УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ВРАЊУ

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ТЕОРИЈСКИХ ПРОБЛЕМА ДИДАКТИКЕ

ФУНКЦИЈА ДОМАЋИХ РАДОВА

Врање, април 2013. године

 САДРЖАЈ

УВОД ........................................................................................................................ 4
1. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ ............................................................. 5
1.1. Домаћи рад – осврт на прошлост ................................................................ 5
1.2. Смисао израде домаћих задатака ................................................................ 7
1.2.1. Вредности домаћих радова ................................................................ 9
1.2.2. Смернице за задавање домаћих задатака ....................................... 10
1.2.3. Захтеви при изради домаћих задатака ............................................ 11
1.3. Врсте домаћих радова ............................................................................... 13
1.4. Структура домаћих задатака .................................................................... 16
1.5. Наставници и домаћи радови ................................................................... 18
1.6. Родитељи и домаћи радови ...................................................................... 19
2. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА ........................................................... 21
2.1. Проблем истраживања ............................................................................. 21
2.2. Предмет истраживања ............................................................................. 21
2.3. Циљ и задаци истраживања ..................................................................... 21
2.4. Истраживачке хипотезе .......................................................................... 22
2.5. Методе, технике и инструменти истраживања .................................... 22
2.6. Узорак истраживања .............................................................................. 23
2.7. Ток истраживања ..................................................................................... 23
2.8. Статистичка обрада података ................................................................. 23
3. АНАЛИЗА И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА ....................................... 24
3.1. Ставови родитеља .................................................................................. 24
3.2. Провера постављених хипотеза ............................................................. 34
4. ЗАКЉУЧАК ..................................................................................................... 36

2
5. ЛИТЕРАТУРА ................................................................................................. 38
6. ПРИЛОЗИ ......................................................................................................... 39
6.1. Упитник за родитеље ............................................................................... 39

3
 УВОД

Након планирања, организовања и реализације наставних часова у школи, као

логичан след јављају се домаћи радови ученика. Домаћи радови заправо представљају
активности које произилазе из свакодневних обавеза према раду у школи. Они доприносе
остваривању наставних задатака, а изводе се изван школског рада. Велики број педагога и
дидактичара се у прошлости бавио домаћих радовима, посматрајући их са различитих
аспеката. Тако је у тзв. старој школи у вези израде домаћих задатака био заступљен
лекционизам – по којем су се ученици оптерећивали понављањем задатака ради
запамћивања. Нешто касније, овај став је одбачен као неприкладан, тако да се смисао и
садржај израде домаћих задатака мења. У складу са тим изменама домаћи радови су требали
допринети саморазвоју и самообразовању. Оно што је изузетно важно је то да су домаћи
радови ученика на овладавању садржајима и начинима рада били, и данас су, стални
пратиоци и саставни делови укупног наставног процеса.
Сами педагози су у вези запошљености ученика домаћих задацима имали опречна
размишљања. Тако су једни захтевали домаће задатке, а други били против њих.
Противљење домаћим задацима било је уз образложење да они сувише оптерећују ученике,
па да им не остаје, после школе, слободно време за игру. таквог мишљења био је и
Ушински, који је сматрао да домаћи радови навикавају децу на бубање.
Но, какав год да је био став у вези израде домаћих задатака у прошлости, чињеница
је да су они данас увелико заступљени и да им се посвећује пажња, како у планирању, тако
и у самој изради. Самим тим, без обзира на испољене слабости и примедбе на обим и
тежину домаћег рада ученика, стоји сазнање и уверење да је овај начин ученичког
ангажовања нужан и незаменљив у остваривању васпитно-образовних циљева и задатака.
Поред наставника, који планира израду, и ученика, који су задужени за рад на њима, у
израду домаћих задатака су, у мањој или већој мери, укључени и родитељи. Управо због
тога се желело спровести истраживање, којим су се родитељи ученика млађих разреда
основне школе испитивали о оптерећености коју домаћи задаци доносе.
У истраживању које је спроведено циљ је био да се сазна који је став родитеља у
погледу израде домаћих задатака. Подаци које смо добили значајни су не само због
остварења циља истраживања, већ и шире. Они могу послужити како учитељима – јер из
њих они сазнају ставове родитеља о оптерећености деце, па на тај начин могу и нешто
изменити у начину задавања или планирања домаћих радова; тако и свима који су укључени
у наставни процес на било који начин.

4
 1. ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ

1.1. Домаћи рад – осврт на прошлост

Као један од основних услова за овладавање наставним садржајима, домаћи рад је

стални пратилац и саставни део целокупног наставног процеса. Иако се кроз време садржај,
обим и тежина домаћих радова смењују, они су одувек представљали значајан фактор у
васпитно – образовном процесу. У време када је број наставног кадра био на минимуму,
број и опсежност домаћих радова били су максимални. То се, првенствено, оправдавало
тиме што је наставник повремено долазио у контакт са својим ученицима, тако да је он
просто био принуђен да задавање домаћих задатака сведе на одређене инструкције. Свакако
да је овакав начин задавања домаћих задатака био тежак не само за ученике, већ и за
наставнике, јер нису могли да добију реалну слику о степену напредовања ученика.
Ученике би, уз овај начин израде домаћих задатака често захватала несигурност у учењу и
раду.
Однос према домаћим задацима у историји наставе није био увек уједначен. Тако је и
данас. Раније је у оквиру израде домаћих задатака доминирао лекционизам којим су ученици
били оптерећени тако што су понављали лекције ради запамћивања. Овакав поглед на
домаће задатке доводи почетком 20. века до захтева да се преиспита гледање на домаће
радове. Замерано им је то да превише оптерећују ученике, да се своде на меморисање, да
ако ученици наиђу на потешкоће не могу да потраже стручну помоћ, да им често помажу
неквалификовани укућани. Све то у неким државама доводи до другачијег става према
домаћим задацима. Тако је, на пример Белгија забранила задавање домаћих задатака за
ученике млађих разреда. Поред понављања, домаћим радовима било је обухваћено и
вежбање како би ученици стекли основне вештине читања, писања или рачунања. Зато је
сасвим јасно да су овакави задаци имали строго репродуктиван карактер. У складу са
савременим тенденцијама у образовању долази до промена у садржају и смислу израде
домаћих задатака, тако да задаци постепено попримају продуктиван карактер. Продуктиван
карактер се заправо односи на самостално долажење до нових сазнања.
Због различитих мишљења у вези израде домаћих задатака и данас постоје различити
предлози за њихову израду. Неки од тих предлога били би: да се они потпуно укину и уведе
допунски рад у школама, да се задрже на принципу добровољности ученика и наставника,
да се укине њихово задавање за време празника и недељних одмора, да се свакако задрже
али у смањеном обиму.
У прошлости су о домаћим радовима код педагога постојала опречна мишљења.
Једни су захтевали домаће радове, док су други сматрали да њихово задавање није
неопходно, јер они сувише оптерећују ученике тако да им остаје мање времена за игру,
забаву и слободно време. Ушински је сматрао да домаћи радови навикавају ученике на
бубање ( Јањушевић, 1967, 277).

5
 Домаћи радови, и данас, представљају незаменљив вид и пут осамостаљивања
ученика, рационализације наставног процеса и долажења до бољих резултата у васпитно-
образовном раду.
Уколико нису правилно одмерени домаћи задаци свакако, могу имати штетне
последице. Тежину и обим домаћих радова треба одмерити у односу на време које ученици
проводе у школи. Што је боравак ученика у школи дужи, независно од тога да ли се ради о
допунској, додатној или неком другом виду наставе, обим домаћег рада треба да буде
мањи. Уз домаће задатке школски рад никако не би смео да се преноси у кућу, јер би се
ишло ка томе да школа постане само место где се оцењује и проверава знање ученика.
Иако многи указују на слабости задавања домаћих задатака, јасно је да су они, као врста
учениковог самосталног ангажовања у одређеним активностима, значајни у остваривању
васпитно-образовних циљева и задатака. Зато је непходно стално радити на тражењу
продуктивнијих решења за ученичко ангажовање кроз израду домаћих задатака. У складу
са својом улогом, домаћи задаци остварују позитиван утицај на наставни рад. Домаћи
радови су једнако значајни припремном раду
раду за остваривање одређених нових наставних задатака, у наставку започетих
активности, али и као поуздан начин утврђивања и проширивања усвојених знања. Домаћи
задаци су уједно и незаменљив чинилац учениковог осамостаљивања. Уколико се домаћи
радови на одговарајући начин организују они су повезани са наставним часовима, из њих
произилазе, њима служе и са њима су усклађени. Тако да је очигледно да настава без
домаћих задатака, ни у прошлости, ни данас, али ни у перспективи даљег развоја не може
замислити као комплетна и добра припрема за живот и рад.

