ARHIMANDRIT TIHON (�EVKUNOV) �NECITLJIVI CITAOCI� I DRUGE POJAVE U NA�EM �IVOTU

A+ A-

Nacinio sam par koraka, i na�ao se na iznenadujucem mestu. Iza mene, na dva metra
udaljenosti, nalazila se ulica Lubjanka, preplavljena automobilima i ljudima koji
su �urili na posao. Ali, ispred mene, iza manastirske kapije, nalazile su se ru�e u
cvatu, potok koji je �uborio, medu drvecem stajale su ikone sa upaljenim kandilima
i svecama. Jutarnji zraci jesenjeg sunca obasjavali su kupolu hrama. Ali
najneverovatnije od svega je �to sam pokraj ovog mesta prolazio stotinama puta i
nisam obracao pa�nju da se ovde, iza drveca, nalazi takva lepota.

Nisam mogao da verujem svojim ocima. Ovo jednostavno nije mogao da bude centar
Moskve! I �to sam dalje koracao du� dobro odr�avane i uredene staze, �to sam vi�e
ljudi sretao izvan hrama � monaha i mirjana � bilo mi je jasno da je sve ovo
stvarnost. I znate li �ta je bilo u vazduhu Mir, ti�ina, i jo� ne�to jedinstveno,
prijatno, kao da je iz detinjstva...Ne verujete Ne budite lenji � dodite i sami se
uverite.

�Nesveti sveti i druge price� odavno sam procitao. Iskreno govoreci, nije me
iznenadio entuzijazmom citalaca, i mnogobrojne knji�evne nagrade, koje je knjiga
primila. Umesto toga, bio sam zapanjen reakcijom i iskustvom ljudi, koji, da tako
ka�em, nisu strastveni citaoci. Da li je knjiga preokrenula njihovu svest Podstakla
ih da citaju Nimalo. Necitljivi citaoci su kopali po svome secanju, i podsetili se
susreta sa ljudima, koji su izmenili njihove �ivote.

Oce Tihone, recite nam kako je nastala ova knjiga Kako ste do�li na ideju da je
napi�ete i za�to

- Ove price sam cesto govorio mojim studentima, prijateljima, bratiji manastira.
Neki od onih koji su ih culi, zamolili su me da ih zapi�em, i po�to sam ve�t u
pisanju, u odredenom momentu, knjiga je poprimila svoju formu, i izgledala mi je
kao interesantna. Znate, ja zaista mislim da se svaki pisac obraca, pre svega,
konkretnim ljudima. I druga va�na � iako pomalo sebicna komponenta � je da ono �to
pi�e� bude interesantno i tebi samom. Dakle, osetio sam da su bila prisutna oba ova
elementa. Rad je trajao dve godine. Trebalo je da tekst izmenim jedanaest puta, pre
nego �to sam osetio da je spreman, da se preda drugim urednicima. Rezultat svega
bila je ova knjiga.

Iskreno, kada sam je pisao, sebi sam svesno postavio glavni zadatak � da citaoce
uvedem u drugi svet, naseljen svojim junacima, svojim prostorom i vremenom.
Razmi�ljao sam postignem li ovo � postigao sam sve.

Uprkos ovom va�nom zadatku, rekli ste vi�e puta da ste bili iznenadeni
�neocekivanim uspehom� ove knjige. Kako obja�njavate fenomen ove knjige, medu �irom
citalackom publikom

-Te�ko je oceniti. Zbog toga �to ove price nisu bile moje stvarala�tvo, ja sam ih
samo prepricao i posvedocio � u ovom slucaju, �ivot koji je Hristos osnovao pre dve
hiljade godina. Ocigledno, knjiga je dotakla neku va�no stvarnost duhovnog �ivota
mnogih ljudi, cak i ljudi koji su prilicno daleko od bilo kakve religioznosti i
nedeljnih crkvenih sabranja. Za mene je bilo izuzetno va�no i interesantno da je
veliki broj ljudi u ovoj knjizi prona�ao sopstvenu sudbinu. Uostalom, kao �to je
drevni pisac Tertulijan rekao �Du�a svakog coveka je po prirodi hri�canska.�

Knjiga ima svoj �ivot primili smo desetine hiljada poruka po�tom i putem interneta.
Dana 5. oktobra 2012. promocija engleskog prevoda odr�ana je u Kongresnoj
biblioteci u Va�ingtonu, na jesen ce biti spremna francuska verzija knjige, u
Grckoj se �tampa drugo izdanje, a knjiga na �panskom je u pripremi. U Rusiji, za
godinu dana, knjiga je prodata u milion i sto hiljada primeraka a, kako su mi rekli
strucnjaci, ima cetiri miliona preuzimanja na internetu.

