Велика седмица и

Васкрс Недеља
Мироносице
HYPERLINK \l Припрема Празан гроб
"Цвети2" Улазак Пасхалне вечере Анђео на гробу
Христов у Тајна вечера Апостоли Петар
Јерусалим и Јован на гробу
Молитва у
Месија Христос у Јављање
Магаре Гетсиманији
гробу васкрслог
Мт 21, 1-11, Јудина издаја и Господа
Мк 11. 1-11, Лк хапшење Исуса Мт 28, Мк
19, 29 – 36, Јн 12 Исус пред 16, Лк 24, Јн 20
- 18 првосвештеницим
а
Лазарева Велики Велика Велики
субота понедељак среда петак Васкрс

Цвети Велики Велики Велика

уторак четвртак субота

Суд пред
Пилатом
HYPERLINK \l Христос у Јерусалиму Мучење
"Лазар2" Васкрсење Истеривање трговаца из HYPERLINK \l
Лазара храма "Распеће"
Витанија недалеко Христове параболе Распеће
од Јерусалима Сукоби са јеврејским HYPERLINK \l
Марта и Марија религијским ауторитетима "Смрт" Смрт
Јн 11, 1 - 46 Пророчанство о уништењу Погребење
храма
Мт 21 – 2 , Мк 11 – 14, Лк 19-21,
Јн 12
 Лазарева субота (Јн 11, 1 – 46)

Кратак опис догађаја:

1.Лазар је био брат Марије и Марте и живели су у
Витанији. У Јевађељу стоји да је Христос волео
Марту и Марију и њиховог брата Лазара. Лазар је био
болестан и сестре су упутиле позив Исусу да дође да
излечи њиховог брата. Христос није одмах кренуо по
позиву који је добио, већ је остао још два дана са
друге стране Јордана (источна страна Јордана). Након
два дана заједно с ученицима креће на пут у Јудеју,
где се налазила Витанија. Христос стиже у Витанију,
наизглед касно, јер се каже да је Лазар већ четири
дана био мртав. У кући Марте и Марије су се
окупили људи који су дошли да их теше. Марта је чула да Христос долази и изалази из
села да га сачека, док је Марија остала код куће. Марта, која је знала да је Исус чинио
чуда на занимљив начин исповеда своју веру: Господе, да си био овде, не би умро брат
мој. Али и сад знам, да што год заиштеш у Бога, даће ти Бог (Јн 11, 21 – 22). Марта
онда позива своју сестру да дође код њих, а с њом су кренули и људи који су били
присутни код куће. Сви заједно одлазе до пећине где је био Лазар сахрањен и после
кратке молитве Богу Оцу, Христос је позвао Лазара речима: Лазаре, изађи напоље. И
изиђе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице им убрусом
повезано. Исус им рече: Раздрешите га и пустите нека иде. Онда многи од Јудејаца
који бијаху дошли Марији, видевши шта учини Исус, повероваше у њега. Неки пак од
њих отидоше фарисејима и казаше шта им учини Исус. Начин сахрањивања је био
другачији код Јевреја него код нас. Они су своје преминуле увијали у покрове, мазали
разним миришљавим уљима посебно припремљеним за погреб и тела полагали у већ
постојеће пећине, којих је доста на том подручју или су клесали стену и припремали за
гробно место. На крају би пећину затварали, обично великим каменом.
- 2. Место: Витанија
- Витанија је у време Исусово било село неких 3 км удаљено од Јерусалима ка
Јордану. Данас се Витанија назива ел-Азаријех и једно је од места ходочашћа,
заједно са пећином где се десило горе описано чудо.
- Ликови:
● Господ Исус Христос: Христос долази по позиву својих пријатеља са
источне обале Јордана у Витанију. Зна да Лазар умире, долази и
васкрсава га.
● Лазар, пријатељ Христов и брат Марте и Марије. Христос га васкрсава и
касније је један од људи који су били присутни на вечери код Марте и
Марије. По каснијем Предању Лазар, који је познат и као
Четвородневни, постаје први епископ Кипра, умире у дубокој старости.
● 3. Марта и Марија су биле пријатељи Исусови. У наставку приче у
Јовановом Јевађељу, Христос борави на вечери код сестрама и том
приликом је Марија помазала ноге Исусове скупоценим мирисним
уљима и обрисла својом косом.
● Пријатељи Марте и Марије који су били присутни у кући кад је стигао
Исус. Они су били и сведоци чуда.
• Страсна недеља - старословенска реч страст значи страдање, трпљење и бол.

Страсна или Велика недеља је назив за последњу недељу Васкршњег поста у којој се
подсећамо на последње дана Господа Исуса Христа проведених на земљи. Сећамо се
Јудине издаје, Христовог хапшења, неправедног суђења, пресуде и разапињања на крст,
Његове жртве и страдања (умирања) на крсту.

