BROJEVI

Brojevi 1, 2, 3... nazivaju se prirodnim brojevima. Za njih važi da je broj 1 najmanji prirodni
broj i da je on početni. Druga važna činjenica koja se odnosi na prirodne brojeve jeste to što
posle svakog prirodnog broja t sledi prirodni broj t + 1, tzv. sledbenik tog broja. Recimo,
sledbenik broja 1 jeste broj 2, sledbenik broja 2 je 3 itd. Na ove činjenice oslanja se čin brojanja
kod prirodnih brojeva. Tim činom se, polazeći od početnog prirodnog broja, postupno navode
sledeći brojevi (jedan, dva, tri...). Svaki naredni za jedan je veći od prethodnog. Prirodni brojevi
daju odgovor na pitanje: Koliko elemenata ima neki konačan skup?" Posmatrajmo, na primer,
skup A. Za njega ćemo reći da ima četiri elementa. Kako se došlo do tog broja? Jednostavnim
brojanjem elemenata skupa. To brojanje predstavlja 1-1 pridruživanje datog skupa nekom
početnom delu niza svih prirodnih brojeva. Kod posmatranog primera početni deo čine brojevi 1.
2, 3, 4. U tom brojanju poslednji izgovoreni broj (četiri) daje odgovor na pitanje: Koliko
elemenata ima skup A?" Primenićemo ovaj pristup da bismo kod dece razvili pojam prirodnih
brojeva.

Mlađi uzrast - od tri do četiri godine

Broj. Brojanje

Od pojma broja dolazi se putem razvijanja mnogih pretpojmova: skup, klasifikacija, serijacija,
konzervacija, aditivnost!. Jedan i još jedan jesu dva, dva i još jedan jesu tri" itd.). inkluzija [.1 je
uključeno u 1+1. odnosno 1 je uključena u 2: 1 + 1 je uključeno u (1 + 1) + 1, tj. 2 je uključeno u
3" itd.]. brojane, merenje itd.

Deca u uzrastu od jedne i po do dve i po godine razbacuju predmete ili ih, obratno, skupljaju. Za
svaki bačen predmet dete izgovara istu reč: Evo, evo, evo..., ili -Na, na, na, ili Još, još, jo.... ili
ka- otično izgovara brojeve: Jedan, pet..." itd. Dete se u ovoj fazi osposobljava da pojedinim
predmetima pripisuje reči-nazive brojeva - i koristi ih u procesu kretanja pri igri. Naravno, u
uzrastu od jedne i po do dve i po godine dete još nema osećaj za broj, već upotrebljava nazive
brojeva jer je to čulo od odraslih. Postepeno, pod uticajem vežbi, dete u uzrastu od dve do tri
godine od haotičnog izgovaranja naziva brojeva prelazi na usvajanje niza prirodnih brojeva. U
ovom uzrastu to su brojevi 1, 2 i 3. Dalje, povećavajući početni niz prirodnih brojeva i brojeći,
deca počinju da shvataju kako svaki od naziva brojeva zauzima određeno mesto, ali deci još nije
jasno zašto je to tako. U uzrastu od tri do četiri godine deca pravilno izgovaraju nazive brojeva, i
to redom. Ako dete i preskoči neki naziv, ostale ređa pravilno, na primer: Jedan, dva, tri, četiri,
pet, šest, osam, deset... Brojanje je složen proces i njegovi počeci nastaju preko dečje ma-
nipulacije predmetima. Deca vole da broje i zato ih treba podsticati na to u svakoj prilici. Ona
najpre prebrojavaju elemente nekog skupa tako što uzimaju predmet po predmet i izgovaraju
reči: .Jedan, dva, tri, drugi, treći.. pa predmete stavljaju na drugu gomilu. Sa tri-četiri godine to
čine samo dodirujući ili pak pokazujući predmete sa izvesnog rastojanja, a na kraju prateći
predmete pogledom, bez praktične delatnosti. Što se tiče izgovaranja naziva brojeva, deca najpre
trebaju da ih izgovaraju glasno, potom šapatom, pa samo pomerajući usne i kraju misaono, to jest
prelaze na unutrašnji govor. Na pitanje: Koliko?"-ponovo počinju da prebrojavaju. Ovo je
svojstveno svoj deci u početnoj etapi savladavanja brojanja. Deca još ne shvataju da postepni
izgovoreni broj pri prebrojavanju predmeta u nekom skupu predstavla broj predmeta (brojnost)
skupa koji se prebrojava i da je to odgovor na pitanje: .Koliko nečega ima? Česte greške u
početnoj fazi jesu neusklađenost brojanja s predmetima koji se prebrojavaju-dete, na primer,
izgovara jedan naziv broja i izdvaja dva elementa i obrnuto. U uzrastu od tri do četiri godine
(ponekad i sa pet godina] deca. iako su naučila da broje, još ne mogu da odgovore na
pitanje: .Koji se broj nalazi pre broja 3, a koji posle njega? Mnoga deca mogu da imenuju sledeći
broj, ali ne i prethodni. Ako im se da zadatak da nađu broj za jedan veći od datog broja, ona će
navesti sve brojeve redom, počevši od jedan. Deca shvataju da je svaki sledeći broj veći od
prethodnog, mada još nemaju predstavu o tome šta je prethodni, a šta sledeći broj. što im
onemogućava da istovremeno znaju broj za jedan veći i za jedan manji od datog.

