Индивидуализација

наставе математике
у основној школи
ЈЕЛЕНА ИВАНИЋ
ОШ ’’ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ’’, ОПОВО
Која питања сваки наставник
треба да себи постави?

 Како је најбоље ученике подучавати математику?

 Од чега зависи учење?
 Зашто је битна педагошка процена сваког ученика у одељењу и како
се обавља?
 Шта обавезује наставника да користи индивидуализацију у великој
мери?
 Који су предуслови за спровођење успешне индивидуализације?
 У чему је разлика између индивидуалне и индивидуализоване
наставе?
Одакле потичу индивидуалне разлике међу
ученицима и какве оне могу бити?

 Разлике у когнитивним особинама (интелигенција, стилови

учења, креативност)
 Разлике у емоционалном развоју
 Разлике у социјалном развоју
 Разлике у особинама личности

 Ученици са посебним потребама

 Даровити ученици
Каква треба да буде настава
математике
 Наставник треба да се занима за свој предмет, познаје свој предмет, и
може да се замисли на месту ученика и схвати шта га мотивише, а шта
га омета.
 Ученик може да смислено учи само ако наставник познаје и уважава
тренутни ниво дететовог когнитивног развоја.
 Ученику треба омогућити активно укључивање у наставни процес. Треба
осигурати обраду градива кроз већи број различитих активности.
 Прилагодити задатке могућностима сваког детета или мањих група
ученика.
 Школски успех ученика одређивати на основу праћења његовог
индивидуалног напретка, а не упоређивањем с постигнућем друге деце
истог узраста.
 Како омогућити сваком ученику да развије своје
математичке и интелектуалне способности до
максимума?
 Како искомбиновати разне облике наставе тако да се
уваже ученикове способности и темпо којим ученик
овладава наставним програмом математике?
 Шта очекујемо да постигнемо индивидуализацијом?
 Зашто је важно добро образовање? У садашњости и будућности је за рад
потребно све више вештина и знања, које се не уче нужно у школи.
 Наставник има важну улогу у формирању стила учења ученика,
размишљања и слику коју ће формирати о себи, својим могућностима,
способностима, интересовањима.
 Која је позиција математике у образовању?
 Како се то спроводи кроз важеће законе и прописе о образовању?
Исходи - очекивани резултати учења.

исходи Компетенције – активна примена

наученог.

Стандарди – мера остварености

стандарди компетенције исхода, развијености компетенција
Исходи учења

 Функционална знања која показују шта ће ученик бити у

стању да учини, предузме, изведе, обави, захваљујући
знањима, ставовима и вештинама које је градио и развијао
током неког временског периода учења конкретног
предмета.
 Дефинишу се за сваки разред, тему, наставну област,
наставну јединицу.
 Формулација: Ученик ће по завршетку ... бити у стању да ...
Образовни стандарди

 Образовни стандарди за крај обавезног образовања за

наставни предмет Математика, 2010.
 Стандарди представљају суштинска знања, вештине и умења
које ученици треба да поседују на крају одређеног циклуса
образовања.
 Стандарди обликују најважније захтеве школског учења и
наставе и исказују их као исходе видљиве у понашању и
расуђивању ученика.
 Преко стандарда се образовни циљеви и задаци преводе на
много конкретнији језик који описује постигнућа ученика,
стечена знања, вештине и умења.
 Основна карактеристика образовних стандарда је то што су
дефинисани у терминима мерљивог понашања ученика.
Стандарди су формулисани на
три нивоа постигнућа:
 Основни ниво: Ученик влада појмовима бар у смислу њиховог
разликовања на класи одговарајућих примера и распознаје и користи
одговарајуће термине и ознаке. Уз помоћ интерпретација (сликом,
узорним примерима и сл.) способан је за основно оперисање. Очекује се
да ће сви ученици, а најмање 80% њих постићи овај ниво.
 Средњи ниво: Ученик влада појмовима тако што је оспособљен да сам
издваја одговарајуће примере и уме да истиче њихова карактеристична
својства. Оперише са њиховим назнакама по правилима која
процедурално изражава и притом има виши степен рачунске
увежбаности. Очекује се да ће око 50% ученика постићи овај ниво.
 Напредни ниво: Ученик потпуно влада појмовима, оперише са њима по
прихваћеним правилима која уме да исказује вербално и симболички.
Разуме хијерархију која успоставља односе међу појмовима по степену
њихове апстрактности, уме да закључује на основи претпоставки које су
формално исказане и достиже високи степен аутоматског извођења
операција. Очекује се да ће око 25% ученика постићи овај ниво.
Опште и међупредметне
компетенције
 1. Компетенција за целоживотно учење
 2. Комуникација
 3. Рад с подацима и информацијама
 4. Дигитална компетенција
 5. Решавање проблема
 6. Сарадња
 7. Одговорно учешће у демократском друштву
 8. Одговоран однос према здрављу
 9. Одговоран однос према околини
 10. Естетичка компетенција
 11. Предузимљивост и оријентација ка предузетништву.

