You are on page 1of 9

Индивидуализација у настави математике у основној школи

''Настава математике није наука. Она је уметност''


Ђерђ Поја - ''Математичко откриће''

Концепт
- Како допрети до сваког ученика и максимално га запослити (оптеретити) на часу?
- Шта је индивидуализација и чему служи?
- Одакле потичу индивидуалне разлике међу ученицима и какве могу бити?
- Шта обавезује наставника да користи индивидуализацију у великој мери?
- Који су предуслови за спровођење успешне индивидуализације?
- Пијаже и препоруке
- Објаснити прописе – образовне стандарде и међупредметне компетенције.
- Која је позиција математике у образовању и зашто је важно добро образовање?
(повезати са компетенцијама)
- Шта очекујемо да ћемо постићи индивидуализацијом?
-
- Које врсте наставе најбоље подстичу индивидуализацију на часу? Проблемска,
интерактивна.

- На које начине се индивидуализација примењује ван редовне наставе – остали облици


образовно-васпитног рада (допунска настава, додатна настава, припрема за такмичења,
математичка секција)?

- На које начине применити индивидуализацију у редовној настави математике?


Навести.
- Рашчланити: како се примењује на часовима обраде, а како на часовима утврђивања,
систематизације.
- Које наставне методе су погодне за индивидуализацију? Предности и мане.
- Који наставни облици су погодни за индивидуализацију на часу?
- Како се диференцирају домаћи задаци?
- Како се индивидуализација примењује у тестирању и оцењивању?
- Објаснити иницијално и завршно тестирање.
- Диференцирање контролних и писмених задатака.
- Ученици који раде по индивидуалном образовном програму.
- Наставна средства погодна за индивидуализацију – стандардна и дигитална
- Електронски дневник
- Прилагођавања у учионици
- Како проценити да ли су примењене методе успешне? Шта су показатељи?
- Предности и мане
- Закључак

Који је најефикаснији облик поучавања математике у учионици?


Из разних примера можемо да закључимо да је најбоље ученике подучавати математику ''један
на један'', јер је тада у највећој мери настава прилагођена ученику и захтева од њега самосталан
рад и максимално ангажовање... Успех је у највећој корелацији са самосталним радом ученика.
Тај облик рада је најидеалнији и зове се индивидуални облик – подразумева стални активни
однос наставник-ученик, где наставник константно прати напредовање ученика и даје повратне
информације и прилагођава садржаје и методе, а ученик у највећој мери самостално ради.
Индивидуализација се најчешће везује за интерактивну наставу, која се заснива на интензивној
комуникацији ученика и наставника (директна комуникација, путем писаних материјала,
електронска комуникација).

Индивидуализована и индивидуална настава нису исто, јер се код индивидуалне наставе


процес учења одвија искључиво на релацији ученик-наставник, а код индивидуализације
наставе наставник конципира наставни процес тако да сваки ученик у одељењу практично има
свој индивидуални рад.
(В. Андрић,2008, Индивидуализација у настави математике у старијим разредима основне
школе)

Одакле потичу индивидуалне разлике међу ученицима и какве могу бити?

- Разлике у когнитивним особинама (интелигенција, стилови учења, креативност)


- Разлике у емоционалном развоју
- Разлике у социјалном развоју
- Разлике у особинама личности
- Ученици са посебним потребама?
- Даровити ученици?

Пијаже: (сажете препоруке, Славин, 1997)

1. Смислено учење се може обављати само ако наставник познаје и уважава тренутни
ниво дететовог когнитивног развоја.
2. Ученику треба омогућити активно укључивање у наставни процес. Треба осигурати
обраду градива кроз већи број различитих активности.
3. Прилагодити задатке могућностима сваког детета или мањих група ученика.
4. Школски успех ученика одређивати на основу праћења његовог индивидуалног
напретка, а не упоређивањем с постигнућем друге деце истог узраста.
5. Водити рачуна да до краја основне школе одређен број деце уопште не примењује
формално мишљење, док се већина ученика анлази између стадијума конкретних и
формалних операција.

Како омогућити сваком ученику да развија своје математичке и интелектуалне


способности до максимума? Како искомбиновати разне облике наставе тако да се уваже
ученикове способности и темпо којим ученик овладава наставним програмом
математике?

