УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ПРИРОДНО – MATEМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ

KOСОВСКА МИТРОВИЦА

СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: ВЕШТИНЕ КОМУНИЦИРАЊА

ТЕМА: ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ И МУЛТИМЕДИЈАЛНИ СИСТЕМИ

Професор: Kaндидат:

Др. Хранислав Милошевић Mилошевић Александра 364/2010

Koсовска Митровица, 2013.

Семинарски рад Милошевић Александра

САДРЖАЈ
УВОД ………………………………………………………………………………... - 3 -

1. МУЛТИМЕДИЈАЛНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ ……………………………………….. - 4 –

1.1 Појам мултимедије………………………………………………………..- 4 -

1.2 Могућности мултимедијалних технологија……………………………- 5 -

1.3 Мултимедијални информациони системи………………………………-5 -

2. МЕДИЈИ МАСОВНОГ КОМУНИЦИРАЊА……………………………………- 6 -

2.1 Дефиниција, развој и функције…………………………………………..- 7 -

2.2 Мас медији и друштво……………………………………………………- 8 -

3. ШТАМПАНИ МЕДИЈИ………………………………………………………….- 10 -

3.1 Предности дневних новина као средстава мас комуникације………..- 11 -

3.2 Недостаци дневних новина као средстава мас комуникације………- 11 -

4. ЕЛЕКТРОНСКИ МЕДИЈИ………………………………………………………- 12 -

4.1 Даљи правци и фактори развоја електронских медија………………..- 13 -

5. РАДИО…………………………………………………………………………….- 14 -

6.ТЕЛЕВИЗИЈА……………………………………………………………………..- 15-

7. ПРОГРАМИ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ У МУЛТИМЕДИЈИ……………………….- 16 -

8. ЗАКЉУЧАК ………………………………………………………………………- 17 -

9. ЛИТЕРАТУРА………………………………………………………………….…- 18

-2-
Семинарски рад Милошевић Александра

УВОД
Информационе технологије су општи термин који описује технологију која
помаже производњи, манипулацији, складиштењу, комуникацији и дистрибуцији
информација.[6]

Информационе технологије дефинишу се као изучавање, дизајн, развој,

имплементација и подршка или управљање рачунарским информационим
системима, софтверским апликацијама и хардвером. Информационе технологије
користе рачунаре и рачунарске програме да конвертују и складиште, штите, обраде
и безбедно шаљу и примају информације.

Термин информационе технологије често обухвата и знатно шире поље области

технологије. Све оне активности којима се и.технологије професионално баве, од
инсталација апликативних програма до пројектовања сложњних рачунарских
мрежа и информационих система. Неки од тих активности су: умрежавање и
инжињеринг рачунарског хардвера, дизајнирање софтвера и база података, као и
управљање и администрација информативним системом.

Мултимедијални информациони систем је информациони систем који може

да подржи интераткивну комуникацију корисника са рачунарским системом и то у
реалном времену, симултаним коришћење различитих појавних облика
информација (текст, графика, слика, музика и сл).

Мултимедија (мултимедији) је назив за оне медије који су комбинација

више различитих медија. Мултимедије карактерише мултимедијални доживљај, по
појавним облицима и преносним путевима у најширем смислу то је проток
информација између извођача и публике. Овај појам се сусреће и у свету забаве
(музике, видео и рачунарских игрица...) али и у телекомуникацијама и свету
рачунара.[7]

Како су мас медији саставни део савременог друштва и дају посебно

обележје савременом животу и збивањима у друштву, неопходна је анализа
узајамног односа мас медија и друштва. Развој нових технологија унео је крупне
промене у структури медија. Штампани медији су најстарији медији масовног
комуницирања, а електронски медији имају посебну улогу у модерном друштву. О
овим али и свим осталим мас медијима попут телевизије и радија; и њиховој
анализи говорићу детаљније у наставку овог семинарског рада.

