MCMI III

Cookbook - određivanje (procena) personalnog stila

KLASTERI SHIZOIDNOG PROFILA

PROFIL 100: SHIZOIDNI PROFIL:

Shizoidna skala na MCMI sadrži ajteme koji se odnose na nedostatak bliskih relacija
sa drugima i nedostatak interesovanja ili sposobnosti izražavanja osećanja. Millon (1996)
osobe sa povišenjem na ovoj skali označava kao "shizoide s defektom afekta. Često im
nedostaje sposobnost za sticanje uvida, ali nisu ni motivisane za eksploraciju svojih osećanja.
Karakteriše ih povučenost i davanje prednosti samoći nad druženjem sa drugima.
Ravnodušnost ovih osoba može proisticati iz toga što bolje uspostavljaju odnose sa objektima
nego subjektima, i nisu zainteresovane za socijalne nagrade. Vode emotivno siromašne živote.
Retko su uznemirene kada se stvari ne odvijaju onako kako bi to one želele, ali takođe ne
doživljavaju mnogo uzbuđenja ni kada se dese dobre stvari. Ova tendencija da ostanu
"uravnoteženi" može biti stvarna prednost, zato što, u njihovom slučaju, emocije retko
ometaju proces ideacije. Generalno su označene kao emocionalno siromašne i
kompromitovane bliskosti. U terminima coping-strategija, viši skorovi na ovoj skali asocirani
su sa nižim nivoima traženja socijalne podrške, višim nivoima prihvatanja status quo-a i
većom tendencijom ka korišćenju alkohola ili droga (Vollarth, Alnaes & Torgersen, 1995).
Osobe ovakvog personalnog stila nerado se angažuju u psihoterapiji. Pošto teško
prihvataju eksploracije i uvide, koji se smatraju važnim delom terapije, uspostavljanje
terapijskog saveza sa njima verovatno će biti otežano. Mnogo usaglašeniji njihovim
pristupima životu biće oni psihoterapijski modaliteti koji ne naglašavaju emocionalne
konfrontacije ili razumevanje psihodinamike. Osim toga, terapeut mora imati
kapacitet/veštinu da se snađe u distanciranom odnosu i da prihvati činjenicu da, iako
kooperativni, ovi klijenti mogu izbeći da postanu aktivni saradnici u terapijskom procesu.

PROFIL 12A0: Shizoidno - Izbegavajući

Visoki skorovi na skalama Shizoidnosti i Izbegavanja na MCMI karakterišu ljude koji
drže značajnu emocionalnu distancu od drugih. Millon (1996) ih označava kao "udaljene
shizoide" Ove osobe se najprijatnije osećaju kada su same. Preferiraju poslove i hobije koji
uključuju objekte i u kojima je kontakt sa ljudima sveden na minimum. U ekstremnim
slučajevima, mogu biti samci i u njihovoj istoriji mogu se uočiti znaci nesposobnosti ili
nespremnosti za uspostavljanje značajnijih odnosa izvan nuklearne porodice. Broj odnosa
koje formiraju je ograničen, a kada ih i uspostave, oni su površni.
Sklonost ka samoći dinamski se objašnjava na dva načina. Prvo, nezainteresovani su
za interpersonale relacije. Nisu naročito vešti u razumevanju, niti uživaju u nijansama
interpersonalnih relacija i emocija koje iz njih proističu. Ovo ima refleksiju na ravnodušnost
prema međuljudskim odnosima, uz izbegavanje snažnih emocija, tako da je njihov afektivni
život prilično "mlak".
Drugo, u odnosu na mogućnost odbacivanja povišeno su osetljivi i zaplašeni.
Posledično, socijalne situacije predstavljaju izvor izrazite napetosti, nervoze i odsustva
radovanja. S jedne strane, voleli bi da budu prihvaćeni i cenjeni, imaju svest da to zahteva
učešće u društvenim događanjima kako bi dobili tu vrstu zadovoljstva. S druge strane,
stupanje u odnos sa drugima za njih je suviše neprijatno, tako da izbegavaju socijalne situacije
uprkos pozitivnim efektima koje bi mogli imati.
Na pozitivnom polu, shizoidno-izbegavajuće osobe su samodovoljne i nisu zavisne od
drugih u ispunjavanju svojih potreba. Često vode živote koji su lišeni prekomerne
emocionalnosti. Njihovo intrasihičko obično se ne sukobljava sa njihovim ponašanjem. Na
negativnom polu, međutim, drugi ih mogu opažati kao izolovane usamljenike koji vode
donekle prazne i neproduktivne živote.
Osobe sa ovim personalnim stilom mogu imati teškoća u uspostavljanju terapijskog
saveza. Nelagodnost, koju inače doživljavaju u interpersonalnim odnosima, seanse čini
neprijatnim. Osim toga, terapeut bi, takođe, mogao da brine da se takvi klijenti ne osećaju
odbačenim svaki put kada da "nepovoljne" interpretacije. Kada, međutim, plan tretmana
uključuje davanje negativnog feedback-a ili je usmeren na konfontiranje sa nepoželjnim
aspektima ličnosti ili ponašanja, klijent će, ipak, doživeti terapijsku situaciju kao preteću ili
stresnu. Da bi, dakle, održao savez, a pri tome i dalje doprinosio terapijskom napretku,
terapeut mora da postigne tačnu ravnotežu između "nekritične" podrške i "pretećeg"
terapijskog intervenisanja. Takođe, mora biti spreman da dopusti emocionalnu distancu koja
može biti neophodna takvim klijentima, kao i da toleriše njihovu nesposobnost da govore o
svom životu i osećanjima na otvoren način. Ove osobe će doživeti najveći napredak sa
terapeutom koji im demonstrira uvažavanje.
Istraživanja ukazuju da je ovaj profil čest među shizofrenima (Josiassen i sar, 1988),
forenzičkim pacijentima na bolničkom tretmanu (McNeil & Meyer, 1990), alkoholičarima
(Retzlaff & Bromley, 1991) i zavisnicima od droga (Fals-Stewart, 1992). Studije vezane za
terapijsku podobnost pokazale su da shizoidno-izbegavajući zavisnici lako postaju preterano
samokritični, obeshrabreni i odustaju od tretmana. Oni koji bi ostali u tretmanu imali su lošije
ishode, manje su bili u stanju da održe apstinenciju i brže ispoljavali recidiv od ostatka grupe.
Njihovi MMPI kodovi su: ili 2-8 / 8-2 (Antoni, Tischer, Levine, Green & Millon, 1985) ili 7-
8/8-7 (Antoni, Levine, Tischer, Green, Millon, 1987).

PROFIL 12A8A: Shizoidno-Izbegavajuće-Negativistični

Shizoidno-Izbegavajuće-Negativistični profil karakteriše osobe sa introverzivnim,
izbegavajućim i negativističkim elementima u personalnom stilu. Ovakve osobe su malo
zainteresovane za doživljavanje suptilnih aspekata interpersonalnih odnosa. Zbog nedostatka
interesovanja za interpersonalna pitanja, ovi klijenti su verovatno usmerili svoju pažnju na
oblasti koje ne uključuju direktan kontakt sa ljudima (npr. čitanje, umetnost). U najgorem
slučaju, ove osobe mogu biti opažene kao emocionalno neosetljive, distancirane i bezvoljne.
Imaju malo prijatelja i malo istinskog interpersonalnog učešća.
Visoki skorovi na ove tri skale takođe sugerišu generalnu neresponzivnost na
stimuluse. Nisu naročito energični, skloni entuzijazmu, a mišljenje je obično neodređeno,
nejasno i donekle osiromašeno. Nisu naklonjeni, kako razumevanju i tumačenju prošlih
događaja, tako i planiranju budućih. Povremeno, mogu delovati izbegavajće (evazivno) i
previše odbrambeno, ali najčešće izgledaju samo bezvoljno, tupo i nezainteresovano.
Konflikti, koje inače doživljavaju u socijalnim situacijama, pojačavaju se izdvajanjem
od drugih. Obično se osećaju neadekvatnim i streme ka tome da im neko "obezbedi negu,
zaštitu i vođenje". S druge strane, imaju strah od dobacivanja, te su često "preventivno"
nervozni, ćudljivi i ozlojeđeni, što može usloviti realizaciju strahova. Povremeno, pak, mogu
biti druželjubivi i kooperativni, ali ljutnja i nezadovoljstvo, ipak, daju ton većini njihovih
odnosa. Rezultati jedne studije pokazuju da se ovaj profil najčešće javlja kod depresivnih
klijenata koji pozitivno reaguju na triciklične antidepresive (Joffe & Regan, 1989).
Klijenti sa ovakvim personalnim stilom mogu imati izvesne poteškoće u
uspostavljanju terapijskog saveza. Nelagodnost koju osećaju u interpersonalnim odnosima će
verovatno učiniti seanse neprijatnim. Osim toga, teraeut bi trebalo da obrati pažnju na
klijentovo osećanje odbačenosti svaki put kada napravi nepovoljnu interpretaciju. Konačno,
klijentovi konflikti oko zavisnosti će usloviti negativnan odgovor na terapeutovo vođenje.
Prema tome, njih je teško motivisati za saradnju u terapijskom procesu. Terapeut mora biti
spreman da dopusti emocionalnu distancu za kojom ovi klijenti mogu imati potrebu i tolerisati
njihovu nesposobnost da govore o svom životu i osećanjima na zatvoren način. Ukoliko
terapeut vodi računa da ne daje mnogo direktiva ili saveta, može minimizirati ozlojeđenost
koju takvi klijenti obično razviju kada se osećaju zavisnim u odnosu.

PROFIL 132A: Shizoidno-Zavisno-Izbegavajući

Označen kao "neuspešno (uzaludno) zavisni" od strane Millon-a (1996), shizoidno-
zavisno-izbegavajući personalni stil naglašava introverzivne aspekte udružene sa zavisnim i
izbegavajućim crtama. Nedostaje im interesovanje za druge ljude. Ne raduju se, čak, ni kada
stvari ispadnu dobro, niti ih preterano uznemiravaju nepovoljni događaji. Nezainteresovani za
interpersonalne situacije, najviše vole da budu sami sa sobom, zauzimajući ulogu pasivnih
posmatrača koji retko staju na bilo koju stranu ili verbalizuju odlučno mišljenje. Retko u
centru pažnje, ove osobe se obično "stapaju sa pozadinom", tj. "nevidljivi su". Imaju malo
prijatelja, a ukoliko odnosi sa drugima i postoje, obično su površni. Socijalno su indiferentni,
a potrebe za komunikacijom ili za zadobijanjem podrške su minimalni. Takođe, emocionalno
indiferentni, obično se osećaju manje važnim ili sposobnim nego drugi ljudi. Drugi ih lako
vode, submisivni su i zavisni. Osećaju se nelagodno u visoko kompetitivnim situacijama,
ponizni su i pokušavaju, koliko god je moguće, da budu kongenijalni (slični, isti kao) ljudima
koji ih okružuju. Često se plaše da će biti odbačeni od strane drugih, zbog čega osećaju
izvesnu nelagodnost kada stupaju u odnose sa njima. Najčešće ostaju neumreženi.
Na pozitivnom polu, deluju kooperativno i saglasno, te mogu biti opažene kao ležerne
i emocionalno stabilne. Na negativnom polu, ostavljaju utisak da su tupe, tihe, indiferentne,
zavisne ili apatične.
Terapeut koji namerava da radi sa ovakvim klijentima može imati teškoća u
uspostavljanju terapijskog saveza. Mora posedovati toleranciju za distanciranost ovih
klijenata. Takođe se može očekivti donekle neuzbudljivi tok tretmana. Suportativni odnos će
biti onaj u kome terapeut zauzima zaštitnički i roditeljski stav, uveravajući klijenta da
problemi mogu biti prorađeni i da će pomoć biti moguća.
Istraživanja sugerišu da je ovaj profil uobičajen među psihijatrijskim pacijentima
(McCann & Suess, 1988). U zdravoj populaciji ovaj profil se povezuje sa interesovanjima za
muziku i kancelarijsku praksu, prema Strong-Campbell Interest Inventory (Tango i Dziuban,
1984). Takođe se smatra da je neodlučnost u vezi profesionalnog izbora povezana sa
nelagodnošću u interpersonalnom kontaktu.

PROFIL 137: Shizoidno-Zavisno-Kompulzivni

Shizoidno-zavisno-kompulzivni profil ličnosti naglašava introverzivne aspekte koji se
viđaju kod dominacije crta zavisnosti i discipline. Ove osobe karakteriše manjak
interesovanja i svesnosti o osećanjima i interpersonalnim situacijama. Vode emotivno
siromašne živote: ne izgledaju naročito srećni kada stvari ispadu dobro, niti ih rastužuju
nesrećni događaji. Imaju tendenciju da budu tihi osamljenici i pasivni opserveri, koji ostaju
neumreženi i retko staju na neku stranu ili izražavaju odlučno mišljenje. Izbegavaju da budu u
centru pažnje, i teže "stapanju" sa socijalnim okruženjem. Imaju malo prijatelja, a postojeći
odnosi obično su površni. Ne plaše se kontakata sa drugima, već ih izbegavaju pre zbog toga
što su nekako indiferentni i imaju malo ili nimalo potreba za komunikacijom ili podrškom
drugih.
Često sebe smatraju nebitnim i nesposobnim. Teže vođstvu od strane drugih,
submisivni su i zavisni. Takođe, zaziru od visoko kompetitivnih situacija. Ponizni su i
pokušavaju, koliko god je moguće, da budu kongenijalni (slični, isti kao) ljudima koji ih
okružuju.
 Fantazam da ukoliko "ne prave greške" doprinosi verovanju da mogu očekivati od
drugih da obezbede njihove potrebe. Ovaj perfekcionizam, tako, istovremeno služi i njihovim
zavisnim potrebama i podstiče njihovu distanciranost od drugih. Naglask je na kontrolisanim i
skrivenim mislima i osećanjima. Na negativnom polu, izgledaju rigidno, bezizražajno,
izdvojeno, tupo, apatično i previše formalno. Na pozitivnom polu, izgledaju objektivno,
uredno, pouzdano, dobro organizovano i odgovorno.

PROFIL 138A: Shizoidno-Zavisno-Negativistični

Osobe sa shizoidno-zavisno-negativističnim profilom imaju introverzivni personalni
stil sa zavisnim crtama, koji doprinosi osećaju nelagodnosti. Deluju neemotivno: kada stvai
ispadnu dobro po njih, ne izgledaju naročito srećni, niti ih rastužuju nepovoljni događaji. To
su tihe, usamljene osobe, tj. usamljeni i pasivni posmatrači koji retko staju na neku stranu ili
zauzimaju čvrst stav. Retko u centru pažnje, ove osobe imaju tendenciju da se "stope sa
svojim okruženjem". Imaju malo prijatelja i obično uspostavljaju površne odnose. Nije da se
plaše ili da aktivno izbegavaju ljude, već su nekako indiferentni i očigledno imaju malo
potreba za komunikacijom ili za podrškom drugih.
Povezano sa ovim nedostatkom interpersonalnog interesa i veština, je i nisko
samopoštovanje, kao i submisivni stav koji tipično karakteriše ove osobe. Izbegavaju
kompetitivne situacije, pomirljivi su i pokušavaju da budu kongenijalni (da se podese sa
drugima). Na negativnom polu, mogu skrivati agresivna ili osuđujuća osećanja.
Submisivni, osećaju se prijatno kada mogu da uspostave zavisni odnos sa drugom
osobom koja im izgleda kompetentno i dostojna poverenja. Nedostatak emocionalnog
interesovanja i svesnosti otežava im uspostavljanje snažnijeg odnosa bilo koje vrste, čak i
zavisnog. Svoju interpersonalnu nelagodnost ispoljavaju kroz ćudljivost i negativizam.

PROFIL: 150 Shizoidno-Narcistični

Shizoidno-narcističke osobe imaju malo interesovanja ili sposobnosti za doživljavanje
kompleksnih aspekata međuljudskih odnosa. Stoga okreću svoju pažnju ka stvarima koje ne
uključuju socijalne relacije (npr. čitanje ili umetnost). Drugima obično izgledaju kao
emocionalno neosetljivi, distancirani i apatični. Generalno, kompozit narcističko-shizoidnih
crta čini ih osobama bez stvarnog interesovanja za interpersonalno umrežavanje, uz izuzetno
mali broj prijatelja.
Takođe, imaju tendenciju da osećaju da su na neki način "posebni". Sebe vide kao
superiorne nad drugima, preuveličavaju svoje sposobnosti i pozitivne atribute, tj. skloni su
racionalizacijama, uz pomoć kojih ističu sopstvenu vrednost, a omalovažavaju one koji
odbijaju da prihvate ili veličaju njihov Self. Tako, sebe opažaju kao inteligentne, ležerne,
šarmantne ili sofisticirane. Imaju potrebu da budu upadljivi i da izazovu naklonost i pažnju
drugih. Često ostavljaju dobar prvi utisak zato što su u stanju da izraze svoja osećanja, imaju
odlučne stavove, kao i prorpdnu sposobnost da privuku pažnju. Na pozitivnom polu, deluju
ponosno, dostojanstveno i mogu imati dobar osećaj za humor.
Izostaje interesovanje za psihoterapiju, te teško pristaju na terapijski savez. Prijatnost
im pružaju jedino situacije u kojima osećaju da se drugi ugledaju na njih, da im se dive ili ih,
u najmanju ruku, poštuju.Ukoliko se u terapiji koristi konfrontacija, neophodno je ispoljiti
mnogo takta kako se ne bi povredio njihov narcizam više no što oni to mogu da tolerišu. S
druge strane, postoji opasnost od toga da terapeut kroz izostajanje negativnog feedback-a,
može upravo da podstiče narcizam i tako izazove terapijski zastoj. Stoga je važno naći balans
između konfrontacije sa mogućnošću pravljenja grešaka kod ovih osoba i izbegavanja
posledičnog doživljaja neuvažavanja.

PROFIL 157: Shizoidno-Narcisitičko-Kompulzivni

 Shizoidno-narcističko-kompulzivne osobe imaju malo interesovanja ili sposobnosti za
doživljavanje suptilnih aspekata interpersonalnih odnosa. Zbog toga, svoju pažnju okreću
prema stvarima koje ne uključuju druge (npr. čitanju ili umetnosti). Takve osobe mogu biti
opažene kao emocionalno neosetljive, distancirane i apatične. Izostaje zainteresovanost za
interpersonalno umrežavanje, tako da imaju malo prijatelja. Sebe predstavljaju kao "posebne",
tj. sebe vide kao superiorne u odnosu na druge, preuveličavaju svoje sposobnosti i pozitivne
atribute, konstruišući racionalizacije kako bi uvećali svoju sopstvenu vrednost, a omalovažili
one koji odbijaju da prihvate ili veličaju njihov Self. Sebe opažaju kao inteligentne, ležerne,
šarmantne ili sofisticirane. Kroz upadljivost žele da izazovu naklonost i pažnju drugih. Često
ostavljaju dobar prvi utisak zato što su u stanju da izraze svoja osećanja, imaju odlučne
stavove, kao i prirodnu sposobnost da privuku pažnju na sebe. Ovo su ponosne osobe koje
sebe nose sa dostojanstvom i mogu imati dobar osećaj za humor. Međutim, mogu imati
problema ukoliko dožive da nisu prihvaćene na odgovarajući način, kada treba da prihvate
mišljenje drugih ili naprave kompromis.
Mogu imati malo interesovanja za psihoterapiju i teškoća da održe jak terapijski savez.
Najprijatnije se osećaju u situacijama u kojima doživljavaju da se drugi ugledaju na njih, da
im se dive ili, bar, poštuju.Ukoliko se u terapiji koristi konfrontacija, potrebno je ispoljiti
mnogo takta kako se ne bi povredio njihov narcizam više no što to mogu da tolerišu. S druge
strane, postoji, takođe, i opasnost da bi terapeut mogao biti toliko podržavajući za ispoljeni
narcizam, da ne daje negativan feedback i samim tim izaziva zastoj. Stoga je važno da se nađu
načini da se ovim osobama pomogne da prihvate svoju pogrešivost i prorade njihovi problemi
bez osećanja nepriznatosti ili poniženja.

PROFIL 170: Shizoidno - Kompulzivni

Shizoidno-kompulzivni profil ličnosti karakteriše osobe koje su prilično distancirane i
kontrolisane. Ove osobe imaju malo interesovanja ili sposobnosti da dožive suptilnosti
interpersonalnih odnosa. Zbog toga se obično koncentrišu na stvari koje ne uključuju ljude,
kao što su čitanje ili umetnost. One mogu biti opažene kao emocionalno neosetljive prema
drugima ili bezvoljne. Kao rezultat toga, oni verovatno imaju malo prijatelja i malo stvarne
interpersonalne uključenosti.
Pored toga, ove osobe imaju tendenciju da budu previše kontrolisane, disciplinovane i
pristojne. Kao da su osećanja koja imaju toliko konfuzna ili preteća da moraju biti sakrivena.
Osobe sa ovakvim personalnim profilima jako se trude da izbegnu pravljenje grešaka. Uredni
su, savesni, dobro pripremljeni i kontrolisani. Trude se da budu efikasni, pouzdani, vredni i
istrajni. Prema autoritetu se obično odnose na način koji je prepun poštovanja/dodvoravanja.
Međutim, prema podređenima su perfekcionisti, čak prezrivi. Veruju u disciplinu i vežbaju
samo-uzdržavanje/kontrolu. Prekomerna kontrola, međutim, čini da izgledaju previše
formalno i pristojno, te mogu biti opaženi kao rigidni ili neodlučni ukoliko nemaju priliku da
prethodno prouče sve moguće alternative. Na pozitivnom polu, imaju tendenciju da budu
dobro organizovani i obično dobro rade u situacijama u kojima je važno biti tačan i
minuciozan (preterano precizan).

PROFIL 18A2A: Shizoidno-Negativističko-Izbegavajući

Za osobe sa povišenim skorovima na skali Shizoidnosti, Negativističnosti i
Izbegavana je tipično da su uvredljive, ozlojeđene i socijalno izdvojene. Ovaj personalni stil
reprezentuje podgrupu klijenata koji dobijaju 2-4 / 4-2 MMPI profil.
Imaju malo interesovanja za doživljavanje suptilnih aspekata interpersonalnih odnosa.
Umesto toga, mogu okrenuti svoju pažnju na područja koja ne zahtevaju socijalne kontakte.
Mogu biti viđene kao emocionalno neosetljive, distancirane i apatične. Ovakve osobe
verovatno imaju malo prijatelja i minimalnu interpersonalnu uključenost. Skorovi na MCMI
takođe sugerišu da su ove osobe generalno neresponzivne na stimuluse, bez obzira na to da li
stimulusi dolaze iz njihovih unutrašnjih procesa ili spolja. Nisu naročito energične i sklone
entuzijazmu. Mišljenje je obično neodređeno, nejasno i donekle osiromašeno. Nisu
zainteresovani za razumevanje i interpretaciju prošlih događaja, kao ni za planiranje
budućnosti. Iako povremeno izgledaju izbegavajuće i previše odbrambeno, pre se mogu
okarakterisati kao bezvoljni, tupi i nezainteresovani.
U osnovi odvojenosti od drugih nalaze se konflikti povezani sa osećanjima
neadekvatnosti, kao i potreba da im neko obezbediti negu, zaštitu i vođstvo. Međutim,
strahuju da će, kada ih drugi upoznaju, biti odbačeni. Vremenom mogu postati druželjubivi i
kooperativni, ali su češće ćudljivi i ozlojeđeni. Ljutnja i nezadovoljstvo vremenom oboje
većinu njihovih odnosa.
Uspostavljajnje terapijskog saveza je otežano. Nelagodnost koju ove osobe
doživljavaju u interpersonalnim relacijama će verovatno i terapijske seanse činiti neprijatnim.
Pored toga, potrebno je da terapeut bude osetljiv na njihova osećanja odbačenosti, posebno
kada daje nepovoljne interpretacije. Konačno, konflikt oko zavisnosti (tj. autoriteta) znači da
će na terapeutovo vođstvo verovatno odgovoriti uvredljivo, što dodatno može otežati
motivaciju da sarađuju u tretmanu. Terapeut, dakle, treba da dozvoli emocionalnu distancu
koja im je neophodna, kao i da istoleriše teškoće da govore o sopstvenom životu i osećanjima.
Ukoliko se vodi računa da se ne daju direktive ili saveti, biće izbegnut doživljaj nametanja
autoriteta, a samim tim i ozlojeđenost.

KLASTERI IZBEGAVAJUĆEG PROFILA

PROFIL 2A00: Izbegavajući

"Hipersenzitivno izbegavajući" (Millon, 1996), s jedne strane, imaju potrebu da se
prikažu u "najboljem svetlu", a s druge strane su u konstantnom gardu i često se osećaju
nelagodno u socijalnim situacijama. Preosetljivi su na mogućnost odbacivanja, plaše se da
ljudi neće ceniti njihovo prijateljstvo ili da postoji mogućnost da budu poniženi. Njihov
perfekcionizam i anksioznost uzrokuju da zaziru od socijalnih kontakata, usled čega bivaju
lišeni podrške i prihvatanja, koje toliko žele. Rezultat ovoga često je izolacija i činjenica da
najbolje funkcionišu u situacijama u kojima ne moraju da stupaju u interakciju sa mnogo
ljudi. Njihov coping-stil, dakle, odlikuje pasivnost, socijalno povlačenje, nedostatak aktivnog
intervenišućeg pristupa i kognitivni negativizam (Vollrath, Alnaes & Torgensen, 1994).
Postoje podaci i o sklonosti ka zloupotrebi alkohola i droga kao "coping-mehanizma"
(Volrath i sar, 1995).

PROFIL 2A30: Izbegavajući-Zavisni

Osobe sa izbegavajuće-zavisnim profilom, koje Millon (1996) označava kao "fobično
izbegavajuće", obično nemaju bliskih prijatelja, te ostaju izdvojene i izolovane. Sebe vide kao
slabe, neadekvatne, nesnalažljive i neprivlačne. Zbog snažne želje da budu voljene i
prihvaćene imaju izražen strah od odbacivanja. Socijalne situacije doživljavaju negativno, te
su često u gardu. U socijalnim stiuacijama deluju uplašeno, stidljivo ili nervozno. Izbegavaju
da stupaju u odnose sa drugima, što ih prisiljava da odustanu od podrške i naklonosti koju bi
im takav odnos mogao doneti. Na taj način, život je za njih konflikt između preuzimanja
rizika i prihvatanja "neprijatnosti" odnosa ili povlačenja u praznu sigurnost sopstvene
izolacije. Iako su ove osobe osetljive, sažaljive i emocionalno responzivne, istovremeno mogu
biti i nervozne, nepoverljive, socijalno nezgrapne i izolovane.
Ovaj profil je uobičajen među forenzičkim pacijentima na bolničkom tretmanu
(McNeil & Meyer, 1990), pacijentima sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (Joffe,
Swinson & Regan, 1988) i ženama sa istorijom seksualnog zlostavljanja (Bryer, Nelson,
Miller & Krol, 1987). Osobe sa ovim personalnim stilom često imaju 2-8 / 8-2 MMPI kod
(Antoni i sar. 1985) ili 7-8 / 8-7 MMPI kod (Antoni i sar. 1987).