6
 1.2. Смисао израде домаћих задатака

Циљ домаћих задатака је понављање, утврђивање, усвајање наставних садржаја,

проширивање и продубљивање знања, припремање за усвајање новог градива, увежбавање и
формирање умења и навика. Ако се посебно може издвојити, као најважније функције
израде домаћих задатака наводе се развијање способности за самосталан рад и учење и
развијање навика да се учи редовно, плански и усредсређено.  Вредност домаћих задатака се
мери пре свега тиме колико они воде самосталном раду и учењу. 
Домаћи радови поред других бројних улога које имају посебно се карактеришу двема
улогама: образовном и васпитном улогом.
Образовна улога – Без образовне улоге готово да је немогуће да се у току једне
школске године успешно савлада градиво. Ако школа жели да наставом обезбеди стицање
знања, формирање умења и навика, она мора обухватити и предвидети домаће задатке. Кроз
домаће задатке може се усвојити нешто што се, евентуално, испустило на часовима наставе.
Васпитна улога – Посебну васпитну вредност домаћи радови имају у умном,
моралном и радном васпитању. У савременом добу, које се карактерише великим бројем
промена, човек треба бити оспособљен за прихватање тих промена. Захваљујући васпитној
вредности у изради домаћих задатака ученици се оспособљавају за самосталан рад и
самообразовање. Уз задавање домаћих задатака ученицима се пружа могућност да се
развијају у складу са индивидуалним могућностима. Кроз обавезе, које захтева израда
домаћих задатака ученици се постепено навикавају на тачно и прецизно испуњавање
дужности, што је важно за формирање позитивних црта карактера.

Како би се у потпуности оствариле образовне и васпитне улоге израде домаћих

задатака потребно је решити ова питања:
1. Шта давати ученицима за домаће радове?
2. Како те радове одмерити према узрасту, спреми и индивидуалним способностима
ученика?
3. Како ученици да раде домаће задатке?
4. Како најуспешније прегледати, исправљати и оцењивати домаће задатке?
(Јањушевић, 1967, 278)

1. Шта давати ученицима за домаће задатке? За домаће задатке ученицима се у

највећем броју случајева задају задаци који имају за циљ утврђивање и проширивање знања
или вештина које су ученици стекли у току наставе. То је најчешће тако осмишљено да
ученици добијају задатке који се односе на то да треба да науче неку песму, препричају
одређени текст, да знају да својим речима искажу садржај одређених лекција, да вежбају
писање, читање или свирање на инструментима, или неке друге практичне радње. Радови
који имају репродуктивни карактер највише привлаче млађе ученике, јер се они нису
довољно осамосталили како би били способни за самосталну израду. У оквиру тежих

7
домаћих радова спадају они радови који имају за циљ примену стечених знања, тако да се
овакви задаци задају поступно уз додатна упутства. Ученицима се задају и задаци који
захтевају стваралачки и продуктивни рад, тако да су они, у ствари и најтежи за ученике. У
орвиру ових задатака наводе се усмени и писмени реферати, које би требало унапред
испланирати и припремити, а ученике постепено навикавати на њихову израду. Овакви
задаци највише осамостаљују ученике. Поред задатака који имају намену проширивања и
утврђивања знања, ученицима се могу задавати и задаци који за циљ имају припрему за
наредни наставни час, односно наставну јединицу. Такви задаци се односе на то да ученици
треба сами да прикупе неки материјал, да изврше огледе или посматрања, мерења, или да
читањем упознају градиво које треба тек да се обрађује.

2. Како радове одмерити према узрасту, спреми и индивидуалним могућностима

ученика? Овде је неопходно знати који је број радних сати којим можемо и смемо да
оптеретимо ученике кроз израду домаћих задатака. Тако, различити педагози дају различите
предлоге у вези са овим питањем. Већина педагога је сагласна са мишљењем да ученици од
првог до трећег разреда треба на израду домаћих радова да утроше до једног сата, ученици
од трећег до петог до два сата, док старијим ученицима треба више времена за израду
домаћих задатака. За растерећење ученика било би добро да једног дана у недељи не буде
никаквих домаћих задатака, како предлаже др Александар Бановић у књизи „Проблем
оптерећености наших ученика“ (Јањушевић, 1967, 279). Приликом задавања домаћих
задатака морају се узети у обзир индивидуалне способности ученика. Пошто постоји
обавезна група задатака, коју би требало да решавају сви ученици, оним ученицима који
брже напредују и који су успешнији у постигнућима могу се задавати додатни задаци.
Обавезни задаци се одмеравају према средњим ученицима.

3. Како и када да ученици раде домаће задатке? Постоји мишљење да задаке који
имају намену утврђивања и проширивања знања треба радити истог дана када су задати, јер
се оваква вежбања ослањају на оно што се радило на часу, и уколико се не утврде код куће
прети им заборављање. Истраживања су показала да је рад много продуктивнији и
успешнији ако деца задатке раде на увек истом месту и у исто време. Ако бисмо се
осврнули на то које задатке је најповољније прво радити, рекли бисмо да је добро најпре
радити задатке који се решавају усмено, а затим оне који захтевају писмену израду. Такође,
правилније је да ученици у почетку рада раде теже задатке, док су још одморни. Уколико се
ученици преслишавају док уче градиво које захтева репродукцију, мања је вероватноћа да
ће заборавити тако научено градиво. Уз преслишавање се може издвојити оно што је битно.
Најпожељније је да ученици све задатке раде самостално.

4. Како најуспешније прегледати,исправљати и оцењивати домаће задатке? Ако

се већ задаје домаћи задатак он мора бити уредно проверен од стране наставника. Провера
8
урађених задатака има за циљ да наставник исправи одређене грешке, уколико постоје, како
ученици у даљем раду исте не би правили. Уколико су ученици кроз домаћи рад требали да
науче неко градиво, онда се проверавање врши тако што наставик захтева од неколико
ученика да изложе то градиво, смењујући један другог, док остали ученици могу да
допуњују. Ако је реч о писменим задацима, најпре је потребно видети да ли сви ученици
имају урађене задатке, а затим једног ученика извести пред таблу како би урадио задатак.
Уколико постоје грешке које је начинило већи број ученика, онда је наставникова дужност
да појасни у чему је проблем. Уколико се ради о писменим радовима, те радове наставник
треба да прегледава ван часа, а да на наредном часу, сваком ученику, укаже на типичне
грешке, али и добре стране рада.

1.2.1. Вредности домаћих радова

Домаћи рад ученика има развојно дидактичку вредност у оквиру осамостаљивања

ученика за стицање знања и стваралачко испољавање, развијању свести о сопственим
интересовањима и спопобностима. Овај смисао се остварује у условима научне процене
одоговарајућег обима, састава и реализације домаћих радова. Домаће радове је неопходно
повезивати са васпитно-образовним радом на редовним часовима, а у складу са тим
омогућиће се плодотворнији и интересантнији рад у свим димензијама. Ако се пође од
онога што у настави може да се постигне стварају се могућности да се одељење обогаћује
новим сазнањима и постигнућима. Као један од услова за оптимални развој личности
наводи се успостављање равнотеже између активности у току дана, радне недеље или
ширег временског оквира. Бројни педагошки разлози, као што су велики број ученика у
одељењу, рад у две смене, воде ка оранизовању наставе која се односи на ученички рад у
породичном амбијенту. Рад ученика у породичној средини је веома важан, јер се помоћу
њега, у првом реду успоставља равнотежа између колективног и индивидуалног,
продуктивног и мање продуктивног рада. Хигијена наставног рада подразумева постојање
ученичког рада изван оквира школе и редовних часова. Потребно је организовати учење и
одмор током дана, и то не само у оквиру времена проведеног у школи, већ и времена које
ученици проводе код куће.

1.2.2. Смернице за задавање домаћих задатака

9
 Како би домаћи задаци у потпуности одговорили својој сврси, непоходно је
поштовати одређене смернице којима ће се омогућити њихова успешна реализација:
- домаћи задаци се никако не смеју импровизовати на наставном часу, већ је потребно
њихово раније планирање, у складу са наставном јединицом
- приликом задавања домаћих задатака битно је имати на уму задатке који се тичу
суштине одговарајућег наставног градива
- када се планира задавање домаћих задатака у обзир долазе задаци који су непосредно
повезани са градивом које се обрађује
- домаћи задаци би требало да буду разноврсни, како по садржају, тако и по начину
реализације
- пожељно је да ученици, у складу са својим напредовањем и могућностима, добијају
диференциране домаће задатке, бар у оном погледу да натпросечни ученици буду
задужени тежим задацима од просечних, а ови тежим задацима од подпросечних
- уколико је могуће, сваком ученику се задају задаци који су у складу са његовим
личним и индивидуалним могућностима
- избегавати задавање прелаких и претешких задатака
- домаћи рад никако не сме бити пуко репродуковање онога што се на часу учило
- важно је да се како ученицима, а тако и родитељима укаже на значај самосталног
рада домаћих задатака
- сваки задатак, који наставник задаје својим ученицима, мора бити јасан, пажљиво
образложен, дат са прецизним упутствима за рад које ће сви ученици разумети
- сваки ученички домаћи рад мора бити проверен и систематски контролисан од
стране наставника, јер ће на тај начин ученици заиста схватити значај израде и према
задатку се односити одговорно и савесно.