Od četiri godine do pet godina tek u ovom uzrastu, kada su emocionalno i mentalno zrelija, kada
i postepeno počinje da se razvija reverzibilno mišljenje, deca su spremnija da razviju pojam
broja. Na opažajnom nivou deca već shvataju brojeve 1.2 i 3, uočavaju skupove od jednog, dva i
tri elementa, upoređju te skupove (korespondencijom 1-11 i kvantifikuju njihov odnos više,
manje, jednako elemenata). U uzrastu od četiri godine do pet godina dete usvaja tačan redosled i
imenovanje brojeva, uspostavlja tačnu korespondenciju naziva početnih prirodnih brojeva i
elemenata skupa, bez obzira na svojstvo i raspored elemenata, usvaja značaj poslednj
prebrojavanju jer taj broj označava koliko elemenata ima u skupu, takođe, dete određuje veći
broj na taj način što pri brojanju zna da veći broj dolazi posle (iza] manjeg). U procesu usvajanja
brojanja i sravnjivanju dva skupa predmeta po brojnosti kod dece se razvija predstava o broju
kao zajedničkoj osobini jednakobrojnih skupova. Postepeno se stiče predstava o tome da se broj
elemenata kod jednakobrojnih skupova iskazuje jednim istim brojem i da taj broj ne zavisi od
vrste elemenata skupa i njihovog prostornog rasporeda. Tako broj 4 predstavllja zajedničko
svojstvo skupova koji sadrže četiri kruške, četiri eksera, četiri olovke itd. Kao neposrednu
pripremu za razvijanje pojma broja korisno je sprovesti sistematizaciju već razvijenih skupovnih
i početnih kvantitativnih pojmova. Deca manipulišu različitim predmetima iz okoline: obrazuju
skup predmeta, razlažu skup na podskupove, izdvajaju pojedine predmete, grupišu ih po
svojstvu, opisuju dati skup, određuju da li dati element pripada ili ne pripada datom skupu,
određuju količinu predmeta, pridružuju elemente jednog skupa elёmentima drugog skupa
(korespondencija) itd. Deca najpre treba da obrazuju skup od predmeta sa određenim svojstvom.

Na primer, od dece se traži da svako od njih uzme po jednu crvenu kocku s gomile kocaka
različitih boja (crvenih, žutih, plavih) i da je stavi u korpu, na sto, u neku posudu itd. Vaspitač
naglašava reči: svako dete, po jednu kocku, crvenu kocku (kriterijum izdvajanja-boja). Zatim
deca prave skupove s raznorodnim elementima, na primer donose po jednu igračku s gomile. Pri
tome vaspitač naglašava: Dragan je uzeo jednu igračku, Ana je uzela još jednu. Na gomili ostaje
sve manje igračaka" itd. Pri obrazovanju skupova od pojedinih elemenata ili pri njihovom
razlaganju od deteta treba tražiti i odgovor na pitanje: Koliko?" (je- dan, mnogo, malo, nimalo.)
Deca, dalje, treba da izdvajaju podskupove iz zadatog skupa po određenom kriterijumu. Na
primer, iz skupa lopti jednakih po boji i različitih po veličini, a zatim i raznih boja i veličina,
treba izdvojiti sve velike lopte, potom samo crvene, velike plave itd. Predmete izdvojene po
nekom kriterijumu treba staviti u određene korpe ili kutije. Deca u tim situacijama određuju i
kvantitativna svojstva izdvojenih podskupova: .Mnogo, Mnogo velikih i malih lopti itd. Zatim,
kako bi se naglasila pripadnost elementa skupu po odrelenom kriterijumu. vaspitač, na primer,
pita decu da li mogu plavu loptu da stave u korpu s crvenim loptama.

