www.puskice.co.

yu

Директни приступ подразумева да су подаци смештени у познате позиције

на медијумима. Сваки слог има адресу која једнознацно одредјује његову
локацију. Слог се проналази преко адресе локације, а за одредјивање
локације користи се кљуц. Да би се приступило тразеном слогу мора се
успоставити једнознацна кореспонденција имадју кљуца и адресе локације.
Индеректни приступ омогуцује налазење слогова у локацијама које се не
могу адресирати. Да би се приступило тразеном слогу врши се
претразивање датотеке. Поље по коме се врши претразивање је аргумент
претразивања, мозе се претразивати и по више аргумената. Аргументи могу
бити примарни кљуц или један или више секундарних кљуцева. Као
резултат успешног тразења по критерујуму примарног кљуца добија се само
један слог. Претразивање на основу секундарног кљуца добија се садрзај
вецег броја слогова. Средњи број покушаја у неуредјеној структури је Bp=
(n+1)/2. А укупан број покушаја приступа је Up= Bp * n
Полудиректни приступ омогуцује да се групи података мозе приступити
директно, а конкретном слогу унутар групе тразења
Обрада датотека
Азурирање – измена садрзаја слогова дат; додавање нових слогова и
брисање непотребних слогова из датотеке.
Сортирање – мешањем, методама измене, избора и уметања.
Спајање и растављање датотека- морају бити исте врсте и физицки
урадјене у истом редоследу (сортиране по истом кљуцу)
Преписивање, сазимање и реорганизација
Креирање датотеке (активности систем аналитицара, пројекта-ната којима
се обухватају подаци и дефинише организација датотеке; активности
оперативног особља којим се датотека реализује на магнетном медијуму)
Организација датотека
На избор орг. дат. утицу велицина дат, конфигурација и капацитет РС,
брзина приступа, уцесталост промена, временски период обраде.
Временске перформансе су време цитања и уписа слога, време приступа
следецем слогу, време додавања и брисања, време претразивања и време
потребно за реорганизацију.
Матицна датотека је основна, стална и садрзи све податке потребне за
обраду, тј све слогове који су предвидјени за обраду у апликацији.
Прометне датотеке су привремена и формирају е у одредјеним
времениским периодима, садрзе податке који описују промене у реалном
систему.
Секвенцијалне датотеке – структурно се представља линеарном листом
цији су елементи слогови датотеке. Слогови се региструју један за другим у
суседним мем. целијама. Она је ограницена унапред деф. скупом поља и
јединственим описом који се односи на све слогове тако да су они
структурно идентицни. Секвенцијална обрада подразумева сукцесивно
приступање слоговима на основу физицког редоследа, што знаци да након
и-тог приступа мозе се приступити само и+1 слогу. Матицна датотека се
азурира преко датотеке промена и добија се нова матицна датотека (н-мат)