Показало се да је задавање домаћих задатака у наставној пракси једно до најслабијих

тачака. Као разлози за овакво мишљење наводе се то што се, у највећем броју случајева,
домаћи радови задају у последња два минута наставног часа, када наставник, у недостатку
времена, нема довољно простора да ученицима пружи адекватне инструкције за рад.
Слабост је и та, што задаци често нису унапред осмишљени и припремљени већ се
ученицима каже да ураде задатке на одређеној страници или да науче неку лекцију. Даље,
наставници често умеју да са количином или обимом задатака претерају и на тај начин
ученике оптерећују у већој мери него што је то заиста потребно. Оваквим односом
наставника према домаћим задацима не може се остварити функција домаћих задатака. Због
тога је неопходно да се унапред организује израда домаћих радова која треба да обухвати:
- задавање задатка: са јасно одређеним и формулисаним задацима, упућивање на
изворе, матерјале, технику рада, проверити да ли ученици разумеју шта се од њих
тражи;
- самостално извршавање рада у кући: основи смисао наставе је да сваки самосталан
рад ученика треба контролисати, а нарочито израду домаћих задатака. Такође, битно
је да наставник познаје услове у којима ученик ради домаћи задатак.
10
 - проверавање резултата у школи: у случају да не постоји систематска контрола над
урађеним домаћим задацима ученици би врло брзо престали да извршавају своје
дужности које се односе на израду домаћих задатака.

Свима који су на било који начин укључени у наставни процес познато је да сврха
домаћих радова није репродукција онога што се на часу чује, већ самосталан рад, практична
примена наученог, коришћење додатних извора и истраживање.

1.2.3. Захтеви при изради домаћих задатака

Смисао израде домаћих радова никако не бисмо смели да посматрамо као нешто што
долази само по себи, без активности посредних и непосредних фактора наставног рада.
Веома је важно да се приликом израде домаћих задатака испуне и поштују одређени
захтеви:
- домаћи рад, без обзира на то како се организује чини саставни ( интегрални) део
наставе. Овде се мисли на концепцију израде, огрганизацију и садржај израде
домаћих радова, као и сазнавање, до ког се може доћи при решавању домаћих
радова. Домаћи радови ослонац проналазе у наставном раду, тако да заједно,
наставни рад и домаћи задаци чине нераздвојну целину знања, вештина, навика и
стваралачких способности.
- потребно је да се домаћи рад временски ограничи. Овај захтев је важан у првом реду
што прекомерно ангажовање ученику у раду на домаћим задацима може да има
негативан утицај на целокупни развој детета. На време које деца посвећују изради
домаћих задатака требало би да утиче узраст ученика, време које деца проводе у
школи, као и индивидуалне карактеристике сваког детета понаособ. Препоруке су да
дете у првом разреду посвети више од 30 минута изради домаћег задатка, док би
ученици у средњој школи требало да издвоје 2 сата.
- велики васпитно-образовни значај има успостављање равнотеже у ангажовању
ученика у изради домаћих радова, са једне стране, и припремању ученика за обраду
новог градива, учење нових садржаја, понављању и увежбавању наученог.
- потребно је стално бити у току са степеном напредовања ученика, те стога пратити
резултате које ученици постижу у учењу, рад ученика вредновати објективно и
стимулисати напоре у учењу.
- наставници имају и дужност да утичу на родитеље и саветују их о нужности и
значају обезбеђивања нормалних услова за израду домаћих радова. Ту се
превенствено мисли на прикладан радни простор, одговарајућу атмосферу за учење,
време за стваралачки рад.

11
 - важно је што више радити на индивидуализацији структуре и обима обавеза ученика.
Уз захтев да савко од ученика добије задатак који одоговара његовим особинама и
способностима омогућује се стимулисање свих ученика, њихово напредовање и
развој одређених талената.

Домаћи радови представљају ученикову самосталну ваннаставну активност, кроз коју се

остварују захтеви наставног програма.

1.3. Врсте домаћих радова

12
 Велики број различитих аутора даје разне врсте и поделе домаћих задатака. У
домаћим задацима,као и у свим другим врстама наставног рада, примењују се разне врсте,
облици и технике рада домаћих задатака, а све у складу са њиховим карактером и наменом.
У савременој настави се сусрећемо са различитим врстама, техникама и облицима домаћих
задатака. Навешћемо примере како су поједини аутори извршили класификацију домаћих
радова:

По Вилотијевићу, следећа је подела домаћих радова:

1. Задаци за самосталну обраду наставне јединице

2. Задаци за увежбавање, понављање и проверавање
3. Задаци како припрема за обраду градива ( Вилотијевић, 1999, 325)

Ако наставник ученицима даје домаћи задатак који има намену самосталне обраде
неке наставне јединице код куће, он је дужан да најпре ученицима појасни као да тај
задатак самостално ураде код куће. Битно је и да наставник, на наредном часу, обавезно
провери да ли су ученици савладали градиво и да заједно са њима, исправе пропусте,
уколико их је било.
Када говоримо о задацима за увежбавање они се најчешће задају након наставникове
обраде наставне јединице на часу. Увежбавање служи како би се знање које су ученици на
часу стекли учврстило уз помоћ погодних примера.
Уколико се наставник одлучи за задавање домаћих задатака у циљу припреме за
неку наставну јединицу која следи, потребно је да он упути ученике у то који материјал
треба да проуче, које емисије или филмове да погледају, коју књигу да прочитају, коју
документацију да донесу како би се што успешније увели у нову тему. Овакави задаци
најчешће представљају основу на којој ученици граде нова знања

У Педагошкој енциклопедији наведена је следећа класификација домаћих задатака:

1.Задаци за меморисање
2.Задаци за увежбавање
3. Задаци за примену знања
4. Задаци за проширивање и продубљивање знања
5.Задаци за стваралачку примену знања на нове ситуације ( Педагошка
енциклопедија 1, 1989, 147)

Задаци за меморисање спадају у најједноставније а у њима се најчешће тражи да

ученици, у мањој или већој мери, науче да репродукују оно што су чули у току наставе,
помоћу записа у свескама, записа у уџбеницима или неким другим изворима.

13
 У Педагошкој енциклопедији под задацима за увежбавање најчешће се мисли на
писмене нумеричке задатке у математици и природним наукама, правописним знацима и
граматици у настави језика.
Под задацима за примену знања подразумевају се углавном практични радови.
Задаци за проширивање и продубљивање знања имају више вредности, јер
првенствено захтевају више самосталности, а могуће их је задавати само ако се ученицима
обезбеде одговарајући извори.
У ред највреднијих задатака свакако спадају задаци за стваралачку примену знања на
нове ситуације. Ови задаци се односе на решавање проблема од стране ученика, креативни
рад и конструктивне задатке.

Дидактичари Данилов и Јесипов наводе следећу класификацију домаћих задатака:

1. Усмени задаци
2. Писмени задаци
3. Практични задаци (Данилов, Јесипов, 1964, 380)

У оквиру усмених задатака помињу се: учење градива, учење и утврђивање градива из
уџбеника, учење стихова, страних речи, припремање одговора на карти, усмена граматичка
анализа, састављање усменог плана за прочитану причу.
Данилов и Јесипов су у писмене задатке уврстили решавање задатака, писање састава,
састављање писаног плана за прочитану причу, превођење текста са страног језика,
реферати, извештаји.
Задаци практичног карактера имају велики значај јер захтевају посматрање, огледе,
физички рад, растављање модела, самостално иизвођење одређених вежби, израду табела,
графикона, модела, карата итд. При давању задатака који имају практични карактер важно
је предвидети време потребно за извршење задатака, на оптерећивати ученике задацима
који не могу да се изврше у обичним условима и задацима за чију реализацију је потребна
сложена опрема.

Тихомир Продановић и Радисав Ничковић (1974, 209) истичу примену следећих

домаћих задатака:

1. Припремни домаћи задаци

2. Допунски домаћи задаци
3. Контролни домаћи задаци
4. Корективни домаћи задаци
5. Креативни домаћи задаци
6. Диференцирани домаћи задаци
7. Факултативни домаћи задаци

14
 Кроз припремне домаће задатке ученици се припремају за успешнији рад. Ови задаци,
по свом типу могу да буду различити, што зависи од наставне области, то јест предмета,
разреда у којем се задају и карактера самог задатка.
Захваљујући допунским домаћим задацима ученици треба да према утврђеним
захтевима допуне и прошире новим подацима оно што су у настави раније сазнали.
Кроз контролне домаће задатке ученици добијају посебно осмишљене задатке уз чију
помоћ се врши контрола знања, умења или навика.
Корективни домаћи задаци имају функцију да ученицима код којих се примећују
грешке у знању, умењима или навикама помогну да се оно отклоне.
Својим карактером се креативни домаћи задаци издвајају од осталих јер подстичу
ученике на самосталан рад, који може да буде и стваралачки, у мањој или већој мери.
Диференцирани домаћи задаци имају намену истраживања који ученици прихватају
одређене варијанте задатака.
Кроз израду факултативних домаћих задатака ученицима се пружа могућност да
задовоље своја посебна интересовања решавањем посебно одабраних задатака, који нису
обавезни за све.

Домаће задатке је могуће разврстати у ширем смилсу када они подразумевају и све
остале активности ученика којима се остварује општи допринос настави и учењу. Те
активности могу бити: прикупљање биљака, прављење хербаријума, сакупљање различитих
слика и исечака из новина и часописа, фотографисање различитих објеката, израда слика и
слично.