Цвети – Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим

5. Из Витаније преко Маслинске горе Христос

креће у Јерусалим и среће слепог просјака
Вартимеја кога је исцелио због његове вере у њега
као сина Давидова. Препознавање Исуса као
Давидовог сина је веома важан моменат и није се
случајно десио пре уласка у Јерусалим. Давид је
био најзначајнији јеврејски цар, можемо рећи
родоначелник уједињеног Израиљског царства и
освајач града Јерусалима. Историја Јерусалима као
најзначајнијег града за јеврејски народ почиње са
Давидом. Оно што је још битније од историјских
догађаја јесте и обећање да ће из корена Јесејева,
који је био Давидов отац, доћи избавитељ и
помазаник Божији, односно Месија. Месија у буквалном преводу на српски језик значи
Помазаник, а на грчки језик Христос. Савез имеђу Јахвеа и народа је подразумевао да ће
Бог послати свог изабраника, помазаника који ће спасити јеврејски народ и повратити
славу Давидовог царства. У различитим историјским периодима Јевреји су очекивали
Месију различитих профила. У време римске власти Јудејом, у време Исусово, очекивао
се генерал, на челу велике војске који ће подићи велики устанак, победити Римљане и
успоставити царство Израиљево. Такав Месија би требало да уђе на великом ратном коњу
са пуном ратном опремом и на челу војске. Јеврејске старешине, свештеници,
књижевници, фарисеји, садукеји због свог очекивања политичког Месије, нису
препознали Исуса као Христа (Месију), али зато један слепи просјак јесте. Исус, кога је
слепи просјак препознао као Месију, није био генерал и будући политички лидер, цар.
 6. Након тога Исус тражи од својих ученика да му доведу младо магаре и он на
младом магарету улази у Јерусалим. Његов улазак је улазак мира, а не рата. 4. Цео град га
је дечекао, а деца су бацала гране дрвета (палме) пред његове ноге. Присутни су Христа
поздравили речима: Осана сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана
на висинама! (Мт 21, 9). Међутим, Царство које је Исус проповедао јесте Царство Божије,
Небеско, а не царство Давидово које су Јевреји очекивали.

У православној цркви навечерје празника Цвети је посвећен најмањима, када

велики број деце долази у цркву, носе звончиће и врбине гранчице, радују се и дочекују
Христа као и јерусалимска деца из приче.

7. Христос у Јерусалиму

8. Прво што је Христос урадио по уласку у Јерусалим јесте било истеривање

трговаца и мењача новца из храма који су дом молитве претворили у неку врсту пијаце
(где су продаване животиње које су користили за жртвовање) и места за зараду новца. У
јудејском схватању је храм био физички ограничен простор где се јавља Бог. Приношење
жртава у храму је била обавеза пре које је морао да се обави и ритуални чин очишћења
који се наплаћивао. Храм је био и свето место и нека врста банке. Јевреји су плаћали два
пореза, један Риму и један храму, а валуте су биле различите. Мењачи су мењали валуте и
притом зарађивали. Могуће је да су наплаћивали и храмовни порез и рутуална чишћења.
Због близине празника Пасхе, која је била највећи празник код Јевреја, било је доста људи
у Јерусалиму и сигурно је да су многи покушали то да искористе и да зараде. Свештеници
су имали удела у томе и, са финансијске стране, није им одговарало да ово протеривање.

9. Након тога следи низ Христових парабола, неке од њих смо обрадили као
посебне теме ( Прича о два сина и злим виноградарима, о угаоном камену, прича о свадби
царева сина, о највећој заповести...). 10. Такође, тада се дешава и неколико сукоба Хроста
са јеврејским религијским ауторитетима и разним фракцијама кроз директне оптужбе које
им је упутио, као и њихови покушаји да Христа преваре и искористе његове речи против
њега на суду.
 11. Такође, Христос говори о разорењу Јерусалима и о поновном доласку, као и о
предсказивању страдања. У оквиру тих тема Христос прича и приче о мудрим и лудим
девојкама, прича о талантима и о страшном суду.

Велики четвртак

12. Тајна или последња вечера Христа и апостола је била пасхална вечера и за
разумевање Тајне вечере потребно је објаснити на почетку шта је за Јевреје значила Пасха.
Пасха је била ритуална вечера сећања на излазак Јевреја из Египта, ослобађање из ропства
и спасење Јеврејске деце од анђела смрти који је само прошао поред јеврејских кућа.

