TEHNIĈKA ŠKOLA ŠKOLSKA 2012/'13

ZENICA

MATURSKI RAD
Predmet: Konstrukcija alata
Tema: „Obrada metala livenjem“

Uĉenik: Mentor:
Lužić Ibrahim Jahić Jasminka dipl. ing.
 SADRŽAJ

1. UVOD.....................................................................................................3

2. GLAVNI DIO.........................................................................................4

2.1. Svojstva materijala za livenje..............................................................4

2.2. Tehnološki postupci livenja................................................................4

2.3. Livenje u pješĉanim kalupima............................................................4

2.3.1. Materijali za izradu pješĉanih kalupa.............................................6

2.4. Livenje pod pritiskom.........................................................................7

2.5. Gravitaciono livenje............................................................................8

2.6. Centrifugalno livenje.........................................................................10

2.7. Neprekidno livenje.............................................................................12

3. ZAKLJUĈAK........................................................................................13

LITERATURA..........................................................................................14

2
1. UVOD

Za maturski rad dobio sam temu obrada metala livenjem. Livenje je postupak
obrade metala bez skidanja strugotine. Livenje predstavlja tehnologiju oblikovanja
metalnih predmeta livenjem rastopljenog metala u uraĊene kalupe pomoću
modela, da bi se tako, poslije hlaĊenja dobio odlivak. Livenje je veoma pogodan
postupak izrade mašinskih dijelova ĉiji je oblik komplikovan sa unutrašnjim
konturama i nepravilnim kanalima. Livenje se takoĊe koristi i za ekonomĉniju
izradu mašinskih dijelova i elemenata. Savremena tehnologija i modernija oprema
za livenje omogućava dobijanje odlivaka razliĉitih dimenzija, taĉnosti i kvaliteta
površine, ĉime je potreba za naknadnom mehaniĉkom obradom sve manje prisutna.

Sl. 1. Primjer livenja

3
2. GLAVNI DIO

2.1. Svojstva materijala za livenje

Gotovo sve vrste metala i njihovih legura mogu da se oblikuju livenjem. Ipak,
najširu primjenu imaju metali i njihove legure ĉije osobine i karakteristike
odgovaraju procesu livenja. Najvažnije osobine metala i legura koje dolaze do
izražaja pri livenju jesu stepen livkosti i promjena zapremine pri hlaĊenju.
Naroĉito dobru livkost imaju sivo liveno gvožĊe, cink, kalaj i olovo, kao i većina
legura obojenih metala. Slabije se liju ĉelik, aluminijum i bakar. Mnogi metali i
legure znatno mijenjaju zapreminu prilikom prelaska iz teĉnog u ĉvrsto stanje.
Zato su kalupi za livenje uvijek za onoliko veći za koliko se dotiĉni materijal
sakuplja pri hlaĊenju: za sivo liveno gvožĊe 1%, bijelo liveno gvožĊe do 2,5%,
ĉelik 2%, bronza i mesing 1,5%, legure lakih metala 1,25% itd.

2.2. Tehnološki postupci livenja

Tehnološki postupci livenja koji se primjenju u procesu proizvodnje su:

1. Livenje u pješĉanim kalupima

2. Livenje pod pritiskom
3. Gravitaciono livenje
4. Centrifugalno livenje
5. Neprekidno livenje

2.3. Livenje u pjesšĉanim kalupima

Za izradu kalupa potrebni su modeli koji se izraĊuju u modelarnici najĉešće od

drveta i metala. Najĉešće i najkvalitetnije drvo za izradu modela je lipa. Ako
odlivak ima unutrašnju šupljinu, koriste se jezgrenici za izradu jezgara. U odjeljenu
za kalupovanje livnice, pomoću modela i jezgrenika izraĊuju se kalup i jezgro koje
je uglavnom od pjeska odreĊene vrste i kvaliteta, uz još neki dodatak. Na ploĉama
za kalupovanje se postave odgovarajući modeli, koji se zapraše prahom koji se
zove likapodijum. Zaprašivanje se vrši da se vlažan pjesak ne bi zalijepio za
model. Zatim se kalupna mješavina ruĉnim nabijaĉima ili pomoću kaluparskih
mašina sabija u metalne okvire tzv. kalupnike. Nakon sabijanja pjeska obezbjede

