица, гаталица, чаробњаwтво ж с О в. пророчан­

гатка, магичност, чин, врачарија, ча­ ство 1. е в. чарање 1. ~ в. окултизам 1.
робњаштво, чаробништво , бајавица чароn~ја ж О враџбина, чар, урок,
реI., врача реI., бајалуша реј., мађија магија, чудо, трик, чари, чини, опсе­
реТ., бајаница реI., сихир ре!., некро­ на , обмана, устук, бајалица, гаталица,
манција реси., басма реси ., некроман­ гатка, магичност, чин, вра<lарија, ча­
тија реси., запис реси., негроманција
робњаштво , чаробништво, бајавица
реси., басна реси. црна магија суж., - реј., врача реТ., бајалуша реј., мађија
уи: врачање, амајлија е в. шарм
реј., бајаница реј., сихир pef., некро­
чараnац м в. пророк манција реси., басма реси., некроман­
чарање с О врачање, гатање, чароб­ тија реси., запис реси., негроманција
њаштво, шатрење, мађијање, опчиња­ реси., басна реси . црна магија суж., -
вање, опсењивање, чаролија, бајање, уи: врачање, амајлија е в. пророчан­
бацање урока, црна магија, бацање ство 1.
клетве, мађија, бела магија, враштво, чарwав м плахта, чаршаф, чаршак
цопрање, везивање фиf., чарка фам.,
арх.реI.
бахорење реси. - уи: окултизам, маги­
чарwија ж в. град
ја е в. пророчанство 1.
час м О тренутак, моменат, часак ,
чарати несврш. непрел. врачати, ма­
делић секунде, секунд фи!., трептај
ђијати, клети, урицати, изрећи кле ­
фиI., амин ре!. е в. предавање 2. ~ в.
тву, бацати клетву (на некога), сла ­
сат 2.
ти зло, бацати (црну) магију, бацати
часак м в. час 1.
урок, бајати, магијати, травити, ба­
цати чини, цопрати ре!. - уи: гатати,
часност ж О в. морал е в. поштење 1.
призивати часовник м в. сат 1.
чардакnија ж вењак, хладник, лоза часопис м лист, магазин, ревија, не­

(која ствара хлад), сеница (од вино­ дељник суж., месечник суж., таблоид
ве лозе), османлук, пергола, хладњак, суж.

барас, одрина, грожђе суж., брајда част ж О (чашћавање пићем као на­
ре!. града за обављен посао) алдумаш
чари ж мн. в. чар 1. реI. , ликово реј., алвалук реј., алдо­

чаро бан прид. о магичан, чудо­ маш реI., халвалук р еј. е в. утицај
тв оран, натприродан, чудесан, над­ ~ в. морал 6 в. задовољство

људски, надземаљски, невероватан, частан пр ид . моралан, честит, ети­

необјашњив, наднараван, мистичан, чан, примеран, праведан, поштен, ва­

нестваран, фантастичан, врхунара­ љан, добар, душеван, неподмитљив,

ван арх. е фиf. в. диван карактеран, исправан, људски, исти­

чар обниwтво св. окултизам 1. нољубљив, беспрекоран, непокварен,

чаробњак м шаман, маг, врач, ду­ крепостан, правичан, узоран, одан,

ховњак, езотерик, гностик, Духовник, чистих руку, доличан, искрен, скру­

жрец, магичар, учитељ магијских ве­ пулозан, ћудоредан, коректан, саве­

штина, чаробни к, волшебник иој. - стан,поуздан,лојалан,доследан,пун
суж: кабалиста- уи: пророк, свештеник в рли н а - уи. добар 1.
чар обњачки прид. в. тајанствен 1. чаСТIIIТИ се несврш . в. пи ров ати
 частољубив I чеnн и

частољубив прид . в. амбициозан чедан прид . О честит, непорочан,

частољубље с славољубље, по­ искрен,кротак,неупрљан,неокаљан,

хлепа, амбиција, тенденција, апетит, невин, недужан, чист, непогрешив ,

претенциозност, чежња, склоност, безгрешан, скроман, простодушан ,

страст, каријеризам, нишан, хтење, безазлен, беспрекоран, непоквар ен,
претензија, воља за успехом, апетит савршен, благ, прав, свет, без љаге,
за успехом, глад фи!., славохлепље чист као злато, девичански, неприко­

хрв., частохлепље хрв. сновен суж. 8 в. поштен

чачкање с в. чепркање чедност ж О честито ст, скромност,

чачкати несврш. прел . О в. претура ­ невиност, непорочност, кроткост,

ти 8 в. задиркивати @) в . дирати 1. неисквареност, неупрљаност, н ео­

чаша ж чокањче (- за ракију), путир каљаност, чистота , безазленост, бес ­

(- за вино), пехар (- за вино) , кри ­ прекорност, непоквареност 8 в. по­

штење
гла (- за пиво) , купа (- за ракију)реl.,
жмул ре!., жмуо ре!. , купица (- за ра­ чежња ж О жудња, изгарање, коп ­

кију) реТ. њење, жуђење, тежња , жар, жеља,

страст, хтење, воља, жеља за чим,
чвор м О омча, клупко, сплет, петља,

преплет, заплет, очица ре!. , гука ре!. ,

стремљење, жудност, чезнуће, жеља

шепут ре!. , узао ре!., смотак ре!. 8 в.

з а нечим, чезнутљивост, жеђ фи!.,

чворуга т уи. уже 1. глад фи!., вапај фи!., сан фи!., хлепња
ре!. 8 в . частољубље т уи. претпо ­
чворак м заап . (лат. Sturnus Vlllgaris)
стављање
чврљак ре!., чврљ ре!.
чеэнутљивост ж в. туга
чворуrа ж израслина, з адебљање,
чекаоница ж чекалиште
кврга, отеклина, натекнуће, отврд­
нуће, чвор, натеклина, одебљање, ис­ чекати несврш . прел. О ишчекивати,

пупчина, задебљаност, чворнатост, очекивати, чекићати жар!., трулити

тврди на реШ. , напухнуће хрв. жар!. (предуго чекати) - уи . дрежда­

чврст прид. О (чије су честице зби­ ти 8 в. вребати 2.

јене) очврсао, тврд, стврднут, крут, чеки" м мацола, маљ, млат, бат, кла­
укрућен, јак, компактан, нееласти­ диво , хамор ре!., млатило ре!., токмак

чан, робустан, гранитан фи!., камен ре!., калапач фам., маца фам., клади ­
фи!. 8 в. снажан 1. @) (који се држи вац арх.

неког мишљења и начела) в. доследан чекрк м разбој, вретено, намота љка,

О в . добродржећи @ в . стваран 1. 0 моталица, вртило, колотур, осовина ,

в . отпоран котур, вртилица, коло фи!., вртешка

чврстина ж тврдоћа, челичност, со­ фи!., летњак ре!. , витло ре!., мотовило
лидност, крутост, чврстоћа, гранит­ ре;., витао ре!. , рашак ре!. , навитњак

ност, нееластичност, компактност, ре !., машиница фам., сноваљка арх. ,

робусност, тврдина ре!. - уи: издр­ предње арх., сноватник арх. , шипка

жљивост, јачина р еШ.

чврстити несврш . прел . учвршћива­ чеnиста м в . виолончелиста

ти, учвршћавати, причвршћивати чеnичност ж в. чврстина

чеrртуша ж зо ол . в. звечарка чеnни прид. в . најважнији 3.

чепник I чеwљуrар 668

чепни к м в. начелник 1. чесмовача ж ... уи. вода

чепни wтво с в. режим чест п ри д . О (који се често понавља)

чепо с О фам. муз . в. виолончело б учестао, фреквентан, густ б (који је
фиf. в. шпиц распоређен на малом растојању један
чељуст ж вилица, зубало, лалока од другога) збијен, набијен, густ, кон­
pef. раље суж., центрисан

чемер м в. туга честар м в. шум а

чемеран прид. в. тужан честит прид. моралан, частан, ети­

чан, примеран , пр аведа н, поштен , ва­

чемерика ж бат. (лат. Veratrum аl­
Ьиm) pef: бела чемерика, бела ч мери­ љан, добар, душеван, неподмитљив ,

ка, бели кукурек, божичњак, горска каракте ран, исправан, људски, исти­

чемерика, завлачни корен, кихавац,

нољубљив, беспрекоран, н епокварен,

планинска чемерика (лат. Вератрум­ крепостан, правичан, узоран, одан,

нигрум) pef: здравац, здравињак, ку­ ЧИСТИХ рук у, доличан, искрен, скру­

курек, кукуријек, црна чемерика пулозан, ћудоредан, коректан, саве­

чемпрес ж бат. (лат. Cupressus sem- стан,поуздан,лојалан,доследан,пун

pervirens) ре!: кипарис, селвија, ци­ врлина - уи. добар 1.

прес-дрво, купрес,ћепариз честитост ж О в. морал б В. поште­

чеп м затварач, запушач, заптивач,

ње 1.
заклопац , плута (за вино), затискач, честица ж в. комад 1.
отпушач, гљива pef., бртвило ре!., бр­ често прил . О неретко, учестало,

тва ре!., шупериво pef. почешће, у многим приликама, не

чепркање с претраживање, роваре­ једном, вишеструко, понављајући
ње, претурање, преметање, претреса­ се, више пута, свако мало, с времена

ње, вршљање, тумбање, чачкање, трке­ на време, чешће, свако толико, фре­
љање,преметачина, пребир ање, испи­ квентно, вишекратно хрв. б в. увек

павање фиf., њушкање фам., копање чета ж О в. формација 1. б фи!. в.

