Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - десети час 1/6

Наставак израде испитног задатка

б) Према [1,2] кавитацијска резерва постројења је:

,
док се кавитацијска резерва пумпе дефинише као:

Овде су:
 pe – апсолутни притисак у усисном резервоару,
 Hsgeo – усисна геодезијска висина пумпе, одн. висина за коју је тежиште усисне
прирубнице пумпе подигнуто у односу на ниво воде у усисном резервоару,
 - струјни губици у делу постројења до усисне прирубнице пумпе, -
тотални притисак на улазу пумпе,
 - притисак паре у тачки засићења,
 ρ – густина течности на радној температури.

Кавитцијску резерву пумпе даје произвођач, док кавитацијску резерву постројења

одређује пројектант.

Кавитацијска резерва постројења за случај скице постројења у оквиру овог задатка износи:

Кавитацијска резерва пумпе се очитава из дијаграма за проток кроз деоницу 1, односно

кроз пумпу (Слика 2.) и износи
На Слици 1. су представљенен криве кавитацијске резерве пумпе и постројења за пример
из овог задатка ( крива , крива је
дата таблично у оквиру текста задатка). У пресечној тачки се налази гранични проток,
који износи Q≈59 l/s. За мање вредности протока је и тада нема
кавитације. Кавитација се јавља када је .
С обзиром да је гранични проток већи од протока са којим ради пумпа, може се и одавде
закључити да ће пумпа радити у режиму безбедном од кавитације, односно
безкавитацијскком режиму.
Одређивање кавитацијског параметра пумпе изгледа као на Слици 2. На њој се види да је
.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - десети час 2/6

120
NPSEA
NPSEP
[J/kg] 100
NPSEР
80

60 NPSEA

40

20 нема кавитације кавитација

0
0 20 40 60 80 Q[l/s] 100

Слика 1. Одређивање области кавитације

200
Y [J/kg]
150
РТП YA,3
YA,2 РТС
100
NPSEА (Y* + YA,2) = Yекв

50
NPSEP YA,1
NPSEA
Y*
0
Q1
0 20 40 60 80 Q [l/s] 100

-50 Слика 2. Одређивање кавитацијске резерве пумпе

-100

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - десети час 3/6

в) Нова радна тачка се одређује применом услова задатка и закона сличности. За

постизање жељеног протока у грани 2, регулише се рад пумпе, променом броја обртаја. За
овај случај је закон сличности испуњен, али ни тада у потпуности, за екстремно мале и
велике протоке [2].
Захтевано је да проток кроз цевовод 2 износи 0 l/s. Из карактеристике напора
цевовода 2, за нулти проток следи да је напор у рачви, односно јединична струјна енергија
радне тачке система, једнака статичком делу напора деонице 2 у рачви Р, тј.
.

Напомена:
Приликом промене неког од енергетских параметара у оквиру система, требало би,
свакако, поново проверити и смер струјања у деоници 2.

На овај начин је одређен важан параметар за прорачун система. Како је енергија у рачви Р
иста, са било које стране да јој приђемо, одређена је енергија у једној тачки система. На
основу једначине континуитета за рачву Р, следи да је проток кроз цевовод 1 и пумпу
једнак протоку кроз цевовод 3.

Напор са којим ради пумпа се, сада, добија када на енергију у рачви додамо губитке које
пумпа савлађује у оквиру деонице 1 са новим протоком , који је, још увек, непознат.
Односно:

где је: - напор пумпе са новим бројем и протоком , - напор цевовода 1 са

протоком . Ова релација, директно, следи из проширене Бернулијеве једначине.
Претходна једначина служи за графичко одређивање нове радне тачке пумпе (РТП')
(Слика 3.). Испрекидана стрелица представља наношење (доња мала витичаста
заграда) на (на Слици 3. се види горња витичаста заграда која је нанесена). Сабирање
се обавља при истом протоку , како се види на ознакама.