Sistematizacija pojmova isti takav i jednak odvija se tako što deca uzimaju par predmeta:
"Odaberite dve lopte jednake po boji i veličini, Donesite istu loptu kao što je ova" itd. Na taj
način dete razvija pojam o sličnosti na osnovu nekog svojstva.
Brojanje do 5. Broj (1, 2, 3, 4, 5). Brojevni niz srednjoj grupi deca broje do pet. Prebrojavanjem
elemenata istog skupa na različite načine i različitih skupova sa istim brojem elemenata deca se
pripremaju za shvatanje broja kao nečeg čime se iskazuje koliko elemenata ima u nekom skupu.
Vežbe za određivanje broja elemenata u skupu-prebrojavanje i shvatanje da broj elemenata u
skupu ne zavisi od njihovog prostornog rasporeda, od veličine elemenata, niti od vrste skupa-
mogu izgledati ovako- Broje se raznoliki predmeti, različitih svojstava i različitog rasporeda u
prostoru. Prebrojavanje treba izvoditi na različite načine, na primer sleva nadesno, zdesna
nalevo, ukrug, s razbacanim predmetima, počinjući od različitih predmeta itd. Na taj način deca
će uvideti da se brojanje završava uvek istim brojem, a on označava brojnost skupa čije smo
elemente prebrojavali. Treba voditi računa o rodu i pravilno izgovarati: jedan kamenčić, jedno
dete, jedna tabla. Deca takođe treba da formiraju skupove sa zadatim brojem elemenata, da
pronađu određen broj predmeta, da iz nekog skupa predmeta uzmu zadati broj predmeta. Stalno
se ističe da se predmeti moraju izbrojati ako želimo da saznamo koliko ih je. Pogodna je sledeća
vežba: Vaspitač pokazuje slike s jednočlanim, dvočlanim i tročlanim skupovima, a deca
pokazuju u kojem je skupu jedan član, u kojem su dva člana, a u kojem tri.

S decom od četiri i pet godina mogu se igrati i složenije igre, one koje vode ka apstrahovanju
pojma broja.

Npr. deca izdvajaju onoliko predmeta koliko je puta vaspitač udario rukama po stolu ili koliko je
puta pljesnuo. Od dece se može tražiti i da toliko puta podignu ruku, čučnu itd. U ovom uzrastu,
pa i kasnije, deca jedinicu vezuju isključivo za jedan predmet koji je izdvojen, a ne i za grupu
predmeta. Na to treba obratiti pažnju i podučavati decu tome da i nekoliko jedinki koje čine
grupu predmeta mogu predstavljati jedinicu (na primer, jedan snopić sadrži 10 drvaca). Ovo će
imati veliku ulogu u kasnijem shvatanju dekadnog brojevnog sistema i dekadnih jedinica. Do
sada smo govorili o broju kojim se iskazuje kvantitativno svojstvo nekog skupa, a do tog broja
dolazili smo prebrojavanjem elemenata tog skupa. Za shvatanje da je broj i zajedničko svojstvo
jednakobrojnih skupova formiraju se različiti skupovi s jednakim brojem elemenata. Za to su
korisne sledeće aktivnosti:

Broj jedan- manipulišući predmetima, crtežima i bićima, deca u konkretnim aktivnostima

obrazuju jednočlane skupove čiji su elementi: jedna lopta, jedna tabla, jedan vaspitač, jedno dete
u crvenom džemperu, jedan orman itd. Naglašava se: jedna lopta, jedan vaspitač itd. Takođe se
može posmatrati slika na kojoj deca vide jednog dečaka, jednu kuću, jednu pticu itd. i opisuju
ono što vide, pri čemu naglašavaju reč jedan. Tražimo od dece da navedu skupove sa po jednim
elementom i zaključujemo da takvih skupova ima mnogo. Naglašavamo razlike u elementima
(boja, materija, veličina) i navodimo njihovu jednakost u brojnosti.

