Nelegirani konstrukcioni čelici Sitnozrni konstrukcioni čelici Čelici otporni na puzanje

Razni podaci C-Mn čelici (podgrupa 1.1; 1.2; 1.4) (podgrupa 1.3; 3.1; 3.2) niskolegirani feritni čelici visokolegirani martenzitni čelici
proizvode se kao: (za rad do 550 0C) (za rad do 600 0C)
neumireni (gasne pore usled O2 i N; zrno se usitnjava: Mo; Cr-Mo- V 9-12 % Cr-Mo- V (Nb)
segregacije P i S, mikrolegiranjem (sa V, titanom Ti,
starenje usled izlučivanje niobijumom Nb za
železonitrida Fe2N gradnju karbida i Al
poluumireni (dodatak Al kojim se delimično za gradnju Al -N
smanjuje gore navedeno) normalizacionim valjanjem;
neumireni (dodatak u dovoljnoj količini Al) ubrzanim hlađenjem
Način isporuke konvencionalno toplo valjanje; N; N+T N; N+T
normalizovano valjano ili žareno (N) Q+T Q+T
Sposobnost raste sa: povoljnost: niskolegirani čelici Čelik sa 12 % Cr
zvarivanja stepenom dezoksidacije; visok stepen čistoće; povoljnost: Austenitna metoda zavarivanja
povećanjem plastičnosti i žilavosti; dobra plastičnost; visok stepen čistoće; Tp i Ti su oko Ms tačke (400-450°C)
smanjenjem vrednosti CE; manja sklonost ka porastu zrna i padu nizak procenat ugljenika C Austenit se u MŠ i ZUT-u zadržava
smanjenjem debljine žilavosti pri zvarivanju sa normalnim nedostaci: tokom celog procesa zavarivanja.
unosom toplote hladne prsline usled zakaljivanja Po završetku zavarivanja spoj se hladi
CE > 0,45 čelici su skloni zakaljivanju nedostaci: degradacija ZUT-a usled izlučivanja do 100-180°C u cilju transformacije
hladne prsline; karbida legirajućih elemenata austenita u martenzit.
nastanak grubog zrna sa povećanjem Problem zaostali austenit koji se kasnije
unosa toplote; transformiše u martenzit, metoda je sve
pad čvrstoće opuštanjem manje u upotrebi.
Martenzitna metoda zavarivanja
Tp i Ti su ispod Ms tačke (200-250°C)
Austenit se u MŠ i ZUT-u delimično
transformiše u martenzit koji se u
sledećem sloju otpušta
Po završetku zavarivanja spoj se hladi
do 100-120°C u cilju transformacije
austenita u martenzit.
Čelik sa 9 % Cr
Niži sadržaj hroma Cr i ugljenika C čini
ih manje osetljivim na pojavu prslina
usled otvrdnjavanja i naponske korozije
Niskolegiranih sa Cr visokolegiranim čelicima
Dodatni materijal može da bude kompatibilan sa niskolegiranim ili Cr
visokolegiranim čelikom.
Usled razlika u sadržaju hroma Cr između osnovnog i dodatnog materijala,
tokom zavarivanja i termičke obrade posle zavarivanja, ugljenik C difunduje iz
materijala sa nižim sadržajem hroma Cr u materijal sa višim sadržajem Cr –
pojava zone “ugljenične trake”.
Ovaj difuzni proces se smanjuje: manmjim unosom toplote, kontrolisanjem Ti i
korišćenjem dodatnog materuijala sa nilkom Ni
Postupci gasno; gasno (kod čelika 16 Mo3),
zavarivanja E; TIG; MAG; EPP E, MAG (ima prednost) EPP E (bazična elektroda, TIG, MAG E (bazična elektroda, TIG, MIG
Dodatni materijal izbor prema meh. osobinama OM prema skali sadržaja vodonika u DM prema skali sadržaja vodonika u DM Čelik sa 12 % Cr
čvrstoći DM u odnosu na OM čvrstoći DM u odnosu na OM i Dodatni materijam srodan osnovnom.
