5.

УРЕЂЕЊЕ ВЛАСТИ I ‒ НАРОДНА СКУПШТИНА И ПРЕДСЕДНИК

РЕПУБЛИКЕ
УВОД

У овој лекцији обрађују се:

1) уставна правила о Народној скупштини;

2) уставна правила о председнику Републике.

Након савладане лекције:

1) разуме уставна правила о положају и надлежности Народне

скупштине, о саставу Народне скупштине, избору и трајању мандата
народних посланика, о имунитету народног посланика, о начину рада и
одлучивања у Народној скупштини, о заседањима Народне скупштине, о праву
предлагања закона, о референдуму и о распуштању Народне скупштине;

2) разуме уставна правила о положају и надлежности председника

Републике, о проглашењу закона, о избору, мандату и престанку мандата
председника Републике, о разрешењу председника Републике и о замењивању
председника Републике.

1) УСТАВНА ПРАВИЛА О НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ

Положај и надлежност Народне скупштине. ‒ Народна скупштина је највише

представничко тело и носилац уставотворне и законодавне власти у Републици
Србији.
Основна функција државног органа који има законодавну власт јесте
доношење закона.
У складу са наведеним положајем у систему власти, Народна скупштина је
надлежна да:
 доноси и мења Устав;
 одлучује о промени границе Републике Србије;
 расписује републички референдум;
 потврђује међународне уговоре кад је законом предвиђена обавеза
њиховог потврђивања;
 одлучује о рату и миру и проглашава ратно и ванредно стање;
 надзире рад служби безбедности;
 доноси законе и друге опште акте из надлежности Републике Србије;
  даје претходну сагласност на статут аутономне покрајине;
 усваја стратегију одбране;
 усваја план развоја и просторни план;
 усваја буџет и завршни рачун Републике Србије, на предлог Владе;
 даје амнестију за кривична дела.
Поред тога, у оквиру својих изборних права, Народна скупштина:
- бира Владу, надзире њен рад и одлучује о престанку мандата Владе и
министара;
- бира и разрешава судије Уставног суда (по Уставу, Народна скупштина
бира пет судија Уставног суда; Уставни суд чини 15 судија);
- бира председника Врховног касационог суда, председнике судова,
Републичког јавног тужиоца, јавне тужиоце, судије и заменике јавних
тужилаца, у складу са Уставом (судије и заменике јавних тужилаца бира
само када се први пут бирају на те функције);
- бира и разрешава гувернера Народне банке Србије и надзире његов
рад;
- бира и разрешава Заштитника грађана и надзире његов рад;
- бира и разрешава и друге функционере одређене законом (на пример:
Законом о забрани дискриминације предвиђено је да Повереника за
заштиту равноправности бира Народна скупштина).
Народна скупштина врши и друге послове одређене Уставом и законом (на
пример, Уставом је одређено да Народна скупштина разрешава председника
Републике због повреде Устава).

Народна скупштина је носилац уставотворне и законодавне власти у

Републици Србији.
Најважније надлежности Народне скупштине јесу да: 1) доноси и
мења Устав; 2) доноси законе; 3) усваја буџет Републике Србије; 4)
бира Владу и одлучује о престанку мандата Владе; 5) одлучује о рату и
миру; 6) одлучује о разрешењу председника Републике због повреде
Устава.

По Уставу, о Народној скупштини се доноси закон. У складу с тим, донет је Закон о