PROFIL 2A31: Izbegavajuće-Zavisno-Shizoidni

Izbegavajuće-zavisno-shizoidni profil opisuje osobe sa interpersonalnom osetljivošću,
strahovima, osećanjima neadekvatnosti i introvertnošću. Osobe sa ovim skorovima
karakteriše preukupiranost potrebom da budu voljene i cenjene, usled čega su sklone
anticipiranju odbacivanja. Ovo kreira zamku: izbegavši interakciju sa drugima, se osećaju
prijatno i lagodno, s jedne strane, ali i zabrinuto zbog nedostatka socijalne podrške, s druge
strane. Ukoliko treba da "rizikuju" da stupe u odnos, strah od odbacivanja čini ih napetim,
nervoznim i nemirnim, te poništava bilo kakvo zadovoljstvo koje bi taj odnos doneo.
Nadalje, imaju tendenciju da deevaluiraju sebe same i da idealizuju druge, koje vide
mnogo sposobnijim i vrednijim od sebe. Usled toga, kooperativni su do submisivnosti.
Ovakva zavisnost se ukapa u njihovu socijalnu anksioznost/nelagodnost zato što podržava
pretpostavku da će, ukoliko se upoznaju, drugi spoznati koliko su bezvredni i izgubiti
interesovanje za njih.
Osobe sa ovakvim profilom, dakle, nisu svesne svojih sopstvenih emocija i imaju
tendenciju da ostanu povučene i izdvojene. Oni su samouvereni u udaljenosti (držanju
distance), izgledaju pomalo apatično i ne doživljavaju snažne emocionalnu povezanost sa
drugima. Povučeni su, često samotnjaci, koji mogu imati nekoliko poznanika, ali im nedostaju
intimna prijateljstva.
Bartsch i Hoffman (1985) su našli da je ovaj profil izražen među alkoholičarima, koji
veruju da konzumiranje alkohola može služiti ublažavanju socijalne anksioznosti,
smanjivanju nesigurnosti i olakšavanju da se uspostavi bilo kakav socijalni kontakt. Takođe
nalaze da ovu grupu karakteriše sledeći MMPI kod: 2-4 / 7-8. Uključivanje u tretman je
naglašeno teško.

PROFIL 2A38A: Izbegavajuće-Zavisni-Negativistični

Izbegavajuće-zavisno-negativistični profil ukazuje na strah od odbacivanja, osećanje
neadekvatnosti i tendenciju ka promenama raspoloženja. Ove osobe žele da budu voljene, ali
anticipiraju da će njihovo socijalno približavanje verovatno dovesti do odbacivanja.
Osobe sa ovakvim profilom ličnosti često potcenjuju same sebe: osećaju se manje
sposobnim, manje privlačnim ili vrednim. Imaju tendenciju da budu neasertivne i retko
postavljaju zahteve drugima, iako mogu biti kontrolišuće na zavisan i submisivan način
(pasivno-agresivan). Mnogo prijatnije se osećaju kada mogu da se oslone na druge koji bi
doneli važne odluke umesto njih. U osnovi socijalne anksioznosti sržni strah je pretpostavka
"da će ljudi vremenom razviti nepovoljno mišljenje o njima i odbaciti ih". Uobičajen je među
ženama sa istorijom fizičkog ili seksualnog zlostavljanja (Bryer i sar. 1987) i alkoholičarima
(Meyer & Scott, 1988).
Osobe sa ovakvom bazičnom personalnom strukturom, dakle, imaju tendenciju da
budu anksiozne, stidljive i nervozne u socijalnim situacijama. Osećaju se kao da su uhvaćene
u "zamku". S jedne strane, će stremiti interakciji sa drugima zbog potrebe da budu voljene i
cenjene. S druge strane, imaju prisilu da izbegavaju socijalne situacije kako bi smanjile
anksioznost koju takve situacije bude. Ovaj konflikt bihejvioralno se manifestuje u kolebanju
i ambivalenciji. Povremeno otvoreni i druželjubivi, oni takođe mogu biti povučeni,
distancirani, abrazivni, ćudljivi i nezainteresovani za druge. Ponekad projektuju osećanja
nastala iz ovog konflikta, kada imaju formu realizovane agresije, tj. postaju još više
nepoverljivi, hostilni i skloni da okrivljuju druge za sopstvene promašaje. Ovaj obrazac je
kratkotajan, tako da se vremenom vraćaju u osećanje neadekvatnosti i krive same sebe za sve
što im se dogodi (depresivni atribucioni stil).
 Sve navedeno dovodi do teškoća i u uspostavljanju terapijskog saveza. Terapijski
zadatak je da im se pomogne da prevaziđu (savladaju) nelagodnost u odnosima, kao i da
smanje sumnjičavost prema samom terapeutu. Čak i nakon što je poverenje uspostavljeno,
biće potrebno da terapeut vodi računa da ne ponudi interpretacije koje mogu biti doživljene
kao odbacujuće. Potrebno je, takođe, da terapeut bude u stanju da toleriše ćudljivost i
otvoreno ili prikriveno izražavanje ozlojeđenosti. Ovi klijenti mogu da izvuku mnogo koristi
od doživljavanja bliskosti u terapijskom odnosu, jednom kada se uspostavi, zato što oni
nemaju mnogo drugih prilika za emocionalnu bliskost.

PROFIL 2A50: Izbegavajući-Narcistički

Osobe koje dobijaju povišene skorove na skalama Izbegavanja i Narcizma su
receptivne i preosetljive na mogućnost odbacivanja. Pretpostavljaju da ljudi neće dovoljno
ceniti njihovo prijateljstvo, te su često zabrinuti zbog "rizika od ponižavanja". Ovaj strah
uzrokuje da se osećaju neugodno u socijalnim situacijama. Konstantno su u gardu, okupirani
prezentiranjem sebe "u najboljem svetlu". Iako često senzibilne, mogu pokazati razumevanje i
sažaljenje za druge. Istovremeno, međutim, mogu biti nervozne i osećati se nelagodno u
interpersonalnim kontaktu, te zazirati od socijalnih situacija. Naime, verovatno bi voleli da
imaju prijatelje i budu dobro prihvaćeni, ali ih njihova nelagodnost vodi ka tome da budu
lišeni podrške koju bi mogli izvući od drugih pre nego da rizikuju "maltretiranje"
(neadekvatan tretman). Kao rezultat ovoga, često su izolovani i najbolje funkcionišu u
situacijama u kojima ne moraju da stupaju u interakciju sa mnogo ljudi.
Strah od odbacivanja ima korene u tendenciji precenjivanja sopstvenih vrednosti.
Osobe koje dobijaju ovaj personalni profil obično osećaju da su posebne i superiorne u
odnosu na druge, na neki način. Mogu imati tendenciju da preuveličavaju svoje sposobnosti i
pozitivne atribute i da konstruišu racionalizacije kako bi uvećali sopstvenu vrednost. Sebe
najradije vide kao inteligentne, društvene, šarmantne ili prefinjene. Imaju potrebu da izazovu
naklonost i pažnju drugih. Kadgod se osećaju omalovaženim, odbačenim ili pogrešno
tretiranim, mogu koristiti projekciju kao odbrambeni manevar i omalovažavati one koji
odbijaju da prihvate ili veličaju njihov Self-imidž (idealizacija - deevaluacija). Tako, ove
osobe mogu biti grandiozne, ego-centrirane i nezahvalne prema drugima.
U uspostavljanju terapijskog saveza, sve navedeno stvara značajne teškoće. Terapijski
zadatak je da prevaziđu nelagodnost u odnosu i nesposobnost da razviju dovoljno poverenja u
druge, uključujući i terapeuta. Čak i nakon što je savez uspostavljen, terapeut mora voditi
računa da ne ponudi interpretacije koje mogu biti doživljene kao odbacivanje, te mora biti u
stanju da toleriše izražavanje ozlojeđenosti. Ovi klijenti će se osećati dobro kada ih terapeut
tretira sa "divljenjem i poštovanjem" i dozvoli im, u izvesnom stepenu, kontrolu tokom
terapijske seanse. Klijenti teže odnosu u kome će "tretirati" terapeuta više kao kolegu nego
kao superiornog, tj. kao bliskog sebi i suportativnog. Kada tretman uključuje negativni
feedback ili konfrontiranje sa nepoželjnim aspektima ličnosti ili ponašanjem, klijenti će
doživeti terapijski kontekst kao preteći i stresan. Da bi se održao terapijski savez, a ipak
doprinelo klijentovom rastu, terapeut mora uspostaviti pažljivu ravnotežu između nekritične
podrške i "ugrožavajućeg" terapijskog rada.

PROFIL 2A6A0: Izbegavajuće-Antisocijalni

Izbegavajuće-antisocijalne osobe su preosetljive na mogućnost odbacivanja, a na svoju
sredinu gledaju kao na mesto za takmičenje. Ovakve osobe osećaju da da bi se funkcionisalo
u spoljnom svetu, moraju da se brane. Smatraju da treba da budu čvrste (pa i surove) kako bi
uspele u "utakmici". Nepoverljive i sumnjičave, sebe, takođe, vide kao asertivne, energične,
samopouzdane, snažne i realistične. Opravdavajući svoj stav, ukazivanjem na tuđe hostilno i
eksploatativno ponašanje, oni mogu biti odbacujući prema slabima i pokazivati da im nije
potrebno da ih drugi vole.
Plaše se da ih drugi mogu izmanipulisati ili eksploatisati "ukoliko ne paze"
(projektivna identifikacija). Ovaj strah uzrokuje da se osećaju nelagodno u društvenim
situacijama zato što imaju osećaj da konstantno treba da budu u gardu, te su obično nervozni i
neprijatni prema drugima. Odbrana od osećanja uznemirenosti u interpersonalnom kontaktu je
u formi izbegavanja socijalnih situacija. S jedne strane, vole društvo, ali, s druge strane,
anksioznost asocirana sa socijalnim rizikom, često ih vodi ka tome da izgube podršku, koja bi
mogla poticati od drugih, pre nego da preuzmu rizik od toga da budu pogrešno tretirani.
Obično su izolovane i najbolje mogu funkcionisati u situacijama u kojima ne moraju da
stupaju u interakciju sa mnogo ljudi.
Povišenje na ovim skalama, takođe, upućuje na impulsivnost. Često su opaženi kao
agresivni i zastrašujući ili kao hladni, bezosećajni i neosetljivi na osećanja drugih. Takođe,
mogu biti skloni prepirci i svađama, čak uvredljivi, okrutni ili zlobni. Kada se stvari odvijaju
po njihovoj volji, pak, mogu se ophoditi na ljubazan, vedar i prijateljski način. Mnogo češće,
međutim, njihovo ponašanje je odbrambeno, reservisano i ozlojeđeno.
U svetlosti ovog personalnog stila, očekuju se teškoće u uspostavljanju terapijske
alijanse. Terapijski zadatak je da prevladaju uznemirenost u odnosima i nesposobnost da
razviju dovoljno poverenja da bi zaista verovali terapeutu. Čak i nakon što je odnos
uspostavljen, terapeut će morati da vodi računa da ne ponudi interpretacije koje bi mogle biti
doživljene kao odbacivanje. Do stepena do koga tretman uključuje davanje negativnog
feedback-a ili konfrontiranje sa nepoželjnim aspektima njihove ličnosti ili ponašanja, klijenti
će doživeti terapijski kontektst kao preteći ili konfliktni. Kako bi se održao terapijski savez,
terapeut mora napraviti ravnotežu između nekritične podrške i "ugrožavajućeg" terapijskog
rada.

PROFIL 2A6A7: Izbegavajuće-Antisocijalno-Kompulzivni

Ovakav profil sugeriše preosetljivost na mogućnost odbacivanja. S druge strane, ove
osobe na svoju sredinu gledaju kao na stalnu kompeticiju, tj. veruju da, da bi opstali u njoj,
moraju da se brane. Većina osoba sa ovakvim stavom ispoljava nepoverljivost i sumnjičavost.
Sebe vide kao samo-pouzdane, snažne i realne. Smatraju da moraju da budu čvrste kako bi
uspele da opstanu. Grade "asertivnost" kroz ukazivanje na hostilno i eksploatativno ponašanje
drugih. Preziru slabije i ne pokazuju povređenost ukoliko su nevoljeni, izjavljujući da "čvrsti
momci ulaze poslednji".
Plaše se da ih drugi mogu izmanipulisati ili eksploatisati "ukoliko ne paze"
(projektivna identifikacija). Konstantno u gardu, osećaju snažnu nelagodu (socijalnu
anksioznost) u društvu. Zbog toga su ekspresivno nervozni i neprijatni. Da bi izbegli
interpersonalnu anksioznost, radije zaziru od socijalnih situacija. S jedne strane, žele
prijateljstvo, a s druge strane pre će se lišiti podrške drugih nego da rizikuju "da ih pogrešno
tretiraju". Ovo vodi u neku formu izolacije i bolju funkcionalnost ukoliko je manje ljudi.
Ovaj skater, takođe, upućuje na potrebu da naporno rade kako bi izbegli grešku. Stoga
su ove osobe obično uredne i pomno planiraju budućnost. Savesni su, dobro se pripremaju i
rade svoj posao planski. Drugima mogu delovati efikasno, pouzdano, vredno i istrajno. Prema
autoritetima su adaptirani, sa manifestacijom "previše poštovanja". Ovaj način uspostavljanja
odnosa se, međutim, menja kada se radi o podređenima. U tom slučaju mogu postati
perfekcionisti i ekstremno zahtevni. Racionalizacija je da veruju u disciplinu, tuđu, ali i
sopstvenu, te vežbaju samouzdržavanje/disciplinu, posebno vezano za emocije, koje se trude
da drže pod kontrolom. Preterana kontrola emocija, pak, daje ovim osobama karakterističan
pečat: formalne su, pristojne, nerado se otvaraju i nespontane su. Često su označeni kao
perfekcionisti, distancirani, povremeno nefleksibilni i možda neodlučni, ukoliko nisu imali
šanse da razmotre alternative. Nepredviđene situacije ih često uvode u dezorganizovanost.
Stoga su preterano oprezni, obazrivi, pravdoljubivi i vredni. Lako se uklapaju u situacije u
kojima je važno da budu tačni i precizni. Međutim, ove karakteristike ih čine napornim za
okruženje, kao i nepodobnim za uspostavljanje terapijskog saveza.
Terapijski zadatak je da prevaziđu izvesnu količinu uznemirenosti u odnosu i
nesposobnost da razviju dovoljno poverenja kako bi zaista verovali terapeutu. Čak i nakon što
je odnos uspostavljen, terapeut će morati da vodi računa da ne ponudi interpretacije koje bi
mogle biti doživljene kao odbacivanje. Ukoliko plan tretmana uključuje davanje negativnog
feedback-a ili navođenje da se konfrontiraju sa nepoželjnim aspektima sopstvene ličnosti ili
ponašanja, terapijski kontekst će doživeti kao preteći ili konfliktni. Da bi se održala terapijska
alijansa terapeut mora veoma pažljivo da napravi balans između nekritičke podrške i po njih
pretećeg terapijskog rada. Ovakve osobe obično lakše uspostave terapijski savez sa
profesionalcem koji je formalan, pristojan, tačan i predvidiv. Tumačenje dijagnoze, prirode
"bolesti", očekivanog toka tretmana i sličnog imaju posebnu privlačnost za ove osobe
(preferiraju kognitivni pristup).

PROFIL 2A70: Izbegavajuće-Kompulzivni

Osobe sa povišenjem na ovim skalama brine da mogu biti ponižene ukoliko nisu
obazrive. Ovaj strah deluje tako što čini da se osećaju nelagodno u socijalnim situacijama, uz
konstantno verovanje da treba da budu u gardu. Posledično, često su nervozne i osećaju se
neprijatno. Kako bi izbegle uznemirenost vezanu za interpersonalni kontakt, zaziru od
socijalnih situacija. Žele prijatelje, ali doživljaj rizika čini da im je lakše da budu lišene
podrške koju bi mogli da dobiju od drugih nego da dožive da budu pogrešno tretirane. Ovakve
osobe su često izolovane i najbolje mogu funkcionisati u situacijama u kojima ne moraju da
stupaju u interakciju sa mnogo ljudi.
Takoiđe veruju da treba naporno da rade kako bi izbegli grešku. Deluju kao uredne i
sklone planiranju budućnosti. Savesne su, obično se dobro pripremaju i rade svoj posao
planski. Efikasne su, pouzdane, vredne i istrajne. Prema autoritetu se odnose na gotovosevilan
način. Ponašanje se menja kada se radi o podređenima. U tom slučaju mogu postati
perfekcionisti i zahtevni. Veruju u disciplinu i vežbaju samouzdržavanje, posebno u pogledu
sopstvenih emocija, koje se trude da drže pod kontrolom. Preterana kontrola emocija,
međutim, ima za tendenciju stigmatizaciju: deluju formalno, pristojno, zatrvoreno i
nespontano. Kada nemaju mogućnosti da prouče sve alternative, ostavljaju utisak
neodlučnosti, odbrambenog perfekcionizma, distanciranosti i nefleksibilnosti. Međutim,
mogu ispoljiti i pozitivniji pol, u vidu opreznosti, obazrivosti (promiošljenosti), pravednosti i
vrednoće.
Osobe s ovim personalnim stilom može mogu imati teškoće snalaženja u nekim
aspektima okruženja: na primer, u situacijama koje mogu naglo da se menjaju od trenutka do
trenutka na nepredvidiv način, ili u situacijama u kojima postupanje po pravilima ne vodi
željenom ishodu. Međutim, disciplinovani, dobro se uklapaju u situacije u kojima je važno da
budu tačni i precizni.
Može se očekivati da imaju izvesnih teškoća pri uspostavljanju terapijskog saveza.
Terapijski zadatak je da savladaju uznemirenost u odnosima i nesposobnost da razviju
dovoljno poverenja kako bi zaista verovali i terapeutu. Čak i nakon što je odnos uspostavljen,
terapeut će morati da vodi računa da ne ponudi interpretacije koje mogu biti doživljene kao
odbacivanje. Ukoliko plan tretmana uključuje davanje negativnog feedback-a ili navođenje da
se konfrontiraju sa nepoželjnim aspektima sopstvene ličnosti ili ponašanja, terapijski kontekst
će se doživeti kao preteći ili konfliktan. Da bi održao terapijsku alijansu, terapeut mora veoma
pažljivo da napravi ravnotežu između nekritičke podrške i ugrožavajućeg terapijskog rada.
Ove osobe mogu nalaziti da je lakše uspostaviti terapijski savez sa profesionalcem koji je
formalan, pristojan, tačan i predvidiv. Tumačnje dijagnoza, prirode "bolesti", očekivani tok
tretmana i slično imaju posebnu privlačnost za ovakve osobe (kognitivni pristup).

PROFIL 2A8A0: Izbegavajuće-Negativistični

Millon (1996) je označio ovaj klaster kao "konfliktno-izbegavajući". Osobe sa ovim
personalnim profilom opažaju interpersonalne situacije kao rizične uz verovatnoću da vode u
poniženje i odbacivanje. Osnovni strah je, dakle, od odbacivanja i tendencija ka doživljaju
ozlojeđenosti. S jedne strane bi volele da budu poštovani, ali, s druge strane, njihov strah od
odbacivanja ih čini anksioznim. Nadalje, voleli bi da upoznaju ljude i da uspostave snažne
emocionalne veze, ali, istovremeno osećaju toliku nelagodu u socijalnim situacijama da imaju
tendenciju da sasvim izbegnu socijalni kontakt. Stoga su obično osamljeni: povlače se u svoj
lični svet, a u interpersonalnim odnosima se osećaju nervozno i nelagodno. Poseduju
naglašenu receptivnost u odnosu na sopstvena osećanja, kao i emocionalne reakcije koje
izazivaju u drugima.
Skloni preispitivanju svojih sposobnosti, sebe najčešće vide kao manje zanimljive ili
kao da nisu vredni pažnje. Međutim, ne vide ni da su drugi mnogo bolji i, zapravo, imaju
tendenciju da generalno opažaju ljude kao hladne i odbacujuće. Tako, uprkos nezadovoljstva
vlastitim Self-imidžom, ne žele da se ugledaju ni na druge.
Kada su i u prilici da uspostave značajnije odnose, njihove interakcije su obično
konfliktne. Imaju tendenciju da budu ćudljivi i ozlojeđeni (uvredljivi). Povremeno mogu biti
druželjubivi i kooperativni, ali mogu postati i negativistični ili hostilni samo da bi se kasnije
osetili krivim i ponašali pokajnički (skrušeno). Ove oscilacije raspoloženja su manje uočljive
kada bolje prikrivaju opstrukcionizam.
Opisani profil je čest kod alkoholičara (Donat, 1988, Donat, Walter & Hume, 1991),
psihotičnih (Greenblatt & Davis, 1992), psihijatrijskih pacijenata sa mešanom dijagnozom
(T.J.Murphz u sar. 1990), psihijatrijskih pacijenata koji su pokušali suicid (McCann &
Gergelis, 1990) i pacijenata sa disocijativnim poremećajem ličnosti (Ellason, Ross & Fuchs,
1995; Fink & Golinkoff, 1990).
Mogu očekivati izvesne teškoće prilikom uspostavljanja terapijskog saveza. Oni
moraju da prevladaju izvesnu količinu uznemirenosti u odnosima i nesposobnost da razviju
dovoljno poverenja da bi zaista verovali terapeutu. Čak i nakon što je terapijska alijansa
uspostavljena, terapeut će morati da bude oprezan i da ne nudi interpretacije koje bi mogle biti
doživljene kao odbacivanje. Takođe će biti potrebno tolerisati njihovu ćudljivost i otvoreno ili
prikriveno izražavanje ozlojeđenosti. Terapeuti mogu minimizirati projektovanu hostilnost
pokušavajući da ne daju savete takvim klijentima i dopuštajući im da kontrolišu svaki aspekt
terapijskih seansi koji ne moraju da kontrolišu oni sami. Interpretacije koje se bave i strahom
od napuštanja i tendencijom da okrivljuju druge takođe mogu biti od pomoći. Ukoliko je
terapija uspešna, klijenti mogu izvući mnogo dobiti od iskustva bliskosti u terapijskom
odnosu zato što je moguće da oni nemaju mnogo drugih prilika za emocionalnu bliskost.

KLASTERI ZAVISNOG PROFILA

PROFIL 300: Zavisni

Osobe koje dobijaju povišenja na skali Zavisnosti imaju kooperativni personalni stil.
Ove "nezrele zavisne" osobe (Millon, 1996) osećaju da nisu mnogo sposobne da brinu o sebi,
te da moraju da nađu nekog pouzdanog ko će ih štititi i podržavati, bar emocionalno. Imaju
tendenciju da se osećaju neadekvatno ili nesigurno i da vide sebe kao manje efikasne ili
sposobne od drugih. Takođe, imaju tendenciju da se vežu za osobe koje će donositi odluke
umesto njih. Radije su sledbenici nego vođe, te su često su submisivne u socijalnim
interakcijama i izbegavaju kompetitivne situacije.
 Zabrinute za mogućnost gubitka prijatelja, ovakve osobe mogu prikrivati svoje
emocije ukoliko su agresivne ili na neki drugi način nepoželjne. Ponizni su i trude se da budu
kongenijalne (slične, iste kao) koliko god je moguće onima oko njih. Ispoljavaju neodlučnost
i skoro nikada ne zauzimaju čvrste stavove u spornim temama. Pomoć očekuju spolja, imaju
nedostatak samopouzdanja i submisivne su, zbog čega ih često kritikuju. Kada su pod stresom
pokazuju nedostatak aktivnosti u prevazilaženju (Vollrath i sar. 1994). Mogu se okrenuti ka
religiji (Vollrath i sar. 1995) u sklopu spoljnog lokusa kontrole. Primarnu porodicu
označavaju kao nekohezivnu, kontrolišuću, bez davanja dozvole za autonomnost i skromne
kulturne/intelektualne orijentisane (Baker, Capron & Azoriosa, 1996; Head, Baker &
Williamson, 1991).
Ovaj MCMI profil preovladava među psihijatrijskim pacijentima (Donat, Getczy,
Helmrich &LeMay, 1992). Osim toga, često se nalazi i u grupi osoba sa povredama glave
koje su bile evaluirane zbog traženja radne odštete (Snibbe, Peterson &Sosner, 1980), među
ženama koje su se odlučivale na mastektomiju (Wolberg, Tanner, Romsaas, Trump & Malec,
1987) i među osobama sa bulimijom (Tisdale, Pendleton & Marler, 1990).
Vezano za terapijsku situaciju, sklone su brzom formiraju alijanse sa bilo kojim
terapeutom koji je voljan da igra blagonaklonog roditelja. Podržavajućim će označiti pristup
koji se vodi na "srdačan i razumevajući" način. Teškoću kontakta povećava plan terapeuta da
radi na njihovoj nezavisnosti i povećanju kompetitivnog kapaciteta. Tada se mogu osećati
vulnerabilnim, zaplašenim i mogu odgovoriti maladaptivnim ponašanjem.

PROFIL 32A0: Zavisni-Izbegavajući

Zavisno-izbegavajući profil ili "uznemireno zavisne" osobe (Millon, 1996) često imaju
nizak nivo samopoštovanja, dok druge vide kao mnogo sposobnije ili vrednije pažnje. Radije
su sledbenici nego vođe, zauzimajući obično pasivne uloge. Voleli bi da traže emocionalnu
podršku i zaštitu od drugih, ali zajedno sa ovim željama doživljavaju i uznemirenost.
Uznemirenost dolazi od pretpostavke da će, ukoliko ih drugi upoznaju, imati isto tako
loše mišljenje, kao što ga oni imaju sami o sebi. Usled toga, često su u gardu ili anksiozni
kada stupaju u odnose sa drugima. Pokušavaju da se prikažu u najboljem svetlu i prikriju
svoja prava osećanja, posebno kada su ta osećanja agresivna ili nepoželjna na neki drugi
način. Deluju napeto, nervozno i distancirano. Pošto se osećaju nelagodno u socijalnim
situacijama, izbegavaju ih, što rezultira osamljivanjem do izolacije.
Istraživanja ukazuju da ovaj personalni stil preovladava među ženama sa
poremećajima ishrane (Kennedy, McVey & Katz, 1990; Pendleton, Tisdale & Marler, 1991) i
neagresivnim psihotičnim pacijentima (Greenblatt & Davis, 1992). Porodicu porekla opisuju
kao nekohezivnu, kontrolišuću, bez dozvole za nezavisnost i izražajnost, te siromašne
intelektualne i kulturane orijentacije (Baker i sar. 1996; Head i sar. 1991).
Na pozitivnom polu, zavisno-izbegavajuće osobe pokušavaju da budu kooperativne i
pomirljive. Mogu biti osetljive i skromne, te mogu održati odnos koji su bile u stanju da
uspostave.
U terapijskoj situaciji, kao podržavajući doživljavaju onaj odnos u kome terapeut ima
benevolentan i protektivni stav. Verovanje da je terapeut moćni ekspert i da će dati dobar
savet/vođstvo, dodatno pojačava sigurnost. Zbog straha od odbacivanja, zahtevaju češće
reafirmacije i podršku.