Uzgred, zar ne postoji legalna kopija na internetu....

-Nismo ucinili ni�ta da sprecimo slobodan pristup elektionskoj knjizi.

Ja nikada ne bih moga da preuzmem piratsku verziju ove knjige. Mnogi internet
citaoci su mi rekli da, nakon �to su preuzeli knjigu sa piratskih sajtova i
procitali nekoliko prvih poglavlja, oti�li su u knji�aru i kupili �tampanu
veriziju da bi procitali do kraja. Morate priznati da je ovo jedinstvena situacija
za savremenu knjigu.

-Da, knjiga �ivi svoj sopstveni �ivot, a ja sam se cak distancirao od njene dalje
sudbine. Neke zaista nevereovatne stvari su se de�avale. Nedavno, otac Matej
Samokhin pricao mi je da mu je do�la jedna �ena, koja je pala u tako bezizlenu
situaciju, da je odlucila da izvr�i samoubistvo. Pripremila je pilule, ali je
oklevala. Njen pogled pao je na knjigu koju je nedavno dobila na dar �Nesveti a
sveti.� U takvom kriticnom stanju sela je i pocela da cita, citala je cele noci, a
ujutu je oti�la u hram na ispovest. �ta mo�e da bude veca nagrada od ove za
sve�tenika, pisca, coveka U slucajevima, kao �to je ovaj, shvatate da ste vi niko i
ni�ta � da ste vi samo instrument Bo�ijeg providenja; uradili ste ne�to �to ni
sami ne razumete u potpunosti...Onda, odjednom, pocinjete da radite sa mnogo vi�e
snage, nego �to ste mogli da predpostavite.

Jedno savr�eno prirodno pitanje va�ih citalaca da li cete napisati nastavak

- Razmi�ljam o tome. U poslednje vreme mnogo sam putovao �irom zemlje, i najce�ce
sam se susretao sa studentima. Neretko, oni dele samnom svoje �ivotne price. Tako
sam do�ao na ideju da napi�em i drugi deo knjige �Nesveti sveti,� i da ponudim
ljudima da po�alju svoje istinite price na na� websajt, pravosalvie.ru. One
najbolje, objavicemo za diskusiju, i one, koje izaberu ciaoci kao najbolje, bice
objavljene u knjizi.

Za mene licno, to je lepa ideja � nastavak knjige, ali na �alost ja jednostavno

nemam vremena. Ja sam sve�tenik i iguman manastira, rektor Bogoslovije, i jedan
crkveni zvanicnik sa brojnim, rutinskim obavezama. To je razlog za�to ova knjiga
prakticno nikada nije pisana na stolu vec 'na kolenima'; u kolima, u avionu, na
poslovnim putovanjima, u hotelima, u razlicitim zemljama od Japana do Grcke.

Generalno govoreci, vec kad ste pomenuli planove, imao sam san da napravim film, ne
knjigu, cak sam napravio ugovor sa jednom na�om centralnom televizijom, da snimimo
seriju od osam epizoda, u kojoj bi glavni likovi bila dva coveka. Jedan - ruski
svetitelj - arhiepiskop Luka (Vojno- jasenetski)- profesor, nadaren lekar, koji je
tokom najgoreg progona Crkve 1927. godine postao sve�tenik, a kasnije episkop. Bio
je u logoru iz kojeg je privremeno pu�ten na slobodu, kako bi radio kao hirurg. On
je �iveo podvi�nicki, i primio je prvu Staljinovu nagradu za knjigu o purulentnoj
hirurgiji, koju je koristilo nekoliko generacija sovjetskih lekara. Drugi licnost
- Staljin. Oni su dva, potpuno odvojena sveta u Rusiji tokom tog vremena. Dakle,
prvi put sam uzeo mesec dana odmora, oti�ao u Grcku, pod Atos, i napisao sve
osnovne momente scenarija, a zatim oti�ao do Soluna, ostavio torbu sa racunarom u
automobilu, u�ao u prodavnicu, i vratio se da pronadem razbijen prozor i torbu
ukradenu.

