Vucena Vozila Prilagodjena Skripta

ЖЕЛЕЗНИЧКА ТЕХНИЧКА
ШКОЛА Београд
ВУЧЕНА ВОЗИЛА
Александра Ђукановић дипл.маш.инж.

Contents
I УВОД ................................................................................................................................................................... 5
1. Историјат развоја железничких возила ............................................................................. 5
2. Ширина колосека ............................................................................................................................ 5
II САСТАВ ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ВОЗИЛА ..................................................................................................... 5
III ЕКСПЛОАТАЦИОНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВУЧЕНИХ ВОЗИЛА ............................................ 7
1. Оптерећење по осовини .............................................................................................................. 7
2. Оптерећење кола по дужном метру ...................................................................................... 7
3. Категоризација пруга ................................................................................................................... 7
4. Габарити и врсте габарита железничких возила ......................................................... 8
IV ПОДЕЛА ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ВОЗИЛА ............................................................................................... 10
V ВРСТЕ И ОЗНАЧАВАЊЕ ПУТНИЧКИХ КОЛА ............................................................................. 11
1. Словне и бројчане ознаке кола ............................................................................................. 11
2. Опис појединих типова путничких кола ......................................................................... 12
VI ВРСТЕ И ОЗНАЧАВАЊЕ ТЕРЕТНИХ КОЛА ................................................................................ 13
1. Словне и бројчане ознаке кола ............................................................................................. 13
2. Опис појединих типова теретних кола ............................................................................ 13
VII КАРАКТЕРИСТИКЕ КОЛА ................................................................................................................ 19
1. Конструкционе и експлоатационе карактеристике теретних кола ............... 19
2. Конструкционе и експлоатационе карактеристике путничких кола ............ 21
ГЛАВНИ ПОДСКЛОПОВИ КОЛА ........................................................................................................... 21
VIII ТРЧЕЋИ СТРОЈ – ПОДЕЛА И ДЕЛОВИ ...................................................................................... 21
1. Осовински склоп ........................................................................................................................... 21
1.1. Осовина ......................................................................................................................................... 22
1.2. Точак ............................................................................................................................................... 23
2. Осовинско лежиште.................................................................................................................... 25
2.1. Клизна лежишта ...................................................................................................................... 25
2.2. Котрљајућа лежишта ............................................................................................................. 26
3. Еластични елементи (огибљење) ....................................................................................... 27
3.1. Гибњеви ........................................................................................................................................ 27
3.2. Завојне цилиндричне опруге ............................................................................................ 28
3.3. Гумене опруге ............................................................................................................................ 29
3.4. Пнеуматски амортизери ...................................................................................................... 29
4. Везни елементи ............................................................................................................................. 30
5. Вођење осовинског склопа ..................................................................................................... 30
6. Једноосовински трчећи строј ................................................................................................ 30
VII ОБРТНА ПОСТОЉА .............................................................................................................................. 32
1. Обртна постоља теретних кола............................................................................................ 34
1.1. Обртно постоље UIC 401 ..................................................................................................... 34
1.2. Обртно постоље Y25Cs .......................................................................................................... 35
2. Обртна постоља путничких кола ........................................................................................ 37
2.1. Елементи огибљења обртних постоља путничких кола ................................... 37
2.2. Обртно постоље Герлиц (Görlitz) .................................................................................... 38
2.3. Обртно постоље Вегман (Wegmann) – Гоша ............................................................. 39
2.4. Обртно постоље Минден-Дајц 52 (Гоша 100) .......................................................... 40
VIII ПОСТОЉЕ КОЛА .................................................................................................................................. 41
1. Улога и значај ................................................................................................................................. 41
2. Постоља путничких кола ......................................................................................................... 41
3. Постоља теретних кола ............................................................................................................ 42
IX САНДУК КОЛА.......................................................................................................................................... 43
1. Улога и значај сандука кола ................................................................................................... 43
2. Сандук путничких кола ............................................................................................................ 43
3. Сандук теретних кола ................................................................................................................ 45
X ГЛАВНИ УРЕЂАЈИ ПУТНИЧКИХ И ТЕРЕТНИХ КОЛА............................................................ 46
1. Тегљенички уређаји ................................................................................................................... 46
1.1. Тегљеник ......................................................................................................................................... 46
1.2. Куке тегљеника ........................................................................................................................... 47
1.3. Квачило ............................................................................................................................................ 47
1.3.1. Полуаутоматско квачило.................................................................................................... 48
1.3.2. Аутоматска квачила .............................................................................................................. 48
2. Oдбојнички уређај ....................................................................................................................... 50
2.1. Задатак и врсте одбојника ................................................................................................. 50
X ПОМОЋНИ УРЕЂАЈИ ПУТНИЧКИХ И ТЕРЕТНИХ КОЛА ...................................................... 53
1. Уређаји за грејање ....................................................................................................................... 53
1.2. Парно грејање ............................................................................................................................ 53
1.3. Грејање топлом водом .......................................................................................................... 54
1.4. Грејање топлим ваздухом ................................................................................................... 55
1.5. Статичка ветрила „Кук – Кук“........................................................................................... 55
1.6. Електрично грејање кола .................................................................................................... 56
2. Електрично осветљење кола ................................................................................................. 57
3. Санитарни уређаји....................................................................................................................... 58
XI ОБЕЛЕЖАВАЊЕ И НАТПИСИ НА КОЛИМА .............................................................................. 58
1. Словне и бројчане ознаке путничких кола .................................................................... 58
2. Словне и бројчане ознаке теретних кола ....................................................................... 60
XII ОДРЖАВАЊЕ ПУТНИЧКИХ И ТЕРЕТНИХ КОЛА .................................................................. 61
1. Задатак и основна начела одржавања кола .................................................................. 61
2. Врсте и дефиниције мера одржавања ............................................................................... 62
3. Рокови и циклуси одржавања ............................................................................................... 63
Вучена возила
I УВОД
1. Историјат развоја железничких возила
Железничка возила су возила која се крећу по железничкој прузи.

Пројектована су да вуку или их вуку друга вучна возила (у ову врсту возила не
спада трамвај). Железничка возила намењена су превозу путника, роба (терета)
или за потребе железнице. Ова возила се обично повезују у ланац више вучених
возила. Тада ту групу називамо воз.
Још у XVI веку коришћена су кола која се крећу
по прузи за транспорт руде у рудницима. Прве
металне шине направљене су у XVIII веку, а
проналаском парне машине и парне локомотиве
почетком XIX века почиње развој железничког
саобраћаја и железничких возил
2. Ширина колосека
Данас у свету постоји око 50 различитих ширина колосека, а њих око 20

служи за јавни железнички саобраћај.
Ширина колосека мери се као растојање између
унутрашњих глава шина нормално на пругу.
У Србији се користи пруга нормалног колосека
ширине 1435mm1, а разликујемо још пруге уског
колосека и пруге широког колосека (>1435 mm).
Према ширини колосека прилагођени су сви остали параметри
инфраструктуре железнице.
II САСТАВ ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ВОЗИЛА
Развојем железниког саобраћаја развијала су се и различита железничка

возила. Без обзира на намену возила сва имају главне конструкционе групе и
главне уређаје чије се конструкције разликују у зависности од врсте возила, али
су им намене и улоге исте за сва железничка возила. Конструкционе групе
означавају се са две цифре.
1Ова мера везана је за прве пруге када су кола вукла два коња па је растојање између точкова било довољно да стану две
просечне коњске задњице.
А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 5

Главне конструкционе групе су:
 Трчећи строј (02)2 је део кола који омогућава принудно кретање кола по
шинама. Он остварује везу између постоља (или рама обртног постоља)
и шина. Уколико дужина и тежина кола не захтевају више од три
осовинска склопа, онда се на њих уграђује једноосовински трчећи срој.
Уколико дужина и тежина кола захтевају више од три осовинска склопа
уграђује се обртно постоље (04) које има исти задатак као трчећи строј.
 Постоље (03) је основни носећи део кола. Над њим се врши надградња
осталог дела сандука кола. За њега се, са доње стране, причвршћује
опрема (помоћни уређаји, део кочнице и сл.), а са чеоне стране се
уграђују тегљенички и одбојнички уређаји или аутоматско квачило.
 Сандук кола (20) служи за смештај путника или терета и осигурава
њихову безбедност приликом вожње.
Главни уређаји су:
 Тегљенички уређаји (05) чији је задатак да повеже кола у воз и да
прими и пренесе вучну силу.
 Одбојнички уређаји (06) који ублажује негативно дејство уздужних
притисних сила које се јављају при кретању кола, приликом ранжирања
и нежељених судара.
 Уређаји за кочење регулишу брзину, заустављање композиције и
обезбеђују возило од самопокретања.
Помоћни уређаји (28) код путничких кола повећавају комфор. Свака

путничка кола морају имати (осим климатизације): уређаје за снабдевање кола
електричном енергијом, осветљење, грејање, вентилацију, санитарне уређаје и
климатизацију. Код теретних кола помоћни уређаји углавном повећавају или
омогућавају сигурност терета током транспорта као и утовар и истовар.
2 Конструкциона група

III ЕКСПЛОАТАЦИОНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ВУЧЕНИХ
ВОЗИЛА
1. Оптерећење по осовини
Оптерећење по осовини рачуна се као количник укупне масе кола и товара
подељене на број осовина.
Путничка кола имају носивост 16 и 18 тона по осовини, а теретна 18, 20 и
22,5 тоне по осовини.
Према објави UIC 700 све железничке управе се обавезују да изврше
груписање својих пруга према дозвољеном осовинском притиску у три групе.
Зависно од врсте, међународне пруге морају поднети најмање 200 kN, а
регионалне и локалне 160 kN, док нове пруге морају поднети најмање 250 kN.
2. Оптерећење кола по дужном метру

Овај показатељ служи за правилно искоришћење товарења теретних кола а
на основу стања пруга. Добија се када се збир сопствене тежине кола и граничне
масе товара подели са дужином кола.
3. Категоризација пруга
Међународна железничка унија (UIC) je

објавом UIC-700 обавезала све железничке управе
да категоришу своје пруге према техничком стању
пруга и прописаном возном парку који може
саобраћати на тим пругама. Категоризација пруга
односи се на отворену пругу и главне колосеке у
станици са придодајућим скретницама.
Железничке управе обавезне су да разврстају
своје пруге или одсеке пруга у категорије
приказане табелом 1.