Народној скупштини, којим су уређени положај, надлежност, организација и начин
рада и одлучивања Народне скупштине, као и друга питања од значаја за рад Народне
скупштине. Одређена питања у вези са организацијом и начином рада Народне
скупштине, поступцима за доношење аката Народне скупштине, као и друга питања
која нису уређена Законом о Народној скупштини, уређују се Пословником Народне
скупштине.
Састав Народне скупштине, избор и трајање мандата народних посланика. –
Народна скупштина је једнодома и чини је 250 народних посланика, који се бирају на
непосредним изборима, тајним гласањем, у складу са законом. У Народној скупштини
обезбеђују се равноправност и заступљеност полова и представника националних
мањина, у складу са законом. Избор и престанак мандата народних посланика уређен
је Законом о избору народних посланика.
По Закону о избору народних посланика, посланици се бирају у Републици
Србији као једној изборној јединици, на основу изборних листа политичких странака,
страначких коалиција, других политичких организација и изборних листа које
предложе групе грађана. Органи за спровођење избора су Републичка изборна
комисија и бирачки одбори. Посланички мандати расподељују се сразмерно броју
добијених гласова, односно свакој изборној листи припада број мандата који је
сразмеран броју добијених гласова (дакле, мандати се расподељују по систему
сразмерног представништва, тј. по пропорционалном изборном систему). У
расподели мандата учествују само изборне листе које су добиле најмање 3% гласова
од укупног броја гласова бирача који су гласали у изборној јединици. Политичке
странке националних мањина и коалиције политичких странака националних мањина
учествују у расподели мандата и кад су добиле мање од 3% гласова од укупног броја
бирача који су гласали. Републичка изборна комисија расподељује мандате применом
система највећег количника (тај систем назива се ДʼОнтов систем, а представља један
од могућих система расподеле мандата у оквиру пропорционалног изборног система).
Изборе за народне посланике расписује председник Републике, 90 дана пре
истека мандата Народне скупштине, тако да се избори окончају у наредних 60
дана. Прву седницу Народне скупштине заказује председник Народне скупштине из
претходног сазива, тако да се седница одржи најкасније 30 дана од дана проглашења
коначних резултата избора. Народна скупштина на првој седници потврђује
посланичке мандате. Народна скупштина конституисана је потврђивањем мандата
две трећине народних посланика. На одлуку донету у вези са потврђивањем мандата
допуштена је жалба Уставном суду, који по њој одлучује у року од 72 сата.
Конституисањем Народне скупштине (потврђивањем мандата две трећине народних
посланика) престаје мандат претходног сазива Народне скупштине.
Мандат народног посланика почиње да тече даном потврђивања мандата у
Народној скупштини и траје четири године, односно до престанка мандата народних
посланика тог сазива Народне скупштине. Народни посланик не може бити
истовремено посланик у скупштини аутономне покрајине, нити функционер у
органима извршне власти и правосуђа. Народни посланик такође не може обављати
ни друге функције, послове и дужности за које је законом утврђено да представљају
сукоб интереса.

Народна скупштина је једнодома и чини је 250 народних посланика,

који се бирају на непосредним изборима, тајним гласањем. Мандат
народног посланика траје четири године.

Имунитет народног посланика. – По Уставу, народни посланик ужива имунитет.

Имунитет народног посланика изражава се у два облика.
 Прво, народни посланик не може бити позван на кривичну или другу
одговорност за изражено мишљење или гласање у вршењу своје посланичке
функције.
Друго, народни посланик који се позвао на имунитет не може бити притворен,
нити се против њега може водити кривични или други поступак у коме се може
изрећи казна затвора, без одобрења Народне скупштине.
Први облик имунитета штити народног посланика кад врши посланичку
функцију, и то тако што успоставља његову неодговорност за изражено мишљење
(говор) и гласање у Народној скупштини. За изражено мишљење изван Народне
скупштине (које није изражено у вршењу посланичке функције) народни посланик је (у
смислу овог облика имунитета) одговоран као и сваки други грађанин. Овај облик
имунитета обезбеђује народном посланику слободу изражавања и слободу гласања
кад врши своју посланичку функцију, јер га унапред ослобађа одговорности за оно што
каже и за то како гласа. Ова неодговорност важи не само док народном посланику
траје мандат, већ и по престанку мандата, јер је потпуна слобода изражавања
мишљења и гласања могућа само ако имунитет штити народног посланика и после
престанка његовог мандата.

Народни посланик не може бити позван на кривичну или другу

одговорност за изражено мишљење или гласање у вршењу своје
посланичке функције.