Vaspitač potom crta na tabli jednočlane skupove [stavlja modele. na flanelograf, pokazuje plakat
s jednočlanim skupovima). Od konkretnih predmeta prelazi se na apstraktnije skupove sa po
jednim žetonom. Svi su oni ekvivalntni među sobom, a svakom odgovara skup s jednom tačkom.
Tačka služi da se deca odvoje od kvali- tativnih svojstava elemenata i asocira samo na kvantitet-
na jedan. Dakle, svi skupovi na slici imau samo jedno zajedničko svojstvo, isto kao što ga ima
skup s tačkom, a to je broj jedan. Kao simbol broja jedan deca pamte jednu tačku mentalna
slika). Crteži skupova s tačkom, i žetonima vodiće ka broju kao apstrakciji. Treba objasniti da
ono što nazivamo jedan ne zavisi od veličine objekta, niti od rasporeda u prostoru, od boje itd.
Svi skupovi koji su ekvivalentni skup u s jediom tačkom imaju zajedničko samo oko što
nazivamo jedan.

Broj jedan ima svoj znak, simbol za zapisivanje i to je cifra 1. Vaspitač treba da proceni mogu li
deca da usvoje u predškolskom uzrastu pisanje cifara ili to ipak treba ostaviti za školu.

Broj dva- Posmatraju se dvočlani skupovi neposredno dostupni dečjem opažanju: dve ruke, dve
noge, dva oka, dva roditelja itd. Zatim se pokazuje sledeća slika: Deci treba pokazati što više
različitih primera, pa će to dovesti do shvatanja da sve skupove sa dva elementa povezuje
zajednička karakteristika dva i da to što nazivamo dva ne zavisi od rasporeda elemenata u skupu,
niti od njihove prirode. Posle razvijanja pojmova prvih pet brojeva, ali i tokom tog razvijanja, u
organizovanim aktivnostima, to jest u raznim igrama, treba formirati skupove sa zadatim brojem
elemenata i određivati brojnost skupova. Prilikom upoređivanja dva skupa korespondencijom 1-1
deca su već razvila predstavu o njihovim kvantitativnim odnosima, Ti kvantitativni odnosi
iskazivani su rečima jednako, više ili manje elemenata. To dallje treba iskoristiti za razvijanje
pojma brojevnog niza.

Najpre se sravnjuju dva skupa sa po dva elementa, na primer skupovi sa crnim i belim žetonima.
Dete vidi da je elemenata u oba skupa jednako. Vaspitač broji elemente iz prve grupe pokazujući
ih: Jedan, dva. Zaključuje da su u prvoj grupi dva crna žetona. Zatim zaključuje da su u drugoj
grupi dva bela žetona. Žetona ima jednako u obe grupe - dva crna i dva bela, Potom možemo
ukloniti jedan crni žeton i deca zaključuu da crnih žetona ima manje nego belih. Kako u prvom
skupu ima manje predmeta (jedan] nego u drugom Іdva), to vodi ka saznanju da je 1 manje od 2 i
da je 2 veće od 1. Ponovo se broje predmeti u prvom i drugom redu i zaključuje se da ih u prvom
redu ima manje nego u drugom, pa da je, samim tim, taj broj- manji. Ovakve vežbe treba izvoditi
s više različitih vrsta skupova.

Slično će se raditi i za brojeve 2 i 3. Posmatramo sliku, belih žetona je više. Vaspitač

broji: .Jedan, dva, tri", pokazuje, redom, na svaki žeton. Belih žetona ima tri. Crnih ima dva.
Crnih je manje nego belih: Dakle, 2 je manje od 3. Slično-tome, zaključujema i da je 3 veće od 2.

Vježbe postaju složenije budući da se s brojem povezuju kvantitativnitivni odnosi: automobila je