Dakle, kako bih realizovao ovaj san, moracu da pronadem barem mesec dana slobodnog
vremena.
Vi dosta putujete, dosta razgovarate sa mladim ljudima. Kakva pitanja Vam
postavljaju studenti

-Iz na�ih razgovora postaje ocevidno sa kojim va�nim problemima se suocavaju mladi
ljudi danas, a to znaci i celo dru�tvo. Glavni problem, pored pitanja vere, jesu
medunacionalni odnosi. Drugi veliki problem jeste - pijanstvo, alkoholizam, i
narkomanija. Da li se secate, mi smo spasili narod Severa, da ne ubijaju sebe
alkoholom Sada isto pitanje treba postavi ruskom narodu. Jer, ako dr�avotvorni
ruski narod ne poka�e pravu podr�ku, ruske provincije ce nastaviti da upropa�tavaju
sebe picem. Ja ka�em bez pretvaranja, da je ogromna kolicina slo�enog posla sada
obavljena, ali malo njih zna o tome. Postepeno usvajanje novih i razumno
restriktivnih zakona, nudi mladima jednu zdraviju alternativu.

Postoji jo� jedno pitanje, o kojem smo vec govorili nedostatak zdrave i razumne
humanitarne politike. Nas uveravaju da Zapad nema ideologiju. Oprostite mi, ali
�ta je sa Holivudom, na primer Zar to nije ideologisticka ma�ina, koja 'gradi' sve
u Americi, cak i u celom svetu, u skladu sa svojim ideolo�kim �ablonima

Vecno pitanje - sukob izmedu oceva i sinova - poprimilo je nove karakteristike u

na�em veku. Internetizacija, ili kompjuterizacija, je danas i korisna i opasna.
Majke, na�e citateljke, zabrinute su zbog zavisnosti njihove dece od interneta,
kompjuterskih igrica i gad�eta, obratile su Vam se pitanjem �ta treba da ucine,
kako bi se njihova deca, tinejd�eri, osecali dobro, ne sam u virtualnom sveta, vec
da takode postanu istinski vredni ljudi u stvarnom svetu. Kako da pronadu ravnote�u

-Vaspitavanje dece je veliki i svakodnevni kreativni proces. To je te�ak posao

roditelja i konstantna, mudra pa�nja nad decom. Mnogo puta sam ispovedao ljude na
samrti. Njihove ispovesti nisu o tome �to nisu zaradili milion dolara, �to nisu
izgradili luksuzan dom, ili �to nisu bili uspe�ni u poslu. Ljudi u svojim
poslednjim satima �ale �to nisu ucinili ne�to dobro, �to nisu pomogli i podr�ali
svoju porodicu, prijatelje, ili cak slucajne prolazninke. Druga stvar, koja ih
muci, je da su malo vremena posvetili svojoj deci.

Da roditelji ne poznaju �ivot svoje dece je ne�to u �ta sam postao potpuno uveren.
Snimili smo filmove anti-alkoholne tematike, i razgovarali sa nekim devojkama,
koje uce u odlicnim �kolama. Ove devojke piju alkohol svakoga dana � dobro
reklamirane energetske koktele, onda pivo, a zatim dalje, po spisku...Svakoga
dana! Prema ruskom Odeljenju za potro�nju, 30 odsto od svih decaka i 20 odsto svih
devojcica starijih od 13 godina konzumira po jedno alkoholno pice dnevno, a njihovi
roditelji ne znaju za to. I da mnogi tijned�eri uzrasta od 13-14 godina �ive
�ivotom odraslih, i sa 17 godina vec su imali mnogo 'partnera'.