PROFIL 32A1: Zavisno-Izbegavajući-Shizoidni

Profil zavisno-izbegavajuće-shizoidne ličnosti karakteriše socijalno izdvojene osobe sa
niskim samopoštovanjem, koje imaju tendenciju da druge opažaju kao mnogo sposobnije i
vrednije od sebe. Svoju porodicu porekla opisuju kao nekohezivni socijalni sistem, koji je bio
kontrolišući, bez dozvole za nezavisnost i izražajnost, te niske intelektualno/kulturne
orijentacije (Baker i sar. 1996; Head i sar. 1991).
Uobičajen je među psihijatrijskim pacijentima (Donat, Geczy i sar. 1992), modalni je
profil među klijentima s unipolarnom depresijom (Wetzler, Khadivi & Oppenheim, 1995) i
osobama u bračnoj terapiji (Graig & Olson, 1995). Levine, Tischer, Antoni, Green i Millon
(1985) su našli da ovaj personalni stil predstavlja subgrupu klijenata sa 2-7 / 7-2 MMPI
kodom.
Ovakve osobe su radije sledbenici nego vođe, obično zauzimaju pasivne uloge. Iako bi
voleli da traže emocionalnu podršku i zaštitu od drugih, socijalne situacije ih uznemiravaju.
Takođe, često imaju problema u razumevanju osećanja i motivacije drugih i izgledaju
apatično.
Smatraju da će, ukoliko ih drugi upoznaju, misliti o njima loše koliko i oni sami.
Usled toga, često su u gardu, te zastrašeni kada stupaju u odnose sa drugima. Pokušavaju da
se prikažu u najboljem svetlu i sakriju svoja prava osećanja, posebno kada su ta osećanja
agresivna ili na neki drugi način nepoželjna. Mogu izgledati napeto, nervozno i distancirano.
Pošto se osećaju neugodno u socijalnim situacijama i nedostaje im interesovanje i
razumevanje u interpersonalnom području, često nemaju nijedan stabilan odnos. Na taj način,
ostaju osamljeni i izolovani od drugih. Međutim, na pozitivnom polu, mogu biti prilično
kooperativni i blagi, retko doživljavaju intenzivna osećanja, te se osećaju "emocionalno
stabilno i kontrolisano".
Ukoliko terapeut ima benevolentan i protektivni odnos, terapijski odnos će doživeti
kao podržavajući. Osiguravaju se osećanjem da je terapeut moćni ekspert i da će dati dobar
savet/vođenje. Zbog straha od odbacivanja, zahtevaće češće reafirmacije i obećanje podrške.
Terapeut mora tolerisati klijentovu uznemirenost tokom seansi.

PROFIL 32A7: Zavisno-Izbegavajuće-Kompulzivni

Zavisno-izbegavajuće-kompulzivni profil karakteriše osobe sa kooperativnom,
izbegavajućom i disciplinovanom prirodom. Svoje porodice porekla opisuju kao nekohezivne
socijalne sisteme koji su bili kontrolišući, dozvoljavali malo nezavisnosti i izražajnosti i nisu
bile značajnije intelektualno/kulturno orijentisane (Baker i sar. 1996; Head i sar. 1991).
Karakteriše ih nizak nivo samopoštovanja; druge opažaju kao mnogo sposobnije ili
vrednije pažnje. Radije su sledbenici nego vođe, obično zauzimaju pasivne uloge. Voleli bi da
traže emocionalnu podršku i zaštitu od drugih, ali zajedno sa ovim željama doživljavaju
uznemirenost (osnovni konflikt).
Uznemirenost dolazi od pretpostavke da će, ukoliko ih drugi upoznaju, razviti
negativan stav o njima. Kao rezultat toga, ove osobe su često u gardu i pune straha pri
stupanju u odnose sa drugima. Pokušavaju da se prikažu u najboljem svetlu i sakriju svoja
prava osećanja, posebno kada su ta osećanja agresivna ili na neki drugi način osuđujuća.
Mogu izgledati napeto, nervozno i distancirano. Pošto se osećaju neugodno u socijalnim
situacijama, često ih izbegavaju, što rezultira usamljenošću i izolacijom. Takođe su često
neodlučni i imaju značajnih problema u donošenju samostalnih odluka.
Jedan od načina na koji se brane od nesigurnosti izazvane niskim samopoštovanjem je
računanaje na vođstvo i zaštitu od strane drugih. Drugi način koji koriste je taj što misle da će,
ako uspeju da izbegnu pravljenje grešaka, ishod uvek biti pozitivan po njih. Osobe sa
ovakvom perfekcionističkom sklonošću su uredne i planiraju budućnost. Savesne su i svoj
posao rade planski. Na pozitivnom polu, njihove karakteristike uključuju efikasnost,
pouzdanost, marljivost, istrajnost, ekstremno poštovanje, ljubaznost, perfekcionizam i samo-
disciplinu. Njihov perfekcionizam, s druge strane, može uvećati bazično osećanje
neadekvatnosti tako što će, kad god se dese loše stvari, tražiti sopstvene greške koje su mogle
dovesti do neželjenog ishoda (depresivni atribucioni stil).
 Kao podržavajući, doživeće onaj terapijski odnos u kome terapeut ima benevolentan i
zaštitnički stav. Biće osigurani osećanjima da je terapeut moćni ekspert i da će dati dobar
savet i vođstvo. Zbog straha od odbacivanja mogu zahtevati češće reafirmacije i obećanje
podrške.

PROFIL 32A8A: Zavisno-Izbegavajuće-Negativistični

Ovaj profil podrazumeva prisustvo kooperativnih, izbegavajućih i negativističnih crta
ličnosti, te niskog nivoa samopoštovanja. Štaviše, smatraju da će, ukoliko ih drugi upoznaju,
razviti isto nepovoljno gledište kakvo imaju sami o sebi. Voleli bi da traže emocionalnu
podršku i zaštitu od drugih, ali istovremeno se plaše odbacivanja. Kao rezultat toga, mogu
doživljavati anksioznsot u interpersonalnim odnosima, biti u gardu, i plašljiti se. Drugima
izgledaju napeto, nervozno i distancirano. Pošto se osećaju neprijatno u socijalnim
situacijama, često ih izbegavaju i postaju usamljenici.
Prisutan je osećaj ozlojeđenosti, uz okrivljavanje negativnih događaja ili spoljašnjih
faktora (spoljašnji lokus kontrole). Ljutnja može biti izražena otvoreno ili prikriveno. U oba
slučaja, povremeno mogu postati nekooperativni i teški u komunikaciji. Projektivni
odbrambeni mehanizam dobro se uklapa sa socijalnim izbegavanjem, zato što hostilnost služi
tome da otuđi druge. Projekcije im, takođe, daju obrazloženje za odbacivanje drugih pre no
što oni sami dođu u situaciju da budu odbačeni. Iako ih istovremeno vređa kontrola drugih,
ipak se osećaju neprijatno u kompetitivnim situacijama u kojima treba da se ponašaju
nezavisno i donesu svoje sopstvene odluke. Ova nelagodnost stvara začarani krug između
potrebe za zavisnošću od drugih i osećanja ozlojeđenosti zbog te potrebe.
Istraživanja pokazuju da ovaj stil ličnost preovladava među depresivnim osobama
(Piersma, 1986) i među alkoholičarima (Craig, Verinis, Wexler, 1985).
Prisutna je teškoća u uspostavljanju terapijske alijanse. Spokojno se osećaju u
situacijama u kojima imaju doživljaj zaštićenosti, podržavanja i sigurnosti (npr. bez izgleda da
budu odbačeni ili poniženi). Ovakav odnos, međutim, takođe je pogodan da precipitira
(ubrza) konflikt zavisnosti, poveća strah od odbacivanja i aktivira uznemirenost od bliskosti.
Tada mogu postati kritični prema terapeutu i težiti da produže tretman. Interpretacije, koje im
pomažu da shvate kako je odbrambena ozlojeđenost (uvredljivost) generisana, mogu uvećati
klijentovo razumevanje i osposobiti ih da postanu manje zavisni, defanzivni i konfliktni.

PROFIL 340: Zavisno-Histrionični

Povišeni skorovi na skalama Zavisnosti i Histrioničnosti opisuju "prilagođeno
zavisne" ili "smireno histrionične" osobe (Millon, 1996) sa kooperativnim personalnim
stilom, ali i elementima dramatičnosti. Najistaknutija crta koju ove osobe ispoljavaju je nisko
samopoštovanje. One smatraju da su manje nadarene i vredne nego drugi. Njihov siromašni
Self-imidž obično vodi do osećanja nesigurnosti i anksioznosti, posebno kada se nalaze u
kompetitivnim situacijama.
Ovakvim osobama je potrebno mnogo pažnje, te aktivno traže potvrđivanje,
odobravanje i naklonost. Često razviju senzibilitet za raspoloženja drugih i to znanje koriste
kako bi izazvali željene reakcije. Mogu biti šarmantne i društvene, dramatične ili zavodljive, u
funkciji zadovoljenja sopstvenih potreba.
Obično su kooperativne i kongenijalne, živopisne i u dodiru sa svojim emocijama.
Njima, međutim, može biti teško u situacijama u kojima se osećaju usamljenim ili
prepuštenim sebi samima. Gubitak značajnih drugih često snažno doživljavaju.
U terapijskoj situaciji najudobnije se osećaju kada terapeut kreira roditeljsku ulogu i
nudi značajnu pažnju, podršku, negu i zaštitu. Uprkos zavisnosti, ovakvi klijenti imaju
tendenciju da povremeno budu opozitni i suprotstavljeni u terapijskom odnosu, usled
prisustva histrionične crte. U takvim situacijama terapeut bi trebalo da bude tolerantan.
Terapijska promena može doći kroz prorađivanje opaženog nedostatka podrške, ohrabrivanje
klijenta da bude nezavisniji i pružanje poći da razume izvor svog niskog samopoštovanja, kao
i korena snažne potrebe za pažnjom i podrškom.

PROFIL 348A: Zavisno-Histrionično-Negativistični

Osobe sa zavisno-histrionično-negativističnim profilom imaju kombinaciju
kooperativnih, dramatičnih i negativističnih elemenata u svojoj ličnosti. Njihovi MCMI
skorovi sugerišu da je osnovni konflikt između niskog samopoštovanja i fasade
samopouzdanja i samouverenosti.
Ovakve osobe smatraju da su manje nadarene ili vredne od drugih. Njihov siromašni
Self-imidž obično vodi do osećanja nesigurnosti i anksioznosti, posebno kada se nalaze u
kompetitivnim situacijama. One su pre sledbenici nego vođe i obično pokušavaju da budu
kooperativne i da se slažu sa ostalima. To su "ljudi kojima su potrebni ljudi": oni imaju
tendenciju da stupaju u odnose sa drugima na jednostavan, ali duboki način i često su zavisni
od tih odnosa kako bi mogli da funkcionišu. Pošto veruju će ih drugi zaštititi i voditi,
nedovoljno su pripremljeni za preuzimanje odgovornosti za postizanje ciljeva ili životnih
ostvarenja.
Povišeni skor na skali Histrioničnosti ukazuje na potrebu za pažnjom drugih. Ovakve
osobe su često upadljive u svom traženju učestalih reafirmacija, odobravanja i naklonosti.
Svoju sposobnost da razumeju osećanja drugih mogu koristiti za izazivanje željenih reakcija.
Mogu biti šarmantni i društveni, dramatični ili zavodljivi. Zavisno od toga koliko su
funkcionalni, oni mogu koristiti te crte kako bi se efikasno nosili sa sredinom ili da bi
manipulisali i eksploatisali druge.
Kada se osećaju neadekvatnim postaju ljubazne i kooperativne. Međutim, one se brzo
mogu prebaciti u mnogo arogantniju i zahtevniju poziciju kako bi stvorile imidž veće
adekvatnosti. Mogu početi da se dosađuju u stabilnim odnosima i premestiti neke od svojih
unutrašnjih konflikata u interpersonalnu ozlojeđenost. Stoga mogu izgledati ćudljivo,
razdražljivo, nepredvidivo ili negativistično.
Osobe s ovim personalnim stilom imaće dobiti od terapijskog odnosa u kome terapeut
preuzima roditeljsku ulogu i nudi vođstvo i zaštitu. Isticanje formalnosti, kao što je biti na
vreme na seansi, ili držanje interpersonalne distance tokom seanse verovatno će biti opaženo
kao neprijateljsko i nezadovoljavajuće. Mnogo bliži ovim klijentima bio bi odnos u kome se
oni nalaze u centru pažnje, sa demonstriranjem naklonosti i podrške od strane terapeuta.
Ograničenja u podršci, međutim, nužno ukoliko klijent postane lepljiv, zahtevan i
nezadovoljan. Ovakvi razvoj može biti pretnja terapijskom savezu, ali terapeut može
kontolisati ovo kroz konfrontaciju klijenta sa neodgovarajućim očekivanjima i pružanje
pomoći u proradi konflikta zavisnosti.

PROFIL 354: Zavisno-Narcistični-Histrionični

Povišeni skorovi na skalama Zavisnosti, Narcizma i Histrioničnosti karakterišu osobe
koje izgledaju kooperativno, samopouzdano i "dramatično", ali čija je najistaknutija crta
ličnosti nizak nivo samopoštovanja. Osobe sa ovakvim skorovima imaju tendenciju da se
osećaju manje nadarenim i vrednim od drugih. Ovaj siromašni Self-imidž obično vodi do
nesigurnosti i anksioznosti u kompetitivnim situacijama.
Ovakve osobe takođe imaju tendenciju da javno proveravaju sopstvenu vrednost. Ova
težnja može dolaziti od disparatnih pretpostavki koje imaju o sebi samima, tako da čak iako
sebe ne cene u izvesnim područjima, oni izgleda imaju visoko poverenje u druge da će to
učiniti umesto njih. Često je, međutim, ova Ego-veličanje odbrambena reakcija na nisko
samopoštovanje. U svakom slučaju, postoji očigledan konflikt između dva imidža koja oni
pokušavaju da projektuju. Ovaj konflikt može završiti u kolebanju između kongenijalnosti i
opstrukcionističke arogancije.
Njima je, takođe, potrebno mnogo pažnje, odobravanja i naklonosti. Pažnju koja im je
potrebna aktivno traže. Često postaju senzibilni na raspoloženje drugih ljudi i koriste to
znanje kako bi izazvali željene reakcije. U odnosima sa drugima mogu biti šarmantni i
društveni, dramatični ili zavodljivi.
Na pozitivnoj strani, ove osobe su obično kooperativne, kongenijalne, ekscentrične, u
dodiru su sa svojim emocijama, što predstavlja kvalitete koji daju dobru osnovu za razvijanje
efikasnih coping-strategija (Leaf, Alington, Ellis, DiGiuseppe & Mass, 1992; Leaf, Alington,
Ellis, DiGiuseppe, Mass & Ellis, 1991) Tango i Dziuban (1984) su ovaj profil doveli u
korelaciju sa Strong Campbell Interest Inventory interesovanja za avanture, muziku, pisanje,
religiju, javno govorenje i kancelarijsko upravljanje i sa donekle egzibicionističkim ulogama
(npr. pisac, govornik, izvršilac, trgovac, avanturista (pustolov), muzičar). Međutim, ove osobe
mogu imati teškoća u situacijama u kojima se osećaju usamljenim ili moraju da zavise sami
od sebe. Gubitak značajnih drugih obično snažno doživljavaju.

PROFIL 356A: Zavisni-Narcistični-Antisocijalni

Osobe sa zavisno-narcističko-antisocijalnim profilom imaju ličnost koja je delimično
upravljana osećanjem lične neadekvatnosti. Spolja gledano, često su kooperativne i
"dodvorljive". Žele da budu voljene i često pokušavaju da budu darežljive i kongenijalne.
Uprkos tome što na sebe gledaju kao da su manje sposobne nego drugi, ipak osećaju da
poseduju izvesne kvalitete ili urođenu vrednost koja ih čini posebnim i superiornim nad
drugima.
Ovakve osobe se adaptiraju na ove suprotstavljene pretpostavke o sebi tako što
razvijaju stav koji im dozvoljava da zadrže obe pretpostavke. Naglašavaju kompetitivne
aspekte sveta i smatraju da mora da budu čvrste kako bi se istakle. Svet doživljavaju kao
mesto gde se svako takmiči za određeni broj preimućstva, a same se fokusiraju na prednosti
posedovanja lične snage. Često pokušavaju da sakriju svoju sopstvenu neadekvatnost zato što
pretpostavljaju da će, ukoliko drugi to otkriju, upotrebiti na neki način protiv njih. Iako se
osećaju emocionalno zavisnim od drugih, trude se da izgledaju kao da im drugi ljudi nisu
potrebni i da mogu sami. Pokušavaju da kontrolišu druge i mogu biti donekle nepoverljivi.
Kada se suoče sa ljudima koji osporavaju njihovu kontrolu, mogu reagovati abrazivno ili
hostilno, što predstavlja njihov pokušaj da učvrste svoje samopouzdanje.
Na pozitivnoj strani, ovaj MCMI profil karakteriše ponosne osobe, koje sebe prikazuju
u pozitivnom svetlu, imaju tendenciju da se ponašaju na kongenijalan i kooperativan način i
mogu biti snalažljive u zadovoljavanju svojih potreba. Ovi kvaliteti mogu obezbediti bazu za
efikasne coping-strategije (Leaf i sar. 1992; Leaf, Alington i sar, 1991; Leaf, DiGiuseppe i
sar. 1990; Leaf, Ellis i sar. 1991; Nakao i sar. 1992; Retzlaff & Deatherage, 1993).

PROFIL 357: Zavisno-Narcističko-Kompulzivni

Zavisno-narcističko-kompulzivni profil karakteriše osobe koje su kooperativne,
pouzdane i disciplinovane, ali čija je najistaknutija crta ličnosti nizak nivo samopoštovanja.
Osobe sa ovakvim skorom imaju tendenciju da se osećaju manje nadarenim i vrednim od
drugih. Njihov siromašni Self-imidž obično vodi osećanjima nesigurnosti i anksoznosti kada
se nalaze u kompetitivnim situacijama. Trude se da budu kooperativni i najudobnije se
osećaju kada su pod vođstvom i zaštitom moćnog mentora.
Iako izbegavaju da procenjuju sebe u izvesnim područjima, kao da imaju više
poverenje u druge da oni to učine umesto njih. Ponekad, ipak, javno mogu precenjivati svoju
sopstvenu vrednost. Ovo Ego-veličanje, uz sklonost da racionalizuju svoje greške i predstave
se u dobrom svetlu, može predstavljati defanzivnu reakcija na nisko samopoštovanje, način za
smirivanje sopstvene nesigurnosti i tešenje samih sebe.
Takve osobe takođe mogu koristiti kompulzivne načine uvećavanja svog Self-imidža.
One su obično pristojne i cenjene u odnosima sa drugima i usvajaju donekle perfekcionističku
i moralističku perspektivu. Takođe su vredne i svet vide u terminima ispravnog i pogrešnog
(crno-belo), mogu biti donekle minuciozne i sitničave. Pristojnu i disciplinovanu fasadu često
koriste za naglašavanje svojih unutrašnjih vrednosti i za borbu sa svojim strahom da možda
nisu vredni pažnje. Na pozitivnoj strani, oba, i narcistički i kompulzivni elementi sadrže
efikasne coping-strategije (Leaf i sar. 1992; Leaf, Alington i sar, 1991; Leaf, DiGiuseppe i
sar. 1990; Leaf, Ellis i sar. 1991; Nakao i sar. 1992; Retzlaff & Deatherage, 1993; Strack i sar.
1989).

PROFIL 36A0: Zavisno-Antisocijalni

Zavisno-antisocijalni profil definiše kooperativni stil ličnosti sa naglaskom na
kompetitivnosti. Životna pretpostavka osoba sa ovim profilom je da one nisu u stanju da brinu
o sebi i da moraju da nađu nekog pouzdanog ko će ih podržavati i štititi. Imaju tendenciju da
se osećaju neadekvatno ili nesigurno i vide sebe kao da su manje efikasne ili sposobne nego
bilo ko drugi. Teže da stvore snažnu povezanost sa ljudima koji će donositi odluke umesto
njih i preuzeti odgovornost za njihovo blagostanje. Zabrinuti zbog mogućnosti gubitka
prijatelja, mogu prikrivati svoje prave emocije kada imaju agresivna ili druga neprihvatljiva
osećanja. Stoga mogu delovati kao skromne, kongenijalne osobe.
S druge strane, svoju sredinu vide kao kompetitivnu. Stoga su donekle nepoverljivi i
sumnjičavi prema drugima. Njihovo ponašanje je najčešće odbrambeno/rezervisano.
Međutim, nadaju se da će uz pomoć prijatelja, sa kojima su rizikovali zavisni odnos, moći da
budu jaki, realistični i odlučni u životnoj trci. Iako se bazično ne osećaju snažnim ili sigurnim
sami po sebi, očekuju od drugih da im obezbede zaštitu od "okrutnog i neosetljivog sveta u
kome su ljudi zainteresovani samo za lične ciljeve".
U terapijskom savezu ovakvi klijenti su verovatno u gardu i distancirani na početku,
ali su, i pored toga, u stanju da formiraju savez sa bilo kojim terapeutom koji je voljan da igra
blagonaklonu roditeljsku ulogu. Ukoliko je vođenje dato na srdačan i razumevajući način,
doživeće ga kao podržavajućeg. Ukoliko deo tretmana podrazumeva da klijent treba da se
pomeri prema većoj nezavisnosti i poveća sposobnost da se takmiči na efikasniji ili agresivniji
način, može se osetiti vulnerabilnim, anksioznim, "nedoraslim", te odgovoriti na maladaptivni
način.

PROFIL 370: Zavisno-Kompulzivni

Zavisno-kompulzivne osobe obično imaju bazično nisko samopoštovanje i uredno i
disciplinovano ponašanje. Veruju da su drugi ljudi mnogo sposobniji, zanimljiviji ili vredniji
od njih. Ipaksu u stanju da povremeno oforme snažne interpersonalne odnose. Trude se da
budu kongenijalni koliko god je moguće kako bi zadobili potrebnu podršku. Stoga su obično
submisivni ili bar popustljivi. Zaziru od kompetitivnih situacija u kojima se osećaju
nepodržanim i ranjivim. Kada se osećaju zaštićenim, međutim, obično su spokojni i
oslobođeni konflikata.
Način na koji se ove osobe brane od nesigurnosti je da računaju na vođstvo i zaštitu
drugih. One su, takođe, sklone da budu perfekcionisti, da bi predupredili greške i osigurali
pozitivan ishod. U krajnjem slučaju, kompulzivne su i uredne. Savesno se pripremaju i
planski obavljaju posao. Trude se da budu efikasne, pouzdane, vredne i istrajne. Prema
drugima se odnose na previše učtiv i servilan način, ali mogu biti i pomalo zahtevne. U svom
traganju za perfekcijom, mogu biti neodlučne i imati značajnih problema u donošenju
samostalnih odluka. Kompulzivne tendencije, takođe, mogu služiti da se ojačaju osećanja
neadekvatnosti koja se nalaze iza, tako što kadgod se desi nešto loše, oni okrivljuju sebe.
Pronađeno je da je ovaj profil ličnosti najistaknutiji među ljudima koji traže bračnu
terapiju (Craig & Olson, 1995), možda zato što je, takođe, uobičajen među osobama sa
istorijom porodičnog nasilja (Hamberger & Hastings, 1986). Profil je takođe uobičajen među
osobama koje pate od hronične glavobolje (Jaz, Grove & Grove, 1987) i među klijentima sa
afektivnim poremećajima u remisiji (Joffe & Regan, 1991). Ovaj profil, takođe, preovladava
među psihijatrijskim pacijentima (Donat, Getczy i sar. 1992) i alkoholičarima (Mayer, Scott,
1988). Ovakve osobe svoje porodice porekla opisuju kao nekohezivne socijalne sisteme koji
su bili kontrolišući, dozvoljavali malo nezavisnosti i izražajnosti i nisu bile intelektualno ili
kulturalno orijentisane (Baker i sar. 1996; Head i sar, 1991). Često imaju 2-7 / 7-2 MMPI
profil (Levine i sar. 1985).
Klijenti sa ovim personalnim stilom će imati dobiti od terapijskog odnosa u kome
terapeut ima blagonaklon i protektivni stav. Ovi klijenti će se osećati osiguranim doživljajem
da je terapeut moćni ekspert koji će dati odgovarajući savet i vođstvo. Od njih se može
očekivati da bez mnogo teškoća uspostave terapijsku alijansu i da nalaze da je takav odnos
pomažući.

PROFIL 38A0: Zavisno-Negativistični

Osobe sa zavisno-negativističnim profilom ličnosti obično se osećaju nesigurnim,
imaju nizak nivo samopoštovanja i osećaju se nelagodno u kompetitivnim situacijama. Mnoge
osobe sa niskim samopoštovanjem očekuju zaštitu i podršku od drugih. Osobe sa ovim
profilom, međutim, izgleda da imaju konflikt u ovom području. Iako su nesigurne u svoje
sopstvene sposobnosti i imaju potrebu da zavise od drugih, one takođe imaju tendenciju da ne
veruju u pouzdanost drugih. Njih vređa vulnerabilna pozicija u kojoj su im drugi neophodni i
nemaju poverenja da će se njihovim potrebama izaći u susret.
Neke osobe koje su suočene sa ovim konfliktom eksternalizuju ga tako što izgledaju
kooperativno i popustljivo, ali zapravo se, na neki način, opiru vođi. Druge imaju tendenciju
da se kolebaju između prijateljske kooperativnosti i ozlojeđenog nepoverenja, samo da bi se
osetile krivim i kajale, i tako u krug.
Istraživanje je pokazalo da je ovaj stil uobičajen među alkoholičarima (Retzlaff &
Bromley, 1991), narkomanima (Stark & Campbell, 1988) i muškarcima koji zlostavljaju svoje
supruge (Hamberger & Hastings, 1986). Klijenti sa ovim personalnim profilom obično
dobijaju MMPI profil kodove 8-9 / 9-8 (Antoni, Levine, Tischer, Green & Millon, 1986), 2-
7 / 7-2 (Levine i sar, 1985) ili 2-4 / 4-2 (Antoni i sar. 1985).
Potreban im je terapijski odnos u kome terapeut preuzima dominantnu ulogu i nudi
roditeljsko vođenje i zaštitu. Ograničenja u podršci su nužna kada klijenti postanu lepljivi,
zahtevni i nezadovoljni, ali tada mogu postati pretnja terapijskoj alijansi. Nužno je
konfrontirati neprikladna očekivanja i analizirati konflikt zavisnosti.

