ФЕУДАЛНО ДРУШТВО

Средњовековно друштво делило се на 3 основна слоја:

- СВЕШТЕНСТВО
- РАТНИЦИ И ПЛЕМИЋИ
- СЕЉАЦИ

У току велике сеобе народа, варварска племена су уништила развијене

римске градове и градску привреду. Уништени су путеви, занатство, мостови,
прекинуте трговачке везе. У таквом стању, преостала је обрадива земља као
највећа вредност, јер је људима обезбеђивала храну и преживљавање.

Због тога, власник земље је био најбогатији и најутицајнији. Земљишни

посед називао се ФЕУД (властелинство), а по томе је и читава организација
друштва названа ФЕУДАЛНО ДРУШТВО. Власнике феуда називамо
ФЕУДАЛЦИ (властела или племство).

У раном средњем веку (5-11. века) феудални систем је још у развоју, а у

касном (12-15. века) доживљава свој врхунац.

Развој система феудалног друштва:

У раном средњем веку постојали су СЛОБОДНИ СЕЉАЦИ, који су

поседовали мање количине земље за личне потребе. Због честих пљачки
током сеоба народа, њима је била потребна заштита моћнијих
земљопоседника. Зато су они своју земљу препуштали властелинима, могли
су да наставе да раде на својој земљи и од ње се прехрањују, а за узврат су
имали заштиту. Заштиту властелина морали су да плаћају у виду пореза,
односно морали су одређени део прихода са своје земље да предају
властелину. Тако више нису били слободни, већ ЗАВИСНИ СЕЉАЦИ или,
како су их прозвали, КМЕТОВИ. Између осталог, они су имали обавезу да с
времена на време обрађују и одржавају земљу коју је властелин лично
поседовао.

Део приноса који је сељак био у обавези да даје властелину звао се

НАТУРАЛНА РЕНТА, а обавеза рада на властелиновпом поседу називала се
РАДНА ОБАВЕЗА или РАБОТА.
Са постепеним развојем градова, развијало се и грађанско друштво, које се
бавило ЗАНАТСТВОМ и ТРГОВИНОМ.

Између припадника владајућег слоја, успостављане су посебне зависне везе

које се називају ВАЗАЛСКИ ОДНОСИ. Они су се развијали у форми
пирамиде. Врховни владар је додељивао велике земљишне поседе крупнијим
властелинима и свештенству, који су тиме били у обавези да му служе.
Крупнији властелини додељивали су земљу нижимм слојевима властеле и
тако даље све до најситнијих. Онај који служи називао се ВАЗАЛ, а онај коме
су служили називао се СЕНИОР.

Тако је створена сложена организација ФЕУДАЛНОГ ДРУШТВА. Владар је

тиме обезбеђивао војску у рату, јер су вазали били у обавези да лично крену у
војни поход и да поведу своје вазале.

Временом, јавила се тежња да се посед или феуд преноси НАСЛЕДНИМ

ПУТЕМ, чиме је значајно ојачала моћ крупног племства.