фам., њушење фам. , прчкање фам. мноштво

чепркати несврш. прел. в. претурати четвороножац м в. животиња

черrа ж в. шатор четворострук прид . че тво ројак,

черrар м ... уи. луталица че твор огуб
черrарење с в. тумарање четвороуrао м четворокут, четве ­

черrаw м в. цуњало рокут хрв .

черупати несврш. прел . чупати четка ж О (оруђе за чишћење) .. б

чесвина ж бат. (лат. Ilех aquifolium) (оруђе за бојење) кист, кичица

ре!: зеленика, божиковина, бодљика, чеwљуrа ж бат. (лат. Dipsacus silve-

божје дрвце, веприна, водолист, гро­ ster) ре!: чешљика, бели чкаљ, бодељ,
ХОВО,зелен грм, зеленик, зелени ца, велики чичак, ниски водостањ, глава­

зимзелен, јеленово зелење, остролист, та сикавица, коњска глава, оштричак,

свиб, чесмика, чесмина, чесмрка патрљац, сјекавац, трнак, <I еслика,

чесма ж О славина, шпина ре!. , пи ­ чешаљка, чешлига , чешља, ч ешљиго­

пац pef., пипа фам. ре!. б в . изв ор 1. вина, шишобаљ

@) В. фонтана 1. ... уи. судопера 1. чеwљуrар м заал . в. штиглић
 чеwњак чича I

ч еwњак м хрв . бат. в . бели лук Chinchilla brevicaudata) ,.

ч ивија ж в. вентил чињеница ж О факт, факат, чиње ­

ч ивиnук ж (сталак за вешање оде­ нично стање, датост, даност реШ . f} в .

ће) вешало, вешалица, вешељка ре!. , околност - уи. аргумент

вешаљка ре!. чињеничан прид . в . сигуран 1.

ч иrра ж з а ал. (птица из породице чио п рид. О в . срећан f} в. добродр ­
гале бова , лат. Sterna hirundo) ,. жећи т уи . снажан 1.
ч иж м заал . (лат. Chrys omtris spinus) чиода ж прибадача, шпенадла, боч ­
чижак, зеле нчица ка ре!., бабљача р е !. , бумбач а ре!.,
ч ик м в. опушак баченка pef., прибодача реШ., гумба­

чика м в. чича 1. шницахрв .

ч иnети несврш . непрел. О (престати чиопа ж заал . (врста птице селице,

постојати) в . нестајати f} в. умирати лат. Apodidae) ,.
чиnити несврш. прел . в . разгаљива­ чипка ж т уи . украс 1.
ти чист прид. О неупрљан , умивен, уре ­

чи nост ж в. снага дан f} в . стваран 1. @) в. непороч ан 1.

ч ин м О активност, акција, дело, акт, чистац м О (слободан, отворен про ­
предузимање, рад , радња, деловање, стор) чистина, голет, поље, пољан а,
посао, предузетништво, подухват, раван, равница f} баш. (лат. Sideritis
поступак, предузетност, дејство, scardica) pef: шучерак , дивљи цмин ,
операција, прегалаштво , делатност, косовско цвеће, див - чај, котрижњ ак
подузимање хрв. , потхват хрв. - уи: @) узв. в . марш
процедура, подвиг - сл: мера, корак чистачица ж спремачица, собари­
f} в . потез @) (део по з оришног кома ­ ца, жена, кућна помоћница, девојка
да) акт - уи . служавка

ч ини ж м н . В. чудо 2. чисти на м (слободан, отворен про ­

чи нија ж суд, посуда, чанак, здела, стор) чистац, голет, поље, пољ ана,
стубл ина, ваган ре!., бљуда ре!., ћа ·· раван,равница

са нар . чистити несврш . прел. (чинити чи ­

ч иниnац м О фактор, карика фи!. f} стим) брисати, прати
починилац, извршилац - уи. кривац чистоliа ж в. поштење 1.
ч инити несврш . н е п рел . О в. прави­ читав прид . О в. неповређен f} в . са­
ти 1,2, 5. и 6. f} в. значити 1. @) изно­ чуван

сити, сачињавати читаnац м штилац арх. , читач реШ.,

чинити се несв р ш . В .• деловати 1. читатељ хрв.

ч иновник м в. службеник читати н есврш. прел . О ишчитавати,

чиновнички прид . бирократски, ад­ гутати фИf. (брзо и много -), срицати
министративни, папиролошки фам. (споро -), f} фи!. в . ( схватати или по­
чиновниwтво с О бирократија, гађати нечије мисли)
администрација, уредски , послови, чича м О старац , деда, чика, седа

канцеларијски послови, папирологи­ глава, дед, дида ре!. , ноно pef., дидо
ја фам . f} в. персонал pef., стари пањ фам., бата арх., дека
чинчиnа ж заал . (врста глодара, лат. хии., дјед хрв . f} фам. в. господин
чичак I чувапиwте

чичак м О чкаљ, прилепак, бодљи­ дин ка , Тlице, прилика, тип, глава,

кави лопух - pef: фатавац, хватавац, персона, појединац, смртник , појава,

репух, тулица, кореника, дикица, земник, лик, фаца, индивидуум, њу­

смолавац, мачак, крпигуз, кореница, шка фам., ланита арх. - сл: станов­
броћац, турица, броћанка, захваћу­ ник, грађанин
шка, сапињача, броћеница, прилипа­ човекопик прид . антропоморфан,
ча, крпељ, сукница, пупац , прикрп, антропоидан,антропоморфистички
лепуша, смонац, прихват, лепушка, човекољубац м добротвор, до­
пупчац, боца фам., стричак хрв. @ брочинитељ, филантроп, алтруиста,
фам. в. улизица ... уи. бодља доброчинилац, доброчинац, мило­
чичока ж бот. (лат. Неliапthus tube- срдник, добрица фам.
rosus) pef: топинамбу р, морска репа, човекољубив прид . ПТlеменит, по­
мач курепа, слатки крумпир жртвован, несебичан, хуман, чове­
чкаљ м бот. (лат. Опорогdоп acant- чан, пажљив, мека срца, простоду­

hillm) pef: магарећи чкаљ, магарећи шан, душеван, доброхотан, благона­

трн, бадавчина, бела сикавица, бо­ КЈIOн, милостив - уи. добар 1., љуба­
дљача, буилак, магарећи репух, меки зан, сусретљив, дарежљив

осат, модри репув, ошљи обад, пла­ човекољубље с човечност, чове ­

нински стрљивац , репушина, сјека­ кољубивост, људскост, хуманост, до­
вац, трновка, циганска душица, че­ брота, племенитост, филантропија,
шља, шкаљ самаританство, самарићанство, ал­
чкиљити несврш . непрел. в. вири­ труизам, хуманитарност, добрости­
ти 1. вост, узвишеност, душевност, добро­
чпан м О припадник @ в. зглоб 1. душност, доброхотност, д06ротвор­
@fpaM. артикал, одредба ност, братољубље, аман pef. - уи: да­
чпанак м О в. зглоб 1. @ (научни/ режљивост, милостивост, љубазност,
стручни/новински) текст, оглед, спис, љубав, толеранција , нежност
студија, прилог, ДОПИС, темат, трак­ човеча н прид . 8. <IOвекољубив
тат, есеј, документ, састав, расправа, човечн о ст ж 8. човечност
осврт, напис, публикација, репорта­ ч овечуљак м кепец, палчић, кр­
жа, колумна суж. жљавац, геџа, гном, пигмеј, прцо­
чпанконоwци м мн . зоол. (ЛRТ. Аг­ љак, маљеница, пршмољак, кржљав­

thгороdа)зглавкари ко, пигмејац, патуљак фиf., прцоњак

чмар м в. анус фам., пикавац фам. , паташон фам.,
чобан м в. чобанин 1. тртак реШ.

чобанин м о пастир, чобан, кату­ ч о кањ м и ж праклић, чокаЊ<Је, бо­

н ар, чувар стада, чувар стоке, бачи­ цунчић pef., унуче жарf., сатљик арх.
јар pef., бачар арх., бач арх., бачијаш чуба р м бот. (лат. Satureja hогtеп­
арх., супашник арх., сто чар реШ . ов­ sis) pef: јабер, кубар, осогриз, сере­
чар суж. - уи. сточар, козар, говедар нак, серженак, цапр, цупар, чибриц,
@ фам. 8. сељак чобер, чуберица, чубрика, чубрица,
човек м биће, индивидуа, особа, чумборак, чупар
образ, личност, душа, организам, је- чувапиwте м 8. стовариште
 чува р I чудовиште

чув ар м О стражар, надзорник, над­ типичан, особен, нарочит, издвојен,

гледник, редар, штитник 8 в. анђео 1. несвакодневан, ванредан, ексцен­

@) в. заштитник 1. тричан, специјалан, мистериозан, не­

чуваркућа ж О в. слуга 1. 8 баш. нормалан, уникатан, својствен, екс ­

(лат. Sempervivum tectorum) pef: чу­ травагантан, другојак, вансеријски,

варка, пазикућа, ваздажива, столист, својеврстан, одвојен, ексцепциона­

грлуша лан,оделит,различан,партикуларан,

чувати несврш . прел . О хранити , га­ апартан , беспримеран, невероватан

јити, дојити, неговати, пазити, кул­ ексир., фантастичан ексир., курио ­

тивисати, пестовати, гојити 8 кул­ зан реШ., пекулијаран реШ., другоја ­

тивисати, узгајати, пазити, гајити, чији реШ. , осебујан хрв. - уи . екстра,

обрађивати, обделавати, пестовати, властит, непознат, редак, незгодан,

гојити - суж: сејати, садити у падљив , неразумљив, изврстан, од ­

чувати се несврш . О (водити рачуна

личан - сл : гротескан, алтернатив ­

ни, неподударан, ненавикнут, нејед ­

о себи) пазити се, клонити се - уи . бо­
нак, натпросечан, настран, неподо ­
јати се 8 (не трошити снагу) штедети
се, не трошити се, мировати
бан 8 в. сабластан @) в. небулозан
'f' уи . појмовни 1., тајанствен 1.
чувен прид . истакнут, познат, при­