4. Габарити3 и врсте габарита железничких возила

Ширина колосека диктира мере попречног пресека кола. Постоје тачно
утврђене мере које се не смеју прекорачити приликом градње железничких кола
односно возила са основним захтевом да кола не смеју доћи у додир са објектима
поред пруге ни у стању мировања ни током кретања.
Разликују се следећи габарити:
 габарите пруга, тзв. слободни профил, и
 габарите возила, тзв. профил возила.
Слободни профил је ограничени простор у попречном пресеку управном

на осу колосека у који не смеју да се постављају и да у њега задиру објекти,
опрема и сл. На нашим пругама разликују се слободни профил за
неелектрифициране и електрифициране пруге, јер се на електрифицираним
пругама мора обезбедити још и слободан простор за пантограф електровучног
возила у подигнутом положају.
Слободни профил се повремено контролише на свим пругама у
експлоатацији, као и после извођења радова током којих је дошло до промене
геометријских карактеристика трасе. Стална контрола слободног профила врши
се на местима где се изводе радови на прузи или поред ње, на местима где је
пруга угрожена елементарним непогодама, померањем терена.
3 Габарит је максимална димензија тела – у овом случају максимална висина и ширина кола

Профил возила је ограничени простор у попречном пресеку управном на осу
колосека који не сме прелазити железничко возило ниједним својим делом, било
да је празно или натоварено.
Утврђивањем јединственог товарног профила омогућено је коришћење
теретних и путничких кола разних железница у међународном саобраћају на
пругама чланицама Међународне железничке уније.
Димензије натоварених отворених и плато-теретних кола контролишу се у
појединим станицама (веће утоварне станице, гранични прелази и сл.).
Слободни профил је већи од профила возила. Простор (зазор) између
слободног профила и профила возила постоји због компензације могућих
померања возила у експлоатацији.
Статички профил железничких возила (зове се и товарни профил) – утврђује
се према најнеповољнијем положају возила у стању мировања и у односу на њега
се контролишу димензије товара на отвореним и плато колима.
Кинематски профил железничких возила – утврђује се према слободном

простору највећег броја пруга, са објектима и постројењима, на којима се
саобраћај обавља највећим брзинама, и узима у обзир сва померања возила при
кретању.
Габарити се такође могу поделити и на међународне и државне, при чему
међународни товарни профили имају најстрожије граничне мере. Свака држава
има свој унутрашњи габарит који зависи од пружних објеката (тунела,
надвожњака итд.). У многим правилницима, приручницима и упутствима могу се
наћи ови габарити или, како се још називају, профили. У Правилнику 95 о
товарењу кола могу се наћи унутрашњи габарити сваке железничке управе.

IV ПОДЕЛА ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ВОЗИЛА
Према Правилнику 241 Железница Србије, железничка возила нормалног

колосека подељена су на Вучна возила Вучена возила Возила за железничке
сврхе.
Табела 2. Подела железничких возила
A. Вучна возила Б. Вучена возила В. Возила за железничке

сврхе
1. Локомотиве 1. Путничка возила:
- електро - кола са седиштима 1., 2. 1. Кола за испитивања:
- дизел и мешовито 1. и 2. разреда - вучних возила
- парне - кола за спавање - контактног вода
- кола са лежајевима (кушет) - колосека
2. Моторни возови - кола за ручавање - мостова
- електро - кола са бифеом - кочница
- дизел - поштанска кола - остала кола за
- службена кола (пртљажна) испитивања
- салонска кола 2. Кола за железничке
- инспекцијска кола сврхе
- кола помоћног воза
- специјална кола
- кола за санитетске
- санитетска кола
потребе
2. Теретна кола:
- кола за становање
- затворена кола (серија G, H, I, радника
Т) - кола за транспорт матер.
- отворена кола (серије Е) и опреме за изградњу и
- плато-кола (серије К, R, L, S) одржавање пруге и
- специјална кола (серија F, U, Z) пружних постројења
3. Посебне намене: - остала кола за
- кола за грејање воза железничке сврхе
- са парним котлом 3. Возила за изградњу и
- са генератором паре. одржавање пруге и
пружних постројења
- пружна колица.
- моторне дрезине са и без
приколица
- моторна возила за
механизован рад на
колосеку
- општа пружна возила
4. Специјална возила за
железничке сврхе:
- снежна гртала и ралице
- дизалице
- остала специјална возила
за железничке сврхе.

Према броју осовина железничка возила могу бити са две, три, четири, шест
или више осовина
V ВРСТЕ И ОЗНАЧАВАЊЕ ПУТНИЧКИХ КОЛА

Под појмом „путничка кола“ подразумевају се кола чија је намена превоз
путника.
1. Словне и бројчане ознаке кола
Железничке управе су се договориле да изврше јединствено обележавање

ради лакшег коришћења кола у међународном саобраћају.
Бројчане ознаке се састоје од дванаест цифара, груписане у пет група.
1 - режим размене
2 - уврстилац (власниккола)
3 - експлоатационе карактеристике
4 - редни број у серији
5 - контролни број
Пета цифра у индивидуалном броју, тј. прва у трећој групи која означава
експлоатационе карактеристике путничких кола, означава серију кола.

2. Опис појединих типова путничких кола
Према објави UIC 567, унифицирана су три типа путничких кола: „Х“, „Y“ и
„Z“. Шематски приказ типова путничких кола приказан је на следећим сликама:

Кола за спавање имају кабине са два или 3 лежаја према потреби, док кола
са лежајевима имају одељке са 6 лежајева када ноћу саобраћају а у току дана
сматрају се као свака путничка кола 2. разреда.
Кола ресторан служе да би путник у току путовања могао да се освежи
неким напитком или да нешто поједе. Постоје разне комбинације као што је
половина кола бифе а друга половина са седиштима за путнике, или пак одељак
за припремање хране и већи део кола трпезарија.
Службена (пртљажна) кола имају одељак за смештај службених лица кроз
који се може проћи из суседних кола и ходником поред већег дела за смештај
пртљага у наредна кола (слика).
Поштанска кола су приватног власништва (ПТТ), али их је ЖС уврстила у
свој возни парк, те је у саобраћајном погледу она одговорна за њихову
исправност. Служе за превоз поштанских пошиљки.
Кола за превоз аутомобила уврштавају се у путничке возове, те се због тога
сматрају путничким колима.
Инспекцијска кола служе за превоз инспекција које требају да раде на
терену.
VI ВРСТЕ И ОЗНАЧАВАЊЕ ТЕРЕТНИХ КОЛА

1. Словне и бројчане ознаке кола
Теретна кола, као и путничка, морају бити обележена потребним натписима

ради лакшег и тачног идентификовања.
Нумеричко обележавање
састоји се од укупно 12 цифара,
по следећем распореду:
Пета цифра представља
серију кола.
2. Опис појединих типова теретних кола
Отворена теретна кола намењена су за превоз терета које није потребно

заштитити од атмосферских утицаја, за разлику од затворених теретних кола.
Плато кола намењена су за превоз комадног терета, а специјална кола та посебне
врсте терета.

Врсте и словне ознаке теретних кола приказане су на следећој шеми:
Обична отворена кола кола серије Е (5)4 имају странице висине 80-180 cm
за превоз робе у расутом стању свих гранулација, као и у комадима, које не треба
штитити од атмосферских утицаја за време транспорта (руда, угаљ, шљунак,
метални и други отпаци, необрађено или полуобрађено дрво, трупци, целулозно
дрво, даске, производи металне и машинске индустрије и сл.).
Ова кола могу бити 2ос или
4ос и имају двоја или троја
бочних врата. Утовар и истовар
се врши кроз врата или одозго.
Код неких отворених кола са
стране постоје ушице, па се терет
може заштитити покривачима.
Конструкција свих обичних
отворених кола је веома слична.
Отворена кола специјалног типа F (6) служе за превоз камена - туцаника,

руде и сл. Називају се још самоистресачима, јер се истоварају путем гравитације
отварањем преклопних врата која се налазе на бочним странама кола. Такође,
код неких кола постоје левкови кроз које се врши истовар робе, а путем
механизма за отварање и затварање отвора може се вршити дозирање у вреће,
елеваторе или на друга места. Клапне за истовар могу да се отварају и затварају
ручно, пнеуматски или у комбинацији са платформе на челу кола. Утовар се врши
кроз горњи отвор сандука кола.
4 У загради је пета цифра у броју кола за наведени тип кола

Обична затворена кола G кола (1) у железничком возном парку су

најуниверзалнија кола која служе за превоз комадне робе, разних других
материјала и животиња који морају бити заштићени од атмосферског утицаја.
Због различитих намена имају многобројна конструктивна решења са
различитим дужинама,
носивостима, брзинама
трчања, положајима врата,
бројем и положајем отвора
за проветравање и сл. Праве
се као 2ос или 4ос.
Затворена кола специјалног типа кола Н (2) такође превозе робу која мора
бити заштићена од атмосферских утицаја. За разлику од типа G, бочне странице
се читавом дужином могу отворити, немају отворе за проветравање, роба се
може учврстити и, најважније, њихов превоз се може вршити трајектима, јер
имају притврдну кочницу. Могу бити и са два пода (нивоа) за превоз ситне стоке
и других малих животиња. Због овакве конструкције, није потребна утоварна
рампа у висини пода кола, јер виљушкар може да приступи утоварном простору
са висине колосека, без уласка у сама кола. Унутар ових кола постоје
хоризонталне или вертикалне преграде, које служе за фиксирање терета против
померања док на крајевима се додају ваздушни јастуци.

Кола хладњаче кола I (8) намењена су за превоз кварљиве робе (свеже
месо, воће, поврће и сл.) која треба да се транспортује под одређеном
температуром. За утовар и истовар робе служе бочна врата која се херметички
затварају. На чеоним странама испод крова налази се по један отвор за смештај
леда у ледару, а на дну цев за одводњавање приликом топљења леда. Код ове
серије треба разликовати следећа кола:
• изотермичка кола, која имају двоструке зидове између којих је смештена
изолирајућа маса. На тај начин изолује се утицај спољње температуре (мраза или
жеге) на температуру у колима, која остаје стално иста. Ова кола немају никакве
уређаје за вештачко расхлађивање;
• расхладна кола, имају двоструке изолирајуће зидове и ледењаке
(резервоаре са ледом), помоћу којих се расхлађују кола;
• кола за дубоко замрзавање, која имају изолирајуће зидове и расхладне
уређаје за стварање ниских температура у колима и одржавање пошиљака у
замрзнутом стању. Ова кола немају ледењаке;
• топлотна кола, која имају посебне уређаје за загревање унутра- шњости
кола при превозу одређених врста пошиљака за које је нужна, нарочито зими,
виша температура у колима од спољашње.
Сл. 16. Различите конструкције кола хладњача серије I
Плато двоосовинска кола К кола (3) са ступцима или ниским страницама

служе за транспорт предмета већих димензија који се учвршћују на под. Користе
се за нарочите пошиљке и као штитна кола. Њима се превозе и контејнери, а
плато кола са страницама намењена су за превоз песка, шљунка, туцаника, руда
итд. где истовар није механизован.

