MODEL ZAJEDNICE

PROFESIONALNOG UČENJA

OD REFLEKSIJE O AKCIJI DO REFLEKSIJE ZA AKCIJU

- Program podrške razvijanju kapaciteta za primenu

Osnova programa PVO Godine uzleta u Srbiji –

Ivana Đerić i Dušica Čolaković

Beograd, maj 2021.

SADRŽAJ

I UVOD ........................................................................................................................................ 4
II POLAZIŠTA U KREIRANJU MODELA ZAJEDNICE PROFESIONALNOG UČENJA ................................. 6
1. Savremena teorijska polazišta o profesionalnom učenju praktičara u kontekstu njihove prakse . 6
2. Međunarodna iskustva o profesionalnom učenju praktičara ......................................................... 8
3. Relevantna sistemska i zakonska rešenja u našoj zemlji ................................................................ 9
4. Stanje postojećeg sistema stručnog usavršavanja vaspitača i stručnih saradnika ....................... 10
5. Organizacioni uslovi i raspoloživi resursi planirani Programom podrške ..................................... 11
6. Iskustva iz procesa pilotiranja modela zajednice profesionalnog učenja ..................................... 11
III ZAJEDNICA PROFESIONALNOG UČENJA – SUSRETI PRAKTIČARA .............................................. 14
1. Refleksivne i kolaborativne tehnike u modelu zajednice profesionalnog učenja ......................... 16
2. Ključni pojmovi u modelu zajednice profesionalnog učenja ........................................................ 18
IV STRUKTURA I SADRŽAJI PROFESIONALNIH SUSRETA PRAKTIČARA ........................................... 20
1. Prvi profesionalni susret: obuka koordinatora horizontalne razmene ......................................... 20
2. Planiranje profesionalnih susreta ................................................................................................. 22
3. Profesionalni susreti praktičara u vrtiću ....................................................................................... 23
4. Jednodnevni profesionalni susret praktičara iz različitih vrtića/predškolskih ustanova .............. 27
5. Promena u praksi kroz akciju ........................................................................................................ 29
V ODRŽIVOST I IZAZOVI MODELA ZAJEDNICE PROFESIONALNOG UČENJA .................................... 29
VI PRIMERI SCENARIJA ............................................................................................................... 32
SCENARIO: OPŠTI UVODI DEO NA JEDNODNEVNOM PROFESIONALNOM SUSRETU ....................... 32
SCENARIO: DOKUMENTOVANJE KROZ PRIČU O PROJEKTU .............................................................. 35
SCENARIO: IGRA ................................................................................................................................ 41
SCENARIO: INKLUZIVNI PRISTUP ....................................................................................................... 46
SCENARIO: PLANIRANJE .................................................................................................................... 51
SCENARIO: PROSTOR ........................................................................................................................ 56
SCENARIO: SUMIRANJE NA JEDNODNEVNIM PROFESIONALNIM SUSRETIMA................................. 61
VII LITERATURA .......................................................................................................................... 63
VIII PRILOZI ................................................................................................................................ 65
PRILOG 1. MATERIJALI ZA PROFESIONALNE SUSRETE ...................................................................... 65
PRILOG 2: PRIMERI OPŠTIH REFLEKSIVNIH PITANJA PREMA NIVOIMA REFLEKSIJE ......................... 67
PRILOG 3: ALATI IZ POJEDINČANIH SCENARIJA ................................................................................. 69

2
Zahvalnost za doprinos razvoju modela zajednice profesionalnog učenja upućujemo koleginicima iz
Kancelarije Unicefa u Beogradu (Anne Maria Ćuković i Vesna Kartal), Jedinice za upravljanje
projektom Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje pri Ministarstvu prosvete, nauke i
tehnološkog razvoja (Biljana Kojović, Marija Belenzeda i Vesna Šaponjić) i predškolske ustanove
„Radost” iz Čačka (Aleksandra Mićović, Zorica Lazović Pejović i Slađana Vasiljević). Posebnu
zahvalnost dugujemo Nadi Ševi i Jeleni Paić, konsultantkinjama iz Unicefa, što su učestvovale u
zajedničkom promišljanju tokom kreiranja ovog modela.
Autorke modela

3
 I UVOD

Model zajednice profesionalnog učenja (ZPU) razvijen je u okviru projekta Inkluzivno predškolsko
vaspitanje i obrazovanje Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja čiju realizaciju finansira
Međunarodna banka za obnovu i razvoj (broj 8693YF), kao i u okviru potprojekta Program podrške
razvijanju kapaciteta za primenu Osnova programa PVO Godine uzleta u saradnji sa Ministarstvom,
Kancelarijom UNICEF i Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u
Beogradu.
Jedan od ciljeva Programa podrške razvijanju kapaciteta za primenu Osnova programa PVO
Godine uzleta jeste kreiranje modela zajednice profesionalnog učenja Od refleksije o akciji do
refleksije za akciju koji će povezivati praktičare na nivou jedne i/ili više ustanova. U aktivnostima
Programa podrške predviđeno je da se, nakon obuke (uživo i onlajn), mentorske podrške i
horizontalne razmene u klaster centrima, pripreme i realizuju profesionalni susreti praktičara koji su
u istoj fazi primene Osnova programa PVO Godine uzleta. Model je usmeren na osnaživanje stručnih
saradnika i vaspitača i medicinskih sestara vaspitača1 da kritički i refleksivno preispituju, menjaju i
razvijaju svoju praksu u saradnji sa kolegama u vrtiću, kao i sa kolegama iz drugih predškolskih
ustanova. Ključni akteri u ovom modelu su: koordinatori horizontalne razmene iz Unicefa
(organizaciona i stručna podrška za ustanove koje su krenule sa primenom Osnova programa 2019.
godine), saradnik za razvoj refleksivno-socijalne prakse2 (organizaciona i stručna podrška za ustanove
koje su krenule sa primenom Osnova programa od 2020. godine i posle), koordinator horizontalne
razmene iz PU/vrtića3 i vaspitači iz predškolske ustanove.
Model zajednice profesionalnog učenja ima dva cilja:
(1) ovladavanje kolaborativnim tehnikama učenja i tehnikama koje pokreću različite nivoe
refleksije koje će pomoći praktičarima da promišljaju i preispituju sopstvenu praksu, razmenjuju
svoje uvide i planiraju promene u praksi;

1 U daljem tekstu kada se govori o vaspitačima misli se na sve one koji neposredno rade u vaspitnoj grupi sa
decom – vaspitači, medicinske sestre vaspitači, defektolozi vaspitači, a pod terminom praktičari
podrazumevaju se svi oni koji rade u neposrednoj vaspitnoobrazovnoj praksi (na primer, stručni saradnici i
vaspitači).
2
Saradnik angažovan od strane Ministarstve prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koji pruža dodatnu podršku
koordinatorima horizontalne razmene tokom realizacije svih profesionalnih susreta predviđenih modelom.
3
Ulogu koordinatora u modelu zajednice profesionalnog učenja obavlja stručni saradnik iz vrtića koji je jezgro
promene u svojoj PU. Koordinator horizontalne razmene bira se za svaki vrtić jezgro promene koji učestvuje na
profesionalnim susretima. Ukoliko ustanova ima više jezgara promena određuje se po jedan koordinator
horizontalne razmene za svako jezgro. Ukoliko ustanova nema stručnog saradnika ulogu koordinatora realizuje
vaspitač koji je svojim dosadašnjim profesionalnim radom stekao ugled i uvažavanje među kolegama (npr.
vaspitač koji je bio mentor, učestvovao u radu timova na nivou ustanove, izlagao na stručnim konferencijama i
slično).

4
 (2) kontinuirano menjanje, građenje i razvijanje profesionalnih znanja i veština, kao i ličnih
uverenja i vrednosti, kroz saradnju i dijalog sa kolegama u podržavajućem okruženju.
Ovaj model podrazumeva pripremu i organizaciju profesionalnih susreta koji se odvijaju
sukcesivno:
(1) obuka koordinatora horizontalne razmene iz ustanova koje su u istoj fazi primene Osnova
programa PVO Godine uzleta;
(2) profesionalni susreti praktičara u vrtiću (najvažniji oblik refleksivno-socijalne prakse iz
modela koji se odvija u vrtiću od 10 do 12 nedelja);
(3) jednodnevni profesionalni susret praktičara iz različitih vrtića/predškolskih ustanova.

Model zajednice profesionalnog učenja je zasnovan na savremenim teorijama o profesionalnom

razvoju praktičara kroz refleksivno, kolaborativno i iskustveno učenje („Ništa nije praktično kao
dobra teorija“). Ovaj model se kontinuirano razvijao od oktobra 2019. godine kroz produktivne
diskusije, preispitivanja i samouvide autorki modela. Značajan doprinos u procesu kreiranja modela
zajednice učenja pružile su druge kolege koji su bili u ulozi „kritičkih prijatelja“. Model zajednice
profesionalnog učenja je pilotiran u PU „Radost“ iz Čačka u periodu od septembra 2020. godine do
marta 2021. godine. Iskustva i uvidi praktičara tokom pilotiranja takođe su implementirani u
koncepciju modela. Na taj način, model se kontinuirano menjao, razvijao i unapređivao u skladu sa
uvidima autorki modela, „kritičkih prijatelja“i praktičara o njegovoj primeni u praksi.
U ovom dokumentu predstavljena su polazišta u kreiranju modela zajednice profesionalnog
učenja, opisane su refleksivne i kolaborativne tehnike i ključni pojmovi u modelu, struktura i sadržaji
profesionalnih susreta praktičara i na kraju se razmatra održivost i izazovi u primeni ovog modela. Na
kraju dokumenta nalaze se Prilozi koji sadrže: (1) materijali za profesionalne susrete (Prilog 1); (2)
primeri opštih refleksivnih pitanja prema nivoima kritičke refleksije (Prilog 2); (3) instrumenti iz
pojedinačnih scenarija (Prilog 3).

