Filološki fakultet u Beogradu

Grupa za skandinavske jezike i književnosti

Skandinavski jezici 3

ANALIZA SLOŽENICA U ROMANU TATT AV KVINNEN ERLENDA LUA

I NJIHOVIH PREVODNIH EKVIVALENATA

Aleksandra Stuparević, 2017/0016

Elena Marić, 2017/0125

Beograd, 28.12.2018.
 1. Uvod

Kao što je poznato, germanski jezici, a među njima naročito skandinavski i nemački,
veoma produktivno stvaraju nove složenice, te pate od takozvane bolesti imenica (no.
substantivsjuken). To se najčešće može primetiti u zakonodavnim i pravnim tekstovima, ali se
slaganje (no.sammensetning) dešava i u svakodnevnom jeziku (up. Åttonde upplagan 2014: 24).
U ovom seminarskom radu se analiziraju složenice u romanu Tatt av kvinnen Erlenda Lua
(Prohujalo sa ženom, Radoš Kosović, Beograd: Geopoetika, 2011). Ovaj roman podeljen je u tri
dela, a za analizu je upotrebljen prvi deo romana, koji sadrži 100 pasusa. Autorke se bave
analizom 40 složenih reči ovog dela romana, koje su izabrane na osnovu hronološkog reda, a
zatim ih dele na endocentrične i egzocentrične složenice, što u literaturi predstavlja tradicionalnu
klasifikaciju složenica (up. Bilandžija 2017: 104).Uzimajući prevodne ekvivalente Radoša
Kosovića kao verodostojne i jedine dostupne na srpskom jeziku, ali istovremeno u nekim
primerima nudeći još po koju mogućnost prevoda, pokušaće da ispitaju proizvod koji nastaje kao
rezultat tvrobenog procesa slaganja, odnosno, složenice. Reči koje se analiziraju su sastavljene iz
elemenata koji predstavljaju prototip slaganja, a to su dve imenice. Semantički i morfološki
odnosi jezgra i odredbe nešto su na šta se autorke oslanjaju, dok se bave i etimologijom
određenih izraza, kao i tipom složenica u celosti.
Potvrđivanjem temelja svake od ispitanih reči, tj. kriterijuma koji jednu složenicu čine
složenicom – fonološki, ortografski, gramatički i semantički kriterijum (Up. Bilandžija 2017:
31–34), pruža se mogućnost za podrobniju analizu. Osnovni cilj je da se pomoću promatranja
složenica ovog romana dođe do mogućnog odgovora na pitanje: Koji su elementi zastupljeni u
stvaranju određene složene reči i na koji način se dati izrazi norveškog jezika mogu prevesti na
srpski? Da bi se došlo do bilo kakvog odgovora u vezi sa značenjskim i sintaksičkim jedinstvom
elemanata obrađenih izraza, može se reći da je potrebno krenuti od kraja, odnosno, od krajnje
celosti složenica, pa do samog početka, do leksema koje sačinjavaju celinu.

1
 2. Analiza
2.1. Endocentrične složenice

Øyeblikk (up. Loe 1993: 7) jeste složenica koja se na srpski prevela kao tren (up. Lu
2011: 9). Gorepomenuta složenica sastoji se od dveju prostih reči, odnosno, simpleksa. Da bi se
shvatilo dvosmisleno značenje i izbor prevoda, mora se posvetiti pažnja odnosu između jezgra
blikk i odredbe øye. Naime, imenica blikk označava treptaj, a samim tim čini veoma uopšten
semantički centar složenice, pa se odredba øye može shvatiti kao gotovo nepotrebni dodatak
smislu celokupne složenice. Ipak, u prevodu na srpski jezik javlja se i sintagma treptaj oka, koja
se može odnositi na pojavu ili proces čije se trajanje opisuje kao nešto što se desilo iznenada i
kratkotrajno, kao treptaj oka. Ono što je u norveškom primeru jezgro složenice, to je u srpskom
upravna reč sintagme. Odredba i zavisni član predstavljaju determinativ, bliže objašnjenje i
semantički okvir složenice. Ova složenica je endocentrična i determinativna, što pokazuje i
paradigma koja je u skladu sa gramatičkim odlikama jezgra. Iako je izraz øyeblikk preveden kao
simpleks tren, svakako da dvočlana sintagma može biti odgovarajući ekvivalent
leksikovalizanijeg značenja.
Reč ordflom (up. Loe 1993: 7), u romanu prevedena kao bujica reči (up. Lu 2011: 9),
sastoji se od dva simpleksa, ord i flom. Jezgro pomenute složenice čini ujedno semantički i
morfološki centar. Kada bi se ovaj izraz parafrazirao, jezgro bi se ponašalo kao genus proximum
(flom/strøm av ord), dok je odredba differentia specifica1. Prilikom prevoda na srpski, upotrebila
bi se imenička sintagma bujica reči, gde se javlja deoni genitiv. Prevedeni izraz pokazuje da se
prilikom paradigme menja samo upravna reč (bujice reči, bujici reči, bujicu reči...), čime se
potvrđuje nadređenost kako u srpskom, tako i u norveškom primeru. Jezgro određuje
kategorijalnu pripadnost cele složenice, dok odredba bliže opisuje šta se to iskazuje poput neke
bujice ili naboja. Značenje se postiže na skoro zvučnom nivou, pošto se lako može zamisliti zvuk
tako sliveno izgovorenih reči.
Reč askebeger (up. Loe 1993: 8) dobija se spajanjem dveju prostih reči, aske i beger, te
se dolazi do transparentne složene reči, koja se na srpski prevodi kao pepeljara (up. Lu 2011: 10),
1 Differentia specifica – u logici, specifična razlika, tj. posebna oznaka koja pripada samo onom pojmu koji treba
definisati u odnosu na pojmove koji pripadaju istom najbližem „rodnom“ pojmu – genus proximum (Anić, Klaić,
Domović 1998: 253).