1.4. Структура домаћих задатака

Ако се осврнемо на ученичке активности, које су везане за садржаје и задатке наставног

рада, примећујемо да постоје разлике не само међу ученицима основних и средњих школа,

15
већ и међу ученицима истог рзреда неке школе. Те разлике могу да отежају упоштавања и
закључивања која могу имати велики дидактички значај. Ипак, постоје карактеристични
елементи активности ученика у обављању домаћих задатака и то су следећи:
1. Припремни радови – Они представљају саставни део стурктуре домаћег рада, и
њима ученици долазе до неопходних чињеница које омогућују успешан наставни рад.
Самим тим што се прикупљају нови подаци, рад за ученике постаје интересантнији и
ефикаснији. Ова активност доприноси смањењу тзв. књишког учења, и уједно повећава
квалитет и квантитет ученичког знања.
2. Сређивање белешки – вредност сређивања белешки је у томе што се ствара основа
за правилно схватање, понављање, утврђивање и систематизовање знања. Ова активност се
може успешно обављати у породици, а требало би да следи одмах након вођења белешки јер
се тако успешније отклањају грешке, памти битно и развија стваралачко мишљење. За
сређивање белешки помажу енциклопедије, речници, уџбеници, јер се тиме осигурава
тачност белешки.
3. Понављање и утврђивање градива – Захваљујући понављању и утврђивању
градива спречава се да се научено градиво заборави, а самим тим се омогућују трајна знања.
понављање у домаћем раду представља само део активности која се одвија у школи, тако да
се оно не може сматрати ни почетним ни завршним. Како би поновили знања ученици се
најчешће служе књигама, филмовима, телевизијским емисијама.
4. Вежбање у оквиру домаћих радова – Подразумева писање и читање, рецитовање и
препричавање, физичке покрете или операције. Непоходно је да ученици упознају смисао
вежбања, да схвате шта, како и када треба чинити. Резултати вежбања се проверавају кроз
редовну комуникацију на релацији наставник-ученик, и кроз њу се врше одређене
корекције, уколико су потребне.
5. Учење нових садржаја – Основна сврха учења нових садржаја је осамостаљивање
ученика у стицању нових знања, припрема за расправу у оквиру одељења, упознавање и
уочавање предности и недостатака садржаја који се учи и размишљање о начину
саопштавања наученог градива. за учење новог садржаја потребни су уџбеници, часописи,
новине, разне кљиге, телевизијске или радио емисије, енциклопедије итд. Ученичко
ангажовање у овој фази постаје веће упоредо са развојем способности за самосталан рад и
успешно учење чињеница и генерализација. Наставник је дужан да повезује рад у школи са
задацима које ученици добијајау за самосталан рад, да подстиче ученике и да интегрише
делове знања које су ученици стекли у целину.
6. Читање уметничке литературе – У складу са узрастом и разредом одређује се
оптимаан ниво оптерећења којим ће ученици проучавати уметничку литературу. Читање
уметничке литературе се ређе обавља у школи, тако да су то најчешће задужења која
ученици добијају за рад код куће. Читајући уметничку литературу код ученика се развија
култура читања, тако да она представља интегрални део наставе, а као такав највише је
повезан са домаћим радом ученика. Све друге активности могу некако да се организују на
часовнима редовне наставе, продуженог боравка или слично, осим читања и стваралачког
доживљавања прочитаног дела.
16
 7. Решавање проблема – Ова врста ученичке активности је до сада изазивала највише
тешкоћа и дилема о њиховом смислу. Традиционалан начин задавања домаћих задатака је у
кризи јер није усмерен ка стваралачкој синтези свега што се обрађивало. Из тог разлога се
трага за одговарајућим решењем како би се задаци прилагодили појединцима, развојним
потребама и објективним могућностима сваког детета. Без ових компоненти домаћи радови
би били нерешиви за велики број ученика, па самим тим не би утицали на стимулисање и
мотивисање ученика за рад.
8. Израда стваралачких радова – Велики значај има за богаћење стваралачких
способности ученика, за афирмисање ученика у породичној, социјалној и школској средини.
Неопходно је обезбедити време за креативну активност ученика, како у оквиру породице,
тако и у школи. Ако се ученицима омогући да сами одаберу која им активност највише
прија, колико ће времена употребити за рад, ако им се пружи прилика за икажу резултате у
раду, омогућиће се уношење вредносних и организационих елемената у домаће радове.

1.5. Наставници и домаћи радови

Своје интересовање за домаће задатке наставник исказује пружањем помоћи ученицима

да схвате смисао, суштину и начин израде домаћих радова, да вреднују резултате у раду и
напредовању и да сарађују са родитељима. Наставникова усмерења су у потпуности

17
оправдана јер имају организован и усмеравајући карактер. Разграничењм битног и
суштинског, реалног и правичног наставник чува и развија вредности домаћег рада. То је
јасан показатељ да је улога наставника заиста велика и незаменљива у чувању и развијању
педагошког карактера домаћих радова.
Наставник првенствено има саветодавну улогу приликом задавања домаћих задатака.
Ова улога се односи на оспособљавање ученика за рационално сређивање белешки, читање
и сређивање података како би постигли боље резултате. Наставник има улогу у ситуацијама
када је у питању откривање стваралачких потенцијала ученика. Наставник би требало
да настоји да код ученика што је могуће више, развије тежњу за постигнућем, тако да се
омогући развој свих, или већине потенцијала ученика. Ова улога наставника ничим није
прописана, али има значајан мотивациони карактер. Домаћим задацима на треба претерано
оптерећивати ученике, и то је још једна од улога која је веома значајна. Организован и
одговоран рад наставника везан за домаће задатке једини је пут превазилажења
преоптерећености, формализма и ниске продуктивности ученика. Домаћи радови се никако
не би смели посматрати и задавати као израз субјективног става наставника, који се огледа у
мишљењу да је њихов предмет најважнији. Неопходно је постићи договор о томе којим
данима ће се давати задаци из одређених предмета и ког обима ће они бити. Припремање
домаћих задатака има две компоненте: ширу (концепцијску) и ужу (оперативну). Под
широм припремом подразумева се сагледавање равнотеже између садржаја, техника рада,
облика израде и слично, док се ужа припрема односи на конкретно обликовање задатака за
цело одељење, групу ученика или сваког појединца. Битан захтев је да се сапоштавање
задатака са образложењем за начин њихове израде обави у тренутку када ученици нису
ничим другим ангажовани и када могу да пажљиво, мирно и потпуно сагледају све битне
елементе домаћег задатка, и да уједно, поставе питање, ако постоје нејасноће. Још једна
важна улога, која никако не сме бити запостављена је прегледање, исправљање и
вредновање домаћих задатака. Сваки домаћи задатак се мора контролисати, јер у супротном
он губи сврху. Такозвана летећа контрола обично се спроводи у уводном делу следећег
часа, када наставник проверава да ли су сви ученици урадили домаће задатке, а 2-3 ученика,
који су случајно изабрани износе добијене резултате, док остали ученици те резултате
пореде са својим. Поред ове, постоји и систематска контрола која се спроводи два до три
пута у току полугодишта тако што наставник прегледава свеске, белешке или радне свеске,
па се на наредном часу разговара о ономе што је наставник уочио.

1.6. Родитељи и домаћи радови

Пошто су родитељи заитересовани за успех и напредовање њихове деце, сасвим је

логично да се интересују за то да ли њихова деца раде домаће задатке и на који начин.
Понекад се дешава и да родитељи бивају неупућени у обавезе које деца имају. То се може

18
десити из више разлога, а као један од њих помиње се слабост школског колектива или
појединца из тог колектива (учитеља) који су дужни да помогну родитељима у сагледавању
обавеза и дужности које имају ученици. Родитељи су готово увек заинтересовани за контакт
са наставницима, како би преузели одговорност за услове и успешан рад своје деце.
Неопходно је да наставник може да се на родитеље ослони као на праве сараднике и
помагаче у циљу да ученици постижу оптималне резултате и успехе у свом раду и
напредовању. Када кажемо помоћ родитеља, првенствено мислимо на информативну и
инструктивну, јер је та подршка најпотребнија ученицима.
Родитељи имају велику улогу у оспособљавању и помоћи ученицима при изради
домаћих задатака, јер они првенствено:

1. Обезбеђују прибор и материјал који је потребан за домаћи рад - Веома је важно да