sa pristupom: stepenu legiranosti OM Kod TIG postupka koreni zavar sa
čvrstoća MŠ ~ čvrstoći OM; (kod šavova većih debljina za zavare niskolegiranim dodatnim materijalom i
korena povoljna je upotreba dodatnog pregrevanjem (200 C)
0
čvrstoća MŠ > čvrstoćeOM;
čvrstoća MŠ < čvrstoće OM kod čelika koji materijala nižeg stepena legiranosti) Preporuke za izbor dodatnog materijala
omekšavaju u ZUT date u SRPS EN 1011-2007
Greške u prsline: vruće; hladne, lamelarne; prsline: hladne prsline: hladne
zavarenim krti lom usled zakaljivanja i prisustva vodonika u usled zakaljivanja i prisustva
spojevima uzrok vrućih prslina: metalu šava vodonika u metalu šava
nečistoće (S,P); pad žilavosti u ZUT-u pad žilavosti u ZUT-u
stepen mešanja OM i DM; usled porasta zrna usled izlučivanja karbida i njihovog
geometrija šava (dubina/ širina) hladne prsline: taloženja na granicama zrna
ocena osetljivosti UCS (%) formula usled prisustva vodonika u metalu hladne prsline:
(UCS > 30 – mala opasn šava: usled prisustva vodonika u metalu
UCS < 10 – velika opasnost) iz vazduha; šava,
hladne prsline: dodatnog materijala;
usled primene DM sa povišenim sadržajima pomoćnog materijala usled zakaljivanja
vodonika na spojevima debljine > 30 mm sklonost se određuje preko CE
uklanjanje difundovanog vodonika:
(CE<0.48% mala osetljivost)
lamelarne prsline: se izbegavaju: predgrevanja na Tp 200 – 280 0C 2 h ili
konfiguracijom spoja; za kontrolisano hlađenje: t3/1 1 h
uklanjanje difundovanog vodonika:
povećanjem površine stapanja; predgrevanje Tp i međuslojna
smanjenjem zapremine šava; sprečavanje pada žilavosti u ZUT:
temperatura Ti za sučeone spojeve
redosledom zavarivanja manji unos toplote,
date u SRPS EN 1011-2007
primena Tp i Ti,
krti lom se izbegava uzimanjem u obzir:
sopstvenih napona usled zavarivarivanja cilj: sprečavanje pada žilavosti u ZUT:
najnižu radnu temperaturu; smanjenje porasta zrna, manji unos toplote,
hladno deformisanje pre zavarivanja izbegavanje pojave strukture kaljenja; primena Tp i Ti,
(zavarivanje na većoj udaljenosti od 5 x t – sprečavanje izlučivanja karbida V,Ti i Nb primena termičke obrade posle
debljina lima ili r/t neke vrednosti) zavarivanja

Predgrevanje Tp za uklanjanje difundovanog vodonika; za uklanjanje difundovanog vodonika; obavezno: Opisano u sklopu mertoda zavarivanja
i Tp~Ti za sprečavanje nastanka hladnih (austenitne i martenzitne)
međuslojna Tp zavisi od: prslina;
Tp zavisi od:
temperatura Ti temperature okoline; ako se zavarivanje izvodi na
temperature okoline;
količine unete toplote; količine unete toplote; temperaturi okoline nižoj od +5 °C,
debljuine OM; debljuine OM; kod upotrebe rutilnih elektroda za
ugljeničnog ekvivalenta CE; ugljeničnog ekvivalenta CE; korene
sadržaja vodonilka u čistom metalu šava sadržaja vodonilka u čistom metalu šava
preporuke za Tp i Ti date u
SRPS EN 1011-2007
Termička obrad Normalizaciono žarenje Žarenje za smanjenje napona kada je to N; N+T – uslovljena debljinom spoja Žarenja na 740 – 780 0C u trajanju 2 h
posle zavarivanja (kod jednoslojnog EPP postupka) neophodno na temperaturi 530 – 580 0C Q+T – obavezno žarenje Hlađenje sa temperature žarenja
Žarenje za smanjenje napona max 1,5 h na temperaturi 30 0C manjoj na mirnom vazduhu ili regulisanom
od temperature otpuštanja brzinom do 400 0C, a posle na vazduhu
OM
Ostali bitni koncept vremena t8/5 koje zavisi od: Mehanizam otpornosti na puzanje
podaci temperature predgrevanja Tp; Otpornost na puzanje se postiže sprečavanjem kretanje dislokacija
količine unete toplote; klizanjem po granicama zrna pomoću:
geometrije šava  legirajućih elemena u čvrstom rastvoru (Cr, Mo)
 dodatnim legiranjem sa elementima (V; Ti i Nb) koji obrazuju
karbide povišene postojanosti na izlučivanje pri zagrevanju.
Dugotrajnom upotrebom na povišenim radnim temperaturama dolazi do
koagulacije i izlučivanja karbida po granicama zrna i smanjenja otpornosti na
puzanje metalne matrice.