Ово све се може написати и на други начин:

Одавде следи да сада кроз РТС’ пролази нова редукована крива напора пумпе . Она је
настала редуковањем криве напора пумпе за нови број обртаја (која је непозната!) са
кривом напора цевовода (која је позната, јер није било интервенције на цевоводу 1).

Значи, сада се крива произвођача свела на криву . Крива потрошача је, и даље, само
крива напора цевовода 3 - .

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - десети час 4/6

200
Y [J/kg] Yaf
YРТП'  Y ' РТП’
Q1'
150
'
YРТС  YР'  gH geo,2  120J/kg YA,3
C РТС’
100

YРТС'  Y '*
Q1'
50
YA,1

YA,1 Q'
0 ' '
1

0 10 20 30
QC
40
Q1  Q3 50 60 Q [l/s] 70

-50
Слика 3. Одређивање нове радне тачке пумпе (РТП’) и нове брзине обртања

Када
-100 се одреди РТП', очитају се њени параметри, који се користе за израчнавање
коефицијента криве сличности, односно афиности, као:
.
Једначина криве афиности је:
.
Она следи из закона сличности [1,2].

Међусобно су сличне само оне тачке које леже на истој криви сличности, одн. афиности.
То су, у овом случају, тачке РТП' и С. Оне имају исте значице протока, напора и степена
корисности. Тачка С је настала у пресеку криве сличности и старе криве напора пумпе (за
стари број обртаја n).

Једнакост значица напора је искоришћена за одређивање једначине криве афиности.

Једнакост значица протока се користи за одређивање новог броја обртаја, тако да се добија
следећи однос:

Из дијаграма на Слици 3. се може очитати проток за сличну тачку С: QС ≈ 37 l/s.

Сада је нови број обртаја пумпе n’ ≈ 1764 min-1. При овом броју обртаја би вода у деоници
2 мировала.

За одређивање нове снаге пумпе, потребан је нови степен корисности, који се не може
директно одредити, већ посредно, преко сличне тачке С, јер, како је испред наведено
ηС=ηРТП’.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - десети час 5/6

Одређивање степена корисности је дато на слици 3. Мора се водити рачуна да се степен

корисности одређује из таблично задате криве степена корисности, за стари број обртаја,
за проток QС ≈ 37 l/s, и то из дијаграма, а не линеарном интерполацијом из табличних
података, јер се подаци добро апроксимирају са полиномом четвртог степена.

200
Y [J/kg]
η [%] Yaf
150 РТП’
YA,3

C РТС’
100
ηC = ηРТП’

50
YA,1

0
0 10 20 30
QC
40
Q1'  Q3' 50 YA,2 60 Q [l/s] 70

-50

Слика 6. Одређивање степена корисности пумпе

Из дијаграма са слике 6. се види да је . На основу једнакости степена корисности

сличних тачака С и РТП', како је испред наведено, добијен је и степен корисности нове
радне тачке .

Сада се може одредити снага пумпе у новој радној тачки:

И на овом месту се подсећа да се у претходном изразу запремински проток замењује у

[m3/s], а вредност степена корисности у децималном запису. Значи водити рачуна да се
вредности очитане из дијаграма, у оквиру овог задатка, претворе у одговарајуће
вредности. Већ је више пута наведено да је вредност густине воде у оквиру задатака овог
курса, ако се другачије не дефинише, 1000 kg/m3.

Домаћи задатак

Урадити задатак у целости за случај да је Hgeo,3=12 m> Hgeo,2=1,5 m. Сада прво проверити
смер струјања у грани 3.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - десети час 6/6

Литература:

[1] Протић З., Недељковић М. (2006): Пумпе и вентилатори – проблеми, решења,

теорија, Едиција: Механика флуида и Хидрауличне машине, Машински факултет,
Београд, пето издање.
[2] Недељковић М. (школска 2007/08): Предавања из изборног предмета Пумпе и
вентилатори, Машински факултет, Београд.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе