Моја најбоља другарица

Највише времена на распусту сам провео са мојом комшиницом Милицом.

Толико смо се дружили да је постала моја најбоља другарица.

Милица је девојчица црне косе и црних очију. Мало је нижа од мене и носи
наочаре. Веома је живахна и увек насмејана. Највише воли да се дружи са мојом
сестром и са мном. Не одваја се од свог ранца у коме носи своје омиљене
играчке и свој телефон. Највише волимо да се играмо на вратилу и струњачи. Ту
се такмичимо ко ће најбоље да уради колут напред и колут назад али и ко ће да
виси на ногама на вратилу. Увек је боље висила од мене. Врло често возимо и
бицикле на улици, када се тркамо ја сам најбржи. Милица је добар дугар јер кад
год нам тата да неки посао она је увек ту да нам помогне. Никоме од остале
деце не дозвољава да се ругају мојој сетри, увек када је ја браним и она је ту да
је заштити. И ја увек штитим њу када је неко задиркује. Обожава животиње и
родитељи јој стално набављају нове кућне љубимце. Имала је куцу, па је имала
зеку а сада има хрчка. Када год дођемо код деке она одмах долети до нас.

Волим што је Милица моја комшиница и што воли да се дружи са мном. И ја

волим да се дружим са њом.