Professional Documents
Culture Documents
Весна Денчић
СВЕТ НЕ МОЖЕ
ПРОПАСТИ
БЕЗ НАС
Рад / Београд
1996
Било је то у некој земљи сељака,
сами су се покопали.
4
Добро смо се укопали, Кад коњу скину улар
више ни непријатељ не би учинио. губи смисао за оријентацију
Осудили су га на живот.
Ово је година културе.
Тако пише у хороскопу.
5 6
Моле се штрајкачи да се врате на посао. Горуће проблеме решавају шмрком.
Влада је објавила обуставу рада.
7 8
Кад нужда закон мења
Непријатељ број један ту нешто смрди.
зачетак је серијске производње.
Поразивши непријатеља
Оптерећени су комплексима непроцењиве вредности. прешли су на своју територију.
9 10
Да памет и лепота не иду заједно Партија, то је више од игре!
доказује интелигенција која одлази из
земље.
11 12
Уведено је ванредно стање.
До сада је било изванредно.
Демонстрантима је дозвољено
да псују владу,
Коначно смо прогледали. Гле мрак!
али не може се некажњено
ометати саобраћај.
13
То нису моје речи, О мртвима све најлепше,
ја сам само писац. док се не отворе архиви.
15 16
Био је то добар човек, рече црв. Батина је из станице милиције изашла.
17 18
Писац није крив Нису убијали без потребе,
што цензор има покварену машту. све су то теоријски оправдали.
19 20
Ради сагледавања светле прошлости До коначне верзије историје
морао је да завлада мрак. обуздајте жртве!
Зар је за ово био потребан вођа?! Нит’ већег сина, нит’ мањег човека.
21 22
Од кад је уведен полицијски час Не плашим се за судбину сатире
знамо колико је сати. док постоји власт.
23 24
Наши хероји се не могу Прави визионар зна и ко ће га сахранити.
на прсте избројати.
Зато постоји операција множења.
25 26
Из извештаја: град спава као заклан, Нема будућности без прошлости,
нигде живе душе. рекоше и вратише нас у средњи век.
27 28
Правио је вицеве на свој рачун. Ко је у оно време имао шта да нам каже
Никог није вређао. сазнавали смо из читуља.
29 30
Диктатор воли свој народ, Жртва је увек на месту злочина.
до последњег.
31 32
Суђење ратним злочинцима код нас није спроведено, Што је демократија већа,
јер се код нас злочинци то има више посла за војску и милицију.
другачије третирају.
33 34
Мемоари су написани, Не могу да склопе примирје,
треба само дописати имена. непријатељ још увек даје знаке живота.
35 36
Кукавичје гнездо сада је митраљеско.
Умољавају се
добровољни даваоци крви
да стрпљиво сачекају Позив. Батина је из раја изашла, рече мазохиста.
38
Показали смо се као достојан противник, Наша школована омладина
била би грехота да нас сатру. по иностранству пере судове,
али тај проблем посматра филозофски.
39 40
Ко је још видео да се два братска народа Цео свет је полудео,
воле безгранично?! али ни наш допринос није мали.
Није мала ствар имати великог вођу. Председник није желео да се експонира,
пустио је друге да гину.
41 42
Наша историја је пуна славних људи, Комунистичка телевизија никад није
који су прошли неславно. говорила о криминалу,
и сви су мирно спавали.
43 44
Протестне вечери више нису толико Како сунце да нас огреје
занимљиве. Сви могу слободно да се врате кућама. кад смо на погрешној страни?!
45 46
Бележимо велике губитке,
али неће се на томе завршити.
48
Са Хрватима смо се разишли Народ не може без Вође.
тек кад смо добили свог Броза. Плаши се да лута сам.
49 50
Пензионери нам умиру природном смрћу. Наше традиционално слепило није могло
Од глади. сагледати последице великог визионара.
51 52
То што су нам цветале руже Минут ћутања понекад је минут среће.
довољно говори о квалитету ђубрета.
53 54
Рука која даје
увек је изнад руке која прима - батине.
55
политичког бешчашћа. Зато није необично што политичку
стварност види као онтологију небитног, као беду политич-
ке збиље.
ДУХОВИТА ОШТРОВИДОСТ
Разумљиво је њено непристајање на аутократски по-
редак, јер он угрожава опште добро и грађанске слободе.
Властодржац је често мета њене бодре и отржњујуће кри-
Дајте ми циљ тичке опсервације. Њено политичко чуло помогло јој је да
да оправдам средства сугестивно обликује своје уметничке реакције и своје сен-
(Весна Денчић) зибилне критичке неспокоје. Медитативност њеног подсм-
еха утемељена је у драми спознавања човековог зла и дес-
Својом новом књигом Свет не може пропасти без трукције. Ауторка покушава да исмеје аутистичку памет
нас, Весна Денчић заузела је важно место у чувеном Беог- која влада свуда унаоколо. Кад већ не може да је ограничи
радском афористичарском кругу. Њена уметничка инди- и укине - она је изврграва руглу и циничном презиру. А то
видуалност препознатљива је у доследности и бескомпро- што реагује снажно и неравносушно на брутализацију и
мисности, у мисаоној прегнантности и лапидарности изра- посрнуће стварности треба видети као начин њеног трага-
за. Њена иронијско-хуморна енергија готово да је неспоји- ња за својим сатиричким знаком. То је, у ствари, критичка
ва са крхким женским бићем. Што је најважније, она је ус- делотворност која је неспојива са апсурдном осећајношћу.
пела, пажљивим усавршавањем, да обликује своје мисли И да не заборавим, Весна Денчић један је од гради-
уверљиво и једноставно да им се ништа не може ни додати теља слободног јавног мњења и сатиричке слободе. Спо-
ни одузети. Оштроумост је нагнала не да се приклони игра- собност да из сурових и прозаичних парадокса извуче ду-
ријама пуке досетке већ да изведе своје мисли до рафини- ховите поенте њено је велико умеће. Духовита оштроум-
ране духовитости, да их учини логичним. Ауторка је трага- ност и критичко умовање стављају је у ред наших најлу-
ла за јасном представом, а онда је реским језиком облико- циднијих афористичара.
вала. То је и разлог што се њени афоризми лако уче напа-
мет. Понекад је довољно да запамтимо почетак, а онда нас
животно искуство води до краја. То је због тога што њени
афоризми живе у нама као индивидуално и колективно ис- Ратко Божовић
куство. По томе често подсећају на народне пословице.
Афоризми Весне Денчић понајчешће се темеље на
политичком етосу, на искуству о политичкој заједници. Чи-
ни се да ауторка нашу савремену историју доживљава као
махнито и хаотично збивање, као тортуру. Њена оштрови-
дост прониче у суштину идеолошких превара и демонизам
57 58
БЕЛЕШКА О ПИСЦУ
59