-3-
Семинарски рад Милошевић Александра

1. МУЛТИМЕДИЈАЛНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
“Дигитална мултимедија је поље које се бави рачунарски контролисаном
интеграцијом текста, графике, статичних и покретних слика, анимације, звука и
других медија где је сваки тип информације присутан, ускладиштен и процесиран
дигитално”.
“Мултимедија (Lat. Multum + Medium) је медиј који користи више облика
информационог садржаја и информационо процесирања (текст, звук, графика,
анимација, видео, интерактивност) да би информисао или забавио корисника [1] .
- multi = mnogobrojan (latinski multum)
- media = medium=intermediary
(latinski medium = “kanal ili sistem komunikacije, informacija ili zabava”)
1.1 Појам мултимедије
Mултимедијална технологија има значајну улогу у процесу развоја науке,
технике и технологије. Технолошким променама уведене нове методе и технике
отварају могућност унапређења образовног процеса тек кроз изградњу нових
интердисциплинарних приступа продукцији и дистрибуцији знања. Технологија
може да поједностави и убрза решавање устаљених задатака. Она омогућује развој
наставних програма у складу са новим социо-технолошким кретањима. Уколико се
уз стандардну рачунарску опрему користе и допунска средства, која обезбеђују
мултимедијалност презентовања знања, ефекти оваквог учења су искуствено
посматрано, много већи него код традиционалног начина школовања. Нове
технологије презентују ученику и студенту богато и корисно искуство које помаже
искоришћењу његових потенцијала [2].
1.2 Могућности мултимедијалних технологија
Мултимедијална технологија омогућава пренос информација података који
се налазе унутар радне станице или ван ње. Обухвата нове улазно/излазне јединице
за аутоматизовано захватање података из окружења.Такве јединице су:
телевизијска камера, микрофон, скенер или друго. Оне генеришу мултимедијалне
ентитете: видео запис, аудио запис, слике које се програмски само делимично
интерпретирају, јер су недовољно структуиране.
Мултимедијална технологија нам омогућује да поседујемо огромне збирке
података, у виду енциклопедија на CD-ROM-овима, које обухватају чланке, цртеже,
анимацију, и које проширују временску димензију за неколико милиона година.
Значај ове технологије огледа се у све једноставнијој и удобнијој комуникацији
корисника глобалних мрежа, као и у предности које нам те мреже омогућују. Све
-4-
Семинарски рад Милошевић Александра

већи број традиционалних произвођача као и издавача, акценат ставља на

производњу мултимедијалних уређаја и софтвера који је подржан од стране ових
уређаја.

Слика 1. Мрежна архитектура преноса података

Типичан сценарио преноса података и информација у дистрибуираном
мултимедијалном информационом систему састоји се од локалне базе података и
сервера повезаног са домовима корисника путем комуникационе мреже. Дом
корисника састоји се од мрежног интерфејса повезаног са дисплејем, рачунаром,
аудио уређајем или другим излазним системом. Корисник је у интеракцији са
системом путем тастатуре рачунара, конзоле или даљинског управљача [3].
Овај систем се састоји од архиве информација/програма повезане мрежом
велике брзине са пуно регионалних, локалних дистрибутивних станица.
Информације се кеширају локално и после тога се испоручују корисницима.
1.3 Мултимедијални информациони системи
“Успешна представа или презентација често носи ознаку мултимедијална и
тиме се наглашава снажан, по појавним облицима и преносним путевима
вишестурк и симултан, пороток информација између извођача и учесника
догђања”.
Системи треба да буду пројектовани на вишем апстракционом нивоу.
Подразумева се да мултимедијални информациони систем пре свега треба да у
интерактивној комуникација са корисником симултано користи различите појавне
облике информација, као што су текст, графика, анимација, мирне или покретне
слике, музика и говори [4].

-5-
Семинарски рад Милошевић Александра

Oд инфорационог система се захтева многа више:

 Процесор (више снаге процесирања),

 Фајл систем (константно смештање одбирака),

 Оперативни ситеми (real - time),

 Mрежа (мала кашњења).