5
 II POLAZIŠTA U KREIRANJU MODELA ZAJEDNICE PROFESIONALNOG UČENJA

Prilikom kreiranja modela zajednice profesionalnog učenja uzeta su u obzir:

(1) savremena teorijska polazišta o profesionalnom učenju praktičara u kontekstu njihove
prakse;
(2) međunarodna iskustva o profesionalnom učenju praktičara koji su usmereni na razvijanje
refleksivne i kolaborativne prakse;
(3) relevantna sistemska i zakonska rešenja u našoj zemlji;
(4) stanje postojećeg sistema stručnog usavršavanja vaspitača i stručnih saradnika;
(5) organizacioni uslovi i raspoloživi resursi planirani Programom podrške razvijanju
kapaciteta za primenu Osnova programa PVO Godine uzleta;
(6) iskustva iz procesa pilotiranja modela u PU „Radost“ iz Čačka.

1. Savremena teorijska polazišta o profesionalnom učenju praktičara u kontekstu njihove prakse

Profesionalno učenje koje se odvija u kontekstu zajedničke prakse i horizontalne razmene između
kolega, predstavlja jedan od najefikasnijih oblika profesionalnog usavršavanja i napredovanja
(Desimone, 2009; Van Veen, Zwart & Meirink, 2012; Thurlings & den Brok, 2018). Savremeni modeli
profesionalnog učenja zasnivaju se na ideji refleksivno-socijalne prakse u zajednici praktičara
(Argyris, 2007; Engeström, 1999; Radulović, 2011; Schön, 1983; Wenger, 1998). U tom kontekstu,
vrtići/predškolske ustanove predstavljaju zajednicu učenja koja se gradi na promeni kulture prakse
„iznutra“ kao ključnom kontekstu podrške profesionalnom razvoju stručnih saradnika i vaspitača
(Pavlović Breneslović i Krnjaja, 2012).
Profesionalna uloga vaspitača i stručnih saradnika podrazumeva stalno preispitivanje i
promišljanje o pedagoškim teorijama i profesionalnim uverenjima, razvijanje refleksivne prakse kroz
saradnju sa kolegama, horizontalno učenje i stručno usavršavanje (Osnove programa predškolskog
vaspitanje i obrazovanja Godine uzleta, 2019). Učenje se događa onda kada praktičari obrate pažnju
na sopstvena iskustva, uverenja i emocije koje unose u svoj rad i kada počnu da ih preispituju
samostalno ili u saradnji sa drugima (Hargreaves, 1998; Mezirow, 2003; Pope & Denicolo, 2001;
Schön, 1983). Praktičar uči kako da pristup „finog popravljanja i štelovanja“ zameni pristupom koji
vodi promeni načina gledanja na praksu, a ne samo dopunjavanjem i usavršavanjem stručnih i
metodičkih znanja (Džinović i Đerić, 2012). Suština profesionalnog učenja podrazumeva da praktičari
stvaraju „radne/praktične teorije“ o tome šta je dilema u kontekstu zajedničke prakse, osmišljavaju
moguća rešenja i isprobavaju ih u hodu (Schön, 1983). Drugim rečima, povezivanje ličnih teorija
praktičara (ličnih značenja i vrednosti) sa postupcima koje primenjuju u praksi predstavlja ključni
proces u profesionalnom učenju (Argyris, 2007; Džinović i Đerić, 2012; Schön, 1983).
Ključan pojam u okviru modela zajednice profesionalnog učenja praktičara jeste kritička
refleksija. Kritička refleksija se određuje kao profesionalna dispozicija koja omogućava praktičarima
da promišljaju o praktičnim iskustvima i teorijskim polazištima, da ih menjaju i rekonstruišu, kako bi
razvijali profesionalan odnos prema vlastitoj praksi (Miller, 2011). Kritička refleksija bi trebalo da
omogući osobama da razmišljaju van svojih ustaljenih pretpostavki, da uče iz prethodnog iskustva i
da razmatraju alternativna gledišta koja će im olakšati da donose odluke i kreiraju buduće akcije
(Bolinger & Stanton, 2014). Proces kritičke refleksije bi trebalo praktičarima da pomogne da
artikulišu implicitne pretpostavke i vrednosti što može dovesti do dubljeg razumevanja njihovih
individualnih reakcija u društvenom i organizacijskom kontekstu, pa tako i do promene u praksi
(Gardner, 2009). Međutim, u literaturi je nedovoljno eskplicitnih instrukcija o nivoima, procesima i
tehnikama refleksije naročito u kontekstu profesionalnog učenja i usavršavanja (Marcos & Tillema,
2006; Syslova, 2019; Russell, 2005). S obzirom na to da je kritička refeksija proces koji pokreće
istraživanja praktičara (Gardner, 2009; Krnjaja, 2016) potrebne su određene strategije, tehnike i alati
koji će dovesti refleksiju do tačke u kojoj je kritična – jedino je to način da se kod praktičara izazove
dublje razumevanje i učenje, kao i pokretanje promena u praksi. Važno je da se praktičarima
obezbedi odgovarajuća podrška i podsticaji u procesu kritičkog preispitivanja i promišljanja (Krnjaja,
2016; Miller, 2011; Rusell, 2005). Kako refleksija ne bi ostala na površini potrebno je da proces
refleksije u grupi bude u određenoj meri strukturiran (Bolinger & Stanton, 2014). Takođe, potrebno
je da se praktičarima obezbedi vreme i prostor za kritičko promišljanje van sopstvenog okvira, kao i
mogućnost da biraju teme koji su smisleni i značajni za praktičare (Miller, 2011).
Proces refleksije u predstavljenom modelu razvija se na tri nivoa (Bolinger & Stanton, 2014):
(1) nivo deskriptivne refleksije (na primer, praktičari opisuju svoje iskustvo i znanje iz
prakse, uz osvrt na primere i aktivnosti iz sopstvene prakse);
(2) nivo referentne refleksije (na primer, praktičari se oslanjaju na referentnu tačku za
preispitivanje sopstvenih uverenja, akcija i praksi; referentne tačke mogu biti literatura, teorija,
profesionalno i lično iskustvo kolega);
(3) nivo metastrateške refleksije (na primer, praktičari ne preispituju kritički samo odnos
između sopstvene i tuđe perspektive (npr. teorija, literatura, iskustvo kolega), već i promišljaju o
mogućim rešenjima, okvirima za akciju, budućim koracima i isprobavaju ih u skladu sa novostečenim
uvidima).
Horizontalna razmena između praktičara koja je pokrenuta refleksivnim pitanjima
predstavlja jedan od ključnih mehanizama za pokretanje i održavanje kritičke refleksije. Pored

7
refleksivnih pitanja u ovom modelu je prepoznat i značaj kreiranja istraživačkih pitanja, kao i
prepoznavanja i podsticanja takvih pitanja kod dece. Refleksivna i istraživačka pitanja doprinose
dubljem razumevanju prakse, njenom kritičkom sagledavanju, kao i rešavanju konkretnih i praktičnih
zadataka (Chin, 2002; Chin & Chia, 2004). Na Slici 1 predstavljena su pitanja refleksivnog karaktera
prema nivoima kritičke refleksije (Bolinger & Stanton, 2014; Miller, 2001). Refleksivna pitanja se
razlikuju u zavisnosti od nivoa refleksije kojem pripadaju (deskriptivna, referetna, metastrateška),
uslovljena su sadržajem refleksije, kao i vremenom kada se kritička refleksija odvija (refleksija u
akciji, refleksija o akciji, refleksija za akciju).

Slika 1: Pitanja refleksivnog karaktera prema nivoima refleksije

(prilagođeno prema: Bolinger & Stanton, 2014; Miller, 2001)

Pored refleksivnih i istraživačkih pitanja u modelu zajednice profesionalnog učenja

primenjuju se refleksivne i kolaborativne tehnike koje su predstavljene u odeljku Zajednice
profesionalnih susreta – susreti praktičara.

2. Međunarodna iskustva o profesionalnom učenju praktičara

Prilikom kreiranja modela zajednice profesionalnog učenja razmatrana su međunarodna iskustva o

kolaborativnom, refleksivnom i iskustvenom učenju praktičara, pri čemu izdvajamo sledeće projekte:
Krugovi učenja usmereni na kvalitet – Quality Teaching Rounds (Gore, Smith, Loyd, Bowe, Ellis,
Taggart & Lubans, 2017), Vodeći krugovi učenja za edukatore – Leading Learning Circles for
Educators Engaged in Study (Cartmel, Macfarlane, Casley & Smith, 2015), Socioemocionalno učenje i
razvoj – SEED Project (2019), Obuka za interaktivni profil praktičara – Caregiver Interaction Profile

8
(CIP) training program (Helmerhorst, Marianne, Riksen-Walraven, Fukkink, Tavecchio & Gevers
Deynoot-Schaub, 2017).
Model zajednice profesionalnog učenja praktičara koji se promoviše u ovom dokumentu
temelji se na principima koji su karakteristični i za navedene projekte:
• Razvijanje i negovanje refleksivne prakse praktičara tokom profesionalnog učenja odvija se
kako na individualnom, tako i na nivou grupe i zajednice.
• Podsticanje refleksivne prakse je procesualnog karaktera, zahteva vreme, prostor, obučene
stručne saradnike i praktičare.
• Kreiranje podržavajuće atmosfere je značajno radi podsticanja razmene višestrukih
perspektiva i glasova kako bi praktičari promišljali, razvijali nova razumevanja prakse, kao i
razmatrali načine za njeno menjanje.
• U profesionalnom učenju praktičara kritički se i refleksivno promišlja o programu što
doprinosi menjanju i kreiranju novih praksi „iznutra“. Praktičari postaju osetljiviji i otvoreniji
za učenje što im pomaže u rešavanju izazovnih i složenih problema sa kojima se suočavaju u
praksi.
• Grupe za učenje/sastanci praktičara se odvijaju u kontinuitetu duži vremenski period kako bi
praktičari bili u mogućnosti da se fokusiraju na proces.
• Profesionalno učenje u kontekstu refleksivne prakse zahteva stručnog saradnika u ulozi
facilitatora koji je kompetentan da pokreće i vodi refleksivni proces u grupi.
• Stručni saradnik kao facilitator razvija refleksivnu praksu koju pokreću refleksivna i
istraživačka pitanja u dijalogu sa praktičarima. Refleksivna i istraživačka pitanja podstiču
odgovore praktičara zasnovane na dubokom promišljanju.
• Pored refleksivnih pitanja, tehnike aktivnog slušanja i davanja povratne informacije
predstavljaju ključne veštine kako facilitatora koji vode i podstiču refleksivni proces, tako i
praktičara.