знат, поштован, славан, популаран,

чудесан прид . О диван 8 в. сабла ­
стан
примеран, проминентан, угледан, ва­

жан, на гласу, значајан, реномиран, чудноватост ж куриозитет, на ­

виђен, прослављен, уважен, цењен, рочитост, изванредност, особеност,

успешан, знаменит, издвојен, пре­ необичност, индивидуалност, из ­
стижан, велик, битан, еминентан, нимност, атипичност, посебност, по ­
запажен, фамозан, гласовит, гласит, мереност, уникатност, својеврсност,

општепознат, главит, култни, заслу­ ексцентричност, бизарност, својстве­

жан, оглашен, знатан, видан, биран, ност, јединственост, нетипичн ост,

врстан, општепризнат, вајни, коџа настраност, специфичност, неуоби ­

pef. , дичан ексир . , изниман хрв . - уи: чајеност, особитост, специјалност,
достојанствен, отмен, изузетан, од­ неправилнос~ненормалнос т,ориги­

ЛИ'lан налност, изузетност, пекулијарно ст,

чувствен прид . О емотиван, осе­ изворност, самосвојност, специфи­

кум, дивергентност, ра зличито ст,
ћајан, сензибилан, осетљив, чулан,
топао, сензитиван, танкоћутан, стра­ чУДност, карактеристичност, двојбе­

стан, емоционалан, сензуалан, темпе­ ност реШ., осебујност хрв. - уи: рет­

раментан, лирски, душеван, болећив, кост, чудо - сл : неочекиваност, нови­

сентиме нталан, дирљив, сјетилан на

хрв. 8 в. осећајан 1. чудо с О невероватност, натприрод­

чудан прид . О необичан, чудноват, на појава, Божје дело , невиђеност 8 в.

бизаран, тајанствен, друкчији, изу­ враџбина @) в. магија 4. 'f' уи. чудно­

зетан, атипичан, неуобичајен, друга­ ватост,реткост

чији, посебан, изниман, јединствен, чудовиште с О накарада, наказа,

особит, неочекиван, неконвенцио­ ругоба, вештица, сподоба, грдоба,

налан, несличан, несвакидашњи, не- монструм, неман, нагрда , страши-
чу1јење I чучати

ло, гнусоба, караконџула, ружноћа, се нтименталан, дирљив, сјетилан

гаду ра, калаштура, наказник, Фран­ ХрВ . @ физички, материјалан, кон­

кенштајн, квазимодо, наказница, гво­ кретан, осетилан, стваран, телесни,

здензуба, харпија, карапанџа, аждај­ светован, опипљив, карналан, ви­

ка, акреп фиf., крстача реј., ажделија дљив, од крви и меса, вањски ХрВ.,

реј., карикатура фам., крамп фам., збиљски ХрВ.

грдобина фам. , габор фам. , веште­ чупност ж В . емотивност

руља нар., скрндељ жарl., гном жарl. , чуљаст пр ид. В. ћулав

аждаха арх., коњобарка арх. - уи: чуљити прид . (издизати ушне
баба рога, привиђење, змија фиl. @ шкољке да би се боље чуло) ћулити -
фам. В. џИН ., уи . утвара, хидра 1. уи . ослушкивати

чу1јење ж зачуђеност, збуњеност, чун м чунак - уи. чамац

изне нађеност, изненађење - уи. за­ чупа ж В. прамен

препашћење чупање с В. вађење

чујан прид. В. звучан 1. чупати н есврш . прел. О кидати, ву­

чупав прид . В. ћулав ћи , повлачити @ фИf. црпсти 1. @) че­

чупан прид. О емотиван, осећајан, рупати

сензиб илан, чувствен, осетљив, то­ чуперак м В. прамен

пао, сензитиван, танкоћутан, стра­ чучати несврш . непрел . О (седети на

стан, емоционалан, сензуалан, темпе­ пета ма) " @ жарf. (добро стајати) од­
раментан, лирски, душеван, болећив, говарати 2.
... абаnебарење с фам . 6. лењост
•
... абаnебарити несврш . непрел . ЏИНОВИ
фам . 6. ленчарит и
... абаnебароw м фам. 6. нерадник 2.
Атnас (грчки) Јотунс (нордијски)
... а к м врећа, кеса, врећица, харар Аз раиn (Јерменија) Кикnоп (грчки)
реШ . А n бадан (шпански) Крон (грчки)

... анrриэати несврш . непрел. 6. зво­ Ана ким (јеврејски) Ледени џин
Бендигеидфран (фински)
цати
(велшки) М а гог (јеврејски)
... ентnеменски прид . О 6. уз вишен В атрени џин Нефиnим
1. f} 6. сусретљив (нордијски) (јеврејски)
Врн а к (велшки) Ог (јеврејски)
... е нтnмен м 6 . витез
Гигант (грчки) П унтан
... ет-сет м 6. елита Гог (јеврејски) (Микронезија)
... е ... ати несврш . непрел . зверати, ку­ Гоnијат (јеврејски) Рефаим (јеврејски)
Даитја (Санскрит) Титан (Грчки)
њати, дангубити , глуварити , зврјати,
Еним (јевреј ски) Упеnеру (Средњи
дреждати, за државати се, џоњати,
Замзумим исток)
чамити, шалабазати, квоцати фам., (јеврејски) Фаман гомадан
кружити (наоколо), надзирати , ди­ Замрзнути џин ( ш пански)
(нордиј ски) Фомориан (келтски)
плити, висити фиf. , зјапити фам. ,
Земљаниџин Фра (Таи)
зевати фам., смрдети жарf. , чучати
(нордијски)
жарf. - уи: блејати жарf. , чекати ; бес­
посличарити,лутати
горостас, рмпалија, грмаљ, људе­
",иnитање с 6. ритање
скара, колос, оријаш, голијат, слота ,
",иnитати се несв рш . 6. ритати се
гренадир, исполин, натчовек, људа,
",ин м (велик, висок човек) грдосија,
крамп фиf. , чудовиште фам., грома­
гигант, великан , див, људина, титан,
да фам. - уи: креатура, карикатура
",ииовски I ... уиrпа 674

",ииовск и прид. огроман, гранди­ великолепан реШ., оријашки реШ. - уи:

озан, безмеран, гигантски, голем, масиван, гломазан, прекомеран - уи .
безгра ничан, колосалан, небодеран, одличан 1., непорцењив, велик 2.
монументалан, капиталан, енорман,
... оњати н есврш. непрел. О в . џеџ ати
небосежан,дивовски, неизмеран,им­ е в. дремати
позантан, обилан, вртоглав, гороста­
",укац м О в. пас 8 в. гад
сан, баснослован, грдан, надљудски,
",укепа м ж О в. пас 8 в. гад
титански, мастодонски, натчовечан­

ски, мамутски, величајан , раскош ан ",умбус ж в. хаос

фи;., страобала н фи;., велебан ре;., ... уиrпа ж прашума, тропска/мо ­

величак ре;., великачак р е;. , вељачак чварна шума, гвозд, тропска шума,

ре;. , великаран р е;., исполински арх. , гуштара, халуга реШ.

wабан м фам. в. сељак 2. крдијашити реШ . - уи. лудирати се ,

wаблон м узорак, скица, нацрт, схе­ ругати се

ма, шема, макета, образац, кроки, wаљив прид. анегДотичан , смешан ,

план, скелет, модел, нацртак, костур духовит, забаван, комичан, лакрдија ­

фи/. , калуп фи!. шки, анегдотски, иск рич ав, хумори­

стички, анегдоталан, хумористичан ,

шав м О опшивак, руб, поруб, обруб,
нат (шав женске чарапе по средини), хуморан ,откачен фам. , шашав фам.,

опток, перваз, опшитак, опшив, бор ­ вицкаст фам . , р едикулозан форм .

дура, опшав, подруб - уи : вез, спој wаљивчина м ж в. лак рдиј аш

б в. вез 1. wаљив ... ија м ж в. лакрдијаш

шака ж рука, шап а фам . , песни ­ шаман м врач, чаробњак, маг

ца суж . wамарати несврш . прел . пљуск а­

wакетати се несврш . фам . в. тући се т и , лупати, шакетати , пљескати - уи .

уда рати
wала ж досетка, шега , пошалица ,

враголија, лакрдија, фазон фам. , фо ­ wамлица ж хоклица , клупица

ра фам., лудорија фи!. , комедија фи!. , wампион м ас, прв ак - сл : рекорд ер,
лудост фи!., смејурија фам., зајебан­ победник , звезда

ција фам. , зафрка нција фам. шанса ж в. могућност 1.

wалабаэало с фам. в. цуњало шантав ПРИД . в . ћопав
wалабаэати несврш . непрел . фам. О wантати несврш . непрел . в. шепати

в. цуњати б в. џеџати wапутати несврш . прел . шап тати ,

wалити се несврш . збијати шалу, дошаптавати се, Домунђав ати се, ћу­
с прдати се, шегачити се , зафркавати ћорi1ТИ, шушкати, мунђати фам. , ши­
се, зав итлавати се , зезати се фам ., за ­ шотирати реШ.