У просечном одељењу у основној школи има 25-30 ученика, према неким истраживањима,
међу њима има по 25% ученика слабијих и даровитих ученика, а осталих 50% би били
просечни ученици. Ако бисмо прилагодили наставу само једној групацији, то није
прихватљиво јер увек одређени број ученика остаје оштећен. Не допиремо до свих ученика, а
циљ је да наставник ''држи на оку цео разред'' и слабе и одличне ученике да примерено
оптерети.
Одговор је једноставан, али реализација је компликована и захтева велико ангажовање и
припрему наставника.

Наставник, ако се занима за свој предмет, познаје свој предмет и може да се замисли на месту
ученика и да схвати шта мотивише ученике за учење и сазнавање, а шта га омета, онда је он
добар наставник. У математици је много важније умеће решавања задатака (проблема),
доказивање и критичка анализа добијених решења од памћења велике количине информација.

Зашто је важно добро образовање? Која је позиција математике у образовању?

У садашњости и у будућности за рад је потребно све више вештина и знања, као и ефикасност
у њиховом усвајању. Наставник има важну улогу у формирању стила учења ученика,
размишљања и слику коју ће формирати о себи (својим могућностима, способностима,
интересовањима).

То у данашњем плану и програму математике видимо и кроз задате компетенције, које би


сваки ученик требало да оствари. Наиме, до скоро су наставни програми у Републици Србији
дефинисали образовне циљеве за предмете, али не на нивоу компетенција као исхода учења
којуе се формирају и остварују заједничким радом више школских дисциплина. Сада су
дефинисане нове области које су битне за лични, професионални и социјални развој и
функционисање појединца(ученика).

Опште и међупредметне компетенције су:

1. Компетенција за целоживотно учење


2. Комуникација
3. Рад с подацима и информацијама
4. Дигитална компетенција
5. Решавање проблема
6. Сарадња
7. Одговорно учешће у демократском друштву
8. Одговоран однос према здрављу
9. Одговоран однос према околини
10. Естетичка компетенција
11. Предузимљивост и оријентација ка предузетништву.

Наставник математике је у позицији и има пуно могућности да илуструје идеје и да развија


код ученика расуђивање и подстиче логичко размишљање. Већина математичких концепата је
интуитивна, и заснивају се на претходно наученом као и искуствима ученика. Наставник
математике треба да подстиче интуицију ученика јер то доводи до ланца проба-грешка-
размишљање-предвиђање-доказ. Математичко умеће се развија путем вежбе, па кад год се
реши математички задатак треба издвојити поучне стране које се могу користити при
решавању других задатака.

Међутим, важнији, а вероватно и најважнији део ангажовања наставника математике је онај


који се односи на индивидуални приступ наставном раду, што подразумева:

 иницијално тестирање ученика 5. разреда


 дијагностицирање ''рупа'' у предзнањима сваког ученика
 индивидуални (или групни) приступ отклањању уочених појединачних
недостатака (допунски рад)
 индивидуализацију домаћих задатака,
 индивидуализацију увежбавања садржаја,
 индивидуализацију контролних задатака,
 индивидуализацију писмених задатака.
(В. Андрић,2014, Припрема ученика и наставника за завршни испит из математике)

Индивидуализација наставе у пракси се постиже на следеће начине:

Посебни облици наставе Допунска настава


Додатна настава
Математичке секције
Настава по ИОП
Индивидуализација редовне Проблемска
наставе интерактивна
Облици: Фронтални Обрада
Групни Утврђивање/
Рад у пару систематизација
Индивидуални
Методе: Дијалошка
Демонстративна
Илустративна
Практични радови
Рад на тексту
Домаћи задаци: Диференцирање домаћих
задатака
Тестирање: Диференцирање задатака по
нивоима сложености
(стандарди)
Оцењивање: Формативно
сумативно
Средства: Постојећа: наставни листићи,
збирке са задацима који су
разврстани по тежини,
Модели
Дигитална:
Платформе за учење на
даљину
Образовни софтвер
апликације
Електронски дневник
Индивидуализација наставе математике
у основној школи
- Како допрети до сваког ученика и максимално га запослити (оптеретити) на
часу?
- Одакле потичу индивидуалне разлике међу ученицима и какве могу бити?
- Шта је индивидуализација и чему служи?
- Шта обавезује наставника да користи индивидуализацију у великој мери?
- Који су предуслови за спровођење успешне индивидуализације?
- Исходи, образовне стандарди и међупредметне компетенције.
- Шта очекујемо да ћемо постићи индивидуализацијом?
-
- Које врсте наставе најбоље подстичу индивидуализацију на часу? Проблемска,
интерактивна.