3. Relevantna sistemska i zakonska rešenja u našoj zemlji

Prilikom kreiranja modela zajednice profesionalnog učenja praktičara korišćena su sledeća zakonska
dokumenta:
(1) Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju („Službeni glasnik RS”, br. 95/2018 – dr.
zakon 10/2019);
(2) Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika propisuje da je jedan od zadataka
stručnog saradnika pružanje podrške vaspitačima u preispitivanju i menjanju vaspitno-

9
 obrazovne prakse razmatranjem savremenih paradigmi predškolskog vaspitanja i
obrazovanja, kao i konkretnih problema vaspitne prakse („Službeni glasnik RS – Prosvetni
glasnik,“ br. 5/2012)
(3) Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i napredovanju u zvanja nastavnika, vaspitača i
stručnih saradnika koji propisuje prava i dužnosti vaspitača i stručnih saradnika da učestvuju
u različitim oblicima stručnog usavršavanja u/van predškolske ustanove („Službeni glasnik RS
– Prosvetni glasnik“, br. 81/2017)
(4) Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju vaspitača i njihovog profesionalnog
razvoja („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br. 12/2018) kojim se definišu standardi
znanja, umenja i vrednosti u oblastima rada: neposredan rad sa decom, razvijanje saradnje i
zajednice učenja i razvijanje profesionalne prakse.
(5) Pravilnik o standardima kvaliteta rada ustanove („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“,
br. 14/2018) kojim se uređuju oblasti kvaliteta vaspitnoobrazovnog rada predškolske
ustanove. Za model relevantna je oblast kvaliteta koja se odnosi na razvijanje „profesionalne
zajednice učenja“ koju karakteriše profesionalna komunikacija, podsticanje klime poverenja i
zajedništva, razvijanje kulture samovrednovanja, zajednica kao mesto kontinuiranih
promena, učenja i razvoja, zastupanje profesionalnog javnog delovanja i aktivizam u
zajednici.
(6) Pravilnik o osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja, kojim se utvrđuju
Osnove programa PVO Godine uzleta, afirmiše se profesionalni identitet vaspitača kao
jedinstvene, etičke i refleksivne profesije, kao i stručnog saradnika čija je uloga da razvija
refleksivnu praksu („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br. 16/2018)
(7) Pravilnik o bližim uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti predškolske
ustanove („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br. 1/2019) kojim se uređuju bliži uslovi u
pogledu prostora, opreme, didaktičkih sredstava i zaposlenih koje predškolska ustanova
treba da ispuni za početak rada i obavljanje njene delatnosti.
(8) Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju stručnog saradnika u predškolskoj
ustanovi i njegovog profesionalnog razvoja („Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br.
3/2021).

4. Stanje postojećeg sistema stručnog usavršavanja vaspitača i stručnih saradnika

Rezultati istraživanja u Srbiji pokazuju da postojeći sistem stručnog usavršavanja praktičara prate
brojni izazovi i nerešeni problemi (Stanković i sar., 2013). Kritike se najviše odnose na kvalitet i

10
relevantnost seminara kao najdominantnijeg oblika stručnog usavršavanja (Džinović, 2009). Seminari
i drugi oblici stručnog usavršavanja su udaljeni od praktičara, a po najmanje su usmereni na
suštinsko menjanje njihove prakse (Pavlović Breneslović i Krnjaja, 2012). Takođe, istraživanja
praktičara u praksi kao oblik stručnog usavršavanja prisutan je u maloj meri, iako vaspitači
prepoznaju njegov doprinos profesionalnom napredovanju (Pavlović Breneslović i Krnjaja, 2012).
Imajući u vidu navedene rezultate istraživanja, model zajednice profesionalnog učenja istovremeno
osnažuje praktičare na preispitivanje, menjanje i razvijanje vlastite prakse i doprinosi efikasnijoj
implementaciji Osnova programa PVO Godine uzleta.

5. Organizacioni uslovi i raspoloživi resursi planirani Programom podrške

razvijanju kapaciteta za primenu Osnova programa PVO Godine uzleta

Programom podrške predviđena je realizacija jednodnevnih profesionalnih susreta u trajanju od

osam sati (obuka koordinatora horizontalnih razmena i susreti praktičara iz različitih vrtića koji su
jezgro promene) za PU koje su u istoj fazi primene Osnova programa. S obzirom na to da za razvoj
kritičke refleksije nije dovoljan jednodnevni susret, modelom je predviđeno da se praktičari podrže u
tom procesu u periodu od 10 do 12 nedelja na zajedničkim profesionalnim susretima u vrtiću. Ideja
je da profesionalni susreti u ovom modelu mogu da se prilagođavaju potrebama i mogućnostima
praktičara, kao i drugim akterima koji su aktivno uključeni u život vrtića/predškolske ustanove.
Na jednodnevnim profesionalnim susretima iz više vrtića koji su jezgro promene u svojoj PU
planirano je da se učenje odvija u trajanju od 120 minuta u paralelnim grupama. Grupe za učenje su
struktuirane vremenski tako da ih praktičari u budućnosti mogu primenjivati u skladu sa realnim
mogućnostima i kontekstom u svom vrtiću.
Model predviđa da profesionalni susreti koji podstiču kritičku refleksiju postanu jedan od
oblika internog stručnog usavršavanja u ustanovi, kao i način horizontalnog povezivanja sa
kolegama iz drugih ustanova. Dakle, model pretenduje da postane jedan od definisanih i usvojenih
oblika stručnog usavršavanja u okviru sistema profesionalnog razvoja i učenja praktičara u Srbiji.

6. Iskustva iz procesa pilotiranja modela zajednice profesionalnog učenja

Model zajednice profesionalnog učenja je pilotiran u PU „Radost“ iz Čačka od septembra 2020. do

marta 2021. godine u saradnji sa praktičarima iz četiri objekta: Sunce, Neven, Bambi i Majski cvet.
Ulogu koordinatora horizontalne razmene u vođenju profesionalnih susreta u vrtiću i između vrtića
na jednodnevnim profesionalnim susretima obavljali su stručni saradnici iz ove PU. Obuka za

11
koordinatore horizontalne razmene i sva četiri jednodnevna profesionalna susreta praktičara iz
različitih vrtića realizovana su u onlajn okruženju zbog nepovoljne epidemiološke situacije. Iz istih
razloga, profesionalni susreti praktičara u vrtićima su realizovani u otežanim uslovima (odsustvo
vaspitača zbog izolacije ili obolevanja od kovida, organizacija onlajn sastanaka umesto sastanaka
uživo i slično). Zahvaljujući dodatnom angažovanju stručnih saradnika obezbeđen je kontinuitet u
pilotiranju modela. Pilotirana su četiri scenarija koja su predviđena modelom: Planiranje,
Dokumentovanje kroz priču o projektu, Igra i Inkluzivni pristup. Usled izmenjenih uslova rada i
epidemiološke situacije scenario Prostor je izuzet iz procesa pilotiranja.
Autorke modela su pratili proces implementacije modela kroz profesionalne susrete u
vrtićima i pomagale koordinatorima da pripreme i organizuju jednodnevne profesionalne susrete. U
procesu pilotiranja modela koordinatorima je u kontinuitetu bila obezbeđena stručna podrška kroz
organizaciju nedeljnih konsultativnih onlajn sastanaka na kojima se diskutovalo o izazovima u
primeni modela i mogućim načinima za njihovo prevazilaženje. Sastanci su služili, između ostalog, za
prikupljanje povratnih informacija od praktičara o koncepciji modela, njegovoj primeni u praksi, kao i
daljem razvijanju modela u budućnosti.
U procesu evaluacije pilot obuke koordinatori horizontalne razmene iz PU „Radost“ iskazali
su mišljenje da je obuka inovativna, korisna i primenljiva u praksi. Istakli su da im je obuka pomogla
da unaprede svoje veštine za primenu refleksivnih i kolaborativnih tehnika i da se osećaju sigurnije u
njihovoj primeni u radu sa vaspitačima. Opažaju da je izbor datih tehnika u okviru obuke, a koje se
primenjuju na profesionalnim susretima, doprineo da kritički pristupaju analizi prakse. Tehnika
kreiranja refleksivnih pitanja se po njihovom mišljenju pokazala kao efikasna, jer je doprinela
razvijanju kvalitetnije diskusije sa vaspitačima tokom profesionalnih susreta. Koordinatori uviđaju da
je primenom ove tehnike došlo do promene u kritičkoj analizi vaspitne prakse kod vaspitača.
Pokazalo se da je narativna analiza, kroz proces pisanja, obezbedila kvalitetne uvide praktičara o
svojoj praksi. Posebnu vrednost primene refleksivnih i kolaborativnih tehnika u analizi vaspitne
prakse sa vaspitačima, koordinatori prepoznaju u boljem razumevanju polazišta i koncepcije Osnova
programa PVO Godine uzleta.
U okviru procesa praćenja pilotiranja modela zajednice profesionalnog učenja popunjeno je
je 60 upitnika o profesionalnim susretima na nivou vrtića, što čini u proseku 77% od ukupnog broja
vaspitača koji su planirani da učestvuju u pilotiranju modela (Izveštaj o praćenju pilotiranja modela
zajednice profesionalnih učenja praktičara u PU „Radost“, Čačak). Do delimičnog osipanja uzorka je
došlo zbog pogoršanja epidemiološke situacije. Dodatno je 15 vaspitača (94%) popunilo upitnike o
samovrednovanju aktivnosti na jednodnevnim profesionalnim susretima. Ključni nalazi iz Izveštaja o
pilotiranju modela zajednice profesionalnog učenja su:

12
 • Ponuđeni scenariji u okviru Modela su procenjeni kao kvalitetni. Prepoznat je prostor za
dalje unapređivanje scenarija u domenu Jasnoće instrukcija, Uvažavanja prakse praktičara i
njihovog autentičnog profesionalnog iskustva, Istovremenu usmerenost na proces učenja i
na produkte učenja u scenarijima, kao i domenu Primenljivost u realnom kontekstu različitih
vrtića.
• Ponuđene tehnike u modelu opisane su kao kvalitetne i upotrebljive u kontekstu
profesionalnih susreta u vrtiću, pri čemu se najviše izdvaja tehnika postavljanja pitanja.
• Uvidi vaspitača govore o kvalitetno realizovanom jednodnevnom profesionalnom susretu
tokom pilotiranja. Opisuju ih kao razmenu sa kolegama u kojima su imali priliku da čuju
korisna refleksivna pitanja, prezentacije kolega i njihove samouvide o praksi, kao i da
učestvuju u diskusiji. Takođe navode da je organizacija ovih susreta bila veoma kvalitetna.
Nešto niži skor u domenu profesionalne saradnje sa kolegama može se pripisati i
neprirodnosti onlajn okruženja za ovu vrstu razmene, kao i pogoršanoj epidemiološkoj
situaciji tokom procesa pilotiranja koja je nepovoljno uticala na realizaciju profesionalnih
susreta u vrtiću.
• Na jednodnevnom profesionalnom susretu najviše je bila zastupljena deskriptivna refleksija,
a najmanje metakognitivna. Učesnici navode da su im pitanja koja podstiču referentnu
refleksiju bila najpodsticajnija za dublje promišljanje o praksi.
• 80% praktičara koji su učestvovali na jednodnevnim profesionalnim susretima u pilotiranju
modela procenjuju da su motivisani da nakon susreta nastave razvoj refleksivne prakse.
• 91% praktičara koji su učestvovali u pilotiranju navode da je model koristan za dalji razvoj
refleksivne prakse.
Uvidi i sugestije praktičara o primeni pojedinčanih scenarija tokom pilotiranja razmatrani su i
ugrađeni u koncepciju modela zajednice profesionalnog učenja.

13
 III ZAJEDNICA PROFESIONALNOG UČENJA – SUSRETI PRAKTIČARA

Model zajednice profesionalnog učenja praktičara odvija se kroz organizaciju tri vrste profesionalnih
susreta praktičara iz vrtića jezgara promene4. Tokom ovih profesionalnih susreta razvija se
refleksivno-socijalna praksa.
Profesionalni susreti započinju jednodnevnom5 obukom koordinatora horizontalne razmene
iz vrtića koji su jezgro promene. Koordinatori se na obuci najpre upoznaju sa modelom zajednice
profesionalnog učenja praktičara i njegovom primenom u praksi, kao i refleksivnim i kolaborativnim
tehnikama. Cilj obuke „Od refleksije o akciji do refleksije za akciju“ jeste da se koordinatori osnaže
kako da kod sebe, ali i kod kolega, razvijaju kapacitete za građenje refleksivno-socijalne prakse u
vrtiću.
Profesionalni susreti praktičara u vrtiću su najznačajniji i najzahtevniji u modelu, jer praktičari
razvijaju refleksivno-socijalnu praksu primenom različitih refeleksivnih i kolaborativnih tehnika i
alata. Predviđeno je da se ovi susreti u vrtiću odvijaju u periodu od 10 do 12 nedelja. Praktičari
pripremaju i planiraju svoje učešće na jednodnevnom profesionalnom susretu sa kolegama iz drugih
vrtića koji su jezgro promene.
Jednodnevni profesionalni susret praktičara6 okuplja koordinatore horizontalne razmene i
vaspitače iz različitih vrtića koji su jezgro promene. Učestvuje 30 praktičara iz šest vrtića koji su
jezgro promene u svojoj ustanovi (po 1 koordinator horizontalne razmene i 4 vaspitača čiji su primeri
odobrani da budu predstavljeni na jednodnevnim profesionalnim susretima sa kolegama). Održava
se u jednoj od predškolskih ustanova i akreditovan je kao stručni skup u Zavodu za unapređivanje
obrazovanja i vaspitanja (ZUOV). Predviđeno je da se jednodnevni profesionalni susret realizuje
vikendom u trajanju od osam časova u neposrednom okruženju7.
Metodologija rada rada tokom profesionalnih susreta zasnovana je na pet scenarija čije su
ključne karakteristike:
• uvažavanje koncepata iz Osnova programa PVO Godine uzleta;
• uvažavanje prakse praktičara i njihovog autentičnog profesionalnog iskustva;
• pružanje praktičarima mogućnosti izbora i donošenja odluka;

4 Ukoliko predškolska ustanova, zbog svoje veličine, ima više vrtića koji su jezgro promene, onda se profesionalni susreti
odvijaju u svim ovim vrtićima.
5 U slučaju nepovoljne epidemiolške situacije izazvane korona virusom, obuka će se realizovati u onlajn okruženju.
6 Broj jednodnevnih profesionalih susreta praktičara sa drugim PU je određen na osnovu broja jezgara, a ne na osnovu

broja PU. Na svakom jednodnevnom profesionalnom susretu učestvovaće 30 praktičara (po 5 praktičara iz svakog jezgra – 1
koordinator horizontalne razmene i 4 vaspitača).
7 U slučaju nepovoljne epidemiolške situacije izazvane korona virusom, jednodnevni profesionalni susret će se odvijati u

onlajn kontekstu.
 • podsticanje praktičara da uče kroz saradnju sa drugim kolegama;
• podsticanje praktičara da razvijaju različite nivoe kritičke refleksije pomoću refleksivnih i
istraživačkih pitanja8;
• osnaživanje praktičara da planiraju promene u svojoj praksi;
• usmerenost i na proces učenja i na produkte učenja u scenarijima;
• primenljivost i prilagodljivost scenarija u realnom kontekstu različitih vrtića.

Scenario predstavlja glavni resurs i vodič koordinatorima horizontalne razmene iz vrtića u radu sa
kolegama praktičarima. Svaki scenario sadrži korake, aktivnosti i teme koji se mogu prilagođavati
kontekstu vrtića i potrebama praktičarima. Scenariji dati u modelu predstavljaju primere za
razvijanje refleksivno-socijalne prakse u vrtićima koji se mogu dalje menjati, ali biti i osnova za
razvijanje novih scenarija prema potrebama prakse. Različiti instrumenti predviđeni svakim
pojedinačnim scenarijom nalaze se u Prilozima. U cilju razvijanja refleksivno-socijalne prakse akcenat
je na analizi samouvida praktičara u svim aktivnostima koje su predviđene scenarijima na
profesionalnim susretima (na nivou vrtića i između vrtića), a ne samo na analizi produkata u datim
aktivnostima. U scenarijima je fokus na kvalitetu refleksije praktičara kroz primere u okviru
određene teme koja se obrađuje na profesionalnim susretima.
Prvi deo scenarija sadrži aktivnosti praktičara koje se odnose na razvijanje refleksivno-
socijalne prakse u vrtiću tokom dužeg perioda (od 10 do 12 nedelja), a drugi deo scenarija obuhvata
refleksivne aktivnosti koje se realizuju na jednodnevnom profesionalnom susretu sa kolegama iz
drugih vrtića koji je jezgro promene u svojoj PU. Ovako definisana struktura scenarija ide u prilog
nalazima da je praktičarima tokom razvoja kritičke refleksije potrebna obuhvatnija podrška i vreme
za pripremu i realizaciju.
Kreirano je 5 primera scenarija o segmentima koji su važni za razvoj realnog programa u
vrtiću: podrška dobrobiti deteta (igra i inkluzivni pristup u razvijanju realnog programa), kontekst
realnog programa (prostor), strategije vaspitača u razvijanju programa (planiranje i dokumentovanje
kroz priču o projektu). Svaki scenario fokusira praktičare na jednu temu. U okviru teme praktičari
imaju mogućnost da izaberu i predstave situaciju iz prakse koja je za njih lično važna i smislena.
Razmena o inkluzivnom pristupu u razvijanju realnog programa je obavezna na profesionalnim
susretima, a izbor razmene u drugim oblastima vrši se na osnovu iskazanih potreba praktičara i uvida
mentora iz procesa mentorisanja.

8 U okviru svakog pojedinačnog scenarija ponuđena su refleksivna pitanja kojima se podstiče kritička refleksija. Uz to,
praktičarima su ponuđena refleksivna pitanja opšteg karaktera (Prilog 2) koja služe kao smernice kako da se kreiraju nova
refleksivna pitanja za nove teme. Primeri ovih pitanja koordinator horizontalne razmene može da prilagođava u zavisnosti
od konteksta, učesnika i teme diskusije.