јеба вати се нар. , лакрдијати реШ., ла - шара ж цртеж, дезен, декор ација,
шаран I ш афрањика

мотив, орнамент, слика, фигура, де­ љатост, пријатност, симпатија, миљу­

сен шност, примамљвост, хипнотизам,

шаран м ЈООЛ. (лат. Cyprinus carpio) милоћа, миловидност, занимљивост,

клап замамност, магнетичност, магнет

шарати несврш. непрел . прел . фИf., магија фи!., зор реј., аман ре!.,
О ирел. 8. шкрабати f) неирел. 8. цу­ мачкастост фам. женственост суж.
њати - уи: лепота, нежност 1., харизматич­

шарен прид. разнобојан, вишебо­ ност

јан, шараст, шаренкаст - уи . шаролик, шармантан прид . 8. привлачан

обојен шармантност ж 8. шарм

шаренипо с разнобојност, шаро­ шармер м О 8. женскарош f) 8. ки­

ликост, обојеност, шарастост, више­ цош

бојност, шаренкастост - сл: разновр­ шаропик прид . различит, много­

сност
струк , вишеструк, разноврстан , ра­

шаренопи к прид . 8. шаролик з нородан , сваковрстан, шаренолик,

шарrарепа ж 60Т (лат. Daucus са­ хетероген, мултилатералан, више­

rota) мрква pef: жута репа, кузморка, стран, комплексан , разнолик , екс­

мрквељина, образна трава, скупље­ тензиван, мешан, различан, широк ,

нац, срама к, срамниче, стид на трава

многоврстан , вишестепен , мултипли,

шарка ж О зглобница, пант реШ., сложен, свакојак, разни, разноличан,

баглама реШ. , шарнир реШ. f) зоол. разноразни ексир., абрашаст арх. -
(лат. Vipera berus) змија отровница, уи: вишеслојан 1., исцрпан - сл : ша ­
риђовка, присојкиња реШ . рен,свестран,свакакав,разноБОјан
шарпатан м О 8. нестручњак f) 8. шаропико ст ж О 8. различитост
незналица' 2. f) 8 . шаренило
шарпатански прил . неквалитет­ шарун м бат. (лат. Тrachurus trachu-
но, слабо, лоше, траљаво , лаички, rus) шњур, трнобок
нестручно, невешто, нестручњачки,
шатор м черга, чадор, шатра
почетнички, незналачки, неприклад­
шатра ж О 8. шатор f) 8. жаргон
но, некомпетентно, тричаво, непро­
шафољ м кадица, чабар, ведро, ко ­
фесионално, мизерно, неизвежбано,
рито, ведрица, лав ор, ухача, чабрић ,
недовољно, никакво, без стручности,
шкаф, чабрица, шавој ре!. , кадин p ef.,
неквалификовано, млако, аматер­
леген ре!., кова ре!., шћавњак ре!., ка­
ски , непотковано, рђаво, лабаво фИf. ,
ин ре!., леђен pef., ам пер реј., каблица
климав о фи!., аматорски pef., диле­
нар., кабао нар. - суж: музлица реј. ,
тантски фам., фушерски жарf. - сл:
бедно, јадно крављача ре!. , краљача ре!. - уи : суд,
вангла
шарм м шармантност, дражест, др а­

жесно ст, заводљивост, допадљиво ст,

шафран м бат. (лат. Crocus sativus)
љупкост, угодност, примамљивост,
ре!: бендушка, брндуша, жавран,

грација, атракција, привлачност, гра­ жунфран, зеферан, зафран, крок,

циозност, магнетизам, неодољивост, питоми шафран, прави шафран, са­
чар, симпатичност, умилност, по­ фран,цафоран , цафран
жељност, драж, атрактивност, уми- шафрањика ж бат. (лат. Carthamus
 wацовати I wибати

tmctorius) реј: жучица, турски ца­ лумпати, годовати арх.

фран, дивљи сафран, шафраника шенут прид . в. ћакнут

wацовати несврш. непрел . фам . гле- шепав прид. в. ћопав
дати, осматрати, пратити (погледом), wепати несврш. непрел . ћопати,
мотрити
храмати, шопати, шантати, шепесати

шашав прид . фам. О в. ћакнут 8 в. фам., цот.ати арх., цонтати арх.

шаљив
шепртља м ж спетљанко, сметењак,
шашавко м фам. (који воли да се трапавко, смушењак, килавац, несна­

глуп ира, блесави) блесавко, блен­ лажљивац, богаљ фИi., шепавац фи!. ,
тавко, блесан, шашавац, блесавац, заплетенко фам. , завезанко фам., не­
блекан, блентавац, будала фам., зве­ спретњаковић фам . , шмокљан фам.
кан фам., клипан фам., зевзек, фам., шепртљав прид. в. трапав
блента фам., дилајла жарi., дворска
wепурити се несврш . кочоперити
луда изр . - уй: лакрдијаш, шепртља
се, гордити се, разметати се, хвали­
фам.
ти се, прсити се, охолити се, трсити
шашавост ж фам. О в. умобоља 8 в. се, размахивати се, дрчити се, пра­

блесавост 1. вити се важан, дизати нос, бочити

wвиl1нути сврш . прел. в. ошину­ се, ребрити се, банити се, кицошити
ти 1. се, гледати с висине, држати се над­

шворц прид . непром . фам . без пара, мено, парадирати, уштогљивати се,

банкрот фам. неЙром., декинтиран надувавати се, кочити се, махати, на­

фам., без кинте фам. пувавати се фам., пумпати се фам.,

wврљати несврш . непрел . прел . О не­ пувати се фам. , прчити се нар . , кур­
uрел. в. цуњати 8 uрел. в. шкрабати чити се нар., пурити се арх., зорити

wебој м бот. (лат. Сhеiгапthus сћејгј) се peiй. - ре/. шепирити се, пинчити

реј: вихојла, жута виола, жута љуби­ се, јордамити, ачити се, рашепири ти

ца, жута руманија, жути шебој, пр­ се, прпошити се

стенка, румена вијолица, шебеник , wербет м (напитак од меда или

шпанска фиолца упрженог шећера и воде или млека)

шева ж зоол. (врста птице, лат. Аlаи­ шербе, медовина

da) чврљуга шерет м в. лакрдијаш

wеврдати несврш . непрел. фам . в. wеретски прил . в. обешењачки

цуњати wетаnиwте с корзо, променада, кеј

wera ж в. шала - уЙ . дрворед

wеrач м в. лакрдијаш шетање с в. шетња

шејтан м в. ђаво 2. wетати се несврш . шетати - уЙ. цу­

њати
шема ж в. нацрт

wенnучити несврш . непрел . пијан­ шетња ж (лагани ход ради одмора и

чити, банчити, теревенчити , лумпо­ разоноде) шетање, промен ада, скит­

вати, лудовати, пити , пијанчевати , ња фам. , шврљање фам. - уЙ. тума­

пировати, лолати се, проводити се,

рање , провод 1., путовање
веселити се, бекријати, ударати бригу wеф м в. управник 1.
на весеље, гостити се, бучно славити , wибати несврш . прел . бичевати, кан-
wибати се I wирок

џијати, швигати, жицати, воштити стина реШ., макија суж. , трњак суж.
wибати се несврш . фам. в. тући се wипурак м бот. (лат. Rosa canina)
wибер м в. р<\чунаљка pef: шипак , шипурика , дивља ружа ,

wибико вина ж бот. (лат. УЉшпит пасја руж а, бела ружа, дивљи шипак,

opulus) pef: калиновина, картоп, беко­ дивља руж а висока, пасја драча, пасја

вина, бела бућа, бела ћуба, бело дрво, рож а, плотна ружица, роса од плота ,

бијела смрдљика, бобут, водени зов, шепурика , шепурина, шибек, шип,

дрењула, ђулашин, ђулиштак, ђулка, шипек, шипке, шипковина, шипури ­

калина, калинка, тршљика, удика-бе­ на, шипчаница, шчипак

ковица, црна худика, шибика WИПЧИТИ несврш. непрел. фам. в. хо­

wибнути сврш. прел. фам. О в. уда­ дати

рити 8 в. побећи @) в. бацити 6 в. wирење с О (чињење ширим) про ­

јурнути ширивање , распрострањивање, рас­

wизети несврш. непрел . фам. в. лу­ такање, ток реШ. 8 (повећавање не­

дети
ке појаве) пораст, рас т, ескалација,
експанзија, проширивање, повећање,
WИ3НУТИ сврш . непрел . фам. в. полу ­
повећавање, распростр ањи вање - уи.
дети
гомилање, напредак
wикљати несврш . непрел. (избијати
wирина ж О домашај, досег, домет,
у снажном млазу) сукљати, суктати,
обим, дохват, замах, распон, дијапа­
куљати, надирати, бризгати, избија­
зон, оквир, опсег, далекосежност, до­
ти, шиктати, липтати, прштити , лоп­
мак, величина, границе,распростра­
тити, врвети, бруждати pef., шибати
њеност, обухват, раширеност, ам­
фам., јурити фам. - уи. цурити
плитуда 8 формат, величина, обим ,
wиктати несврш. непрел. в. шикљати
димензије, размера, протега хрв. - сл :
WИПО с зоол. (морска риба, лат.
мера, пропорције
Syngnatus acus) ,..
wирити несврш . прел . О (чинити
wиља м ж фам. в. дугајлија
ширим) проширивати, раширив а­
wиљак м в. шпиц
ти, развлачити, распрострањивати
wиљат прид. О оштар, шиљаст, зао­
8 (размицати границе нечега, знања,
штрен, наоштрен, уши љен, изоштрен
видике) повећавати, увећавати @) (-
8 в. сувоњав 1. веш) простирати, качити
wиљити несврш . прел. (- оловку и сл.) wирити се несврш . прел. О (поста­
оштрити, наоштравати, зашиљавати
јати шири) проширивати се , разми ­
wимwи р м бат. (лат. Buxus semper- цати се, развлачити се, раскриљавати

virens) pef: бус, питома мрча, зелени­ се, надувавати се 8 (заузимати неку
ца, мрчела површину) простирати се, пружати
wипка ж в. штап се @) гојити се, дебљати се, поправља­
wипраr с в. шипражје ти се

wипражје с (густо, тешко проходно, wирок п р и д . О (чије је п опре<IНО

израсло шибље или грмље) шипраг, ilростирање веће од уобичајеног) ,. 8
шикара, ши6ље, ши6љик, шикарје, гр­ в. простран 1. @) в. комотан 2. 6 (ко­
мље, жбуње, врзина, гу штак, густиш, ји обухвата сву сложен ост пој аве) в.
ГYWTapa, русје, честар, ш ев ар арх., гу- свес тран 1.
 широкоrруд шкоnовати I

ш ирокоrруд прид . дарежљив, ве­ слепи миш, нетопир , љиљак ре!.