Плато кола специјалног типа са независним осовинама L кола (4)

намењена су за превоз аутомобила. Могу бити 2ос, 3ос и 4ос. Састављена су од две
јединице са горњом и доњом платформом за товар. Рампа са чеоне стране горње
платформе спушта се косо до висине друге преко које се товаре горње платформе
читаве композиције. Након обављеног утовара платформа се поново поставља у
водораван положај. На плaтформама постоје вођице за аутомобилске точкове, а
на њима уређаји за фиксирање аутомобила. Ова кола су грађена за саобраћај у
теретном и путничком транспорту, а опремљена су свим уређајима за путнички
саобраћај, због чега се често сврставају у путничка кола.
Сл. 18. Плато кола специјалног типа серије L

Плато кола са обртним постољима R кола (3) служе за транспорт робе у
већим комадима или веће тежине као што су: металуршки, шумски, папирни
производи, сено,
слама у балама, плоче,
камен, грађевинске
машине, сандуци,
чамци, контејнери и
сл. Могу бити
снабдевена ступцима
или уређајима за
причвршћивање
контејнера.
Сл. 19. Четвороосовинска плато кола серије R

Плато кола са обртним постољима специјалног типа S кола (4) служе за
транспорт терета већих тежина (котурови лимова, тежа друмска возила,
контејнери). За утовар имају уграђен хидраулички уређај за спуштање пода ради
лакшег утовара. Обртна постоља имају 4, 6 или више осовина. Ова серија кола
потпада под стратешке резерве државе, односно служи за превоз војно –
техничких средстава. Још једну специфичност кола серије Ѕ чине железничка
теретна кола за превоз комплетних друмских теретних возила и седластих
полуприколица – серије Saadkms (Ro – La вагони).
Кола са кровом који се отвара Т кола (0) слична су обичним затвореним

колима. На бочним странама имају по једна врата, а кров се отвара на страну по
читавој дужини кола помоћу механизма који је смештен на челу кола. Утовар и
истовар се може
вршити одозго када је
кров отворен, што је
велика предност,
нарочито када се то
обавља краном.
Постоји више
конструкција и
подсерија.
Кола цистерне Z кола (7) опремљена су челичним судом за превоз течних
или гасовитих производа. Утовар се врши преко поклопца одозго. Истовар се
врши бочно преко вентила који се налази испод суда. Неки судови у својој
унутрашњости имају грејна тела, док су неки пластифицирани, у зависности од
врсте робе која се транспортује. Са чеоне стране се налазе степенице помоћу
којих се може попети до горњег поклопца кад кола нису на електрификованом
колосеку или када је напон
искључен. Кола цистерне
могу бити са 2, 3, 4, 6 или
више осовина.

Специјална U кола (9) служе првенствено за превоз цемента, мада се могу
користити и за превоз других материјала у праху или зрну до 5 mm пречника.
Зависно од конструкције, на колима има 1 до 4 резервоара, у које се товари
материјал кроз отворе на горњем делу. Када на колима има више резервоара, у
сваком се може превозити други материјал. Истовар се врши преко цеви помоћу
компримованог ваздуха, те осим на прикључку ваздуха и прикључку за истовар,
резервоари требају бити херметички затворени. Количина и време пражњења
зависе од даљине и висине на коју се празни, притиска и количине ваздуха, а при
нормалним условима празни се 4 до 5 m3 у минуту.
VII КАРАКТЕРИСТИКЕ КОЛА

1. Конструкционе и експлоатационе карактеристике теретних кола
Конструкционе карактеристике теретних кола су:

- дужина кола - добија се мерењем од једног до другог чела кола преко
несабијених одбојника. Овај податак је битан ради добијања оптерећења кола по
дужном метру. Изражава се у метрима и десетим деловима метра.
- дужина постоља кола - добија се мерењем преко спољних површина чеоних
греда постоља кола и изражава се у милиметрима.
- размак осовина - добија се мерењем одстојања два осовинска склопа код
двоосовинских кола или одстојања два осовинска склопа у једном обртном
постољу. Изражава се у метрима и десетим деловима метра и битан је код
одређивања допуштене брзине трчања кола.

Експлоатационе карактеристике теретних кола су:
- корисна дужина пода кола - добија се мерењем унутрашњих чеоних страна
сандука кола. Ова мера је потребна како би се знало која дужина терета може да
се постави на под кола. Изражава се у метрима и десетим деловима метра.
- корисна површина пода кола или товарена површина кола - добија се
множењем корисне дужине пода кола са корисном ширином пода кола. Изражава
се у квадратним метрима.
- корисна запремина кола (товарна запремина кола) - добија се када се
корисна површина пода кола помножи са корисном висином кола.
- сопствена тежина кола - добија се мерењем ненатоварених кола са свим
припадајућим алатом и прибором и изражава се у тонама.
- товарна тежина (носивост кола) – тежина граничног товара који се сме
натоварити на дотична кола. Изражава се у тонама и десетим деловима и мора
бити позната још приликом градње кола.
- однос сопствене и товарне тежине кола је карактеристика која говори о
квалитету кола. Обично креће у границама од 0,4 до 0,32.
- граница товарења представља максималну (граничну) вредност терета
израженој у тонама којом се теретна кола могу оптеретити у одређеним
условима експлоатације кола. Од свих могућих граничних вредности терета за
различите услове и врсте шина, може се сачинити таблица товарења. Граничне
вредности и таблица товарења даје се уз све врсте кола једног возног парка,
заједно са осталим важним карактеристикама кола.
Битне карактеристике кола уносе се у табелу као што је на пример табела за кола
серије G.

2. Конструкционе и експлоатационе карактеристике путничких кола
Дефиниције за дужину кола, дужину сандука (постоља) кола и размак

осовина путничких кола исте су као код теретних кола. Осим тих показатеља, за
путничка кола дефинишу се још:
- тежина кола по једном путнику – добија се када се сопствена тежина кола
подели са бројем седишта и изражава се у килограмима.
- највећа дозвољена брзина – брзина за коју су кола грађена, а изражава се у
километрима на час (km/h).
- мирноћа хода кола – карактеристика која говори о томе како се кола понашају
током трчања.
- удобност (комфор) говори о томе шта је све пружено у колима у погледу
удобности на пример удобност приликом седења, комодитет, осветљење,
узимајући у обзир и ноћне лампе, видљивост кроз прозоре, одељак за умивање,
као и санитарни чвори, електрични прикључци за бријање, естетско решењ
унутрашњости кола, грејање, проветравање и климатизација и слично.
ГЛАВНИ ПОДСКЛОПОВИ КОЛА

Као што је већ наведено, главни подсклопови кола су трчећи строј код
двоосовинских кола, односно обртно постоље код четвороосовинских, те
постоље кола и сандук.
VIII ТРЧЕЋИ СТРОЈ – ПОДЕЛА И ДЕЛОВИ
Трчећи строј је најважнији и у безбедносном смислу најодговорнији

подсклоп кола. Представља везу постоља кола и шина и најоптерећенији је део
кола. Чине га осовински склоп (један или више), осовинска лежишта, елементи за
вођење осовинског склопа, елементи за везу осовинског склопа и постоља,
еластични елементи (огибљење) и елементи система за кочење.
1. Осовински склоп
Осовински склоп је машински склоп који се састоји из осовине и два точка.

Точкови су чврсто навучени на осовину и окрећу се заједно са њом. Од
осовинског склопа највише зависи безбедност саобраћаја. Задатак му је да
оствари контакт између сандука кола са постољем и шина и да управља
кретањем кола. Прима вертикалне силе (од масе сандука, терета и делова
осовинског склопа и од неравнина на точку и шинама) и хоризонталне силе (од
сила кретања и кочења). Ако кола имају диск кочнице, два или три диска се
налазе на осовини у простору између точкова. На крајевима осовине налазе се
осовинска лежишта.

1.1. Осовина
Осовина је машински елемент цилиндричног дугуљастог облика

променљивог попречног пресека. Задатак јој је да носи точкове и дискове, који су
чврсто навучени на њу и окрећу се заједно с њом.
Осовина (слика 26.) се састоји из:
1 - рукаваца
2 - седишта за точкове и дискове.
3 - тела
На крајевима осовина налазе се рукавци на које се намештају лежишта, као

обртни ослонци осовинског склопа. Рукавци и седишта за точкове и дискове су
делови осовине који се посебно квалитетно обрађују, за разлику од тела, које се
не мора обрадити квалитетно.
Осовине се израђују са рукавцима за клизна лежишта и са рукавцима за
котрљајне лежишта.

1.2. Точак
Точак има цилиндрични плочасти облик, са посебно профилисаним ободима,

којима се наслања и котрља по шини. Делови точка су главчина, тело точка и
газећа површина точка (сл. 28.).
Главчина је средишњи део точка који се
навлачи на седиште осовине.
Обод точка је периферни део којим се точак
креће по шини. Обод точка може бити изведен у
облику посебног прстенастог дела (обруча) који
се пресовањем навлачи на тело точка, и такав
точак се зове уобручени, или изједна са телом
точка, и такав точак се зове моноблок.
Газећа површина је део обода точка, који лежи на шини. Она има посебан
сложени профилисани облик, који се током рада оштећује услед трења са шинама
и кочним папучама. Од исправности ове површине веома зависи правилност
котрљања точка по шини, нарочито при већим брзинама кретања. Зато се ова
површина мора стално контролисати иповремено обрађивати.
Тело точка је са посебно изведеним таласастим површинама у облику слова
S. Овакав облик тела повећава површину хлађења и еластичност.
Точак се израђује од челика ковањем, ваљањем и резањем. На осовину се
навлачи пресовањем у хладном стању са контролисаном силом навлачења. Током
рада точак је изложен динамичким силама разних праваца и трењу. Трење
доводи до трошења материјала, а код газеће површине захтева и додатну обраду,
што смањује димензије точка, и кад се достигну граничне мере, мора се точак
заменити.
Моноблок точак је точак израђен из једног дела ваљањем челика у топлом
стању и има много предности у односу на точак с обручем,
због чега се све више примењује, посебно на возилима за
велике брзине. Сигурнији су у експлоатацији, јер нема
опасности од пуцања и спадања обруча, могу се знатно
више трошити и лакши су од точкова с обручем, па су и
возила лакша. Међутим, њихова примена је скупља јер се
након истрошења мора мењати цео точак.
На колску осовину (3) се навлачи помоћу пресе, а
скида довођењем уља из хидрауличке пресе под високим
притиском (око 1000 бара) између додирних површина
осовине и тела точка преко одговарајућег прикључка (2)
на точку.

Точкови с обручем састоје се од тела точка (1),

обруча (4) и сигурносног прстена (3). Обруч се на тело
точка навлачи након што се претходно загреје на
температуру 250-300оС, а након тога се хлађењем
између обруча и тела точка ствара чврсти спој који
осигурава сигуран рад точка током експлоатације.
Точкови се на осовину навлаче на исти начин као што
се то чини код точкова без обруча. При дужем кочењу
обруч се загрева, што може довести до слабљења споја с
телом точка, а да би се спречило спадање обруча с тела
точка уграђује се сигурносни прстен. Основна предност
точова са обручом огледа се у могућности замене само
обруча точка након истрошења, чиме се штеди у материјалу и трошковима
одржавања.
Током времена користило се више врста точкова с обручем, као што су:
звездасти точкови - први точак на који је навучен обруч и данас се могу
видети само код парних локомотива и старијих кола.
лаки челични точкови - употребљавају се код возила код којих се жели
смањити сопствена тежина (лака моторна возила и њихове приколице) како би
могла да се експлоатишу и на колосецима код којих је дозвољени осовински
притисак мали.
мањи и мали точкови - уграђују се код возила код којих се жели смањити
висина ради уклапања у габаритне мере уграђују се мањи точкови чији пречници
у кругу котрљања износе око 800 mm, па и мање. Употребом тањих обруча на
оваквим точковима може се постићи још веће смањење висине возила. Век
трајања обруча, као и осовинског лежишта је мањи него код нормалног
осовинског склопа.
точкови померљиви на осовини – на местима где са широког колосека
треба прећи на нормални и обрнуто, а ради лакшег даљег одвијања саобраћаја
постоје различита решења. Код путничких кола путници или прелазе из једног у
други воз или се врши замена осовинских склопова или обртних постоља, што се
обавља веома брзо (15- ак минута). Међутим, код теретних кола овај проблем је
компликованији, како због разноврсности товара, јер поједине материје нису
погодне за претовар, тако и због количине и димензија. Као најбоље решење овог
проблема показало се најбољим примена померљивих точкова на осовини.
Померање точкова се врши помоћу тзв. навоза, на којем точкови својим венцима
наилазе на олучасте шине код којих се ширина мења. Услед дејства аксијалних
сила на точкове долази до померања точкова на потребан међусобни размак.