2
izvedenica nastala dodavanjem sufiksa –jara na osnovu pepel-. Kada bi reči koje sačinjavaju ovu
složenicu stajale samostalno, došli bismo do zaključka da pojam aske označava pepeo, dok se
beger u svom primarnom smislu odnosi na kakav pehar. Jednostavnom parafrazom, et beger for
aske,pokazuje se da je jezgro morfološki i semantički centar ove endocentrične složenice, dok
leksema aske bliže određuje namenu, iliti svrhu same posude.
Složenica stikkelsbærsyltetøy (up. Loe 1993: 9) izuzetno je zanimljiva za tvorbenu
analizu jer se sastoji od dve složenice. Prvi deo složenice predstavlja stikkelsbær, koji je preveden
kao ogrozd, biljka koja rađa istoimene bobice. Ono što je zanimljivo u vezi sa ovom rečju jeste to
što se u njenom sastavu nalazi unikatna morfema stikkel-, fuga -s- i jezgro bær, a zajedno čine
odredbu čitave složenice. Drugi deo složenice jeste jezgro sačinjeno od glagolske osnove sylte i
simpleksa tøy. U prevodu se ovaj izraz javlja kao džem od ogrozda (up. Lu 2011: 11), imenička
sintagma u kojoj se upravna reč izjednačava sa jezgrom složenice. Data složenica je, dakle,
endocentrična i determinativna i iako se složenica čini složenom, značenje je transparentno.
Reč taklys (up. Loe 1993: 9) prevedena je jednom rečju – svetlo (up. Lu 2011: 11), ne u
svom primarnom značenju, već označavajući predmet koji najčešće stoji na plafonu i koji palimo
kada je potrebno osvetliti prostoriju. Samim tim što je u prevodu izostavljen simpleks tak, za koji
postoji ekvivalent u vidu plafonjere ili lustera, može se zaključiti da je lys semantički centar
složenice. Čini se gotovo bespotrebnim prevoditi odredbu, ali to svakako ne bi bilo pogrešno.
Čak i na osnovu parafraze (det å tenne lyset i taket) može se videti nadređenost jezgra, a da je
odredba determinativnog karaktera. Ona je, zapravo, differentia specifica, pošto se izraz vrlo lako
može razlikovati od nekog drugog čiji je značenjski centar takođe imenica lys (up. telys, sollys,
gatelys...). Jezgro je, kao i u većini slučajeva, ujedno i morfološki centar složenice.
Složenica appelsinte (up. Loe 1993: 10) jeste naizgled tvorbeno prosta složenica, ali je
zapravo veoma zanimljiva i što se tiče tvorbe i što se tiče semantike. Naime, ona se sastoji od
složenice appelsin i simpleksa te. Reč appelsin se dalje može raščlaniti na dve, može se reći,
unikatne morfeme. Ovaj izraz je najverovatnije putem holandskog ili nemačkog, a izvorišno iz
francuskog, dospeo u norveški jezik. Parafrazom francuskog porekla (fr. pomme de Sine), u
prevodu na srpski dobijamo frazu jabuka iz Kine. Vrlo je moguće da je tokom istorijskog razvoja
jezika i učestale trgovine među ovim zemljama, u Norvešku uplovila, pored nemačkih i
holandskih trgovaca, reč appelsin. Ove dve lekseme se u drugim sklopovima ne mogu pronaći, a
domaći izraz za jabuku postoji i glasi eple. Mogućno je da se ova reč ustalila posredstvom

3
holandskog appel ili nemačkog Apfel. U svakom slučaju, kada se pozabavimo semantikom ovog
pojma, dolazimo do zaključka da on označava sasvim drugu voćku. Kada glavni junak upita
svoju dragu želi li appelsinte, zapravo bi hteo da zna želi li čaj od pomorandže (up. Lu 2011: 12),
kako je prevedeno u romanu. Ova predloško-padežna konstrukcija ilustruje gradivni genitiv 2, ali
je čaj upravna reč imeničke sintagme, kao što je te, takođe stranog porekla, jezgro i semantički
centar ove determinativne složenice.
Složenice årskort i hullkort (up. Loe 1993: 12) poseduju isto jezgro, a ako se posvetimo
semantičkom kriterijumu, vidimo da su u oba slučaja jezgra centri ovih složenih reči. Izraz
årskort sastavljen je od dve proste reči, ali su one povezane fugom -s- koja je pokazatelj
posesivnosti, odnosno, ostatka genitiva. Ovaj pojam preveden je imeničkom sintagmom godišnja
propusnica (up. Lu 2011: 14), gde je upravna reč ono što je jezgro u datoj složenici. Da je
simpleks kort centar ove složene reči pokazuje, na primer, i parafraza et kort som varer ett år,
gde je akcenat i dalje na samoj kartici, a odredba predstavlja pojašnjenje, čime se može zaključiti
da je u pitanju endocentrična i determinativna složenica. Što se tiče reči hullkort, na prvi pogled
se možemo zapitati kakva je to kartica sa rupicama. Možda je prevod na srpski, koji glasi
plastična kartica (up. Lu 2011: 14), takav zbog toga što je teže zamisliva pojava izbušene kartice
u našem društvu, koja bi se mogla više puta koristiti. Precizniji prevod bi, u ovom slučaju, mogla
biti sintagma perforirana kartica. U svakom slučaju, sa tvorbene tačke gledišta ova složenica je
sastavljena od dva simpleksa, gde je jezgro semantički centar, a odredba predstavlja opis. U obe
reči su jezgra i morfološki centri, što pokazuje i paradigma datih imenica (et årskort, årskortet,
årskort, årskortene/a; et hullkort, hullkortet, hullkort, hullkortene/a).
Badstue (up. Loe 1993: 12) predstavlja izraz koji čine dve proste reči. Kada se sagleda sa
morfološkog aspekta, vidimo da je jezgro imenica stue, dok je odredba imenica bad. Ova reč
prevedena je kao sauna (up. Lu 2011: 14), pozajmljenica poreklom iz finskog jezika. Zanimljivo
je to što je srpski jezik, kao geografski i tipološki udaljen, pozajmio pomenuti izraz, dok
Norvežani saunom smatraju samo onu finsku. Moguće je da je do toga došlo i zbog toga što
skandinavske kulture razlikuju mnogo vrsta sauna, verovatno zbog njihove zastupljenosti i samog
nastanka u severnim krajevima. U svakom slučaju, norveški jezik ima domaći izraz za dati
pojam, dok se u našim okvirima tipovi sauna uglavnom objedinjuju pod jednim nazivom –