родитељи, нарочито ако су деца млађег школског узраста, обезбеде прибор уз помоћ којег
ће деца извршавати своје ученичке задатке. На овај начин родитељи исказују
заинтересованост за успех ученика, а за децу је то нарочито битно јер онда знају да могу да
од својих родитеља очекују помоћ.
2. Проналазе радни простор и опремају га инвентаром – Место за израду домаћих задатака
није потребно нарочито украшавати или уређивати. Важно је да постоји столица, сто,
одговарајуће светло, грејање. Стручњаци препоручују да деца увек уче или пишу домаће
задатке на истом месту. То је нарочито важно јер седење на истом месту код деце ствара
психолошку спремност за рад. Ипак, постоје одређене препоруке којим би требало да се
руководе родитељи. Неке од њих су следеће:
- да то буде простран сто на који ће допирати природна светлост
- да сијалица буде смештена са леве стране (ако је у питању десноруко дете) или са
леве стране ( код леворуког детета)
- овај простор се не мора искључиво користити само за писање домаћих задатака, већ
се на њему могу наћи књиге, прибор за писање, бојице...
- ако су у питању деца млађег школског узраста простор за учење може бити уређен
и у просторији коју деле са другим укућанима, само што је важно да се током израде
домаћих задатака обезбеди мир и тишина
- за старије дете је пожељан радни сто у дечијој соби, јер на такав начин дете почиње
да се осамостаљује
- пожељно је да се на радном столу налази распоред часова и осталих активности,
како би дете на време организовало време за учење одређених предмета
- на зиду се може ставити табла где деца могу лепити папириће – подсетнике
3. Помажу у стварању дневног распореда рада и одмора – Уколико се створи одређени
распоред уз помоћ којег деца могу да организују свој рад допринеће се формирању навика
ученика да свакодневно раде, развијају своју радозналост. Дете треба учити отприлике у
исто доба дана (након ручка, после одмора). Овако, учење постаје навика која омогућава
лакше памћење наставног градива. Добра организација и план доприносе да дете има
довољно времена за учење, али и игру.
19
4. Интересују се за услове рада, задатке, могућности и тешкоће које деца имају при изради
– Велики значај за ученике има то што се њихови родитељи истересују за њихов напредак.
То свакодневно интересовање, подршка у кризним ситуацијама изграђује одговорност код
ученика. Интересовање за успех и напредовање деце може исказивати саваки родитељ, без
обзира на његов образовни ниво и узраст ученика.
5. Помоћ родитеља у изради домаћих задатака – Понекад помоћ родитеља може да оде у
другу страну и да се претвори у одмагање. важно је да је родитељ свестан начина помоћу
ког ће на прави начин помоћи свом детету.
- погрешно је уместо детета прочитати, па затим препричати лекцију и дати му да то
научи
- свакодневно са дететом прегледајте свеске, да бисте имали увид у то што се радило
на часовима, па затим направите план за израду домаћег задатка
- објасните детету шта очекујете од њега; важно је да поставите висока очекивања,
али да она ипак буду у слкаду са његовим могућностима
- увек похвалите дететов успех, а нарочито залагање и труд
- важно је да на самом почетку школовања деца израду домаћих задатака схвате као
обавезу и дужност, и да треба да раде чак и онда када им се не свиђа
- никада уместо детета не треба решавати домаће задатке, тима га само навикавате да
се ослања на туђу помоћ и саљете поруку да оно не мопже само да уради домаћи
задатак
- не треба седети уз дете док оно ради домаћи рад, али оно мора знати да сте му увек
на располагању
- прегледајте домаћи задатак како бисте му улили сигурност да је добро урадило.
Стручњаци наводе још неколико савета како би родитељи на прави начин помогли при
изради домаћих задатака:
- угасите радио, телевизор или компјутер док ваше дете ради домаћи задатак
- уколико ради на обимнијем задатку, направити паузу ако за тим има потребе ( ако је
дете нервозно, недовољно концентрисано или се врпољи)
- веома је важно да родитељи буду свесни чињенице да је детету неопходан одмор, те
зато и њега треба планирати
- договорите правила и трудите се да их и ви и ваше дете поштујете.

2. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА

2.1. Проблем истраживања

20
 У данашњем систему школовања доста пажње се посвећује домаћим задацима
ученика и ефектима које они могу произвести. У складу са тим, битан је и однос родитеља
према задацима, њихове способности за помоћ деци, као и заинтересованост да ту помоћ
пруже.
Међутим, иако су данас родитељи више него раније укључени у развој и
напредовање деце, дешава се да они не схватају на прави начин какав би однос требали да
имају према домаћим задацима, па у том смислу проузрокују више штете него користи.
Проблем овог истраживања је да ли су родитељи упућени, свесни значаја и способни
за помоћ при изради задатака њихове деце.

2.2. Предмет истраживања

Домаћи радови ученика су одувек били од велике важности за процес

осамостаљивања ученика. Зато је сасвим разумљиво што се у данашњој, савременој школи,
од родитеља очекује да озбиљно схвате суштину њихове израде. Како бисмо дошли до
сазнања о ставовима родитеља о оптерећености ученика изван редовних часова потребно је
извршити емпиријско истраживање и доћи до резултата о ставовима према задавању
домаћих задатака. На основу постављеног проблема предмет истраживања је испитивање
ставова родитеља о функцији домаћих задатака, њиховој вредности и утицају на
напредовање деце.

2.3. Циљ и задаци истраживања

Циљ овог истраживања је испитати ставове родитеља о домаћим задацима и

оптерећености деце њиховом израдом.

Задаци истраживања:
- анализа сврхе задавања домаћих задатака
- анализа контроле урађених домаћих задатака
- анализа утицаја израде домаћих задатака на слободно време деце
- анализа оптерећености деце домаћим задацима

- анализа сарадње на релацији родитељ-учитељ када је у питању оптерећеност

ученика домаћим задацима
- утврдити да ли стручна спрема родитеља утиче на квалитет помоћи који они
пружају

21
 2.4. Истраживачке хипотезе

У истраживању се кренуло од опште хипотезе да су родитељи упознати са сврхом

домаћих задатака и њиховим доприносом за напредовање детета.
Следеће су подхипотезе:
- претпоставка је да родитељи познају основни смисао задавања домаћих задатака
- очекује се да родитељи контролишу јесу ли деца написала домаћи задатак
- ученицима остаје слободног времена за остале активности
- претпоставља се да родитељи сматрају да су њихова деца нормално оптерећена
школским обавезама
- претпоставља се да родитељи разговарају са учитељем о оптерећености домаћим
задацима
- постоји веза између стручне спреме родитеља и оспособљености да деци пруже помоћ
при изради домаћих задатака

2.5. Методе, технике и инструменти истраживања

За потребе овог истраживања коришћена је метода у складу са природом проблема,

предметом, циљем и задацима истраживања, као и у складу са хипотезом и подхипотезама.
За потребе овог истраживања коришћена је емпиријско–неексперимантална метода.
У истраживању се као техника користило анкетирање, а инструмент је био анкетни
упитник за родитеље. Упитник је посебно конструисан за потребе овог истраживања. У
упитнику су се налазила питања која су се односила на опште податке о испитаницима и
питања о проблему који је истраживан. Упитник се састојао од 21 питања, где су два питања
била отвореног типа (име и презиме, година рођења), док су сва остала питања била
затвореног типа. На свако питање родитељи су требали да заокруже један од понуђених
одговора. Захваљујући упитнику прикупљени су одговори: о времену које дете утроши на
израду домаћих задатака, о предметима који оптерећују дете, о способности родитеља за
помоћ при изради домаћих задатака, важности писања домаћих задатака, као и о
оптерећености деце домаћим задацима.

2.6. Узорак истраживања

У истраживању су учествовали родитељи чија деца похађају основну школу

„Топлички хероји“ у Житорађи. Истраживањем су обухваћени родитељи чија деца похађају
један од прва четири разреда основне школе. У истраживању је учествовало 69 родитеља.
Приказ полне структуре и стручне спреме родитеља дат је табеларно.

22
 Табела 1. Структура по полу и стручној спреми родитеља

СТРУЧНА СПРЕМА
УКУПНО
2.7. Основна Средња Виша Висока
Ток школа школа стручна стручна
спрема спрема
мушки
6 18 1 3 28
ПОЛ женски
2 31 1 7 41

УКУПНО 8 49 2 10 69
истраживања

Истраживање је обављено у марту 2013. године.

2.8. Статистичка обрада података

Подаци које смо у истраживању добили обрађени су у SPSS 17 програму а однос

између посматраних појава (о повезаности стручне спреме родитеља и њихове спремности
да помогну деци при изради домаћих задатака) помоћу непараметријског Хи – квадрат
теста.

3. АНАЛИЗА И ИНТЕРПРЕТАЦИЈА РЕЗУЛТАТА

3.1. Ставови родитеља

23
 Процене и ставови родитеља о изради домаћих задатака ученика су од велике
важности за целокупан процес обазовања деце, јер уколико родитељи на адекватан начин
усмеравају децу да извршавају своје задатке одговорно и благовремено мала је вероватноћа
да ће резултати у напредовању изостати. Због тога смо и желели да испитамо ставове
родитеља о овом питању. Као што је речено, имали смо укупно 69 испитаника, а упитник је
имао 21 питање. Прва три питања су се односила на податке о именима и презименима
родитеља, полу и години рођења. На основу тога, дошли смо до податка да је у
истраживању учествовало 28 очева и 41 мајка.
Четврто питање у упитнику се односило на податке о стручној спреми родитеља који
су учествовали у анкетирању. Добијен је податак да 8 родитеља има завршену основну
школу, 49 средњу, 2 родитеља има вишу стручну спрему, док је број родитеља са
факултетским образовањем 10.

Пето питање у упитнику било је затвореног типа и односило се на време које деца
радним даном утроше на рад домаћих задатака, а гласило је:
Колико времена у просеку радним даном ваше дете учи и ради домаће задатке?

