Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Vladika Grigorije - Moje Suočavanje Sa Samim Sobom (Vreme, Jun 2022, br.1640)

    Uploaded by

    lykos ioannidis
    209 views5 pages
    Nebeska dvorišta - Laguna

    Original Title

    Vladika Grigorije - Moje suočavanje sa samim sobom (Vreme, jun 2022, br.1640)

    Copyright

    © © All Rights Reserved

    Available Formats

    PDF or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Nebeska dvorišta - Laguna

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    209 views5 pages

    Vladika Grigorije - Moje Suočavanje Sa Samim Sobom (Vreme, Jun 2022, br.1640)

    Uploaded by

    lykos ioannidis
    Nebeska dvorišta - Laguna

    Copyright:

    © All Rights Reserved
    Download as PDF or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 5
    Portret savremenika: Sergej Lavrov MINISTAR KOJI NEMA KUDA DA ODE Tema “Vremena”: Amerika, Evropa i Rusi BORBA ZA DUSU SRBIJE aay LB MEI GRIGORIJE MOJE SUOCAVANJE IRV eee Intervju: Vladika Grigorije MOJE SUOCAVANJE SA SAMIM SOBOM “Mislim da jedan viadika mora biti drustveno odgovoran. Biti episkop znaéi imati odgovornost za zajednicu kojoj se sluzi,za dobrobit njenih dlanova, alii &itavog drustva ukojem oni Zive iu kojem ta zajednica deluje. Ne pretendujem nato da samnuZno upravu kadajereé o mojim politi¢kim procenama, ali sam siguran da bijedino gore od toga da pogresim bilo to da sedim skrétenih rukui éutim gledajuéi ofiglednu nepravdui zloupotrebe. Moje gradansko pravo mi daje moguénost i da se suzdrZavam od sudelovanja u politiékom Zivotu. Medutim, moja episkopska duznost mi nalaze da vodim brigu o dobrobiti svih Ijudi” ada sam pre nekoliko mesect razgovarala sa episkopom disel- dorfskim icele NemaékeGrigo- jem omedureligijskom dijalo- ‘gu kazao eda kada on sa crkvenim pogla- vvarima katolitke crkve,sa sveStenicima, imamima imuftjjama prita o pomirenju, ne inito zbog toga to su navelno svioni ‘svesni koliko je vazan mir, nego zato sto jeveéina njihiskustvom spoznala koliko je tragan rat. Iz Stampe je upravo izaa ‘knjiga episkopa Grigorija "Nebeska dvori- ‘a (Laguna},ukojojse bavi onimuniver- zalnim, dubokoivatnim temama~rva- ju imirenjima sa samim sobom, odno- som premazavieaju, iudimai susretima kojinas preobrazavaju, radostimaibolu injihovim preplitanjima — ali koji nas je ‘ujednom periodit kao pojedince i drus- ‘twa obeleti. (Otuda ovaj razgovor podinjemo upra- vo reéju o knjizi. A potom se nifu goru- e teme danasnjice~rat u Evropi; odnos Carigradske | Moskovske patrijarsije yolozaj SPC u tim previranjima: raskr- ‘apred kojim je pravoslavije kao i uzroci {stog jedan zale¢en raskol—onaju Sever- ‘no Makedonijii kome to zaceljenjesme- ta:Zivot uregionu danasi bavijenjepoliti- kom kao duinost vodenia brigeo dobro- biti svih “VREME": U vaioj knjizikojatreba da izade ovih dana ogolili stei sebe, aliijednovreme~vreme rata. Na koja ste pitanja sebi kroz to odgo- vorili,a koja mislite da éete njome u drugima da probudite? \VLADIKA GRIGORUE: Mnoge nevolje ‘usvetu nastaju jer nismo u stanju da se suotimo sami sa sobom. Zadatak koji sam postavio sbi pifudiovu knjigu bio eupra- ‘vo taj-da se suodim sa samim sobom. A kakoje Govek umnogim aspektimaneod- vvojiv od vremena u kojem Zivi, odnosno ‘vremenatt kojem jeZiveo, ondaje zasuo- avanie sa samim sobomnudnosuoditise {satim vremenomili vremenima Narav- no, iako seto Zesto ne podrazumeva,pro- blem sa suoavanjem jetajto je onona prvom mestu suatavanje sa promagaj- ‘ma~sanafim lnim, allisaonim op&tim zakoje semora prewzetiilitnaodgovor- nost. Govoritio drustvenoj odgovarno- stine nati staviti udrugi plan litnu, veé je smisao da se definisanjem drustvene ‘odgavornosti dokuéiimesta one nage lié- ne, To sam pokuao da uéinim sa ovorn ‘knjigom, ali ne znam koliko sam uspeo. (Oseéam i danas duboku odgovornost za (ono Sto se desilo za moga Zivota, Kretao sam se,razgovaraosalludima,tratio sebe uivremenu ut kojem smo dopustili da se dogodi edna velika tragedija ~tragedija bratoubistva, Njoj suaktivno doprinosili ‘judi koje sam pokatkad susretao, Pone- kad smo svi odbijali da poverujemo u to dase zlo wopiteideSava. Sve to povladisa sobom odgovornost, anjen smiszo je jed- nostavan:spretiti dase sli¢ne stvar ikada vvige ponove_aliipokusatida serane koju su ostale zacele, Kad sam veé pomenuo ‘vreme, red je da pomenem i prostor. Ova Jknjiga govori ojecinom prostoru kojijeza rnoge Ijude postao se¢anje. uspomena Aliod uspomena sei Ziv, Toje ako éud- no istovremeno bolno i uteSno.