2 Gradivno značenje se najčešće iskazuje predloško-padežnom konstrukcijom od + genitiv (Stanojčić, Popović 1992:
272).

4
sauna. Što se tiče norveškog izraza iz romana, koji bi u bukvalnom prevodu glasio soba za
kupanje, jezgro predstavlja morfološki i semantički centar, dok je odredba determinativ ove
endocentrične složenice.
Složena reč hårtørrer (up. Loe 1993: 12) zanimljiva je kako semantički, tako i tvrobeno.
Naime, ovaj izraz sastavljen je od odredbe hår i jezgra tørrer. Jezgro u ovom slučaju ima ulogu
vršioca radnje, što se vidi u srpskom prevodu, odnosno, imeničkoj sintagmi sušionik za kosu (up.
Lu 2011: 14). Ipak, postavlja se pitanje da li je bilo moguće preciznije prevesti ovu složenicu.
Ekvivalent koji označava nekakav sušionik za kosu je svakako fen (nem. Föhn). Što se same
strukture reči hårtørrer tiče, jezgro čini morfološki i semantički centar, što se vidi i na osnovu
parafraze tørrer for hår. Spajanjem ovih dveju leksema došlo se do determinativne endocentrične
složenice.
Skolisse (up. Loe 1993: 12) takođe predstavlja primer za determinativni tip složene reči.
Naime, jezgro lisse ima nekoliko značenja, između ostalih su traka ili čipka, ali u spoju sa
odredbom sko čitav izraz postaje pertla (up. Lu 2011: 14), kako je i prevedeno u romanu. U
ovom slučaju se lako može primetiti funkcija odredbe u vidu differentia specifica.
Objašnjavanjem ove složenice posredstvom parafraze, kao što je npr. lissen til sko, takođe se
može primetiti da je jezgro semantički centar, a da je morfološki centar, vidi se na osnovu
paradigme imenice (en/ei skolisse, skolissen/skolissa, skolisser, skolissene).
Odredba složenice lunchpause (up. Loe 1993: 13) nije domaći izraz, pa se postavlja
pitanje kako je sastavljen gorepomenuti pojam. Mnoge već ustaljene skandinavske reči su,
zapravo, proizvod kalkiranja, koje pomoću domaćih elemenata reprodukuju formalne aspekte
strane reči. U ovom slučaju radi se o primanju strane reči lunch, gde je jezik-davalac engleski.
Ipak, može se postaviti i pitanje da li se ovde radi o takozvanim hibridnim složenicama 3. Ono što
je sigurno jeste da se ovaj izraz preveo kao pozajmljenica pauza (up. Lu 2011: 15). Samim tim
može se primetiti da je jezgro semantički centar složenice, pošto se u prevodu u potpunosti
izgubila odredba. Ona, kao i u većini slučajeva, ima funkciju determinativa i daljeg objašnjenja,
dok je čitava složena reč determinativna i endocentrična.
Reč øregang (up. Loe 1993: 13) odnosi se, pre svega, na deo tela i funkciju koju dati
organ ima. U bukvalnom prevodu bi ovaj pojam bio ušni kanal, ali je u romanu preveden samo

3 Prema tumačenju koje daje Sandej, kao hibridna se može prihvatiti svaka ona reč kod koje se makar jedna
konstituenta može prihvatiti koa norveška reč, bez obzira na status druge komponente (Bilandžija 2017: 73).

5
kao uvo (up. Lu 2011: 15). Time se vidi da se ova prosta reč poklapa sa odredbom složenice, ali
to ne menja nadređenu ulogu jezgra. Naime, ono biva semantički centar, što se vidi i na osnovu
parafraze gang fra det ytre øret til hjernen. Odredba je determinativna, a kontekst je ono što je
uticalo da se data složena reč prevede kao simpleks uvo. Da je leksema gang i morfološko jezgro
imenice øregang pokazuje paradigma (en øregang, øregangen, øreganger, øregangene).
Složenica brilletype (up. Loe 1993: 13) sastoji se od dva simpleksa. Izraz je preveden
imeničkom sintagmom tip naočara (up. Lu 2011: 15), gde se može primetiti značenje prisvojnog
genitiva. Na osnovu ovih činjenica, dolazi se do zaključka da je upravna reč sintagme, tip, ona
koja odgovara jezgru kao značenjskom i morfološkom cenrtu. Osim toga, leksema type čini ovu
složenicu endocentričnom, dok leksema brille, kao odredba, pridaje bliži opis na šta se tačno
odnosi neka vrsta ili tip. Ono što takođe potvrđuje nadređenost jezgra jeste i parafraza u kojoj ono
i dalje biva neizostavan deo (type briller). Zanimljivo je da se imenica en/ei brille najčešće javlja
u obliku množine, te se tako odnosi i na pojedinačne pojave, odnosno jedan primerak naočara.
Može se reći da je ta imenica, kao i u slučaju srpskog jezika, pluralia tantum iako ima flektivne
oblike i za jedninu.
Slična po svojoj strukturi, složenica neseklype (up. Loe 1993: 14) prevedena je kao
imenička sintagma štipaljka za nos (up. Lu 2011: 16). Ova imenica je endocentrična i sastavljena
od dva simpleksa, nese i klype. Kao i u prethodnom primeru, jezgro date složene reči predstavlja
semantički i morfološki centar, a odredba pruža sliku o kakvoj je to vrsti štipaljke reč, koji tip je
potreban da bi se stavila na nos, a tome dostojan ekvivalent predstavlja upravo izraz preveden na
srpski.
Izraz ansiktshud (up. Loe 1993: 14) još je jedan primer determinativne endocentrične
složenice. Naime, ova reč stvorena je od dveju imenica, odredbe ansikt i jezgra hud. Ono što ih
povezuje jeste fuga -s-, koja pokazuje kakav je odnos između ova dva konstituenta. Jezgro hud se
u primarnom smislu odnosi na naš najveći organ, kožu. Odredbom ansikt sužava se značenje
čitave složenice, a akcenat se postavlja na kožu lica, što je i osnovni prevod odredbe. Prisvojno
značenje ogleda se u srpskom jeziku, kada se prouči imenička sintagma koža lica. Ono što je u
sintagmi upravna reč, u složenoj reči je jezgro, čime mu se potvrđuje nadređenost. Zanimljivo je
to da je u romanu ovaj izraz preveden samo pojmom koža (up. Lu 2011: 16), što jasno pokazuje
da je jezgro značenjski centar ove složenice. Ipak, sintagma koža lica je sasvim dostojna, a i