15
 1. Refleksivne i kolaborativne tehnike u modelu zajednice profesionalnog učenja

Pored refeleksivnih pitanja koja su sadržana u svakom scenariju, primenuju se i druge refleksivne i
kolaborativne tehnike koje imaju cilj da podstaknu refleksivno-socijalnu praksu. U modelu zajednice
profesionalnog učenja ove tehnike doprinose kreiranju pozitivne i uvažavajuće atmosfere u
diskusijama i pomažu praktičarima da budu u ulozi „kritičkog prijatelja“. Primenjene tehnike
omogućavaju praktičarima da, između ostalog, formulišu predloge za učenje ili napredovanje tokom
diskusija na profesionalnim susretima.
Razvijanje refleksivne prakse tokom profesionalnih susreta u vrtiću i između vrtića
podrazumeva primenu tehnike aktivnog slušanja. Cilj aktivnog slušanja jeste razumevanje
neposrednih i „skrivenih“ značenja verbalnih i neverbalnih poruka u procesu komunikacije, diskusije i
razmene sa drugima (Bender, 2015; Gordon, 1998; Kotzman & Kotzman, 2008). Ova tehnika se
definiše kao čin aktivnog prepoznavanja i svesne obrade verbalnih i neverbalnih poruka uz davanje
povratne informacije sagovorniku. U modelu zajednice profesionalnog učenja akcenat je na
aktivnom slušanju iz nekoliko razloga: aktivno slušanje predstavlja vrednost u kulturi vrtića
(međusobno razumevanje, građenje odnosa sa drugima); aktivno slušanje doprinosi građenju
zajedničkog razumevanja i akcija praktičara; aktivno slušanje razvija ulogu i kapacitete „kritičkog
prijatelja“. Primena aktivnog slušanja u praksi zahteva prepoznavanje osećanja, potreba i očekivanja
u verbalnom i neverbalnom govoru sagovornika, kao i davanje povratne informacije. Povratne
informacije tokom aktivnog slušanja pružaju se uz pomoć sledećih tehnika:
(1) pojašnjavanje (izjave pojašnjavanja pomoću kojih se provera da li se dobro razumela poruka
sagovornika);
(2) parafraziranje ili rezimiranje (sopstvenim rečima opisuje se šta je sagovornik saopštio u
komunikaciji);
(3) postavljanje otvorenih pitanja (pitanja kojima se praktičari podstiču da dublje razmišljaju i
daju potpunije odgovore o uvidima o sopstvenoj praksi);
(4) ja-poruke (poruke koje sadrže opis sopstvenih osećanja, opis ponašanja sagovornika, opis
razloga zbog čega ponašanje sagovornika izaziva određena osećanja i upućivanje zahteva
sagovorniku za promenu ponašanja);
(5) asertivne poruke (poruke posredstvom kojih se ne pokazuje samo razumevanje za tuđa
osećanja, potrebe i želje, već se i iskazuju i sopstvena osećanja na konstruktivan način).

Aktivno slušanje pomaže praktičarima da tokom profesionalnih susreta, kroz diskusije: (1) osveste
svoja osećanja, potrebe, namere, odnosno svoje perspektive o praksi („Postaje nam jasnije šta

16
želimo da radimo, a šta zapravo radimo“); (2) razumeju tuđe perspektive i osećanja; (3) podrže
kolege da osveste i razumeju sopstvena osećanja, potrebe, namere, odnosno perspektive drugih; (4)
podrže kolege tako što će im postavljati podsticajna pitanja radi pronalaženja efikasnijih rešenja u
praksi; (5) formulišu iskaze koji će pomoći kolegama da pronađu alternativna rešenja u praksi (npr.
nekim kolegama će nekada biti potrebna direktnija podrška koja im se može pružiti na suptilan i
uvažavajući način kroz dodatna pitanja i iskaze).
Tokom diskusija na profesionalnim susretima predviđena je primena tehnike davanja
povratne informacije – Sendvič tehnika koja podrazumeva tri koraka: (1) opis pozitivnih aspekata
nečijeg ponašanja, aktivnosti ili rada uz pohvalu; (2) iskaz o tome šta osoba treba da promeni (fokus
je na promeni iskazanoj na konstruktivan način); (3) iskaz kojim se osoba navodi kako da određenu
promenu realizuje. Povratna informacija o nečijem ponašanju/postupku opisuje se sopstvenim
rečima kroz rezimiranje ili parafraziranje. Tokom davanja povratne informacije izbegava se
procenjivački, osuđujući i kritizerski jezik. Umesto toga koristi se jezik, ton i neverbalni pokreti (tzv.
empatičko „mrmljanje“) koji izražavaju poštovanje i podršku sagovorniku.
U cilju produbljivanja diskusija na profesionalnim susretima preporučuje se primena
konverzacionih tehnika (Stojnov, 2003) posredstvom pitanja koja podstiču sagovornika da podeli
svoja dublja razmišljanja, ideje i dileme. Relativno se jednostavno primenjuju u praksi, korisne su u
vaspitnoobrazovnom okruženju, savetodavnom radu, ali i u profesionalnoj komunikaciji sa drugima
(Džinović, 2014). Konverzacione tehnike koje se primenju u modelu su: piramidisanje, lestvičenje i
linija željene promene.
Prva tehnika omogućava praktičarima da dođe do uvida o tome kako se ispoljavaju nečija
uverenja na praktičnom nivou i kako su ta uverenja povezana sa konkretnim svakodnevnim
aktivnostima. Pitanja iz tehnike piramidisanja koja se praktikuju su: „Kako to znate iz prakse?“; „Kako
se to vidi/ispoljava u praksi?“;„Šta bi to konkretno značilo za Vas u praksi?“.
Primenom tehnike lestvičenja praktičari se simbolično „penju uz lestvice“ značenja
najvažnijih i najdubljih ličnih i profesionalnih uverenja koja upravljaju njihovim ponašanjem u praksi.
Pitanja iz tehnike lestvičenja koja se praktikuju su: „Zašto je to važno za Vas?“; „Šta to za Vas znači?“;
„Šta time dobijate?“; „Šta time nastojite da postignete?“. Koordinator tokom diskusije sa
praktičarima treba da prepozna situacije/izjave vaspitača kada je moguće da primeni konverzacione
tehnike kako bi produbio refleksiju i njihove samouvide.
Tehnika linija željene promene koristi se za preispitivanje profesionalnih promena, odnosno
za analizu željenog pravca promene, procenu resursa koji su potrebni za dostizanje postavljenog
cilja, kao i za prevazilaženje prepreka na tom putu. Ključna pitanja koja se koriste tokom primene ove
tehnike su: „Gde sam sad?“ i „Gde želim da budem?“.

17
 U literaturi se takođe pokazalo da je tehnika kreiranja istraživačkih pitanja (Question
Formulation Technique) korisna za razvoj kritičke refleksije tokom horizontalne razmene između
praktičara (Rothstein, Santana & Minigan, 2015). Koraci u procesu kreiranja istraživačkih pitanja
prema ovim autorima su: (1) izbor jednog iskaza/teme/pojma/pojave koji „provocira“ razmišljanje
praktičara; (2) produkovanje što većeg broja pitanja otvorenog i zatvorenog tipa; (3) zajednička
analiza pitanja (broj pitanja, vrsta pitanja); (4) izbor prioritetnih pitanja; (5) osmišljavanje
argumenata i donošenje odluka oko konačnog izbora istraživačkog pitanja.
Narativna analiza je takođe korisna tehnika koja podstiče refleksiju praktičara tokom
aktivnosti profesionalnog učenja (Hatton & Smith, 1995). Tokom ove analize uglavnom se koriste
refleksivna pitanja koja kod praktičara pokreću promišljanje o sopstvenoj praksi, praksi kolega, kao i
osmišljavanju novih akcija. Posebna vrednost narativne analize jeste dolaženje do preispitivanja
starih, ali i do kreriranja novih uvida tokom procesa pisanja.
U modelu je takođe predviđena primena tehnike analize video sadržaja koja pomaže
praktičarima da sagledaju kontekst, ponašanja, postupke i višestruke interakcije koje se odvijaju u
praksi iz druge perspektive (Ostrosky et al., 2013).

2. Ključni pojmovi u modelu zajednice profesionalnog učenja

Model zajednice profesionalnog učenja je usmeren na razvijanje refleksivno-socijalne prakse u

vrtiću građenjem poverenja, zajedništva, saradnje i uzajamne podrške.
Profesionalni susreti praktičara obuhvataju: (1) obuku koordinatora horiozontalne razmene;
(2) profesionalne susrete praktičara u vrtiću (u periodu od 10 do 12 nedelja); (3) jednodnevni
profesionalni susreti praktičara iz različitih vrtića/predškolskih ustanova.
Scenariji predstavljaju osnovnu metodologiju rada tokom profesionalnih susreta praktičara u
vrtiću, kao i između praktičara iz različitih vrtića/predškolskih ustanova.
Grupa za učenje su oblik rada koji se ostvaruje na jednodnevnom profesionalnom susretu
praktičara.
Refleksivno-socijalna praksa predstavlja praksu profesionalnog učenja praktičara na nivou
ustanove i u saradnji sa kolegama koja se temelji na promišljanju i preispitivanju profesionalnih i
ličnih uverenja i iskustva radi rekonstruisanja i menjanja vlastite prakse. Ova praksa učenja u modelu
je struktuirana kako bi praktičari mogli da reflektuju na nivoima koji prevazilaze deskripciju
(praktičari opisuju svoje iskustvo i znanje iz prakse, uz osvrt na primere i aktivnosti iz sopstvene
prakse).

18
 Kritička refleksija definiše se kao dispozicija koja omogućava praktičarima da promišljaju o
iskustvima iz prakse, rekonstruišu ih i menjaju, kako bi razvijali profesionalan odnos prema vlastitoj
praksi.
Tri nivoa refleksije – deskripitivna, referentna i metastrateška refleksija:
• deskriptivna refleksija (na primer, praktičari opisuju svoje iskustvo i znanje iz prakse, uz osvrt
na primere i aktivnosti iz sopstvene prakse);
• referentna refleksija (na primer, praktičari se oslanjaju na referentnu tačku za preispitivanje
sopstvenih uverenja, akcija i praksi; referentne tačke mogu biti literatura, teorija,
profesionalno i lično iskustvo kolega);
• metastrateška refleksija (na primer, praktičari ne preispituju kritički samo odnos između
sopstvene perspektive i tuđe perspektive (npr. teorija, literatura, iskustvo kolega), već i
promišljaju o mogućim rešenjima, okvirima za akciju, budućim koracima i isprobavaju ih u
skladu sa novostečenim uvidima).