ликодушан, милосрдан, добар, пле­ шкакљив прид . О голицљив, голич­

менит, хуман, самилостан, доброчи­ љив, голицав @ (о неком питању или

нитељски, несебичан, добротворни, проблему) осетљив, неутодан, дели­
милостив, човечан, алтруистички, катан, незгодан

филантропски, подашан, човекољу­ шкарпина ж зоол. (лат. Scorpaena

бив, саосећајан, галантан corpus, Scorpaena scrofa) бодеч, шкр ­
ши рокоrрудост ж милосрђе , да­ пун, шкарпоћ, бодељка, шкрпина,
режљивост, доброта, човекољубље, шкарпун, јауковац
пожртвованост, човечност, сама­ шкарт м 8. вишак 1. и 2.
ританство, алтруизам, срдачнос~
шкартиран прид . фам . 8. одбачен 1.
предусретљивост, несебичност, ху­
шкиљити несврш . непреп . 8. вири ­
маност, великодушност, племени­
ти 1.
тост, галантност, пажљивост, фи­
шкnопоција ж фам. (дотрајала
лантропија, хуманитарност, људ­
ствар) крнтија, олупина, крш. кр­
скост, достојанственост, благород­
ши на, стареж, старудија, распад
ност, добростивост, милосрдност,
фам. , канта жар!.
узвишеност, богобојазност, галан­
шкоДљив прид. штетан, непово ­
ција, човекољубивост, мекоћа срца,
љан,вирулентан,злокобан ,малига н ,
простодушност, пријатељство, бла­
злоћудан, деструктиван - уи . опасан
гост, душевност, добродушност, из ­
шкодљивост ж штетност, опакост,
дашност, доброхотност, разумева­
негативност, злокобност, зло, нездра ­
ње, женерозност, беневолентност,
вост, отровност
подашнос~ благонаклонос~ добра
воља, добротворност, женерозитет, шкоnа ж О (установа за васпит ава­

генерозност, милост, братољубље, ње и образовање) .. @ 8. школовање

широкогрудност, милостивост,
@) (посебан правац у науци) смер,

аман ре!., податљивост реШ., сми­ учење, правац О фам. 8. факултет 41)
ловање реШ ., веледушност Хр8. - уи: 8. наук 2.
љубав, љубазност шкоnарац м 8. ученик

ши шарац м зооп . (лат. Cynipidae) шкоnован прид. 8. учен

шишарица, бабушкар ш~оnованост ж (укупноС1 знања)

ш ишарка ж бот. шишарица, бабу­ школовање, образовање, ерудиција,
ра ре!., веланида ре!., бабушкара ре!., знање, ученост, образованост, на ­
шишка ре!., бабушка ре!., чешер фам. читаност, едукација, наображенос т,

шишати несврш . прел. О (-бра­ високообразованост, просвећеност,

ду) кресати, штуцовати, скраћивати, стручност, поткованост, из обра­
кратити, резати, подрезивати, зару- женост, верзираност, наобразова­
6љивати , зао6љавати, подшишавати, ност, наобразба Хр8.
поткресивати @ (- косу) скраћивати, шкоnовање с (похађање школе)
кратити, резати , заобљавати, подсе­ образовање, обучавање, подука , под ­
цати @) 8. поткресивати О фам. 8 . за­ учава ње, обука, школа
резивати 2. шкоnовати несврш . пр ел . О 8. одга­

шишмиш м з оол . (лат. Myotis myotis) јати @ 8. учити 1.

wкорпија I wпајз 680

wкорпија ж зоол. В. шкорпион wљивити несврш . прел . фам. В. заре­

wкорпи он м зоол. (лат. Euskorpi- зивати

us carpathicus) скорпија, скорпион, wљокати несврш . прел . фам . В. пи ­

акреп ре/., акрап ре/., јакреп ре/. , шти ­ ти 1.
павац ре/., аграп pef., шкорпија шљука ж зоол. (лат. Gallinago galli-
wкрабати несврш . прел . писка­ nago) бекасина, шљука кокошица
рати, брљати, жврљати, дрљати, wмекерски прил . фам . В . обеше ­
шврљати, шарати, чрчкарати, лоше
њачки

писати, чрчкати, чврљати, МР'IИТИ

wмекнути сврш . прел. фам. В. угле ­
папир pef. дати

wкропити несврш. непрел . В. пр­

wмизnа ж фам . гиздавица, гиздаву­
скати
ша, помодарка, врцкица, врцка, ка ­
шкрпун м зоол. В. шкарпина
ћиперка, шминкерка фам. , пицмилка
wкртарити несврш . непрел . В. твр­ жарf. - уи: намигуша
дичити
wминкер м фам . В. кицош
шкртацм В. шкртица
wминкерка ж фам. В. шмизла
wкртица м ж тврди ца, ћифта, це­
шмокљан м фам . О В. шоња б В.
пидлака, шкртац , циција, златољу­
трапавко
бац, себи чњак , стипса фам ., гагрица
шмрк м О гумено црево, цев б
фи/. реШ., џимрија pef., цин цар реШ .
ушмрк @) бала, слуз, слина
шnајер трава ж бот. (лат. Limoni-
шнајдер м кројач, абаџија (кројач
иm binervosum) pef: сламно цвеће
одеће од грубог сукна) pef., терзија арх.
шnепер м камион, теретњак суж.,
wовинизам м В . дискриминација
воз жарf.
wовиниста м обесправљивач, дис ­
wnихтара м ж В . улизица
криминатор, сегрегант, расиста, фа­
wnor м (излив крви у мозак) кап,
шиста, нациста - уи. националиста
апопле ксија, удар , колап, мождани
шокантан прид . О В. страшан б В.
удар, капља, шлаг хрв.
скаредан
шљам м В. олош
wокиран прид. (много изненађен)
шљампав прид. фам. В . неуредан
В. запрепашћен
шљампавко м фам . В. одрпанац 1.
шоња м фам. млакоња, млитавац,
wљампа рати несврш. непрел. фам.
поводљивац, слабић , папучар, тетка
В. њихати се
фам. , шмокљан фам . , млитоња реШ.
wљива ж бот. (лат. Ргuлus dome- - уи. нула
stica) pef: бистри ца, бистричанка,
шоњав прид . фам . В. туњав
бистричкиња, божјака, бона слива,
wопати несврш . непрел. В. шепати
мађаруша, маџарка, маџаруша, ма­
w о р нути сврш. прел. фам . В. удари­
шарка, модра слива, модрица, по ­
ти 1.
жака, пожега, пожегача, пожегиња,

пожешкиња, слива, сливе модрице, wофер м В. возач

цепача, цвеспла, цепика, цјепача, цр­ wпајэ м остава, спремиште, спре ­
ношљива, чешпља, читловка, шлив­ мица , спрема, стасина, оставиште,

ва, шљива-јесенка, смочница, изба, комора, складиште,

681 шпарrпа I штета

кућар, киљер ре!., килер ре!., шпај ­ овчарник, овчарница, бачија (летње
за реТ., похрана pef., ћилер ре!., вајат сточарско насеље у планини)реf.
арх., хајат арх., депозит реШ. штампа ж новине, лист, гласило ,

ш парrпа ж бот. (лат. Asparagus offi- публикација, издање, гласник - суж.

cinalis) ре!: шпарога, спарга, вилина таблоид, журнал, периодика, мага­
метла зин, ревија , дневник, недељник , ве­