- На које начине се индивидуализација примењује ван редовне наставе – остали


облици образовно-васпитног рада (допунска настава, додатна настава, припрема
за такмичења, математичка секција)?

- На које начине применити индивидуализацију у редовној настави математике?


Навести.
- Рашчланити: како се примењује на часовима обраде, а како на часовима
утврђивања, систематизације.
- Које наставне методе су погодне за индивидуализацију? Предности и мане.
- Који наставни облици су погодни за индивидуализацију на часу?
- Како се диференцирају домаћи задаци?
- Како се индивидуализација примењује у тестирању и оцењивању?
- Иницијално и завршно тестирање.
- Диференцирање контролних и писмених задатака.
- Ученици који раде по индивидуалном образовном програму.
- Наставна средства погодна за индивидуализацију – стандардна и дигитална.
- Електронски дневник.
- Прилагођавања у учионици .
- Како проценити да ли су примењене методе успешне? Шта су показатељи?
- Предности и мане .
- Закључак.

Јелена Иванић, наставник математике


ОШ ''Доситеј Обрадовић'' Опово
Индивидуализација наставе математике
у основној школи
Теме су: објаснити шта је индивидуализација и како се конкретно примењује у настави
математике у основној школи. Који су предуслови за спровођење успешне
индивидуализације.Шта обавезује наставника да користи индивидуализацију у великој
мери.Које врсте наставе најбоље подстичу индивидуализацију на часу.
На које начине се индивидуализација примењује ван редовне наставе – остали облици
образовно-васпитног рада (допунска настава, додатна настава, припрема за такмичења,
математичка секција).На које начине применити индивидуализацију у редовној настави
математике (чаови обраде, утврђивања, систематизације). Како се диференцирају
домаћи задаци, тестови. Како се примењује у оцењивању (формативном и
сумативном). Које су предности и мане индивидуализације.

Јелена Иванић, наставник математике


ОШ ''Доситеј Обрадовић'' Опово
На часовима РЕДОВНЕ НАСТАВЕ индивидуализација се може спроводити на скоро
свим врстама часова, треба прилагодити начин спровођења, тј одабрати одговарајуће
методе и облике рада да би учинак био већи.
Погодни облици рада су:
- ЧАСОВИ ОБРАДЕ: фронтални, групни, рад у пару, самостални рад
- ЧАСОВИ УТВРЂИВАЊА: групни рад, рад у пару, самостални рад
- ЧАСОВИ СИСТЕМАТИЗАЦИЈЕ: групни рад, рад у пару, самостални рад
Погодне методе рада су:
- ЧАСОВИ ОБРАДЕ: дијалошка, илустративна, демонстративна
- ЧАСОВИ УТВРЂИВАЊА И СИСТЕМАТИЗАЦИЈЕ: дијалошка, илустративна,
демонстративна, практични рад, рад на тексту
На већини часова не преовладава један облик рада и једна метода, већ наставник
комбинује више облика, зависно од етапе часа.
Индивидуализација на часовима обраде:
- Наставник јасно објашњава разлику између основних и најбитнијих исхода које
треба постићи, користи принцип од лакшег ка тежем, постепено уводи појмове
и степенасто гради знање код ученика.
- После сваке етапе проверава разумевање граива кроз задатке и/или питања.
- Сваком ученику (или мањим групама) омогућава задатке за вежбу и повратну
информацију док не савладају ту ''степеницу'', и на часовима обраде, а да при
том не губе остали ученици који су те етапе већ савладали. Нпр док прелази на
следеће степенице ученици користе то време за рад.

Комбинације:
- Фронтална настава и дијалошка метода/демонстративна/илустративна
-
Диференцирање домаћих задатака
Препоруке за рад на часу
- Добро се и детаљно припремити за час
- Припремити довољно материјала и ''резервних'' опција за све групе ученика
- На часу пратити показатеље активности ученика
- Реаговати ако је ученик завршио са својим активностима или има проблема
- Уклопити рад ученика тако да не ометају друге
- Договорити унапред (нпр на почетку школске године) правила за рад на часу и
за разне ситуације и доследно их примењивати
- Реаговати повратном информацијом под условима који су договорени са
ученицима раније
- Мотивисати ученике да редовно записују у свеску

You might also like