2. Осовинско лежиште
Осовинско лежиште је одговоран машински склоп чији је задатак да преноси

оптерећења са сандука кола на осовински склоп. Лежиште се монтира на
осовински рукавац, а чине га лежај са кућиштем и елементима за осигурање и
везу. Лежај одваја обртно кретање осовине од осталих елемената склопа, а
налази се у кућишту. Задатак кућишта је да штити елементе лежишта од
прљавштине и влаге, да обезбеди заптивање и правилно подмазивање лежаја, да
ограничава попречна и уздужна померања осовинског склопа, да посредством
везе са постољем кола прими сав терет и пренесе га на осовински склоп.
Разликују се клизна и котрљајућа лежишта, зависно од типа лежаја у њима.
2.1. Клизна лежишта
Клизна лежишта су старије решење, и имају клизни лежај, као основни део.
Подмазују се уљем, које се налази у посуди на дну кућишта (уљаница). У посуди
се налази јастуче за подмазивање које је стално наслоњено на рукавац осовине са
доње стране. Јастуче је натопљено уљем, а уз рукавац га држи притиснут посебан
опружни систем. Са задње стране кућишта налази се филцана заптивка
(прахобран), а са предње, испод поклопца, одговарајућа заптивка. На поклопцу се
налази отвор за наливање и контролу нивоа уља. Са горње стране кућишта
налази се отвор за уметање чепа гибња.

2.2. Котрљајућа лежишта
Котрљајућа лежишта имају једноредни или дворедни лежај са котрљајућим

телима (цилиндрични или конични ваљчићи, бурићи). Подмазују се мастима,
којима је испуњен слободан простор у кућишту. Унутрашњи прстен лежаја је
чврсто навучен на рукавац осовине са њом се окреће. Спољашњи прстен је чврсто
усађен у кућиште лежишта. Лежајеви су осигурани од спадања плочицом која се
завртњима причвршћује за чеону површину рукавца, или посебном навртком
која се наврће на навојни завршетак рукавца. Са задње стране лежиште је
заптивено лавиринтским заптивачем, а са предње има заптивку испод поклопца.
Са горње стране кућиште има отвор за чеп гибња.
Котрљајући лежај се састоји из унутрашњег прстена,

који је чврсто навучен на рукавац осовине и са њим се
окреће; спољашњег прстена, који је чврсто усађен у
кућиште и мирује; једног или два реда котрљајућих
елемената. Спољашњи прстен има жљеб са унутрашње
стране по којем се крећу котрљајући елементи, који су
опет, кавезастом конструкцијом везани у целину.
Kод савремених типова железничких возила користе се искључиво

котрљајни лежајеви, дефинисани и стандардизовани од стране UIC, док се клизни
лежајеви могу срести само код старијих возила која се мање користе у
комерцијалном железничком саобраћају.

3. Еластични елементи (огибљење)
Еластични елементи повезују осовински склоп са надоградњом, а имају

задатак да пренесу на постоље кола све силе и моменте који се појављују између
точкова и шина, уз што веће ублажавање ударних оптерећења, као и да обезбеде
стабилност возила, посебно при кретању у кривинама. Огибљење осовинског
склопа зовемо још и примарно огибљење.
Изводе се као лиснате, спиралне или торзионе опруге, гумено или гумено-
метални еластични елементи.
3.1. Гибњеви
Гибњеви се праве од више челичних листова спојених опасачем. Пригушење

осцилација и вибрација остварује се трењем између листова. Листови су
осигурани од растурања клином. Крајеви горњег листа су савијени у окца
(ушице) у које се стављају сворњаци за везу са постољем. Опасач са доње стране
има чеп који улази у одговарајући отвор на кућишту осовинског лежишта.
По конструкцији гибњеви могу бити трапезни и параболични.
а) трапезни гибањ - има листове једнаке дебљине и ширине, а различите

дужине. Горњи лист је главни и најдужи, а сваки следећи лист је краћи од свог
горњег листа. Сви листови су у додиру целом својом дужином и стално су
оптерећени. Крајеви листова изведени су у облику трапеза.

б) Параболични гибањ – Листови су једнаке дужине, али се дебљина листа

мења по закону параболе – најдебњи су на месту највећег оптеререћења –
односно у средини. Помоћни лист је оптерећен при максималном товару.
Параболични гибањ је поузданији у раду од трапезног, али је и скупљи.
3.2. Завојне цилиндричне опруге
Завојне цилиндричне опруге су у потпуности

истиснуле из употребе гибњеве како код путничких
тако и код теретних кола. Предности завојних опруга
у односу на лиснате су мања тежина, дужи век
трајања, одсуство трења, једноставнија конструкција,
мања цена, лака уградња и једноставније одржавање.
Завојне опруге се израђују од челичне жице

кружног, квадратног, правоугаоног или елипсастог
пресека истог квалитета као и гибњеви и најчешће се
користе као основни еластични ослонац. Када морају
да носе већи терет, онда се примењују двоструке или
троструке завојне опруге које се смештају једна у
другу. Завојне опруге немају пригушење сопствених
осцилација, због чега се уз сваку групу завојних
опруга морају примењивати пригушивачи осцилација
(амортизери). Такође, завојне опруге могу да примају
силе искључиво у аксијалном правцу због чега се не користе за примање бочних и
уздужних оптерећења. Због тога конструкције са спиралним опругама увек
садрже уздужне и попречне упорне споне које се једним крајем везују за доњи
ослонац опруге а другим делом за каросерију. На тај начин упорне полуге примају
на себе уздужна и попречна оптерећења, док спиралне опруге примају
вертикална оптерећења.

3.3. Гумене опруге
Гума поседује добре карактеристике пригушивања осцилација и вибрација,

малу тежину, једноставну конструкцију и прихватљив век трајања. Израђују се
често у комбинацији са пластичним и металним чаурама и користе се за
еластично спајање металних елемената система
ослањања. Осим тога су и одлични звучни изолатори.
Да би се повећала носивост између гуме се
постављају метални лимови. Еластични елементи од
термопластичних еластомера се такође израђују као
пакети еластомерских прстенова и прстенова од
лима.
3.4. Пнеуматски амортизери
Готово сва вучена возила, посебно путничка имају пнеуматске амортизере у

систему огибљења.
Ваздушни јастуци или душеци и могу
бити из 1, 2 или више обручева, а могу бити и
издуженог облика подешени према облику
колевке, чиме се побољшава мирноћа хода
кола. Дакле, гумени јастуци су уствари утегнуте
хармонике од гуме са унакрст убаченом
тканином и улошцима. Пречник јастука обично износи од 400- 600 mm. Између
свака два обруча уграђен је прстенасти појас од челика одређеног пречника.
Гумени мех има и са горње и са доње стране заптивач као челично дно са
залепљеним обручом.
Предност оваквог система огибљења је у томе што им се особине не мењају
било код празних или товарених кола. Осим тога, могу се једноставно
конструктивно извести да висина одбојника и подова кола остане константна,
упркос промењљивом оптерећењу кола.

4. Везни елементи
Везни елементи (вешалице) су механички делови који служе за остваривање

везе огибљења осовине са надоградњом. Њихова конструкција зависи од врсте
примењеног огибљења и намене кола. Преко њих се оптерећење са постоља
преноси на огибљење, затим лежишта и коначно на осовинске склопове.
Код једноосовинског трчећег строја користи се вешање састављено од

гибањског потпорња, вешајне карике (двоструке или продужене) и елемената за
спајање и осигурање (сворњак са навојем, осигурач, расцепка..).
5. Вођење осовинског склопа
Треба да омогући ограничен ход осовинског склопа у вертикалној равни и

ограничи померање осовинског склопа у хоризонталној равни. Вођење може
бити круто или зглобно. Конструкционо решење зависи од намене кола. Код
једноосовинског трчећег строја примењено је круто вођење осовинског склопа.
6. Једноосовински трчећи строј
Једноосовински трчећи строј састоји се од осовинског склопа са лежиштем,

огибљењем, везних елемената и елемената за вођење.
На крајевима осовине осовинског склопа налазе се осовинска лежишта. На
кућиште лежишта са горње стране наслања се гибањ. Крајеви гибња су
сворњацима5 спојени са карикама вешалица. Вешалице су на другом крају, такође
сворњацима, повезане са потпорњима који су заварени за доњу страну постоља
кола.
5 Сворњак је машински елемент за спајање

1 – постоље кола
2 – вешалице
3 – носач кочне папуче
4 – кочна папуча
5 – осовински склоп
6 – осовинско лежиште
7 – распињача
(спрежница)
8 – веза уземљења
9 – клизач вођице
10 – вођица
11 – гибањ
12 – потпорањ.
Са доње стране постоља налазе се вођице са клизачима. Вођице омогућавају

извесно померање осовине напред-назад (пресек В-В) што је важно за
савладавање кривина. На вођицама се у зони кућишта лежишта налазе клизачи
који су стално подмазани, како би се смањило трење при додиру кућишта и
вођица. Спрежница држи вођице на једнаком размаку, како се не би размакнуле
или разметнуле и кућиште лежишта прошло кроз њих или при подизању кола не
би дошло до испадања осовинског склопа. На пресеку А-А приказан је положај
појединих елемената овог склопа у односу на точак. На погледу Х види се веза
вођица и постоља кола.

VII ОБРТНА ПОСТОЉА

Повећање носивости кола постиже се уградњом додатних осовинских
склопова. Како кола са четири једноосовинска склопа не би могла да се уписују у
кривне, прибегло се спајању два или више осовинских склопова заједничким
рамом у једну целину – обртно постоље.
Обртна постоља имају исти задатак као и једноосовински трчећи строј. У
општем случају састоје се из рама,
попречног носача или колевке (у
зависности од конструкције),
осовинских склопова, лежишта,
примарног и секундарног огибљења,
система амортизације, кочног
полужја и других елемената.
Осовински склоп се преко
примарног огибљења везује за рам
обртног постоља, а рам се за
постоље кола везује најчешће
посредством обртне шоље смештене
у центру рама на посебном носачу -
колевци.
Назив обртно постоље
потиче управо од обртне
шоље чија конструкција
омогућава независно
уписивање у кривину
обртног постоља и
постоља кола.
Оваква конструкција
довела је не само до
повећања носивости, већ и
до лакшег уписивања кола
у кривне, повећања дужине кола, као и брзине и удобности.
Рам обртног постоља је заварени решеткасти носач састављен од уздужних

и попречних носача (обично U и I профила), служи за ношење осталих делова.
Може бити отворене конструкције (у облику слова Н) или затворене
конструкције.