У време Мојсијево, Јевреји су били робови у Египту и Бог се сетио свог савеза са
Аврамом, Исаком и Јаковом и шаље Мојсија да избави народ и доведе их до земље коју је
обећао Авраму. Мојсије је покушао да убеди фараона да пусти Јевреје, али фараон није
попуштао пред пошастима које је послао Бог на Египат и тек после десете пошасти и
смрти египатских првенаца, фараон је одлучио да пусти Јевреје и Мојсија. Да би сачувао
јеврејску децу од смрти, Бог је преко Мојсија рекао своме народу да сви закољу по једно
јагње или јаре и да крвљу јагњетовом обележе своја врата, да једу вечеру спремни за пут и
да ништа не оставе за собом. Анђео смрти је прошао поред јеврејских домома, обележена
крву јагњетовом, и на тај начин је крв јагњетова спасила јеврејске породице. Одатле и
назив празника Пасха, која у буквалном преводу значи пролазак и односи се на овај
пролазак анђела поред јеврејских кућа. Након тога Јевреји одлазе из Египта, прелазе
Црвено море као по сувом, док се египатска војска удавила. Други моменат из јеврејске
историје који се наставља на излазак јесте обнављања савеза између народа и Јахвеа на
Синају и 10 Божијих заповести.

Јевреји су празник Пасху прослављали тако што се окупи цела породица, закоље се
јагње, вечерали су спремни за пут као што су били у Египту. Најмлађи члан породице пита
оца зашто се ова ноћ разликује од осталих и отац онда објашњава историју изласка.
Велику улогу играле су и три чаше с вином, које су се испијале уз благослов и ломљење
хлебова.
 13. Тајна вечера Христа и апостола почиње питањем ученика Христу где жели да
једе Пасху. Следујући упутствима свог учитеља, ученици су уготовили Пасху и скупили
се у једнј горњој соби у Јерусалиму. На вечери Христос је опрао својим ученицима ноге и
наговестио да ће га један од ученика издати и да је он присутан са њима на вечери,
наговештавајући Јудино издајство. Након тога долази до централног дела Тајне вечере:

И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде ученицима, и рече: Узмите,
једиде ово је тело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви;
јер ово је крв моја Новога завета која се пролива за многе ради отпуштања грехова.
Јевреји су након изласка (из Египта) обновили савез са Богом, а на Тајној вечери се склапа
Нови савез у крви Христовој. И као што је крв јагњетова спасила Јевреје у Египту, тако и
нас крв Христова спашава данас након његове жртве и зато се и Христос назива јагње
Божије. Вечера се завршила певањем химне захвалности Богу а затим су сви заједно
отишли на Маслинску гору, која је била на источном крају Јерусалима.

Тајна вечера је била прва Литургија и

апостоли су после Христовог васкрсења и
вазнесења наставили да се окупљају и служе
Литургију сећајући се Христа и његовог
страдања и васкрсења, поштујући Христове
речи са Тајне вечере када им је рекао: ‘’Док
год ово чините ја сам са вама у све дане до
свршетка века’’. Наша крсна слава настаје
по узору на Литургију и Тајну вечеру, а индиректно и на пасхалну вечеру Јевреја.

На Маслинској гори је Исус рекао ученицима да ће се сви разбежати кад њега буду
ухватили. Апостол Петар је побунио и рекао да га никад неће издади, на шта му је Господ
одговорио да ће га се одрећи три пута пре него што петао запева. 14. Након тога Исус и
ученици долазе у Гетсиманију где се Исус помолио Богу, док ученици нису могли да
остану будни и Христос их три пута налази како спавају. 15. Након молитве је дошао Јуда
Искариотски са војницима, пољубио Учитеља, што је био знак војницима да га ухапсе.
Након тога су се сви ученици разбежали. 16. Христа су прво одвели код Ане који је био
таст Кајафе и првосвештеник те године. А Ана га касније посла свезаног код
првосвештеника Кајафе. Петар је ипак наставио да их прати издалека. Код Кајафе су неки
међу народом препознали Петра као ученика Христовог и он три пута одриче да га
познаје. Након трећег одрицања, петао је запевао и Петар се сетио речи Исусових и одмах
се покајао.

Код првосвештеника Кајафе и пред Синедрионом, који је био Јеврејски суд, су

хтели лажним сведочанствима да осуде Исуса, али та сведочанства нису била доследна.
Једно од тих лажних сведочанства је било да је Христос рекао да може уништити храм и
за три дана га подићи. Оно што је послужило за осуду код Јевреја јесте било да је Христос
за себе говорио да је Син Божији, што је за Јевреје било богохуљење. По римском закону,
Јевреји су имали право да решавају спорове у њиховој заједници, али нису смели никога
да осуде на смрт. Јеврејске старешине и првосвештеници су одлучили да Исуса предају
Пилату, који је био римски управитељ Јудеје и имао власт да Исуса осуди на смрт.