шпе надпа ж 8. чиода черњак, забавник, двоброј, часопис,

теклич арх., подлистак реШ., тисак
ш пијун м доушник, детектив, агент
Хр8., тједник Хр8., жута штампа изр . ,
(тајни - ), информатор, обавештавач,
булеварска штампа изр., фељтон, по­
диверзант, потказивач, цинкарош,
лумесечник
денунција нт, одавалац, дојављивач,
штап м мотка, палица, колац, дрво,
пријављивач, пријавитељ, дојавитељ,
тољага, батина, мочуга, шипка , шта­
обавештајац, достављач, проказивач ,
ка, шиба, при тка, полуга, прут, кљу­
шпицлов ре!.
ка pef., такља ре!., шпациршток реТ.,
шпијунирати несврш . прел. О (би ­
багулин pef., чакља pef., мачуга реШ .,
ти шпијун) денунцирати, доста­
шибљика реШ .
вљати информације, потказивати,
штапин м 8. фитиљ
обавештавати, цинкарити е (- не ­
штедети несврш . непрел. О чувати ,
кога) пратити, уходити, њушкати
скупљати, приштеђивати, уштеђива­
жар!. ... уи. вребати 2.
ти, не трошити , не разбацивати се,
шпиц м врх, шиљак, теме, оглавак,
економизирати Хр8., шпарати реТ. -
вис, слеме, вршак, чело фи!., врши­
на ре!. , кичица ре!., рт арх., горњиште
уи. разбацивати се е (- некога) чу­
вати, пазити, штитити , жалити фи!.
реШ., главица (брда), сљеме Хр8.
штедети се несврш . (не трошити
шп рицати несврш . непрел . 8. штр­
снагу) чувати се, не трошити се, па­
цати
зити се, мировати
шраф м О вијак, реза, елиса, клин,
штедионица ж (новчано-кредит­
затварач, завртањ, чивија - ре!. пре­
на установа која прикупља новац од
ворница, шараф, заворањ, завор,
штедње и даје зајмове уз камате) ште­
сворњак е 8. вентил
диона Хр8.
штаб м О седиште, камп, средиште,
штедња ж О (чување новца) еконо­
упо риште , лагер, утврђена тачка, зби­
мичност, чување, штеђење, економи­
ралиште, окол ре!., табор ре!., око ре!.,
зирање Хр8. е уштеда, уштеђевина,
квартир арх., логориште реШ., логор
залиха, резерва, причува, фонг, ре­
(војни) 80ј., база 80ј., бивак суж., пот­
сурси
пора суж. - уи : касарна, уточиште
штета ж О (губитак вредности) гу­
е (руководећи орган неке установе)
битак, губљење, смањење, слабље­
дирекција, управа
ње, нестајање, умањење, снижавање ,
штака ж 8. штап смањивање, девалвација фи!. , спла­
штакор м 8 . пацов шњавање фам . е (нешто што је непо ­
штапа ж (зграда за стоку) стаја, тор , вољно) зло, баксуз, баксузлук, малер,
обор, изба, згон, згр ад а ре!. , п ој ата pef. недаћа, н есрећ а, зло ср ећа, губитак,
- суж: коњу шниц а, о вч а р а, тор а риц а, пе гул а, з лоср ет н ост, ло ш /зао удес ,
штетан I шупа 682

белај, лоша/зла срећа, зла судбина/ бубалица, бубанг, бубаlIО - уи: уче­
коб, пех фам., бедак жарТ. , нерука ник, улизица, лакташ

реси. - уи: беда, мука €) (на апарату) штрик м 6. уже 1.

квар, оштећење штркљаст прид . О 6. мршав 1. @ 6.
штетан прид . (који наноси штету) дугоног

шкодљив, неповољан, вирулентан,

штрцати несврш. непрел . (избија­
злокобан, малиган, злоћудан, погу­ ти у снажном млазу) шикљати, вр­
бан, деструктиван - уи. опасан цати, прскати, бризгати, избијати ,
штетити несврш . прел. О (наносити шкропити, шиктати , липтати , сукља­

штету, погоршавати стање) шкодити , ти, прштити, заливати, шприцати,

сметати, оштећивати , погоршавати @ штрцкати, лоптити, суктати, штри­

6. уништавати цати, куљати, надирати, пиштати,

штетн о ст ж 6. шкодљивост истецати, искакати, јако тећи, лопити

штиrnиl1 м зоол. (лат. Carduelis car- ре!., фрцати ре!., бруждати ре!., про­
duelis) чешљугар, конопљарка, грде ­ вирати фам., шибати фам., јурити
лац, штиглиц, гарделин, чалмашица фам., трацкати реси., штрапати реси.,

штикnа ж потпетица, пета фљаскати реси. - уи: бацати - сл: цу ­

рити, излазити, падати, разливати се,
штиму н r м фам. 6. угођај
изливати се, обливати , прштати, из­
штит м О (одбрамбено оруђе) * @
вирати, квасити, лити, капати, про­
фит. заклон, заштита, браник, заслон,
ваљивати, навирати
штитник, преграда, окриље, засло­
штрцкати несврш. непрел. 6. штр­
нац, застор, заштитник, бусача, за­
цати
клањач, кишобран фи!., скут фи!.,
параван фиТ., бранич ре!., шилт ре!., штрчати н есвр ш . н епрел. О видети

се, стрчати, вирити, гвирити, позна­

калкан реТ., фронтин ре!. , пребој ре!.,
вати се, извиривати, излазити, пома­
крило фам.
љати се, издизати се стршити, пружа­
штитити несврш. прел. бранити, од­
ти се увис @ фи!. одударати, разли­
брањивати, заштићивати, штедети ,
ковати се, диференцирати се, распо­
tЈувати, пазити
знавати се, издвајати се, истицати се,
штитник м О абажур, засло.нац, се­
дистонирати,одскакати,искакати
нило, шешир за лампу, шилт, штит

светиљке, ширм реси . @ (део шлема,

шl1уl1урити се св рш . 6. сакрити се

качкета) визир фи!. €) 6. штит 1. шукнут прид . 6. ћакнут

што' зам. О (неодређена) нешто, шта­ шума ж гај, луг, дрвећ е, гора, шума­
рак, лес, шуми ц а, честар суж., густиш
год, штогоД, шта, ма шта, било шта @
(упитна) зашто, због чега, ради чега, из суж., забран суж., младиковина суж.,

којих разлога, нашто арх., за чије бабе боскет ре!., дубрава арх.

здравље фам. €) (односна) који шумска jaroAa ж 60Т. (лат. Fragaria

што ' узв. ала, баш, како, ма баш vesca) ре!: водољешка, дивља јагода,
јагодица, јагодњак, јагодњача, мам и ­
штребати несврш . прел. фам . учити,
ца, п оземљуша , т р ос к ва, фр а гула
бубати, бифлати
шупа ж О ( спрем иште за др ва)
штребер м фам. вр едница - фам.
амбар , спремиш те , дрв љ аник др в­
бифлант, цв икераш, буб ац , б убант,
њак , кла д ња р е!. - уи . с тов ариште @
68з wупаљ I wчепати

(спремиште за угаљ) угљаник, угља ­ петом), спољашња (- спољним де­

ра, спремиште, амбар, ћумурана @) лом патике), пуна (- горњом, пуном
фам. 8. уџерица страном патике), унутрашња (- уну­
wупаљ прид . О (који није ничим трашњом страном), шпиц (- среди­
испуњен) празан, ненапуњен, непо­ шњим делом патике), фелш (такав -
пуњен @ (који има отвор) бушан, да лопта путује заврнуто), дроп-кик
избушен, пробушен @) фИi. 8. глуп 0 @ (отпадни материјал са рушевина)
фи!. безизражајан, безизразан, туп, 8. крхотине

празан, безличан, безосећајан, нее­ wутирати несврш . прел . О сuорш.

мотиван,бесловесан гађати (лоптом у мрежу) , пуцати (на
wупљина ж 8 . рупа 1. гол), распуцавати се, ћушкати , уда ­
wупљоrлав прид . 8. глуп рати (лопту), бацати (лопту), гурати,
wупљоrлавац м 8 . глупан шуткати фам., шутати Хр8. @ фаМ.8 .
wурити несврш. прел . (поливати ударати

врелом водом) * - сл. парити шуша м ж О фам. 8 . безвезњак 2. @ 8 .

wуровати несврш. непрел . пајтати папучар

се, ортачити се, петљати се, дружити wчепати сврш . прел . зграбити, доче­
се, друговати пати се, Домоћи се, ухватити, ћапити,
шут м О сйорш . ударац - суж: цен­ приграби ти, дохватити, гепити, по­
таршут (- према центру игралишта), грабити, уграбити, дограбити, апити
волеј (- лопте док је у лету), пета (- реј., ла пити реј., шћапити фам. \У
Литература

1. Српски и српскохрватски једнојезични реч ници

Вујаклија, Милан. Лексикон сшраних речи и израза. Београд: Просвета, 2005.

Група аутора. Речник срйскоfа језика. Нови Сад: Матица српска, 2007.
Gerzic, Borivoje; Gerzic, Natasa. Recnik savremenog beogradskog iargona.
Beograd: Istar, 2002.
Јовановић, Дарко, Атанацковић, Лаза . Сисшемашскu речник
срйскохрваШСКОfа језика. Нови Сад: Матица српска, 1980.
Кlajc,
Bratoljub. Rjecnik stranih rijeCi, izraza i kratica. Zagreb: Drzavno izdavacko
poduzece Hrvatske, 1951.
Клајн, Иван, illипка, Милан. Велики речник сшраних речи и израза. Нови
Сад: Прометеј, 2006.
Клајн, Иван . Речник нових речи . Нови Сад: Матица српска, 1992.
Lalevic, Miodrag S. Sinonimi i srodne reCi srpskohrvatskogjezika. Beograd: Nolit,
2004.
Московљевић, Милош. Речник caBpeMeHof срйскохрваШСКОf књижевноf језика.
Београд: Аполон, 1990.
Пипер, Предраг; Драгићевић, Рајна ; Стефановић, Марија. Асоцијашивни
речник срйскоfа језика. Београд: Београдска књига, Службени лист СЦг,
Филолошки факултет у Београду, 2005.
Симић, Милорад. Српски електронски речник (прикупљена грађа Ре чнuка
срйскохрваШСКОf језика Машице срйске и Машuце хрвашске, и Речника
СрЙСКОfа језика Срйске aKageMuje наука и имешносши) - верзија 2.0. 2003.
Cirilov, Јоуап. Novi recnik novih reCi: reCi, izrazi i znacenja preuzeti iz drugih jezika
i/i nasta/i u srpskohrvatskom jeziku posle drugog svetskog rata. Beograd: Bata, 1991
Stanic, Milija. Uskocki recnik: knjiga Ј. Beograd: Naucna knjiga, 1990.
Stanic, Milija. Uskocki recnik: knjiga Il. Beograd: Naucna knjiga, 1991.
2. Хр ватски и босански једнојезични речници

Апјс, Vladimir. Rjecnik hrvatskoga jezika. Zagreb: Novi Liber, 2000.