6
preciznija varijanta. Kontekst je ono što na kraju određuje pravi izbor, koji nije nužno i
najprecizniji.
Imenica kullsyre (up. Loe 1993: 15) sačinjena je od odredbe kull i jezgra syre i prevedena
je pridevom u sklopu imeničke sintagme gazirano vino (up. Lu 2011: 17). Možemo se zapitati
zašto je to tako. Kada bi se elementi ovog izraza bukvalno preveli, dobili bismo sledeće pojmove:
ugljenik i kiselina. U srpskom jeziku se za ugljenu kiselinu najčešće kaže ugljen-dioksid (kiseli
gas), iliti na norveškom – karbondioksid. Zašto li je onda upotrebljen pridev gaziran/a/o prilikom
prevoda? Upravo zbog toga što se za spravljanje raznih vrsta pića koristi ugljen-dioksid, te se na
kraju kao rezultat javljsa gazirano piće. U ovom primeru se vidi da je složenica leksikalizovana,
ali je dovoljno transparentna da se može zaključiti endocentričnost i determinativnost date
složene reči. Kako to najčešće biva, jezgro je morfološki centar, što se da primetiti na osnovu
paradigme imenice (ei/en kullsyre, kullsyren/a, kullsyrer, kullsyrene). Zanimljivo je i to da, kao
gradivna imenica, poseduje kako oblike jednine, tako i oblike množine.
Složenica vinflaske (up. Loe 1993: 15) na srpski je prevedena kao prosta reč boca (up. Lu
2011: 17), čija je sinonimna reč flaša. Dakle, prevedeno je samo jezgro složenice jer je ono njen
semantički centar. Ako bi prevod bio precizniji, vinflaske bi se prevelo imeničkom sintagmom
flaša vina. U ovoj sintagmi upravna reč je flaša, dok se zavisnom rečju vino određuje šta se u
flaši nalazi. Drugim rečima, flaša vina nije ništa drugo do flaša u kojoj se nalazi vino. Kada
bismo ovu sintagmu menjali po padežima, samo bi se upravna reč menjala (flaša vina, flaše vina,
flaši vina...), što pokazuje sličnost sa paradigmom složenice vinflaske. Ona se sastoji od jezgra
flaske i odredbe vin, dve nemotivisane reči. Pošto je jezgro i morfološki centar složenice, na
osnovu njega se može zaključiti da je reč o imenici i da se cela složenica menja onako kako bi se
menjala reč flaske kada bi stajala samostalno. Parafraza ove složenice može biti jednaka još
jednoj varijanti prevoda – flaske med vin, a ona takođe pokazuje zavisnost reči vin. Radi se o
endocentričnoj složenici, konkretno o determinativnoj složenici, jer u ovom primeru odredba
služi da bliže odredi jezgro.
Reč vinopptrekker (up. Loe 1993: 16) ima istu odredbu kao i prethodno analizirana
složenica, ali je razlika u složenosti jezgra. Dok je u reči vinflaske jezgro nemotivisana reč, u reči
vinopptrekker je reč o složenici opptrekker. Kada je reč o prevodu na srpski, takođe postoji
razlika u složenosti jer je vinopptrekker prevedeno imperativnom složenicom vadičep (up. Lu
2011: 17). Primećuje se da odredba nije prevedena i da je fokus opet na jezgru, pa se i ova

7
složenica može svrstati u determinativne složenice. Semantički gledano, radi se o sredstvu
pomoću kog se vadi čep flaše, u ovom slučaju flaše vina. Parafraza je ista i na norveškom –
redskap til å trekke opp flaskekorker. Međutim, u samoj skandinavskoj složenici se ne pojavljuje
reč čep, pa bi precizniji prevod bio otvarač za vino. Sufiks -er daje značenje sredstva kao i srpski
sufiks -ač, a u slučaju prevoda sintagmom, ono što je u složenici jezgro, postaće upravni član
sintagme.
Fiskebolle (up. Loe 1993: 16) jeste determinativna složenica čiji bi prevod mogao biti
riblja okruglica (up. Lu 2011: 18). Upravna reč ove sintagme je složenica koja u srpskom nije
frekventna, ali je povezana sa jezgrom složenice zato što se njima označava oblik koji ima
pripremljena riba. Frekventnija reč bila bi loptica. Ova složenica ima fugu -e-, pa se zbog toga
odredba prevodi pridevom koji kongruira sa imenicom uz koju stoji, pa će se paradigma ovde
razlikovati od paradigme složenice fiskebolle jer će se menjati i zavisni član sintagme (riblja
okruglica, riblje okruglice, ribljom okruglicom…). Gledajući tvorbenu strukturu složenice, i
odredba i jezgro su nemotivisane reči, dok su u srpskom i zavisni član sintagme i upravna reč
motivisani – zavisni član je izvedenica, a upravna reč složenica.
Avispapir (up. Loe 1993: 17) determinativna je složenica i zanimljiva je za analizu kako
tvorbeno, tako i semantički. U norveškom jeziku postoji simpleks avis i on se, kao avispapir i
papiravis, na srpski prevodi kao izvedena imenica novine (up. Lu 2011: 19), koja je pluralia
tantum. Reč papiravis se pojavila da bi se napravila razlika između štampanih novina i novina u
elektronskoj formi – elektronisk avis/e-avis (Bilandžija 2017: 107–108). U ovom primeru je avis
jezgro, a papir odredba, dok je u reči avispapir obrnuto. U drugom slučaju fokus je na samom
materijalu na kome se nalazi novinski tekst, pa bi preciniji prevod bio prevod sintagmom
novinski papir, a u prvom slučaju papirne novine ili novine na papiru, čime bi se naglasila razlika
između ovih složenica.
Determinativna složenica bærplukker (up. Loe 1993: 17) ima simpleks bær kao odredbu
i izvedenicu plukker kao jezgro. Prevedena je imeničkom sintagmom berilica za šumsko voće
(up. Lu 2011: 19). Izvedena sufiksom -er, reč plukker može označavati osobu koja bere, a može
označavati i napravu koja služi za branje, kao što je slučaj u ovom primeru. U prvom slučaju bi
prevodni ekvivalent u srpskom bio berač, a on bi mogao poslužiti i kao prevod u drugom slučaju,
pored izvedenica beračica i berilica. Simpleks bær označava bobice ili bobičasto voće, a ono