Други облик имунитета штити народног посланика у погледу његових поступака

и активности изван вршења посланичке функције. То је процесни имунитет, који
спречава примену општег правног режима на народног посланика без одобрења
Народне скупштине. Наиме, без одобрења Народне скупштине, народни посланик који
се позвао на имунитет не може бити притворен, нити се против њега може водити
кривични или други поступак у коме се може изрећи казна затвора. Сврха овог
имунитета јесте да штити народног посланика од тенденциозног оптуживања с
циљем вршења притиска на њега у погледу тога како ће вршити посланичку функцију
(на пример како ће гласати о одређеном питању). Имунитет има правно дејство само
ако се народни посланик позове на имунитет. Али, ако се народни посланик не позове
на имунитет, Народна скупштина има право да успостави имунитет. Од ових правила
постоји један изузетак. Наиме, народни посланик који је затечен у извршењу
кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година
може бити притворен и без одобрења Народне скупштине.
Други облик имунитета је по свом дејству слабији од првог, јер штити народног
посланика само за време трајања његовог мандата, па представља само одлагање
вођења кривичног или другог поступка (док Народна скупштина не укине имунитет, а
најдуже док траје мандат народног посланика). Наиме, када је против народног
посланика покренут кривични (или други) поступак па се тај поступак није могао
водити због постојања имунитета, то не значи да то лице (народни посланик) никада
неће одговарати за извршено дело. Устав изричито предвиђа да у кривичном или
другом поступку у коме је успостављен имунитет не теку рокови прописани за тај
поступак. То значи да неће наступити застарелост, па ће поступак бити настављен онда
када народном посланику престане мандат.

Народни посланик који се позвао на имунитет не може бити

притворен, нити се против њега може водити кривични или други
поступак у коме се може изрећи казна затвора, без одобрења
Народне скупштине.

Начин рада и одлучивања у Народној скупштини. ̶ Устав предвиђа три начина

одлучивања у Народној скупштини. Опште правило је да Народна скупштина одлуке
доноси већином гласова народних посланика на седници на којој је присутна већина
народних посланика (проста већина). Изузетак од овог правила чини одлучивање о
посебно значајним питањима утврђеним Уставом о којима Народна скупштина
одлучује већином гласова свих народних посланика (квалификована већина). О
најзначајнијим питањима, као што су промена Устава и разрешење председника
Републике, Народна скупштина одлучује двотрећинском већином од укупног броја
народних посланика.

Опште правило је да Народна скупштина одлуке доноси већином

гласова народних посланика на седници на којој је присутна већина
народних посланика (проста већина).

Већином гласова свих народних посланика Народна скупштина:

- даје амнестију за кривична дела,
- проглашава и укида ванредно стање,
- прописује мере одступања од људских и мањинских права у ратном
и ванредном стању,
- доноси закон којим Република Србија поверава аутономним
покрајинама и јединицама локалне самоуправе поједина питања из
своје надлежности,
- даје претходну сагласност на статут аутономне покрајине,
- одлучује о Пословнику о свом раду,
- укида имунитет народним посланицима, председнику Републике,
члановима Владе и Заштитнику грађана,
- усваја буџет и завршни рачун,
- бира чланове Владе и одлучује о престанку мандата Владе и
министара,
- одлучује о одговору на интерпелацију,
- бира судије Уставног суда и одлучује о њиховом разрешењу и
престанку мандата,
 - бира председника Врховног касационог суда, председнике судова,
Републичког јавног тужиоца и јавне тужиоце и одлучује о престанку
њихове функције;
- бира судије и заменике јавних тужилаца, у складу с Уставом;
- бира и разрешава гувернера Народне банке Србије, Савет гувернера
и Заштитника грађана,
- врши и друге изборне надлежности Народне скупштине.
Већином гласова свих народних посланика Народна скупштина одлучује и о
законима којима се уређују:
- референдум и народна иницијатива,
- уживање индивидуалних и колективних права припадника
националних мањина,
- план развоја и просторни план,
- јавно задуживање,
- територија аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе,
- закључивање и потврђивање међународних уговора,
- друга питања одређена Уставом (на пример, ако Народна скупштина
одлучи да поново гласа о закону који је председник Републике вратио
на одлучивање, закон се изгласава већином од укупног броја
посланика).

Већином гласова свих народних посланика (квалификована већина)

Народна скупштина бира чланове Владе, одлучује о престанку
мандата Владе, усваја буџет и одлучује о нарочито важним законима.

Народна скупштина одлучује двотрећинском већином од укупног броја

народних посланика када одлучује: о промени Устава (тј. када усваја предлог за
промену Устава и када усваја акт о промени Устава); о разрешењу председника
Републике; о промени границе Републике Србије (по Уставу, граница Републике Србије
мења се по поступку предвиђеном за промену Устава); о посебном закону којим се
уређује суштинска аутономија Аутономне покрајине Косово и Метохија (по Уставу, тај
закон се доноси по поступку предвиђеном за промену Устава); о уставном закону за
спровођење промене Устава.