Мултимедија се обично дели на мултимедију у затвореним системима и
мултимедију у отвореним системима [5].

 Mултимедија у затвореним системима подразумева мултимедију на

рачунару или скупину повезаних рачунара на којима је унапред познато
како су информације организоване.

 Мултимедија у отвореним системима подразумева мултимедију остварену

на системима рачунара и других мултимедијалних уређаја који су
међусобно повезани путем глобалне рачунарске мреже (Интернета), при
чему се информације на било ком рачунару могу организовати на начин који
је потпуно независтан од начина огранизовања информација на осталим
рачунарима.
2. МЕДИЈИ МАСОВНОГ КОМУНИЦИРАЊА
Целовит приступ проучавању медија масовног комуницирања подразумева
прецизно дефинисање појма медија масовног комуницирања и детаљно
представљање њиховог развојног пута и функција. Како су мас медији саставни
део савременог друштва и дају посебно обележје савременом животу и збивањима
у друштву, неопходна је анализа узајамног односа мас медија и друштва.
Штампани медији су најстарији медији масовног комуницирања, а електронски
медији имају посебну улогу у модерном друштву, због чега им је посвећена пуна
пажња у овом поглављу.
2.1 Дефиниција, развој и функције
Медији су средства за комуникацију преко којих се преносе поруке или
информације од комуникатора до аудиторијума на који се жели утицати.[10] Ово је
најједноставнија дефиниција медија, али ову дефиницију треба издвојити из
мноштва дефиниција медија, јер је она најкомплетнија и опште прихваћена у
теорији медија. Она се може интерпретирати на следећи начин:

-6-
Семинарски рад Милошевић Александра

 за стварање медијског садржаја користе се радио, телевизија, видеотекст,

новине и рачунарска мрежа;

 медији су везани за формално конституисане институције или медијске

канале као што су системи, станице или публикације;

 делују у складу са одређеним законима, правилима и схватањима, при чему

се мисли на професионални кодекс, праксу, публику, друштвена оцекивања
и навике;

 продук су лица која заузимају извесне улоге (власници, продуцент,

дистрибутери, оглашивачи, публика);

 преносе информације, забаву, слике и симболе до масовне публике.

У проучавању ове материје од интереса је да се сагледа историја
цивилизације кроз историју развоја медија, при чему су медији имали и имају
огроман утицај у обликовању друштва. Неки кључени догађаји развоја
цивилизације кроз призму развоја медија, односно брзине преношења информација
могу се представити следецим тезама:

 говором је успостављена комуникација међу људима и говор је одвојио

човека од човеколиких предака;

 развој средстава за пренос информација почео је од првих примитивних

сигнала и пролазио фазе усавршавања преко гушчијег пера, писаће машине,
радиа и телевизије, да би у Интернету достигао свој најсавршенији облик;

 вест о исходу Косовске битке пренета је Европом после неколико година;

 Колумбу је било потребно годину дана да би донео вест о открићу новог

континента;

 информација о Наполеоновој смрти преношена је два месеца;

 за објављивање катастрофе Титаника било је потребно пар сати;

 искрцавање савезника у Нормандији директно је преношено путем радија;

 бомбардовање Багдада у заливском рату и Београда за време НАТО агресије

преношено је преко телевизије.
Развој мас медија свакако је везан за развој индустрије и технологије самих
медија у шта спадају: почеци посредног комуницирања везани за бубањ, светлосне
или димне сигнале и голубе писмоноше; Гутембергова штампарска преса која је
-7-
Семинарски рад Милошевић Александра

откривена 1450.године; параброд и железница као изуми 19.века;

индустрализација; пјава телеграфа; појава фотографије 1826.године; откриће
филма; појава институција за дистрибуцију забавних материјала крајем 19.века;
откриће радија 1920.године; појава телевизије 1926.године; глобалне мреже.
Књига је заджала свој индивидуални и оригинални карактер, док остали мас
медији (штампа, радио, телевизија и глобална мрежа) имају имформативни
карактер.
У зависности од начина на који је информација употребљена, обрађена и
упућена кориснику, она се може интерпретирати на разне начине:
Вест, коментар, чланак, репортажа, фељтон, интервју, карикатура, извештај, ...
Функције мас медија су:

 информативна

 образовна

 образовна на даљину

 рекреативна

 забавна

 естетска

 културна

 убеђивачка
2.2 Мас медији и друштво
Мас медији су саставни део савременог друштва. Они дају посебно обелжје
савременом животу и збивањима у друштву. Посебну улогу у томе имају
електронски медији. Медији обавештавају појединце и фирме о збивањима у земљи
и свету. Владе земаља преко медија информишу јавност о својим делатностима, а
такође информишу о томе како друштво сагледава државу и шта очекује од
државних органа. Зато кажемо да медији чине виталну карику система
информисања, која обухвата све сфере живота.[11]
Медији су значајни учесници у политичком, економском и културном
животу. Најчешће функционипу као одраз удружених интереса моћних
друштвених кругова, који су у позицији да врше расподелу друштвених ресурса.
Ни једна кампања или акција не може се водити без активног учешћа мас медија.
-8-
Семинарски рад Милошевић Александра

Слобода и ограничење протока информација се све више одређују у

међународним размерама. О савременим мас медијима све мање одлучују
националне владе. То се одражава на понашање медија у производњи,
дистрибуцији и потрошњи. Због израженог тренда дерегулације многе норме
национално законодавства пострају беспредметне, а тржиште и конкуренција
преузимају ту улогу. Сведоци смо настајања медијских монопола, мултимедијских
конгломерата, трансфера капитала у медије и настајања сајбер права. Овако
организовани медији имају лоших страна као што су несигурност и немогућност
застите ауторских и интелектуалних права, негативно дејство на образовање,
васпитање и културу. Медији утицу на наше животе као и на жеље, надања,
стрхове, планове и опредељења.
Задатак медија је да задовољва потребе:
1.итереса зајенице
2.власника и итереса читалаца
3.гледалаца и слушалаца
Задовољење ових потреба је стални изазов и у томе је драж рада запослених
у медијима. У медијима је непрестално присутна конкуренција која мора да се
издржи. Ту се не мисли само на бројне радио и тв станице вец и на постојање
кабловског и сателитског програма. Треба рећи да медији као и сви сегменти
живота пролазе кроз процес глобализације.
3. ШТАМПАНИ МЕДИЈИ
Штампа, као најстарији медиј масовног комуницирања, збирни је мазив за
медије мас комуникације – књигу, новине, ревије, часописе, сликовнице, летке,
билтене. Штампани медији су временом пролазили кроз неке од следећих
развојних фаза:

 прве новине-Аcta diurna populi romani основао је Цезар 59.год. п.н.е у Риму;

 претеча штампе везује се за име кинеског ковача Пи Шенга који је

1041.године први израдио покретна слова од глине, дрвета и метала;

 средином 15.века Гутемберг је изумео покретна штампарска слова и преса,

чиме је створен први медиј мас комуникације;

 незаобилазни медиј масовног комуницирања у сваком делу друштва;

 престижне новине излазе и на интернету пратећи тренд технолошког развоја

-9-
Семинарски рад Милошевић Александра

 по динамици излажења новине се дела на: дневне и периодичне новине;

 у зависности од пласираног садржаја деле на: информативно-политичке,

ревијалне(забавне), специјализоване(едукативне и образовне)

 професионални часописи и ревије по садржају могу се поделити на:

економске, културне, забављачке, спортске, женске, научне.
Развој технологије унео је крупне промене у структури новина. Писаће машине
замењене су компијутерима, бучни и спори телепринтери замењени су новим
технологијама, дописници шаљу своје извештаје преко лаптопова, модема и
телефонских линијау компијутерске базе где се скупљају и потом обрађују.
Организација новина зависи од нивоа технологија, од величине тржишта,
учесталости излажења и стратегије освајања тржишта.[12]
Са развојем листа уводе се нове функције, које мањем листу не требају, а
увећава се и број запослених. Навешћемо главне функције које фигуришу у
редакцијама свих новинских листова:
Издавач је главни руководилац, одговоран за лист у целини. Ради на
концепцији и усавршавању концепције листа и има друштвени ангажман. Издавацу
подносе извештај само генерали директор(менаџер) и главни и одговорни уредник.
Генерални директор (менаџер) је оговоран за тржишно спровођење
усвојеног концепта листа по коме лист треба да индетификује потребе и жеље
читалаца. Одговоран је за стално усавршавање запослених и праћење и увођење
технолошких иновација у лист. Задатке преноси на директора маркетинга,
продукције и пословног директора.
Главни и одговорни уредник је кључна личност сваке новине која даје
карактер магазину. Он је одговоран за садржај, изглед и стил часописа. Он је јавна
личност листа – говорник у име листа у другим медијима. Поред одговорности
према издавачу, одговоран је и по закону ако лист прекрши законску одредбу као
што су клевета, увреда, лажна вест и друго. Често и сам пише уводнике.
Координира рад са уредницима и одговоран је за спровођење политике листа.
Одговоран уредник даје налоге за прикупљање и обраду вести преко
уредника за вести, градску хронику, спорт, фотографију и уметничког уредника.
Штампани медији, пре свега новине, мора стално да проналазе адекватне
одговоре на изазове тржишта, како би лист остао или постао успешан у тржишној
утакмици. На тржишту стално излазе нови часописи, ревије и новине. Неки од њих
се веома брзо угасе, а неки постану узор.

- 10 -
Семинарски рад Милошевић Александра

Увођењу новог медија на тржиште претходи истраживање тржишта, потом

се прелази на избор сарадника, одређивање назива новина и регистрацију. Даље
следи издавање пилот примерака. Да би покренута новина успела менаџмент мора
бити у сталној тржишној акцији, као особље листа и уредници. Новина се изграђује
квалитетним новинарством, чиме се отвара могућност за нове походе од огласа.
Изазов за штампане медије је све шира примена интернета. Данас готово да
нема ни једне престижне светске новине која се не може прочитати на Интернету.
3.1 Предности дневних новина као средства мас комуникације
Иако дневне новине представљају најстарији медиј масовног комуницирања
оне и данас имају неке предности у односу на друге медије. То су:

 територијална и временска флексибилност

 масовноост

 поверење читалаца према ономе што пишу „његове новине“

 релативно ниска цена огласа у новинама

3.2 Недостаци дневних новина као средства мас комуникације
Сасвим разумљиво да дневне новине као средства масовног комуницирања
имају и одређене недостатке у односу на остале савремене медије. То су:

 поруке стижу само до писмених прималаца

 велики број људи нема навику да редовно чита новине

 кратак живот новина, дневна употреба

4. ЕЛЕКТРОНСКИ МЕДИЈИ
Eлектронски медији, као најзначајнији, су у суштини бизнис као и сваки други.
Њихово пословање мора бити профитабилно, јер се власницима морају исплатити
уложена финансијска средства.[13] Сви елекронски медији при продукцији и
емитовању програма трпе највећи утицај следећа четири фактора:
1. Публике – гледаоци/слушаоци проналазе станицу према способности
станице да својим програмским садржајем задовољи њихове потребе у датом
тренутку. Програми који то неиспуњавају су угрожени, па самим тим постану
финансијски проблем станице. С друге стране, гледани/слушани програми садрже
елементе за стварање додатног профита оглашивача да им се рекламе појаве баш у
току емитовања таквих програма-емисија.
- 11 –
Семинарски рад Милошевић Александра