8
najčešće raste u šumi, tako da se može iskoristiti i sintagma šumsko voće. U tom slučaju bi se za
prevod čitave složenice iskoristila sintagma koja u sebi sadrži još jednu sintagmu.
Trafikkselskap (up. Loe 1993: 18) jeste endocentrična složenica jer se značenje jasno
vidi na osnovu pojedinačnih značenja jezgra i odredbe, koji su nemotivisani. Na srpski se prevodi
sintagmom saobraćajno preduzeće (up. Lu 2011: 20) i predstavlja determinativnu složenicu jer
se odredbom određuje o kom se preduzeću radi, pa se jasno razlikuje od drugih preduzeća, kao
što je npr. oljeselskap (naftna kompanija).
Složenica tannpuss (up. Loe 1993: 19) prevedena je sintagmom pranje zuba (up. Lu
2011: 21). Nemotivisanim jezgrom puss označena je radnja, a nemotivisanom odredbom tann
objekat nad kojim se radnja vrši. Kako srpski jezik ima veoma razvijen padežni sistem, svaki
padež ima više značenja, koja ponekad dalje imaju svoja posebna značenja. Tako postoji
objekatski prisvojni genitiv, koji je iskorišćen za prevod. Zavisni član sintagme pranje zuba je u
genitivu, ima prisvojno značenje i predstavlja pojam koji je obuhvaćen situacijom 4. U ovom
slučaju glagolska sintagma glasi prati zube. Parafraza složenice tannpuss glasi det å pusse
tennene i njome se dobija isto što i u srpskom upotrebom glagolske sintagme. Ova složenica
spada u poseban tip determinativnih složenica – rekcijske složenice. One imaju poseban odnos
između odredbe i jezgra, koji je zasnovan na rekciji, odnosno sintaksičkoj zavisnosti jedne
konstituente od druge, što se može zaključiti na osnovu analize složenice (Bilandžija 2017: 108).
Reč plaststropp (up. Loe 1993: 21) u norveškom je složenica, dok u srpskom ne postoji
jedna reč koja bi mogla da se upotrebi za prevod, već se koristi čitav izraz u kome uz upravnu reč
stoji odnosna zavisna rečenica u funkciji atributa – plastika koja povezuje stakla (up. Lu 2011:
23). U ovom primeru upravna reč se ne povezuje sa jezgrom, već sa odredbom, dok je jezgro
opisano odnosnom rečenicom. Sama reč stropp može da označava neku vrstu pojasa, koji upravo
i služi da povezuje dva kraja. Pošto je u ovom primeru reč o naočarama, što se ne može zaključiti
na osnovu same složenice, u prevodu se mora naglasiti šta povezuje, u bukvalnom prevodu,
plastični pojas. Ova složenica je primer za deskriptivne složenice jer odredba kvalifikuje jezgro.
Obično je u tom slučaju odredba pridev ili prilog, a retko imenica (Clark 1998: 3). Iz ovog
primera se vidi da iako je odredba imenica, ona se može prevesti pridevom.

4 Ovaj genitiv se upotrebljava u atributskoj funkciji uz imenice (najčešće izvedene od glagola) koje označavaju
radnju, proces, događaje i sl. Naziv „objekatski” potiče otuda što se u odgovarajućim rečenicama ili glagolskim
sintagmama ti pojmovi iskazuju objektom (Stanojčić, Popović 1992 : 272).

9
 U reči sportsbutikk (up. Loe 1993: 21) nema direktnog slaganja, već se između jezgra i
odredbe nalazi fuga -s-, koja je najčešća u skandinavskim jezicima (Bilandžija 2017: 79).
Složenica je prevedena sintagmom prodavnica sportske opreme (up. Lu 2011: 23) jer nije
uobičajeno skratiti na sportska prodavnica, kako bi se ova složenica bukvalno prevela. Dakle,
mora biti slična parafrazi prodavnica u kojoj se prodaje sportska oprema. Ova složenica je
determinativna jer je uočljivo da je jezgro semantički centar složenice, a odredba bliže određuje
supkategoriju jer je sportsbutikk vrsta prodavnice. Odredba čini da složenica bude u
hiponimskom odnosu prema jezgru jer određuje podtip u kontrastu prema drugim pripadnicima
kategorije (Bilandžija 2017: 50). Tako se sportsbutikk razlikuje od npr. grønnsaksbutikk jer je
odredbom konkretizovano da se u prvoj prodavnici prodaje sportska odeća, a u drugoj povrće.
Brilleglass (up. Loe 1993: 22) jeste determinativna složenica kod koje je za prevod
iskorišćeno samo nemotivisano jezgro glass, pa on glasi samo staklo (up. Lu 2011: 24). Odredba
brille je takođe nemotivisana i nije iskorišćena za prevod jer je na osnovu konteksta jasno da se
radi o onom staklu koje je sastavni deo naočara. Parafraza ove složenice bila bi glass i brille, a
prevod te parafraze, kao i same složenice, mogao bi da bude sintagma staklo na naočarama.
Složenica juleøl (up. Loe 1993: 23) sastoji se od nemotivisane odredbe jul i jezgra øl
između kojih se nalazi fuga -e-. Prevedena je sintagmom božićno pivo (up. Lu 2011: 25), a pravi
se posebno za ovo doba godine. Pošto se značenje čitave složenice ogleda u pojedinačnim
značenjima jezgra i odredbe, ova složenica spada u endocentrične i to determinativne jer, kako u
srpskom pridev bliže određuje imenicu, tako i u ovom slučaju odredba bliže određuje jezgro.
Grønnsaksuppe (up. Loe 1993: 24) primer je za endocentričnu složenicu koja je
prevedena simpleksom čorba (up. Lu 2011: 26). Iako po njenim sastavnim delovima – odredbi
grønnsak i jezgru suppe – prevod možda treba da glasi povrtna supa, ono što se njome označava
više liči na ono što bismo u srpskom nazvali čorbom. Ipak, ona predstavlja primer za
determinativne složenice, jer je jezgro semantčki centar složenice, a odredba služi da odredi vrstu
supe ili čorbe kako bi se napravila razlika između grønnsaksuppe i npr. fruktsuppe ili kjøttsuppe.
Upravo od odredbe zavisi i parafraza ovih složenica – suppe med grønnsaker/frukt/kjøtt.
Reč olivenolje (up. Loe 1993: 24) složena je direktnim slaganjem odredbe oliven i jezgra
olje. Prevedena je sintagmom maslinovo ulje (up. Lu 2011: 26) i spada u endocentrične
determinativne složenice. Parafraza ove složenice može biti olje av olivenfrukten (ulje od

