НАСТАНАК ГРАДОВА И УСПОН ПРИВРЕДЕ У

СРЕДЊОВЕКОВНОЈ ЕВРОПИ

Западна Европа је у периоду средњег века привредно и културно заостајала

за Византијом и арапском подручјем. Привреда је зависила од великих
земљишних поседа, а главна делатност била је пољопривреда.

Битнији развој ометали су ратови са Викинзима и Мађарима, али почекомм

11. века са стварањем МАЂАРСКЕ ХРИШЋАНСКЕ ДРЖАВЕ долази до
периода дужег мира, који је значајно утицао на повећање броја становника и
привердни развој.

Успостављају се ТРГОВАЧКЕ ВЕЗЕ са истоком (преко Балтичког мора и

Русије и преко Средоземља). Са истока долазе скупоцене тканине и нови
зачини и занатски производи. Полако почиње да се уводи НОВАЦ као
средство плаћања. Средином 13. века израђују се ЗЛАТНИЦИ, најпре у
ФИРЕНЦИ (град-држава). РОБНО-НОВЧАНА привреда тако замењује
робну размену, која је до тада преовладавала.

Значајно се развија ПОЉОПРИВРЕДА. Крче се шуме и исушују мочваре,

чиме се проширују подручја са плодним земљиштем. Почиње да се користи
ПЛУГ СА ВЕЛИКИМ ТОЧКОВИМА, као и стока за вучу и воденице за
млевење жита. На развој пољопривреде утицала је и повољнија клима након
ОТОПЉАВАЊА у Европи након 1000-те године. Већа производња хране
утиче и на повећање броја становника.

Током раног средњег века преовладавају СЕЛА као тип насеља. У 11. веку,
углавном на местима некадашњих римских градова настају ГРАДОВИ. У
њима се људи не баве пољопривредом, већ другим, највише занатским,
делатностима. Трговци и занатлије насељавају подручја на раскрсницама
трговачких путева, на обалама река и мора и у близини тврђава. Ту су се
често одржавали САЈМОВИ, на којима су занатлије нудиле своју робу.
Временом се око тих насеља подижу УТВРЂЕЊА, која су служила за
одбрану од напада.

У средњем веку број становника у градовима био је од неколико стотина до

пар хиљада људи. Ретки су били већи градови, као нпр. Лондон, са 20 до 40
хиљада становника.
 ИЗГЛЕД СРЕДЊОВЕКОВНИХ ГРАДОВА

Град је био прилагођен за одбрану, тако што је имао утврђење од ВИСОКИХ

ЗИДИНА, КУЛА и РОВОВА. Ров је био ископан око зидина и био је
испуњен водом. Унутар зидина налазио се ЗАМАК, као најбоље брањени део
града. У њему је живео владар. Град је био подељен на неколико целина са
више стамбених четврти. Испред зидина налазио се НЕУТВРЂЕНИ део
насеља.

Сваки град имао је ГРАДСКУ КУЋУ, ВЕЋНИЦУ и СУДИЦУ, као и бар

једну ЦРКВУ – КАТЕДРАЛУ, посвећену свецу заштитнику града.
Трговачки центар био је ТРГ, где се нудила роба и где су се одржавале
светковине.

Куће су биле збијене, на више спратова, а између њих су се налазиле уске

улице. Лоша хигијена је често изазивала велике заразе, због којих је и
смртност становништва била велика. Крајем 12. века, поплочавају се улице,
забрањује се држање стоке у градовима, чиме је и хигијена постала значајно
боља.

УРЕЂЕЊЕ СРЕДЊОВЕКОВНИХ ГРАДОВА

У почетку су градови били под влашћу владара који је поседовао земљу на

којој је град подигнут. Грађани су били слободни, али су плаћалии велике
намете владару. Владар је имао могућност да прода град или да га да у
наследство. Зато су становници настојали да се ослободе и да омогуће
слободан развој града. То су чинили на 2 начина:

- На миран начин (откупљивали су слободу од феудалних господара)

- Борба оружјем

Градови који су стекли аутономију (самосталност) сами су бирали своју

управу и доносили СТАТУТЕ којима су били одређени прописи везани за
начин живота у граду. Иако су сви грађани били слободни, обично су власт
вршили они најбогатији. Зато је често вођена борба између виших и нижих
слојева друштва.
 ГРАДСКА ПРИВРЕДА

Основна занимања су ТРГОВИНА и ЗАНАТСТВО.

Трговци и занатлије били су подељени по улицама и четвртима у којима су

живели. Нпр. они који су се бавили штављењем коже живели су близу реке,
јер им је била потребна вода. Пекари су живели близу житне пијаце и слично.
У градовима живе и раде ПЕКАРИ, КОЖАРИ, КРОЈАЧИ, ОБУЋАРИ,
ОРУЖАРИ, КОВАЧИ, ЗЛАТАРИ, СЛИКАРИ, ПРОИЗВОЂАЧИ ХАРТИЈЕ и
др. Оснивали су своја удружења – ЦЕХОВЕ или ЕСНАФЕ. Они су
снабдевали чланове сировинама, одређивали цене и прописивали квалитет
проивода. Штитили су своје чланове у случају неке несреће или незгоде.

Занатска радионица је често била у власништву једне породице током више

генерација. Чинили су је МАЈСТОР, његове КАЛФЕ (помоћници) и
ШЕГРТИ (ученици).

ТРГОВИНА је било уносно, али и врло ризично занимање. ЗАто су често

трговци путовали у групама, а због великих ризика (од напада и пљачкаша)
трговали су већином луксузном робом (тканине, крзна, оружје, наких,
зачини...). На далека тржишта ношени су и прехрамбени производи
(житарице, вино, усољена риба, мед...)