Готово сва обртна постоља, изузев неких за теретна кола, имају такозване
колевке.
Колевке су врста попречних носача – греда, на које се преноси сав терет од
сандука кола. Колевка је преко секундарног огибљења везана за рам обртног
постоља штојој омогућава поред вертикалног осциловања и извесну слободу у
кретању у уздужом правцу. Тако се постиже да кола са што мање удара пролазе
кривине.
Кочно полужје је систем полуга који преноси команде од кочних елемената
на кочне папуче на точку или диску.
Обртна шоља се састоји из два дела. Један (горњи) део се причвршћује за
главни попречни носач сандука кола, а други (доњи) лежи на средини колевке
обртног постоља. Када се спусте кола на обртна постоља онда делови шоље леже
један у другом. Кроз њих пролази сворњак који их повезује и око којег се
релативно обрћу један у односу на други. На тај начин се постиже да се сандук
кола обрће у односу на обртно постоље у хоризонталној равни.

Пошто се сандук кола при кретању њише у разним правцима и има

тенденцију бочног нагињања у кривинама, поред обртних шоља, са обе стране се
уграђују тзв. бочни клизачи. Израђује се по пар са сваке стране. Има обртних
постоља без обртних шоља, код којих сандук кола лежи само на бочним
клизачима веома велике површине. Таква обртна постоља имају на средини
колевке и рама само гумирани централни сворњак.
Задатак огибљења је да пригуши осцилације, вибрације и ударе. Осим
лиснатих и завојних опруга, за пригушивање осцилација, вибрација удара и боље
вођење осовинских склопова у кривинама и при великим брзинама, као и
пригушивања померања сандука у разним правцима користе се амортизери који
се израђују на принципу трења или као хидраулични.
1. Обртна постоља теретних кола
Обртна постоља теретних кола су једноставних конструкција са акцентом на

великој носивости. UIC је унифицирао типове обртних постоља теретних кола.
1.1. Обртно постоље UIC 401
У периоду од 1960. до 1969. године на теретна кола уграђивана су обртна

постоља са гибњевима. Највише уграђених обртних постоља је типа:
 UIC-DB, на колима серије Fals и Gas, и
 UIC-401, на колима серије Rs (произведених у Пољској).
Ослањање постоља кола на рам обртног постоља врши се преко централно
постављене обртне шоље. Обртна шоља подмазује се уљем. Бочни клизачи су
фиксни и причвршћени на рам.

1.2. Обртно постоље Y25Cs
Обртно постоље Y25 је унифицирано француско обртно постоље. Оно се код

нас уграђује код новијих теретних кола. Омогућавају брзине кретања теретних
вагона при осовинском притиску од 20 t до 120 km/h. Осовински притисак које
могу да поднесу износи и до 25 тона. Израђују се од стандардних ливених или
варених делова, што смањује њихову цену.
Рам обртног постоља израђен је међусобно заварених челичних профила. На
средини главног попречног носача рама обртног постоља уграђена је и за њега
заварена доња обртна шоља. Рам обртног постоља ослања се на по два пара
завојних опруга уграђених на сваком кућишту осовинског лежишта.

Огибљење је двостепено. У првом степену оптерећена је само спољашња

опруга, а у другом степену оптерећена је и унутрашња опруга. Тако је нпр. код
кола укупне масе од 20 t оптерећена спољашња опруга, а код кола укупне масе од
25 t оптерећене су и спољашња и унутрашња опруга. Како завојне опруге немају
сопствено пригушење уграђен је фрикциони амортизер француске конструкције,
типа Леноар.
Вођење осовинског лежишта врши се помоћу клизница израђених од

челичног лива и заварених за доњу површину спољашњих уздужних носача рама
обртног постоља. Вођење у уздужном правцу је круто јер нема зазора између
кућишта и клизница, док је у попречном могуће мало померање.
Ослањање постоља кола на обртно постоље остварено је преко обртне шоље
(од челичног лива). Веза између постоља кола и обртног постоља остварена је
помоћу одговарајућег сворњака обртне шоље. Доња обртна шоља има
самоподмазујући неметални уметак, смештеним у њено одговарајуће лоптасто
удубљење. Када се, услед хабања током рада стањи, уметак се замењује новим.
Век трајања добро израђеног и уграђеног уметка износи око 6 година, али може
да пукне при судару, одбацивању кола и сл.
Лево и десно од доње обртне шоље постављени су, на главни попречни носач
рама обртног постоља, огибљени бочни клизачи са уграђеним неметалним
самоподмазујућим уметком. Намена бочних клизача је да побољшају стабилност
кретања празних кола. Огибљење бочних клизача остварено је помоћу две
симетрично постављене завојне опруге у склопу клизача.

2. Обртна постоља путничких кола
Поред основних задатака које морају да испуне обртна постоља на вученим

возилима, обртна постоља путничких кола морају да задовоље и у погледу веће
брзине и бољег комфора путника што се углавном постиже применом
различитих система огибљења.
2.1. Елементи огибљења обртних постоља путничких кола
Огибљење осовинског склопа (примарно огибљење) најчешће се изводи

цилиндричним завојним опругама, а огибљење колевке изводи се
завојнимопругама, гуменим амортизерима и хидрауличним (ваздушним)
амортизерима.
Сл. 53. Примарно огибљење
Сл. 54. Секундарно огибљење

Сл. 55. Обртно постоље са колевком од лиснатих гибњева и обртна шоља
Пригушивачи вибрација (амортизери) спречавају прекомерно кретање

делова у обртном постољу, као и постоља између сандука возила.
Сл. 56. Пригушивачи вибрација (амортизери)
2.2. Обртно постоље Герлиц (Görlitz)
Обртно постоље типа "Герлиц", немачке конструкције, је било веома робусно

и уграђивало се на путничка кола велике сопствене масе (преко 42 t). Развијено је
неколико варијанти овог постоља, у основи су се разликовале по маси (од
7500 kg и веће) и размаку између осовина (од 3000 до 3600 mm).
Модификовано постоље типа "Герлиц", предвиђено за брзине до 120 km/h, у
периоду од 1960. до 1963. године уграђивано је и на наша путничка кола типа X.
Огибљење се састоји од примарног (осовинско огибљење) и секундарног
огибљења (огибљење колевке). Примарно огибљење је двостепено и састоји се од
завојних опруга и гибњева. Пригушивање осцилација врше гибњеви силама
трења између листова.
У претходних 30-так година настало је још неколико типова герлиц обртних
постоља са новијим системима огибљења, која омогућавају и брзине кретања
возила преко 200 km/h, а и даље се развијају.

2.3. Обртно постоље Вегман (Wegmann) – Гоша
Фабрика вагона "ГОША" – Смедеревска Паланка, производила је, почевши од

1964. године, путничка кола типа Y сопствене конструкције, са обртним
постољима типа ГОША (ГОША 8, ГОША 9, ГОША 15, ГОША 23, ГОША 24 итд.),
израђеним према конструкционој концепцији немачке фирме "Вегман". Ова
обртна постоља намењена су за путничка кола типа Y, масе по осовини од 16 t, за
брзине до 160 km/h.
Старија обртна постоља (ГОША 8, ГОША 9, ГОША 15 и ГОША 22) имају
класичну кочницу са папучама које делују на површину котрљања точка.
Новија обртна постоља (ГОША 23 и ГОША 31) имају диск-кочницу.
Kарактеристично је по томе што нема обртну шољу, али зато има велике
бочне клизаче на којима
лежи надоградња кола.
Лако га је препознати јер
је једино обртно постоље
које изнад рама постоља
има четири водоравно
постављене спиралне
опруге, по две са сваке
бочне стране.
У средини колевке је отвор кроз који пролази централни сворњак,

причвршћен на главном попречном носачу.
Осовинско (примарно) огибљење чине двоструке (спољашња и унутрашња)
цилиндричне завојне опруге. За секундарно огибљење примењене су двоструке
опруге, од којих је спољашња челична, завојна, а унутрашња гумена, и
хидраулични амортизери, вертикални и хоризонтални.
Као извор електричне енергије на старијим обртним постољима
примењивао се генератор једносмерне струје напона 24 V и снаге 4,5 KW,
погоњен од осовине преко мултипликатора, док се код новијих обртних постоља
(ГОША 23 и ГОША 31) примењује алтернатор снаге 7,2 KW.
2.4. Обртно постоље Минден-Дајц 52 (Гоша 100)
Намењено је за путничка кола типа Z, масе по осовини од 16 t, за брзине до

160 km/h (без електромагнетне шинске кочнице), за брзине до 200 km/h (са
уграђеном електромагнетном шинском кочницом), а техничке карактеристике
омогућавају кретање брзинама и до 250 km/h без опасности од исклизнућа.
Рам обртног постоља је облика слова "H". Оваквим обликом рама смањује се
дужина обртног постоља, па је самим тим потребан мали простор за његову
уградњу испод сандука кола. Сви носачи од којих је израђен рам су шупљи,
правоугаоног или квадратног попречног пресека.
Сандук кола ослања се на колевку преко бочних клизача на колевци,
израђених од тефлона малог коефицијента трења. Подужне и попречне силе
преносе се преко централног сворњака, причвршћеног на главном попречном
носачу. Осовински склопови су са моноблок точковима и са напресованим
кочним дисковима.
И примарно и секундарно огибљење чине двоструке (спољашња и
унутрашња) цилиндричне завојне опруге и хидраулични амортизери. Поред тога,
уграђени су и додатни еластични елементи гума-метал, који служе и за
пригушење буке.

VIII ПОСТОЉЕ КОЛА

1. Улога и значај
Постоље кола је главни носећи део кола. Над њим се врши надоградња
сандука, испод њега се везује опрема, а са чеоних страна носи тегљеничке и
одбојничке уређаје. Често се назива шасија кола. Постоља путничких кола су
међусобно слична по конструкцији, док се код теретних кола постоља међусобно
разликују у зависности од намене кола. Код кола код којих терет носи искључиво
постоље, оно се може сматрати као равна греда са два ослонца и два препуста,
оптерећена најчешће континуалним оптерећењем. Због тога мора да буде
довољно издржљиво, јер оно не прима само вертикалне силе од тежина него и
велике чеоне силе које се преносе преко одбојника на грудне греде, односно на
постоље.
Постоље је челични рам који повезује разне носаче у једну целину. Начин
повезивања зависи од намене, врсте кола и конструкције.
2. Постоља путничких кола
Постоље путничких кола сасоји се од два чеона и једног средишњег дела

међусобно електролучно заварених.
Чеони део је
прилагођен за уградњу
аутоматског квачила и за
уградњу степеница.
Израђује се од ваљаних
профила и водоравних и
вертикалних лимова.
Средишњи део чине
уздужни и попречни
носачи израђени од ваљаних профила. Размак попречних носача зависи од серије
кола,односно распоређени су испод преградних зидова одељака, односно испод
средине сваког одељка за путнике.
За подове путничких кола сада се примењује релативно лаган и танак
таласасти лим, који се заварује за носаче постоља. На тај начин он добро прихвата
подужне силе које долазе од одбојника.
При изради нових кола и при ревизијама, веома је важна контрола
унакрсних мера постоља.
Сва нова путничка и теретна кола израђују се у чеоном делу тако да могу да
приме уређај новог аутоматског квачила.