Refleksivna pitanja su vrsta pitanja kojima se podstiču vaspitači da promišljaju u odnosu na

sopstvena i tuđa profesionalna i lična znanja, uverenja i iskustva, kao i da osmišljavaju promene u
skladu sa tim.
Kolaborativne i refleksivne tehnike su alati posredstvom kojih se razvija refleksivno-
socijalna praksa u vrtiću. Na primer, tehnika analize dokumentacije; tehnika analize narativa; tehnika
davanja povratne informacije; tehnika analize video zapisa; tehnika aktivno slušanja; konverzacione
tehnike; tehnika kreiranja refleksivnih pitanja; tehnika mikroplaniranja; tehnika vođena diskusija.
Koordinatori horizontalne razmene iz Unicefa su autori modela zajednice profesionalnog
učenja koji pružaju stručnu podršku koordinatorima horizontalne razmene u vrtićima.
Saradnik za razvijanje refleksivno-socijalne prakse je angažovan od strane Ministarstve
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kako bi pružio dodatnu podršku koordinatorima horizontalne
razmene tokom realizacije svih profesionalnih susreta predviđenih modelom.
Koordinator horizontalne razmene u vrtiću je stručni saradnik koji je tokom mentorske
podrške bio najviše uključen u rad sa vaspitačima. Ako ustanova nema stručne saradnike onda
iskusni vaspitač koji je bio u ulozi mentora, učestvovao u radu timova na nivou ustanove,
prezentovao na stručnim konferencijama i sl. Koordinator vodi profesionalne susrete i pruža stručnu
podršku vaspitačima tokom procesa kritičke refleksije.
Praktičari iz predškolskih ustanova su vaspitači, medicinske sestre vaspitači, defektolozi
vaspitači, stručni saradnici.

19
 IV STRUKTURA I SADRŽAJI PROFESIONALNIH SUSRETA PRAKTIČARA

Model zajednice profesionalnog učenja praktičara odvija se prema fazama koje su međusobno
povezane i uslovljene (Šema 1). Nakon horizontalne razmene u centrima klastera započinje primena
modela zajednice profesionalnog učenja praktičara iz ustanova koje su u istoj fazi primene Osnova
programa. Ciklus ukupno traje između četiri i pet meseci.

Šema 1: Razvoj modela zajednice profesionalnog učenja praktičara

--

1. Prvi profesionalni susret: obuka koordinatora horizontalne razmene

Obuka „Od refleksije o akciji do refleksije za akciju“9 namenjena je koordinatorima horizontalne

razmene u vrtićima (stručni saradnici ili iskusni vaspitači) koji su jezgro promena u svojim PU u
procesu širenja Osnova programa PVO Godine uzleta. Obuka takođe predstavlja važan resurs i vodič
koordinatorima horizontalne razmene u radu sa praktičarima. Cilj ove obuke je jačanje kapaciteta
koordinatora horizontalne razmene u vrtiću za razvijanje refleksivno-socijalne prakse primenom
modela zajednice profesionalnog učenja praktičara. Konkretno, obuka je usmerena na pružanje
podrške koordinatorima kako da kod sebe, ali i kod kolega vaspitača, razvijaju kapacitete za kritičko
preispitivanje i menjanje vlastite prakse. Specifični ciljevi obuke su:

9Obuka „Od refleksije o akciji do refleksije za akciju“ nalazi se na listi programa od javnog interesa koja rešenjem odobrava
Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (610-00-00281/2021-07).
 (1) Upoznavanje učesnika obuke sa modelom zajednice profesionalnog učenja praktičara „Od
refleksije o akciji do refleksije za akciju“ (ciljevima, sadržajima scenarija, tehničkim
uputstvima za pripremu i realizaciju profesionalnih susreta) i razumevanje teorijskih
polazišta na kojima je zasnovan model;
(2) Jačanje kapaciteta učesnika obuke za primenu kolaborativnih i refleksivnih tehnika koje su
predviđene scenarijima u modelu (aktivno slušanje, davanje povratne informacije, kreiranje
refleksivnih pitanja, lestvičenje, piramidisanje, pitanja koja pokreću istraživanje u kontekstu
vaspitno-obrazovne prakse);
(3) Osnaživanje učesnika obuke da dalje razvijaju model zajednice profesionalnog učenja
kreirajući nove tematske scenarije prilagođene potrebama konkretne prakse u skladu sa
Osnovama programa PVO Godine uzleta.
Posle završetka obuke, koordinatori horizontalne razmene će biti osposobljeni da:
• razumeju teorijska polazišta modela zajednice profesionalnog učenja praktičara „Od
refleksije o akciji do refleksije za akciju“ sa akcentom na razumevanju značenja i nivoa
kritičke refleksije;
• koriste kolaborativne i refleksivne tehnike za razvijanje refleksivno-socijalne prakse u vrtiću;
• podrže i vode praktičare tokom procesa kritičkog preispitivanja profesionalnih iskustava i
saznanja u cilju promene prakse u vrtiću;
• realizuju profesionalne susrete prema scenarijima datim u modelu;
• podrže promenu u praksi vrtića kroz akciju nakon uvida iz horizontalne razmene;
• kreiraju nove tematske scenarije prilagođene potrebama konkretne prakse u skladu sa
Osnovama programa PVO Godine uzleta.
Obuka obuhvata sledeće tematske celine:
• Model zajednice profesionalnog učenja praktičara – ciljevi modela, polazišta u kreiranju
modela, savremena teorijska shvatanja o profesionalnom učenju praktičara u kontekstu
njihove prakse, pojam kritičke refleksije, nivoi kritičke refleksije, scenariji kao metodologija
rada sa praktičarima.
• Profesionalni susreti praktičara u modelu – priprema, planiranje i organizacija profesionalnih
susreta praktičara, koraci u profesionalnim susretima koji se odvijaju u vrtiću, struktura
jednodnevnih profesionalnih susreta praktičara iz različitih PU, održivost, izazovi i rizici u
primeni modela.
• Kolaborativne i refleksivne tehnike – aktivno slušanje (šta jeste aktivno slušanje, a šta nije;
čemu služi, elementi aktivnog slušanja; koraci u aktivnom slušanju; različite tehnike davanja
povratne informacije tokom aktivnog slušanja sa primerima i vežbama; primena aktivnog

21
 slušanja na profesionalnim susretima), tehnika davanja povratne informacije (definisanje
sendvič tehnike; primeri i vežbe; saveti za uspešnu primenu tehnike u praksi), tehnika
kreiranja refleksivnih pitanja, tehnika lestvičenje, piramidisanje, tehnika željene linije
promene i otvorena pitanja koja pokreću na istraživanje (značaj i važnost pitanja u modelu,
vrste pitanja i način formulisanja pitanja, tehnike i koraci u postavljanju pitanja, primeri i
vežbe).

Obuka traje 16 sati, a aktivnosti na obuci su podeljene u tri dela.

Prvi deo obuke se odnosi na teorijski deo koji se izvodi po metodi izokrenutog učenja u
periodu od 3 nedelje pre drugog dela obuke (učesnici dobijaju materijale koji će im omogućiti da se
pripreme za drugi deo obuke).
Drugi deo obuke se realizuje u četiri bloka u trajanju od 90 minuta u neposrednom izvođenju
(u jednom danu) ili na daljinu (4 dana x 90 minuta).
Treći deo obuke odnosi se na realizaciju praktičnog zadatka koji učesnici treba da završe u
roku od 30 dana od pohađanja drugog dela obuke.
U toku profesionalnih susreta na nivou vrtića predviđeno je da koordinatori horizontalne
razmene iz Unicefa i saradnik za razvijanje refleksivno-socijalne prakse (spoljni saradnik iz MPNTR)
pruže podršku koordinatorima tokom primene modela zajednice profesionalnog učenja u onlajn
okruženju.

2. Planiranje profesionalnih susreta

Planiranje profesionalnih susreta obuhvata sledeće aktivnosti:

(a) formiranje grupa od šest vrtića koji će učestvovati na jednodnevnom profesionalnom
susretu. Jedan od kriterijuma za grupisanje vrtića, između ostalih, biće njihova teritorijalna blizina;
(b) uparivanje vrtića koji će neposredno sarađivati u okviru grupa za učenje na
jednodnevnom profesionalnom susretu. Kriterijumi za uparivanje vrtića kreiraju se na osnovu
informacija dobijenih od mentora i koordinatora horizontalne razmene u vrtiću o napredovanju i
izazovima praktičara u primeni Osnova programa, njihovim znanjima i uverenjima, kao i celokupnom
kontekstu i kulturi ustanove;
(v) izbor tema kojima će se praktičari baviti tokom profesionalnih susreta. Uvažavajući
iskazane potrebe praktičara za dodatnim usavršavanjem, kao i na osnovu rezultata praćenja
prethodnih faza u sprovođenju Programa podrške razvoju kapaciteta za primenu Osnova programa,

22
pravi se izbor tema kojima će se praktičari baviti (uz obaveznu temu o inkluzivnom pristupu
razvijanju Osnova programa).
(g) definisanje uslova i resursa potrebnih za realizaciju profesionalnog susreta između vrtića
(vreme i mesto održavanja, neophodna oprema itd.).