Isakovic, А1јја. Rjecnik bosanskoga jezika. Sarajevo: Bosanska knjiga, 1995.
Sabljak, Tomislav. Rjecnik hrvatskoga zargona. Zagreb: V.B.Z., 2001.
Saracevic, Narcis. Rjecnik sarajevskog zargona. Zenica: Vrijeme, 2003.
Saric, Ljiljana; Wittschen, Wiebke. Rjecnik sinonima. Zagreb: Neretva DOO,
Bremen - Oldenburg: UпivегsШitsvегlаg Aschenbeck&Isensee, 2003
Sugar, Iуап . Latinsko-hrvatski i hrvatsko-latinski botanicki rjecnik. (=Glоssшium
Botanicum Lafino-Croaticum е! Cmatico-Latinum). Zagreb: Liber, 1977,258 р.;
2"d ed. Zagreb: JAZU: Globus, 1990,550 р.

3. Дв ојез ични речници

Benson, Morton. Srpsko hrvatsko engleski recnik. Nis: Zograf, 2002.

Benesic, ]иlјје. Hrvatsko-poijski rjecnik. Zagreb: Nakladni zavod hrvatske. 1949.
GrLljic, Branislav; Zidar, ]osip. Standardni recnik nemacko-srpskohrvatski
srpskohrvatsko-nemacki. Beograd: Prosveta, Cetinje: Obod, 1966.
GrLlpa alltora; Englesko-srpski srpsko-engleski recnik sa gramatikom = English-
serbian serbian-englis/1 Dictionary&Grammar : ESSE. Beograd 2005.
Dejanovic, М.; Јеrnеј , ]. Talijansko-hrvatski ili srpski rjecnik. Zagreb: Skolska
knjiga, 1980.
Dejanovic, М.; Јеrnеј, ]. Hrvatsko ili srpsko talijanski rjecnik. Zagreb: Skolska
knjiga, 1988.
Sipka, Danko. SerboCroatian-Еnglish Colloquial Dictionary - Аn Exercise јn Cross-
cultural Cognitive Linguistics. Springfield: Dunwoody Press, 2000

4. Стра ни реч ниц и

ВаШу, Rene. Dictionnaire des synonymes. Paris: Larousse, 1947

Concise Oxford Тh esaur us . Oxford University Press, 2002
Collins Cobuild. English dictionary. HarperCollins PlIblishers. 2000

5.0стапо

Tucakov, Јоуan . Lecenje Ыуеm. Beograd: Rad, 1997.

Kristal, Dejvid. Kembricka encikopedija jezika. Beograd: Nolit, 1995.
6. Интернет

Google (www.google.com)
Metak (http://www.metak.com)
Merriam Webster (www.merriam-webster.com/dictionary)
Википедија (http://sr.wikipedia.org , http://en.wikipedia.org, http://hr.wikipedia.org)
Вокабулар (http://www.vokabular.org)
MHoro се эахваљујемо свима онима који су
претппатом помогпи иэпажење OBor речника