PROFIL38A2A: Zavisno-Negativistično-Izbegavajući
Osobe sa zavisno-negativistično-izbegavajućim profilom obično osećaju da nisu u
sposobne ili nadarene i da, ukoliko bi bile prepuštene sebi samima, ne bi opstale. Voleli bi da
imaju nekoga da brine o njima i njihovim potrebama, ali su istovremeno nepoverljivi, skloni
povređenosti zbog sposobnosti drugih, što eliminiše opciju postajanja zavisnim od nekog.
Često su ćudljive i doživljavaju iznenadne, kako se čini neobjašnjive, promene
raspoloženja. Vremenom mogu postati druželjubive i angažovani, ali su češći periodi kada su
ljuti i uvredljivi. Kasnije, ipak, mogu osećati krivicu i ponašati se pokajnički. Krug je
zatvoren kada ponovo postanu druželjubivi i kooperativni. Drugim rečima, od nesigurnosti se
brane tako što projektuju krivicu, ponekad na sebe same, a ponekad na druge. Varijacija iste
bazične personalne strukture uključuje korišćenje negativistične adaptacije, tako da mogu
pokušati da kontrolišu ozlojeđenost kroz opstrukcionističke manevre, koji dopuštaju
ventiliranje ljutnje na prikrivene načine, tj. bez otvorenog ugrožavanja zavisnog odnosa.
Većina osoba sa ovakvim skorovima ima značajan doživljaj nesigurnosti. Druge
obično vide kao nadarenije, sposobnije i vrednije. Pored toga, strahuju da bi drugi mogli
prepoznati njihovu nedovoljnu vrednost i odbaciti ih; takođe su nervozne i osećaju se
nelagodno u socijalnim situacijama zato što se plaše da ih drugi ljudi zapravo ne vole i da su
nametljivi. Ovu uznemirenost smanjuju tako što sasvim izbegavaju socijalne odnose. Kao
rezultat toga, imaju tendenciju da se izoluju i mogu uspostavljati prilično distancirane odnose
sa ljudima, koje doživljavaju kao nedostojne poverenja i osuđuju ih.
Na pozitivnoj strani, osobe sa ovim personalnim stilom su osetljive, volele bi da budu
cenjene od strane drugih i da budu u stanju da uspostavljaju bolje odnose nego što to inače
čine. Ipak, osećaju se konfliktno zbog istovremene želje da zavise od drugih i verovanja da će,
ukoliko veruju drugima, na kraju biti povređeni.
Pronađeno je da je ovaj profil ličnosti uobičajen među depresivnim klijentima
(Wetzler i sar. 1989) i izgleda da je povezan sa slabim odgovorom na triciklične antidepresive
(Joffe & Regan, 1989). Slično, ovaj profil je uobičajen među alkoholičarima (Retzlaff &
Bromley, 1991), posebno ženama alkoholičarima koje doživljavaju depresiju major
(McMahon & Tyson, 1990). Taj profil ličnosti, takođe, može biti pronađen sa izvesnom
učestalošću među muškarcima koji zlostavljaju svoje supruge (Hamberger, Hastrings, 1986;
Lohr, Hamberger & Bonge, 1988). U slučaju žalbi za odštetom radnika sa bolovima u leđima
(krstima), smatra se da ovaj personalni stil ukazuje na to da faktori psihosocijalnog stresa
mogu agravirati bolove (Snibbe i sar. 1980).
Ovi klijenti će verovatno zahtevati mnogo pažnje i reosiguranja u terapijskom
kontekstu. Uprkos tome što su donekle distancirani i nepoverljivi, reaguju negativno na
distanciranost terapeuta ili na "opažene" terapeutove namere da kontroliše njihovo ponašanje.
Može biti korisnije postaviti precizne granice u terapijskom odnosu i, koliko god je moguće,
dati im nezavisnost, tj. dovesti ih do toga da donose samostalne odluke pre nego nuditi im
sugestije ili preporuke, zato što bi bilo kakav dati savet verovatno aktivirao sržni konflikt
zavisnost-nezavisnost.

KLASTERI HISTRIONIČNOG PROFILA

PROFIL 400: Histrionični

Označene kao "teatralni histrionici" od strane Millona (1996), osobe sa povišenjem
skora na ovoj skali pokazuju predominaciju dramatičnih crta u osnovnoj strukturi ličnosti.
One su ekscentrične, emotivno labilne i sklone traženju stimulacije, uzbuđenja i pažnje.
Obično spremno odgovaraju na situacije oko sebe, postaju asimilovane, ali ta uključenost
obično ne traje dugo i završava dosadom. Ovaj obrazac je repetitivan.
Histrionične osobe su uspešne u stvaranju dobrog prvog utiska. Njihova sposobnost da
reaguju u neočekivanim situacijma, budnost i traženje pažnje čini ih zavodljivim i šarmantnim
članovima društva na zabavama ili drugim društvenim okupljanjima. Osobe sa ovim stilom
imaju dobre coping-strategije (Leaf, Alington, Ellis, DiGiuseppe & Mass, 1992). Svoje
porodice porekla opisuju kao kontrolišuće i značajno intelektualno ili kulturalno orijentisane
(Baker i sar. 1996). U jednoj italijanskoj studiji (Rubino, Sava & Pezzarossa, 1992)
sugerisano je korišćenje represije (potiskivanja) kao dominantne odbrane.
Međutim, histrionične osobe mogu biti previše glasne, egzibicionistične i dramatične.
Takođe, mogu biti zahtevne i nepodložne kontroli, posebno kada su visoko involvirane.
Sklone su ispoljavanju snažnih emocija u prijateljstvima, ali to obično kratko traje i onda
nastaje dosada. Njihova zavisnost ima mnogo drugačiji ton od zavisnosti osoba koje pripadaju
klasteru "ličnosti deficitarne u zadovoljstvu" stoga što je njima potrebnija pažnja nego zaštita i
vođstvo. Stoga, one mogu biti mnogo manje submisivne nego drugi tipovi zavisnih osoba. Sa
stresom se nose tako što traže emocionalnu podršku, redefinišu događaje u pozitivnom svetlu
i pokušavaju da nađu "smešnu stranu" u svojim životnim situacijama, ali su istovremeno
sklone ka tome da se fokusiraju na emocionalni distres i pražnjenje emocija (Vollarth i sar.
1994).
Kada se radi o osobama histrioničnog personalnog stila, naglasak na formalnostima,
kao što je biti na vreme na seansi, ili držanje interpersonalne distance tokom seanse, one će
verovatno doživeti kao neprijateljsko i nezadovoljavajuće. Terapeut mora biti tolerantan na
emocionalnost i čak izvesnu konfliktnost klijenta. Ovi klijenti vide kao egosintone terapijske
odnose u kojima su oni centar pažnje i gde demonstriranje naklnosti i podrške teče lako,
posebno od terapeuta prema klijentu.

PROFIL 430: Histrionično-Zavisni

Histrionične osobe su ekscentrične i "emotivne". One traže stimluaciju, uzbuđenje i
pažnju. Spremno reaguju na spoljašnje situacije (naglašeno receptivni) i često postaju veoma
uključene u događaje, ali ta uključenost obično ne traje dugo, jer ih vremenom obuzima
dosada. Na pozitivnom polu, sposobnost da reaguju u neočekivanim situacijama, budnost i
traženje pažnje čini ih i šarmantnim na zabavama ili društvenim okupljanjima. Često,
međutim, one mogu biti suviše glasne, egzibicionističke i previše dramatične. Mogu biti
zahtevne i nekontrolisane, posebno u situacijama kada su snažno involvirane.
Osobe sa ovakvim MCMI skorovima takođe imaju tendenciju da imaju nisko
samopoštovanje i da se osećaju manje nadarenim ili manje vrednim kada se porede sa
drugima. Nizak Self-imidž obično vodi osećanjima nesigurnosti i izvesnoj anksioznosti kada
se nalaze u kompetitivnoj situaciji.
Histrionično-zavisne osobe pokušavaju da budu upadljive i žele konstantno
potvrđivanje, odobravanje i naklonost. Osoba se ovakvim profilom preuzimaju aktivnu ulogu
u zadobijanju pažnje koja im je potrebna. One često razviju senzibilitet za raspoloženje drugih
i koriste to znanje kako bi izazvale željene reakcije (manipulativne su). Mogu izgledati
šarmantno i otvoreno, dramatično ili zavodljivo.
Ovaj tip ličnosti je obično kooperativan i kongenijalan, živopisan i u dodiru sa
sopstvenim emocijama. Mogu, međutim, imati teškoća u situacijama u kojima se osećaju
usamljenim ili moraju da zavise od drugih. Gubitak značajnih drugih često snažno
doživljavaju.
U pogledu psihoterapije, ovakve osobe bi se najprijatnije osećale kada bi terapeut
"preuzeo" roditeljsku ulogu i ponudio im dobar deo pažnje, podrške, nege i zaštite. Naglasak
na formalnostima (kao što je biti na vreme na seansi ili držanje interpersonalne distance
tokom seanse) sklone su da dožive neprijateljskim i budi im doživljaj nezadovoljstva.
Terapeut treba da bude tolerantan na emocionalnost ovih klijenata i, čak, na izvesnu količinu
konfliktnosti. Osećaju se prijatno u terapijskom odnosu u kome su u centru pažnje i u kome
od strane terapeuta ka individui postoji protok emocija i podrške. Terapijska promena,
međutim, postiže se kroz proradu povlačenja podrške, ohrabrivanja mnogo nezavisnijeg
funkcionisanja i razumevanje njihovih bazičnih potreba za pažnjom.

PROFIL 438A: Histrionično-Zavisno-Negativistički

Ovaj profil pokazuje kombinaciju dramatičnih, zavisnih i negativističkih crta kao
komponenata bazične strukture ličnosti. Osobe sa ovim tipom ličnosti su ekscentrične i
emotivne, traže stimulaciju, uzbuđenje i pažnju. Lako reaguju na situacije oko sebe i često
postaju emocionalno involvirane, ali ova uključenost obično ne traje dugo. Obrazac
uključivanja završava s dosadom i repetitivan je.
 Povišeni skorovi sugerišu da su ove osobe uhvaćene u zamku niskog nivoa
samopoštovanja i potrebe da sakriju vlastitu samoprocenu, te da drugima izgledaju sigurno i
samouvereno. Obično se osećaju manje nadarenim ili vrednim u poređenju s drugima. Ipak,
one su svesne da zavisnost od drugih projektuje nepoželjnu sliku o njima, usled čega se
osećaju nelagodno sa ovakvom coping-strategijom. Tako, ovaj sržni konflikt neke osobe
eksternalizuju u formi kooperativnosti i popustljivosti, dok se, suštinski, odupiru na neki
prikriveni nači ili se kolebaju između ova dva ekstrema. Povremeno mogu biti druželjubive i
kooperativne, ali ubrzo počinju da osećaju ozlojeđenost i postaju ljute i agresivne, što
provocira krivicu i kajanje i tako zatvaraju krug. Ovakvo "rešenje" im dopušta da pomire želju
da budu zaštićene i želju da izgledaju nezavisno i samo-dovoljno. Cena je čest konflikti sa
drugima.
Ekspresija u vidu preglasnog govora, egzibicionističkog ili previše dramatičnog
ponašanja obično izaziva kritiku. Kako im je potrebna podrška drugih, kao odgovor mogu
ispoljiti ćudljivost ili "temperamentnost". Međutim, oni su suštinski ekscentrične i izražajne,
te u stanju da efikasno angažuju druge za vlastite interese kroz kratako vreme. Kao odbranu,
dominantno koriste represiju (potiskivanje).
Osobe ovog personalnog stila će naglasak na formalnostima (kao što je biti na vreme
na seansi ili držanje interpersonalne distance tokom seanse) verovatno doživeti kao
neprijateljske i nezadovoljavajuće. Terapeut treba da bude tolerantan na njihovu "emotivnost"
i konfliktnost. Egosintoni su oni terapijski odnosi u kojima su u centru pažnje i gde se
evidentira demonstriranje naklonosti i podrške od terapeuta prema klijentu. Nedostatak
uzbudljivih tema tokom seansi ili ograničenja podrške koju terapeut može ponuditi, međutim,
vremenom mogu isprovocirati lepljivost, zahtevnost i nezadovoljstvo klijenta. Ovakav razvoj
može postati pretnja terapijskoj alijansi. Terapeut mora klijenta učiniti svesnim svojih
neprikladnih očekivanja i pomoći mu da proradi svoj konflikt zavisnosti i potrebe za
pažnjom.

PROFIL 450: HIstrionično-Narcistični

Histrionično-narcistični profil ističe potrebu za pažnjom i upadljivošću. Ove "živahne
histrionične" osobe (Millon, 1996) imaju tendenciju da osećaju da su one posebne i sebe vide
kao inteligentne, društvene, šarmantne ili prefinjene. Često preuveličavaju svoje sposobnosti,
konstruišući racionalizacije kako bi uvećale vlastitu vrednost, a omalovažile one koji odbijaju
da prihvate Self-imidž koji nude. Ostavljaju dobar prvi utisak zato što su u stanju da izraze
svoja osećanja, imaju talenta za dramsko i urođenu sposobnost da privuku pažnju. Takođe su
ekscentrične i mogu imati dobar osećaj za humor.
Drugi ih često vide kao druželjubive i negujuće; aktivno traže pohvalu, zabavne su i
donekle zavodljive. Karakterišu ih dobre coping-strategije (Retzlaff & Deatherage, 1993).
Međutim, lako ih obuzima dosada i gube samoodređenje kada su same. Dominantna odbrana
je represija (Rubino i sar. 1988).
Ovaj profil karakterišu osobe sa visokim EEG alfa-talasima (Wall, Schuckit, Mungas
& Ehlers, 1990) i zavisne od droga (Fals-Stewart, 1992). Na subkliničkom nivou, ova tip
ličnosti je čest među pilotima (Retzlaff & Gibertini, 1987, 1988).
Terapijska alijansa se brže uspostavlja ukoliko je terapeut predusretljiv i sklon da
afirmiše njihov "šarm i uspeh". Dopuštajući klijentima da preuzmu vodeću ulogu u
terapijskom kontekstu i da kontrlišu što je moguće više onoga što se događa u seansama
takođe će doprineti da tretman postane prijatan. Jednom nakon što je terapijski odnos dobro
uspostavljen, nesumnjivo će biti potrebno da terapeut ponudi povremene interpretacije koje će
zvučati negativno ukoliko psihološki rast treba da se desi. Terapeut bi trebalo da vodi računa
da izabere i vreme i način za takve interpretacije kako bi izbegao povređivanje narcizma ovih
klijenata iza tačke koju oni mogu da tolerišu.
PROFIL 456A: Histrionično-Narcistično-Antisocijalni
Ove osobe karakteriše dramatični personalni stil sa naglaskom na samopuzdanju i
kompetitivnosti. Imaju veliku potrebu za pažnjom i naklonošću, konstantno traže stimulaciju i
da budu upadljive. Vešte su u manipulisanju socijalnim situacijama, tako da im drugi pružaju
pažnju koja im je potrebna. To rade delom tako što postaju senzibilne na druge, te mogu
odlučiti koje reakcije će izazvati željeni odgovor.
Ove osobe lako izražavaju svoja osećanja i imaju prilično intenzivne, kratkotrajne
emocije. Drugima mogu izgledati kao društvene, šarmantne i prefinjene. Osobe sa ovim
profilom imaju dobre coping-strategije(Retzlaff & Deatherage, 1993). Međutim, njihova
sklonost ka upravljanju-drugima (other-directedness) čini ih osetljivim na nedostatak
prihvatanja od strane drugih. Mogu biti donekle kapriciozne i netolerantne na frustracije.
Povremeno, njihovo dramatično predstavljanje može izgledati plitko, lažno ili previše
zavodljivo, pre nego kao izražavanje stvarnih osećanja. One, takođe, mogu imati izvesnih
teškoća u razvijanju Self-identiteta.
Kod ovih osoba, histrionični stil ima narcističke i antisocijalne komponente. Ovakav
nalaz sugeriše da u stremljenju za pažnjom, mogu osećati da su posebne i da će biti uspešne u
većini akcija. Obično osećaju da su bolje nego bilo ko drugi, što ugrađuju u interakcije sa
drugima. One, takođe, svet vide kao kompetitivan. Svako se takmiči za pažnju i samo oni koji
su bolji u zadobijanju pažnje će stvarno zadovoljiti svoje potrebe. Kao posledica ovakvih
stavova, povremeno mogu biti abrazivne ili konfliktne.
Ovaj profil je uobičajen među alkoholičarima (Donat i sar. 1991) i njihovom odraslom
decom (Hibbard, 1989). Subklinička verzija ovog profila često je viđena u grupi pilotskih
regruta (Retzlaff & Gibertini, 1987).
Klijenti s ovim personalnim stilom, mogu nalaziti da je lakše uspostaviti odnos sa
terapeutom koji je predusretljiv i sklon je da prizna njihov šarm i uspeh. Dopuštajući
klijentima da preuzmu vodeću ulogu u terapijskom kontekstu i da kontrlišu što je moguće više
onoga što se događa u seansama, takođe će doprineti činjenju tretmana prijatnim. Prividno
prihvatanje klijentove stvarnosti, mišljenja i antisocijalnog pogleda na svet trebalo bi da
pomogne u njihovom otvaranju.
Jednom nakon što je terapijski odnos dobro uspostavljen, nesumnjivo će biti potrebno
da terapeut ponudi povremene interpretacije, koje će zvučati negativno ukoliko želi da
terapijski napreduje. Pri tome, terapeut bi trebalo da vodi računa da izabere i vreme i način za
takve interpretacije kako bi izbegao povređivanje narcizma ovih klijenata iza tačke koju oni
mogu da tolerišu.

PROFIL 458A: Histrionično-Narcistično-Negativistični

Profil potvrđuje ličnost sastavljenu od dramatičnih, samopouzdanih i opozitnih crta.
Ovi skorovi karakterišu osobe sa istaknutom potrebom za pažnjom, koje žive ubrzano i
uživaju u stimulaciji i uzbuđenju; one mogu biti tragači za uzbuđenjem i novinama. Drugi ih
mogu opaziti kao šarmantne, ekscentrične, dramatične i emotivne. Međutim, mogu biti i
lakomislene, kapriciozne i zahtevne. Vešte su u privlačenju drugih kroz predstavljanje sebe u
dobrom svetlu. Lako se "zanesu", ali njihov entuzijazam je često kratkog daha. Obično su
nezrele i nesposobne da odlažu gratifikaciju, nezavisne i često im nedostaje disciplina.
Međutim, one su pronicljivi ekstraverti, koji sebe predstavljaju kao "talente".
Takođe imaju prilično visoko samo-cenjenje. Obično smatraju da su bolje ili mnogo
sposobnije nego većina ljudi. Usled toga su sklone da se ponašaju na siguran i samo-uveren
način. Osećaju se prijatno u zastupanju čvrstih stavova u bitnim temama, čak i kada se drugi
ljudi ne slažu. Ova crta, međutim, može predstavljati problem tako što mogu tretirati druge na
prezriv i neosetljiv način (deevaluirati ih). Osećaće se ugroženim ako neko dovede u pitanje
njihovu "superiornost".
U susretu sa osporavanjem verovatno će se pojaviti negativistični elementi. Mogu
postati ljuti i provokativni i svoja osećanja pokazivati na agresivan, čak hostilan način. Ovo
emocionalno šaržirano stanje je obično kratkog daha, te praćeno vraćanjem na isticanje drugih
aspekata njihove ličnosti.
Lakše uspostavljaju odnos sa terapeutom koji je predusretljiv i sklon je ka tome da
afirmiše njihov "šarm i uspeh". Dopuštanje ovim klijentima da preuzmu vodeću ulogu u
terapijskom kontekstu i da kontrlišu što je moguće više onoga što se događa u seansama
takođe bi doprinelo tretmanu. Moglo bi biti korisno i uzdržavanje od davanja direktiva ovim
klijentima ili postavljanja pravila koja nisu neophodna, zato što su oni ne prihvataju kontrolu.
Deo terapeutovog zadatka je, međutim, da obezbedi klijentovu kooperativnost kako odnos ne
bi postao takmičarski i konfliktni, kada i cilj klijenata prestaje da bude rešavanje vlastitih
problema, već dobijanje bitke protiv terapeuta.
Jednom pošto je terapijski odnos dobro uspostavljen, terapeut će nesumnjivo
povremeno morati da ponudi interpretacije koje će klijentima zvučati negativno. Terapeut bi
trebalo pažljivo da izabere vreme i način za takve interpretacije, izbegavajući povređivanje
narcizma ovih klijenata iza tačke koju oni mogu da tolerišu.

PROFIL 46A8A: Histrionično-Antisocijalno-Negativistični

Ovaj profil karakterišu dramatične, kompetitivne i opozitne tendencije "neiskreno
histrioničnog" (Millon, 1996) personalnog stila. Osobe sa ovakvim personalnim stilom
uživaju u tome da budu u centru pažnje. Pored toga što su donekle emotivne i dramatične i
uživaju u društvenim situacijama, one su i ekscentrične i živahne, ali mogu biti viđene kao
pomalo površne i nedovoljno ozbiljne u svom pristupu svetu. Pošto su sklone tome da lako
počnu da se dosađuju, često prelaze na nove zadatke pre no što dovrše već započete.
Drugi važan aspekt personalnog obrasca koji karakteriše ove osobe je kompetitivan
pogled na svet: one osećaju da postoji ograničen broj ciljeva kojima svako teži. Usled toga,
život je trka, a svet je okrutno i neprijateljsko mesto u kome nikome ne može stvarno da se
veruje i u kome svako mora sam da se štiti. Većina ovih osoba sebe vidi kao "surovo
realistične" i trudi se da izbegnu situacije u kojima bi mogli da izgube "preimućstva".
Ove dve tendencije obično prouzrokuju konflikt. Sklonost ka zadobijanju pažnje se
racionalizuje kao vid "ljubavi prema ljudima", a suštinski maskira tendenciju da ih učini
zavisnim od drugih. Antisocijalno stanovište, s druge strane, čini ih malo nepoverljivim.
Stoga su zarobljeni u ovom konfliktu, koji mogu razrešiti na jedan od dva načina. Neki
upravljaju konfliktom kroz fluktuaciju raspoloženja. Na početku su druželjubivi i
kooperativni; onda počinju da se plaše da će im biti oduzete prednosti i odjednom postaju
uzdržane, distancirane i nepoverljive, čak ljute i agresivne. U mnogo izrazitijim slučajevima,
mogu postati, čak, eksplozivne i nepredvidive. Drugi prevazilaze konflikt sa pasivno-
agresivnim manevrom uz površno pristajanje, ali zapravo opstrukcionizam, odigravajući
(acting out) tako svoje agresivne impulse.
Klijenti s ovim personalnim stilom, mogu nalaziti da je lakše uspostaviti odnos sa
terapeutom koji je predusretljiv i sklon tome da prizna njihov šarm i uspeh. Dopuštanje ovim
klijentima da preuzmu vodeću ulogu u terapijskoj situaciji i da kontrlišu što je moguće više
onoga što se događa u seansama takođe bi doprinelo tretmanu. Takođe je korisno uzdržati se
od davanja direktiva ovim klijentima ili postavljanja pravila koja nisu neophodna, zato što ne
podnose bilo kakvu kontrolu. Deo terapeutovog zadatka je da održi verovanje svojih klijenata
da je on na njihovoj strani; u suprotnom, odnos postaje takmičarski i konfliktni i cilj klijenata
više nije da reše svoje probleme već da dobiju bitku protiv terapeuta. S druge strane, veoma je
važno ostati čvrst kada su pravila uspostavljena, osiguravajući tako da prekršaji imaju
odgovarajuće posledice. Jasnoća, čvrstina i izvesnost u vezi toga koja područja ko kontroliše
može eventualno smanjiti neke od konflikata koji bi se inače pojavili.
Jednom nakon što je terapijski odnos dobro uspostavljen, terapeut će nesumnjivo
povremeno morati da ponudi interpretacije koje će klijentima zvučati negativno. Terapeut bi
trebalo pažljivo da izabere vreme i način za davanje takvih interpretacija kako bi izbegao da
bude uvučen u kompetitivnu borbu i izazvao odbrambene i neproduktivne reakcije.

PROFIL 470: Histrionično-Kompulzivni

Visoki skorovi na skalama Histrioničnosti i Kompulzivnosti karakterišu ekscentrične i
emotivne osobe koje obično traže stimulaciju, uzbuđenje i pažnju. Sklone su tome da budu
upadljive i aktivno traže potvrdu ili odobravanje i naklonost. Obično postaju senzibilne za
raspoloženje drugih ljudi i to znanje koriste kako bi izazvale željene reakcije. Spremno
odgovaraju na situacije oko sebe i često postaju emotivno involvirane, što obično ne traje
dugo. Ostavljaju dobar prvi utisak. Njihova sposobnost da reaguju u neočekivanim
situacijama, njihova budnost i zainteresovanost i njihovo traganje za pažnjom čini ih
poželjnim članovima društva na zabavama i sličnim okupljanjima.
Ovakve osobe neguju imidž pristojnosti i pouzdanosti. One, takođe, žele da izgledaju
savesno, efikasno, pouzdano, marljivo i istrajno, te mogu staviti naglasak, na primer, na
pravilno oblačenje, posedovanje čiste i uredne kuće itd.
Na neki način, histrionične i kompulzivne tendencije dolaze u konflikt jedna sa
drugom. Histrionična stremljenja čine da osobe u svojim odnosima izgledaju emotivno,
žestoko i impulsivno. Kompulzivne osobe, s druge strane, previše kontrolišu svoje emocije,
malo su distancirane u odnosima s drugima i pažljivo planiraju svoje ponašanje. Osobe kod
kojih se ove tendencije javljaju zajedno često nisu u stanju da ih dobro integrišu i usled toga
su konfliktne/decentrirane. Stoga mogu izgledati ćudljivo ili emocionalno labilno. Povremeno
mogu postati više emotivne i žestoke, ali onda mogu početi da strahuju od toga gde bi ovakvo
ponašanje moglo da ih odvede, te se vraćaju rigidnosti i kontrolisanosti.
Pokazano je, međutim, da i histrionični i kompulzivni elementi sadrže dobre coping-
strategije (Retzlaff & Deatherage, 1993).