2. Оглашивача – коме је главни интерес да представи производ или

привуче пажњу оне групе на коју рекламом или огласом циља. Програмски садржај
који привлаче гледаоце/слушаоце, односно они које се налазе на врху
сушаности/гледаности имају и највећу шансу да привуку оглашивача.
3. Програм менаџера и његовог личног става – Генерални менаџер је
задужен за профитабилно управљање медијем у интересу власника медија. Но, део
одговорности генерални менаџер је пренео на програм менаџера који бира и прави
распоред програма како би привукао што је могуће више публике.
4. Законских регулатива – Још од усвајања Закона о радију 1927.године,
владе су се трудиле да створе правну регулативу која ће обезбедити да станица
мора да послује у интересу јавности. А 1927.године су предузете акције са циљем
да се или примора или охрабри електронски медији да емитује садржаје који
одговарају испуњењу тог циља.
Могућност утицаја електронских медија на пословање изражена је у великој
мери. Заинтересовани то имају у виду при коришћењу електронских медија за
емитовање одговарајућих садржаја.
4.1 Даљи правци и фактори развоја електронских медија
Предвиђања у подручју електронских медија, веома су тешка. Имајући у
виду вртоглаве промене у електронским медијима готово је немогуће тачно
предвиђање. Радио станице ће морати да инвестирају у дигиталну опрему,
кабловски систем у фибер-оптичку технологију. Кабловска телевизија ће се
суочити са новом конкуренцијом у виду сателита за директно емитовање који ће
понудити обиље канала.
Економија тржишта биће основни фактор за одређивање финансијског
ефекта електронског медија. И највеће ТВ мреже могу доживети да гледаоци почну
да им се осипају, услед веома раширене кабловске понуде, као и нових услуга
сателита за директно емитовање. Мале и независне станице суочиће се са
тешкоћама преживљавања у оквиру велике и јаке конкуренције. Оне ће бити
купљене или фузионисане у неки од јаких медијских конгломерата. Комерцијалне
радио станице суочиће се са изазовом продаје огласа на локалном кабловском
систему. Некомерцијалне радио станице наставиће да окупљају своју
традиционалну публику.
Свакако да ће на начин функционисања медијског тржишта у свету од
великог значаја бити правне одреднице, као појединачних земаља, и већ
формираних тела и комшија међународне заједнице. Технолошки развој који
уноси значајне промене у функционалности медија, а одражава се и на менаџмент у
њима, огледа се у увећаној покретљивости, већој тачности и побољшању квалитета
- 12 -
Семинарски рад Милошевић Александра

аудио и видео компонената електронских медија. Будућност телекомуникација

увко је повезана са локалним, националним, политичким и правним развојем.
5. РАДИО
Радио је први електронски медиј мас комуникације којим се масовно
посредују поруке у обликованим радио програмима. Износимо нека од обележја
радиа као средства масовног комуницирања: [14]

 открићем радија 1920. године, захваљујући изуму вакумских цеви Ли де

Фореста, омогућено је да се људски глас преноси на велике
удаљености”бежичним” путем.

 створени су услови за међусобно контактирање људи и на растојањима где

не постоји “жична” веза(телефонска или телеграфска).

 учињен је огроман напредак у односу на „жичну“ технику

 за радио комуницирање неопходни су студијска техника

 наглашена присутност музичких порука у радио програмима чини да је он

данас првасходно забавно-релаксациони,а тек онда информативни медиј.

 радио програми се могу класификовати као:

- информативни
- забавни
- специјализовани

 појавом нових медија комуникације радио се није престао развијати, и не

губи на значају уопште, а ни као медиј у пословној комуникацији.

 Иако телевизија потискује радио, он има своје бројне предности:

- радио у техничко технолошком и продукционом смислу изискује
најмање финансијских средстава
- радио програм је сталан, емитује се непрекидно
- радио програм не везује потпуну пажњу слушаоца, што омогућује
његовом кориснику да упоредо ради још нешто
- најефтинији је мас медиј
- доступан је неписменима
- 13 -
Семинарски рад Милошевић Александра

 Са становишта менаџмента радио има и своје недостатке:

- искључиво је аудитивни (једнодимензионални) медиј
- слушалац није у стању да примњене поруке провери и проанализира
- присутна је неселективност информација
- информације о неком производу или услузи нису довољно детаљне