3. Постоља теретних кола
Носачи постоља израђују се од челичних профила или ваљаних челичних

лимова. Код плато кола већих носивости спољашњи уздужни носачи морају бити
веће дебљине или се постављају распињаче (решеткаста конструкција која
задржава носивост, а смањује сопствену масу носача). Чеони носачи (грудне
греде) су такође већих попречних пресека. Применом косника задржава се
носивост склопа, а смањује сопствена маса.

IX САНДУК КОЛА
1. Улога и значај сандука кола
Сандук кола представља елемент кола који је постављен на постоље кола и

служи за спречавање растурања и испадања терета из отворених теретних кола,
односно да заштити путнике и терет од атмосферских утицаја код путничких и
теретних затворених кола. Поред тога, у последње време граде се такве
конструкције путничких кола које могу да приме известан део терета на себе као
и да приме хоризонталне силе које се јављају у току саобраћаја. С обзиром на
различите улоге сандука путничких и теретних кола, њихове конструкције се
умногоме разликују.
2. Сандук путничких кола
Сандук путничких кола састоји се од костура колског сандука са спољашњом

оплатом, унутрашње облоге, спољашњих врата, прозора, степеница, рукохвата,
прелазница. Служи за смештај и заштиту путника и терета (поштанска и
пртљажна кола). У и на њега се уграђују различити уређаји којима се остварују
безбедност и комфор путника.
Костур колског сандука је носећа конструкција сандука која се све више
израђују од лаких метала. Сандук може бит самоносећи или слободноносећи.
Елементи сандука израђују се од профила и лимова спојених заваривањем.
Чеони део сандука мора бити конструисан тако да прими енергију судара и
заштити унутрашњост кола.
На једном колском сандуку путничких кола разликују се: кров, бочне стране,
чеоне стране и под, са свим додатним елементима.


3. Сандук теретних кола
Сандук теретних кола служи за смештај, заштиту и осигурање товара и

битно разликује од сандука путничких кола по облику. Облик и конструкција
сандука теретних кола зависе од њихове намене, односно типа кола.
Саставни делови могу бити: бочне и чеоне странице, под, кров, врата,
прозори, жалузине, отвори, поклопци, заклопци, стубови, итд.
Уколико сандук има странице онда се као и сандук путничких кола састоји
од костура колског сандука и оплате. Костур сандука је једна врста рама који се
састоји од стубова, венчаница, хоризонталних, попречних и подужних веза,
укрућења и кровних лукова. Склоп се повезује са оплатом у чврсту целину.
Отвори и врата на теретним колима који су такође део сандука кола, имају
различита решења у зависности од намене кола. Механизми за отварање врата и
приклопаца или нпр. крова су саставни делови сандука теретних кола.

X ГЛАВНИ УРЕЂАЈИ ПУТНИЧКИХ И ТЕРЕТНИХ КОЛА

Главним уређајима зовемо оне без којих
кола не могу да саобраћају. Сва новосаграђена
путничка и теретна кола која су намењена
јавном саобраћају, без обзира на намену и тип,
морају имати следећа три основна уређаја:
- тегљеничке уређаје,
- одбојничке уређаје и
- уређаје за кочење.
1. Тегљенички уређаји
Основни задатак сваког тегљеничког уређаја је да омогући међусобно

повезивање кола у воз (квачење) и да пренесе вучну силу и промене вучне силе
током вожње. Вучна сила је прилично велика те према прописима сви
тегљенички уређаји морају бити еластични (огибљени) и прописане
издржљивости како не би дошло до прекида везе између возила.
Еластичност ових уређаја остварује се уградњом опруга. Оптерећење уређаја
зависи од тежине воза и успона. Димензионисање тегљеничког уређаја врши се
на основу силе затезања F [𝑘𝑁].
Тегљенички уређаји се постављају у подужну осу кола и хоризонталну осу
оба одбојника. Према конструкцији деле се на чеоне и продужне, а према начину
квачења подељени су на ручна, полуаутоматска и аутоматска квачила.
Тегљенички уређај чине тегљеник и квачило.
1.1. Тегљеник

Тегљеник се састоји из куке, тегљенице са елеастичним елементом и осталих

елемената за везе и осигурање. Врста чеоног тегљеника зависи од опруге која је у
њему смештена.
Чеони тегљеник са пужастим опругама постављеним редно или паралелно
постављен је на већем броју наших теретних кола. Заузима велики простор у
постољу, има велику масу и не задовољава услове о заменљивости делова.
Чеони тегљеник са прстенастом опругом уграђен је код већине наших
теретних и путничких кола која имају простор за накнадну уградњу аутоматског
квачила. Овај тип опруге је осетљив на продор влаге и прљавштине, али је у раду
поуздан.
Чеони тегљеник са гуменим еластичним елементом има сличне особине као
и чеони тегљеник са еластичним елементом од термопластичних елестомера:
једноставне су конструкције, имају дуг век трајања и не изискују посебно
одржавање.
1.2. Куке тегљеника
Куке се израђују од челика

ковањем у калупима одређених
димензија. Ако носе ознаку „U“
замењиве су.
Кука мора да издржи силу
затезања од најмање 1000kN. Може се
померати у хоризонталној равни по
вођицама израђеним од неметалног
самоподмазујућег уметка, а вертикално
померање ограничено је
граничницима.
1.3. Квачило
Квачило је склоп који повезује два суседна возила. Главни делови су стремен,
вретено, навртка уз стремен, вешалица и ручица. Спајање са суседним возилом
врши се убацивањем предњег дела стремена у чељусти куке тегљеника суседног
возила. После спајања, вретено се окреће ручицом све док се одбојници не
додирну. За квачење користи само квачило са једних кола, док неупотребљено
квачило мора да буде окачено о свој носач, како се за време кретања возила не би
слободно клатило и тако довело до оштећења.

1.3.1. Полуаутоматско квачило
Ово квачило се аутоматски квачи са квачилом са суседних кола (сударањем

кола), а ручно се раставља помоћу једне ручице са стране квачила. Раније се
користило на шинобусима док га није заменило аутоматско квачило. Положаји
процеса квачења и отквачивања приказан је на следећим скицама:
1.3.2. Аутоматска квачила
Аутоматска квачила морају да задовоље следеће услове:

Потпуно квачење два возила мора да се обави аутоматски и сигурно при
брзини налета од 1-15 km/h; појединачно расквачивање треба да је остварљиво
ручно са обе стране кола када су иста под извесном вучном силом; треба да су
димензионисана тако да приме вучну силу истезања од 1500 kN и силу притиска
2000 kN.

Преласком на аутоматско квачило омогућена вуча тежих возова. Такође,

постигнуте су следеће предности:
 квачење је аутоматско, па самим тим и много брже,
 време ранжирања је због тога краће,
 обрт кола је краћи,
 смањен је број извршилаца око ранжирања,
 неутралисана је опасност за раднике при ранжирању,
 већа је сигурност у саобраћају,
 могуће је превлачење много тежих возова,
 повећана је пропусна моћ пруга.
Аутоматска квачила која се најчешће користе су типа: Вилисон, SA-3 и
Уникуплер.
У последње време масовно се користе вишенаменска квачила (МФЦ), која

су „потпуно аутоматска“, као и електрички управљана квачила. Обе врсте све везе
између шинских возила (механичких, ваздушних кочница и електричних)
остварују без људске интервенције, за разлику од ранијих аутоматских квачила
која су управљана механичким путем.
Према стандардима, тегљенички уређаји који се уграђују у локомотиве, као

и у кола новије градње морају да буду димензионисани за 1000 kN, а квачила за
850 kN. Потребна издржљивост квачила је мања како би пре свега код њих дошло
до раскида, јер се може употребити квачило са других кола. У случају раскидања
тегљеника возило се не може даље користити.
2. Oдбојнички уређај
2.1. Задатак и врсте одбојника
Одбојнички уређаји имају задатак да ублаже ударне силе које настају при
кретању кола, ранжирању, одбацивању и сударима, као и да држе возила у возу
на одређеном безбедном растојању. Постоје различите врсте одбојника и они се
могу поделити у две основне групе и то према облику и према уграђеном
еластичном елементу.
Према облику деле се на одбојнике са корпом (старије конструкције, сада се
могу наћи још само код возила за железничке потребе) и чаурасте одбојнике.
Еластични систем може да буде механички (са пужастом или прстенастом
опругом), гумени (са гуменом или термопластичном опругом) или хидраулични
(хидродинамички и хидростатички).
Одбојнички уређаји по правилу се налазе на истој висини изнад горње ивице
шине (ГИШ), а тегљенички се налази на средини између одбојничких уређаја. По
два одбојника причвршћују се за чеони носач са по четири завртња Њихово
међусобно растојање код свих кола износи 1750 mm, а висина од ГИШ-а варира и
креће се од 940-1065 mm. У последње време одбојнички уређаји се израђују у
пару са аутоматским квачилом и у том случају на чеоним странама кола поставља
се по један одбојник-квачило.
Основни показатељ сваког одбојника је карактеристика огибљена одбојника
која представља зависност између силе која делује на одбојник и хода одбојника.
Код путничких кола одбојници треба да имају боље пригушне особине него код
теретних кола.
Чаурасти одбојник састоји се из сударне чауре са одбојничком плочом,
вођичне чауре, сабојног тучка, еластичног елемента и елемената за везу и
осигурање.
Одбојничка плоча је округлог облика, благо испупчена. Код неких типова
теретних кола одбојничка плоча може да буде и правоугаоног облика. Уколико
је сударна плоча округла, може да се окреће око подужне осе, али ако је
другачијег облика не сме да се окреће, и то се обезбеђује посебним граничницима
који се налазе између чаура.
Пужаста опруга има велику сопствену тежину што

ограничава њену примену.

Прстенаста опруга се састоји из више

спољашњих и унутрашњих прстенова који су у
додиру преко коничних површина. При дејству
силе додирне површине клизе једна по другој,
спољашњи прстен се шири, а унутрашњи
скупља. Ова опруга је поуздана у раду, али је
осетљива на продор влаге и прљавштине.
Гумену опругу одбојника чини 12 гумених прстенова међусобно раздвојених
лименим тањирима већег пречника. Гумена опруга као и опруга од
термопластичних еластомера не захтевају додатно одржавање.
Одбојници са пужастом опругом морају да издрже силу од 160 kN - 240 kN, са
прстенастом опругом од 320 kN - 350 kN, са гуменом опругом 215 kN. Овај
податак мора бити исписан на чаури одбојника.
Код теретних кола се користе одбојници великог капацитета (великог хода),

а са највећим ходом су хидростатички и хидродинамички одбојници.

Код хидродинамичког одбојника приликом дејства силе одбојничка плоча

потускује уље у комори III, калибрисана шипка отвара пролаз између комора III и
Iiпа уље из коморе II помера клип, а овај сабија ваздух и вража одбојничку плочу.
Приликом престанка дејства силе, ваздух почиње да се шири и обавља се обрнут
процес.