PROFIL 4810: Histrionično-Negativistični

Visoki skorovi na skalama Histrioničnosti i Negativizma karakterišu osobe sa
dramatičnim i opozitnim crtama. Povišenje na skali Histrioničnosti sugeriše da ovakve osobe
često teže da budu u centru pažnje. One su dramatične, emotivne, senzibilne i perceptivne za
raspoloženja drugih ljudi, koristeći to znanje kako bi zadovoljile svoje potrebe za pažnjom i
podrškom. Često su poželjni članovi društva, koji mogu da šarmiraju i zabave druge.
Uspevaju u površnim odnosima na zabavama i društvenim okupljanjima. Međutim, njima je
obično potrebna određena količina stimulacije, te brzo počinju da se dosađuju. Kada se to
dogodi, sklone su da premeste pažnju na nešto drugo bez mnogo razmišljanja.
Svesne su imidža koji projektuju kod drugih ljudi. Izgradnja njihovog sopstvenog
imidža je zasnovana delimično na negativnom stavu prema drugima. Ove osobe su sklone
ućutkivanju drugih ili pokazivanju prezira. Ovaj aspekt dodaje posebnu notu njihovom
"make-up-u", uvodeći agresivni ili hostilni ton.
Neki koriste ovu agresivnost kroz konstantni opstrukcionzam, što predstavlja obrazac
ponašanja koji im dopušta da ventiliraju svoje agresivne impulse bez upadljivog ugrožavanja
njihove sposobnosti da steknu emocionalnu podršku i budu u centru pažnje. U drugom
slučaju, ove osobe mogu pokušati da kontrolišu ili potisnu svoja agresivna osećanja. Tada će
agresivni impulsi na kraju izbiti na površinu kroz neku vrstu hostilne eksplozije. Nakon
jednog takvog događaja, međutim, osoba će se verovatno osećati krivom i izvinjavati,
nadajući se da će umiriti uvređenu stranu i uspostaviti početnu poziciju. Ovakav način
postupanja čini da ove osobe izgledaju ćudljivo, preterano emotivno i nepredvidivo.
Klijenti s ovakvim personalnim stilom imaju potrebu za terapijskim odnosom u kome
su u centru pažnje. Terapeut će možda morati da toleriše ispoljavanje emocija i prihvati
izvesnu konfliktnost. Takođe, mora voditi računa da ne podstiče neopravdani entuzijazam i
pozitivnu reakciju u ovim klijentima, već treba da ih pripremi za buduću realističnost, zbog
čega će želeti da okončaju tretman. Da bi se izbegla ozlojeđenost, potrebno je sve vreme
održavati izvesnu distancu i ne mešati se u odluke koje klijenti mogu i sami da donesu.

KLASTERI NARCISTIČNOG PROFILA

PROFIL 500: Narcistički

Visoki skorovi na skali Narcizma karakterišu "elitističke narcise" (Millon, 1996), čija
je bazična pretpostavka da su posebni. Ove osobe se osećaju superiorno u odnosu na druge i
imaju tendenciju da preuveličavaju svoje sposobnosti, pozitivne atribute, konstruišu
racionalizacije kako bi uvećali vlastitu vrednost i omalovažili druge koji odbijaju da prihvate
ili veličaju njihov Self-imidž.
Sebe vide kao inteligentne, društvene, šarmantne i prefinjene i imaju potrebu da budu
upadljivi i da izazivaju naklonost i pažnju drugih. Često ostavljaju dobar prvi utisak zato što
imaju svoje mišljenje i imaju prirodnu sposobnost da privuku pažnju. To su ponosne
individue, drže do dostojanstva i mogu biti duhovite. Međutim, one mogu imati problema
ukoliko se ne osećaju priznatim na očekivani način, ukoliko su prisiljene da prihvate mišljenje
drugih ili da stupaju u kompromis.
Skala Narcističnosti kod mnogih osoba reprezentuje zdrave aspekte ličnosti (Retzlaff
& Deatherage, 1993). Ovaj personalni profil, međutim, dominira i među onima koji se žale na
vrednovanje na radu (Repko & Cooper, 1985), među ženama koje su izabrale konzervativni
tretman raka dojke, nasuprot mastektomiji (Wolberg i sar. 1987) i među onima koji
zloupotrebljavaju supstance (Craig & Olson, 1990; Craig i sar. 1985).
Klijenti sa MMPI 4-2 / 2-4 ili 8-9 / 9-8 kodovima profila obično imaju ovaj personalni
profil na MCMI (Antoni i sar. 1985, 1986).
Osobe sa ovim personalnim stilom najprijatnije se osećaju u situacijama u kojima
doživljavaju da im se dive ili bar da ih poštuju. Ukoliko se u terapiji koristi konfrontacija,
terapeut mora pokazati mnogo takta kako ne bi povredio narcizam ovih klijenata više no što
oni to mogu da tolerišu. S druge strane, postoji takođe i opasnost da bi terapeut mogao da
bude toliko podržavajući za klijentov narcizam da ne daje negativni feedback i ne podstiče
razvoj. Stoga je važno naći načine da se pomogne ovim klijentima da prihvate svoju
nesavršenost, sklonost greškama i da rade na svojim doživljajima nepriznatosti ili poniženosti.

PROFIL 52A0: Narcističko-Izbegavajući

Osobe koje dobijaju povišene skorove na skalama Narcizma i Izbegavanja smatraju da
su posebne i osećaju se superiorno u odnosu na druge ljude. Imaju tendenciju da naglase svoje
sposobnosti i pozitivne atribute, konstruišu racionalizacije kako bi uvećali vlastitu vrednost, a
omalovažili druge koji odbijaju da prihvate ili veličaju ponuđeni Self-imidž. Videvši sebe
isključivo u pozitivnim terminima, obično smatraju da su inteligentni, društveni, šarmantni i
prefinjeni. Negativni atributi ili poriču ili minimiziraju.
Kod ovih osobe, međutim, postoji izvesna količina zebnje vezana za odnose sa
drugima. Pribojavaju se da drugi ljudi neće spoznati koliko su oni zaista sposobni i posebni.
Ekstremno su osetljivi na bilo koji znak odbacivanja, jer odbacivanje tumače kao negaciju
imidža koji moraju da imaju. Usled toga, u interakciji sa drugima smatraju da uvek moraju da
se prikažu u najboljem svetlu, te su napeti, nervozni i samosvesni. Stoga su socijalno
anksiozni: na neki način voleli bi da imaju dobre odnose sa ljudima kako bi mogli da budu
cenjeni, ali se toliko osećaju nelagodno u socijalnim situacijama da većinu vremena
izbegavaju ljude.

PROFIL 530: Narcističko-Zavisni

Narcističko-zavisni profil predominantno pokazuje crte samopouzdanosti i
kooperativnosti. Kompozit ova dva stila je neobičan i problematičan. Povišenje na skali
Narcizma ukazuje na visoko samovrednovanje; sebe vide kao sposobnije od drugih, tj. misle
kao da su posebni na neki način; naglašavaju svoje pozitivne atribute, a minimiziraju
ograničenja; vole da budu upadljivi i da stupaju u odnose sa drugima s izgledom
samouverenosti; žele da budu vođe, teže poziciji i moći i ne žele da slede tuđa uputstva.
Problem je što je povišenje na drugoj skali u direktnoj suprotnosti sa prvim
povišenjem. Povišenje na skali Zavisnosti karakteriše osobe koje su pre sledbenici nego vođe;
nisu sigurne u vlastite sposobnost. Dobivši ove dve divergentne pretpostavke o sopstvenoj
ulozi u životu, skorovi testa sugerišu da osobe sa ovakvim profilom mogu doživeti snažan
intrapsihički konflikt. Povremeno mogu stupati u odnose na submisivan i previše
kongenijalan način; drugi put, mogu pokušavati da budu dominantne.
Zadatak uspostavljanja terapijskog odnosa sa klijentima koji imaju ovaj personalni stil
može uključivati zadovoljavanje obe bazične emocionalne potrebe. Terapeut treba da
obezbedi roditeljsko vođenje i podršku, koje izgleda da im je neophodno, dok im se dopušta
da kontrolišu dovoljno situacije, kako se ne bi osetili poniženim. Na neki način, ovakvim
osobama će biti potrebno da budu tretirane kao deca, ali istovremeno i da im bude omogućeno
i poštovanje. Konflikt između ove dve opozitne tendencije može voditi izvesnoj ljutnji i
interpersonalnoj nelagodnosti, kojom će terapeut morati dobro da upravlja kako bi tretman bio
uspešan.

PROFIL 540: Narcističko-Histrionični

Glavna pretpostavka koju narcističko-histrionične osobe imaju o sebi je da su oni
posebni i verovatno superiorniji od većine drugih ljudi. Može biti prisutna i tendencija da
preuveličavaju svoje sposobnosti i pozitivne atribute, naglase svoja prošla dostignuća i
omalovaže one koji odbijaju da prihvate njihov uvećani Self-imidž. Narcizam je verovatno
manifestovan kao samouverenost. Kada je ekstreman, ove osobe su opažene kao uobražene i
arogantne.
Jako drže do ličnog imidža i osećanja superiornosti u interakciji sa drugima. Oni
izgleda da vrednuju pojavnost: dobra osoba je ona koja izgleda inteligentno, društveno,
sposobno (kompetentno), prefinjeno itd. Ispod ove površine, međutim, postoji potreba za
odobravanjem i težnja da budu opaženi, da izazovu naklonost i da privuku pažnju drugih. Ove
osobe mogu biti impresivne na prvi pogled zato što su u stanju da lako izraze svoje misli,
imaju talenta za dramatizaciju i uživaju u urođenom talentu da privuku pažnju na sebe.
Međutim, one mogu biti kapriciozne i netolerantne na frustraciju. Često su emotivne, ali te
emocije mogu biti kratkotrajne i plitke. Lako im postaje dosadno, kada mogu otići da rade
nešto drugo. Millon (1996) je nazvao ovaj stil "ljubavno narcistički" (autoerotični su) zbog
zavodljive note koji obično imaju.
Generalno, osobe sa ovim personalnim stilom imaju dobre coping-strategije (Retzlaff
& Deatherage, 1993). Ovaj personalni stil je čest među zavisnicima od droga (Resweber &
Leaf, 1992). Na subkliničkom nivou nađen je kod pilota koji su opisani kao socijabilni,
razboriti i dobro prilagođeni (Retzlaff & Gibertini, 1987).
Od klijenata koji imaju ovaj personalni stil može se očekivati da se najlagodnije
osećaju u situacijama u kojima doživljavaju da im se dive, ili bar poštuju, i da su u centru
pažnje. Ukoliko se u terapiji koristi konfrontacija, terapeut mora praktikovati takt kako ne bi
povredio narcizam klijenata više nego što su oni u stanju to da tolerišu. S druge strane, postoji
takođe i opasnost da bi terapeut mogao da podrži klijentov narcizam ukoliko ne daje
negativan feedback i ne podstiče terapijsko napredovanje. Važno je pronaći načine da se
pomogne ovim klijentima da prihvate svoju nesavršenost i prorade probleme bez osećanja
nepriznatosti ili poniženosti.

PROFIL 546A: Narcističko-Histironično-Antisocijalni

Visoki skorovi na Narcističkoj, Histrioničnoj i Antisocijalnoj skali sugerišu personalni

stil koji karakterišu pouzdani, dramatični i kompetitivni atributi. Glavna pretpostavka koju
ove osobe imaju o sebi je da su one posebne i superiorne nad većinom drugih ljudi. Ovakve
osobe mogu imati tendenciju da preuveličavaju svoje sposobnosti i pozitivne atribute,
naglašavaju svoja prošla dostignuća i omalovažavaju one koji odbijaju da prihvate njihov
grandiozni Self-imidž. Ovaj narcizam se obično manifestuje kroz samouverenost. Kada je
ekstreman, ove osobe su opažene kao uobražene i arogantne.
Vode računa o vlastitom imidžu i visoko vrednuju pojavnost: Dobra osoba je ona koja
izgleda inteligentno, duštveno, sposobno (kompetentno), prefinjeno itd. Ispod ove površine,
međutim, postoji potreba za odobravanjem i težnja da budu opaženi, da izazovu naklonost i da
privuku pažnju drugih. Mogu biti zavodljivi na prvi pogled zato što su u stanju da lako izraze
svoje misli, imaju talenat za dramatizaciju i uživaju u urođenom kapacitetu da privuku pažnju
drugih. Međutim, one mogu biti kapriciozne i netolerantne na frustraciju. Često su emotivne,
ali te emocije mogu biti kratkotrajne i plitke. Postoji, takođe, i sklonost da im lako postane
dosadno, te prelaze s jednog poduhvata na drugi.
Drugi faktor osećanja superiornosti može biti povezan sa tendencijom osobe da vidi
sredinu kao kompetitivno mesto. One osećaju da moraju da se brane da bi opstale. Zbog toga
su nepoverljive i sumnjičave. Asertivan, energičan, samopouzdan, jak i realističan su pridevi
koje koriste kako bi opisali sebe. Osećaju da moraju biti čvrste kako bi preživele u okrutnom
svetu. Za njih, saosećanje i toplina su emocije slabosti koje će ih postaviti u inferiornu
poziciju. Kompetitivni izgled dobro se uklapa sa osećanjima superiornosti onoliko dugo
koliko su oni u situacijama u kojima imaju dobre šanse za "pobedu".
Ovaj profil je čest među onima koji zloupotrebljavaju supstance (Fals-Stewart, 1992).
Takođe je indikativan za odsustvo depresije među alkoholičarima (McMahon & Davidson,
1986).
Klijenti sa ovim personalnim stilom mogu zahtevati terapijski kontekst u kome se
osećaju obožavanim ili bar poštovanim. Oni imaju potrebu da budu u centru pažnje. Ukoliko
se u terapiji koristi konfrontacija, terapeut mora koristiti takt kako bi izbegao povređivanje
narcizma ovih klijenata više nego što su oni u stanju da to tolerišu. Drugi problem može
proizaći ukoliko klijent interpretira konfrontaciju kao deo kompetitivnog odnosa i bori se
protiv njega pre nego da ga prihvati kao korisni feedback. S druge strane, postoji, takođe, i
opasnost da bi terapeut mogao biti toliko podržavajući za pacijentov narcizam da ne daje
negativan feedback i ne podstiče rast. Stoga je važno da se nađu načini da se ovim osobama
pomogne da prihvate svoju nesavršenost i prorade probleme bez osećanja nepriznatosti ili
poniženja.

PROFIL 548A: Narcističko-Histrioničko-Negativistički

Individue koje dobiju visoke skorove na Narcističkoj, Histrioničnoj i Negativističkoj
skali pretpostavljaju da su posebne i superiorne u odnosu na druge ljude. Imaju tendenciju da
naglase svoje sposobnosti i pozitivne atribute, te konstruišu racionalizacije kako bi uvećale
svoju sopstvenu vrednost i omalovažile druge koji odbijaju da prihvate ili veličaju njihov
grandiozni Self-imidž.
 Pored toga, ove osobe žele da izgledaju inteligentno, društveno, šarmantno i
prefinjeno i imaju potrebu da budu upadljive i privuku naklonost i pažnju drugih. Obično
ostavljaju dobar prvi utisak zato što su u stanju da izraze svoja osećanja, imaju talenta za
dramsko i imaju prirodnu sposobnost da privuku pažnju na sebe. One su, takođe,
ekscentrične, imaju dobar osećaj za humor i mogu biti opažene kao druželjubive i negujuće u
interpersonalnim odnosima. Aktivno tražeći pohvalu, one mogu biti zabavne i donekle
zavodljive. Njihova preokupiranost spoljašnjim nagradama i priznanjima može doprineti da se
osećaju praznim kada su same.
Ove osobe, takođe, imaju tendenciju da budu konfliktne. S jedne strane, sebe vide kao
upadljive, veoma sposobne i generalno superiorne u odnosu na druge. S druge strane, one
zavise od priticanja pažnje i priznanja od drugih. Kod nekih, ovaj konflikt izbija na površinu
kroz preosetljiv ili opozitan način reagovanja. Mogu biti popustljive, ali ozlojeđene. Druge
upravljaju ovim konfliktom tako što pokazuju promene raspoloženja: povremeno mogu biti
submisivne i popustljive; uvredljive u drugim slučajevima; skrušene, pomirljive i previše
kooperativne u ostalim slučajevima. U istraživanjima je pronađeno da je varijanta ovog
personalnog stila česta među klijentima sa major derpesijom (Wetzler i sar, 1990).

PROFIL 56A4: Narcističko-Antisocijalni-Histrionični

Povišeni skorovi na Narcističkoj, Antisocijalnoj i Histrioničnoj skali karakterišu
"nepoštene narcistične" (Millon, 1996) osobe koje su pouzdane, kompetitivne i dramatične.
Glavna pretpostavka koju imaju je da su posebne: obično se osećaju superiorno nad većinom
drugih ljudi. Mogu imati tendenciju da preuveličavaju svoje sposobnosti i pozitivne atribute,
konstruišu argumente kako bi naglasile svoju sopstvenu vrednost i omalovažile one koji
odbijaju da prihvate njihov grandiozni Self-imidž. Ova tendencija je verovatno
eksternalizovana kroz duh ubeđenja, zaštite i samouveravanja. Kada je ekstreman, ove osobe
mogu biti opažene kao uobražene i arogantne.
Neka od njihovih osećanja superiornosti dolaze od tendencije da svet vide u
kompetitivnim terminima. Ovakve osobe osećaju da one moraju da se bore za sebe da bi
opstale. Usled toga su donekle nepoverljive i sumnjičave. Sebe vide kao asertivne, energične,
samopouzdane, jake i realistične i osećaju da moraju da budu čvrste kako bi uspele u surovom
svetu. Obično opravdavaju svoju agresivnost tako što ukazuju na hostilno i eksploatativno
ponašanje drugih. Prema njihovom gledištu, empatični i emotivni ljudi su slabi i biće im
oduzeta preimućstva. Antisocijalni izgled uklapa se naročito dobro sa njihovim osećanjima
superiornosti ukoliko se nalaze u situaciji u kojoj imaju šansu da pobede.
Obraćaju pažnju na svoj imidž kada se osećaju superiorno nad drugima. Vrednuju
pojavnost: dobra osoba je ona koja izgleda inteligentno, društveno, sposobno (kompetentno),
prefinjeno itd. Ispod ove površine, međutim, postoji potreba za odobravanjem i težnja da budu
primećeni, da izazovu naklonost i zadobiju pažnju drugih. Obično ostavljaju dobar prvi utisak
zato što lako izražavaju svoje misli i osećanja, imaju talenta za dramatizaciju i prirodno
privlače pažnju drugih. Međutim, one mogu biti kapriciozne i netolerantne na frustraciju
(coping-deficit).
Ovaj personalni stil je uobičajen među muškim pacijentima u populaciji alkoholičara
(Mayer & Scott, 1988). Takođe je prilično zastupljen među narkomanima (Marsh, Stile,
Stoughton & Trout-Landen, 1988).
Terapija može biti mnogo efikasnija za klijente sa ovakvom ličnošću ukoliko osećaju
da im se terapeut divi ili ih bar poštuje. Ukoliko su konfrontacije neophodne, terapeut mora
koristiti takt kako bi izbegao povređivanje narcizma ovih klijenata više nego što su oni u
stanju to da tolerišu. Štaviše, postoji rizik da bi klijent mogao da interpretira konfrontacije kao
deo kompetitivnog odnosa i bori se protiv njega pre nego da ga prihvati kao korisni feedback.
S druge strane, takođe je moguće da bi terapeut mogao biti toliko podržavajući za pacijentov
narcizam da ne daje negativni feedback i ne podstiče rast. Stoga je važno da se nađu načini da
se ovim osobama pomogne da prihvate svoju nesavršenost i prorade probleme bez osećanja
nepriznatosti ili poniženja.

PROFIL 58A0: Narcistično-Negativistični

Ovaj personalni profil određuje osobe koje imaju nepouzdanu i eksplozivnu ličnost.
Ovakve osobe pretpostavljaju da su one posebne i superiorne nad većinom ljudi. Imaju
tendenciju da preuveličavaju svoje sposobnosti i pozitivne atribute, konstruišući
racionalizacije kako bi uvećale svoju sopstvenu vrednost i omalovažile one koji odbijaju da
prihvate ili veličaju njihov Self-imidž.
Takve osobe obično žele da izgledaju inteligentno, ležerno, šarmantno i sofisticirano i
imaju potrebu da budu upadljive, izazivajući naklonost i pažnju drugih. Često ostavljaju dobar
prvi utisak zato što mogu biti druželjubive i pomažuće u interpersonalnim odnosima.
Međutim, one nerado prihvataju kritiku i imaju tendenciju da projektuju osećanje
neadekvatnosti, pokušavajući da odbace svoje greške tako da nekompetentnost i
neodgovornosti projektuju u druge.
Osobe sa ovakvim MCMI skorovima imaju tendenciju da budu konfliktne. S jedne
strane, one žele da sebe vide kao superiorne nad drugima. S druge strane, one su nesigurne i
bolno svesne svojih sopstvenih ograničenja. Ovaj konflikt može izbiti na površinu kroz
promene raspoloženja: ponekad mogu biti uobražene, zatim ozlojeđene i ljute u drugim
slučajevima, a u ostalim prilikama skrušene, pomirljive i previše kooperativne.
Klijenti s ovim personalnim stilom mogu imati najviše dobiti od terapijskog odnosa u
kome se osećaju obožavanim ili bar poštovanim. Ukoliko terapeuti konfrontiraju ove klijente,
oni bi trebalo da koriste takt kako bi izbegli povređivanje njihovog narcizma više nego što su
oni u stanju s tim da se nose. S druge strane, terapeut ne bi trebalo da bude toliko
podržavajući za pacijentov narcizam, jer ako ne daje negativan feedback ne podstiče rast.
Stoga je važno da se nađu načini da se ovim osobama pomogne da prihvate svoju
nesavršenost i prorade probleme bez osećanja nepriznatosti ili poniženja.
Pored toga, može biti važno da se ne pokušava da se ovi klijenti kontrolišu na način
koji nije neophodan da bi terapija funkcionisala. Pošto su ove osobe na putu da se frustriraju
na bilo koju kontrolu koja se postavlja nad njima, ova taktika može sprečiti da terapijski
odnos postane previše konfliktan. Ovakve osobe mogu imati dobiti i od spoznavanja načina
na koji oni obično funkcionišu i projektuju negativna osećanja na druge.

KLASTERI ANTISOCIJALNOG PROFILA

PROFIL 6A00: Antisocijalni

Antisocijalne osobe svoju sredinu vide kao kompetitivnu i osećaju da moraju da se
bore za sebe da bi opstale. Zbog toga je većina osoba sa ovakvim personalnim profilom
kompetitivna, donekle nepoverljiva i sumnjičava prema drugima. Sebe vide kao asertivne,
energične, samopouzdane, jake i realistične. Da bi uspele u životnoj trci, one moraju da budu
čvrste. Svoju "asertivnost" opravdavaju tako što naglašavaju hostilno i eksploatativno
ponašanje drugih. Preziru slabe i ne mare da li ih drugi vole zato što "snažni momci ulaze
poslednji".
Ovakve osobe su impulsivne. Drugi ih opažaju kao agresivne i donekle zastrašujuće.
Povremeno mogu izgledati hladno, bezosećajno i neosetljivo. Mogu biti sklone prepirci i
svađi. Čak mogu biti zlostavljajuće, svirepe ili pakosne. Kada se stvari odvijaju na njihov
način, mogu biti ljubazne, raspoložene i druželjubive. Mnogo češće, pak, njihovo ponašanje je
odbrambeno, rezervisano i kompetitivno. Nespremni da zadiru u intrapsihičko i da se bave
ličnim pitanjima ili suočeni sa nekom drugom neprilikom, mogu odgovoriti impulsivno i
postati ljuti i osvetoljubivi. Ovaj tip ličnosti je čest kod zavisnika od droga i povezan je sa
teškoćama u povinovanju pravilima, zadržavanju u tretmanu i održavanju apstinencije (Fals-
Stewart, 1992).
Uspostavljanje terapijske alijanse sa osobama ovog personalnog stila može biti
donekle teško. Ovi klijenti nisu skloni da psihoterapiju shvate kao vrednu osim ukoliko ona
ne nudi opipljivu korist, kao što je izlaženje iz škripca. Jedan pristup u uspostavljanju saveza,
uprkos ove teškoće, može biti da se prihvati, bar privremeno, isti kompetitivni izgled koji ovi
klijenti favorizuju. Terapeuti onda mogu biti u poziciji da im pomognu da ispitaju ponašanja i
stavove koji se nalaze u osnovi njihovog poimanja "biti pobednik".

PROFIL 6A12A: Antisocijalno-Shizoidno-Izbegavajući

Kompetitivne, introverzivne i izbegavajuće crte karakterišu ovaj "nomadski
antisocijalni" (Millon, 1996) personalni profil. Ovakve osobe svoju sredinu vide kao
kompetitivnu, gde se jedna osoba bori protiv druge. Da bi bili u stanju da opstanu u takvoj
situaciji, osećaju da moraju da se bore za sebe. Samodovoljni su i ne zavise od drugih u
zadovoljavanju svojih potreba. Mogu biti donekle nepoverljivi i sumnjičavi. Sebe vide kao
asertivne, energične, samopouzdane, jake i realistične. Da bi uspele u životnoj trci, veruju da
moraju da usvoje čvrst stav. Svoju "asertivnost" opravdavaju tako što ukazuju na hostilno i
eksploatativno ponašanje drugih.
Osobe sa ovim tipom ličnosti preziru slabosti; mogu izgledati hladno, bezosećajno i
neosetljivo i sklone su prepirci i svađi. Kada se stvari odvijaju na njihov način, mogu biti
ljubazne, raspoložene i druželjubive. Mnogo specifičnije za njih, međutim, je odbrambeno,
rezervisano i agresivno ponašanje. Kada ih dovedu u nezgodnu situaciju (kada su pritisnuti ili
zbunjeni) mogu odgovoriti impulsivno i postati ljuti i osvetoljubivi.
Pored toga, ove osobe drže emocionalnu distancu od drugih. Nezainteresovane su za
interpersonalne odnose i mogu biti nevešte u razumevanju i proživljavanju suptilnih emocija,
što bi moglo rezultovati apatijom prema odnosima. Štaviše, obično se plaše da će ih drugi,
koji se takođe čuvaju u kompetitivnom svetu, odbaciti. Stoga izbegavaju socijalne situacije
zato što su neprijatne i provociraju napetost. Ove osobe ograničavaju broj odnosa koje
formiraju, a kada oni i postoje to su obično površni odnosi i savezi koji su više poznanstva
nego snažna prijateljstva.
Uspostavljanje terapijskog saveza sa osobama ovog personalnog stila može biti
donekle teško. Ovi klijenti nisu skloni tome da psihoterapiju vide kao vrednu ukoliko ona ne
nudi opipljivu korist, kao što je izlaženje iz škripca. Činjenica da su često uplašeni ili
nezainteresovani za emocionalnu bliskost, takođe može ometati formiranje odnosa. Jedan
pristup u uspostavljanju saveza uprkos ove teškoće, jeste da se, bar privremeno, prihvati isti
kompetitivni obrazac koji ovi klijenti favorizuju. Terapeuti onda mogu biti u poziciji da im
pomognu da ispitaju ponašanja i stavove koji se nalaze u osnovi njihovog poimanja "biti
pobednik".