www.puskice.co.yu
 www.puskice.co.yu

са азурираним подацима. Слог из матицне се упоредјује са слогом из

датотеке промена. Слогови се бришу физицки.
Индексно-секвенцијалне датотеке представљају проширење
секвенцијалне организације уводјењем индекса да би се повецала брзина
приступа. Меморијски простор се дели у три зоне примарну, зону индекса и
прекорацења. Примарна зона се привидно дели на подруцја, подруцја моду
се поделити на потподруцја са истим бројем мем локација. Формирањем
ових датотека управља ОС. цела датотека се уписује у примарну зону тако
сто се слогови сместају у локације од поцетка примарне зоне сагласно
растуцим вредностима кљуца. У току попуњавања подруцја уписују се
одговарајуци индекси у зону индекса . Садрзај зоне индекса је табела
индекса, а садрзај примарне зоне је уредјена сквенционална датотека. Зона
прекорацења се попуњава у процесу азурирања када се додају нови
слогови. Табела индекса садрзи главни индекс, индекс подруцја и
подподруцја. Индекси подруцја садрзе уредјене парве (ки, аи), к највеца
вредност кљуца у и-том подруцју, а - адреса локације првог слога у и-том
подруцју. Убацивање - сви слогови подруцја са вредносцу кљуца вецом од
новог померају се за једну локацју удесно. Слог са њвецом вредносцу
кљуца уписује се у зону прекорацења, а нови слог у ослободјену локацију у
примарној зони. Слогови у зони прекорацења формирају једноструку
спрегнуту датотеку. Зона прекорацења на магнетном диску се сместа: 1. на
истом цилиндру на ком је и подруцје примарне зоне, предност брзина
приступа, недостатак ограниценост капацитета или 2. на посебном
цилиндру, повецава се време приступа. Реорганизација се врси кад се
попуни највисе 75% зоне прекорацења.
Индексне датотеке - физицка структуа одговара неуредјеној секвенцијалној
организацији тако да је садрзај примарне зон неуредјена секвенционална
датотека. Приступ слоговима је могуц само преко индекса, који се састоји од
кљуца и адресе локације. Главни недостатак је азурирање.
Спрегнуте датотеке се педстављају спрегнутим листама: једноструким и
двоструко спрегнутим.
У зависности од односа дузина регистра и податка разликујемо:
дп=др најбоље искорисцење меморије
дп<др део регистра неискорисцен., боље ако се у један регистар смести
висе података
дп>др један податак у висе регистара
Концептуална сема дефинисе опсте логицке структуре базе података,
описује све податке који улазе у базу и њихове медјусобне логицке везе.
Подсеме описују корисне моделе како део података из базе користи један
или група корисника.
Физицка сема је најнизи ниво апстракције реалног система, показује како
се подаци планирају на медијумима и како је планирано њихово
повезивање.

www.puskice.co.yu
 www.puskice.co.yu

2. Основна својства база података

База података је скуп великих количина (по неком критеријуму

сродних) података. Сви подаци се организују као једна интегрисана целина.
Тиме се превазилазе неки проблеми класичне организације података где се
формирају посебне датотеке за посебне намене.

База података чине интегрисане датотеке јер интеграција података

информационог система у једну физичку структуру може се схватити као
интеграција независних датотека које су се раније пројектовале за поједине
апликације. Датотеке повезане у бази података могу имати различиту
унутрашњу структуру и начин представљања података. Иако је база
података заједничка за већину корисника, различити корисници је различито
схватају и користе. Кориснички програми обрађују различите датотеке из
исте базе података. Сложеност структуре података не утиче на апликативне
програме и рад програмера, јер тај проблем решава стручно особље и
софтвер за управљање базом података.

Основне предности рада са базама података над класичном

организацијом података у датотекама су:
 интегрисаност података (централизована контрола свих података и
управљање подацима на систематичан начин)
 независност података од програма који их обрађује
 раздвајање физичког записа од логичке организације података

Из њих следи низ побољшања у организовању и коришћењу података као

што су
 смањење и контролисање редудантности података
 заједничко коришћење података од стране свих корисника и
 побољшање конзистентности података.

3. Врсте база података

Постоје више начина како се подаци могу логички структуирати у бази

података, на основу тога разликујемо четири основна типа модела базе
податка:
 хијерархијски
 мрежни
 релациони и
 објетно-оријентисани модел

3.1. Хијерархијски модел

Хијерархијски модел заснива се на структури стабла, где елементи

стабла представлају слогове. Хијерархијска структура почиње кореним

www.puskice.co.yu
 www.puskice.co.yu

слогом и грана се на један или више нижих нивоа. Ово је најстарији модел и
прве базе су се заснивале управо на њему. Најпознатији ситем за
управљање базама податка развијен на овом моделу је IMS (Information
Management System) фирме ИБМ. Хијерархијски модел су погодни за рад са
подацима којима се приступа на унапред утврђен начин јер се у том случају
подацима приступа на најбржи могући начин. Проблеми код овог модела су
редудатност података, отежано ажурирање и претраживање од подређеног
ка надређеном нивоу... ови недостаци су главни разлог за све слабију
употребу ове врсте базе података.

3.2. Мрежни модел

Мрежни модел заснива се на орјентисаним графовима општег типа

чији чворови представљају класе објекта, а лукови – одговарајуће везе.
Мрежни модел садрзи скуп међусобно повезаних логичких слогова у коме
сваки слог може бити повезан са било којим бројем предходних и наредних
слогова. Постоји вешеструка хијерархијска зависност. У мрежним базама
података не постоји јасна граница између логичке и физичке структуре
података. Структура мрежне базе заснива се на пољима, слоговима и
сетовима. Поља одговарају атрибутима (подацима), слогови ентитетима
(објектима), а сетови луковима у хијерархијском моделу. Недостаци су
углавном везани за сложеност.