4
se kanali za odvoĊenje gasova iz kalupa (zvani odušci) koji mogu da prouzrokuju
poroznost odlivaka i samim tim ga uĉine neupotrebljivim. Tako sabijen jedan dio
kalupa se okreće, na njega se postavlja drugi dio ili dijelovi modela, ulivni sistemi,
sistemi za prikupljanje šljake i sistemi za hranjenje odlivaka koji obezbeĊuju dotok
teĉnog metala prilikom hlaĊenja odlivaka. Slijedeća operacija je sabijanje pjeska u
gornjem delu kalupa. Kada se i ova operacija završi kalupi se rastave i iz njih
izvade modeli. Ako odlivak ima i neku unutrašnju šupljinu u kalup se ulaže jedno
ili više prethodno pripremljenih jezgara. Pri nalivanju rastopljenog metala kalup se
mora potpuno sklopiti, tako da obrazuje ĉvrsto nalijeganje. Tada se kroz ĉašu i
kanale ulivnog sistema liv uliva u ulivnu šupljinu kalupa.

Sl. 2. Livenje u pješĉane kalupe

Karakteristike procesa:

− produktivnost: od 1-60 kom/h, zavisno od veliĉine odlivka,

− priprema procesa: nekoliko dana do nekoliko nedelja,

− veliki je gubitak materijala (20-50%), ali se otpadak može iskoristiti,

− koristi se i za pojedinaĉnu i maloserijsku (drveni modeli), srednjeserijsku i

velikoserijsku proizvodnju (metalni modeli),

5
− troškovi alata: niski,

− cijena opreme: niska

− troškovi radnika: umjereni do visoki, rad je naporan,

− naknadna obrada: po pravilu ide ĉišćenje odlivka i mašinska obrada.

Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta:

− veoma složeni predmeti,

− važno je pravilno oblikovanje ulivnog sistema i postavljanje podione ravni,

− dodaci za mašinsku obradu: 1,5-6 mm,

− težina odlivaka: od 20 g do 400 t,

− kvalitet površine: loš, srednja površinska hrapavost: 3,2-50 μm Ra,

− ostvarene tolerancije mijera: od ±0,5 mm do nekoliko mm, zavisno od dimenzija

odlivka i vrste materijala.

2.3.1. Materijali za izradu pješĉanih kalupa

Za razliku od metalnih kokila, koji mogu izdržati i do 100.000 ulivanja, pešĉani

kalupi se koriste za jednokratnu upotrebu. Kalupi za jednokratnu upotrebu izraĊuju
se od mješavine pjeska, veziva i dodataka. Za izradu kalupa najĉešće se
upotrebljava mješavina kvarcnog pjeska i gline. Dodatkom vode mješavini
dobijaju se tražene osobine od kojih su najvažnija: propustljivost, ĉvrstoća,
vatrostalnost na temperaturi od 1300 do 1600ºC, i kalupljivost. Ove osobine
omogućuju oblikovanje i zadržavanje oblika. Za izradu kalupa koriste se slijedeće
vrste pijeska: kvarcni pijesak, olivinski pijesak, hromitni pijesak i cirkonski
pijesak. Glina vezuje zrnca pijeska i daje kalupnoj mješavini ĉvrstoću i plastiĉnost.
Vrste glina koje se upotrebljavaju u livnicama kao vezivo su vatrostalne gline i
bentoniti. TakoĊe se za vezivanje i mješavinu koriste voda, gips, beton, drvena
piljevina, ugljeniĉni prah itd.

6
2.4. Livenje pod pritiskom

Rastopljeni metal se ulije pod visokim pritiskom u taĉno izraĊenu šupljinu

ĉeliĉnog alata koju u otpunosti ispunjava. Metal se nalazi sve vrijeme pod
dejstvom visokog pritiska sve do stvrdnjavanja. Odlivci imaju glatku površinu,
dobru strukturu i taĉne dimenzije. Livenjem pod pritiskom odlivci se izraĊuju brzo
jedan iza drugog i tako se dobije serija odlivaka koji po karakteristikama i
dimenzijama kao i po obliku meĊusobno ne razlikuju.Mašine za livenje pod
pritiskom mogu biti:

1. Sa toplom komorom (topljenje metala je u sklopu mašine) – pritisna komora se

nalazi uronjena u liv. Pritisak se u komori prizvodi pomoću klipa ili
komprinovanim vazduhom, koji potiskuje liv u kokile. U ovakve mašine tope
se legure kalaja, cinka, olova i drugih, ĉije temperature ne prelaze 450ºC.
2. Sa hladnom komorom (kada je topljenje metala odvojeno) – nemaju toplotnu
komoru, pa se rastopljeni metal može ohladiti i preći u testasto stanje. Liv ulazi
pod velikim pritiskom u ulazni kanal u kokilu, zatim se potiskuje testasti liv u
kokilu, pa se nakraju pomoću izbacivaĉa i klipa vadi odlivak iz kokile.