više nego kamiona, kamiona je manje nego automobila; dva automobila su više nego jedan
kamion,: jedan kamion je manje od dva automobila; dva je veće odjedan, jedan je manje od dva.
U sledećoj fazi, posle rada sa skupovima koji imaju jedan, dva i tri elementa, treba preći na rad
sa skupovima koji imaju tri, četiri i pet elemenata. Upoređivanjem brojeva 3 i 4, 4 i 5 dolazi se
do zaključka da je 3 manje od 4, a 4 manje od 5. Utvrđivanjem relacija 1 manje od 2, 2 manje od
3, 3 manje od 4, 4 manje od 5 dobija se brojevni niz. Za uvođenje znakova-< i > može poslužiti
ovakva slika: 1 <2 2>1 Deca uočavaju da u prvom skupu ima manje elemenata (kvadrata] nego u
drugom [krugova). Kako je u prvom skupu jedan element, a u drugom skupu su dva elementa,
onda je i 1 manje od 2. Slično se zaključuje i kada se upoređuje od većeg ka manjem broju: 2 je
veće od 1. Znaci u kojima su bili nacrtani skupovi (. <", >] potom se stavljaju između brojeva.
Deca neposredno uočavaju da je -otvor" ova dva znaka (simbola! uvek okrenut ka većem broju).
Svaku od datih oznaka treba čitati sa obe strane. Na primer. 1 <2 čitamo: Jedan je manje od dva:
2 > 1 čitamo: Dva je veće od jedan. Na način sličan opisanom razvijaju se i odnosi 2 < 3, 3 < 4, 4
<5.

Preko pet godina Broj (6, 7, 8, 9, 10).

Sastav broja iz jedinica.

Redni broj.

Brojevni niz
Znanja i veštine koji su stečeni u mlađim grupama treba uopštiti, sistematizovati, produbiti i
proširiti. Kao osnovni cilj postavlja se i razvoj umnih sposobnosti, samostalnosti mišljenja i
misao- nih operacija. Pod uticajem razvijanja predstave o brojanju kod dece će se formirati jasne
predstave o mestu broja u brojevnom nizu i njegovom odnosu s drugim brojevima (u bloku do
10). Deca u ovom uzrastu empirijski dolaze do zaključka o ustrojstvu prirodnih brojeva: svaki
sleći broj za 1 je veći od prethodnog i svaki prethodni za 1 je manji od sledećeg. Takođe, deca su
sada sposobna i za sve vidove brojanja. Utvrđuju se predstave o tome da broj ne zavisi od
veličine objekata, njihovog prostornog rasporeda, njihovih svojstava, smera prebrojavanja itd.
Razvija se predstava o tome da svakom skupu odgovara jedinstven broj kardinalni broj. koji
predstavllja broj elemenata tog skupa. Takođe, utvrđuje se i predstava o tome da jednakobrojnim
skupovima odgovara jedan broj. Starija deca iz ove grupe postepeno prelaze od predstava o
brojevima, preko očiglednih sredstava, na apstraktno shvatanje pojma broja. Brojeve 6, 7, 8, 9 i
10 deca upoznaju putem brojanja, onako kako je to rađrno u srednjoj grupi s brojevima od 1 do
5. Princip je da se svaki sledeći broj dobija tako što se prethodnom doda 1. Primereni su zahtevi
da se pronađu predmeti kojih ima šest (sedam, osam, devet, deset), zatim da se nađe karta sa
zadatim brojem nacrtanih tačaka na njoj, domina sa odgovarajućim brojem tačaka itd.

Slično tome, kao što je rađeno u prethodnoj uzrasnoj grupi, da bi deca apstrahovala brojnost
skupa u odnosu na raspored elemenata i njihovo svojstvo, od dece se može tražiti da, na primer,
rasporede šest žetona po klupi vertikalno i da ih izbroje odozgo nadole i odozdo nagore; zatim da
ih rasporede u horizontalni niz i da broje sleva nadesno i zdesna nalevo; da ih rasporede
proizvoljno po klupi i opet prebroje;B da početak brojanja ne bude uvek od istog elementa u
skupu itd.

Vaspitač će posle svake aktivnosti pitati: Koliko ih ima?, pa će zaključiti da elemenata uvek ima
šest. Ako se pojavi greška, ona je nastala zbog toga što je neki predmet preskočen ili je brojan
dva puta, na to treba obratiti posebnu pažnju, a vaspitač čak treba namerno da napravi obe greške
pri brojanju kako bi deca mogla da otkriju gde je greška (predmet je dvaput brojan ili je neki
preskočen). Slične vežbe izvode se sa skupovima u kojima su raznorodni elementi (razlikuju se
po boji, veličini, materijalu itd.). Da bi se deca u većoj meri odvojila od vezivanja broja za
konkret- ne predmete, vaspitač može tražiti da formiraju skupove predmeta sa onoliko elemenata
koliko su zvukova čula. Deca broje, na primer, glasne otkucaje sata ili zvukove proizvedene
vaspitačevim kucanjem u sto. Pamte koliko ih je bilo i izdvajaju toliko predmeta. Ta radnja je
složenija jer deca najpre uspostavljaju pridruživanje 1-1 između otkucaja i naziva brojeva
početnog niza prirodnih brojeva bez ikakvog opipavanja predmeta, zatim zaključuju koliko je
zvukova bilo, pamte taj broj i izdvajaju toliko predmeta. I ova vežba može biti složenija - deca
ne odvajaju predmete, već, na primer, treba da čučnu onoliko puta koliko su otkucaja čula. Veza
između skupova s najrazličitijim elementima (deca čučnu onoliko puta koliko su zvukova čula,
izdvajaju onoliko žetona koliko tačaka vide na kartici itd.1 dovodi do shvatanja broja kao
zajedničkog svojstva jednakobrojnih skupova, pri čemu se anstrahuju svi drugi -šumovi"
(raspored. svojstvo elemenata!).