Народна скупштина одлучује двотрећинском већином од укупног

броја народних посланика када одлучује о промени Устава и о
разрешењу председника Републике.

По Закону о Народној скупштини, акти које доноси Народна скупштина јесу:

закон, буџет, завршни рачун, план развоја, просторни план, пословник, стратегија,
декларација, резолуција, препорука, одлука, закључак и аутентично тумачење закона.
 Заседања Народне скупштине. – Заседање је временски период у којем се
Народна скупштина састаје и ради (рад Народне скупштине и њених радних тела у току
заседања одвија се на седницама). Народна скупштина се састаје у два редовна
заседања годишње. Прво редовно заседање почиње првог радног дана у марту, а
друго редовно заседање почиње првог радног дана у октобру. Редовно заседање не
може трајати дуже од 90 дана. Народна скупштина састаје се у ванредно заседање на
захтев најмање једне трећине народних посланика или на захтев Владе, са унапред
одређеним дневним редом. Народна скупштина састаје се без позива после
проглашења ратног или ванредног стања.
Право предлагања закона. ̶ По Уставу, право предлагања закона, других
прописа и општих аката имају сваки народни посланик, Влада, скупштина аутономне
покрајине или најмање 30.000 бирача.
Право предлагања закона из своје надлежности имају Заштитник грађана и
Народна банка Србије.

Право предлагања закона имају сваки народни посланик, Влада,

скупштина аутономне покрајине или најмање 30.000 бирача, а из своје
надлежности ‒ Заштитник грађана и Народна банка Србије.

Референдум. ̶ Народна скупштина расписује референдум о питању из своје

надлежности на захтев већине свих народних посланика или на захтев најмање
100.000 бирача, у складу са Уставом и законом.
Предмет референдума не могу бити обавезе које произлазе из међународних
уговора, закони који се односе на људска и мањинска права и слободе, порески и
други финансијски закони, буџет и завршни рачун, увођење ванредног стања и
амнестија, као ни питања која се тичу изборних надлежности Народне скупштине.
Устав предвиђа обавезан републички референдум чији је предмет акт о
промени Устава, ако се промена Устава односи на преамбулу Устава, начела Устава,
људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и
ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ратном и ванредном
стању или поступак за промену Устава.

Народна скупштина расписује референдум о питању из своје

надлежности на захтев већине свих народних посланика или на захтев
најмање 100.000 бирача.

Распуштање Народне скупштине. − Због великог значаја овакве одлуке за

стабилност земље, Устав утврђује када Народна скупштина мора бити распуштена,
када може бити распуштена и када не може бити распуштена.
Распуштање Народне скупштине је у надлежности председника Републике.
 Председник Републике је дужан да распусти Народну скупштину у четири
случаја:
- ако Народна скупштина у року од 90 дана од дана конституисања не
изабере Владу;
- ако председник Владе поднесе оставку, па Влади, сагласно Уставу,
престане мандат даном констатације оставке председника Владе, а онда Народна
скупштина не изабере нову Владу у року од 30 дана од дана констатације оставке
председника Владе;
- ако Народна скупштина изгласа неповерење Влади, па Влади, сагласно
Уставу, престане мандат, а онда Народна скупштина не изабере нову Владу у року
од 30 дана од дана изгласавања неповерења;
- ако Народна скупштина не изгласа поверење Влади, па Влади, сагласно
Уставу, престане мандат, а онда Народна скупштина не изабере нову Владу у року од
30 дана од дана неизгласавања поверења.
Председник Републике може, на образложени предлог Владе, распустити
Народну скупштину. По Закону о председнику Републике, председник Републике је
дужан да у року од 72 сата донесе указ којим на образложен предлог Владе распушта
Народну скупштину или да Владу и јавност обавести о томе да не прихвата предлог
Владе.
По Уставу, Влада којој је престао мандат не може председнику Републике
предложити распуштање Народне скупштине. Такође, Влада не може предложити
распуштање Народне скупштине ако је поднет предлог да јој се изгласа неповерење
или ако је поставила питање свога поверења. (Закон о председнику Републике томе
додаје да председник Републике неће разматрати предлог Владе да се Народна
скупштина распусти ни ако Народна скупштина није прихватила Владин одговор на
интерпелацију.)
Народна скупштина не може бити распуштена за време ратног или ванредног
стања.
Истовремено са распуштањем Народне скупштине председник Републике
расписује изборе за народне посланике, тако да се избори окончају најкасније за 60
дана од дана расписивања.
Народна скупштина која је распуштена врши само текуће или неодложне
послове, одређене законом. По Закону о Народној скупштини, у случају распуштања,
Народна скупштина, односно надлежни одбор Народне скупштине, врши само текуће
или неодложне послове, а нарочито: 1) решавање мандатно-имунитетских питања, 2)
остваривање међународне сарадње у складу са Законом о Народној скупштини, 3)
поједине случајеве решавања материјално – статусних питања народних посланика и
других изабраних и именованих лица, 4) ако су везани за законски рок или то налажу
потребе државе.
У случају проглашења ратног или ванредног стања поново се успоставља пуна
надлежност Народне скупштине, која траје до окончања ратног, односно ванредног
стања.