Legure sa niskim temperaturama topljenja (legure Zn i Pb) liju se najĉešće na

mašinama sa toplom komorom, dok ostale legure (legure Al i Cu) se liju na
mašinama sa hladnom komorom.

Karakteristike procesa:

1. produktivnost: do 200 kom/h,

2. priprema procesa: nekoliko mjeseci,
3. iskorištenost materijala visoka, otpadni materijal se može pretopiti,
4. koristi se za velikoserijsku proizvodnju; najmanje koliĉine su 10.000
komada,
5. proces je složen, visoka temperatura topljenja nekih metala može izazivati
teškoće u procesu i povećano habanje alata,
6. troškovi alata: visoki,
7. cijena opreme: visoka,
8. troškovi radnika: niski do srednji,
9. naknadna obrada: mala.

7
Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta:

1. složenost oblika velika,

2. važno je pravilno postaviti podionu ravan,
3. mehaniĉke osobine dobre,
4. težina odlivaka: od 10 g do 50 kg, obiĉno do 5 kg,
5. kvalitet površina odliĉan, srednja površinska hrapavost: 0,4-3,2 µm Ra,
6. ostvarene tolerancije mjera: od ±0,05 mm do 1 mm, zavisno od dimenzija
odlivka ivrste materijala.

Sl. 3. Livenje pod pritiskom

2.5. Gravitaciono livenje

Gravitaciono livenje u kokile (ulivanje u metalne kalupe) ima veoma široku

primjenu u izradi aluminijumskih odlivaka. Odlivci liveni gravitaciono primjenjuju
se u svim granama mašinstva (motori sa unutrašnjim sagorijevanjem, gasna
tehnika, brodogradnja itd.). U odnosu na druge postupke livenja imaju odreĊene
prednosti, te veoma su rasprostranjeni.

U poreĊenju sa ulivanjem u pešĉane kalupe ulivanje u kokile ima sledeće

prednosti:

1. Bolje mehaniĉke karakteristike - (brže odvoĊenje toplote omogućuje

hlaĊenje za kraće vrijeme i formiranje sitnozrnaste strukture)
8
 2. Taĉnost dimenzija i oblika je veća, kao i kvalitet površine (manji dodaci za
obradu)
3. Ekonomiĉnija proizvodnja

U poreĊenju sa livenjem pod pritiskom prednosti su:

1. Jednostavniji i jeftiniji alati - prema tome primjena i kod manjih serija je

ekonomiĉna
2. Bolje mehaniĉke osobine materijala - (sitnozrnasta bez šupljina od
ukljuĉenih gasova)
3. Nisu ograniĉene dimenzije i masa odlivaka
4. Komplikovanost oblika zbog mogućnosti kombinacija pješĉanih i metalnih
jezgara su neograniĉene.

Nedostaci livenja u kokilama:

1. Izrada alata je opravdana samo za dovoljan broj komada

2. Izrada metalnog kalupa (kokile) više puta je duža od izrade modela za
kalupovanje u pijesku
3. Troškovi ostvarenja proizvodnje su relativno veliki.

Karakteristike procesa:

−produktivnost: od 5-100 kom/h,

−priprema procesa: nekoliko nedelja,

−iskorištenost materijala visoka, malo je otpadnog materijala,

−koristi se za velikoserijsku proizvodnju; najmanje koliĉine su 500-1000 komada,

−troškovi alata: srednji

−cijena opreme: srednja,

−troškovi radnika: niski do srednji,

−naknadna obrada: mala do srednja.

Konstrukcione karakteristike dobijenog predmeta:

−složenost oblika ograniĉena mogućnošću lakog vaĊenja iz kokile,

9
−dodaci za mašinsku obradu: 0,8-1,5 mm,

−težina odlivaka od 100 g do 300 kg, najpovoljniji su mali odlivci do 5 kg,

−kvalitet površine dobar, srednja površinska hrapavost: 0,8-6,3 µm Ra,

−ostvarene tolerancije mera: od ±0,25 mm do nekoliko mm, zavisno od

dimenzijaodlivka i vrste materijala.

