Autorska eksplikacija i motivi

Moj motiv i interes jeste da se napravi domaći film koji bih sam voleo da pogledam.
Oduševljen sam filmovima Čarlija Kaufmana koji, po mom skromnom mišljenju i
neskromnom ubeđenju, idealno prikazuju kako su, kod nekih stvaralaca, - ma koliko da
to određenje bilo zloupotrebljivo - fiktivno i stvarno prepleteni, kako je realan život u
službi stvaralaštva kojim se neko bavi, i obrnuto. Pre svih, izdvojio bih ​Sinegdoha, NY i
Adaptation​. Tema kojom sam se bavio u svom romanu “Pa kao” razvijena je u ovom
predlošku i vidim je sa potencijalom za filmsku građu. Deprivilegovana i osujećena
omladina, smatra (s pravom?) da joj nešto pripada. Prilika koju takvi pojedinci,
pripadnici jedne genaracije stasale u tranziciji, lišeni bilo kakve izvesnosti i
egzistencijalne sigurnosti, često prepoznaju kao šansu da realizuju i sami sebi priušte
ono za šta su, na društvenom nivou, uskraćeni, nije uvek i najispravniji put. Ni za njih, ni
za druge. Drugim rečima, nije svaka šansa da se izađe iz duhovne i materijalne bede, i
prava prilika koju ne smemo propustiti. Vertikalna pokretljivost u društvu gotovo da je
nemoguća, a i onda kada se, retko, desi da neko uspe da se “izdigne” iz gliba svojih
socio-ekonomskih pozicija, u njemu nastavlja da postoji čitav svet njegove prošlosti i
potčinjenosti. Porodično nesvesno smatram relevantnim za to ko postajemo,
podjednako kao i objektivne klasne pozicije. Dinamika uspostavljanja međuljudskih
odnosa, s obzirom na ta “nasleđa”, kod mene izaziva iskreno interesovanje. Pitanja
odnosa etike, politike i estetike, tj. funkcije - famozne angažovanosti - umetničkog dela,
od prevashodne su mi važnosti. Zloupotreba nekih motiva: pravde i istine, u svrhe
postizanja sitnoprofiterskih interesa, jedna je od tema kojom se bavim. U predloženoj
građi, imam interes da ta pitanja zaoštrim i prikažem na filmičan način; rašomonijadu
subjektivnih viđenja, želim da pokušam vizuelno da predstavim, dok se dešava. Onakvu
kakvom je mislim i osećam u realnom životu. Ukoliko bih uspeo vizuelno da predstavim
na koji način se uzajamno promašujemo čak i onda kad imamo iluziju potpunog susreta
u neposrednoj komunikaciji, smatrao bih to izuzetnim uspehom. Šta sve upravlja našim
pogledom, pa vidimo ono što nam je “očigledno”, jedno je od pitanja koja bih otvario
ovim filmom. Ovladavanje filmom kao medijem, moj je iskren motiv. Osim
društveno-političke svesti, svojim junacima želim da izgradim i specifičan senzibilitet za
misteriozno, magično i paranormalno. Pored Kaufmana, neka vrstu referentnog okvira
čine i ​Twin Peaks, ​kao i Hanekeov ​Cache​.