PROFIL 6A34: Antisocijalno-Zavisno-Histrionični

Ovakve osobe doživljavaju interpersonalni konflikt između svoje kompetitivne i
agresivne prirode, s jedne strane, i svoje nesigurnosti i potrebe za pažnjom ljudi, s druge.
Njihovu prirodu karakteriše da na okruženje gledaju kao na kompetitivnu situaciju. Da
bi bili u stanju da funkcionišu, osećaju da moraju da rade na svoju ruku. Sebe vide kao
asertivne, energične, samopouzdane, jake i realistične. Osećaju da moraju da budu čvrsti da bi
uspeli u životnoj trci. Mogu biti donekle nepoverljivi prema drugima. Svoju "asertivnost"
opravdavaju tako što ukazuju na hostilno i eksploatativno ponašanje drugih. Preziru slabost i
ne mare ako nisu voljene, izjavljujući da "snažni momci ulaze poslednji". Obično su
impulsivni i neosetljivi na osećanja drugih (neempatični).
 Sržni konflikt ovih osoba je sukobljavanje njihove kompetitivne prirode sa njihovom
bazičnom nesigurnošću i težnjom za pažnjom. Ovaj profil karakteriše doživljaj da su manje
obdarene ili vredne pažnje nego drugi ljudi. Nizak Self-imidž obično vodi do osećanja
nesigurnosti i anksioznosti kada se očekuje da budu samostalni. Mogu težiti da budu
primećeni i mogu želeti učestalo potvrđivanje odobravanja i naklonosti od strane drugih.
Činjenica da aspekti ovog personalnog stila ne korespondiraju dobro kreira unutrašnju
napetost koja može voditi do anksioznosti, ćudljivosti ili drugim neprijatnim subjektivnim
iskustvima. Ovaj konflikt, međutim, ima pozitivni element u tome da može moderirati dva
suprotna uticaja. Na primer, posedovanje niskog samopoštovanja ne slaže se dobro sa
kompetitivnim pogledom na život i može prouzrokovati izvesne probleme ovim osobama, ali
ono, takođe, obuzdava agresivnost kompetitivnog stila.
Takođe bi trebalo reći da svaki od ovih stilova ima prednosti koje koegzistiraju sa
nedostacima. Kompetitivne tendencije dobro pripremaju ove osobe za mnoge aktivnosti koje
intrinzično uključuju takmičenje protiv drugih. Zavisna stremljenja kreiraju onu stranu ovih
osoba koja je kooperativna i želi da ugodi, a histrionični elementi ih čine zanimljivim
osobama.
Česta tema koju ovakve osobe mogu prezentovati u terapiji i koja falsifikuje savez je
tendencija da postanu kompetitivne sa terapeutom. One se najprijatnije osećaju ukoliko
terapeut ponovo kreirao roditeljsku ulogu i ponudio im dobar deo pažnje, podrške, nege i
zaštite. Međutim, uprkos zavisnosti, ovakvi klijenti imaju tendenciju da budu opozictni i
konfliktni u terapijskom odnosu usled svoje kompetitivne prirode i histrionične lične note.
Terapeut u ovim slučajevima treba da bude tolerantan. Terapijska promena može doći iz
procesiranja opaženog zadržavanja podrške, isto kao i od razumevanja bazičnih potreba ovih
klijenata za pažnjom.

PROFIL 6A40: Antisocijalno-Histrionični

Osobe sa ovakvim skorovima gledaju na svoje okruženje kao na kompetitivnu
situaciju. Da bi bile u stanju da funkcionišu, osećaju da moraju da se bore za sebe. Većina
osoba sa ovakvim pogledom su, usled toga, pomalo nepoverljive i sumnjičave. Sebe vide kao
asertivne, energične, samopouzdane, jake i realistične i osećaju da moraju da budu čvrste
kako bi uspele u surovom svetu. Svoju agresivnost obično opravdavaju tako što ukazuju na
hostilno i eksploatativno ponašanje drugih. Mogu prezirati slabost i ne mariti ako su
nevoljene, izjavljujući da "snažni momci ulaze poslednji". Često su viđene kao donekle
agresivne i zastrašujuće. Povremeno mogu biti hladne, bezosećajne ili neosetljive prema
osećanjima drugih. Mogu biti sklone prepirci i svađi. Neke od njih mogu biti, čak, i
zlostavljajuće, okrutne ili pakosne (maliciozne), tj. sadističke.
Osobe sa ovim tipom ličnosti su impulsivne. Ekscentrične su i emotivne. Traže
stimulaciju, uzbuđenje i pažnju. Spremno raguju na događaje i lako postaju involvirane, ali to
obično ne traje dugo. Ovaj obrazac je repetitivan i završava dosadom. Obično ostavljaju dobar
prvi utisak. Njihova sposobnost da reaguju u neočekivanim situacijama, budnost i potraga za
pažnjom čini ih zavodljivim i šarmantnim na zabavama ili drugim društvenim okupljanjima.
Često, međutim, mogu biti suviše glasne, egzibicionistične i previše dramatične. Mogu biti
zahtevne i nepodložne kontroli, posebno u slučajevima kada su visoko involvirane.
Osobe sa antisocijalno-histrioničnim personalnim stilom imaju tendenciju da ne
vrednuju terapiju zbog nje same. Jedan pristup za uspostavljanje terapijskog saveza može biti
da se prihvati, bar privremeno, isti kompetitivni obrazac koji klijenti favorizuju. Terapeuti
onda mogu biti u poziciji da im pomognu da ispitaju ponašanja i stavove nalaze u osnovi
njihovog poimanja "biti pobednik". Naglasak na formalnostima, kao što je biti na vreme na
seansi ili držanje interpersonalne distance tokom seanse, verovatno će doživeti kao
neprijateljsko i nezadovoljavajuće. Potrebno je da terapeut bude tolerantan na klijentovu
ekspresiju emocija i, čak, izvesnu količinu konfliktnosti. Ove osobe se osećaju prijatno u
terapijskim odnosima u kojima su u centru pažnje i gde terapeut demonstrira naklonost i
podršku.

PROFIL 6A50: Antisocijalno-Narcistički

Antisocijalno-Narcistički profil ličnosti karakterišu crte kompetitivnosti i
samopouzdanosti. Pošto sredinu opažaju kao kompetitivnu, osećaju da moraju da se bore za
sebe da bi opstale. Usled toga, većina osoba da ovakvim obrascem je donekle distancirana,
nepoverljiva i sumnjičava prema drugima. Sebe vide kao asertivne, energične, samopouzdane,
jake i realne. Za njih, čovek mora biti čvrst da bi uspeo u "žestokom" svetu. Svoju
"asertivnost" obično opravdavaju tako što ukazuju na hostilno i eksploatativno ponašanje
drugih. Ne žale se ukoliko nisu voljene; na kraju krajeva, "snažni momci ulaze poslednji".
Drugi aspekt ovog personalnog stila je grandiozni Self-imidž. Sebe vide kao da su
mnogo sposobnije, mnogo zanimljivije i mnogo vrednije pažnje nego drugi ljudi. Ova
tendencija je često eksternalizovana kroz izgled samouverenosti, samostalnosti, sigurnosti i
samopouzdanja. Kada je ekstremna, ova tendencija može dati izgled uobraženosti i
arogancije.
Drugi ljudi mogu opažati ove osobe kao da su pomalo agresivne i zastrašujuće. Njihov
stil može biti shvaćen kao hladna neosetljivost na osećanja drugih. Ovakve osobe imaju
tendenciju da povremeno budu zlostavljajuće, okrutne ili maliciozne. Kada se stvari odvijaju
po njihovom, mogu biti ljubazne, raspoložene i druželjubive. Mnogo češće, pak, one su u
gardu, rezervisane i ozlojeđene. Kada se suoče sa neprilikama ili konfrontacijama, mogu
odgovoriti brzo i postati ljute i osvetoljubive.
Pronađeno je da je ovaj tip ličnosti čest kod osoba u programu zbog porodičnog nasilja
(Hamberger & Hastings, 1986; Lohr i sar, 1988). Opisane su kao samocentrirane, insistiraju
na tome da njihova pravila budu prihvaćena i sklone su korišćenju drugih u zadovoljavanju
svojih potreba. Smatraju da imaju prava da budu tretirani drugačije od ostalih. Takođe je
pronađeno da ovaj personalni stil preovladava među čuvarima zatvora (Hart i sar. 1991;
McNeil & Meyer, 1990) i može biti prisutan među alkoholičarima (Corbisiero & Rezinkoff,
1991; Craig i sar. 1985). Antoni i sar. (1986) su pronašli da ovaj personalni stil reprezentuje
podgrupu klijenata koja dobija 8-9 / 9-8 MMPI kod.
U svetlosti ovog personalnog stila, uspostavljanje terapijskog saveza može biti nešto
otežano. Ovi klijenti neće videti dobiti od psihoterapije osim ukoliko ona ne nudi opipljivu
korist, kao što je izlaženje iz nevolja. Njih, takođe, vređa superiorna pozicija koju terapeut
ima u terapijskom kontekstu, možda zato što je terapeut "ekspert" čije se mišljenje traži tokom
terapijske seanse. Jedan pristup u uspostavljanju saveza, uprkos ovoj teškoći, može biti da se
prihvati, bar privremeno, isti kompetitivni obrazac koji ovi klijenti favorizuju. Terapeuti onda
mogu biti u prilici da im pomognu da ispitaju ponašanja i stavove koji su u osnovi njihovog
poimanja "biti pobednik". Tretiranje sa što je moguće više poštovanja i popustljivosti može
doprineti formiranju terapijske alijanse.

PROFIL 6A53: Antisocijalno-Narcističko-Zavisni

Ovaj profil ukazuje na predominaciju crta kompetitivnosti, samopouzdanosti i
kooperativnosti. Kompozit ova tri stila je neobičan i moguće problematičan. Povišenje na
Antisocijalnoj skali tipično je povezano sa viđenjem sredine kao konteksta u kome su ljudi
suprotstavljeni jedni drugima. Ove osobe osećaju da moraju da se bore za sebe kako bi bile u
stanju da funkcionišu. Usled toga su donekle distancirane, nepoverljive i sumnjičave prema
drugima. Sebe vide kao energične, samopouzdane i realistične. Osećaju da moraju da budu
čvrste da bi uspele u svetu.
 Drugi aspekt ovog personalnog stila je grandiozni Self-imidž. Smatraju da su mnogo
sposobniji, zanimljiviji i vredniji pažnje nego drugi ljudi. Vole da budu primećeni i da im se
dive. Njihova želja da budu lideri i zauzmu pozicije statusa i moći. Njihova
nezainteresovanost da slede tuđe direkcije može biti eksternalizovana kroz izgled
samouverenosti, samostalnosti i samopouzdanja. Kada je ekstremna, ova tendencija može
učiniti da izgledaju uobraženi i arogantni.
Ovakve osobe mogu biti viđene kao agresivne i zastrašujuće: njihova "asertivnost" se
često shvata kao hladna neosetljivost prema osećanjima drugih. Kada se stvari odvijaju na
njihov način, mogu biti ljubazni, raspoloženi i druželjubivi. Drugom prilikom, oni su u gardu,
rezervisani i ozlojeđeni. Kada su suočeni sa neprilikom ili konfrontirani, mogu reagovati brzo
i postati ljuti i osvetoljubivi.
Grandiozni Self-imidž uklapa se u kompetitivni izgled time što on obezbeđuje
sigurnost za kojom te osobe imaju potrebu kada se rivaliziraju sa drugima. Problem sa ovim
personalnim profilom je da se treće povišenje pojavljuje na skali koja je gotovo direktno
suprotna prvim dvema. Skala Zavisnosti karakteriše osobe koje su pre sledbenici nego vođe.
Visoki skorovi na ovoj skali opisuju ljude koji su nesigurni u svoje sposobnosti i osećaju se
mnogo prijatnije ukoliko imaju nekoga kome mogu da veruju da će voditi brigu o njima.
Jedan način integracije povišenja na ovim skalama bi bio da ove osobe, koje se osećaju
neadekvatno, to osećanje kompenzuju kroz fasadu preterane samouverenosti.
U svetlosti ovog personalnog stila, uspostavljanje terapijskog saveza može biti
otežano. Ovi klijenti neće videti dobiti od psihoterapije osim ukoliko nemaju opipljivu korist.
Njih, takođe, vređa superiorna pozicija koju terapeut ima u terapijskom kontekstu. Jedan
pristup u uspostavljanju saveza, može biti da se prihvati, bar privremeno, isti kompetitivni
obrazac koji klijenti favorizuju. Terapeuti onda mogu biti u poziciji da im pomognu da
ispitaju ponašanja i stavove koji ih drže podalje od uspešnosti. Takođe će pomoći ukoliko ih
tretiraju sa posebnim poštovanjem i popustljivošću.

PROFIL 6A58A: Antisocijalno-Narcistično-Negativistički

Ovaj profil ličnosti je nađen kao uobičajen među alkoholičarima (Corbisiero &
Reznikoff, 1991).
Osobe sa ovim personalnim stilom vide svoju sredinu kao primarno kompetitivnu i, da
bi bili u stanju da funkcionišu, osećaju da moraju da se bore za sebe. Usled toga su donekle
distancirani, nepoverljivi i sumnjičavi prema drugima, ali sebe vide kao asertivne, energične,
samopouzdane i realistični. Osećaju da moraju da budu čvrsti da bi opstali u tako
kompetitivnoj sredini i opravdavaju svoje stavove ukazujući na hostilno i eksploatativno
ponašanje drugih. Verovatno ne brinu da li ih drugi ljudi vole, zato što misle da "čovek radi
ono što mora da bi uspeo" ("cilj opravdava sredstvo").
Negativni pol kompetitivnih odnosa je to da "gubitnici" pate zbog pobede druge
strane. Iako ovo ne mora biti cilj određenog ponašanja, osobe sa ovim interpersonalnim stilom
ne pokušavaju da se opterećuju osećanjima krivice. Zapravo, oni mogu osećati da zabrinutost
vezana za takve teme podrazumeva slabost ili smetnju, a ne nešto poželjno. Teže tome da
budu čvrsti, neosetljivi, da poznaju ulični život i da budu sposobni da vode brigu o sebi.
Drugi aspekt antisocijalno-narcistično-negativističkog stila ličnosti je grandiozni Self-
imidž. Obično smatraju da su sposobniji, zanimljiviji i vredniji pažnje nego drugi. Imaju
izgled samouverenosti, samostalnosti i samopouzdanosti. U ekstremnim slučajevima, mogu
izgledati uobraženo i arogantno.
Ovaj personalni stil, takođe, može proizvesti nezgrapnost, agresivnu, zastrašujuću, hladnu ili
neosetljivu osobu. Sklone su prepirci i svađi i povremeno mogu, čak, biti zlostavljajuće,
okrutne ili maliciozne. Kada se stvari odvijaju na njihov način, mogu biti ljubazni,
raspoloženi i druželjubivi. Češće su u gardu, rezervisani i ozlojeđeni. Kada su suočeni sa
neprilikom ili konfrontirani, mogu reagovati impulsivno i postati ljuti i osvetoljubivi.
Visoki skorovi na ovoj skali, zapravo, ukazuju na prisustvo interpersonalnog
konflikta.Ove osobe povremeno mogu imati želju za bližim i toplijim odnosima i žaliti što su
maltretirali druge u svojoj antisocijalnoj fazi. Nerešeni konflikt je projektovan u formi
negativne ozlojeđenosti (uvredljivosti) ili ljutnje (gneva, besa). Umesto otvorenog ventiliranja
ozlojeđenosti (uvređenosti), neke od ovih osoba su više sklone tome da budu opsturkcionisti.
Dominacija antisocijalnog personalnog stila omogućava ovim osobama da naročito
dobro funkcionišu u situacijama za koje je nerazdvojivo vezana kompetitivnost, kao što je
biznis, trgovina ili takmičarski sportovi (npr. boks, fudbal). Njihova površnost u
interpersonalnim odnosima i njihov agresivni stav, s druge strane, mogu imati negativni
efekat u situacijama u kojima su potrebni lojalnost i timska koordinacija.
U svetlosti upravo opisanog personalnog stila, uspostavljanje terapijske alijanse može
biti teško. Moguće je da ovi klijenti ne uočavaju vrednost psihoterapije. Štaviše, terapeutovu
superiornu poziciju eksperta doživeće kao uvredljivu. Jedan od načina podsticanja odnosa
može biti prihvatanje, bar privremeno, kompetitivnog obrasca koji klijenti favorizuju.
Terapeut onda može biti u prilici da im pomogne da shvate koja ponašanja i stavovi ih
ometaju da postanu "pobednici". Terapeut, takođe, treba da ostane nenametljiv, da pazi da se
ne opredeljuje za bilo koji stav ukoliko to nije neophodno. Nezauzimanje dominantne pozicije
će ohrabriti klijente da donose svoje sopstvene odluke i smanjiti količinu konflikata prisutnu u
terapijskom odnosu. U situacijama kada klijenti koriste disfunkcionalne projektivne
mehanizme može biti neophodno davanje interpretacija. Međutim, bilo kakva konfrontacija
mora oprezno da se izvrši zato što će ove osobe težiti da takvom feedback-u pristupe na
kompetitivan način i boriti se sa ponuđenim uvidima.Terapijska alijansa mora da bude
zaštićena time što će se raditi bilo šta da bi se održao doživljaj da je terapeut na njihovoj
strani.

PROFIL 6A70: Antisocijalno-Kompulzivni

Osobe sa ovakvim profilom vide život kao vrstu takmičenja. Svako se, po njihovom
gledištu, bori za iste nagrade, a te vrednosti postoje u ograničenim zalihama. Da bi bili u
stanju da dobro funkcionišu, osećaju da moraju da se bore za sebe. Usled toga, većina ovih
osoba je donekle nepoverljiva ili čak sumnjičava prema drugima. Sebe vide kao energične,
samo-pouzdane, snažne i realistične i osećaju da moraju da budu čvrsti da bi uspeli u svetu.
Preziru slabosti i ne mare da li su voljeni, izjavljujući da "snažni momci ulaze poslednji".,
Njihovo ponašanje karakteriše odbrambenost i rezervisanost.
Pored toga, ove osobe smatraju da je način da se postane "pobednik" da se izbegne
pravljenje grešaka. Obično su uredni i savesni, planiraju budućnost, dobro se pripremaju i
planski obavljaju svoj posao. Efikasni su, pouzdani, marljivi i istrajni. Veruju u disciplinu i
vežbaju samo-uzdržavanje, posebno kada su u pitanju njihove sopstvene emocije, koje obično
drže pod kontrolom. Prekomerna kontrola emocija je tipična za njih. Formalni i pristojni,
nerado se otvaraju i ponašaju spontano prema drugima. Ponekad su opaženi kao
perfekcionisti, distancirani i nefleksibilni; kada nemaju prilike da prethodno prouče sve
moguće opcije obično su neodlučni. Drugim rečima, njihova strategija da pobede u životnoj
trci je da budu pažljivi, promišljeni, obazrivi, oprezni, pouzdani i vredni.
Pronađeno je da oko 15% alkoholičarske populacije ima ovaj personalni stil. Ova
grupa je asocirana sa MMPI 4-2 kodom. Smatra se da alkohol "utapa" previše nemirnu savest
i dozvoljava bežanje od odgovornosti i ispoljavanje agresije (Bartsch & Horrman, 1985).
Retzlaff & Gibertini (1987) su našli da je ovaj tip ličnosti uobičajen među pilotskim
regrutima.

PROFIL 6A8A0: Antisocijalno-Negativistični

 Ovaj profil ličnosti ukazuje na predominaciju kompetitivnih crta sa negativističnim
elementima. Klijenti ovog personalnog stila život obično doživljavaju kao takmičenje.
Pretpostavljajući da se svi bore za stvari koje postoje u ograničenim količinama, oni su često
nepoverljivi prilikom stupanja u odnose sa drugima. Imaju potrebu da budu snažni i
samodovoljni. Smatraju da je traženje pomoći od drugih kontraproduktivno zato što ono
smanjuje njihove šanse da završe ispred onih od kojih zavise. Ponosni su na svoja
"realistična" gledišta, koja ističu opipljive i materijalne ciljeve.
Nepovoljno dejstvo suparničkih odnosa je to da gubitnici pate zbog pobede druge
strane. Iako ovo ne mora biti cilj određenog ponašanja, osobe sa ovim interpersonalnim stilom
ne pokušavaju da se opterećuju osećanjima krivice. Zapravo, one mogu osećati da zabrinutost
vezana za takve teme podrazumeva slabost ili smetnju, a ne nešto poželjno. Oni žele da ih
drugi ljudi opažaju kao čvrste, neosetljive, da poznaju život ulice i kao sposobne da zaštite
sopstvene interese.
Mogu, međutim, imati izvesnih konflikata zbog načina na koji stupaju u odnose sa
drugima. Povremeno mogu poželeti bliže i toplije odnose i žaliti što su maltretirali druge u
svojoj kompetitivnoj fazi. Nerešeni konflikt obično je projektovan u formi negativistične
ozlojeđenosti (uvredljivosti) ili ljutnje (gneva, besa). Umesto otvorenog ventiliranja svoje
uvređenosti, neke osobe mogu koristiti opstrukcionističke i pasivno-agresivne strategije.
Dominacija antisocijalnog personalnog stila verovatno čini da ovakve osobe naročito
dobro funkcionišu u situacijama za koje je nerazdvojivo vezana kompetitivnost, kao što je
biznis, trgovina ili sport. Njihova površnost u interpersonalnim odnosima i njihov agresivni
stav, s druge strane, mogu imati negativne efekte u situacijama u kojima je potrebna lojalnost
i timski rad.
Ovakvi klijenti mogu imati teškoća u uspostavljanju terapijskog saveza. Oni nisu u
stanju da psihoterapiju vide kao vrednu ukoliko ona ne nudi opipljivu korist. Njih takođe
vređa terapeutova superiorna pozicija, možda zato što je terapeut "ekspert" čije se mišljenje
traže tokom seanse. Jedan pristup za uspostavljanje saveza je da se prihvati, bar privremeno,
isti kompetitivni obrazac koji klijenti favorizuju. Terapeut onda može biti u stanju da
pomogne klijentima da identifikuju ponašanja i stavove koji ih sprečavaju da postanu
"pobednici".
Terapeut, takođe, mora da bude nenametljiv, da vodi računa da ne zauzima stav
ukoliko to nije neophodno. Nezauzimanje stava će ohrabriti klijente da donose sopstvene
odluke i smanjiti količinu konflikta prisutnu u terapijskom odnosu. Kada klijenti koriste
maladaptivne projektivne mehanizme neophodno je davanje interpretacija. Međutim, bilo
kakva konfrontacija mora se vršiti oprezno, zato što će ove osobe inklinirati da takvom
feedback-u pristupe na kompetitivan način i boriti se sa ponuđenim uvidima.Terapijska
alijansa mora da bude zaštićena i terapeut mora činiti sve što je neophodno da bi se zadržao
doživljaj da je on na njihovoj strani.

KLASTERI KOMPULZIVNOG PROFILA

PROFIL 700: Kompulzivni

Povišeni skorovi na skali kompulzivnosti ukazuju na predominaciju crta
disciplinovanosti u bazičnoj strukturi ličnosti. Osobe sa ovim "savesno kompulzivnim"
(Millon, 1996) profilom ličnosti stavljaju naglasak na izbegavanje grešaka. Obično su uredni i
planiraju svoju budućnost. Štaviše, savesni su, dobro pripremljeni i planski obavljaju svoj
posao. Efikasni su, pouzdani, vredni i istrajni. Prema autoritetu se obično ophode s
poštovanjem i na servilan način. Ovaj stil ophođenja često se menja kada se radi o odnosu
prema podređenima. U tom slučaju, mogu postati perfekcionisti i zahtevni.
 Osobe s ovim profilom veruju u disciplinu i vežbaju samo-uzdržavanje, posebno kada
se ono tiče njihovih sopstvenih emocija, koje obično dobro drže pod kontrolom. Preterana
kontrola emocija ima tendenciju da im da karakterističnu notu: oni su formalni, pristojni,
nerado se otvaraju i ponašaju spontano u odnosu sa drugima. Drugi ih vide kao
perfekcionističke, distancirane ili nefleksibilne. Često su neodlučni ukoliko nemaju prilike da
prethodno prouče sve moguće alternative. Međutim, oprezni su, promišljeni, pravdoljubivi,
pošteni, pouzdani i vredni.
Ovakvim osobama može biti teško da se uklope u svoju sredine. Na primer, situacije
koje su nepredvidive ili u kojima pridržavanje pravila ne dovodi do željenog ishoda mogu biti
naročito stresne. Međutim, disciplinovane osobe se dobro uklapaju u situacije u kojima je
važno biti tačan i precizan.
Pronađeno je da osobe sa kompulzivnim personalnim stilom imaju dobre coping-
strategije i to se smatra mogućim izvorom psihičke snage (Retzlaff & Deatherage, 1993).
Pronađeno je da je ovaj stil uobičajen među kaluđerima (Piersma, 1987) i misionarima
(Adams & Clopton, 1990). Međutim, kompulzivne osobe takođe čine veliki deo
alkoholičarske populacije (Craig i sar, 1985; Donat, 1988; Donat i sar. 1991).
Nažalost, povišenje na skali Kompulzivnosti se može, takođe, dobiti i kod osoba koje
nisu toliko pristojne ili uredne, ali koje imaju interes za socijalno poželjnom fasadom ili su
psihološki defanzivne (Craig i sar. 1994). To je zato što ne odobravaju lične "mane" i na
testiranju odgovaraju na perfekcionistički način. Ukoliko se ispostavi da je ovo tačno, u
deskripciji treba naglasiti defanzivnost, pre nego minucioznost (preciznost), urednost ili
zainteresovanost za pažljivo planiranje.
Klijenti kompulzivnog personalnog stila lakše uspostavljaju terapijski savez sa
profesionalcem koji je formalan, pristojan, tačan i predvidiv. Održavanje izvesne distance i
davanje dozvole klijentima da kontrolišu značajne delove seanse takođe doprinosi da se
osećaju lagodnije. Vrednovaće objašnjavanje dijagnoze, prirode "bolesti" i očekivanog toka
tretmana (kognitivni pristup). Sa teškoćom se uspostavlja dublji terapijski savez, kao i
konfrontacija sa odbranama koje koriste, pokušaj uvećanja tolerancije prema drugima ili
prepuštanje njihovoj kontroli.