3.3. Релациони модел

Релациони модел заснва се на појму релације из теорије скупова. У

релационим базама подаци се представљају табелама. Свака табела
приказује једну релацију, па је ралациона база скуп табела. Структура је
једноставна јер су табеле прегледне и то олакшава рад са подацима.
Системи за управљање релационим базама података омогућују извршење
следеших операција: унија, пресек, разлика, селекција, пројекција, декартов
производ, условно спајање. Слоговима се приступа преко вредности
садрзаја кљуца, а не преко њихових логичких или физичких позиција.

www.puskice.co.yu
 www.puskice.co.yu

4. Увод у објектно-Оријентисабе базе података

Кад причамо о објектно-ориентисаним базама података пре свега

мислимо на систем за управљање базама података (ДБМС који је такође
објектно-оријентисан), у коначној примени за објектно оријентисане
програмске језике.

Карактеристике ДБМС:
 Сталност: могућност да програмер има податке који ће “преживети”
ивршење процеса. У објектно-ориентисаним базама података, сваки
објекта може да постане стална независна промењива свог типа без
посебне наредбе.
 Секундарни Стораге Манагемент: (операције као што су индеx
манаџмент, дата цлустеринг, дата буфферинг, аццесс-патх селекција,
и qуерy оптимизација су скривени од корисника.)
 Конкуренција: могућност ДБМС да понуди више коринички рад
истовремено са истим степеном подршке.
 Опоравак: софтвер је способан да се врати у предходно кохеретно
стање у случају хардверског или софтверског отказа.
Карактеристике објектно-ориентисаних база података:
 Сложени објекти: се праве од једноставних објеката коришћењем
контруктора. Конструктор мора бити ортогомалан на објекат.
Коришћење сложених објеката повећева могуђмост представљања
реалног света.
 Идентификатор објекта: објектно-ориентисане базе података се
заснивају на индетификаторима, што значи да свако представљање
информације има свој идентификатор.
 Сажимање: објекат садржи и програм и податке, и нуди их као
интерфејс и као имплементациони део. Интерфејс је спецификација
скупа операција који се могу извршити над објектом, а
имплементација описује имплементацију сваке операције..
 Типови и класе: тип обједињује заједничке карактеристике скупа
објеката, класа има додатак који се састоји од скупа објеката којима
се може манипулисати истом операцијом.
 Класа или врста хијерархије: могућност подкласе да прими све
податке и операције које долазе од њене надкласе. То омогућава да
програм буде поузданији, боље структуиран и боље приказује реалан
систем.

www.puskice.co.yu
 www.puskice.co.yu

 Најважнији, преопререћење и касно повезивање (Overriding,

Overloading i Late Binding): кад је један идентификатор повезан са
различитом операцијом у различитом типу онда је тај код најважнији,
а опрација преопретерећена.
 Израчунавање сложености: могућност приказивања и рачунања
коришћењем неке од могућих операција над подацима је природно за
све програмске језике.
 Проширљивост: раније дефинисани и предефинисани типови имају
исти статус и могу се радмоправно користити.

www.puskice.co.yu
 www.puskice.co.yu

4.1 Концепција објектно орјентисаних система

Објекат је нешто (стварно или апстракно) према чему су усмерене

акције; он има идентитет, стање и понашање. Према идентитету један
објекат разликујемо од других, стање је одређено тренутним вредностима
својстава објекта, а понашање одређују акције (или операције) које објекат
може да подржи.

Објекти се описују атрибутима. Више објеката са истим атрибутима

чини класу објекта. Ти објекти имају иста својства и понашање. Класе
објеката могу бити хијерархијски повезане, па тада више класа објеката има
иста својста и понашање. У пракси објекат се може наћи у много
потенцијалних стања са различитим вредностима атрибута, а понашање
објекта је потпуно дефинисано акцијама (операцијама) које може да
предузме.

