Episkop �icki Stefan

HRI�CANSKO VASPITANjE
U PORODICI

Osobine deteta posle sedme godine

Do polaska u �kolu porodica je bila centralna celija decjeg �ivota, koja je

stvarala skoro sve ualove njegovog uzrastanja i vaspitanja. Polaskom u �kolu dete
ulazi u �iru sredinu, pocinje da oseca du�nosti prema ucitelju,svojoj razrednoj
grupi, kao i izvesna prava. Pocinje takode da ulazi u grupe za igru, u izvesne
�kolske klubove i sl. Na svoj nacin dete pocinje da �ivi dru�tvenim �ivotom. Tra�i
i nalazi svoje mesto u nekoj zajednickoj aktivnosti. Njegovi interesi, impulsi,
emocije i �elje se znatno menjaju. Dete pocinje da �eli da se istakne u svojoj
novoj sredini. Takode pocinje da ocenjuje pona�anje svojih drugova i da bira
prijatelje. Postavlja vec i pitanja: "Je li on dobar?", "je li on rdav?". Ovo je
znak da dete do�ivljava osecanje pravde ili nepravde. Takode cesto pita: "Da li je
to istina?", "Da li je to stvarno?" Ovo je znak da dete pocinje i da sumnja. Zbog
toga se ovaj period decjeg uzrasta cesto zove i "realistickim".

U ovom dobu uzrasta javlja se i oponiranje kod dece, ne samo prema mi�ljenju
drugova, vec i roditelja i ucitelja. Deca cesto uvidaju i mane kod roditelja,
ucitelja, starijih prijatelja i poznanika. Stoga tra�e svoje nove ideale u
licnostima junaka-heroja, van porodice i �kole. Price o junacima postaju najmilija
decja literatura za citanje ili slu�anje. Razocarenje u roditelje, ucitelje
prijatelje, i dr. mo�e kod dece ovog doba da izazove povlacenje u sebe, u "svet
svoje fantazije" i da izazove i asocijalno pona�anje.

U ovom periodu uzrasta dete pokazuje mnogo vi�e interesovanja za svet oko sebe, i
pokazuje ne samo �elju da ga razume, vec i da koristi stvari oko sebe.

Religiozno moralni �ivot deteta posle sedam godina

Religioznost deteta je u ovom periodu jo� uvek potencijalna. Ona ceka svoje
sazrevanje tek u mladalackom dobu. Na pitanje kako zna da Bog postoji, jedan decak
od devet godina je odgovorio: "Ja ga osecam u svom srcu." Dete ovog uzrasta �eli i
voli cinjenice i konkretne dokaze da Bog postoji, jer razlikuje cinjenice od reci.
Tu je razlog da deca ovog uzrasta do�ivljavaju svoju religiju vi�e na spoljni i
formalni, nego na unutarnji i duhovni nacin.

U isto vreme kod dece ovog perioda se pojavljuje sumnja u verske istine. Jedna
devojcica od 11 godina je zapitala svoju majku: "Mama, Bog je morao znati da ce
Adam i Eva uzeti da jedu jabuku... Za�to je onda dozvolio da pogre�e?"...

U ovom periodu deca cene vrline i pogre�ke drugih, a u isto vreme pocinju da
osecaju i odgovornost za svoje postupke. Vrlo je va�no za pona�anje i dalji moralni
razvoj decje licnosti, ko je u razredu ili nekoj drugoj grupi postao "ideal-heroj"
za ugled i primer, koji je postao voda grupe. Potrebno je da roditelji ovo znaju,
kao i da upoznaju sve druge uslove van porodice i doma, koji su va�an faktor decjeg
religiozno-moralnog �ivota. Dete sada pocinje i pone�to da prikriva od roditelja,
kao �to su prikrivena i neka od njegovih unutarnjih do�ivljavanja. Zbog toga se
ponekad ovaj period decjeg uzrasta i zove "latentnim".

Znacaj Molitve

U ovom periodu deca pocinju da osecaju potrebu za Molitvom, jer vec imaju svoj
duhovni �ivot ispunjen raznim �eljama, osecanjima radosti, bola, zahvalnosti,
potrebama i dr. Molitva ima veliki znacaj u razvijanju dru�tvene, moralne i aktivne
licnosti.

Po sadr�ini Molitva bi trebalo da odgovara shvatanju i razumevanju dece ovog

uzrasta. Narocito je va�no da u Molitvama dode do izra�aja osecaj blagodarnosti
Bogu za ucinjeno dobro. Razvijanje osecanja zahvalnosti ima veliki vaspitni znacaj.