PROFIL 72A0: Kompulzivno-Izbegavajući

Ovaj profil karakteriše kompozit tendencije za disciplinom i za izbegavanjem. Važna
motivaciona sila koja se nalazi iza ove strukture ličnosti je izbegavanje grešaka. Ovakve
osobe obično su uredne i planiraju budućnost. Prema autoritetu teže da se ponašaju s puno
poštovanja, servilnosti i zavisnosti. Moguće je da se ovakav pristup menja kada stupaju u
kontakt sa podređenima. U tom slučaju, mogu postati donekle arogantni, perfekcionisti ili
oholi. Često veruju u disciplinu i vežbaju samouzdržavanje, posebno u pogledu sopstvenih
emocija, koje uvek drže pod kontrolom.
Postoje indikacije da bi ove osobe volele da stupaju u odnose sa drugima i uživaju u
njihovoj naklonosti i poštovanju. Ljudi uopšte, međutim, predstavljaju problem za osobe sa
ovim personalnim stilom, zato što mogu biti emotivne i nepredvidive. Ova nepredvidivost i
naglasak na emocionalne aspekte odnosa može činiti da se osećaju nelagodno (socijalno
anksiozno). Tako, stupanje u odnose sa drugima predstavlja rizik koji može dovesti do toga da
se osećaju naročito vulnerabilnim. Mogu težiti izbegavanju odnosa ili stupati u odnose na
hladan i distanciran način kako bi minimizirali rizik. Osobe sa ovakvim skorovima obično su
pristojne i formalne. Savesne su, dobro pripremljene, efikasne, nezavisne, vredne i istrajne.
Mogu, međutim, biti opažene i kao perfeksionisti, rigidne, sitničave i neodlučne.
Klijenti kompulzivnog personalnog stila lakše uspostavljaju terapijski savez sa
profesionalcem koji je formalan, pristojan, tačan i predvidiv. Održavanje izvesne distance i
davanje dozvole klijentima da kontrolišu značajne delove seanse takođe doprinosi da se
osećaju lagodnije. Vrednovaće objašnjavanje dijagnoze, prirode "bolesti" i očekivanog toka
tretmana (kognitivni pristup). Sa teškoćom se uspostavlja dublji terapijski savez, kao i
konfrontacija sa odbranama koje koriste, pokušaj uvećanja tolerancije prema drugima ili
prepuštanje njihovoj kontroli.

PROFIL 730: Kompulzivno-Zavisni

Ovaj personalni stil karakterišu elementi kompulzivnosti i zavisnosti. Osobe sa
ovakvom ličnošću drže se životnog stava da čovek mora naporno da radi da bi izbegao
pravljenje grešaka. Oni su savesni; obično se dobro pripremaju i planski obavljaju svoj posao.
Imaju tendenciju da budu efikasni, pouzdani, vredni i istrajni. Prema autoritetu se ponašaju na
način prepun poštovanja i servilnosti. Veruju u disciplinu i vežbaju samouzdržavanje,
posebno u pogledu sopstvenih emocija, koje obično drže pod kontrolom. Preterana kontrola
emocija daje ovom tipu ličnosti posebnu notu. Oni su formalni, pristojni, nevoljni da se otvore
i ponašaju spontano prema drugima. Ponekad su viđeni kao perfekcionisti, distancirani,
povremeno nefleksibilni i možda neodlučni ukoliko nisu imali prilike da prethodno prouče
sve moguće alternative. Međutim, oni su pažljivi, promišljeni, pravedni (pravdoljibivi) i
vredni.
Obično smatraju da su drugi mnogo sposobniji od njih. Ovakve osobe nisu uobražene,
privlačne su i teže da formiraju snažne interpersonalne odnose sa drugima. Trude se da budu
što je više moguće kongenijalni prema onima koji ih okružuju kako bi obezbedili podršku
koja im je neophodna. Usled toga, imaju tendenciju da budu prilično submisivni ili bar
popustljivi. Zaziru od kompetitivnih situacija zato što takve situacije čine da se osećaju
nepodržanim i ranjivim. Kada se osećaju zaštićenim, međutim, imaju tendenciju da budu
prilično spokojni i nekonfliktni.
Kompulzivno-zavisni personalni stil može činiti da ove osobe imaju teškoća da se
uklope u neke aspekte sredine. Na primer, može se očekivati da naročito stresne budu
situacije koje mogu iznenada da se menjaju ili situacije u kojima praćenje pravila ne vodi
željenom ishodu. Međutim, disciplinovane osobe se dobro uklapaju u situacije u kojima je
važno biti tačan i precizan.
Kompulzivno-zavisni profil često je dobijen kao fasada kod osoba koje inače nisu
sasvim pristojne ili uredne, ali koje su zainteresovane socijalno poželjan utisak. Stoga oni ne
biraju ajteme koji sadrže lične "slabosti" i odgovaraju na testu na perfekcionistički način.
Ukoliko je ovo slučaj, opis dat gore mora biti izmenjen kako bi se naglasila defanzivnost pre
nego minucioznost, urednost i zainteresovanost za preterano planiranje budućnosti.
Klijenti kompulzivnog personalnog stila lakše uspostavljaju terapijski savez sa
profesionalcem koji je formalan, pristojan, tačan i predvidiv. Održavanje izvesne distance i
davanje dozvole klijentima da kontrolišu značajne delove seanse takođe doprinosi da se
osećaju lagodnije. Vrednovaće objašnjavanje dijagnoze, prirode "bolesti" i očekivanog toka
tretmana (kognitivni pristup).

PROFIL 735A: Kompulzivno-Zavisno-Antisocijalni

Osobe sa ovim profilom ličnosti su disciplinovane, kooperativne i kompetitivne. Trude
se da izbegnu očekivani kriticizam tako što sе površno predstavljaju na prijateljski i popustljiv
način, ali su, zapravo prilično u gardu i defanzivne (Donat, Geczy i sar. 1992; Lorr & Strack,
1990). Obično se osećaju neadekvatno i imaju nizak nivo samopoštovanja. Površno, kao da
traže podršku od drugih kroz kooperativnost i kongenijalnost. Međutim, obično imaju
sopstvene ideje i, iako se ponekad mogu povinovati željama drugih, nisu voljne da podrže tuđi
plan.
 Svet vide kao arenu, tj. kompetitivno mesto. Pošto veruju da su ljudima primat
zadovoljenje vlastitih potreba, malo su nepoverljivi u interpersonalnim odnosima; nerado
pokazuju osećanja i gaje sumnje da drugi možda pokušavaju da ih na neki način iskoriste. U
kombinaciji sa osećanjima neadekvatnosti, kompetitivni pogled na svet pojačava kompulzivne
crte zato što takve osobe smatraju da moraju da izbegavaju greške, koje bi mogle biti
iskorišćene protiv njih.
Osobe sa ovim profilom mogu izgledati donekle rigidno, nesigurno, distancirano i
nepoverljivo. S druge strane, dobro prilagođene osobe sa ovim personalnim klasterom mogu
biti u stanju da iskoriste neke od tih crta u sopstvenu korist. Njihova disciplinovana priroda
može doprinositi tome da budu savesne, vredne osobe sa sposobnošću da obraćaju pažnju na
detalje i slede pravila. Njihova zavisna stremljenja mogu se prevesti u izvesnu kongenijlnost i
motivaciju da budu voljeni i poštovani. Konačno, njihova kompetitivnost ih može načiniti
realističnim osobama koje su dovoljno zrele da shvate da ljudi obično ne dobijaju nešto
nizašta i da mora da vode računa o rizicima i alternativama pre no što donese odluku.

PROFIL 738A: Kompulzivno-Zavisno-Negativistična

Ovaj personalni stil karakterišu disciplinovanost, zavisnost i negativizam. To su osobe
koje pokušavaju da izbegnu očekivani kriticizam površno se predstavljajući na prijateljski i
popustljiv način, ali koje su, takođe, u priličnom gardu i defanzivne (Donat, Geczy i sar.
1992). Osobe sa visokim skorovima na ovim skalama naglašavaju potrebu za izbegavanjem
grešaka. Obično su uredne i planiraju budućnost. Veoma su savesne, dobro pripremljene i
vole planski da obavljaju svoj posao. Pokušavaju da budu efikasne, pouzdane, vredne i
istrajne.
Uprkos svojim perfekcionističkim stremljenjima, strahuju da nisu dovoljno sposobni,
tako da, ukoliko su potpuno prepušteni sebi samima, neće biti u stanju da sastave kraj s
krajem. Voleli bi da imaju nekog ko bi brinuo o njima i podmirivao njihove potrebe, ali imaju
tendenciju da se vređaju na bilo kakvu kontrolu koju bi drugi mogli vršiti kao cenu za
emocionalnu podršku. Ova uvredljivost eliminiše mogućnost da postanu zavisni od nekog.
Zbog konflikta između potrebe za podrškom i borbe protiv kontrole i zavisnosti sklone
su promenama raspoloženja bez očiglednog razloga. Povremeno, mogu biti druželjubivi i
angažovani, ali potom mogu postati ljuti i uvredljivi (ozlojeđeni). Nakon toga, mogu se
osećati krivim i kajati se. Krug se zatvara kada ponovo postanu druželjubivi i kooperativni.
Drugim rečima, protiv svoje nesigurnosti se bore tako što krivicu projektuju (pripisuju)
nekada sebi, a nekada drugima. Drugi stil izazvan istim bazičnim konfliktom uključuje
upotrebu pasivno-agresivnih odbrana. U takvim slučajevima, svoju ozlojeđenost pokušavaju
da kontrolišu kroz opstrukcionističke manevre, koji im dopuštaju da ventiliraju svoju ljutnju
(gnev, bes) na prikrivene načine bez upadljivog ugrožavanja zavisnog odnosa.
Kompulzivni element u ovom personalnom stilu može ovim osobama otežati
asimilovanje u sredinu. Na primer, situacije koje se iznenada menjaju ili situacije u kojima
pridržavanje pravila ne vodi do željenog ishoda, za njih mogu biti više stresne nego za druge
ljude. Međutim, ovakve osobe se dobro uklapaju u situacije u kojima je važno biti tačan i
minuciozan (preterano precizan).
Klijenti kompulzivnog personalnog stila lakše uspostavljaju terapijski savez sa
profesionalcem koji je formalan, pristojan, tačan i predvidiv. Održavanje izvesne distance i
davanje dozvole klijentima da kontrolišu značajne delove seanse takođe doprinosi da se
osećaju lagodnije. Vrednovaće objašnjavanje dijagnoze, prirode "bolesti" i očekivanog toka
tretmana (kognitivni pristup). Sa teškoćom se uspostavlja dublji terapijski savez, kao i
konfrontacija sa odbranama koje koriste, pokušaj uvećanja tolerancije prema drugima ili
prepuštanje njihovoj kontroli. Obično zahtevaju izvesnu podršku i osiguranje u terapijskom
kontekstu. Može biti korisno postaviti jasna ograničenja i dati im onoliko nezavisnosti koliko
je to moguće, ohrabrivati ih da donose svoje sopstvene odluke pre nego nuditi im sugestije i
preporuke.

PROFIL 740: Kompulzivno-Histrionični

Kod osoba ovog profila ličnosti dominiraju crte disciplinovanosti i dramatičnosti. Ove
tendencije se, međutim, na neki način sukobljavaju. Dramatične osobe, na primer, imaju
tendenciju da budu emotivne, intenzivne u svojim odnosima i impulsivne. S druge strane,
disciplinovane osobe, koje preterano kontrolišu svoje emocije, distancirane su u odnosima i
pažljivo planiraju svoje ponašanje. Osobe kod kojih ove dve tendencije postoje zajedno često
nisu u stanju da ih dobro integrišu i obično su u snažnom unutrašnjem konfliktu. Usled toga,
mogu izgledati ćudljivo ili emocionalno labilno. Povremeno mogu biti više investirane i
intenzivne, ali onda se mogu uplašiti gde će ih ovakvo ponašanje odvesti i postati više rigidne
i kontrolisane.
Stavljaju akcenat na pojavnost, dajući prioritet pristojnom ponašanju, zavisnosti i
pokušaju da kroz život izbegnu greške. Visoko vrednuju, na primer, pravilno oblačenje,
posedovanje čiste i uredne kuće itd. Mogu pokušavati da budu savesne, efikasne, pouzdane,
vredne i istrajne.
Manje savesni i pouzdani atributi često probijaju kontrolu koju oni pokušavaju da
uspostave. To je ona strana koja traži stimulacije, uzbuđenje i pažnju i koja je emotivna. Tako,
povremeno bivaju upadljivi i aktivno traže potvrđivanje ili odobravanje i naklonost. Često su
senzibilni za tuđa osećanja i koriste ovo znanje kako bi izazvali željene reakcije. Visoko su
reaktivni na svoju sredinu i često postaju duboko involvirani, ali to obično ne traje dugo.
Često ostavljaju pozitivan prvi utisak. Sposobnost da reaguju u nepredividivim
situacijama, budnost, zainteresovanost i traženje pomoći čini ih zanimljivim na zabavama i
sličnim okupljanjima. Osobe sa ovim personalnim stilom imaju dobre coping strategije
(Retzlaff & Deatherage, 1993). Međutim, često imaju problema u balansiranju kontrole nad
emocijama i potrebe za zadobijanjem pažnje, stimulacije i naklonosti.
Formiranje terapijske alijanse sa ovim osobama može biti lakše ukoliko terapeut vodi
formalne i uredne seanse. Još važnije je, možda, da im se omogući im da budu u centru
pažnje, da dobijaju potrebno odobravanje, naklonost i podršku.

PROFIL 750: Kompulzivno-Narcistički

Povišeni skorovi na skali Kompulzivnosti i Narcizma ukazuju na istaknutost crta
disciplinovanosti i samouverenosti, što je Millon (1996) nazvao "birokratsko kompulzivni"
stil. Osobe sa ovim crtama imaju dobre coping strategije (Retzlaff & Deatherage, 1993) i, u
nekim slučajevima, su visoko funkcionalne. Ovaj tip ličnosti, međutim, nađen je i među
muškarcima koji zlostavljaju svoje supruge (Lohr i sar. 1988).
Aspekti disciplinovanosti ukazuju na naglasak na perfekcionizmu i održavanju
kontrole nad sredinom. Osobe koje dobijaju povišenja na ovim skalama pomalo su defanzivne
i nerado priznaju sopstvene greške i promašaje. Povremeno mogu biti viđene kao suviše
nefleksibilne, formalne ili pristojne i mogu formirati distancirane odnose sa drugima.
Zajedno sa elementima disciplinovanosti, ove osobe imaju tendenciju da osećaju da su
sposobnije od drugih. To su osobe nezavisne-od-polja, koje se više oslanjaju na sopstvena
osećanja ili sudove nego na mišljenja drugih. Često stvaraju atmosferu samouverenosti. Mogu
imati teškoća u prihvatanju tuđih ideja i obavljanju onoga što im se kaže. Takve situacije
mogu prouzrokovati konflikt sa drugima.
Klijenti upravo opisanog personalnog stila mogu nalaziti da je lakše uspostaviti
terapijski savez sa profesionalcima koji su formalni, pristojni, tačni, predvidivi i u stanju su da
im se dive. Održavanje izvesne distance i dopuštanje klijentima da kontrolišu značajne delove
seanse takođe bi moglo doprineti da se osećaju spokojnije. Druge korisne ideje uključuju
tumačenja dijagnoza, prirode "bolesti" i očekivanog toka tretmana. Sa teškoćom se
uspostavlja dublji terapijski savez, kao i konfrontacija sa odbranama koje koriste, pokušaj
uvećanja tolerancije prema drugima ili prepuštanje njihovoj kontroli.

PROFILI NEGATIVISTIČNOG KLASTERA

PROFIL 8A00: Negativstični

Negativistična skala opisuje ozlojeđene osobe. Ovaj personalni stil rezultira iz dve
pretpostavke o svetu koje je teško integrisati. Ovakve osobe, prvo, pretpostavljaju da moraju
da se oslanjaju na druge zato što nisu u stanju da napreduju bez njihove podrške; to su "ljudi
kojima su potrebni ljudi". Druga premisa je da ne mogu sebi dopustiti da zavise od drugih.
Mogu osećati da drugi nisu dovoljno zainteresovani da bi bili pouzdani, da zavisnost od
drugih nije socijalno prihvatljiva tako da će zbog toga "ostavljati loš utisak" i da bi drugi
mogli da ih iskoriste ukoliko nisu stalno na oprezu.
Ove dve pretpostavke o životu obično dovode do jednog od dva različita bihejvioralna
obrasca. Osobe pasivno-agresivnog substila nose se s konfliktom tako što spolja izgledaju
popustljivo, ali istovremeno napore drugih ne podržavaju u potpunosti. Suprotna, eksplozivna
varijanta uključuje oscilacije između, s jedne strane, osećanja sreće i sposobnosti da od života
izvuku više nego što su očekivali i, s druge strane, osećanja da su prevareni i da se s njima
loše postupa.
Ponašanje negativističnih osoba se menja u skladu sa tim. Povremeno su prijatni i
ljubazni prema drugima, a u drugim situacijama mogu biti razdražljivi, agresivni ili odbojni
(hostilni). Dalje, mogu osećati krivicu i izgledati kao da se kaju i da su željni saradnje. Često
mogu biti optimistični i budućnost videti kao svetlu, ali ovo se menja, naizgled bez razloga, u
suprotno gledište. Energično i produktivno raspoloženje, zajedno sa visokim ciljevima, može
ih karakterisati u nekim situacijama, ali u drugim slučajevima teže da smanje svoje ciljeve i
postanu manje produktivni.
Mogu biti fleksibilni i promenljivi, senzibilni i responzivni na svoju sredinu, ali,
takođe, mogu izgledati ćudljivo i nepredvidivo. Projekcija je važna odbrana, ali smer
projekcije ima tendenciju da se menja od sebe ka drugima i obrnuto (vice versa). Uglavnom
su ljuti, konfliktni i ozlojeđeni. S njima je obično teško postupati i predstavljaju izvestan
problem gde god da odu. Skloni su visokom nivou emocionalnog ventiliranja (acting-out-u)
kao coping-mehanizam pod stresom (Vollrath i sar. 1995). Povišenja na Negativističnoj skali
su udružena sa više povišenja na drugim skalama nego što bi bilo očekivano za bilo koju
drugu od preostalih sedam osnovnih personalnih skala (Chick i sar, 1994). Ovaj stil je istaknut
među alkoholičarima (Craig i sar. 1985), zavisnicima od droga (Craig & Olson, 1990),
pacijentima s hroničnim bolovima (Jay i sar. 1987) i klijentima sa paničnim poremećajima
koji prekidaju tretman pre vremena (J.Reich, 1990).
Terapeuti mogu nalaziti da je korisno da se nad ovakvim klijentima ne uspostavlja
kontrola koja nije neophodna. Pošto se lako vređaju na bilo koju kontrolu koja se vrši nad
njima, ova taktika može sprečiti da terapijski odnos postane previše konfliktan. Takođe, mogu
imati dobiti i od spoznavanja svog uobičajenog načina funkcionisanja i tendencije da
projektuju negativna osećanja na druge.

PROFIL 8A12A: Negativistično-Shizoidno-Izbegavajuće

Ovaj profil ličnosti ukazuje na negativistički personalni stil sa introverzivnim i
izbegavajućim elementima. Čest je kod gnevnih muškaraca sa nepsihotičnim psihijatrijskim
poremećajima (Greenblatt & Davis, 1992). Povišenja na Negativističkoj skali su udružena sa
više povišenja na drugim skalama nego što je očekivano za bilo koju od ostalih sedam
osnovnih personalnih skala (Chick i sar. 1994).
 Ovaj personalni stil proističe iz dve pretpostavke o svetu koje je teško integrisati. Prva
je da moraju da se oslanjaju na druge zato što nisu u stanju da napreduju bez njihove podrške,
tj. to su "ljudi kojima su potrebni ljudi". Druga premisa je da ne mogu dopustiti da zavise od
drugih. Obično osećaju da su drugi nedovoljno zainteresovani da bi bili pouzdani. Ove dve
pretpostavke podrazumevaju dva različita/opozitna bihejvioralna obrasca. Osobe pasivno-
agresivnog substila nose se sa konfliktom tako što spolja izgledaju popustljivo, ali
istovremeno napore drugih ne podržavaju u potpunosti. Suprotno, eksplozivna varijanta
uključuje oscilovanja između, s jedne strane, osećanja sreće i sposobnosti da izvuku od života
više nego što su očekivali i, s druge strane, osećanja da su prevareni i da se s njima loše
postupa. U skladu sa tim menja se i njihovo ponašanje. Ponekad su prijatni i ljubazni, a
ponekad mogu biti razdražljivi, agresivni ili odbojni (hostilni). Dalje, mogu osećati krivicu,
izgledati pokajnički i željni saradnje. Često mogu biti optimistični i videti budućnost kao
svetlu, ali ovo se menja, naizgled bez razloga, u suprotnost. U nekim situacijama može ih
karakterisati energičnost i produktivnost uz visoke ciljeve, ali u drugim slučajevima teže tome
da smanje svoje ciljeve i postanu manje produktivni.
Mogu biti fleksibilni i promenljivi, senzibilni i responzivni na svoju sredinu, ali,
takođe, mogu izgledati ćudljivo i nepredvdivo. Projekcija je značajna odbrana, a može biti
upravljena na sebe ili na druge. Najčešće, pak, ove osobe imaju tendenciju da budu ljute,
konfliktne i ozlojeđene; s njima je često teško postupati i one mogu predstavljati problem gde
god da odu.
Ove osobe, takođe, drže emocionalnu distancu od drugih. Do izvesnog stepena su
nezainteresovane za interpersonalne odnose i mogu biti nedovoljno vešte u razumevanju i
nijansiranju emocija. Ova osobina može voditi ravnodušnosti prema međuljudskim odnosima.
Štaviše, obično se plaše odbacivanja. Usled toga, socijalne situacije su im neprijatne i
izbegavaju ih. Ograničavaju broj odnosa koje uspostavljaju i teže da imaju površna
prijateljstva i saveze koji su pre poznanstva nego prijateljstva.
U pokušaju da uspostave terapijski odnos, za terapeuta može biti korisno da izbegne
da kontroliše ove klijente na načine koji nisu neophodni. Pošto klijenti teško prihvataju bilo
kakvu kontrolu, korišćenje minimalne kontrole i direktiva može sprečiti da terapijski odnos
postane suviše konfliktan. Klijenti, takođe, mogu imati dobiti od spoznavanja svog
uobičajenog načina funkcionisanja i tendencije da projektuju negativna osećanja na druge.

PROFIL 8A2A0: Negativističko-Izbegavajući

Ovaj profil definiše personalni stil koji karakterišu ozlojeđenost i strah od
odbacivanja. Povišenja na Negativističkoj skali su udružena sa više povišenja na drugim
skalama nego što se očekuje za bilo koju od ostalih sedam osnovnih personalnih skala (Chick
i sar. 1994). Ovaj profil, sa dodatnim povišenjem na skali Agresivnosti, je tipičan za osobe
dijagnostikovane kao granični poremećaj ličnosti (McCann, Flynn & Gersh, 1992); pokazano
je da oni predstavlja 18% psihijatrijske populacije i moguće je da će ovakve osobe imati
brojne psihijatrijske simptome (Donat, Geczy i sar. 1992). Prema Greenblatt-u i Davis-u
(1992), negativistično-izbegavajući stil je najčešći profil kod gnevnih psihotičnih muškaraca.
Ovaj personalni stil, sa svoje dve varijante opisane kasnije, je u toj meri čest kod ljudi sa
posttraumatskim stresnim poremećajem da njegovo prisustvo ima značajnu dijagnostičku
vrednost (Munley, Bains, Frayee & Schvartz, 1994). Ovaj stil je, takođe, pronađen i među
alkoholičarima (Retylaff & Bromley, 1991), posebno onima koji su depresivni (McMahon &
Davidson, 1986); zavisnicima od opijata (Craig i sar, 1985) i bulimičarima (Garner i sar.
1990). Na žalost, ovaj personalni stil je povezan sa slabim odgovorom na tretman ( Garner i
sar. 1990). Antoni i sar. (1985) nalaze da ovaj personalni stil reprezentuje subgrupu klijenata
koji dobijaju 2-8 / 8-2 MMPI kod.
 Osobe sa visokim skorovima na ovim skalama obično imaju nisko samopoštovanje i
sebe vide kao neadekvatne ili bezvredne. Važan deo njihove psihološke odbrane predstavlja
projekcija; tendencija da tragaju za nekim koga će okrivljavati je uobičajena. U njihovom
pesimističkom pogledu na svet drugi ljudi su tipično oslikani kao hladni i odbacujući. Stoga,
uprkos slabog Self-imidža, ove osobe ne stavljaju druge na pijedestal i obično su svesni
ograničenja koja drugi mogu imati.
Osobe sa ovim profilom imaju konfliktne interpersonalne odnose. Pošto se plaše da se
može desiti da ne budu viđeni u dobrom svetlu, interpersonalne situacije povezuju sa
preuzmanjem značajnog emocionalnog rizika. Neki su osamljenici koji se povlače u svoj svet
fantazija, nervozni su i osećaju se neprijatno kada su sa drugima. Međutim, obično su to
osetljive osobe, koje su svesne svojih sopstvenih osećanja i emocionalnih reakcija koje
izazivaju u drugima.
Zajedno sa konfliktima oko toga da li bi trebalo da stupaju u odnose sa drugima, imaju
tendenciju i da budu ćudljivi i ozlojeđeni. Tako, povremeno mogu biti druželjubivi i
kooperativni, ali onda mogu postati opstruktivni, negativistični ili hostilni, samo da bi se
kasnije osetili krivim i ponašali pokajnički. U nekim slučajevima, ove fluktuacije raspoloženja
su manje uočljive i s konfliktom se postupa kroz prikriveni opstrukcionizam. Ovaj obrazac
dobro funkcioniše zato što im dozvoljava da se nose i sa konfliktom zavisnosti i strahom od
odnosa sa drugima kroz iste projektivne odbrane. Tako, negativistični odgovor dozvoljava
saradnju bez submisivnosti i doprinosi formiranju odnosa koji druge drži na distanci.
Negativizam povremeno može imati pozitivnu stranu, zato što postoje osobe koje su u stanju
da se istaknu kao buntovnici.
Klijenti kao što su ovi verovatno će biti ambivalentni u vezi psihoterapije i verovatno
će se osećati neprijatno tokom seanse. Terapeut može lakše uspostaviti terapijski savez
ukoliko nađe način da minimizira kontrolu i zahteve koje im postavlja kako bi izgradili
odnose koji su slobodniji od konflikata. Iako uveravanje u prihvatanje može biti neophodno,
terapeut ne bi trebalo da bude suviše topao i prihvatajući, zato što bi takav pristup mogao biti
suviše zastrašujući za osobe koje moraju da drže izvesnu interpersonalnu distancu. Međutim,
terapeut treba da bude tolerantan na klijente koji mogu biti razdražljivi, ili čak i odbojni
(hostilni), tokom seanse.
Jednom pošto je terapijski savez uspostavljen, terapeut bi mogao poželeti da koristi
odnos kako bi pomogao klijentima da istraže svoje emocionalne reakcije i razviju
produktivnije načine upravljanja svojim osećanjima. Terapeut mora da izbegne da ne bude
opažen kao da je "na drugoj strani ograde", neosetljiv i odbacujući.