3. Profesionalni susreti praktičara u vrtiću

Profesionalni susreti u vrtiću (jezgro promene) su najznačajniji za osnaživanje praktičara u procesu

refleksivnog sagledavanja sopstvene prakse. Ključni akteri su koordinatori horizontalne razmene i
vaspitači iz vrtića. Preporuka je da se tokom ovih susreta uključi veći broj stručnih saradnika (oni koji
su bili uključeni i tokom mentorske podrške, ali i drugi stručni saradnici ukoliko ih ima u PU),
odnosno iskusnih vaspitača iz PU koje nemaju stručne saradnike kako bi se obezbedila dodatna
stručna podrška vaspitačima tokom procesa kritičke refleksije. Tokom realizacije ovih profesionalnih
susreta podršku praktičarima pružiće koordinator horizontalne razmene iz Unicefa (za PU koje su sa
primenom OP počele 2019. godine) i saradnik za razvoj releksivno-socijalne prakse (za PU koje su sa
primenom OP počele tokom 2020. godine i posle).
Uloga koordinatora horizontalne razmene iz vrtića jeste da motiviše i vodi vaspitače kroz
proces refleksivnog preispitivanja vlastite prakse, da ih osnaži za primenu kolaborativnih i
refleksivnih tehnika, ali i da im pruži tehničku i logističku podršku u pripremi materijala i pripremi za
učešće na jednodnevnom profesionalnom susretu sa kolegama iz drugih vrtića/predškolskih
ustanova. Da bi se u potpunosti izgradila refleksivno-socijalna praksa u vrtiću koji primenjuje model,
potrebno je da se uključe svi vaspitači. U ovoj fazi vaspitači će biti u ulozi „kritičkog prijatelja“,
istraživača i refleksivnog praktičara. Budući da je potrebno vreme za razvijanje poverenja i refleksije
kroz realizaciju planiranih aktivnosti, preporuka je da se ovi susreti odvijaju u periodu od 10 do 12
nedelja.
Profesionalni susreti praktičara u vrtiću odvijaju se kroz 5 koraka. Jedan korak može da
podrazumeva više sastanaka na kojima učestvuju koordinator horizontalne razmene i vaspitači.
Odluka o broju sastanaka po svakom koraku donosi koordinator horizontalne razmene u dogovoru sa
vaspitačima na osnovu konteksta vrtića (pre svega veličine), broja kolega koji učestvuju na
profesionalnim susretima i potrebama za dodatnim učenjem praktičara. Sastanci sa kolegama iz
vrtića mogu da se organizuju u onlajn okruženju ukoliko je nepovoljna epidemiološka situacija usled
širenja korona virusa. Na Šemi 2 prikazani su koraci u profesionalnim susretima praktičara u vrtiću.

23
 Šema 2: Koraci u profesionalnim susretima praktičara u vrtiću

Profesionalni susreti praktičara u vrtiću realizuju se prema sledećim koracima:

Prvi korak. Profesionalni susreti u vrtiću započinju aktivnostima upoznavanja vaspitača sa
modelom zajednice profesionalnog učenja primenom metode izokrenutnog učenja (aktivnosti po
uzoru na obuku za koordinatore horizontalne razmene). Preciznije, koordinator horizontalne
razmene upoznaje vaspitače sa modelom, procesom i sadržajima pripreme i realizacije
profesionalnih susreta, kao i sa kolaborativnim i refleksivnim tehnikama. Ove aktivnosti se sprovode
u trajanju od tri nedelje.
U okviru ovog koraka vaspitači se dele u dve ujednačene grupe u skladu sa odabranim temama
scenarija (inkluzivni pristup je obavezna tema). Ukoliko ima dovoljno uključenih stručnih saradnika,
preporuka je da svaki stručni saradnik vodi po jednu grupu vaspitača koja se bavi istom temom.
Vaspitači iz iste vaspitne grupe treba da budu u grupi za pripremu istog scenarija, čime se
obezbeđuje saradnja tokom razvijanja kritičke refleksije i zajedničke pripreme i analize materijala.
Drugi korak. Koordinator održava sastanak sa vaspitačima koji se bave istom temom scenarija.
Na ovom sastanku uvodi vaspitače u temu, razvija diskusiju o iskustvima vaspitača povezujući ih sa
Osnovama programa. Na osnovu scenarija, koordinator daje vaspitačima instrukcije kako će se
razvijati proces kritičke refleksije, koje tehnike i alate će koristi, odnosno na koji način će se
pripremati za susret sa kolegama iz drugih vrtića/PU. U ovom koraku koordinator i vaspitači se
dogovaraju o materijalima koje je potrebno pripremiti. Ukoliko je samo jedan koordinator uključen,
onda on realizuje sastanak/e iz ovog koraka sa svakom grupom vaspitača koja se bavi određenom
temom. Ovaj korak traje dve nedelje najviše.

24
 Treći korak. Tokom trećeg koraka vaspitači iz iste vaspitne grupe razvijaju kritičku refleksiju
kroz pripremu potrebnog materijala (npr. video snimke, fotografije, narative, protokole i drugu
dokumentaciju itd.) koji je planiran scenarijom. Primenom različitih tehnika i alata koji su planirani
pojedinačnim scenarijom, vaspitači u ovom koraku zajednički vrše analizu i refleksiju vlastite prakse
na izabranom primeru. Rezultat ovih aktivnosti su samouvidi vaspitača o svojoj praksi koje
prezentuju kolegama u vrtiću u koraku 4. Koordinator intenzivno prati proces kritičke refleksije,
pripremu materijala i pruža stručnu i tehničku podršku vaspitačima. Ovaj korak traje tri nedelje.
Četvrti korak. Koordinator organizuje sastanake sa vaspitačima koji su se bavili istom temom
kako bi predstavili pripremljene materijale iz prethodnog koraka. Ovaj korak podrazumeva
zajedničku analizu pripremljenog materijala tokom dve nedelje najviše. Rezultat ove zajedničke
analize i diskusije sa kolegama jeste produbljivanje uvida do kojih su vaspitači o svom primeru iz
prakse došli u koraku 3. Preporuka je da se na svakom sastanku predstavi jedan do dva primera iz
prakse kako bi se posvetilo dovoljno vremena za analizu i diskusiju. Akcenat je na predstavljanju
samouvida vaspitača do kojih su došli tokom trećeg koraka primenom različitih kolaborativnih i
refleksivnih tehnika i alata. Nakon predstavljenih svih primera, na posebnom sastanku, koordinator
razvija grupnu diskusiju vođenu refleksivnim pitanjima kako bi produbio kritičko sagledavanje
sopstvene prakse kod vaspitača.
U četvrtom koraku, takođe, zajednički se bira primer u okviru svake teme scenarija koji će biti
predstavljen na jednodnevnom profesionalnom susretu sa kolegama iz drugih vrtića/predškolskih
ustanova. Prilikom izbora primera potrebno je voditi računa da:
• primer bude u skladu sa Osnovama programa;
• primer ima potencijal za zajedničko učenje na jednodnevnim profesionalnim susretima;
• primer pokazuje najviši stepen refleksivnosti vaspitača u analizi iskustva iz prakse.

Koordinator horizontalne razmene i vaspitači pomažu kolegama čiji je primer odabran da pripreme
izlaganje za jednodnevni profesionalni susret sa kolegama iz drugih vrtića/predškolskih ustanova.
Prilikom pripreme materijala koji će se predstaviti na jednodnevnim profesionalnim susretima
potrebno je voditi računa da vaspitači stave akcenat na samouvide do kojih su došli tokom
samostalne analize u koraku 3, ali i novih uvida do kojih su vaspitači došli tokom diskusije sa
kolegama u koraku 4 (integrisanje uvida do kojih su vaspitači došli kada su prvi put analizirali svoje
iskustvo i uvida koji su se javili nakon diskutovanja sa kolegama). Koordinator treba da podrži
vaspitače da svoje samouvide i praksu opišu u prvom licu jedinine i svojim rečima (npr., usmeno i bez
čitanja prezentacija, narativa i slično). Samouvidi ne bi trebalo da se predstave kroz čin pasivnog
čitanja, već na živopisan i autentičan način kroz celovito izlaganje (ono treba da traje od 10 do 15

25
minuta). Izlaganje vaspitača može biti pripremljeno u različitim formama (npr. prezentacija, poster i
tome slično).
Ovaj korak daje priliku vaspitačima da, u okviru svog vrtića, odnosno u poznatom okruženju,
isprobaju kako će izgledati jednodnevni profesionalni susret sa kolegama iz drugog
vrtića/predškolske ustanove. Ukoliko je samo jedan stručni saradnik uključen, onda on realizuje
sastanke iz ovog koraka sa svakom grupom vaspitača koja se bavi određenom temom.
Peti korak. Koordinatori horizontalne razmene iz uparenih vrtića koji su jezgro promene
razmenjuju primere koje su u prethodnom koraku izabrali. Koordinator oganizuje sastanak sa svim
vaspitačima u svom vrtiću radi upoznavanja sa materijalima dobijenim od kolega iz drugog
vrtića/predškolske ustanove. U okviru ovog koraka koordinator i vaspitači timski pripremaju
povratnu informaciju koju će dati kolegama na jednodnevnom profesionalnom susretu. Ovaj korak
može biti realizovan kroz jedan ili više sastanaka (tokom dve nedelje najviše), prema proceni
koordinatora horizontalne razmene. Koordinatori horizontalne razmene iz uparenih vrtića/PU
dogovaraju se oko facilitacije na jednodnevnom profesionalnom susretu (podela zaduženja oko
vođenja diskusija u grupama za učenje).
Saradnik za razvoj refleksivno-socijalne prakse (koordinatori horizontalne razmene iz Unicefa
za PU koje su sa primenom OP počele 2019. godine) pruža dodatnu podršku koordinatorima
horizontalne razmene organizovanjem konsultativnih sastanaka. Ovi sastanci se odvijaju prema
sledećem rasporedu:
(1) nakon realizovanog drugog koraka – cilj sastanka jeste da podrži koordinatore horizontalne
razmene u razvoju facilitatorskih veština, odnosno da im pomogne da unaprede kvalitet diskusije na
profesionalnim susretima sa vaspitačima (npr. da refleksija koja se javljala tokom diskusije ne ostane
na površini, već da se produbljuje). Na ovom sastanku se bave analizom iskustva i izazova sa kojima
su suočili koordinatori i vaspitači tokom postavljanja pitanja i davanja odgovora u diskusiji u drugom
koraku određenog scenarija.
(2) tokom 4 koraka u fazi predstavljanja primera vaspitača (pripremljeni u koraku 3), a pre
izbora primera za JPS. Na ovom sastanku saradnik treba da podrži koordinatore kako da izaberu
primere za JPS (ne diskutuje se o konkretnom sadržaju primera). Nije akcenat da saradnik bira sa
koordinatorima koji će primer ići na jednodnevni profesionalni susret, nego da ih osnaži da o
primerima razmišljaju kroz kriterijume izbora primera.
(3) nakon izabranog primera za jednodnevni profesionalni susret, a tokom 5 koraka, organizuje
se dodatna obuka ili sastanak. Na ovoj obuci/sastanku saradnik za razvoj refleksivno-socijalne prakse
i koordinatori horizontalne razmene bave se principima dobrog prezentovanja (šta slajd treba da
sadrži, struktura izlaganja). Ukoliko je potrebno saradnik za razvoj refleksivno-socijalne prakse

26
pružiće dodatnu podrška u razvijanju veština aktivnog slušanja, kreiranja refleksivnih i istraživačkih
pitanja, primene sendvič tehnike, kao i o građenju sigurnog okruženja za praktičare). Na ovoj
obuci/sastanku saradnik i koordinatori ne treba da se bave konkretnim primerima koji će biti
predstavljeni na jednodnevnom profesionalnom susretu. Razlog je da se time ne naruši koncept
jednodnevnih profesionalnih susreta koji bi trebalo praktičarima da omogući autentičnu razmenu sa
kolegama.