Аврам Аврамовић, Београд

Драган Аврамовић, Београд
Весна Анастасијевић, Београд
Милан Андрић, Београд
Љубодраг Анђелковић, Београд
Слободан Анић, Београд
Јован Аранђеловић, Београд
Златица Аранђеловић, Београд
Момчило Арлов, Глина - Банија
Данка Армацки, Београд
Иван Арсенов, Панчево
Ристо Асентић, Трстеник
Јована Атељевић, Београд
Аустријска амбасада, Београд
Драгица Аћимовић , Вишњичка бања
Данијела Бабић, Београд
Јелена Бајић , Београд
Туристичка агенција "Караван", за Биљану Барна
Стево Беадер, Барајево
Душан Белча, Вршац
Проф . Снежана Берић, Суботица
Слобода С. Бијелић, Нови Сад
Милутин Бикар, Панчево
Момчило Бикицки, Београд
Јеленко Билбија, Београд
Михаљ Билбија, Скопље
Вера Благојевић-Угринов, Београд
Сања Богдановић-Секулић, Београд
Божо Бобот, Зрењанин
Светлана Богојевић, Београд
Милан Божић, Нови Београд
Драгомир Бокоњић, Београд
Драгица Борић, Београд
Бојан Ботуњац, Београд
Татјана Бошковић, Београд
Ивана Бојовић, Београд
Комнен Брајовић, Београд
Тања и Дејан Бркљач, Кикинда
Ана Буквић, Београд
Драган Булатовић, Београд
Дејан Булајевић , Београд
Олег Булдаков, Руска амбасада, Београд
Иван Бјелановић, Београд
Тања Бјелановић, Београд
Сташа Василић, Ниш
Јасенка Васић Вилић, Београд
Александар Васић, Београд
Вучко Ватовић, Београд
Станка Ватовић, Београд
Бошко Везмар, Београд
Александар Видић, Ваљево
Ксенија Влатковић, Београд
Тијана Влаховић, Београд
Ана Влајић, Београд
Немања Влајковић, Београд
Бошко Војводић, Београд
Никола Ј. Воларевић, Нови Бановци
Ратко Вуканић, Београд
Љуба Вукмановић, Нови Сад
Бојана Вуковић, Ваљево
Марко Вуковић, Крагујевац
Мирослав Вуковић, Прибој
Светлана Вукојевић, Београд
Милица Вучковић, Јагодина
Часлав Вучковић, Нови Сад
Гордана Вујанић-Озмо, Београд
Растко Вујачић, Београд
Данијела Вујетић, Београд
Миодраг Вујовић, Српско Сарајево
Тијана Вујовић, Београд
Никола Вујчић, Београд
Драгана Гавриловић, Београд
Борислав Гаврић , Бања Лука
Милица Гаврић, Зрењанин
Звонка Газивода, Београд
Ксенија Гаћиновић, Београд
Слободанка Гедошевић, Младеновац
Марко Главаш Трбић, Београд
Миница Глигоријевић, Београд
Милица Гпишић, Панчево
Стеван Гојић, Зајечар
Амбасада Грчке, Београд
Небојша Дабић, Нови Сад
Радојко Дамјановић, Земун
Проф. др Горан Девеџић, Крагујевац
Јасна Димитријевић, Београд
Јелена Димитријевић, Београд
Маја Димитријевић, Јагодина
Никола Дмитрић, Београд
Мирјана Добросављев, Нови Сад
Ђорђије Домазетовић, Београд
Наташа Драгин, Нови Сад
Биљана Драгичевић, Београд
Нада Драгишић, Београд
Рајна Драгићевић, Београд
Добривоје Драшковић, Београд
Раде ДУДуковић, Београд
Блажо Дуловић, Београд
Михаило Б. Ђаковић, Београд
Александар Ђекић, Косово Поље - село Угљаре
Богољуб Ђинђић, Крагујевац
Јевђеније Ђокић, Београд
Јована Ђокић, Београд
Оливера Ђокић, Београд
Владимир Ђорић, Врање
Др Иван Ђорић, Београд
Нешко Ђорић, Јагодина
Драгољуб Б. Ђорђевић, Ниш
Милена Ђорђевић, Пожаревац
Радмила Ђорђевић, Крушевац
Ђорђе Ђукић, Чачак
Мирјана Ђукић, Београд
Селена Ђукић, Београд
Милош Ђуричић, Земун
Ђорђе Ђурђевић, Београд
Оливера Ђурђевић, Београд
Перо Ђурђевић, Београд
Дуња Жарковић, Београд
Јелица Живковић, Бор
Александар Живковић, Београд
Марија Живковић, Београд
Невена Живковић, Београд
Анкица Живковић-Баралић, Ковачевац
Борислав Живуловић, Београд
11иливојЖитић,Београд
Лепосава Жунић, Београд
Блага Журић, просвјетни надзорник, Завод за школство
Подгорица
Славенка Загорац, Београд
11илоје Здравковић, Београд
11арко Зекић, Београд
Драгомир Зековић, Београд
Крста Иванов, Бор
Славица Иветић, Београд
Живојин Ивковић , Раља - село Парцани
Војислав Игњатовић, Краљево
11ирољуб Игњатовић, Београд
Драгана Исаиловић, Крушевац
11р Борис Илић, Крагујевац
Јелена Исаковић, Београд
11иливоје Исаковић, Шабац
11ирослав Исаковић, Београд
Андреја Јаковљевић, Крушевац
Јелена Јанићијевић, Београд
Божидар Јанковић, Београд
Павле Јанковић,Београд
КатаринаЈанчић,Београд
Душан Јањић, Лесковац
Олга Јевремовић-Јовановић,
11илорадЈевтовић,Београд
11иланЈелић,Београд
11илан Јовановић Јофке, Сомбор
ЈеленаЈовановић,Београд
Ана Јовановић, Јагодина
ДивнаЈовановић,Београд
ДраганаЈовановић,Београд
Радосав Јовановић, Нови Пазар
РасткоЈовановић,Београд
Виолета Јовичинац-Петровић, Крагујевац
Јасмина Јовић, Београд
ВојиславЈовић,Београд
Коста Јосифидис, Нови Сад
БранкаЈочић,Београд
Радмила Југа , Београд
Тања Калинић, Сомбор
Др Инг. Душан Д . Калић, Београд
Зоран Каличанин, Београд
Ратко Канлић,Београд
Бранислав Карановић, Нови Сад
~ирославКараулац,Београд
Јасмина Катић, Београд
Душан Квапил, Београд
Ана Килибарда, Београд
Ана Ковачевић , Крагујевац
Владимир Ковачевић, Београд
Душан Ковачевић , Нови Сад
Иван а Ковачевић , Ужице
Сњежана Ковачевић , ~ладеновац
~илан Ковачић, Београд
Бранко Комненић, Крагујевац
Владимир Копривица, Београд
Славка Копривица, Врбас
Влатка Костић, Београд
~ирјана Костић, Београд
~омчило Костић , Београд
Сања Костић-Штрак , Бор
Снежана Кострешевић , Сомбор
Катарина Котвашова , Падина
Татјана Којић, Коцељева
Божидар Крковић , Ваљево
Ратка Крсмановић, Београд
Живанка Кузмановић, Београд
Борис Кукољац, Београд
Дијана Кулачић , Београд
Јелена Кусовац , Београд
~aja Лазаревић, Београд
~иливоје Лазаревић, Београд
Предраг Лазић , Београд
Славица Лазић , Нови Сад
~арија Лазовић, Београд
~арија Леонтијевић, Београд
Српко Лештарић, Београд
Стеван Литвињенко, Београд
Лична библиотека "Нинисим Стаживник'; Београд - Кружна 14-
Клисура Касине
~H ДаО ЛОЗНИЦА, Лозница
Зоран Лукић, Београд
Проф. Александар Луковић - Лукијан, Београд
Борислав Луковић, Београд
Александар Љубичић, Београд
Југослава Љуштановић, Београд
Бранко Ћирић, Београд
Марија Ћурчић, Тител
Драгослава Мандић, Београд
Дејан Маодуш, Руменка
Души ца Маринков-Јовановић, Београд
Тијана Маринковић , Београд
Ксенија Марицки, Београд
Жељко Марковић, Нови Сад
Саша Марјановић, Београд
Олга Маслар, Београд
Драгутин Матић, Београд
Драгомир Матић, Ваљево
Петар Матовић, Пожега
Филип Д. Мацура, Београд
Жарко Машић, Сомбор
Ружица Меворах, Београд
Наташа Међан, Београд
Нада Микља, Београд
Јулије Миладиновић, Нови Сад
Дијана Милашиновић-Марић, Београд
Ивана Миленковић, Осечина
Марина Миленов, Београд
Милена Миленовић, Београд
Александра Б. Милетић, Прокупље
Младен Миливојевић, Пожега
Наташа Милићевић Добромиров, Нови Сад
Сузана Миличић, Београд
Божидар Милић, Нови Сад
Срећко Милићевић, Београд
Ђорђе Миловановић, Београд
Јелена Милосављевић, Бајина Башта
Ангелина Милосављевић, Београд
Небојша Милосављевић, Београд
Дарко Милошевић, Пожаревац
Никола Милошевић, Александрово
Ан кица Мирковић, Београд
Мирослав Б . Митровић, Београд
Биљана Михајлов, Зрењанин
Драгана Михајловић, Велико Градиште
Лука Мичета, Београд
Зоран Мишић, Смедерево
Милан Мишић, Београд
Андрија Мијаиловић, Београд
Вукан Мијановић, Вршац
Нада Мијатовић, Београд
Милош Миљеновић, Београд
Владислав Миљковић, Београд
Радивоје Мићовић, Лесковац
Јелена Мићуновић, Београд
Драго Мићуновић, Београд
Марко Младеновић, Бела Паланка
Смиљана Младеновић, Београд
Ласло Молнар, Нови Сад
Борислав Можијевић - Борис, Сомбор
"Музеј савремене уметности'; Београд
Петар Мутавџић, Београд
Народна библиотека "Бора Станковић", I3рање
Народна библиотека "Де тко Петров '; Димитровград
Народна библиотека "Доситеј Обрадовић'; Стара Пазов а
Оливера Недељковић, Чачак
Марина Недељковић-Поповић, Ариље
Бошко Недић , Нови Сад
Марија Нешић, Београд
Сунчица Нешић, Београд
Љиљана Николић, Београд
Зоран Николић, Београд
Александра Никшић, Београд
Милован Новчић, Београд
Александар Ного, Бачки Петровац
Лидија Обрадовић, Београд
Филип Обреновић, Зајечар
Марија Орбовић, Чачак
Душан Орловић, Београд
Часлав Оцић , Београд
Милица Ојданић , Београд
Живота Павковић , Панчево
Зорица Павковић , Крагујевац
Драгослав Павловић, Прибој
Милош Д. Павловић, Београд
Слобода Пауновић, Београд
Јелена Петаковић, Београд
Тања и Маша Петовар, Београд
Ана М . Петровић, Београд
Давор Петровић, Београд
МаркоПетровић,Београд
Маја Петровић, Младеновац
Светпана Петровић, Београд
Тихомир Петровић, Сомбор
Урош Петровић, Београд
Душанка Петровић- Ђаков, Београд
Роман Петровски, Београд
Игор Пешић, Обреновац
Невена Пејчић, Нови Сад
Јовиша Плазинчић, Чачак
" Политикин Забавник': Београд
Јелена Поповић, Врбас
Љиљана Поповић, Београд
Марија Поповић, Београд
Александар Порубовић, Београд
Игор Прохаска, Београд
Јован Радаковић, Београд
Љубица Радаљевић, Петровац на Млави
Душка Радивојевић , Нови Сад
Мипадин Радисављевић, Београд
Ана Радмановић, Београд
Мирјана Радовановић Пејовић, Ужице
Радмила Радовановић, Београд
Милан Радовић, Београд
Биљана Радосављевић, Лазаревац
Иван Радојковић, Ниш
Александар Радоњић, Београд
Мирослав Радоњић, Нови Сад
Момчило Радуповић, Београд
Вера Ракић, Београд
Радослав Ранисављевић, Смедерево
Верослав Ранчић, Београд
Миле Рапајић, Београд
Љубиша Рајић, Београд
Невена Реиснер, Бор
Вујица Решин Туцић, Нови Сад
Дејан Ристић, Београд
Катарина Ристић, Београд
Србољуб Роган, Београд
Невен ка Родић, Бачка Паланка
Евица Рупар, Суботица
Стефан Савић, Београд
Радмила Савић-Чубрић, Београд
Мирјана Самарџић, Београд
Љиљана Самолов, Београд
Библиотека "Светислав Вуковић'; Ивањица
Милош Секулић, Београд
Жељан Симић, Београд
Дејан Симоновић, Београд
Синиша Симоновић, Београд
Горан Синобад, Београд
Александар Славов, Суботица
Зоран Сладаковић, Београд
Вања Смоје-Главашки, Бечеј
Стеван Спалевић, Ниш
Јелена Спасић, Београд
Ивана Спасић, Београд
Надежда Спасојевић, Звечан
Средња пољопривредно-прехрамбена школа, Сомбор
Владислава Станишић, Лозница
Зоран Станишић, Београд
Павле Станојевић, Нови Сад
Славко Станојевић, Нови Сад
Војислав Станојчић, Београд
Мирна Стевановић, Београд
Милена Стегеншек, Београд
Др. Драгомир Стефановић, Панчево
Здравка Стефановић, Београд
Радо сав Стојановић, Ниш
Василије Б. Сујић , Београд
Милан Тасић, Врање
Марија Тасовац, Београд
Јован Татић, Београд
Весна Ташић, Београд
Срђан Тинтор, Смедерево
Драган ТоДоровић, Ниш
Драган Тодоровић, Пожега
Мирољуб Тодоровић, Београд
Часлав Тодоровић, Београд
Мирјана Томић, Београд
Тања Томић, Београд
Ненад Томовић, Београд
Стеван Тонтић, Сарајево
Милан Трипковић, Нови Сад
Сања Тршић, Београд
Гордана Тулум, Београд
Душка Убовић, Београд
Грегор Урош Санчанин, Београд
Карен Халуса Орданић, Роли, Северна Каролина, САД
Марја Хамовић, Београд
Нења Хоџић, Београд
Зденка Хрубик, Нови Сад
Изабела Хубер, Београд
Радисав Мића Цајић, Београд
Зорана Ценић, Београд
Николаос Цицимелис, Београд
Александар Црквењаков, Београд
Марија Чанковић, Београд
Бранко Чкркић, Земун
Владета Чолић, Београд
Др Илеана Чура, Београд
Јелена Шарановић, Београд
Каспар Шаре, Лондон
Проф. др Миле С. Шиљак, Крагујевац
Владимир Шовљански, Нови Сад
Драгана Шпица, Београд
Гордана Штасни, Нови Сад
Славиша Шушулић, Власотинце
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

811.163.41'373.421 (038)

ЋОСИЋ, Павле
Речник синонима / Павле Ћосић и сарадници
- Београд: Kornet, 2008 (Београд:
Отворена књига) . - 712 стр. ; 24 ст. -
(Edicija Vecnici. Biblioteka Ozbliljne knjige)

Тираж 3.000

ISBN 978-86-86673-0901

а) Српски језик - Синоними - Речници

COВISS . SR- ID 149529356