Комуникатор→Аудитивна порука→Електрон. сигнал→Радио таласи→Реципијент

Слика 2. – Блок шема комуницирања путем радиа

6.ТЕЛЕВИЗИЈА
Телевизија као најдоминантнији медиј масовне комуникације представља
посебно обележје 20. века. Телевизија посредством кабловских и сателитских
комуникација омогућава избор великог броја канала тако да представља у правом
смислу прозор у свет. Као најкомплетније средство масовне комуникације има
најаче изражен утицај на јавно мњење. Нажалост, због тога се телевизија често
злоупотребљава, поготово у политици где служи као средство за освајање власти и
владање. Телевизијски образовни и едукативни програми су од посебног значаја.
Телевизија има и нека негативна дејства која се огледају у преношењу позоришних
представа, неких спортских догађаја и осталог где она нарушава аутентичност
преставе.[15]
Развој телевизије као савременог средства масовне комуникације може бити
обухваћен следећим тезама:

 редован ТВ програм је први почео да емитује:

- ББЦ 1936. године
- Совјетски Савез и Француска 1938. године
- НБЦ је основао прву ТВ станицу 1939. године у САД
- II светски рат је зауставио масовно ширење телевизије, па експанзија
телевизије као медија почиње одмах после IIсветског рата.

- 14 -
Семинарски рад Милошевић Александра

 научно технолошка достигнућа која су омогућила телевизији да освоји свет

су:
- емитовање програма у боји
- употреба вештачких сателита за преношење телевизијског програма у
међународним размерама

 крајем 20. века ТВ улази у дигиталну фазу техничко-технолошког развоја

 телевизија обезбеђује присутност у свим областима живота (позориште,

филм, спортска збивања, политички скупови, ратни сукоби,…)
Предности телевизије као средства мас комуникације:

 брзина акције

 утисак стварности

 универзалност

 кућно интимна атмосфера за примање порука

 реалистичан приказ производа, нарочито у колору и тродимензионално.

7. ПРОГРАМИ КОЈИ СЕ КОРИСТЕ У МУЛТИМЕДИЈИ
Неки од програма који се користе у мултимедији су:

 Аdobe Photoshop

 Micorosoft PowerPoint

 Macromedija Flash
Adobe Photoshop

Пхотосхоп је већ дуго водећи професионални алат за уређивање дигиталних

фотографија и слика који претежно користе wеб дизајнери, графички дизајнери, те
фотографи с лакоћом се могу ретуширати слике и манипулисати с њима,
израђивати специјалне просторне и текстуалне ефекте, радити корекцију боја,
моћно употребљавати филтере, припремати слике за штампање или wеб странице,
али и стварати своје оригиналне слике и растерске графике.

Пхотосхоп ЦС је најновија и најбоља верзија програма који представља стандард у

области обраде слика још од 1987. године.

- 15 -
Семинарски рад Милошевић Александра

Верзија ЦС има много нових могућности и дуго очекивану функцију постављања

текста на путању, побољшан приказивач слика (File Browzer), алатку за брзузамену
изабране боје (Color Replacement), додатни програм Photomerge за добијање
панорамских слика и много суптилних побољшања која ће вам помоћи да радите
лакше и ефикасније.[8]

Ако сте користили старије верзијеPhotoshopa бићете задивљени колико је ова

моћнија. С друге стране, уколико је ово ваш први сусрет с Photoshopom, бићете
потпуно одушевљени. Толико је добар! Нови корисници ће се изненадити јер
Photoshop није тако компликован као што изгледа. Ако сте користили било који
други Adobeov програм,Photoshopovo радно окружење биће вам познато.