Дистрибуција ставова родитеља дата је у табели бр. 2

Ставови родитеља Ф %
мање од ½ сата дневно 1 1,4
од ½ сата до 1 сата дневно 17 24,6
од 1 сата до 2 сата дневно 34 49,3
од 2 до 3 сата дневно 16 23,2
више од 3 сата 1 1,4
не знам / /
Укупно 69 100%

На основу резултата који су приказани у табели бр. 2 види се да је скоро половина

испитаних родитеља (34 родитеља – 49,3 %) сагласна са тиме да њихова деца дневно на
домаће задатке троше од једног до два сата дневно, а имајући у обзир узраст ученика могло
би се рећи да је то оптимално време. 17 родитеља ( 24,6 %) се изјаснило да њиховој деци
треба од ½ сата до 1 сата дневно за израду домаћих задатака, док је 16 родитеља (23,2 %)
рекло да њихова деца дневно уче од 2 до 3 сата. Оно што је битно је то да ниједан родитељ
није рекао да не зна колико времена његово дете утроши на израду домаћих задатака, што је
показатељ да су родитељи упућени у временске оквире дечијег рада.

Шесто питање је било у вези са радом деце за време викенда, и гласило је:
Да ли ваше дете учи за школу суботом и недељом?
24
 Одговори родитеља дати су у табели бр. 3

Ставови родитеља Ф %
редовно 45 65,2
понекад 24 34,8
никад / /
Укупно 69 100%

Као што се на основу добијених и приказаних резултата може видети највећи број
испитаника је рекао да њихова деца уче и током викенда, тако да се за ту опцију изјаснило
45 родитеља (65,2 %), док се 24 испитаника изјаснило да њихова деца понекад уче за време
викенда (34,8 %). Ниједан испитаник није рекао да његово дете не учи током викенда, што
јасно показује да сва деца наших испитаника уче и суботом и недељом.

Седмо питање је било у вези са предметом за који родитељи сматрају да оптерећује

њихово дете, а гласило је:
Који наставни предмет нарочито оптерећује ваше дете?
Одговори родитеља дати су у табели бр. 4

Ставови родитеља Ф %
српски језик 5 7,2
математика 12 17,4
свет око нас 8 11,6
страни језик 9 13
не знам 2 2,9
ниједан 33 47,8
Укупно 69 100%

Оно што се може приметити на основу одговора је да је скоро половина испитаних

родитеља има процену да ниједан наставни предмет не оптерећује њихово дете посебно (33
родитеља – 47,8 %), 12 родитеља (17,4 %) је рекло да је математика предмет који
оптерећује њихово дете. Било је и испитаника, додуше у мањем броју, који нису знали који
предмет оптерећује њихово дете (2,9%). Тако да се може рећи да нешто више од половине
родитеља сматра да постоји неки наставни предмет који посебно оптерећује њихово дете.
Осмо питање у упитнику односило се на то да ли родитељи опомињу децу да раде
домаће задатке, а гласило је :
Да ли опомињете ваше дете да учи и ради домаће задатке?
25
Дистрибуција одговора дата је у табели бр.5

Као што се из прикупљених података може запазити већи број родитеља је одговорио
да опомиње своју децу да раде домаће задатке, тако да је од 69 испитаника (65,2 %) њих 45
је одговорило потврдно, док је 24 ( 34,8 %) одговорило одрично. У складу са резултатом,
можемо рећи да је Ставови родитеља Ф % већи број родитеља
упућен на опомињање деце да
раде домаће да 68 98,6 задатке.
не 1 1,4
Девето питање је гласило:
Укупно 69 100%
Да ли сте на време својој деци
објаснили зашто је важно писати
домаће задатке?

Дистрибуција одговора је приказана у табели бр. 6

Ставови родитеља Ф %
На основу да 45 65,2 одговора које су
родитељи дали,а приказани су у
не 24 34,8
табели бр. 6 сасвим је јасно да
су родитељи на Укупно 69 100% време објаснили
својој деци зашто је важно писати
домаће задатке, тако да је 68 родитеља на ово питање дало потврдан одговор (98,6 %), док је
само један испитаник дао одричан одговор на ово питање. На основу оваквих одговора
можемо закључити да су родитељи децу на време упутили на важност израде домаћих
задатака.

26
 Десетим питањем у упитнику се желела испитати основна сврха израде домаћих
задатака, опет и угла родитеља, тако да је оно гласило:
Која је, по вашем мишљењу, основна сврха задавања домаћих задатака?

Одговори родитеља су приказани у табели бр. 7

Ставови родитеља Ф %
проширивање знања 26 37,7
усвајање радних навика и 42 60,9
самосталности
попуњавање слободног 1 1,4
времена
нема нарочите користи / /
Укупно 69 100%

Највећи број испитаних родитеља, на основу прикупљених података, сматра да је

основна сврха задавања домаћих задатака усвајање радних навика и самосталности, тако да
је ово поље заокружило 42 родитеља ( 60,9 %). Наравно, било је и испитаника који су
сматрали да је проширивање знања усвојених на часу основна сврха задавања домаћих
задатака, па је њих 26 (37,7 %)дало такав одговор. Оно што охрабрује јесте и податак да
нема родитеља који је рекао да нема нарочите користи од израде домаћих задатака, што још
једном потврђује да су родитељи упућени у рад њихове деце.

Једанаестим питањем су родитељи требали да дају мишљење о томе у којој су мери

задовољни успехом њихове деце, тако да је оно било:
У којој мери сте задовољни успехом вашег детета?

Одговори су приказани у табели бр. 8

Ставови родитеља Ф %
нисам задовољан 3 4,3
делимично сам задовољан 25 36,2
задовољан сам 41 59,4
Укупно 69 100%

Највећи број родитеља ( близу 60 %) се изјаснио задовољним у погледу успеха деце.

Међутим, резултати показују да има и оних који су делимично задовољни, њих 25 ( 36,2 %),
док се троје родитеља изјаснило незадовољним у погледу успеха детета. Разлози за

27
незадовољсто родитеља успехом деце могу бити различити, али би свакако требало
размислити о њима.

Кроз 12. питање од родитеља се желело сазнати да ли себе сматрају компетентним да

пруже помоћ деци, па је оно било следеће:
Да ли себе сматрате довољно способним да пружите помоћ својој деци при изради
домаћих задатака?
Одговори родитеља дати су у табели бр. 9

Ставови родитеља Ф %
у потупности сам способан/на 42 60,9
углавном сам способан/на 20 29
понекад наилазим на тешкоће 7 10,1
нисам способан/на / /
Укупно 69 100%

Кроз овакаве одговоре може се видети да 42 ( 60,9 %) испитаних родитеља сматра да

је у потпуности способано да пружи помоћ деци при изради домаћих задатака, њих 20 (29
%) се изјаснило да су углавном способни да ту помоћ пруже, док је 7 (10,1 %) рекло да
понекад наилази на тешкоће. Ниједан испитаник се није изјаснио као неко ко није способан
да пружи помоћ својој деци при изради домаћих задатка.

Тринаестим питањем се хтело сазнати да ли родитељи помажу деци при изради

домаћих задатака, па је у скалау са тим оно гласило на следећи начин:
Да ли помажете вашем детету при учењу и изради домаћих задатака?

Одговори су приказани у табели бр. 10

Ставови родитеља Ф %
да 22 31,9
понекад 46 66,7
не 1 1,4
Укупно 69 100%

28
 Као што се види на основу табеле, две трећине родитеља или њих 46 (66,7 %) се
изјаснило да понекад помаже детету при учењу и изради домаћег задатка, а њих 22 ( 31,9
%) је потврдно одговорило. Само један испитаник се изјаснио да свом детету на пружа
помоћ при изради домаћег задатка. У складу са одговорима родитеља сасвим је јасно да
постоји подршка и помоћ деци док раде задатке.

Четрнаесто питање је гласило:

На који начин помажете деци у изради домаћих задатака?

Одговори родитеља су дати у табели бр. 11

Ставови родитеља Ф %
објашњавам појмове које не разумеју 39 56,5
дајем смернице помоћу којих задатак 20 29
може бит решен
објашњавам шта се у задатку од детета 9 13
тражи
сам урадим задатак свом детету 1 1,4
Укупно 69 100%

На основу добијених одговора који су презентовани у табели бр. 11 највећи број

родитеља, њих 39 (56,5%) својој деци помаже тако што објашњавају појмове које не
разумеју, 20 испитаних родитеља помаже тако што даје смернице за решење задатка, а њих
9 (13%) појашњавају деци шта се у задацима од тражи. Један родитељ се изјаснио да свом
детету помаже тако што му сам реши задатак. Углавном, важно је да је код већине родитеља
пробуђена свест о томе да је битно да деца разумеју задатке и да би требало да исте што
самосталније раде.

Питање број 15. се односило на ставове родитеља о задавању домаћих задатака током
празника и распуста, па је оно гласило:
Да ли одобравате задавње домаћих задатака током празника и распуста?

Дистрибуција одговора је дата у табели бр. 12

Ставови родитеља Ф %
да 66 95,6
неутралан сам 2 2,9
не 1 1,4
Укупно 69 100%

29
 Табела показује да је велика већина родитеља за то да се домаћи задаци задају и за
време празника и распуста, тако да је 66 (95,6 %) родитеља потврдно одговорило. Два
испитаника су желела да остану неутрална, док само један родитељ није за то да се домаћи
задаци задају у овом преиоду. Јасно је да родитељи подржавају задавање задатака за време
распуста и одмора.