Распуштање Народне скупштине је у надлежности председника

Републике. Председник Републике је дужан да распусти Народну
 скупштину ако Народна скупштина у року од 90 дана од дана
конституисања не изабере Владу. Председник Републике може, на
образложени предлог Владе, распустити Народну скупштину. Народна
скупштина не може бити распуштена за време ратног или ванредног
стања.
2) УСТАВНА ПРАВИЛА О ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ

Положај и надлежност. − По Уставу, председник Републике изражава државно

јединство Републике Србије.
Председник Републике има следеће надлежности:
1. представља Републику Србију у земљи и иностранству;
2. указом проглашава законе, у складу с Уставом;
3. предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе, пошто
саслуша мишљење представника изабраних изборних листа;
4. предлаже Народној скупштини носиоце функција, у складу са Уставом и
законом (на пример: по Уставу, предлаже Народној скупштини листу од 10
кандидата за судије Уставног суда, са које Народна скупштина бира пет судија;
по Закону о Народној банци Србије, предлаже Народној скупштини гувернера
Народне банке Србије);
5. поставља и опозива указом амбасадоре Републике Србије, на основу предлога
Владе;
6. прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника;
7. даје помиловања и одликовања;
8. врши и друге послове одређене Уставом (на пример: именује пет судија
Уставног суда између 10 кандидата које предложи Народна скупштина; указом
распушта Народну скупштину у случајевима одређеним Уставом).
Такође, председник Републике, у складу са законом, командује Војском и
поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије.

Најважније надлежности председника Републике јесу да: 1)

представља Републику Србију у земљи и иностранству; 2) указом
проглашава законе; 3) предлаже Народној скупштини кандидата за
председника Владе; 4) командује Војском.

По Уставу, о председнику Републике доноси се закон. У складу с тим, донет је

Закон о председнику Републике, који у погледу Уставом одређених надлежности
председника Републике прописује да се оне могу разрадити законом или другим
прописом само ако то Устав изричито допушта или ако то налаже њихова природа.
По Закону о председнику Републике, правни акти које председник Републике
доноси јесу: укази, одлуке, правила, наредбе, наређења и други правни акти који су
одређени законом. Указом председник Републике проглашава закон, распушта
Народну скупштину, поставља и опозива амбасадоре Републике Србије, даје
одликовања и поставља, унапређује и разрешава официре Војске Србије. Одлуком
председник Републике расписује изборе за народне посланике, предлаже Народној
скупштини кандидата за председника Владе, даје помиловања и одлучује у питањима
за која не доноси друге правне акте. Надлежности у области одбране председник
Републике остварује доношењем одлука, правила, наредаба, наређења и других
правних аката који су одређени законом.
 Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или
професионалну делатност.
Председник Републике ужива имунитет као народни посланик, а о његовом
имунитету одлучује Народна скупштина.
Проглашење закона. − Председник Републике је дужан да најкасније у року од
15 дана од дана изгласавања закона, односно најкасније у року од седам дана ако је
закон донет по хитном поступку, донесе указ о проглашењу закона или да закон
врати Народној скупштини на поновно одлучивање, уз писмено образложење (које
садржи разлоге због којих није прогласио закон).
По Закону о председнику Републике, председник Републике може, уз писмено
образложење, вратити Народној скупштини изгласани закон на поновно одлучивање
ако сматра да закон није сагласан са Уставом или да је у супротности с потврђеним
међународним уговорима или општеприхваћеним правилима међународног права
или да при доношењу закона није поштована процедура која је прописана за
доношење закона или да закон не уређује неку област на одговарајући начин, с тим
што председник Републике не може Народној скупштини вратити на поновно
одлучивање закон о коме су се грађани изјаснили на референдуму пре његовог
доношења и закон који су грађани потврдили на референдуму.
Ако Народна скупштина одлучи да поново гласа о закону који је председник
Републике вратио на одлучивање, закон се изгласава већином од укупног броја
посланика.
Председник Републике је дужан да прогласи поновно изгласани закон. То
значи да он нема право да га поново врати Народној скупштини (па ни у случају да је
Народна скупштина поново изгласала закон у истоветном тексту какав је био и први
пут).