Micorosoft PowerPoint
Microsoft PowerPoint је програм намењен изради интерактивних слајд-презентација,
али најчешће се добија као део пакета Мicrosoft Office XP. Главни резултат рада
PowerPoint-а је једна датотека чијим покретањем бива приказан низ слајдова који
се сменјују на пуном екрану рачунара или погодној површини зида или платна, уз
помоћ наменског пројектора.
Садрзај презентације, чије извођење се назива slide show, обично чине текст, слике,
табеле, графикони, мултимедијални ефекти итд. Припрему презентације чини
градња садржаја током које се елементи убацују у предвиђане просторе на
слајдовима. Могући су и многи додатни захвати над садржајем: ликовно уредјенје
изгледа, ефекти смењивања слајдова, разне анимације и наглашавања садржаја,
коришћење звука итд.
PowerPoint презентације се примењују у различитим условима. Ту су, пре свега,
рекламни материјали који се публикују на изложбанам сајамским штандовима или
у излозима. У таквим приликама садржај се аутоматски “врти у круг”, тако да
посматрач проводи неко време самостално гледајући презентацију. Други вид
примен је подрска живом излагању говорника на предавањима, комерцијалним
наступима, састанцима итд. Тада је уобичајено да говорник сам сменјује слајдове
док говори, како уз помоћ слике боље илустровао своје идеје.[9] Овај метод је
постао веома популаран на многим јавним скуповима-то је нека врста стандарда за
модерна предавања. Суштина PowerPoint презентације је ефикасно преношење
идеја ка гледаоцима.

- 16 -
Семинарски рад Милошевић Александра

8. ЗАКЉУЧАК

Употребом савремених информационих технологија у медијима масовног

комуницирања створени су предуслови за унапређење њиховог рада и
функционисања. Мултимедијалне технологије у технолошком смислу представљају
интегрисање текста, слике, звука и говора унутар једног окружења (рачунара).
Према томе се слободно може закључити да се инплементирањем савремених
мултимедијалних технологија и нових софтверских достигнућа у медијима постиже
оно чему се одувек тежило: ширење медија на све делове друштва, брже се долази
до вести(информација) и брже се објављују, вести су доступније људима( јер је
захваљујући новим технологијама сада могуће и путем мобилних телефона и
разних других преносних уређаја на било ком месту моће доћи до информацијама,
само нам је неопходан приступ интернету), већи је квалитет садржаја али и
слике ,звука,… Због тога медији, као саставни део друштва, мора да одговори на
промене и прати тенденције савременог друштва, које постаје све више
технолошко.

- 17 -
Семинарски рад Милошевић Александра

9. ЛИТЕРАТУРА

[1] Немања Костић, Преглед постојећих ЦМ система, Београд, 2008.

[2] Драган Цветковић, Информатика, Графика, Дигитални медији и мултимедија,
2009/10.
[3] Јames A. Senns, Information Technology, Principles, Practices and Opportunites,
Prentice Hall, 2003.
[4] Ранко Поповић, Мултимедија, Мултимедијални системи и апликације,
2008/2009.
[5] Ранко Поповић, Мултимедија, Мултимедијални системи и апликације,
2008/2009.
Драган Цветковић, Информатика, Графика, Дигитални медији и мултимедија,
2009/10.
[6] Преузето са: http://sr.wikipedia.org/sr
[7] Volfgang Kinebrok, Мултимедијски маркетинг, Нови путеви до потрошача,
Београд, 2000.
[8] http://www.scribd.com/doc/23293911/Upoznaj-Se-Sa-Power-Point-Om
[9] http://sandrajakovljevic.com/blog/
[10] Др. Зоран Николић, Комуникационе технологије, Медији масовног
комуницирања, Крушевац, 2005.
[11] Дивна Вуксановић, Књига за медије-Медији за књигу, Београд, 2008.
[12] Majkl. V. Hil, Uticaj informacije na drustvo, Beograd, 2008.
[13] Др. Зоран Николић, Комуникационе технологије, Медији масовног
комуницирања, Крушевац, 2005.
[14] Majkl. V. Hil, Uticaj informacije na drustvo, Beograd, 2008.
[15] Др. Зоран Николић, Комуникационе технологије, Медији масовног
комуницирања, Крушевац, 2005.

- 18 -