You are on page 1of 15

Библиотека „ПАУН” Едиција „ПЛАКАТ”

Уредник
ЗОРАН НЕДЕЉКОВИЋ

Рецензенти
МИЛОВАН ВИТЕЗОВИЋ
ЗОРАН НЕДЕЉКОВИЋ

Ликовна опрема
ЗОРАН ЖИВКОВИЋ

Графичка опрема
БОРО ЛАТИНОВИЋ

Издавач

КЊИЖЕВНО ДРУШТВО РАЗВИГОР Пожега


Хероја Бонџулића бб

За издавача

ЗОРАН НЕДЕЉКОВИЋ

Штампа

РО Штампарија
„ДИМИТРИЈЕ ТУЦОВИЋ” – Пожега

Издање прво, тираж 500

Штампање завршено децембра 1987.


ФРИЗИРАЊЕ ЈЕЗИКА

Писцу ових афоризама, као и многима, не одговара


шапутање у друштву а пуно тога је рекла и ако се "не разу-
ме у политику"!? Знамо да разговор на увце плоди разне
неистине и мућке, што нас води ка помисли да "малој већи-
ни" слух није у реду. Денчићевој не недостаје слуха да за-
пази све оно што би читали у будућим мемоарима и испо- Библиотека „ПАУН”
вестима "грешника" само она то чини много префињеним покренута је у спомен на рано преминулог
изразом јер "идејну борбу не води цитатима" нити "прави песника ПАУНА ПЕТРОНИЈЕВИЋА
добар роштиљ на жару борбе" већ подсећа да је "слобода (1936–1962)
крвљу плаћена, без обзира на групу". Њене поруке нас те-
рају да се најежимо пред истином, која нам сигурно не ос-
тавља мирну савест, јер све чешће признајемо пораз пред
њом слежући раменима у која бестидно кријемо образ. Не Почасни доживотни председник
каже народ џаба да "истина највише боли", а Весна Денчић Књижевног друштва РАЗВИГОР
се управо обраћа том народу "кога гледају из птичје пер- Момчило Тешић
спективе" и опомиње га, да "кад диже увис чела, причува
врат". Весна са кратким усхићењем тврди "да ће доћи и на-
ших пет минута" али се брзо повлаћи пред страхом да ће
баш тад "неко вратити сатове уназад" јер то чине и сада без
много разлога. * * *
Сви њени афоризми чине једну јединствену целину,
којих је данас све мање, а она, та целина, прераста у своје- Човек кад прича сам са собом све
врсну причу којој не недостаје оштрине јер је Весна "без му изгледа просто и зрело, чује ли то
длаке на језику па не осећа потребу за фризирањем" што је негде на страни, осети замор од
између осталог још по нечем издваја од осталих жена. глупих речи
Овом свему Денчићева налази оправдање у томе "да
нам је хумор у крви па је логично што нам се други смеју" Паун Петронијевић
али прети да ћемо је "запамтити по рукопису" а то није да-
леко од истине што ће надам се потврдити и читаоци ових
"људскоумних домишљаја.
ЗОРАН НЕДЕЉКОВИЋ
Весна Денчић

Поп по службеној дужности


У друштву не говори колико је људи сахранио.

се не шапуће
( афоризми )

Пожега, '87
Изгарали су за револуцију, Ради лакшег праћења представе,
сад дувањем разносе пепео. водећа улога подељена је на епизодне.

На жару борбе Упалите светла!


направише добар роштиљ. Светли примери су при крају снага.

Успомена на стара добра времена Представа се отказује због болести глумца,


лоцирана је на добро чуваном месту. неизвесно је када ће комунизам
бити постављен на сцену.

Отворена је нова галерија, Закопано благо лежи у темељима социјализма.


обешени су то заслужили. Добре виле су приватно власништво.

7 8
Ако изјавим да припадам себи, Штета што се не разумем у политику,
прогласиће ме националистом. имала бих много тога да кажем.

За оне који су имали шта да кажу, Идејна борба спроведена је цитатима.


нађен је алиби.

Укоричите своју савест, То што црвенимо пред светом


постићи ћете већи тираж. оправдава се као боја нашег опредељења.

Они без длаке на језику, Овакав продор сељака није виђен


не осећају потребу за фризирањем. још од погубљења Матије Гупца.

9 10
Обрађујући земљу, Плашим се да своју будућност
поткопали су систем. препустим у ваше руке,
много дрхте.

Једном ногом су у гробу, Управљали смо се за прстом


зато другом стоје чврсто на положају. који је одлетео у непознатом правцу.

