Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - осми час 1/8

Рачунски задатак

Кроз постројење које је приказано на слици 1. протиче 72 m3/h воде. Дати су следећи
подаци: Hgeo = 40 m, Hs,geo= 5 m, hs = 0,3 m, hd = 1 m, d = 0,1 m, Ls = 50 m, Ld = 100 m, λ =
0,02, ζs = 0,1, ζk = 1,2, ζv = 0,8.

Одредити:

а) Напор пумпе и показивање уређаја прикључених на усис пумпе (вакуумметра) и на

потис пумпе (манометра).

б) Напор пумпе ако се између усисног и потисног цевовода угради повратни цевовод
(приказан црткасто на скици) у коме су губици занемарљиви.

Слика 1. Скица постројења.

Израда задатка:

a) Задатак је, скоро у потпуности, преузет из књиге Пумпе и вентилатори [1] (бр. 39. на
109. стр. и 52. зад. на 144. стр.). Такође је био излаган и у оквиру аудиторних вежби
истоименог предмета и предмета Хидрауличне машине 1, од стране асистената мр
Радомира Килибарде и Дејана Ђукановића, па се излаже и на овом месту.

Студентима се саветује да погледају први начин израде у оквиру наведених задатака у

збирци. Решавање на овај начин се ослања на запис проширених Бенулијевих једначина од
пресека е-е до усисног пресека на улазу у пумпу и од потисног пресека, на излазу из

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - осми час 2/8

пумпе, до нивоа слободне течности у потисном резервоару i-i, који је приказан у оквиру
[4]. Овде ће се задатак решавати применом записа карактеристике напора цевовода (YA ).
Карактеристика напора цевовода за цевовод приказан на слици 1.:
(1)
Приметити да се висине нису дате у односу на неку упоредну раван, већ у односу на ниво
течности у неком резервоару, где је у овом случају у питању усисни.
Замењујући бројчане вредности у претходну једначину, уочавајући да у усисном и
потисном резервоару владају атмосферски, односно барометарски притисци - pb (зато је
дат ниво слободне течности у њима и обележен са: ), добија се да је:

(2)
Односно:
(3)
Добијена је карактеристика напора цевовода у функцији од запреминског протока, која је
приказан на дијаграму на слици 2.

3500
Y [J/kg]
3000

2500

2000

1500

1000

РТ
500

Q [m3/s]
0
0 0,01 0,02 0,03 0,04 0,05 0,06 0,07 0,08 0,09 0,1

Слика 2. Крива напора цевовода. Одређивање радне тачке пумпе.

Уношењем вредности протока у дијаграм на слици

2, добија се радна тачка пумпе, иако није позната крива напора пумпе. Са слике 2. се види
да пумпа ради са јединичном струјном енергијом од приближно 500 J/kg.

Дакле, радна тачка пумпе је РТ .

Вредност јединичне струјне енергије пумпе се могла одредити и уврштавањем вредности
протока у једначину (3):

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - осми час 3/8

Јединична струјна енергија пумпе и цевовода се поклапају када је систем у динамичкој

равнотежи, односно управо онда када je пумпа спрегнута, и ради, са цевоводом, како је у
оквиру извода са претходних вежби [4] наглашено, тј. Y=YA. Значи, пумпа ”удовољава”
захтевима система.
Разлика у вредностима Y и YA је у овом случају настала због тачности очитавања са
дијаграма (слика 2.).

Према дефиницији [1, 2], јединична струјна енергија се одређује на следећи начин:
(4)
Јединична струјна енергија на потису пумпе је:

(5)

где су следеће вредности мерене на мерном месту, утврђеном одговарајућим стандардом

за испитивање, на потисној страни пумпе: апсолутни притисак, просечна брзина,
геодезијска висина (положај) тежишта мерног пресека.

Аналогно је и за јединичну струјну енергију на усису пумпе (Ys).

