Аналфабета око нас

Када сам први пут чуо за реч алфабета, мислио сам да је то нешто везано за
азбуку. Нисам много погрешио. Колико год се градиле школе, неписменост ће увек
постојати.

Да, аналфабета има значење неписменсти и необразованости. То ми је врло

познато. Нема дана да ми отац не говори о томе, колико је битно образовање за моју
будућност. Бити писмен и образован човек, значи поседовати знање које је неопходно
за напредак у животу. Необразован човек нема будућност, не разуме речи које му се
говоре тако да не може ни поседовати знање. Када кажемо за неког да је аналфабета не
подразумевамо под тим да је та особа неписмена у погледу да не уме да чита и пише.
То је особа која нема образовање. Нема пуно аналфабета јер свет тежи образовању и
напредовању. Живимо у дигиталном свету, у ери где нема места неписмености. Деца
још од малих ногу рукују мобилним телефонима и рачунарима, што наше баке и деке не
разумеју. Свет иде напред и његовом успону нико не може стати на пут. У таквим
условима аналфабетама је врло тешко сналажење. Да би овладали неким послом,
морају проучити одређене текстове које морају разумети како би га добро и безбедно
обављали. Бити аналфабета не значи бити лош човек, једноставно нису сви способни
да стекну високо образовање. Из тог разлога они нису у могућности да раде стручне и
сложене посове, већ послове који се ослањају на физичи рад. Живот аналфабета је
углавном тежак , неки од њих то не схватају јер не знају за боље.

У мојој породици врло често се спмиње Конфучије. Ко зна а не зна да зна, пробуди
га. Ко не зна а зна да не зна, научи га. Ко зна а зна да зна, следи га. Ко не зна а не зна
да не зна, клони га се.