Кад је будала на власти, Хумор нам је у крви,


дворска луда је неподобна конкуренција. многи нам се смеју.

Дали су ми власт у руке Непрестано лупање указује


и рекли да хитно предам другу да нам је земља стварно на добошу.
који је послао наруџбеницу.

11 12
У спорним минутима претресају се деценије. Не волим крем друштва.
То гоји.

Немојте узбуђивати јавност, Не плаћају порез на комодитет у глави.


после би требало и да је задовољите.

Демонстрације су окончане, Ако подигнемо увис чела,


модели се добро осећају. врат постаје изазов.

Од када је постала модни детаљ Егзистенцију је стекао на туђим плећима,


црвена боја је изгубила аутентичност. сад тражи и главу.

13 14
Ко има власт у кући,
зна пошто му је кућа.

Роварио је по земљи,
тражећи своје корене. Запамтићете ви мене!
По рукопису.

Потпорни стубови су остарили,


не ослањајте се на њих!

За живот дугујем родитељима,


а плаћам држави.

15
Пошто нису могли да је имају, Петсто година стајања у месту
шире гласине да је земља јалова. је добар разлог за одржавање
вековних традиција.

Књига је највећи пријатељ, Добро су се снашли,


још један од оних који се продају. чему онда промене?

Немојте ме ућуткивати, У кризи морала свако рибање је


моја мама је једва чекала да проговорим. сапунска опера.

Још увек смо на првој страни Кад дође наших пет минута
без обзира што окрећемо други лист. сатове ће вратити уназад.

17 18
Да смо се управљали по компасу Биографија у кратким цртама: Он!
не бисмо залутали.

Кад се губи глава, трпи тело. Комунисте разапињу на звезди.

Кад сам видела шта раде анђели, Ако је пут до комунизма трновит,
схватила сам да ту нема бога до батине. значи да неком цветају руже.

Профил незнаног јунака подсећа на неког, Послали су ме у ћорсокак,


ал' у њему не препознах брата. да видим колико је наших тамо.

19 20
Био је добар човек, Не само да су желели да будем најбоља,
обешен је за пример. него су ме први и гурнули.

Добар и луд су браћа. Родитељи су ме учили да будем добра и поштена,


Чудног ли братства? школа шта и како да радим,
улица је била најпоштенија.

Греје ме љубав према домовини, Мало знамо о нашим изборима,


а она мртва хладна. више нам лежи спољна политика.

Стигла је опомена одозго. Лепо је живети у трулој земљи


Грми. - рече црв задовољан и сит.

21 22
Његош се побринуо за венац, Боље што ништа не раде,
неколицина ће и за сахрану. у противном би држава морала још да плаћа.

Требало је подићи један споменик, Газили су смело.


па нек' се сви потпишу. По традицији.

Слобода је крвљу плаћена, Оспособљен је да буде глувонем,


без обзира на групу. а не мора баш све ни да види.

Тешко је осликати нашу ситуацију, Кад пацер игра шах, а аматер води политику,
нема уметнички правац. партија је у рукама противника.

23 24
У оно време нису били добро наштимовани,
зато им је химна звучала тако лично.

Карте су отворене,
Светлу будућност помрачује сјај звезда. партија је готова.

Далеко је земља Данска,


а трулеж се и овде осећа.

Из птичје перспективе народ је тако мали


да га је тешко гледати.

26
Ништа им не полази за руком, Општи примери су познати,
али зато добро газе. а било би боље да их не познајемо.

Са највећим жаром ковали смо братство и Колика је диоптрија визионара?


јединство, зато је тако добро оковано.

Долијте још мало уља, Не окрећи се сине,


нек' изгледа да смо се добро загрејали. читаћеш то у мемоарима.

Памтим само имена, Тешко је разумети наше братство.


презимена асоцирају на порекло. Без преводиоца.

27 28
Било је задовољство дружити се,
нигде луђег друштва.
Белешка о писцу:

Весна Денчић, рођена 30.XI.1963. године, у Београду. Живи


и пише у Београду.
Афоризми су јој објављивани у листовима:
Студент, Младост, НОН, Глас омладине, Експрес политика,
Реч младих, Илустрована политика, Новости 8, ЈЕЖ, Књи-
жевна реч, Дуга, Хус, и на радију: Студио Б, Београд 202, и
Београд 2.

Са афоризмом "Штета што се не разумем у политику,


имала бих много тога да кажем", заступљена је у Антоло-
гији српског сатиричног афоризма, коју је приредио Алек-
сандар Баљак, издавач "Филип Вишњић", Београд, 1987.

Ово је њена прва књига.

You might also like