Sl. 4. Gravitaciono livenje

2.6. Centrifugalno livenje

Centrifugalno livenje je postupak kojim se liju rotaciona tijela korištenjem principa

centrifugalne sile. Centrifugalna sila nastaje obrtanjem kokile, i tada dolazi do
raspodjela rastopljenog metala po zidovima ulivne šupljine. To omogućava izradu
šupljih rotacionih tijela ĉija je osa simetrije – osa rotacije. Za stvaranje
centrifugalne sile koriste se kalupi koji se okreću ili oko svoje horizontalne ili oko
svoje vertikalne ose. Mašine kod kojih se kokile obrću oko vertikalne ose služe za
dobijanje manjih odlivaka kod kojih je visina manja od preĉnika. Kod mašina kod
kojih se kalup okreće duž svoje horizontalne ose, dobija se odlivak veće visine sa
relativno malim preĉnikom. Centrifugalno livenje ima odreĊene prednosti kao što
su: nema potreba za jezgrima prilikom izrade šupljine u odlivku, utrošak materijala
je smanjen na minimum, dobra struktura odlivka, dodaci za mehaniĉku doradu su
minimalni i cijena odlivka je niža u odnosu na druga livenja što pospješuje
ekonomiĉniju potrošnju i povećanje reproduktivnosti.
10
Karakteristike procesa:

1. produktivnost: i do 50 kom/h,
2. priprema procesa: nekoliko nedelja,
3. iskorištenost materijala visoka, jer nema ulivnog kanala i napojnika,
4. koristi se za velikoserijsku proizvodnju, ali može i za manje serije,
5. troškovi alata: srednji,
6. cijena opreme: srednja do velika,
7. troškovi radnika: niski do srednji,
8. naknadna obrada mala, obavezna obrada unutrašnjih

površina. Konstruktivne karakteristike dobijenog predmeta:

1. složenost oblika ograniĉena,

2. dodaci za obradu: 1,5-6 mm,
3. dobre mehaniĉke osobine,
4. veliĉina odlivka: od φ0,25 m do φ1,8 m,
5. kvalitet površine dobar, srednja površinska hrapavost: 1,6-12,5µm Ra,
6. ostvarene tolerancije mjera: od ±0,1 mm do ±1 mm, zavisno od dimenzija
odlivka.

Sl. 5. Centrifugalno livenje

11
2.7. Neprekidno livenje

Pri postupku neprekidnog livenja rastopljeni metal se neprekidno i ravnomjerno

uliva iz lonca u metalni kalup koji je sa jedne strane hlaĊen vodom. Rastopljeni
metal se u obliku oĉvrslog metalnog proizvoda izvlaĉi sa druge strane kalupa. Ovaj
postupak obezbjeĊuje izradu odlivaka razliĉitih oblika. U metalurgiji a naruĉito pri
proizvodnji valjkastog proizvoda korištenjem ovog postupka postiže se velika
ušteda materijal i vremena. U savremenim ĉeliĉanama primjenjuje se neprekidno
livenje. Ĉelik se iz metalurške peći odmah odliva u poluproizvode. Neprekidno
livenje se u praksi naziva i kontinualno ili kont-livenje. U metalurgiji i livarstvu
postupak neprekidnog livenja se sve više primenjuje. Neprekidnim livenjem može
se ostvariti veća produktivnost i veća ekonomiĉnost u poreĊenju sa drugim
postupcima livenja.

Sl. 6. Proces neprekidnog livenja

12
 3. ZAKLJUĈAK

Livenje je postupak obrade koji se i danas koristi u mnogim tvornicama za

dobijanje proizvoda jednostavnog i složenog oblika. To je obrada koja se odvija
bez skidanja strugotine. Ponekad zbog nepravilnosti izraĊenosti kalupa može doći
greške pri izradi gotovih proizvoda tj. mogu da budu šupljine i nepravilnosti.
Primjene livenja su razliĉite pa npr. imamo primjenu livenih dijelova u
brodogradnji gdje se postiže pojednostavljenje konstrukcija, u automobilskoj
industriji liveni dijelovi se koriste kao blokovi, glave i klipovi motora itd.

13
LITERATURA:

Tehnologija obrade: za II razred srednjih mašinskih struĉnih i srodnih škola;

Autori: Smajo Ćorović, Miralem Andelija, Mehmed Kijamet

14