Da bi se što bolje utvrdilo saznanje da skupovima koji sadrže jednake količine elemenata
odgovara jedinstven broj, od dece treba zahtevati da formiraju različite skupove sa zadatim
(jednakim] brojem elemenata. Zaključiće se da svi imaju, na primer, po šest elemenata. Složenija
vežba jeste posmatranje različitih skupova na slici (sa pet, šest i više predmeta) i povezivanje
linijama onih koji sadrže jednak broj predmeta. Vežbe treba činiti složenijim i tako što će se od
dece tražiti da formiraju skup s jednim elementom više ili manje od datog broja: Napravite jedan
čučanj više od broja otkucaja koje ste čuli.

Sastav broja iz jedinica pokazujemo na konkretnim predmetima. Najpre se radi s brojevima do

pet, a kasnije s brojevima do 10. Počinje se s predmetima iste vrste (na primer, sa žetonima), s
tim što se svaki razlikuje po boji ili nečemu drugom (veličini, obliku) od ostalih. Deca uočavaju
da se u skupu nalaze: jedan žuti žeton, jedan crveni i jedan beli-ukupno ima tri žetona. Vaspitač
radi utvrđivanja može da postavllja pitanja: Koliko ima žutih žetona?", "Koliko ima crvenih?",
"Koliko ima belih?", Koliko ih je ukupno?" Kasnije predmeti mogu da se grupišu u skupove sa
zajedničkim svojstvom (na primer, svi su igračke i deca utvruju da su tu: jedan meda, jedna kuca,
jedan kamiončić, jedna lopta, ukupno četiri igračke). Starija deca mogu da crtaju razne životinje,
od svake po jednu. Vaspitač traži da deca nacrtaju pet životinja, a neko dete saopštava da je
nacrtalo: jednog medveda, jednu patku, jednu kucu, jednu macu, jednu pticu-svega pet životinja
itd. Kako bi deca shvatila da jednakobrojni skupovi sadrže isti broj elemenata, treba izvesti
sledeće vežbe: Deca formiraju, na primer, jedan skup od četiri kvadrata različitih boja i jedan
skup sastavljen od četiri igračke. Zatim deca govore šta je u svakom skupu: jedan žuti kvadrat,
jedan crveni kvadrat, jedanbeli kvadrat, jedan crni kvadrat svega četiri kvadrata; jedan mela
jedna lopta, jedna lutka, jedan automobil -svega četiri igračke. Potom korespondencijom 1-1
utvrđuu da broj 4 uvek ima četiri jedinice ma o kakvim grupama od po četiri predmeta da se radi.
Mogu se uporediti i dva skupa kod kojih se u jednom nalazi jedan element više (ili manje) od
broja elemenata u drugom. Na primer, jedan ima četiri elementa, a drugi pet elemenata. Tada se
korespondencijom 1-1 utvo- đuje da svaki sledeći (prethodni) broj ima jednu jedinicu više
(manje! u svom sastavu. Dete je shvatilo sastav broja od jedinica ako može da odgovori na
pitanje: .Koje igračke treba da uzmeš da bi ih bilo četiri?" [.Biće ih četiri ako uzmem jednog
medu, jednu lutku. jeden kamiončić i jednu loptu." U ovom uzrastu deca treba da određuju
brojeve elemenata različitih podskupova jednog skupa. Na primer, može da se posmatra skup
voća i da se vodi razgovor: .Koliko ukupno ima voćaka? Koliko je jabuka? Koliko je krušaka?
Koliko je banana? Koliko ima velikih voćaka? Koliko je malih? Koliko je žutih?" itd. Sa
starijom grupom treba vežbati pamćenje broja predmeta. Vaspitač može na stolu formirati
nekoliko odvojenih grupa predmeta (jabuke, žetoni, igračke). Deca to vide, uoče koliko je
predmeta u svakoj grupi i potrude se da te brojeve upamte. Vaspitač potom prekriva predmete i
proverava da li su deca upamtila koliko čega ima. Formiranje mentalne slike broja i njeno
povezivanje s brojem može se postići sledećom vežbom: Dete treba da vidi grupu predmeta, na
primer tri žetona; od djeteta zahteva da zažmuri i da to upamti; vaspitač zatim dodaje još jedan
žeton grupi; dete onda otvara oči i treba da ustanovi, na osnovu slike u glavi, da je nešto
dodavano i koliko je dodato.