X ПОМОЋНИ УРЕЂАЈИ ПУТНИЧКИХ И ТЕРЕТНИХ КОЛА

Вучена возила имају још читав низ уређаја без којих кола могу али не смеју
да саобраћају као што су код путничких кола уређаји за грејање и климатизацију,
санитарни уређаји, вод за даљинско управљање и пренос информација, уређаји за
осветљење или код теретних кола уређаји за отварање врата, крова, осигурање
терета у транспорту итд.
1. Уређаји за грејање
Према прописима UIC-а и Упутству 256 ЖС, постројења и уређаји за грејање

гарнитура у возовима у међународном саобраћају морају бити исправни и
спремни за грејање у току целе године. У возовима који саобраћају на пругама ЖС
тај услов мора бити испуњен у периоду од 10. септембра до 15. маја, као и ван тог
периода ако је температура нижа од +12оС. Температура у одељцима мора да
обезбеди пријатан боравак путника и особља које борави у колима. Према
прописима UIC-a, сва кола почевши од 1.1.1971.године, морају бити опремљена
електричним системом за грејање, или пак комбинацијом електричног и парног
грејања. Поред ове две врсте грејања, у прошлости се користило и водено и
ваздушно грејање, а у последње време се користе и електрични клима уређаји.
1.2. Парно грејање
Готово сва наша старија путничка кола имају уграђено ово грејање, макар у
комбинацији са другим врстама грејања. Настало је још у време масовније
примене парних локомотива и задржало се и након тога. За парно грејање треба
да постоје следећи уређаји за производњу паре (генератор паре), спровођење
паре (главни вод паре, сабирни лонац, чеоне славине, полуспојке итд.) и грејна
тела у колима.
Парно грејање Фридман спада у циркулациона грејања ниског притиска.
У систему грејања остварује се кружни ток паре и воде. Централна ручица за
подешавање налази се у средини ходника и уграђена је на бочној страници. Њоме
се управља одвајачем кондензата. Подешена је за три положаја: 1-1/2-1. Ако
ручица стоји у положају „0“, грејање није укључено, у положају „1/2“ омогућено је
грејање одељака ид ругих просторија прикључених на напојни вод, а у положају
„1“ укључено је грејање целих кола.

1.3. Грејање топлом водом
Ова грејања се изводе посебно за свака кола и независна су од топлотног

извора за грејање воза, као што је то био случај за парно грејање воза које је
имало посебна кола за грејање воза.
Водено грејање Хагенук. Комплетан уређај овог грејања смештен је у

средини кола, испод постоља, а састоји се од котла и покретног дела са
гориоником. Вода се може загревати помоћу електричне енергије, паром или
лож-уљем, па кола са овим системом могу да се уврштавају у све возове. Загрејана
вода циркулише помоћу циркулационе пумпе. Уграђивано је у кола за спавање
наших железница. Може се користити и за загревање воде за умиваонике па може
радити и у летњем периоду.

1.4. Грејање топлим ваздухом
На путничким колима произведеним после 1976 године примењеивано је

грејање топлим ваздухом. Код кола са пролазом по средини примењује се
једноканално грејање, а код кола са одељцима примењује се двоканално грејање
топлим ваздухом. Овај систем грејања може се користити и за проветравање
кола.
Постројење за грејање чине уређај за снабдевање лектричном енергијом,
приклопац за свеж оптицајни ваздух, агрегат за обраду ваздуха, канали за
развођење, уређај за регулацију и уређај за управљање.
Код грејања са топлим оптицајним

ваздухом комора за загревање ваздуха,
филтер и вентилатор налазе се испод
кола. Свеж ваздух пролази кроз
филтере, прелази преко грејача па се
кроз канал грејања раводи по колима.
Оптицајни ваздух се користи при
релативно ниским спољашњим
темепературама и приликом
предгревања кола.
Регулисање загрејаности одељка може сам путник да врши преко термостата

кога може да постави у било који поло- жај између „Хладно“ и „Топло“. Пре
почетка грејања прекидач, односно бирач напона мора да се постави у
одговарајући положај.
Разводна табла грјања налази се у орману еленктичних командих,
управљачких и сигналних уређаја.
Поред овог система ваздушног грејања, користе се и различити системи за
аутоматско грејање и проветравање.
1.5. Статичка ветрила „Кук – Кук“
Статичка ветрила причвршћена су на

крову, по једно изнад средине сваког одељка.
Статичко ветрило исисава ваздух из одељка
али само онолико колико ваздуха дотекне у
одељак.

1.6. Електрично грејање кола
Према прописима UIC-a кола за међународни саобраћај морају имати

вишенапонско грејање како са наизменичном тако и једносмерном струјом, због
чега кола морају бити снабдевена ручним или аутоматским прекидачем -
бирачем напона. Електрична енергија за грејање добија се из контактне мреже
преко пантографа локомотиве. Из трансформатора машиновођа може да грубо
регулише грејање воза у зависности од спољашње температуре. Преко про-
водног кабла испод локомотиве, спојница и кабла испод кола електрична
енергија долази у струјна кола грејних тела (грејалица) одељака, ходника и
тоалета.
Електрична струја високог напона пролази кроз главни пролазни вод. На

крајевима кола налазе се спојне справе односно утикач са каблом, разводна
кутија, прикључна кутија и прихватна кутија.
Уређаји за превезивање (главни прекидач и главни осигурач) смештени су у
сандуке испод постоља кола.
У одељцима , ходницима, улазиштима и тоалетима и умиваоницима налазе
се грејна тела различитих снага (1000w, 666W, 333W).

2. Електрично осветљење кола
Осветљење кола изведено је помоћу електричне енергије, а потрошачи

(сијалице) електричну енергију добијају из батерија и електричног генератора,
те је независно од система за снабдевање из локомотиве.
Генератор се налази испод кола и покреће га осовина преко каишника. Док
воз стоји или када је брзина кретања кола мања односно када је напон
генератора нижи од 24 V, систем електричног осветљења енергију добија из
акумулаторских батерија. Ради регулисања напона и пребацивања извора
напајања уграђен је регулатор, који има следеће задатке да:
- склопком остварује везу између батерије и инсталације светљења и при
напону генератора од 24 V ову везу прекида, а остварује везу генератор-
осветљење,
- одржава сталан напон осветљења и
- омогући пуњење батерија.
Када генератор даје електричну енергију треба да је упаљена црвена
сијалица изнад ходничких врата при кретању воза. Ако то није случај кондуктер
треба да главни прекидач постави у положај „1/2“. Регулатора има више врста, а
према њиховим именима назива се и осветљење кола. На разводној табли кола
налазе се осигурачи и главни прекидач са положајима „0“, L „1/2“ и „1“.
Према условима UIC-а у сва RIC кола уграђује се флуоресцентно осве- тљење
наизменичне струје напона 220 V. Једносмерна струја напона 220 V из батерија
трансформише се помоћу турбо претварача у струју напона 24 V наизменичне
струје, а затим се преко трансформатора напон подиже на напон потребан за рад
осветљења од 220 V, 50 Hz.
Поред овог осветљења у одељцима постоје изнад сваког седишта мале
светиљке за читање када је велико светло одељка угашено.
Такође, у тоалетима постоје прикључци за апарат за бријање, а уколико је
тоалет заузет укључена је жута или црвена светиљка изнад ходничких врата.
Свака кола опремљена су главним уређајем за укључивање и искључивање
светлећих тела. Кола грађена после 1976. Год опремљена су уређајем за даљинско
управљање осветљењем целог воза.

3. Санитарни уређаји
Путничка кола имају најмање један тоалет. Снабдевање водом врши се из

резервоара смештених у поткровљу изнад WC - а. Умиваоници се снабдевају из
мањих резервоара који могу бити снабдевени грејачима. За пуњење резервоара
предвиђени су наглавци у дољем појасу постоља кола.
Сва кола грађена после 1996. године морају имати затворен тоалетни систем
код којег се итпаци из WC шоље сакупљају у затворени резервоар уграђен испод
постоља. Уградном овог система спречено је прљање колосека, возила и околине.
XI ОБЕЛЕЖАВАЊЕ И НАТПИСИ НА КОЛИМА

С обзиром на намену и врсту, кола се разврставају на серије и подсерије, а за
њихово означавање користе се словне и бројчане ознаке. Серије представљају
врсту и тип кола и означавају се великим словима латинице. Подсерије
представљају разлике (одступања) од редовних кола исте серије у погледу
извесних карактеристика или уграђених уређаја, с обзиром на њихово
коришћење, а исписују се малим словима латинице.
Разне железничке управе различито су обележавале исте серије и подсерије
кола. То је изазвало проблеме у међународном саобраћају. Да би се решили ти
проблеми, Међународна железничка унија је оформила коми- сију са задатком да
изради упутства за јединствено обележавање кола свих управа чланица UIC-a
што је обелодањено у Објави број 438 од 1.7.1964. године. Према тој објави,
тадашња Заједница ЈЖ је донела упутства број 96 и 96а о преобележавању
теретног и путничког возног парка ЈЖ.
Према наведеним упутствима и Објави UIC-а, сва кола морају бити обележена
словним и бројчаним ознакама, на основу којих се могу брзо и тачно распознати.
Бројчане ознаке састоје се од 12 цифара, које дају ближе информације о
карактеристикама кола и начину њихове употребе. Испису- ју се у групама као
обележја, на бочним странама и подужним носачима кола. Поред тога, путничка
кола морају да имају и натписе и ознаке у уну- трашњости кола. Облик и
величина слова и бројева прописани су стан- дардом СЖС V0.007 и V0.008.
1. Словне и бројчане ознаке путничких кола
Стандардом СРПС V0.008, чији је део усклађен са Објавом UIC-а број 580
одређени су врста, облик, димензије, значење и распоред свих спољашњих и
унутрашњих натписа и ознака за све уређаје на путничким колима. У
унутрашњости кола ознаке и натписи распоређени су у одељцима, ходницима, на
разводној табли итд. Како је велики број натписа и ознака на путничким колима,
то их овде нећемо све проучавати, него само научити принцип означавања

помоћу слова и бројки.
Сл. 88. Дванаестоцифарни број кола

Свако возило има свој јединствен број, који се мења само уколико је нека од
његових карактеристика промењена, односно уколико је возило модификовано.
Табела 5 Бројеви кола
Јединствени број кола даје ближе податке везане за:

1) интероперабилност;
2) државу где је возило регистровано;
3) имаоца возила;
4) техничке карактеристике возила.
Прорачунавање контролног броја изводи се на следећи начин:
1) бројеви у парним положајима у односу на основни број, бројећи здесна,
узимају се у сопственој вредности;
2) бројеви у непарним положајима у односу на основни број, бројећи здесна,
множе се са два;
3) утврђује се збир цифара на парним положајима и свих цифара које чине
производе добијене на непарним положајима;
4) на збир из тачке 3. додаје се допуна која је потребна да би се тај збир
довео до пуне десетице - та допуна представља контролни број;
5) у случају да је збир из тачке 3. пуна десетица, онда је контролни број 0.