Како су пречници цевовода на усису и потису пумпе исти, то је разлика у кинетичким

енергијама у овим пресецима занемарљива, односно: . Такође се занемарује и
висинска разлика између тежишта дефинисаних мерних пресека. Сада из једначине (4)
следи да је јединична струјна енергија:
(6)
Да би се одредили апсолутни притисци у дефинисаним пресецима, прави се мала
дигресија у област струјнотехничких мерења. Детаљи ове јако интересантне и преко
потребне материје се излажу у оквиру предмета Техника мерења и сензори.

С обзиром, како је вакуумметар постављен, а имајући у виду да је црево од мерног места

на цевоводу до самог уређаја испуњено водом, из једначине хидростатике следи да је
његово показивање:
(7)
Разматрање је аналогно и за мерно место на потису пумпе:
(8)

Заменом првих облика једначина (7) и (8) у једначину (6), добија се:
(9)
Да би се одредила тражена показивања мерних инструмената, потребно је написати бар
једну проширену Бернулијеву једначину. Нека то буде једначина од нивоа е-е до мерног
места на усису пумпе:

(10)

Из претходне једначине следи да је показивање вакуумметра:

Машински факултет Универзитета у Београду
Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - осми час 4/8

Сада, из једначине (9), следи да је показивање манометра:

б) Када би укључили цевовод приказан црткасто на слици 1. настао би затворени

(кружни) систем код кога нема геодезијске висине. Пошто је текстом задатка речено да се
у додатом (црткастом) цевоводу, укупни успутни губици (локални и на трење) могу
занемарити, јединична струјна енергија пумпе је онда:

Како је добијена вредност напора пумпе скоро 4,4 пута мања од првобитне, може се
закључити да је висина дизања течности јако битна за прорачун и одабир пумпе.

Домаћи задатак

1. Да ли би се вредност показивања вакуумметра (ps,v) променила у случају да се он

постави испод усисног цевовода на истој висини (hs)?
2. Одредити јединичну струјну енергију пумпе за случај да губици у повратној
(црткасто представљеној на слици 1.) деоници нису занемарљиви. Коефицијент
карактеристике повратног цевовода је упола мањи од коефицијента карактеристике
усисног цевовода. Пумпа и даље ради са протоком од 72 m3/h.

СПРЕЗАЊЕ ПУМПИ (БЕЗ ПРЕТХОДНЕ РЕДУКЦИЈЕ КРИВЕ НАПОРА)

Паралелна спрега

Овде ће бити приказана спрега две пумпе, чије су криве напора познате и различите (слика
4.). У реалним случајевима, пре било каквог спрезања пумпи или цевовода, врши се
умањење напора пумпе или тзв. редукција, о чему ће бити речи у оквиру следећих извода
са аудиторних вежби.

Схематски се паралелна спрега две пумпе приказује на начин приказан на слици 3.

QI I

Q Q
1 2
QII II

Слика 3. Схема паралелне везе две хидрауличне пумпе.

На овом месту ће се напоменути да постоји електро-механичко-хидрауличко-пнеуматска

Машински факултет Универзитета у Београду
Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - осми час 5/8

аналогија, која је од значаја, између осталог, и приликом решавања сложенијих електро

или хидрауличких схема [3].
Пад притиска између тачака 1 и 2 (слика 3.) је исти независно од путање флуида, кроз
пумпу I или II. Писањем једначине континуитета (или првог Кирхофовог закона у случају
електричних схема) за чворове 1 и 2 се добија да је: .
Графоаналитички поступак се изводи из претходних тврдњи, тако да се при истим
напорима сабирају одговарајуће вредности протока за пумпе I и II, што је приказано на
слици 4, за случај једне вредности јединичне струјне енергије Y = 200 J/kg. То, наравно,
важи и за све остале вредности напора.

600
Y [J/kg]

500

400

300

200
YI YII (YI + YII)пар.

100

0
0 0,05 QI за 0,1 QII за 0,15 QI + QII за 0,2 Q [m3/s] 0,25
Y=200 J/kg Y=200 J/kg Y=200 J/kg
Слика 4. Приказ паралелне спреге две пумпе.

Редна спрега

Схема редне спреге две пумпе је дата на слици 5.

I II

1 2
Q=QI=QII
Слика 5. Схема редне везе две хидрауличне пумпе.