$jedne strane vreme i prostor, a pre svega ljudi uvremenu i prostoru, konstituiSu nase bige alis drugestrane,onimogubitii opa- sna sia koja isto to bite rezara Strepite li od te ogoljenosti pred druStvom koje nijenaviklo dase jedan episkop razotkriva, da govori ‘osvom Zivotu, sumnjama, sazreva- nu, strahovima, radostima, svemu ‘nome tako-Ijudskom? Uprkos svim mojim slabostima, imam dovoljno godina iduhovnogiskustva da ‘kada osetim takvu strepnju kazem sebi: akooseéaé strahi strepnju zbog razotkri- vvanja svoje judskosti uzaludtijesve Sve teKnjige, molitve ipostovisu tu judsko- stiradi.Tosu putevigovekovogisceljenja, ito je edinizadatak. Kaoi usvemusto ssaBogom ima veze, utomzadatku mora’ krenutiod sebe.a razotkrivanjejetai pote- tak. Covek idrustvokojibeZe od razotkri- vanja time sami sebe osudujuna duhov- nu i svaku drugu bolest. Nisam siguran da sam u ovo knjizi razotkrio sebe ono- liko koliko sam Zeleo jer Covek jebiée sla- boiuvek se malo safalinasebe. Knjiev- nog iskustva,s druge strane, verovatno nemam dovoljno, pa ipak kada pigem pride, kao u zbirei Preko praga. iliovde uNebeskim dvoristima povezan niz2ivih slika, rekao bih, ako smem, mali roman, ‘zgnam.anesamo ose¢am, razlikuizmedu prige iseCanja. Umemcarimapisacgovori co sebi, pa iiz sopstvenog iskustva, dok u lepim idobrim prigama koje Zeli podelitis Diiznjima Krug svojih ikova Si nazajed- nicu kojuuspostavija stitaocimai u kojoj viSenijesredistu,nego tekjedanod nj. Ne kaze se uzalud da knjige imaju svoju sudbinu, akoliko je do mene, ovoj je za mene velikoj priti upravo to mera hra- brosti,to pripadanje svim likovima koje sam gradio skojima sam u pritiZiveo.s nekima opet, a nekima prvi put. 7 rT) & “Prodlo je vise od éetvrt veka od kraja onog nageg nesreénog rata, akao da taj rat jos uvek traje. Verujte mi, ponekad mi se cini da je rat blizi nego Sto je bio neke 2004. i 2005. Rat jo3 uvek traje, a oni koji ga vode, izgleda, od toga i te kako ugodno i udobno Zive. Dakle, imamo i rat i ratne profitere, isto kao devedesetih” Sta vam kate vase iskustvo -menja lirat iudeili samo projave onoito jesu, do svojih) krajnosti? Da potnem od onogaito je notorno,0 cemusu jo8i drevnifilosofiteolozi, sveti ci, vazda govoril: ovek je bi¢e zajedni- «e. To mati dasve njegove sposobnosti ‘oj zaednicirastu.Jedan Govek,ma koliko pametan, vest isposoban bioima koliko cdugo Ziveo,teSko dabi mogaodanapravi za Zivota jedmu, primera radi, veS-masi- ‘nu da je napravi od nue proizvede, od nivoa rude i osnomne sirovine, sve njene delove, a da ne prigamo o spejs-Satlovi- ‘mailinajsofisticiranijim kompjuterima. [sto vatii za sve druge tebnitke prona- laske, Hoéuretijednostaynu stwar:tove- ovesposobnostitek uzajednicirastudo nesluéenih razmera, ali, naalost, to isto vain za njegove nesposobnosti,za nje- ‘Rov sposobnost da unistavaiigini zo, Ne ‘mam dali rat menja ljude,ali znam da razotkriva irazviia njihove sposobnosti za nesposobnostii nepodopstine koje ni sami vinovnici,oni najodgovorniji,éesto nisu slutili da postoje u njima. $ druge strane, mora se priznati da je rat u mno- gim judimarazothrionjihovu sposobnost za dobro, kojeverovatno ni ont, anidrugi nisubilisvesni, Otudavelike pre prime- rine samo junastva~odbranesvogdoma, ppotodice, njive - nego i Gojstva - odbra- neZivota “neprijatelj’ protivnika, “éru- ‘20g, njegove porodice.domai bogomolte. Medutim, ono sto je glavni problem, zo koje me je oduvek nekako iznenadivalo, jeste toSto se mnogo ljudi kada senadu ‘utakvoj situaciji,naprosto mire sa njom posmatrajuéirat poput prirodnestvarii prihvatajuéi destruktivna “pravila’ koja ‘on sa sobom nosi kao nekakve datosti gotovo pa Bogom dane Axkoja suiskusenja perioda mira, ppoput ovog naieg (ako se ovo st2- njeu kojem Zivimou regionu uopste moze nazvati mir)? Rege mi nedavno jedan prijatelj za jeditu mudru misao francuskogfilosofa Eukoa Koji je. govoredio ratu, preokre- ‘uo Cuvenu definiciiu zamenitog teore- tiara rata Fon Klauzevica koju je vedina ‘nas negde verovatno éula: rat je nasta- vvak politike drugim sredstvima, Fuko je rrekao obratno: politika je nastavak rata

    You might also like