Објекти се могу организовати по хијерархији класа и подкласа и по

врстама које немају подкласе. Када се класе повезују хијерархијски,
успоставља се хијерархија од општих ка специфичним класама које се
описују са више детаља. У објектно орјентисаним програмским језицима,
опис ниже класе се може добити из описа више класе тако што програмер
додаје детаље специфичне за нижу класу. Хијерархијски повезаи објекти се
најбоље виде на примеру менија. Полазећи од главног менија корисник
може да изврши селекцију према својим потребама.

Објекти су аутономни и сваки објекат постоји као независни елемент

система. Начин на који објекат извршава свој задатак, тј његов интерни рад
и подаци које користи су скривени од других објеката. Објекти медјусобно
комуницирају преношењем порука. Поруке су екстрерни интерфејси између
објеката.

Чињеница да су интерна обрада и подаци везани само за објекат

представља један од фудаменталних аспеката објектно орјентисаних
модела информационих система. Захваљући овој чињеници, разни објекти
се могу описивати различитим програмским језицима. Такође опис и
примена објеката може се мењати без утицаја на друге објекте.

Објектно орјентисан програм представља скуп међусобно повезаних

модула међу којима се размењују подаци преко улазних и излазних тачака.
Програм се активира неким спољашним догађајем који активира
одговарајући објекат, објекат може да активира други објекат. Интеракција
између објеката зависи од догађаја и корисника, објекти могу да раде и
конкурентно и могу се извршавати на разним процесима.
4.2. Концепција објектно орјентисаних база података

www.puskice.co.yu
 www.puskice.co.yu

Главна идеја у објектно орјентисаном приступу дефинише се као

сажимање података унутар такозваног Абстракт Дата Објекта. Абстракт
Дата Објекат има следеће карактеристике:
- састоји се од приватне (локалне) меморије и скупа операција који се
могу извршити
- приватна (локална) меморија може се представити и као скуп других
објеката. Објекат унутар другог објекта назива тренутна (случајна)
промењива.

www.puskice.co.yu
 www.puskice.co.yu

Објектно орјентисани модел података комбинује одређене структуре

података и операције које су примењиве над њима у једну целину која се
назива Астракт дата објекат. Конкретне операције се уводе преко
такозваних порука. Публик интерфејс означава све дата објекте који могу да
одговоре на задату поруку. Сваки дата објекат састоји се од:
- јединственог глобалног имена (индентификатора) унутар базе
податак
- сопствених карактеристика (приватна меморија и могуће операције)
- публиц интерфејс

Таква структура омогућава приступ подацима без неопходног знања

њихове детаљне структуре. Објектно орјентисана база података може се
видети као скуп сталних дата објектата који се могу креирати, избрисати и
модификовати у зависности од захтева који су послати том објекту. Поруке
су затхеви објекту да изврши једну од операција. Методе су делови
програма који описују како ће објекат извршити одређену операцију. Метода
се имплементира као скуп порука другом дата објекту.

Дизајнирање објектно оријентисаних база податајка се мозе убрзати

коришћењем визуелниха алата који подржавају УМЛ:
4.3. Карактеристике објектно орјентисаних база

Системи објектно орјетисаних база података омогућују сталност

података, као и могућност сталног ажурирања података (упдате) без
експлицитног затева. Како већина база послује у више-корисничком
окружењу неопходни су механизми контроле дељења и ажурирања
података. У оквиру ових база присутни су и механизми за опоравак базе...
Главне карактеристике објектно оријентисаних база података су:

 Објектно-орјентисана база података је база података која складишти,

дели и управља објектима уместо са подацима
 Релациона база података складишти податке одредјеног типа на
једну физичку јединицу.
 Објектно-орјентисана база групише податке у подскупове, сваки са
различитим типовима објеката којим се често приступа истовремено.
 За разлику од релационих БП, Објектно-орјентисана базе података
складисте и објекте, а не само податке. Способност да ради са
сликама, графиком и аудио/видео подацима, проширила је тржиште
објектно-орјентисаних база података изван инжињерског подручја.
Објектно-орјентисане базе омогућују лако повезивање са објектно-
орјентисанин програмима као сти су C++ и Smalltalk

www.puskice.co.yu