U starijoj grupi deca razvijaju pojam rednog broja. Pri razvijanju tog pojma važno je da deca
shvate u čemu je razlika između broja je-dan i rednog broja prvi. broja dva i rednog broja drugi,
tri i treći itd.

Glavni (kardinalni) broj odnosi se na sve elemente jednog skupa i daje odgovor na pitanje:
Koliko?" (jedan, dva itd.), a redni broj se odnosi samo na jedan element tog skupa i daje odgovor
na pitanje: -Koji?". odnosno: -Koji po redu?" (prvi, drugi itd.). Deca već znaju da za odgovor na
pitanje Koliko? nije bitno u kakvom su poretku predmeti i kako ih brojimo i da se brojanje uvek
završava istim kardinalim brojem. Kod rednih brojeva poredak predmeta zavisi od kojeg
elementa počinjemo da brojimo, da li to radimo sleva nadesno, zdesna nalevo, odozgo nadole itd.
Za obradu rednih brojeva mogu se koristiti računaljka, magnetna tabla, kao i raznovrsni
didaktički materijal. Skup mora biti uređen da bismo utvrđivali redni broj svakog elementa datog
skupa. U vezi s rednim brojevima potrebno je sprovesti sledeće aktivnosti: Određivanje mesta
predmeta među drugim predmetima Na sto su, u pravolinijski niz, postavljene plastične čaše
različitih boja, do 10 komada. Decu pitamo: Koliko ukupno ima čaša? Koja je po redu crvena
čaša? Koje je boje sedma čaša?" Nalaženje predmeta na osnovu zadatog rednog broja "Umesto
pete igračke stavite medu. Uzmite asmu plavu loptu. Okre- nite treću lutku na drugu stranu.
Dajte žetone drugom, trećem i osmom dečaku" itd.