Приликом проласка кроз редну спрегу две пумпе (између тачака 1 и 2), флуид бива
обогаћен енергијом Y = YI + YII. На слици 5. се види да је проток кроз обе пумпе исти.

Графоналитички поступак се заснива управо на овом опису редне спреге. Поступак се

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - осми час 6/8

заснива на сабирању напора ове две пумпе при истим протоцима. На слици 6. је дат
пример за случај вредности запреминског проток Q = 0,06 m3/s. Поступак сабирања
напора, при истим протоцима, важи и за остале вредности на дијаграму (слика 6.).
900
Y [J/kg]
800
(YI + YII)редно
700
YI +YII за
600 Q=0,06 m3/s

500
YII
400
YII за
Q=0,06 m3/s
300
YI
200
YI за
100
Q=0,06 m3/s

0
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1 0,12 Q [m3/s] 0,14

Слика 6. Приказ редне спреге две пумпе.

ОДРЕЂИВАЊЕ РАДНЕ ТАЧКЕ СИСТЕМА (СПРЕГЕ) И РАДНЕ ТАЧКЕ ПУМПЕ

600
Y [J/kg]

500

YА
400

300

РТПI РТПII РТС

200

YI YII (YI + YII)паралелно

100

0
0 0,05 0,1 0,15 0,2 Q [m3/s] 0,25

Слика 7. Одређивање радне тачке паралелне спреге (РТС) и појединачно пумпи (РТПI и
РТПII).

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - осми час 7/8

На слици 7. је дат поступак одређивања радне тачке система и сваке од пумпи

појединачно. Раднe тачке су дефинисане следећим вредностима запреминсог протока и
јединичне струјне енергије: РТС , РТПI
и РТПII . Вредност збира
запреминских протока пумпи појединачно мора дати запреминки проток који дефинише
РТС-а. То овде јесте случај, јер 0,04 m3/s + 0,09 m3/s = 0,13 m3/s. На основу ових вредности
се одређују степени корисности, вредности кавитацијске резерве пумпи и снаге.

Слично је урађено и за редну спрегу пумпи (слика 8.). Раднe тачке су дефинисане
следећим вредностима запреминсог протока и јединичне струјне енергије: РТС
, РТПI и РТПII
. Вредност збира напора пумпи појединачно мора дати
запреминки проток који дефинише РТС-а. То овде јесте случај, јер
90J/kg+290J/kg=380J/kg. На основу ових вредности се одређују степени корисности,
вредности кавитацијске резерве пумпи и снаге.

900
Y [J/kg]
800

(YI + YII)редно
700
YА
600

500
YII
РТС
400

300
YI РТПII
200

100
РТПI

0
0 0,02 0,04 0,06 0,08 0,1 0,12 Q [m3/s] 0,14

Слика 8. Одређивање радне тачке редне спреге (РТС) и појединачно пумпи (РТПI и РТПII).

Домаћи задатак

1. Прокоментарисати случај Q = 0,05 m3/s за РТС. Одредити радне тачке обе пумпе.
Посматрати дијаграм на слици 7.
2. Прокоментарисати случај Q = 0,12 m3/s за РТС. Одредити радне тачке обе пумпе.
Посматрати дијаграм на слици 8.
3. Које су предности једне, а које друге спреге?
Литература:
Машински факултет Универзитета у Београду
Катедра за худрауличне машине и енергетске системе
Пумпе и вентилатори (Аудиторне вежбе) - осми час 8/8

[1] Протић З., Недељковић М. (2006): Пумпе и вентилатори – проблеми, решења,

теорија, Едиција: Механика флуида и Хидрауличне машине, Машински факултет,
Београд, пето издање.
[2] Недељковић М. (школска 2007/08): Предавања из изборног предмета Пумпе и
вентилатори, Машински факултет, Београд.
[3] Чантрак С. (2005): Хидродинамика, Машински факултет, Београд, четврто издање.
[4] Чантрак Ђ. (школска 2007/08): Извод из аудиторних вежби: Пумпе и вентилатори –
седми час, Машински факултет, Београд.

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за худрауличне машине и енергетске системе