Mo�e se dozvoliti da dete samo sastavi svoju kratku Molitvu, ili da je napi�e pa
onda procita prilikom zajednicke porodicne molitve. Jedno dete od devet godina je
sastavilo ovakvu molitvu: "Hvala Ti, Bo�e, na zdravlju i snazi, na divnom cvecu, na
pesmama ptica, na lepom sunacanom vremenu, hvala Ti na hrani koju imamo."

Dete ovog uzrasta ocekuje i odgovor Bo�iji na svoju molitvu. Jedan poznati
knji�evnik se seca �ta su mu roditelji govorili u detinjstvu u vezi s ovim: "Sve
�to ti je potrebno, ti moli Boga! On ce ti dati ako bude Njegova Volja". Ovo je
divan primer za dete ovog doba i roditelji bi vrlo cesto trebali da govore: "Ako
bude Volja Bo�ija".

Ako bi se ukratko moglo reci, va�no je da roditelji pomognu svom detetu u saznanju
da s Bogom mo�e uvek razgovarati kao s najvecim prijateljem; da Mu mo�e sve reci i
da Ga mo�e uvek cuti; u isto vreme potrebno je da primerom poka�u detetu da se
covek moli Bogu ne samo recima, vec i mislima i delima, kao �to veli Sv.ap. Pavle:
"Delima, recima i mislima ili slu�imo Bogu ili hulimo na njega".

Veroucenje u domu

Najva�nije je jo� uvek u religioznom vaspitanju dece ovog uzrasta ono �to deca
do�ivljavaju u medusobnom odnosu clanova porodice. Ali je va�no i ucenje dece veri
putem knjiga i usmene reci. Osobito je va�no kod nas, jer nemamo sistematsku i
organizovanu versku nastavu u vecini slucajeva. Sreca bi bla kada bismo, kao mnoge
druge hri�canske konfesije, imali organizovane kurseve za roditelje.

U usmenom ili pismenom saop�tavanju verskih istina deci ovog uzrasta, va�no je da
roditelji znaju, da se vi�e i uglavnom slu�e obja�njavanjem, a ne autoritetom. U
svakom slucaju je potrebno da odstrane svak pritisak. Najbolje je da se govori deci
o onome �to spontano izvire iz njihovih duhovnih sklonosti i interesovanja. Dete
sada obicno pita: "Da li je to stvarno?" Stoga je potrebno o Bogu vi�e govoriti kao
o Tvorcu vidljivog sveta i prikazivati ga kroz istorijske cinjenica, koje se
najpotpunije manifestuju u licnosti Gospoda Isusa Hrista. Potrebno je govoriti o
Gospodu Hristu kao Savr�enom Coveku, ali jo� vi�e je potrebno prikazivati Njegovu
Bo�ansku prirodu na konkretnim primerima iz Jevandelja, koji prikazuju kako On
vlada kao Bog ljudskom duhovnom i materijalnom prirodom. Licnost Gospoda Hrista je
privlacna za dete ovog uzrasta.

O Sv.Tajnama mo�e se detetu ovog uzrasta govoriti samo u vezi sa cudima Gospoda
Hrista, kao �to se mo�e govoriti o Deset Bo�ijih Zapovesti u vezi sa cudima
Mojsijevim.

Ucenje o hri�canskom shvatanju pravde i milosrda mora ici paralelno sa ucenjem o

milosrdu i pra�tanju Oca Nebeskog i hri�canskim ucenjem o pokajanju. O svim
nadprirodnim pojavama i stvarima potrebno je govoriti i obja�njavati ih putem
prirodnih uporedenja. Hristove price imaju ovde veliki znacaj, jer su ilustrovane
konkretnim primerima.

U ovom uzrastu deca imaju posebno nagla�enu naklonost prema junacima-herojima i

pricama o njima. Preko prica o Spasitelju, apostolima, hri�canskim mucenicima,
ispovednicima i starozavetnim prorocima dete vidi junake koji su se borili za
istinu, ljubav, veru i pravdu Bo�iju. Po�to je jedan decak od 11 godina cuo rec
Hristovu u Getsimanskom vrtu: "Ja sam taj koga tra�ite", zapisao je u svoj u
svesku: "Kao da gledam Njegove oci kako sevaju kao munje, Njegovo smelo lice,
Njegovu sna�nu figuru"

Osobito je ovde potrebno pokazati neustra�ivost biblijskih licnosti i hri�canskih

mucenika. Tu je narocito potrebno naglasiti stav apostola: "Mi se moramo vi�e
bojati Boga nego ljudi". Hri�canski heroji su svojom smrcu i stradanjem potvrdili
istinitost hri�canske vere, i tako njihove biografije postaju pravi odgovor na ono
najce�ce pitanje dece ovog uzrasta: "Da li je istina?" Njihovi primeri deluju
blagorodno na ce�nju deteta za socijalnom pravdom i na decje emocije u ovo vreme.