ПРИМЕР:
Нека је основни број 3 3 8 4 4 7 9 6 1 0 0
Фактор множења 21212121212
6 3 16 4 8 7 186 2 0 0
Збир: 6 + 3 + 1 + 6 + 4 + 8 + 7 + 1 + 8 + 6 + 2 + 0 + 0 = 52
Број јединица овог збира је 2. Допуна до пуне десетице је 8 и то је контролни
број.
Основни број, дакле, постаје јединствени број 33 84 44796 100-8.
2. Словне и бројчане ознаке теретних кола
Према одредбама правилника RIV и објавама UIC-а број 437 и 438, као и
према српском стандарду СРПС, сва теретна кола ЖС морају имати прописане
натписе и ознаке.
Ознака за идентификацију теретних кола састоји се из 4 дела:

- идентификација режима размене којем кола подлежу у међународ- ном
саобраћају;
- ознака железнице којој кола припадају или која је иста уврстила, ако се
ради о колима корисника превоза;
- експлоатационе карактеристике и
- број кола у серији.
Потпуном нумеричком обележавању одређеном за електронску обраду
података у вези проблема теретних кола додаје се једна контролна цифра.
Нумеричко обележавање састоји се од укупно 12 цифара, по следећем
распореду:
2 цифре за режим размене,
2 цифре за железницу сопственицу, односно железницу уврстиоца,
7 цифара (3+4) за податке о експлоатационим карактеристикама те- ретних
кола и њиховог броја у серији
1 цифра за контролу индивидуалног броја.
Како је и овде велики број словних и бројчаних ознака, њихов пре- глед се
може проучити у наведеним упутствима.

XII ОДРЖАВАЊЕ ПУТНИЧКИХ И ТЕРЕТНИХ КОЛА

1. Задатак и основна начела одржавања кола
У току експлоатације вучених возила њихови делови се хабају. Делови који се

троше преко одређених граница смањују способност возила за рад и могу да
проузрокују веће или мање кварове и да доведу у питање економичност и
сигурност возила. Да би се отклониле све неправилности у раду, возила се
повремено повлаче из саобраћаја, прегледају и оправљају. Врсте, рокови и обим
радова на одржавању вучних и вучених возила, као и возила за железничке сврхе
регулисан је Правилницима ЖС број 241 и 268. Према тим правилницима,
задатак одржавања је да железничка возила буду у исправном стању за сигуран,
уредан и економичан рад у експлоатацији. Одржавање има превентивни
карактер, при чему се радови одржавања унапред предвиђају у оквиру
периодичних контролних прегледа и редовних поправака. Учесталост ових
прегледа и поправака се одређује експериментално у зависности од времена које
је возило провело у експлоатацији, броја пређених километара возила или неког
другог прикладног критеријума. Редовно одржавање допуњује се извршењем
ванредних поправака када се за то укаже потреба.
Одржавање железничких возила, зависно од значаја и обима, врши се у
ремонтним радионицама, радионицама депоа, колским радионицама,
жељезничким станицама и градилиштима.
Основна начела при организацији одржавања жељезничких возила су:
- одредити врсту, учесталост и састав операција одржавања. Радови на
одржавању требају бити прилагођени стварним истрошењима и оштећењима
делова, склопова и агрегата возила;
- придржавати се прописаних рокова и обима радова за поједине врсте
редовног одржавања;
- гарантовати квалитет за извршене радове при одржавању возила;
- трошити минимум радног времена и материјала за извршење радова
одржавања;
- осигурати правовремено потребне резервне делове за замену истрошених,
као и одређен број резервних склопова ради омогућења организовања поправака
возила по систему агрегатне замене;
- при одржавању за замену истрошених и оштећених делова употре бљавати
само оргиналне делове или делове произведене, односно обновљене по овереној
техничкој документацији и примљене од контролно - пријемних органа ЖС.
- специјализовати ремонтне радионице за извршење редовних оправака
одрећених серија возила, односно појединих склопова и уређаја;
- дати техничку документацију за одржавање у форми коју могу извршиоци

одржавања непосредно примењивати.
2. Врсте и дефиниције мера одржавања
Одржавање железничких возила може бити:

1. редовно, које се периодично понавља и унапред планира и
2. ванредно, које се обавља ради отклањања кварова, недостатака или
истрошења.
У редовно одржавање спадају:
a) стални надзор,
b) прање и чишћење,
c) дезинфекција, дезинсекција и дератизација (код путничких кола),
d) контролни прегледи,
e) редовни поправци.
У ванредно одржавање спадају:
a) ванредне поправке мањег обима,
b) ванредне поправке већег обима,
c) прање, дезинфекција и дератизација (код теретних кола)
Стални надзор, прање и чишћење, дезинфекција, дезинсекција и
дератизација, контролни прегледи и ванредне оправке чине такозвано – текуће
одржавање.
Редовну оправку чине такозвано инвестиционо одржавање када се
улагањем у возило приликом поправка оно доводи у исправно техничко стање,
способно за редовно коришћење без већих интервенција до следеће редовне
оправке.
 Под прањем и чишћењем возила подразумева се одстрањивање нечистоће
са возила (споља и изнутра)
 Под сталним надзором возила подразумева се визуелни преглед техничке
исправности и снабдевености возила, који се обавља при припреми возила
за рад, током рада возила и по извршеном раду возила.
 Под дезинфекцијом, дезинсекцијом и дератизацијом кола подра- зумева
се уништавање инфективних клица, бацила и бактерија, инсе- ката и
штакора.
 Под контролним прегледима возила подразумевају се прегледи, провере
исправности рада и обављање одговарајућих подешавања одређених
делова, склопова, уређаја и агрегата возила, као и замена неисправних
дијелова, потрошних елемената и материјала, а према количини радова
прописаној за сваку врсту прегледа, врсту и серију возила. Осим тога,

приликом контролних прегледа обављају се и одговарајућа чишћења и

прања возила и њихових делова, склопова, уређаја, агрегата и опреме.
 Под редовним оправкама возила подразумевају се прегледи, контроле и
поправке свих или ограниченог броја делова, склопова, уређаја и агрегата у
циљу довођења возила у прописано техничко стање за дотичну врсту
редовног поправка а према прописаној количини радова за сваку врсту
редовне оправке.
 Под ванредним оправкама подразумевају се оправке на појединим
деловима, склоповима, уређајима и агрегатима возила ради откла- њања
кварова (оштећења) насталих у експлоатацији, које је уочило особље
задужено за извршење сталног надзора и контролних прегледа, као и
отклањање оштећења на возила насталих приликом ванредног догађаја
(исклизнућа, судари, налијетања, окрзнућа, пожари, експлозије, раскинуће
воза и сл.) у циљу остварења сигурности возила у експлоатацији. Вандредне
оправке могу бити :
o мањег обима, при којима се возило посебно не искључује из
експлоатације,
o већег обима, при којима се возило искључује из експлоатације.
 Под оштећењем возила подразумева се оштећење делова, склопова или
уређаја возила које је настало услед хабања, деформација, корозије, замора,
услова рада, утовара и истовара робе.
3. Рокови и циклуси одржавања
Да би се редовне оправке могле обављати организовано, равномерно и

рационално, као и да би се радионице могле правовремено припремити за брзо и
квалитетно извршење оправке, унапред се израђују планови редовних оправака
возила (годишњи и квартални).
Циклуси и рокови појединих врста редовног одржавања начелно за сва
путничка и теретна кола приказују се графички у табелама и одређени су у
зависности од конструкције односно намене кола (2-осовинска или 4- осовинска),
врсте службе (међународни, унутрашњи, међуградски и локални саобраћај),
највише дозвољене брзине кола итд. Могу да буду дневни, недељни,
петнаестодневни, месечни, двомесечни, тромесечни, полугодишњи, годишњи
итд.

Пример циклуса и рокова контролних прегледа путничких кола дат је на

следећим сликама:
Врста контролни преглед

х а
Врста П0 П1 П3
кола Дани
2-ос. 1 - 90+1
0
4-ос. 1 30+1 -
0
*Ознаке П0, П1, П2 и П3 односе се на временски период и врсте радова који се
при томе предузимају.
Пример циклуса и рокова редовних оправки и контролних прегледа
различитих врста теретних кола са котрљајним лежиштима и за брзине од
80-120 km/h дат је на следећој слици:
*Значење ознака:
МО – мале оправке, ВО – велике оправке

Литература:
1. Драган Товаришић, Скрипта за предавања из наставног предмета,
„Вучена возила“;
2. Јово Шарић, „Вучена возила за II, III и IV разред железничке техничке
школе“, ЗУНС;
3. Јелена Скоковић, Предавања из наставног предмета „Вучена возила.“

Vucena Vozila Prilagodjena Skripta

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Vucena Vozila Prilagodjena Skripta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ЖЕЛЕЗНИЧКА ТЕХНИЧКА

Александра Ђукановић дипл.маш.инж.

1. Историјат развоја железничких возила

Железничка возила су возила која се крећу по железничкој прузи.

Данас у свету постоји око 50 различитих ширина колосека, а њих око 20

II САСТАВ ЖЕЛЕЗНИЧКИХ ВОЗИЛА

Развојем железниког саобраћаја развијала су се и различита железничка

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 5

Помоћни уређаји (28) код путничких кола повећавају комфор. Свака

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 6

2. Оптерећење кола по дужном метру

Међународна железничка унија (UIC) je

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 7

4. Габарити3 и врсте габарита железничких возила

Слободни профил је ограничени простор у попречном пресеку управном

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 8

Кинематски профил железничких возила – утврђује се према слободном

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 9

Према Правилнику 241 Железница Србије, железничка возила нормалног

A. Вучна возила Б. Вучена возила В. Возила за железничке

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 10

V ВРСТЕ И ОЗНАЧАВАЊЕ ПУТНИЧКИХ КОЛА

1. Словне и бројчане ознаке кола

Железничке управе су се договориле да изврше јединствено обележавање

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 11

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 12

VI ВРСТЕ И ОЗНАЧАВАЊЕ ТЕРЕТНИХ КОЛА

Теретна кола, као и путничка, морају бити обележена потребним натписима

2. Опис појединих типова теретних кола

Отворена теретна кола намењена су за превоз терета које није потребно

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 13

Отворена кола специјалног типа F (6) служе за превоз камена - туцаника,

4 У загради је пета цифра у броју кола за наведени тип кола

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 14

Обична затворена кола G кола (1) у железничком возном парку су

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 15

Сл. 16. Различите конструкције кола хладњача серије I

Плато двоосовинска кола К кола (3) са ступцима или ниским страницама

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 16

Плато кола специјалног типа са независним осовинама L кола (4)

Сл. 18. Плато кола специјалног типа серије L

Сл. 19. Четвороосовинска плато кола серије R

Кола са кровом који се отвара Т кола (0) слична су обичним затвореним

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 18

VII КАРАКТЕРИСТИКЕ КОЛА

Конструкционе карактеристике теретних кола су:

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 19

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 20

Дефиниције за дужину кола, дужину сандука (постоља) кола и размак

ГЛАВНИ ПОДСКЛОПОВИ КОЛА

Трчећи строј је најважнији и у безбедносном смислу најодговорнији

Осовински склоп је машински склоп који се састоји из осовине и два точка.

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 21

Осовина је машински елемент цилиндричног дугуљастог облика

На крајевима осовина налазе се рукавци на које се намештају лежишта, као

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 22

Точак има цилиндрични плочасти облик, са посебно профилисаним ободима,

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 23

Точкови с обручем састоје се од тела точка (1),

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 24

Осовинско лежиште је одговоран машински склоп чији је задатак да преноси

2.1. Клизна лежишта

А.Ђукановић дипл.маш.инж. Page 25

Котрљајућа лежишта имају једноредни или дворедни лежај са котрљајућим