Кроз шеснаесто питање се желело сазнати да ли су родитељи орјентисани на

контролисање домаћих задатака, па је, у складу са тим, оно гласило:
Да ли контролишете јесу ли ваша деца урадила домаћи задатак?

Одговори родитеља су дати у табели бр. 13

Ставови родитеља Ф %
да 48 69,6
углавном 18 26,1
ретко кад 3 4,3
никад / /
Укупно 69 100%

Кроз одговоре које су родитељи дали, а приказани су у табели бр. 13 очигледно је да

велики део родитеља контролише да ли су и како њихова деца урадила домаћи задатак, па је
њих 48 (69,6 %) потврдно одговорило. Било је и оних који су се изјаснили да углавном
контролишу да ли су домаћи задаци урађени, тако да је 18 родитеља тако одговорило. Оно
што је добар знак је то да ниједан родитељ није рекао да никада не врши контролу над
домаћим задацима, тако да то јасно показује да су родитељи упућени у то да ли деца на
време и на одговарајући начин извршавају своје радне обавезе.

17. питање је било у вези са ставом родитеља о количини слободног времена које
деца имају на располагању, и оно је било формулисано на следећи начин:
Сматрате ли да ваше дете има довољно слободног времена?

Дистрибуција одговора на ово питање дата је у табели бр.14

Ставови Ф %
родитеља
да 67 97,1
не 2 2,9
Укупно 69 100%

30
 Највећи број родитеља, на основу датих одговора је мишљења да је њиховој деци
остављено довољно слободног времена, тако да се само 2 родитеља (2,9 %) изјаснило да
њихова деца немају довољно слободног времена. Ово би био добар показатељ да се деца
домаћим задацима не оптерећују максимално, и да им остаје савим довољно времена за
остале активности.

18. питање се односило на степен оптерећености деце школским обавезама, а је оно

гласило:
По Вашем мишљењу, деца су?
Одговори родитеља су приказани у табели бр. 15

Ставови родитеља Ф %
превише оптерећена школским обавезама 4 5,8
нормално оптерећена школским обавезама 54 78,2
нису оптерећена школским обавезама 11 16
Укупно 69 100%

На основу одговора који су добијени у истраживању видимо да највећи проценат

родитеља сматра да су деца нормално оптерећена школским обавезама, тако да од 69
испитаника, чак 54 има такав став. Најмањи је проценат оних родитеља који сматрају да су
њихова деца сувише оптерећена школским обавезама (само 4 родитеља), што показује да
родитељи сматрају да школске обавезе не оптерећују децу.

Сврха 19. питања била је да се сазна да ли деца помажу у обављању кућних послова.
Оно је формулисано овако:
Помаже ли ваше дете у обављању кућних послова?

Дистрибуција датих одговора је приказана у табели бр. 16

Ставови родитеља Ф %
да 16 23,2
понекад 45 65,2
никада 8 11,6
Укупно 69 100%

Одговори које су родитељи дали на ово питање су различити, тако да се већи број
родитеља, 45 ( 65,2 %), одлучио да каже да њихово дете понекад помаже у обављању
кућних послова, док је 16 родитеља потврдно одговорило. Било је и родитеља који су
31
одговорили да њихова деца никада не учествују у обављању кућних послова, тако да је њих
8 ( 11,6 %) дало такав одговор. Овакави одговори говоре да је већи број деце који су понекад
укључени у кућне послове, или их никада не обављају, него деце која се редовно баве овим
активностима.

20. питање је гласило:

Да ли сте код вашег детета приметили знакове умора?

Дати одговори су приказани у табели бр. 17

Ставови родитеља Ф %
никада 20 29
понекад 48 69,6
често 1 1,4
Укупно 69 100%

Мишљења родитеља о томе да ли код деце примећују знакове умора су јако важна,
тако да се важним сматрају и одговори који су дати. Наиме, 48 родитеља (69,6 %) се
изјаснило да понекад примећује умор код детета, док се 20 родитеља ( 29 %) определило за
одговор да накада код свог детета није приметило умор. Само један родитељ је одговорио да
често код детета примећује умор, тако да се може рећи да, на основу датих одговора, деца
нису оптерећена до мере да показују умор, што би свакако био лош знак и показатељ да
нешто треба мењати у обиму градива које се даје за рад код куће.

21. питањем се желело сазнати нешто о комуникацији на релацији родитељ – учитељ,

а у вези са оптерећеношћу ученика, а оно је било овако формулисано:
Да ли сте са учитељем вашег детета разговарали о оптерећености коју доносе
домаћи задаци?
Дистрибуција одговора је дата у табели бр. 18

Ставовиродитеља Ф %

да 13 18,9

На основу не 56 81,1 одговора које су

дали родитељи, Укупно 69 100% примећено је да
комуникација између родитеља и
учитеља није у оној мери и на нивоу који би био пожељан, али она свакако, не изостаје. Од
32
69 испитаника, 56 (81,1 %) је рекло да са учитељем није разговарало о оптерећености
домаћим задацима, док се њих 13 ( 18,9 %) изјаснило да је разговарао на ту тему.
Комуникација на релацији родитељ – учитељ је веома важна, тако да овакви одговори
родитеља нису испунили очекивања.

3.2. Провера постављених хипотеза

Како смо на основу спроведеног истраживања добили одговоре родитеља, који су

приказани у табелама, сада је неопходно да се осврнемо на хипотезе и проверимо њихову
истинитост, то јест неопходно је потврдити или одбацити постављене хипотезе.

Прва хипотеза је гласила:

Претпоставка је да родитељи познају основни смисао задавања домаћих задатака.
Како бисмо проверили ову хипотезу неопходно је да се осврнемо на то какве су
одговоре у вези ове хипотезе дали родитељи. Наиме, у питању које се односило на основну
сврху задавања домаћих задатака највећи проценат родитеља, 60,9 % (42 испитаника) као
основну сврху задавања домаћих задатака навело је усвајање радних навика и
самосталности, док је мањи проценат испитаника 37,7 % као сврху навело проширивање
знања. Како је основни смисао израде домаћих задатака и усвајање радних навика и
самосталности, и проширивање знања можемо рећи да је потврђена хипотеза о томе да
родитељи познају основни смисао задавања домаћих задатака.

Друга хипотеза је гласила:

Очекује се да родитељи контролишу да ли су њихова деца написала домаћи задатак.
На основу одговора приказаних у табели бр. 15 јасно се уочава да велики број
родитеља контролише да ли су домаћи задаци њихове деце урађени. Тако да је од 69
испитаника 69,6 % рекло да контролише домаће задатке, док је 26 % испитаника рекло да
углавном контролише. И овде је потврђена хипотеза да родитељи контролишу да ли су деца
урадила домаћи задатак.

Трећа хипотеза била је:

Ученицима остаје слободног времена за остале активности.
Како одговори који су приказани у табели бр. 16 показују, родитељи су су највећем
проценту позитивно одговорили и рекли ученицима остаје сасвим довољно слободног
времена. Проценат родитеља који је потврдно одговорио био је 97,1 %. Овим се и трећа
хипотеза потврђује.

Четврта хипотеза је гласила:

33
 Претпоставља се да родитељи сматрају да су њихова деца нормално оптерећена
школским обавезама.
Као што резултати у табели бр. 17 показују, 78,2 % испитаника је одговорило да су
деца нормално оптерећена школским обавезама, тако да се и ова хипотеза може узети за
потврђену.

Пета хипотеза је гласила:

Претпоставља се да родитељи разговарају са учитељем о оптерећености домаћим
задацима.
Овде је, супротно од претпоставке, већи број испитаника негативно одговорио, тако
да се 81,1 % испитаника изјаснио да није разговарао да учитељем о оптерећености коју
домаћи задаци могу донети. Тако да ову, пету хипотезу можемо одбацити јер, по
резултатима, комуникација на релацији родитељ – учитељ (бар што се тиче домаћих
задатака) у већем проценту изостаје.

Шеста хипотеза је била:

Постоји веза између стручне спреме родитеља и њихове способности да деци
пруже помоћ.
Ову хипотезу ћемо проверити на основу непараметријског теста, Хи – квадрат теста.

Табела бр. 19
Стручна Способност родитеља да помогне
спрема у потпуности углавном наилазе на Укупно
родитеља способни способни тешкоће

основна школа 3 2 3 8
средња школа 30 16 3 49
виша стручна 1 1 0 2
спрема
висока стручна 8 1 1 10
спрема
Укупно 42 20 7 69

У табели бр. 19 су приказани одговори родитеља у вези са њиховом способношћу да

деци пруже помоћ. Оно што се види из табеле је да 42 родитеља, без обзира на степен
стручне спреме сматра себе у потпуности способним да пружи помоћ деци при изради
домаћих задатака, док је 20 испитаника углавном способно, а 7 наилазе на тешкоће. Пошто
се ниједан родитељ није изјаснио као неспреман да детету пружи помоћ, изоставили смо
колону која се односи на ту категорију.