10
plodova masline), pa je jasno da je jezgro semantički centar složenice, a da odredba određuje od
čega je ulje napravljeno.
Složenica teskje (up. Loe 1993: 24) zanimljiva je za analizu jer značenje odredbe ne
odgovara prevodnom ekvivalentu u srpskom jeziku. Ova složenica se sastoji od odredbe te i
jezgra skje, a na srpski je prevedena deminutivnom izvedenicom kašičica (up. Lu 2011: 26).
Dakle, za prevod je iskorišćeno samo jezgro složenice. Ona bi još mogla da se prevede
sintagmom kafena kašika jer se u srpskom kašičica koristi da označi malu kašiku kojom se
najčešće meša kafa. Iako je objašnjenje na norveškom slično – liten skje til å røre i te eller kaffe
med – naziv sugeriše da je uobičajnije da se njome meša čaj. Ova složenica je determinativna i
odredba služi da odredi konkretnu namenu kašike. Tako se na osnovu odredbe mogu razlikovati
funkcije koje imaju teskje i spiseskje jer ova druga, čija je odredba glagol, označava primarnu
namenu kašike, a to je da se njome jede.
Sellerirot (up. Loe 1993: 24) jeste determinativna složenica koja je u delu prevedena
nemotivisanom rečju celer (up. Lu 2011: 26). I odredba i jezgro složenice su takođe nemotivisane
reči, a ono što je zanimljivo jeste to što je prevedena samo odredba. Precizniji prevod bi bio
prevod sintagmom koren celera. Ovakvim prevodom uspostavlja se povezanost između upravne
reči sintagme i jezgra složenice, ali i između zavisne reči i odredbe, ne samo značenjski, već i
zbog odnosa u kome se nalaze – celina : deo (Up. Bilandžija 2017: 120). Ovaj odnos je u prevodu
sintagmom iskazan upotrebom prisvojnog genitiva kojim se označava da je upravna reč (koren)
sastavni deo zavisne (celer). Akcenat je, dakle, na tome koji deo biljke je upotrebljen za pripremu
jela, za razliku od prevoda u knjizi, gde je u fokusu sama biljka.
U složenici sojabønne (up. Loe 1993: 24) takođe je prevedena samo odredba i to
simpleksom koji glasi isto kao i na norveškom – soja (up. Lu 2011: 26). Ova nemotivisana reč
označava biljku mahunarku, a reč bønne, jezgro složenice, koje je takođe prosta reč, označava
njen sastavni deo – zrno. Dakle, odnos između odredbe i jezgra je celina : deo. Za precizniji
prevod se opet može upotrebiti sintagma u kojoj je zavisni član u genitivu sa prisvojnim
značenjem i ona glasi zrno soje. Ono što je različito u ova dva primera jeste to što se drugi delovi
soje ne koriste za pripremu hrane, pa u prevodu na srpski nije potrebno naglašavati da se radi o
zrnu.

11
 2.2. Egzocentrične složenice

Kaffekopp (up. Loe 1993: 9) sastoji se od dva simpleksa kaffe i kopp. Iako je etimologija
odredbe sa prostora Etiopije i Arapskog poluostrva, sama reč kafa se uveliko ustalila kako u
srpskom, tako i u skandinavskim jezicima. Ova eteblirana konstituenta, zapravo, čini ovu
složenicu egzocentričnom, a to se vidi i u prevodu gde je prikazana samo reč kafa (up. Lu 2011:
11), koja obuhvata pojam tečnosti u nekakvoj šolji. Naravno, u srpskom jeziku postoji dostojan
ekvivalent, šolja kafe, gde je upravna reč jednaka, u ovom slučaju, jezgru složenice kaffekopp.U
tom slučaju je akcenat, u stvari, na količini dobijene ili popijene kafe. Može se, međutim,
postaviti pitanje da li je pojmom kaffekopp namera bila da se označi namena neke šolje, što bi u
prevodu na srpski glasilo šolja za kafu. U zavisnosti od konteksta možemo zaključiti da li se
konkretan izraz odnosi na supstancu unutar šolje, na količinu ili na namenu predmeta5.
Prilikom analize složenice ørkenvandring (up. Loe 1993: 9) na prvi pogled ne može se
pojmiti kako se došlo do reči golgota (up. Lu 2011: 11) u prevodu. Kada se data složenica
razloži, vidimo da se sastoji od odredbe ørken i jezgra vandring. Primarno značenje reči ørken je
pustinja, dok je glagolska imenica vandring predstavlja lutanje. Spajanjem ovih dvaju izraza
shvatamo da se radi o leksikalizovanoj složenici i da, ukoliko ne usvojimo datu reč kao takvu, ne
možemo odmah shvatiti na šta se data složenica tačno odnosi. U srpskom se ovaj pojam prevodi
kao pozajmljenica hebrejskog (hebr. ‫ )גולגוטה‬ili grčkog porekla (grč. Γολγοθάς), a oslanjanjem na
semantiku, može se zaključiti da lutanje po kakvoj pustinji ima veze sa samim činom golgote ili,
u prenesenom značenju, mučnim događajem, nezasluženim stradanjem i podnošenjem žrtve zarad
drugih.
Složenica telefonrør (up. Loe 1993: 11) sačinjena je od odredbe telefon i jezgra rør i
prevedena je jednom rečju, a to je telefon (up. Lu 2011: 13). Ukoliko obratimo pažnju na
odredbu, videćemo da je u pitanju pozajmljenica sačinjena od dva konfiksa, tele (grč. τῆλε –
udaljen) i fon (grč. φωνή – zvuk). Ovaj izraz, kao i mnogi drugi (npr. grammofon, televisjon), već
su uveliko ustaljeni u mnogim jezicima, najčešće usled nedostatka termina domaćeg porekla ili
radi jednostavnije komunikacije, ali za neke postoje i domaći izrazi (up. no. fjernsyn, nem.
Fernsehen). Jezgro ove složenice, koje nije centar i ne čini je endocentričnom, što pokazuje i sam
prevod, u osnovom značenju predstavlja nekakvu cev ili slamku, dok može označavati i stabljiku
5 Složenica kaffekopp može se parafrazirati na dva načina: kopp for kaffe i kopp med kaffe, s tim što će se konkretni
izraz pre koristiti u značenju prve parafraze.