Председник Републике је дужан да најкасније у року од 15 дана од

дана изгласавања закона, односно најкасније у року од седам дана
ако је закон донет по хитном поступку, донесе указ о проглашењу
закона или да закон, уз писмено образложење, врати Народној
скупштини на поновно одлучивање. Председник Републике је дужан
да прогласи поновно изгласани закон.

Устав садржи решење и за случај да председник Републике не донесе указ о

проглашењу закона у Уставом предвиђеном року. Ако до тога дође, указ о
проглашењу закона доноси председник Народне скупштине. Према томе,
председник Републике нема право да трајно спречи Народну скупштину да донесе
одређени закон, јер, према начелу поделе власти, законодавна власт припада
Народној скупштини, па као што нико нема право да донесе закон уместо ње, тако је
нико не може ни спречити у доношењу закона.
Избор, мандат и престанак мандата председника Републике. − Председника
Републике бирају грађани, на непосредним изборима, тајним гласањем. Изборе за
председника Републике расписује председник Народне скупштине 90 дана пре истека
мандата председника Републике, тако да се избори окончају у наредних 60 дана.
 По Закону о избору председника Републике, право да буде биран за
председника Републике има сваки пунолетан и пословно способан држављанин
Републике Србије. Кандидата за председника Републике могу да предложе политичка
странка, коалиција политичких странака и група грађана. Предлог кандидата може
бити поднесен само ако га својим потписима подржи најмање 10.000 бирача.
За председника Републике изабран је кандидат који је добио већину гласова
бирача који су гласали. Ако ниједан кандидат не добије већину гласова бирача који су
гласали, гласање се понавља у року од 15 дана од дана првог гласања. На поновљеном
гласању учествују два кандидата која су добила највећи број гласова (више од два
кандидата учествују на поновљеном гласању само ако их више њих дели прво или
друго место, дакле ако су добили исти број гласова). На поновљеном гласању за
председника Републике изабран је кандидат који је добио највећи број гласова.
Приликом ступања на дужност, председник Републике, пред Народном
скупштином, полаже заклетву. Мандат председника Републике траје пет година и
почиње да тече од дана полагања заклетве пред Народном скупштином. Ако мандат
председника Републике истиче за време ратног или ванредног стања, продужава се,
тако да траје до истека три месеца од дана престанка ратног, односно ванредног
стања. Нико не може више од два пута да буде биран за председника Републике, а
Закон о председнику Републике то даље прецизира утврђујући да нико не може више
од два пута да буде изабран за председника Републике, без обзира на то колико су му
трајали први и други мандат (дакле и ако је један од мандата трајао мање од половине
мандатног периода од пет година, то ће се ипак рачунати као један избор на функцију
председника Републике).

Председника Републике бирају грађани, на непосредним изборима,

тајним гласањем. Мандат председника Републике траје пет година.
Нико не може више од два пута да буде биран за председника
Републике.