34
 Вредност Хи – квадрат теста је 10,71
Степени слободе df = 6
Вредност Хи – квадрат теста не прелази границу вредности 12,592 и 16,812 на
нивоима значајности 0.5 и 0.1, где степен слободе df износи 6 из чега се може закључити да
разлика није статистички значајна, тако да се постављена хипотеза о повезаности стручне
спреме родитеља и њихове способности да пруже помоћ деци одбацује.

4. ЗАКЉУЧАК

35
 Домаћи радови ученика представљају један од основних услова за овладавање
наставним садржајима. Они су стални пратилац васпитно – образовног рада, тако да од
њиховог планирања и реализације зависи и успех ученика. За формирање радних навика и
самосталности, као и за проширивање знања код ученика важно је правилно одмерити коју
количину задатака ће ученици добити за рад код куће, као и која ће врста рада
преовладавати код ученика.
У прошлости су постојали покушаји да се вредност и значај домаћег рада оспори, али
су они одбачени, јер се на време видела сврха израде. Данас, домаћи радови представљају
незаменљив пут и вид осамостаљивања ученика, рационализације наставног процеса и
долажења до бољих резултата у васпитно – образовном раду. Важно је правилно одмерити
обим и тежину домаћих радова у односу на време које ученици проводе у школи. Због тога
се истиче да је неопходно стално радити на тражењу продуктивнијих решења за ученичко
ангажовање кроз израду домаћих задатака. очигледно је да се настава без домаћих задатака,
на у прошлости, а ни данас, нити у даљем развоју не може замислити као добра и комплатна
припрема за живот.
Као најважније функције израде домаћих задатака наводе се развијање способности
за самосталан рад и учење, развијање навика да се учи редовно, плански и усредсређено.
Посебно се издвајају две улоге домаћих радова: образовна и васпитна. Како би ове улоге
биле у потпуности оствариве неопходно је дати одговоре на питања: шта давати ученицима
за домаће задатке, како радове одмерити према узрасту, спреми и индивидуалним
могућностима ученика, како и када да ученици раде домаће задатке, како најуспешније
прегледати, исправљати и оцењивати домаће задатке.
Као главне вредности домаћих задатака наводе се развојно- дидактичка вредност, то
што се, ако се домаћи радови повезују са наставом омогућује плодотворнији и
интересантнији рад, што се успоставља равнотежа између активности у току дана и што се
постиже хигијена наставног рада. У литератури се пише и о смерницама којих би се требало
придржавати при изради домаћих задатака. Овим смерницама се омогућује успешна
реализација домаћих радова. Кроз домаћи рад, као ученикову самосталну ваннаставну
активност, остварују се и захтеви наставног програма.
Ако бисмо говорили о врстама домаћих радова рекли бисмо да постоје бројне врсте и
поделе, које су сачињене од стране различитих аутора. Па тако можемо поменути
класификацију домаћих радова по Вилотијевићу, Данилову и Јесипову, Продановићу и
Ничковићу и другим.
Улоге и дужности наставника и родитеља при изради домаћих задатака су јако важне
и међусобно се разликују. Тако, наставник има саветодавну, организаторску и контролну
улогу, али и бројне друге.
У складу са циљем који смо желели да постигнемо обављено је истраживање у коме
је учествовало 69 родитеља. Истраживање је имало за циљ да се испитају ставови родитеља

36
о домаћим задацима и оптерећености деце њиховом израдом. Кроз одговоре које су у
упитнику дали родитељи постављене хипотезе су потврђене или оповргнуте. Тако да су
потврђене следеће хипотезе: да родитељи познају основни смисао задавања домаћих
задатака, да родитељи контролишу да ли су деца урадила домаћи задатак, да родитељи
сматрају да деци остаје довољно слободног времена за остале активности, да родитељи
сматрају да су њихова деца нормално оптерећена школским обавезама. Одбачене су
хипотезе о томе да родитељи разговарају са учитељем о оптерећености коју доносе домаћи
задаци, јер на основу одговора родитеља нисмо добили потврдан одговор. Такође је на
основу Хи- квадрат теста одбачена хипотеза о томе да постоји повезаност између стручне
спреме родитеља и способности да деци пруже помоћ.
Оно што може бити закључак спроведеног истраживања јесте да су родитељи у
великој мери укључени у обавезе које њихова деца имају у оквиру израде домаћих задатака,
да углавном познају сврху и смисао њихове израде, али да ту изостаје комуникација између
родитеља и учитеља, тако да је неопходно отклонити евентуалне узроке лоше комуникације.

5. ЛИТЕРАТУРА

37
1. Баковљев, М. (1992). Дидактика. Београд: Научна књига.
2. Банђур, В., Поткоњак, Н.М. (1999). Пегагошка истраживања у школи.
Београд: Учитељски факултет – Центар за усавршавање руководилаца у
образовању.
3. Богнар, Л., Матијевић, М. (2002). Дитактика. Загреб: Школска књига.
4. Вилотијевић, М. (1999). Дидактика. Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства, Учитељски факултет.
5. Данилов, М., Јесипов, Б. (1964). Дидактика. Сарајево: Веселин
Маслеша.
6. Ђорђевић, Ј. (1981). Савремена настава. Београд: Научна књига.
7. Јањушевић, М. (1967). Дидактика. Београд: Вук Караџић.
8. Продановић, Т., Ничковић, Р. (1974). Дидактика. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
9. Пољак, В. (1967). Дидактика. Загреб: Школска књига.
10. Поткоњак, Н., Шимлеша, П. (1989). Педагошка енциклопедија 1.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
11. Филиповић, Н. (1980). Дидактика. Сарајево: Завод за уџбенике, Игкро
„Свјетлост“.
12. Електронски извори:
http://pspasojevic.blogspot.com/2011/01/blog-post_8237.html 18.04. 2013.
https://sites.google.com/site/licencazaradnastavnika/didaktika/6-organizacioni-oblici-
nastave/6-3-drugi-oblici-organizacije-nastavnog-rada/6-3-1-domaci-rad-ucenika
22.04.2013.
http://www.edu-soft.rs/EduSoft-50-kratkih-komentara-za-vrednovanje-stavova-i-napora-u
%C4%8Denika!_199_ 25. 04.2013.

38
 6. ПРИЛОЗИ
6.1. Упитник за родитеље

Поштовани родитељи!
Пред Вама се налазе питања која су у вези са домаћим задацима које Ваша деца добијају за рад. Ваша
мишљења о оптерећености ученика школским обавезама изван редовних часова биће драгоцена, па Вас због
тога молим да, искрено одговарајући, испуните овај упитник.

1. Име и презиме: ________________________________

2. Пол:
а) мушки
б) женски

3. Година вашег рођења: ___________________________

4. Ваша школска спрема?

а) основна школа
б) средња школа
в) виша стручна спрема
г) висока стручна спрема

5. Колико времена у просеку РАДНИМ ДАНОМ ваше дете учи и ради домаће задатке
код куће?
а) мање од ½ дневно
б) од ½ сата дневно до 1 сата дневно
в) од 1 сата до 2 сата дневно
г) од 2 до 3 сата дневно
д) више од 3 сата
ђ) не знам

6. Да ли Ваше дете учи за школу суботом и недељом?

а) редовно
б) понекад
в) никад

39
7. Који наставни предмет нарочито оптерећује Ваше дете?
а) српски језик
б) математика
в) свет око нас
г) страни језик
д) не знам
ђ) ниједан

8. Да ли опомињете Ваше дете да учи и ради домаће задатке?

а) да
б) не

9. Да ли сте на време својој деци објаснили зашто је важно писати домаће задатке?
а) да
б) не

10. Која је, по Вашем мишљењу, основна сврха задавања домаћих задатака?
а) проширивање знања
б) усвајање радних навика и самосталности
в) попуњавање слободног времена
г) нема нарочите користи

11. У којој сте мери задовољни успехом Вашег детета?

а) нисам задовољан
б) делимично сам задовољан
в) задовољан сам

12. Да ли себе сматрате довољно способним да пружите помоћ својој деци при изради
домаћих задатака?
а) у потпуности сам способан/на
б) углавном сам способан/на
в) понекад наилазим на тешкоће
г) нисам способан/на

13. Да ли помажете Вашем детету при учењу и изради домаћих задатака?

а) да
б) понекад
в) не (јер је то само њихова дужност)

40
14. На који начин помажете деци у изради домаћих задатака?
а) објашњавам појмове које не разумеју
б) дајем смернице помоћу којих задатак може бити решен
в) објашњавам шта се у задатку од детета тражи
г) сам урадим задатак свом детету

15. Да ли одобравате задавање домаћих задатака током празника и распуста?

а) да
б) неутралан сам
в) не

16. Да ли контролишете јесу ли Ваша деца урадила домаћи задатак?

а) да
б) углавном
в) ретко кад
г) никад

17. Сматрате ли да Ваше дете има довољно слободног времена?

а) да
б) не

18. По Вашем мишљењу деца су:

а) превише оптерећена школским обавезама
б) нормално оптерећена школским обавезама
в) нису оптерећена школским обавезама

19. Помаже ли Ваше дете у обављању кућних послова?

а) да
б) понекад
в) никада

20. Да ли сте код Вашег детета приметили знакове умора?

а) никада
б) понекад
в) често

21. Да ли сте са учитељом Вашег детета разговарали о оптерећености коју доносе

домаћи задаци?
а) да
б) не

41