PROFIL 8A2A3: Negativistično-Izbegavajuće-Zavisni

Ovaj profil kombinuje ozlojeđenost, strah od odbacivanja i osećanje neadekvatnosti.
Povišenja na Negativističkoj skali udružena su sa više povišenja na drugim skalama nego što
bi se moglo očekivati za bilo koju od ostalih sedam osnovnih personalnih skala (Chick i sar.
1994). Štaviše, negativistično-izbegavajuće-zavisni profil obično je povezan sa graničnim
poremećajem ličnosti (Lewis & Harder, 1991). Kao varijanta negativističko-izbegavajućeg
stila, ovaj profil se sreće obično kod muškaraca sa posttraumatskim stresnim poremećajem
(Munley i sar. 1994). Uobičajen je među alkoholičarima (McMahon i sar. 1986, 1989) i
povezan je sa karakternim disturbacijama i kontinuiranom zloupotrebom alkohola (McMahon,
Davidson, Gersh & Flynn, 1991). Ovaj profil je moguć i kod klijenata sa depresijom major
(Stankovi, Libb, Freeman & Roseman, 1992) i povezan je sa istorijom suicidalnih pokušaja
(Joffe & Regan, 1989). Depresivni klijenti sa ovim personalnim profilom povoljno reaguju na
antidepresive (Joffe & Regan, 1989).
Osobe sa ovim personalnim stilom su ćudljive i menjaju raspoloženje bez očiglednog
razloga. Povremeno mogu biti druželjubive i angažovane, a onda postati gnevne i ozlojeđene;
kasnije pak, mogu se osećati krivim i kajati se. Krug se zatvara kada ponovo postanu
druželjubivi i kooperativni. Drugačiji substil iste bazične personalne prirode nađen je među
osobama koje svoju ozlojeđenost ventiliraju kroz opstruktivne manevre, koji im omogućavaju
da svoj gnev ispolje bez ugrožavanja interpersonalnih odnosa.
Većina ovih osoba oseća se prilično nesigurnim. Misle da su drugi talentovaniji,
sposobniji i vredniji od njih. Međutim, mogu strahovati da će, ukoliko ih drugi upoznaju,
uočiti njihove nedostatke i odbaciti ih. Nervozni su i osećaju se nelagodno kada stupaju u
odnose, zato što smatraju da ih drugi ljudi zapravo ne vole. Ovu nelagodnost zaobilaze
izbegavanjem socijalnih odnosa. Usled toga često vode usamljenički život, prilično su
udaljeni od ljudi, koje smatraju nedostojnim svog poverenja. Ipak, voleli bi da budu cenjeni i
imaju želju za boljim međuljudskim odnosima.
Prilično su ambivalentni u pogledu uspeha terapije i osećaju se nelagodno tokom
seanse. Njihova zavisnost, pak, može omogućiti terapeutu izvestan uticaj kroz demonstraciju
"ljubaznosti" (Hyer i sar, 1991). Uspostavljanje terapijskog saveza može se olakšati kroz
minimiziranje kontole i zahteva koji se postavljaju takvim klijentima. Terapeut treba da im
pruži doživljaj prihvaćenosti. Međutim, mora voditi računa da ne izgradi odnos koji je toliko
topao i prihvatajući da postane ugrožavajući za osobe koje moraju da drže izvesnu
interpersonalnu distancu. Terapeut treba da bude tolerantan na klijente koji su razdražljivi ili,
čak, pomalo hostilni.
Jednom pošto je terapijski savez uspostavljen, terapeut bi trebalo da pokuša da ga
iskoristi kako bi pomogao klijentima da istraže svoje impulsivne emocionalne reakcije i
razviju mnogo produktivnije načine obrade osećanja. Ovo se mora izvesti taktično, tako da
terapeut ne bude viđen kao neosetljiv i odbacujući.

PROFIL 8A2A6A: Negativistično-Izbegavajuće- Antisocijalni

Ovaj profil ličnosti karakteriše osobe sa konfliktnim, izbegavajućim i kompetitivnim
crtama. Povišenja na Negativističnoj skali su udružena sa više povišenja na drugim skalama
nego što bi se moglo očekivati za bilo koju od ostalih sedam bazičnih personalnih skala
(Chick i sar. 1994). Kao varijanta negativistično-izbegavajućeg stila, ovaj profil se obično
sreće kod muškaraca sa posttraumatskim stresnim poremećajem (Munley i sar. 1994). Nađen
je i kod 10% muškaraca koji zlostavljaju svoje supruge (Hamberger & Hastings, 1986).
Najdominantnija karakteristika ovog personalnog stila je ambivalencija u odnosu sa
drugima. Ove osobe imaju nizak nivo samopoštovanja i osećaju da nisu naročito sposobne ili
obdarene. Imaju tendenciju da generalizuju ovu procenu i na druge. Tako, iako se ne osećaju
dobro vezano za sebe, oni teže da omalovaže druge da su podjednako bezvredni.
Obično osećaju da im je potrebna pomoć drugih, ali istovremeno imaju teškoća u
prihvatanju njihove pomoći zato jer svet vide kao kompetitivno mesto gde se svako bori da
dobije iste beneficije, koje su limitirane. Za njih, oslanjanje na druge predstavlja rizik zbog
mogućnosti da će iskoristiti njihovo poverenje i upotrebiti ih za svoje sopstvene ciljeve.
Ove osobe su često ekstremno osetljive na negativni feedback. Strahuju da bi drugi
mogli formirati loše mišljenje o njima i da neće dovoljno ceniti njihovo prijateljstvo. Krajnji
rezultat je konstantna budnost na znake odbacivanja kada su u socijalnim interakcijama.
Interpersonalni odnosi bude anksioznost i nelagodu. Pošto su često nervozni kada stupaju u
odnose sa drugima, ovaj stres izbegavaju "držeći se sebe samih". Kada stupaju u odnose
distancirani su, površni i anksiozni.
Obično doživljavaju veliku količinu besa. Neki upravljaju svojim besom kroz
opstrukcionističke manevre. Mnogo češće, pak, to su eksplozivne osobe koje pokazuju
hostilnu (odbojnu, neprijateljsku) osećajnost, neustrašivost (odsustvo straha) i osvetoljubivost.
Hyer i sar. (1991) su govorili da ovaj personalni stil počiva na stavu "uhvatiću-te-pre-nego-
što-ti-uhvatiš-mene". Hostilna osećanja vremenom mogu da slegnu (opadnu) i ostave ih u
pokajničkom raspoloženju, tako da će još jednom pokušati da budu ljubazni i kooperativni,
samo da bi kasnije bili nadvladani ozlojeđenošću.
Kada tretira klijenta sa ovim personalnim stilom, terapeut bi trebalo da razmotri
mogućnost njihove ambivalentnosti prema terapiji i doživljavanja nelagodnosti tokom seansi.
On može da podstakne (olakša, facilitira) uspostavljanje terapijskog saveza minimiziranjem
kontrole i zahteva koji se postavljaju ovim klijentima. Međutim, ne bi trebalo da bude suviše
topao i prihvatajući, zato što to može biti ugrožavajuće za osobe kojima je neophodno da drže
izvesnu interpersonalnu distancu. Pored toga, terapeut mora da bude tolerantan na klijente
koji mogu biti razdražljivi ili, čak, pomalo i hostilni.
Jednom pošto je terapijski savez uspostavljen, terapijski odnos bi mogao da se
upotrebi da pomogne klijentima da istraže svoje emocionalne reakcije i razviju produktivnije
načine vladanja sopstvenim osećanjima. Terapeut bi trebalo da vodi računa kako ne bi bio
opažen kao da je na "suprotnoj strani", te viđen kao neosetljiv i odbacujući.

PROFIL 8A37: Negativistično-Zavisno-Kompulzivni

Kombinacija ozlojeđenosti, osećanja neadekvatnosti i perfekcionističkog stava
predstavlja stigmu negativistično-zavisno-kompulzivnog personalnog stila. Osobe koje imaju
ovaj tip ličnosti nemaju visoko poštovanje za sopstvene sposobnosti ili dostignuća i osećaju
da im je neophodna pomoć drugih. Njihov "siromašni" Self-imidž delom je rezultat njihovih
visokih očekivanja. Ove osobe teže bezgrešnom životu. Imaju ideje o tome kako bi stvari
trebalo raditi i retko ko je u stanju da ta očekivanja ispuni. Njihov svet je visoko idealističan,
ali lišen heroja, zato što ni oni sami, ni drui nisu u stanju da odgovore tom idealu. Ovakve
situacije ih dovode u zamku. S jedne strane, osećaju se neadekvatnim da ispune sopstvene
potrebe i voleli bi da imaju nekog od koga bi mogli da zavise. Međutim, rezervisani su prema
sposobnosti drugih i često imaju zamerki prema pomoći koju bi mogli da prime.
Psihološka adaptacija na ove prisile je klinički evidentna. Povremeno, ove osobe
mogu izgledati kooperativno i kao da traže pomoć, pažnju i osiguranje. Međutim, one se
takođe, pojavljuju i kao pristojne, formalne i kontrolišuće. Iako povremeno mogu izgledati
opstrukcionističke i ljute, ovaj gnev će potpuno zadržati pod kontrolom i obično će se prazniti
na prikrivene načine. Povišenja na Negativističkoj skali su udružena sa više povišenja na
drugim skalama nego što bi bilo očekivano za bilo koju od ostalih sedam bazičnih personalnih
skala (Chick i sar. 1994).

PROFIL 8A40: Negativistično-Histrionični

Negativitističko-histrionični, ili "burni histrionični" (Millon, 1996), personalni stil
opisuje osobe koje su i ozlojeđene i dramatične. Ove osobe nemaju visoko mišljenje ni o sebi
ni o drugima. Neke osobe koje su nesigrne u vezi svojih sopstvenih sposobnosti mogu dobiti
diševni mir nalazeći nekoga od koga mogu da zavise. Interpersonalni stav koji negativistično-
histrionične osobe imaju, međutim, ima tendenciju da eliminiše opciju dobijanja pomoći kao
životnu alternativu. One osećaju da zavisnost od drugih nije prihvatljiva, da će zavisnost
učiniti da izgledaju loše i da će ih eventualno ljudi kritikovati zbog potrebe za ovakvom
vrstom odnosa. Stoga se veorvatno suočavaju sa jednim nerešivim konfliktom približavanja-
izbegavanja: ako ne zavise od drugih, osećaće se nelagodno zbog toga jer se plaše da neće biti
u stanju da zadovolje svoj potrebe. Ako formiraju zavisni odnos, neće morati da birnu o tome
kako da "sastave kraj s krajem", ali će im postati nelagodno zbog pozicije u koju će biti
stavljeni.
Ponašanje osoba sa negativistično-histrioničnim personalnim stilom obično flukturia.
Povremeno mogu biti ljubazni i kongenijalni. Uskoro, međutim, počinju da vređaju druge i
mogu postati neprikladno agresivni ili čak hostilni; ovo se, takođe, može promeniti i okrenuti
(pretvoriti) u krivicu i kajanje. Prijateljsko i kongenijalno ponašanje koje može uslediti
zatvara bihejvioralni krug. Osobe sa sličnim tipom ličnosti, ali drugačijim stilom, ispoljavaju
svoje konflikte bez ovih oscilacija u ponašanju. Ovaj obrazac uključuje to da površno
izgledaju kao da su prijateljski i kongenijalni, dok prikriveno igraju negativističku i
opstrukcionističku ulogu.
Osobe koje dobijaju ovakve skorove imaju veliku potrebu za pažnjom i naklonošću.
One konstantno traže stimulaciju i isticanje. Lako ispoljavaju svoja osećanja i imaju prilično
intenzivne, kratkotrajne emocije. Kada su u najboljoj formi, mogu izgledati ljubazno,
šarmantno i sofisticirano (prefinjeno).
Povišenja na Negativističkoj skali su udružena sa više povišenja na drugim skalama
nego što se može očekivati za bilo koju od drugih sedam osnovnih personalnih skala (Chick i
sar. 1994). Štaviše, istraživanja su pokazala da oko jedne trećine alkoholičara u tretmanu ima
negativistično-histrionični personalni stil (Donat, 1988; Donat i sar, 1991). To je
najdominantniji personalni stil među klijentima sa paničnim poremećajem (J.Reich, 1990).
Nađen je kod mnogih osoba koje su dobijale 7-8 / 8-7 profil na MMPI (Antoni i sar. 1987).
Sa klijentima ovog personalnog stila najbolje je izbegavati nametanje. Pošto se lako
vređaju na bilo kakvu kontrolu, ova taktika može sprečiti da terapijski odnos postane previše
konfliktan. Suportativni odnos bi bio onaj u kome je klijent u centru pažnje. Terapeut bi
trebalo da ima toleranciju na ispoljavanje emocija i da bude u stanju da prihvati izvesnu
količinu konflikta. On, takođe, mora voditi računa da klijente unapred pripremi za period kada
će postati ljuti na terapeuta, te spremni da ga prekinu. Ovakvi klijenti, takođe, mogu imati
dobiti od spoznaje toga kako obično funkcionišu, kao i tendencije da projektuju negativna
osećanja na druge.

PROFIL 8A56A: Negativistično-Narcistično-Antisocijalni

Negativistično-narcistično-antisocijalni profil ličnosti definiše konfliktni personalni
stil sa dominacijom crta samopouzdanosti i kompetitivnosti. Ova kombinacija često vodi u
ozlojeđenost i teškoće u upravljanju besom. Mnoge osobe koje imaju ovakav obrazac skorova
izgledaju konfliktno i ćudljivo i menjaju svoje emocije i ponašanja od trenutka do trenutka.
Izgledaju razdražljivo, nestabilno ili nestalno (čudno, nastrano) i obično imaju nisku
toleranciju na frustracije. Mogu oscilovati između entuzijazma i raspoloženosti, s jedne
strane, i ozlojeđenosti i svojeglavosti, s druge. Povremeno mogu osećati krivicu i pokušati da
budu ljubazni i kooperativni, ali uskoro počinju da vređaju druge i postaju kritični, ljuti ili
prkosni. Umesto da budu ćudljive ili eksplozivne, osobe sa ovim obrascem MCMI skorova
daju oduška svojoj ozlojeđenosti usvajajući opozicioni obrazac ponašanja. Njihov gnev
(ljutnja) onda može biti manje vidljiv, ali kroz svoj negativizam, neodgovornost i pasivnost
oni se "svete" čineći druge ljutim (gnevnim).
Deo ozlojeđenosti koju doživljavaju dolazi od opažanja da su oni bolji drugih. Svet
vide kao takmičarsko mesto, gde svako mora da se bori za iste, limitirane nagrade. Međutim,
oni nisu u stanju da integrišu ove dve pretpostavke o svetu, zato što ako bi zaista bili
superiorni, trebalo bi da zadovolje svoje potrebe bez neophodosti da se takmiče sa "nižima od
sebe". Upravo ovaj konflikt i nedostatak integracije su ono što često vodi bilo kom problemu
u psihološkom funkcionisanju koji navode.
Pronađeno je da je ovaj personalni obrazac uobičajen među onima koji
zloupotrebljavaju droge (Craig & Olson, 1990). Povišenja na Negativističkoj skali su
udružena sa više povišenja na drugim skalama nego što se može očekivati za bilo koju od
ostalih sedam bazičnih personalnih skala (Chick i sar. 1994). Na pozitivnom polu, osobe sa
ovim personalnim stilom su nezavisne i ne lepe se za druge. Obično su ponosne i izbegavaju
situacije u kojima bi mogle biti ponižavane.
Ukoliko treba uspostaviti snažnu terapijsku alijansu, terapeuti bi trebalo da obrate
pažnju na narcističke potrebe ovih klijenata. Oni mogu imati tendenciju, na primer, da odbace
bilo kakvu interpretaciju koja zvuči kritički. Kada se osete ugroženim, mogu postati ljuti i
kriviti terapeuta za stvarne ili zamišljene propuste ili greške. Držanje klijenata u osećanju da
je terapeut na njihovoj strani i izbegavanje kompetitivnih ili konfliktnih (suprotstavljajućih)
postupaka zahtevaće taktičnost i napor. Terapeut mora napraviti ravnotežu između toga da
bude bezuslovno podržavajući i da postavlja granice. Takva ravnoteža zahteva da terapeut
dozvoli klijentima dosta kontrole nad odnosom i da ograniči polje eksploracije u kome se daje
negativni feedback.

PROFIL 8A6A0: Negativističko-Antisocijalni

Negativistično-antisocijalni personalni stil karakterišu crte ozlojeđenosti i
kompetitivnosti. Ova kombinacija vodi konfliktnim i ćudljivim osobama koje često menjaju
svoja osećanja i ponašanja. Osobe sa ovakvim skorovima lako se uznemire (potresu) i imaju
nisku toleranciju na frustracije. Povremeno mogu osećati krivicu i pokušati da budu ljubazne i
kooperativne, ali uskoro počinju da vređaju druge i postaju mnogo kritičnije, što može imati
čak jedan ljutiti ili prkosni element.
Ovakve oscilacije rezultiraju iz konfliktnog pogleda na sebe i sredinu. S jedne strane,
ovakve osobe su obično svesne svojih ograničenja i mogu osećati da treba da zavise od drugih
da bi zadovoljile neke od svojih potreba. S druge strane, izgleda da svet vide kao
kompetitivno mesto, životnu trku u kojoj čovek mora biti jak, dominantan, adekvatan i voljan
da opstane (preživi). Oni obično guše pozitivna osećanja, kao što su ljubaznosti, darežljivosti,
i učtivosti zbog verovanja da će ih ova osećanja učiniti slabim, ranjivim i podložnim
eksploataciji drugih. Način da prežive (opstanu) konceptualizuju ka agresiji, energičnosti,
samopouzdanosti i defanzivnosti. Osećaju da moraju biti svesni mogućih manipulacija od
strane drugih i pokušati da postignu nadmoć kad god je moguće. Povišenja na Negativističnoj
skali su udružena sa više povišenja na drugim skalama nego što se može očekivati za bilo
koju od ostalih sedam osnovnih personalnih skala (Chick i sar. 1994).
Kada se radi o narcističko-antisocijalnom personalnom stilu, terapeut treba da ostane
neintruzivan (nenametljiv), vodeći računa da ne zauzme nijednu vodeću poziciju među
raspoloživim opcijama ukoliko nije neophodno. Ovaj stav će ohrabriti klijente da donose
samostalne odluke i smanjiće konflikt u terapijskom odnosu. Kada klijenti koriste
maladaptivne projektivne mehanizme, terapeut to treba da interpretira. Međutim, bilo kakva
konfrontacija mora se sprovoditi pažljivo zato što su ovi klijenti skloni da feedback opaze na
kompetitivan način i bore se sa uvidima koji su im ponuđeni. Terapeut mora zaštiti terapijski
savez i učiniti sve što je potrebno da održi osećanje klijenata da je na on njihovoj strani.

PROFIL 8A6A4: Negativistično-Antisocijalno-Histrionični

Osobe sa negativističko-antisocijalno-histrioničnim profilom ličnosti karakterišu
elementi ozlojeđenosti, kompetitivnosti i dramatičnosti. Obično su gnevne, ćudljive i sklone
su čestim promenama raspoloženja (labilne). Drugi ih vide kao opstrukcioniste i osobe koje
teže da pristupe životu tako što sve redešinišu, tj. retko prihvataju stvari na način na koji su im
prezentovane.
Opozitnost ovih osoba generiše konflikt, te su obično agresivne, ako ne i hostilne, u
svojim interakcijama sa drugima. Osobe sa ovakvim skorovima imaju tendenciju da naglase
svoju sposobnost da ostanu nezavisne i nisu sklone da rade ono što im drugi kažu.
Kompetitivne su po prirodi i mogu biti viđene kao da se ponašaju na neosetljivo u borbi za
prestiž. Obično su nepoverljivi, skloni su da ispituju motive drugih, imaju pretpostavku da
moraju da budu oprezni i u gardu ukoliko žele da zaštite sebe/opstanu. Imaju tendenciju da
okrivljuju druge za bilo šta što krene pogrešno. One su "preosetljive" osobe: lako se uzbude i
lako uznemire (oneraspolože, potresu), naginju ka tome da druge tretiraju na grub ili zao
način i da postanu ljute kadgod su konfrontirane (suočene) ili suprotstavljene.
 Gnev i emocionalna labilnost koju izgleda da ove osobe imaju rezultira iz
konfliktualnih pogleda na sebe i okolinu. S jedne strane, imaju tendenciju da budu svesne
svojih sopstvenih ograničenja i mogu osećati da moraju da zavise od drugih kako bi zbrinule
neke od svojih potreba. S druge strane, izgleda da svet vide kao kompetitivno mesto u kome
se mora biti snažan, dominantan, adekvatan (dovoljan) i voljan (spreman) radi opstanka.
Obično guše (zataškavaju) pozitivnije emocije, kao što su ljubaznost, dobrota, darežljivost,
uljudnost, učtivost, otmenost zbog verovanja da će ih ova osećanja učiniti slabim, ranjivim i
neotpornim na eksploataciju drugih. Osetljivi su na moguće manipulacije drugih, ali ne i na
vlastite (uključujući i povremenu eksploataciju).
Negativizam ovih osoba može biti podstaknut njihovim histrioničnim tendencijama.
Izgleda da imaju potrebu da budu u centru pažnje i mogu lako početi da se dosađuju u bilo
kojoj situaciji koja postane rutinska. Njihova opozitnost verovatno služi da ispuni njihove
potrebe za pažnjom - čak i ako na jedan abrazivan i neproduktivan način - zato što je
neproduktivno ponašanje "podesno" da bude primećeno. Zapravo, opozicionizam i traženje
pažnje može kreirati začarani krug (circulus vitiosus) koji je teško slomiti, zato što njihov
opozicionizam ima tendenciju da zadovolji nekoliko njihovih psiholoških potreba. Povišenja
na Negativističnoj skali su udružena sa više povišenja na drugim skalama nego što bi bilo
očekivano za bilo koju od drugih sedam osnovnih personalnih skala (Chick i sar. 1994).

PROFIL 8A70: Negativistično-Kompulzivna

Negativistično-kompulzivni personalni stil može biti opisan kao ozlojeđen i
disciplinovan. Varijanta ovog personalnog stila, sa takođe povišenom skalom Shizoidnosti,
modalni je profil za gnevne i psihotične psihijatrijske klijente (Greenblatt & Davis, 1992).
Povišenja na Negativističkoj skali su udružena sa više povišenja na drugim skalama nego što
se može očekivati za bilo koju od drugih sedam osnovnih personalnih skala (Chick i sar.
1994).
Negativistično-kompulzivni stil rezultira iz dve pretpostavke o svetu koje je teško
integrisati. Ove osobe prvo pretpostavljaju da imaju potrebu da se oslanjaju na druge zato što
nisu u stanju da dobro rade bez njihove podrške. Druga premisa je da bi one trebalo da teže
sopstvenoj perfekciji. Ove dve pretpostavke dovode do jednog od dva različita bihejvioralna
obrasca.
U pasivno-agresivnom substilu, osoba postupa sa konfliktima tako što je površno
popustljiva, ali istovremeno ne podržava napore drugih u potpunosti. Suprotno, ćudljiva
varijanta uključuje kolebanje između, s jedne strane, osećati se srećnim i biti u stanju da
dobiju više od života nego što su očekivali i, s druge strane, osećati se prevarenim ili
maltretiranim. Ponašanje se menja u skladu sa tim. Povremeno, ove osobe tretiraju druge na
prijatan i prijateljski način, ali mogu biti i razdražljive ili hostilne. Kasnije mogu doživeti
krivicu i ostaviti utisak kooperativnosti i pokajništva. Energično i produktivno raspoloženje,
zajedno sa visokim ciljevima, može ih karakterisati u nekim situacijama, ali u drugim
slučajevima ove osobe su sklone da snize svoje ciljeve i postanu manje produktivne.
Ovakve osobe daju prvenstvo izbegavanju grešaka. Imaju tendenciju da budu uredne i
planiraju budućnost. Savesno se pripremaju i pokušavaju da planski obavljaju svoj posao.
Teže da budu efikasne, pouzdane, vredne i istrajne. Često stupaju u odnose na previše
poštujući i servilan način, ali mogu biti i donekle rigidne, perfekcionističke i zahtevne. Imaju
znatnih problema u donošenju samostalnih odluka.
Negativistično-kompulzivne osobe mogu biti ćudljive i razdražljive. Projekcija je
važna odbana, ali smer krivice teži da se menja od sebe ka drugima (problem odgovornosti i
lokusa kontrole). Uglavnom, imaju tendenciju da budu ozlojeđene i konfliktne. S njima je
teško postupati i predstavljaju izvestan problem gde god da odu.
 Korisno je ne pokušavati da se osobe ovog personalnog stila kontrolišu ukoliko to nije
neophodno. Pošto su ovi klijenti skloni da se vređaju na bilo kakvu kontrolu koja im se
postavlja, ova taktika može sprečiti da terapijski odnos postane previše konfliktan. One,
takođe, mogu imati koristi i od spoznavanja toga kako inače funkcionišu i imaju tendenciju da
projektuju negativna osećanja na druge.