12
ili, u ovom slučaju, slušalicu telefona. Može se zaključiti da ova složena reč duguje svoj oblik
samom izgledu telefona. Ne tako davno telefoni su imali žice, odnosno, cevi povezane sa
mikrofonom i slušalicom. Osim toga, imali su i vidljive antene, a kada kažemo da nam je neko, iz
bilo kog razloga, spustio slušalicu (no. å legge på røret), mislimo, naravno, na čitav telefon. Ipak,
u skladu sa savremenim dobom, sasvim je dovoljno upotrebiti reč telefon, tj. semantički centar
ove složenice.
Složenica blåbærtur (up. Loe 1993: 17) prevedena je glagolskom sintagmom branje
borovnica (up. Lu 2011: 19) . Reč je o egzocentričnoj složenici jer druga konstituenta, u ovom
slučaju simpleks tur, ne čini semantičko jezgro cele složenice niti se značenje složenice kao
celine može parafrazirati tako da jezgro složenice označava pripadnost cele složenice određenoj
kategoriji (up. Bilandžija 2017: 106). Osnovno značenje jezgra tur je šetnja ili izlet, pa nema
mnogo povezanosti sa značenjem čitave složenice. Dakle, značenje ove složenice je
leksikalizovano jer se ne radi o izletu borovnica, već o izletu prilikom koga se beru borovnice, pa
bi objašnjenje moglo biti tur for å plukke blåbær. Postoji reč bærtur koja bi se prevela sintagmom
branje bobica. Zbog toga što je u primeru iz teksta odredbom konkretizovano koje se bobice
beru, ona je složena, a u primeru bærtur odredba je nemotivisana.
Reč vintersolverv (up. Loe 1993: 18) leksikalizovana je i primer je za egzocentrične
složenice. Samo jezgro solverv je složenica koja nema povezanosti sa simpleksima sol (sunce) i
verv (dužnost, zaduženje). Čitava složenica se prevodi sintagmom zimska kratkodnevica (up. Lu
2011: 21) i označava poseban dan u godini kada je obdanica najkraća. To je povezano sa
položejem Zemlje u odnosu na Sunce, tako da se može zaključiti da je značenje simpleksa u
složenici solverv pomereno i sada ima jedinstveno značenje. Promenom odredbe vinter u sommer
dobija se reč sommersolverv koja se prevodi kao letnja dugodnevnica. Dakle, kada se promeni
odredba, u prevodu na srpski se menja i značenje upravne reči sintagme jer se opet radi o
posebnom danu u godini, a to je ovog puta dan kada je obdanica najduža.
Složenica solfest (up. Loe 1993: 23) jeste egzocentrična složenica jer je u knjizi
upotrebljena u značenju u kom se ona inače ne koristi. Prevedena je sintagmom žurka povodom
kratkodnevice (up. Lu 2011: 25), a inače može imati dva značenja: 1. proslava u čast sunca; 2. (u
pojedinim mestima) proslava kojom se slavi to što se sunce ponovo pojavilo posle dužeg
vremena. U primeru iz knjige značenje se može povezati sa složenicom vintersolverv (zimska
kratkodnevica), ali je neobično to što su za građenje reči solfest sa ovakvim značenjem

13
upotrebljeni samo simpleksi sol (odredba) i fest (jezgro), pa se samo na osnovu konteksta može
zaključiti o kakvoj je proslavi reč.
U reči bordkort (up. Loe 1993: 24) došlo je do direktnog spajanja nemotivisane odredbe
bord i jezgra kort. Međutim, njeno značenje nije transparentno. Njena parafraza bi bila kort som
viser hvor en gjest skal sitte ved bordet, a u delu je prevedena sintagmom kartica sa imenom (up.
Lu 2011: 26). U samom prevodu zavisni član sintagme nije jednak odredbi, već se on odnosi na
gosta čije je ime napisano na kartici kojom se označava njegovo mesto za stolom. Pošto značenje
ove složenice nije transparento, ona spada u egzocentrične složenice.

3. Zaključak

Ovaj seminarski rad obuhvata uvod, analizu i zaključak. U uvodu je predstavljen način
rada i ciljevi koje bi sam rad trebalo da zadovolji. Nakon toga sledi detaljna analiza 40 složenica
koje se javljaju hronološkim redom u prva 42 pasusa romana Tatt av kvinnen, a koje su podeljene
na endocentrične i egzocentrične. Autorke će u zaključku predstaviti u kakvom su odnosu,
tvorbeno gledano, složenice u originalnoj verziji romana i njihovi ekvivalenti u srpskom u
prevodu Radoša Kosovića.
U analiziranom tekstu se pojavilo više endocentričnih (33 puta) nego egzocentričnih
složenica (7 puta). Međutim, kada je reč o prevodnim ekvivalentima, nema velikih razlika jer su i
endocentrične i egzocentrične složenice najčešće prevedene imeničkom sintagmom (17 puta),
dok se glagolske sintagme javljaju dvaput. Prevod prostom rečju je takođe čest (15 puta).
Izvedenice se u prevodu javljaju tri puta, dok su složenice jako malo prisutne – samo dvaput.
Jedanput se pojavljuje konstrukcija u kojoj uz upravnu reč stoji zavisna rečenica u funkciji
atributa, a to je usled nedostatka jedne reči ili sintagme koja bi se mogla upotrebiti.
Prevod je, svakako, mogao biti i drugačiji. Može se reći da kada ima više varijanti
prevoda, najviše od konteksta zavisi kakva će se konstrukcija upotrebiti. Međutim, prilikom
prevoda nekih složenica umesto jedne reči mogle su se upotrebiti i sintagme u istom kontekstu, a
to je slučaj prilikom prevođenja sledećih složenica: kaffekopp, lunchpause, vinflaske,

14
vinopptrekker, avispapir, brilleglass, grønnsaksuppe i sellerirot. Pretpostavljamo da je prevodilac
zbog nepotrebnog naglašavanja upotrebio jednu reč u prevodu na srpski.
Naročitu pažnju treba posvetiti velikom broju prisutnih sintagmi u srpskom za razliku od
njihovog izbegavanja u norveškom, kao i u drugim germanskim jezicima. U njihovom duhu je da
uglavnom koriste složenice umesto čitavih izraza, dok se u srpskom oni i dalje koriste u velikoj
meri iako je srpski pod velikim uticajem germanskih jezika.

4. Literatura

Primarna literatura:

Loe, Erlend (1993). Tatt av kvinnen. Oslo: Cappelen.

Lu, Erlend (2011). Prohujalo sa ženom. Beograd: Geopoetika.

Rečnici:
BMO: Båkmålsordboka . dostupno na: https://ordbok.uib.no/
Norsk-serbisk/kroatisk ordbokBakker, Komadinić-Nikolić, Mazalin-Bøge, Mønnesland (2012).
Oslo: Universitetsforlaget.