Na�alost, takve pojave nisu retkost. Ali ja ne znam njihovu stvarnu brojku. Koji
procenat sada�njih pokolenja ce stvoriti normalnu porodicu, kada se veliki broj
brakova u dana�nje vreme raspada nakon dve godine. Dakle, ako govorimo o odnosu
izmedu roditelja i dece, izgleda da prvo mora da razgovaramo o konstantnoj,
svakodnevnoj, ali istao tako nenametljivoj pa�nji. To je ogroman posao.

Hajde da se vratimo na knjigu. Znam da se prihodi od nje koriste za izgradnju

hrama.

-Imamo hram u manastiru, ali samo jedan od postojeca cetiri. Ali, on ne mo�e da
primi sve vernike, pa mnogi moraju da stoje i mole se na ulici, cak i zimi.
Sretenski maanstir se nalazi na Lubjanka ulici, a mi znamo �ta se tamo desilo u
pro�lom veku. Mi �elimo da podignemo hram koji ce se zvati � Hram novomucenika i
ispovednika Ruskih na krvi, u Lubjanki� A osve�tanje hrama planiramo za februar
2017. godine. Sva sredstva od prodaje knjiga u Rusiji i inostranstvu ici ce za
izgradnju ovog hrama.
Imate �tampariju u manastiru. Koje knjige objavljujete

-Na�a izdavacka kuca objavljuje pre svega religiozne knjige. Objavljujemo knjige
drevnih podvi�nika, svetih otaca, knjige o istoriji, apologetiku, i veliki broj
klasicne literature, kao i ud�benike za na�e Institute visokog obrazovanja.Uzgred,
ovi ud�benici se takode koriste i u svetovnim �kolama. Takode, objavljujemo
umetnicke knjige. Svake godine objavimo 250-300 knjiga. Ovo je u su�tni na�e
glavno poslu�anje i u isto vreme, glavni izvor finansija. Osim toga, imamo i
srednju bogoslovsku �kolu, gde oko 200 ucenika uci �est godina, a mi ih izdr�avamo
tokom studija. Imamo dom za decu u kojem se nalazi 100 vaspitanika, koji dolaze iz
problematicnih, te�kih porodicnih uslova. Mi samo pru�amo finansijsku podr�ku, dok
u domu rade profesionalni nastavnici i vaspitaci, kao i sve�tenik. Za internet
sajt pravosalvie.ru takode nam je potreban novac. Tako da na�a izdavacka kuca nosi
humanitarni, obrazovni i finsansijski teret.

Koliko mi je poznato, va�a �tamparija poznata je kao jedna od najuspe�nijih u

Rusiji. Gde se mogu kupiti va�e knjige

-Na�e knjige se vec dugo prodaju u knji�ari Biblio-Globus (jedna od najvecih i

njapopularnijih knji�ara u Moskvi). Mi smo veoma zahvalni da je upravo ova knji�ara
dala na�im knjigama taliko veliku pa�nju. Ovo je veoma bitno za svakog izdavaca.

�ta Vi volite da citate

Znate, nekada sam 'gutao' knjige. Procitao bih moje omiljenje romane od
Dostojevskog po dva puta godi�nje. Voleo sam velika dela Lava Tolstoja. Takode
Zapadne klasike. I naravno Pu�kina...Ali, ne�to mi se dogodilo pre trideset godina,
i skoro da sam prestao da citam ta dela, jer sam otkrio citav kontinent jedne
druge literature � sv. Jovana Lestvicnika, sv. Isaka Sirina, sv.Jovana Zlatoustog,
sv. Ignjatija Brajcaninova, sv. Teofana Zatvorenika. Njihova dela su tako
grandiozna da, nakon �to se upoznate sa njima, nije lako vratiti se ponovo na
bestselere. S vremena na vreme citam memoare; ne volim fantastiku. Da budem iskren,
osecam se po malo uskracen, jer ne citam savremenu knji�evnost, ali �ta da ka�em.
Sve se vraca na vreme. Trebalo bi da citate kada ste mladi i kada imate vremena �
i ceo �ivot pred sobom.

Hvala Vam na ovom zanimljivom razgovoru.

Intervju vodila Elena Beilina

Prevod sa engleskog prof. Bojanja Srbljak

18 novembar 2012 god.

Izbor httpwww.pravoslavie.ruenglish57365.htm