Опште и специфичне предметне компетенције – математичке компетенције

Које врсте наставе најбоље подстичу
индивидуализацију на часу?

 Проблемска: темељи се на самосталном истраживању, решавању

проблема и развијању стваралачког мишљења, највише активира
интелектуалне потенцијале ученика.
Индивидуализација се врши погодним избором проблема, тј.
диференцијацијом проблема, зависно од нивоа математичких
способности ученика.

 Интерактивна: модел наставе који се заснива на интензивној

комуникацији ученик-наставник, која може бити директна, затим
путем писаних материјала, путем електронске комуникације....
Предуслови за успешну
индивидуализацију на часовима
 Битно је обучити ученике за овакав начин рада.
 Објаснити да циљ на часу није такмичење у решавању проблема,
већ да се максимално ангажују и да се боље искористи време на
часу.
 Дати ученицима могућност избора, а пре тога их добро упознати
са правилима.
Редовна настава
 Часови обраде – додатни захтеви при фронталном раду за ученике
(презентовање задатака поступно, рашчлањивање на делове)
- групни рад
 Часови утврђивања, систематизације и писаних провера:
степенаста диференцијација (више степенасто поређаних
задатака, а ученик решава оне које уме, од лакших ка тежим)
диференцијација по нивоима (задаци се деле у две или три
групе и ученик бира групу задатака коју може успешно да реши)

Домаћи задаци
 Логичан продужетак редовне наставе
 Диференцирани уџбеници, збирке, наставни листићи
Часови и материјали

 Површина круга – обрада

 Полиноми – утврђивање
 Проширивање разломака – утврђивање
 Графичко представљање података - систематизација
 Осна симетрија – систематизација
 Примена линеарне функције – систематизација
 https://www.geogebra.org/m/PzJeh6SP (Површина призме)
Оцењивање -
праћење и вредновање наставе и учења
 Формативно – педагошка евиденција
 Сумативно – диференцијација задатака на проверама (примери)

• праћење и процењивање степена остварености исхода, треба да обезбеди

што поузданије сагледавање развоја и напредовања ученика
• Тај процес треба започети иницијалном проценом нивоа на коме се ученик
налази.
• Прикупљање информација из различитих извора (свакодневна посматрања,
активност на часу, учествовање у разговору и дискусији, самосталан рад, рад у
групи, тестови) помаже наставнику да сагледа постигнућа (развој и
напредовање) ученика и степен остварености исхода.
• Свака активност је добра прилика за процену напредовања и давање повратне
информације, а ученике треба оспособљавати и охрабривати да процењују
сопствени напредак у остваривању исхода предмета
Додатна и допунска настава

Математичка секција

Иоп и индивидуализација

Настава на даљину
 Закључак и препоруке

 Оптимално се ангажују и оптерећују сви ученици

 Наставни садржаји су прилагођени могућностима свих ученика
 Наставни садржаји омогућавају проширивање и продубљивање знања
 Наставник је максимално ангажован, и у фази припреме и фази извођења
наставе и у фази процене постигнућа и давања препорука ученицима
 Закон и правилници обавезују наставника да спроводи индивидуализацију

''Настава математике није наука. Она је уметност''

Ђерђ Поја - ''Математичко откриће''