Sekundarna literatura:

Anić, Sime & Klaić, Nikola & Domović, Želimir (1998). Rječnik stranih riječi: tuđice,
posuđenice, izrazi, krilatice i fraze. Zagreb: Sani-plus. dostupno na: http://os-gripe-
st.skole.hr/upload/os-gripe-st/images/static3/915/attachment/Anic,_Klaic,_Domovic_-
_Rjecnik_stranih_rijeci-Prepravljeni.pdf

15
Bilandžija, Sofija (2017). Slaganje u skandinavskim jezicima – prototip i periferija. Beograd:
FOKUS – Forum za interkulturnu komunikaciju.
Clark, Hazel Estella (1998). The Use of the Determinative Dependent Compounds (Tatpurusha)
in the Story of Nala. Boston: Boston University. dostupno na:
https://open.bu.edu/handle/2144/8844?show=full
Stanojčić, Živojin & Popović, Ljubomir (1992). GRAMATIKA SRPSKOGA JEZIKA za I-IV
razred srednje škole.Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva & Novi Sad:
Zavod za izdavanje udžbenika.
Åttonde upplagan (2014). Myndigheternas skrivregler.Stokholm: Språkrådet & Norstedts Juridik
AB/Fritzes. dostupno na:
https://www.sprakochfolkminnen.se/download/18.41318b851483519095290e/
1529494038220/Mynd-skrivreg2014-

1. Apstrakt
Obrada složenica u romanu Tatt av kvinnen Erlenda Lua sastoji se iz detaljne analize
endocentričnih i egzocentričnih složenica, što predstavlja tradicionalnu podelu složenica.
Endocentrične bi bile one gde se odredba ponaša kao differentia specifica, a jezgro kao genus
proximum. To dalje podrazumeva da je prvi deo složenice, odredba, ta koja čitavu složenicu bliže
,,određuje”, kao što i sam naziv kaže, dok drugi deo, jezgro, čitav pojam odvaja od drugih
pojmova koji su mu slični, ali nikako isti. Na primer, na norveškom se pojam pisaći sto označava
rečju skrivebord, što je, dakle, endocentrična složenica, čije značenje se ogleda u samom spoju
odredbe-skrive (srp. pisati) i jezgra-bord (srp. sto). Nasuprot njima postoje i one egzocentrične,
čije je značenje leksikalizovano i na prvi pogled se ne da zaključiti o čemu se tačno radi. Takav
primer je, recimo, analizirana reč blåbærtur, koja je na srpski prevedena kao branje borovnica,
ali nijedan element norveškog primerka nema u sebi reč branje.
Bitno je, takođe, proceniti kakav je odnos između srpskog i norveškog kada se radi o izboru
oblika reči. Da li se pretežno javljaju proste reči, izvedenice, složenice ili, pak, sintagme? Ono što
je jasno jeste da germanski jezici, posebno nemački i skandinavski, obiluju složenicama tamo
gde bi se u srpskom najčešće javila sintagma, te ponekad nastaju poduže, čak i njima
nerazumljive reči.

16
Ključne reči: složenica, odredba, jezgro, značenje, prevod, ekvivalent

2. Literatura

BILANDŽIJA, Sofija. Slaganje u skandinavskim jezicima – prototip i periferija. Beograd:

FOKUS – Forum za interkulturnu komunikaciju, 2017.
LOE, Erlend. Tatt av kvinnen. Oslo: Cappelen, 1993.
Rječnik stranih riječi: tuđice, posuđenice, izrazi, krilatice i fraze (Sime Anić, Nikola Klaić,
Želimir Domović), Zagreb: Sani-plus 1998.
Norsk-serbisk/kroatisk ordbok (Brit Bakker, Ljiljana Komadinić-Nikolić, Diana Mazalin-Bøge,
Svein Mønnesland), Oslo: Universitetsforlaget, 2012.
BMO. Båkmålsordboka. < https://ordbok.uib.no/> 18.12.2018.

3. Enciklopedijske odrednice

MAKSIMOVIĆ, Desanka (Rabrovica, Srbija, 16.5.1898- Beograd, 11.2.1993). Pred Prvi srpski
ustanak su se preci Desanke Maksimović iz Hercegovine doselili u Brankovinu kod Valljeva.
Desankini roditelji, Mihajlo i Draginja, imali su osmoro dece, a među njima je Desanka bila
najstarija. Školovanje je započela u Brankovini, a srednju školu završila je u Valjevu. Njena
porodica se 1918. seli u Beograd, gde Desanka diplomira na Filološkom fakultetu, smer uporedna
književnost, opšta istorija i istorija umetnosti (1919-1923). Godinu dana provela je kao
stipendista u Francuskoj, tačnije 1924-1925. Nakon što je godinu dana radila u učiteljskoj školi u
Dubrovniku, vratila se ponovo za Beograd, gde je radila u Prvoj ženskoj gimnaziji (današnjoj
Petoj beogradskoj gimnaziji). Radila je i u Ministarstvu prosvete. Godine 1933. udaje se za
dečijeg pesnika, Sergeja Nikiforovića Slastikova. Govorila je nekoliko jezika, kao što su ruski,
francuski, bugarski i slovenački, a služila se i češkim, nemačkim i engleskim jezikom. Sahranjena
je u svom rodnom kraju, u Brankovini, 1993. godine.

BIBLIOGRAFIJA (gr. βιβλιογραφια- pisanje knjiga), je popis sa detaljnim i iscrpnim opisom

svih vrsta izdanja i rukopisa. Za najstariju bibliografiju uzima se Kalimahov popis knjiga

17
Aleksandrijske biblioteke (III vek p.n.e.). Bibliografija postaje važan posrednik između čitaoca i
knjiga prilikom razvoja štamparstva, privatnih i univerzitetskih biblioteka i nauke. Bibliografske
jedinice su popisane u predmetne ili autorske kataloge, alfabetskim ili hronološkim sledom, a
svaki opis mora sadržati ime autora, naslov dela, mesto i godinu izdanja, podatke o izdavaču i
štampariji, kao i podatke o izdavanju (npr. format). Postoje različite vrste bibliografije- opšte
(npr. nacionalna), specijalizovane (npr. personalna ili oficijalna), deskriptivne (bibliografije koje
pored obaveznih podataka sadrže i one o ilustracijama, vrsti papira, slova itd.), retospektivne,
tekuće, primenjene (ili materijalne- naučne bibliografije koje imaju i kratak sadržaj dela),
kritičke, odnosno, bibliografije koje sadrže i kritički sud o delu.

Literatura:

1. BOŠKOV, Živojin. Leksikon pisaca Jugoslavije. Novi Sad: Matica srpska, 1997.
2. POPOVIĆ, Tanja. Rečnik književnih termina. Beograd: Logos Art, 2007.
3. Član SANU
<https://web.archive.org/web/20151222084637/http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/
IstClan.aspx?arg=773> 24.12. 2019.

18