Pomenuli smo da je sumnja karakteristicna osobina dece ovog uzrasta. Neki psiholozi
misle da je glavni uzrok ove sumnje (u verskom �ivotu dece) u konfliktu izmedu
ideja o veri, koje se prenose na decu autoritativno i decjeg licnog iskustva, a
osobito �to dete u ovom uzrastu dobija i pojam smrti.

Roditelji bi trebali da govore deci o hri�canskom pogledu na smrt i o veri u vecni

�ivot. Potrebno je govoriti o smrti kao prirodnom procesu, i govoriti ne o
besmrtnosti, vec o hri�canskom ucenju o Vaskrsenju. Vaskrsenje je nagrada za
pravedan �ivot, i nagrada za na�u veru i ljubav prema Bogu i ljudima kroz Gospoda
Hrista. Vaskrsenje dolazi, ne kao posledica na�eg interesovanja za vecni �ivot, vec
kao posledica na�eg moralnog pona�anja i vladanja.

Dru�tveni nagon dece i razvijanje moralne licnosti

Hri�cansko vladanje ne posti�e se ucenjem hri�canske moralke, vec kroz odnose sa

Bogom i ljudima. Deca ovog uzrasta imaju jak dru�tveni nagon i impuls da �to vi�e
vremena provedu u dru�tu u�e ili �ire okoline.

Roditelji moraju ulo�iti sve napore da prika�u svojoj deci prava i pravednost
ukazanu svim clanovima porodice, i u isto vreme njihove du�nosti i obaveze.
Potrebno je polako i srazmerno uzrastanju dece uvoditi ih u du�nosti porodicne
zajednice, a isto tak pru�ati im blagostanje i prava porodicnog �ivota.

Odvodenje dece u crkvu i uvodenje u crkvenu zajednicu ima ovde veliki znacaj.
Potrebno je poceti zajednickim odlaskom dece i roditelja na bogoslu�enje i u hram.
Zajednicka Molitva u domu je dubok izraz jedinstva porodica, a zajednicka Molitva u
hramu je isto tako jak izraz jedinstva velike Hristove porodice. Dete ovog uzrasta
nece razumeti Sv.Liturgiju i njene Tajne, ali ce u hramu do�iveti duboka osecanja
duhovnog jedinstva ljudi raznog uzrasta, polo�aja i stanja kroz Crkvu Bo�iju.
Ukoliko se dete ovog uzrasta anga�uje aktivno u crkvenoj pesmi, pomaganju u oltaru,
ili u raznim drugim crkvenim aktivnostima van hrama (dobrotvornim dru�tvima,
posecivanju bolesnika i sl.), utoliko se vi�e i jace dete ukljucuje u crkveni
�ivot.

U ovom periodu decjeg uzrasta dolazi do izra�aja ponekad i sebicnost ili razni
drugi asocijalni elementi. Sebicnos je najce�Ce posledica nezadovoljstva deteta sa
grupom kojoj pripada, ili nezadovoljstva sa stvarno�cu u kojoj �ivi. U ovakvim
slucajevima se dete povlaci u sebe i postaje u vecoj ili manjoj meri asocijalno.
Kroz ma�tu stvara svoj unutra�nji imaginarni svet, svoje nestvarno dru�tvo, i
pocinje da sanja "budne snove".

Du�nost je roditelja da ovo uoce, da pomognu detetu u iznala�enju boljeg dru�tva, i

da pobolj�aju uslove porodicnog �ivota. Ovde je takode potrebno ulivati detetu veru
u bolju buducnost u duhu ucenja Sv.ap.Pavla koji ka�e: "�iveo sam neprestano
gledajuci na buduce".

***

Uglavnom u ovom periodu decjeg uzrasta, koji se mo�e nazvati "realistickim",

roditelji su jo� uvek najznacajniji vaspitni faktor. Ako uspeju da odgovore u duhu
hri�canskih nacela prakticki i teorijski na pitanja koja deca najce�ce postavljaju
u ovom dobu: iz kog razloga i zbog kog cilja je potrebno da se tako radi ili �ivi,
oni ce sigurno uspeti. Ova dva glavna pitanja imaju svoj osnovni koren u uzrastanju
decjeg osecanja da postane samostalna licnost. Roditelji se ne trebaju pla�iti ovih
kritickih decjih pitanja i decje sumnje. Naprotiv, potrebno je da ove psiholo�ke
osobine koriste u hri�canskom vaspitanju, jer kao �to je dobro receno na jednom
mestu: "u po�tenoj sumnji postoji vec veliki deo duboke vere." Po�to dete te�i za
svojom samostalno�cu, ono polako ispu�ta ruku roditelja. Kao �to veli jedan veliki
vaspitac, ne treba ih silom uhvatiti ponovo za ruku, vec im pomoci da se uhvate
sada za ruku Bo�iju.