Мандат председника Републике престаје: 1) истеком времена на које је

изабран, 2) оставком) или 3) разрешењем.
Председник Републике подноси оставку председнику Народне скупштине. Кад
председник Републике поднесе оставку, он о томе обавештава јавност и председника
Народне скупштине. Даном подношења оставке председнику Републике престаје
мандат.
Разрешење председника Републике. – Председник Републике разрешава се
због повреде Устава, одлуком Народне скупштине, гласовима најмање две трећине
народних посланика. Дакле, једини разлог за разрешење може бити повреда Устава
од стране председника Републике.
Поступак за разрешење може да покрене Народна скупштина, на предлог
најмање једне трећине народних посланика. Устав не утврђује већину којом Народна
скупштина одлучује о покретању поступка за разрешење председника Републике,
поступајући по предлогу најмање једне трећине народних посланика, али ту већину
утврђује Закон о председнику Републике. Наиме, по Закону о председнику Републике,
одлука Народне скупштине којом се прихвата предлог најмање једне трећине
народних посланика да се покрене поступак за разрешење председника Републике и
којом се поступак за разрешење покреће − доноси се већином гласова свих народних
посланика.
Устав утврђује да је Уставни суд дужан да по покренутом поступку за
разрешење, најкасније у року од 45 дана, одлучи о постојању повреде Устава. Пошто
је повреда Устава једини разлог због којег председник Републике може бити разрешен
дужности, а Уставни суд је једини надлежан да цени да ли је Устав повређен, може се
закључити да је овакво уставно решење предвиђено првенствено зато да би се
гарантовало да поступак разрешења председника Републике не буде политички
мотивисан већ правно заснован, чиме се чува стабилност државе и њених институција.
Поступак одлучивања Уставног суда о повреди Устава од стране председника
Републике уређен је Законом о Уставном суду. По том закону, одлуку Народне
скупштине којом се покреће поступак за разрешење председника Републике Уставном
суду доставља председник Народне скупштине. Ако Уставни суд утврди да је поступак
за разрешење председника Републике покренут у складу са Уставом и законом, одлука
Народне скупштине којом се покреће поступак одлучивања о повреди Устава доставља
се на одговор председнику Републике, у року који Уставни суд одреди. После истека
рока за одговор, председник Уставног суда заказује расправу, на коју позива
председника Републике и председника Народне скупштине. У поступку одлучивања о
повреди Устава од стране председника Републике Уставни суд је ограничен само на
одлучивање о повредама одредаба Устава које су наведене у одлуци Народне
скупштине о покретању поступка. Уставни суд затим одлучује да ли је председник
Републике повредио Устав и одлуку о томе доставља Народној скупштини и
председнику Републике.
Ако Уставни суд утврди да је председник Републике повредио Устав, Народна
скупштина може разрешити председника Републике одлуком за коју мора гласати
најмање две трећине народних посланика. Ако се одлука о разрешењу не донесе том
већином, председник Републике остаје на функцији, без обзира на то што је Уставни
суд утврдио да је председник Републике повредио Устав.

Председник Републике разрешава се због повреде Устава, одлуком

Народне скупштине, гласовима најмање две трећине народних
посланика. Поступак за разрешење може да покрене Народна
скупштина, на предлог најмање једне трећине народних посланика.
Уставни суд је дужан да по покренутом поступку за разрешење,
најкасније у року од 45 дана, одлучи о постојању повреде Устава.

Замењивање председника Републике. − Када је председник Републике

спречен да обавља дужност или му мандат престане пре истека времена на које је
биран, замењује га председник Народне скупштине. Председник Народне скупштине
може да замењује председника Републике најдуже три месеца.
 По Закону о председнику Републике, председник Народне скупштине, док
замењује председника Републике, овлашћен је да представља Републику Србију у
земљи и иностранству, да прима опозивна и акредитивна писма страних дипломатских
представника, да распише изборе за Народну скупштину, да предлаже Народној
скупштини кандидата за председника Владе, да врши надлежности у области одбране
Републике Србије и да командује Војском Србије. Такође, председник Народне
скупштине који замењује председника Републике дужан је да распусти Народну
скупштину у свим случајевима у којима је то уставна дужност председника Републике и
да сваки изгласани закон прогласи указом. Дакле, по Закону о председнику Републике,
председник Народне скупштине, док замењује председника Републике, нема сва
овлашћења председника Републике, па он на пример нема право да, уз писмено
образложење, изгласани закон врати Народној скупштини на поновно одлучивање.

Када је председник Републике спречен да обавља дужност или му

мандат престане пре истека времена на које је биран, замењује га
председник Народне скупштине. Председник Народне скупштине
може да замењује председника Републике најдуже три месеца.

Устав утврђује да је председник Народне скупштине дужан да распише изборе

за председника Републике тако да се одрже најкасније три месеца од настанка
спречености председника Републике, односно најкасније три месеца од престанка
мандата на који је председник Републике биран.