Због различитих врста НОВЦА у употреби, појавили су се и МЕЊАЧИ, који

су размењивали новац. Они су почели и да позајмљују новац уз камату и тако
су постале прве БАНКЕ. (банка – клупа на којој се размењује новац)

2 велике трговачке области:

- СРЕДОЗЕМНА (доминира Италија)

- СЕВЕРНА (Низоземска и северна Немачка)
 ЕВРОПСКЕ МОНАРХИЈЕ ПОЗНОГ СРЕДЊЕГ ВЕКА

У позном средњем веку изграђен је нови тип монархије - СТАЛЕШКА

МОНАРХИЈА.

СТАЛЕЖИ су групе људи који имају исти друштвени положај и интересе.

Постојала су 3 основна типа сталежа:
1. СВЕТОВНО ПЛЕМСТВО
2. ДУХОВНО ПЛЕМСТВО (свештенство)
3. СЕЉАШТВО

Са развојем градова, уздигло се и ГРАЂАНСТВО. Иако је по друштвеном

положају испод племства, богато грађанство је успело да стекне јачи углед и
утицај у друштву.

Представници племства и грађанства у управљању били су у СКУПШТИНИ

СТАЛЕЖА. У неким европским монархијама они су били само
саветоданвни, а негде су чак ограничавали власт владара.

ФРАНЦУСКА

ФРАНЦУСКА КРАЉЕВИНА формирана је у западном делу некадашње

Франачке државе. Састојала се из великих и малих области, којима су
управљали ГРОФОВИ и ВОЈВОДЕ. Они су имали своју војску, ковали су
свој новац и ратовали између себе.

Крајем 10. века, након КАРОЛИНГА, на власт долази краљ ИГ КАПЕТ.

Временом врховна власт краља ојачавана је тако што су постепено
покоравани феудални владари. Владару је у томе помагало грађанство и
црква, јер им је одговарала јака власт једног владара. Међусобни сукоби
феудалаца су слабили државу и поседе.

Енглески краљеви су преко наследних и брачних веза контролисали велики

део Француске. Почетком 13. века, краљ ФИЛИП ДРУГИ АВГУСТ успео је
да потисне Енглезе и уједини већи део Француске.
Један од значајнијих владара био је ФИЛИП ЧЕТВРТИ ЛЕПИ (крај 13. и
почетак 14. века). Он је формирао СКУПШТИНУ ДРЖАВНИХ
СТАЛЕЖА сачињену од представника племства, цркве и грађанства. До
краја 15. век Краљевина Француска је била уједињена и јака држава.

Након Филипове смрти покренут је тзв, СТОГОДИШЊИ РАТ (трајао 116

година, од 1337. до 1453. године) између Енглеза, који су сматрали да њима
припадају територије и Француза. Рат је завршен победом Француза, а
Енглези су остали без својих поседа на територији Француске.
Прекретница у стогодишњем рату била је појава младе ЈОВАНКЕ из Орлеана
(Јованка Орлеанка), која је веровала да јој је Бог дао задатак да спасе
Француску од непријатеља. Еглези су је заробили и осудили на смрт, а за
Французе је постала национална јунакиња и почеткомм 20. века проглашена
за светицу.

ЕНГЛЕСКА

Током Велике сеобе, Англи и Саси су населили Битанију и створили више

краљевина, чијем је уједињавањем настала Енглеска.

Део Енглеске и западне Француске освојили су НОРМАНИ, по којима је

овај део назван НОРМАНДИЈА. Нормански војвода ВИЉЕМ ОСВАЈАЧ
био је и први енглески краљ.

Почетком 13. века Енглеском влада ЈОВАН БЕЗ ЗЕМЉЕ, који је био слаб
владар. Изгубио је већину поседа у Француској, а да би повратио поседе
требао му је новац, па је увео веће порезе. Тиме су сви поданици били
незадовољни, па су крупни племићи – БАРОНИ дигли побуну, којој суу се
придружили и ритери и грађани. 1215. године краљ је попустио захтевима и
донесена је ВЕЛИКА ПОВЕЉА СЛОБОДА, којом је ограничена власт
краља.

За време Јовановог наследника, управљачко тело састављено од барона и

црквених великодостојника добило је моћ да одобрава законе. Оно је касније
названо ПАРЛАМЕНТ. Временом, подељен је на ГОРЊИ и ДОЊИ ДОМ.
Горњи су чинили барони и свештенство, а доњи ситно племство и
грађанство.
 СВЕТО РИМСКО ЦАРСТВО НЕМАЧКЕ НАРОДНОСТИ
(Први немачки рајх 962 – 1806. година)

Немачка је формирана на источним деловима некадашњег царства КАРЛА

ВЕЛИКОГ. Средином 10. века краљ ОТОН ПРВИ крунисао се за римско-
немачког цара. Међутим, Немачка није успела да израсте у јединствену
државу. Различитим областима владали су ГРОФОВИ и ВОЈВОДЕ, а
временом свака од ових области постајале су самосталне државе.

Цареви су имали подршку цркве, али су грофови и војводе јако држали власт
у својим областима и нису желели да цар има превелики утицај.

Цар ФРИДРИХ ПРВИ БАРБАРОСА успео је да успостави ред и мир

унутар царства, али је дошао у сукоб са ПАПОМ због покушаја да освоји
Италију, као привредно најразвијенију област Европе.

Римско-немачког цара бирали су грофови и војводе, а од 15. века бирани су

владари из династије ХАБЗБУРГА, који ће ову титулу носити до укидања
царства 1806. године.