Велики петак

17. Ујутру су Исуса одвели код Понтија Пилата да му он суди (управитељ од 26. до
36. године). Пилат је питао Исуса да ли је он Цар Јудејски, на шта му Исус одговара: Ти
каза. Овде видимо да се кривица Исусова мења. Пилата није интересовало да ли Исус себе
сматра Сином Божијим, него да ли себе сматра царем Јудеје. Пошто су Римљани владали
Јудејом, ово се сматрало озбиљном оптужбом јер је био позив на побуну против Рима.
Један део Јевреја није прихватио власт Рима и Римљани су имали доста проблема да
задрже освојену територију и да остваре мир. Међутим, као што смо говорили о празнику
Цвети, Исус није имао политичке претензије и његово Царство није било од овога света.
Пилат не налази кривицу на њему и хтео је да пусти Исуса, али је народ викао да га
разапне. Када је чуо да је Исус из Галилеје послао га Ироду Антипи који је био тих дана у
Јерусалиму, а био управитељ Галилеје. Код Ирода Исус није одговарао на питања и након
што су му се наругали, Ирод га шање назад код Пилата. Пилат се плашио немира у граду,
посебно јер је тада био велики број ходочасника због празника Пасхе и било је довољно
тешко одржати мир у граду. Пилат на крају нуди да пусти једног затвореника, као што је
 био обичај за празник Пасхе, али је народ
изабрао разбојника Вараву. Након тога,
Пилат узе воду и опра руке пред народом
речима: Ја сам невин у крви овог праведника.
И онда пусти Вараву, а Исуса посла да га
ишибају и разапну.

18.
Војници су
му се прво ругали и мучили га, онда су нашли једног
човека Симона из Кирине да му помогне да понесе крст
свој до Голготе, која је била брдо мало изван града. 19.
Исуса су разапели између два разбојника и његова
кривица је била написана на крсту на три језика (грчком,
латинском и арамејском): Исус Назарарећанин цар
јудејски. Крст је био једна од најоктрутнијих справа за
мучење и смртну пресуду, која је чувана за најгоре разбојнике и бунтовнике против Рима
и њихове власти. На крсту се умирало споро и од гушења.

А испод крста су се налазила мати Исусова и Марија Клеопина, Марија Магдалина

и апостол Јован Богослов. А Исус када је видео мајку и ученика кога је волео рекао им је:
Жено, ето ти сина! И ученику: ето ти мајка. И од тог часа је апостол Јован наставио да
брине о Богородици. 20. Након тога, у девети час дана, узвикну Исус и испусти дух. И гле,
завеса на храму се раздвоји на двоје, од горњег краја до доњега, и земља се потресе и
камење се распаде. И гробови се отворише, устадоше многа тела светих који су помрли.
И изашавши из гробова по васрксењу његову, уђоше у свети град и показаше се многима
(Мт 27, 51 – 53).

21. А увече отиде Јосиф из Ариматеје, који је био један од ученика Христових, код
Пилата да замоли за тело Исусово и Пилат заповеди да му предају. И Јосиф узе тело и зави
га у чисто платно и положи га у свој нови гроб који је био исклесао у камену. Након тога
навалише велики камен на врата од гроба. Ту су били и Марија Магдалина и друга Марија
с њом.
 Сутрадан су се сабрали првосвештеници и фарисеји код Пилата и тражили да
постави стражу на гробу јер су се плашили да ученици не украду тело и кажу да је
васкрсао као што је говорио. Пилат је одобрио стражу и наложио Јудејима да је поставе. И
они утврдише троб до трећег дана да не би ученици узели тело и рекли народу како је
устао.

Васкрс

22. А кад је прошла субота, рано у

недељу, су дошле 23. Марија Магдалина и
друга Марија1 да помажу тело Исусово по
јеврејским обичајима и питале су се ко ће да им
помери камен, јер је био велики. 24. Међутим,
нашле су камен одваљен од гроба и празан
гроб, само покрове где леже. 25. На гробу су
виделе и анђела који им је показао празан гроб
и покрове. И оне су одмах отишле да јаве ученицима. 26. Петар када је чуо, одмах је
кренуо ка гробу. Заједно с њим трчао је и апостол Јован који је и био бржи, али је сачекао
Петра код гроба и ушао је тек заједно с Петром. 27. Након тога се васкрсли Господ јавио
Марији Магдалени и она одлази да јави ученицима шта се десило. Након тога, истог дана
увече, док су врата још била затворена и када су сви били окупљени осим апостола Томе,
дође Исус и стаде на сред просторије и показа им ране од клинова. И након тога се
васкрсли Господ јављао четрдесет дана и показивао као жив говорећи о Цасртву Божијем.

1
По Јеванђељу по Матеју на гроб долазе Марија и Марија, док према Марковом с њима долази и Саломија.
Док Лука спомиње Марију, Марију и Јовану, а апостол Јован наводи да је дошла само Марија Магдалина и
одмах отишла да јави Петру и апостолима.