Raspored predmeta po naznačenom poretku

-Rasporedi igračke tako da prva bude lutka, drugi meda, treći kamiončić itd. Postavi štapić
između pete i šeste igračke." Postavljaju se pitanja:Ko se nalazi na prvom mestu? Na kom je
mestu meda? itd. Uparivanje dva skupa predmeta postavljenih u jedan red,u redu se nalaze plave
i crvene čaše. Deci se upućuju pitanja: "Na kom su mestu plave čaše? Na kom su mestu crvene
čaše? Čega ima više?" itd. Bojenje figura različitim bojama-boji se peti krug crvenom bojom,
šesti zelenom itd. Redosled dece vaspitač poređa decu u jednu liniju, a deca govore na kojem su
mestu: .Prvi/prva, drugi/druga.." Kako bi deca bolje shvatila vezu između osnovnog i rednog
broja, mogu se koristiti sledeće vežbe: Posmatramo crtež na kojem su različito obojeni žetoni i
vodimo razgovor: Koliko je krugova na crtežu?" (Odgovor na pitanje: Koliko?" uvek je
jednoznačan jer daje kvantitativnu karakteristiku skupa čije ele- mente brojimo.) .Koji je krug
prvi?" [Pošto se brojanje može početi od bilo kog kruga, svaki krug može biti prvi.) Koji je krug
četvrti po redu?" [Može biti plavi, žuti, zeleni ili crveni. Odgovore proveravamo različitim
redosledom brojanja.) Koji krug može biti četvrti ako je prvi krug zeleni, a drugi žuti?" (Plavi ili
crveni.) Brojevni niz do 10 razvija se neposrednim upoređivanjem dva susedna broja, Koriste se
očigledna sredstva, pri čemu se upoređuju dva skupa elemenata, od kojih jedan skup ima jedan
element više nego drugi. Na primer, uporebuje se pet modela krugova sa šest modela kvadrata:
Zaključuje se da je krugova manje od kvadrata. Krugova ima pet, a kva- drata je šest. Dakle, broj
5 je manji od broja 6. Kvadrata ima više. Dakle, broj 6 je veći od broja 5. Ovakav eksperiment
treba sprovesti s različitim elementima skupova, što he doprineti shvatanju da re- lacije 5 < 6 i 6
> 5 važe uvek. U takvim vežbama dete razvija i pojmove za jedan više i za jedan manje. Pogodne
vežbe su, na primer, da se od dece traži da donesu jednu krušku više nego Mara itd. U vežbama
se međusobno upoređuju i tri susedna broja. Utvrđuje se da je 3 < 4 i 4 > 3, 4 < 5, to jest da jedan
isti broj [broj 4] može biti i veći i manji od nekog broja. Veoma pogodna sredstva za razvijanje
pojma brojevnog niza jesu stalci s vertikalnim štapićima na koje se nižu koturovi. Tu se vidi
serijacija skupova po broju elemenata, kao i inkluzivnost članova niza (svaki nov član niza
dobija se od prethodnog dodavanjem po jednog elementa). Na ovakvim serijama skupova deca
mogu da rade različite vežbe: Neki članovi serije mogu se pokvariti" [nekom članu se doda, a od
nekog se oduzme element), a deca popravljaju seriju; ako neki član serije nedostaje, deca ga
ponovo formiraju; diskutuje se o rasporedu brojeva: o tome koji je broj iza kojeg, koji su brojevi
veći od 5, koji su između brojeva 3 i 6, koji su manji od 3, koliko ima brojeva do 4 kada se gleda
sleva, a kolika kada se gleda zdesna; posmatra se niz i brojevi se redom izgovaraju: Jedan, dva..
Isto se može uraditi kada se dati niz brojeva posmatra od najvećeg do najmanjeg i brojanjem
unazad. Dodavanje i oduzimanje po jedan takođe utvrđuje razvijanje brojevnog niza: Polazi se
od jednog predmeta, dodaje se jedan i deca zaključuju da ih je sada dva, dodaje se još jedan i
deca zaključuju da ih je tri itd, sve do 10. Ova vežba izvodi se i sa oduzimanjem po jednog
predmeta. Na kraju deca uvežbavaju da određuju mesto broja u nizu bez oslanjanja na očigledni
materijal: Deca broje do 5 16, 7...), određuju ispred kog je broja broj 8, posle kog broja je broj 7,
koji je broj za 1 veći od 6, koji je za 1 manji od 6, navo- de tri broja koja dolaze posle 5,
određuju koji se broj nalazi između 4 i 6 itd. Deca u ovom uzrastu u bloku brojeva do 5 mogu da
vide strukturu nekog brga preko dva manja broja (kao zbir dva broja]: broj 2 kao 1 i 1: 3 kao 1 i
2 i kao 2 i 1: 4 kao 3 i 1, kao 2 i 2, 1 i 3; 5 kao 4 i 1, kao 3 i 2, 2 i z. Ti4. Razvijanje tih pojmova
može da teče na razne načine. Bitno je da dete uoči broj elemenata posmatranog skupa, a potom
da nnjihov broj vidi i kao zbir druga dva broja. Na primer, ako želimo da deca shvate da je broj 3
sastavljen od brojeva 1 i 2, odnosno od 2 i 1, možemo izvesti tri dečaka-dva stoje, a jedan sedi.
Deca će tako broj 3 videti kao 2 i 1. Dalje, ako sedne još jedan dečak, deca će 3 videti kao 1 i 2.
Zadaci mogu biti i drugačiji od datih, a pogodni su i za razvijanje kombinatornog mišljenja: Dete
ima četiri bombone i želi da ih podeli s drugom. To može da uradi na sledeće načine: (1, 3), (2,
2), (3, 1). Složeniji zadatak jeste da vaspitač pokaže pet žetona na gomili, zatim da uzme žetone
u obe ruke tako da deca ne vide kako ih je rasporedio, pa da ona pogađaju koliko ih je u jednoj
ruci, a koliko u drugoj. Pogodne su i brojevne slike na kojima deca mogu uočiti strukturu svakog
broja: dva da vide kao 1 i 1, tri kao 2 i 1, 1 i 2 itd.