4. Jednodnevni profesionalni susret praktičara iz različitih vrtića/predškolskih ustanova

Jednodnevni profesionalni susret je događaj profesionalnog učenja na kojem se okupljaju praktičari

iz različitih vrtića/predškolskih ustanova. Cilj ovih susreta je razvijanje refleksivno-socijalne prakse
kroz horizontalnu razmenu sa kolegama koje se nalaze u istoj fazi primene Osnova programa Godine
uzleta. Modelom je planirano da se praktičari pripremaju za jednodnevni profesionalni susret sa
kolegama iz drugih vrtića/PU. Priprema praktičara u svojim ustanovama podrazumeva realizaciju
aktivnosti refleksivnog karaktera predviđenih scenarijima. Materijali i produkti koji nastaju tokom
procesa refleksije i koriste se na jednodnevnim profesionalnim susretima nalaze su u Prilogu 1.
Struktura jednodnevnog profesionalnog susreta praktičara iz različitih vrtića/predškolskih
ustanova prikazana je na Šemi 3.

Šema 3: Struktura jednodnevnog profesionalnog susreta praktičara

iz različitih predškolskih ustanova

Ovaj profesionalni susret započinje uvodnim delom u trajanju od 60 minuta za sve učesnike (30
učesnika iz 6 vrtića koji su jezgro promene u svojoj PU). Nakon toga, rad se odvija u tri paralelne
grupe za učenje (jednu grupu čini učesnici iz dva vrtića koji su jezgro promene u svojoj PU). Svaka
grupa za učenje obrađuju dve teme scenarija u trajanju od 120 minuta po temi. Kada se završi rad po
grupama za učenje, svi učesnici se ponovo okupljaju zajedno kako bi realizovali poslednju aktivnost
na jednodnevnom profesionalnom susretu (Sumiranje) u trajanju od 60 minuta.
U opštem uvodnom delu, praktičari se međusobno upoznaju, prave osvrt na profesionalne
susrete u vrtiću, kreiraju zajednička pravila rada i realizuju se aktivnosti građenja poverenja. Opšti
uvodni deo realizuje saradnik za razvoj refleksivno-socijalne prakse (koordinatori horizontalne
razmene iz Unicefa za PU koje su sa primenom OP počele 2019. godine).
Nakon toga, odvija se rad u tri paralelne grupe za učenje. U svakoj grupi za učenje su uključena
po dva koordinatora i osam praktičara. Struktura grupe za učenje na jednodnevnom profesionalnom

27
susretu prikazana je na Šemi 4. Rezultat svih aktivnosti u okviru jedne grupe za učenje je podsticanje
kritičke refleksije.

Šema 4: Struktura grupe za učenje na profesionalnom susretu praktičara iz različitih vrtića

Rad grupe za učenje započinje uvodnim delom koju realizuje koordinatori horizontalne razmene u
vrtiču. Koordintor horizontalne razmene najavljuju temu scenarija i primere iz prakse. Nakon toga,
praktičari predstavljaju izabrane situacije iz prakse (bez čitanja uz autentično izlaganje), materijale i
rezultate vlastite refleksije. U nastavku, koordinatori razvijaju diskusiju zajedno sa praktičarima
pomoću refleksivnih pitanja i jedni drugima daju povratnu informaciju. U sledećoj aktivnosti u okviru
svake grupe za učenje organizuje se praktični rad koji doprinosi boljem razumevanju same teme.
Učesnici se usmeravaju da misle korak napred i, u odnosu na samouvide o sopstvenoj praksi i
razmenu sa drugim praktičarima, započinju planiranje promena u svojoj praksi. Na kraju rada svake
grupe za učenje učesnici se dogovaraju o daljoj saradnji na onlajn platformi (preporuka: FB, Google
grupa, Google Classroom, Google Meets, Zoom, Microsoft Teams, Skype Meeting, Padlet, Blogovi),
odnosno kako će razmeniti zapažanja i iskustva o sprovednim akcijama u praksi.
Poslednja aktivnost na profesionalnom susretu između praktičara iz više predškolskih
ustanova je Sumiranje (30 praktičara i traje 60 minuta) koju realizuje saradnik za razvoj refleksivno-
socijalne prakse (koordinatori horizontalne razmene iz Unicefa za PU koje su sa primenom OP počele
2019. godine). U ovoj aktivnosti praktičari reflektuju proces učenja kroz koji su prošli tokom
pripreme i učešća na profesionalnim susretima.
Scenariji za opšti uvodni deo i sumiranje, kao i scenariji za svaku pojedinčanu temu, nalaze se
u delu Primeri scenarija sa uputstvima za koordinatore horiontalne razmene.

28
 5. Promena u praksi kroz akciju

Po povratku u svoj vrtić praktičari razrađuju promene čije su planiranje započeli na jednodnevnom
profesionalnom susretu uz podršku koordinatora horizontalne razmene. Zajednički planiraju i unose
promene u praksu, dokumentuju iskustvo o sprovedenim promenama i akcijama i razmenjuju
iskustvo sa kolegama iz drugih vrtića/predškolskih ustanova na onlajn platformi (preporuka: FB,
Google grupa, Google Classroom, Google Meets, Zoom, Microsoft Teams, Skype Meeting, Padlet,
Blogovi). Koordinatori iz vrtića prate promene koje se implementiraju u praksi i aktivno učestvuju u
onlajn razmenama i diskusijama nakon jednodnevnog profesionalnog susreta. Važno je da navedene
promene budu i dokumentovane da bi se pratilo menjanje vaspitne prakse i razvoj ustanove u celini.
Time se doprinosi održivosti efekata učenja na profesionalnim susretima i potencijalno pokreće novi
ciklus profesionalnih susreta.

V ODRŽIVOST I IZAZOVI MODELA ZAJEDNICE PROFESIONALNOG UČENJA

Model zajednice profesionalnog učenja kreiran je tako da omogući stručno usavršavanje praktičara u
svom vrtiću/predškolskoj ustanovi, kao i horizontalno povezivanje sa kolegama iz drugih
vrtića/predškolskih ustanova u kontekstu zajedničkog učenja, razmene i saradnje.
Ovaj model konkretno omogućava praktičarima:
• razvijanje saradnje i učenje kroz zajedničke aktivnosti;
• povezivanje sa kolegama u i izvan vrtića;
• podršku ustanovi u procesu izrade i realizacije plana širenja Osnova programa (od jezgra ka
drugim vrtićima);
• ovladavanje refleksivnim tehnikama i alatima koje mogu da primenjuju i prilagođavaju
profesionalnim potrebama, kontekstu i kulturi prakse, kao i odnosima koje grade u okviru
prakse;
• razvijanje različitih nivoa refleksije;
• pripremanje za profesionalne susrete sa kolegama iz drugih vrtića/predškolskih ustanova u
atmosferi poverenja, prijateljstva i solidarnosti;
• realizovanje grupe za učenje u trajanju od 120 minuta u svom vrtiću (po ugledu na
jednodnevni profesionalni susret), što predstavlja realno vreme koje praktičari mogu da
izdvoje za razmenu u praksi;
• veći obuhvat praktičara na nivou vrtića tokom pripreme za profesionalne susrete sa drugim
kolegama iz vrtića/predškolskih ustanova;

29
 • motivisanje praktičara kroz zajedničko angažovanje koje doprinosi održivosti ovog oblika
stručnog usavršavanja;
• nastavak razvoja saradnje između vaspitača iz drugih vrtića/predškolskih ustanova nakon
profesionalnih susreta na onlajn platformi;
• osnaživanje koordinatora horizontalne razmene za razvoj novih tematskih scenarija u skladu
sa potrebama prakse i Osnovama programa PVO Godine uzleta.
Mogući izazovi za primenu i održivost modela, kao i strategije za njihovo prevazilaženje date su u
Tabeli 1.
Tabela 1: Izazovi i strategije za primenu i održivost modela
.
Izazovi za primenu i održivost modela Strategije za prevazilaženje izazova
Dileme praktičara o koncepciji Osnova Aktivnosti u okviru drugog koraka profesionalnih
programa PVO Godine uzleta. susreta u vrtiću, odnosno u okviru svakog scenarija.
Dileme praktičara o modelu zajednice Obuka koordinatora horizontalne razmene.
profesionalnog učenja. Aktivnosti u okviru prvog koraka profesionalnih
susreta u vrtiću (metoda izokrenutog učenja).
Praćenje kvaliteta profesionalnih susreta na Podrška saradnika za razvoj refleksivno-socijalne
nivou vrtića, a naročito izbor primera za prakse (koordinatori horizontalne razmene iz
jednodnevne profesionalne susrete. Unicefa za PU koje su sa primenom OP počele 2019.
godine) koordinatorima horizontalne razmene kroz
dodatne sastanke/obuku
Prevelika angažovanost koordinatora Angažovanje više stručnih saradnika ili iskusnih
horizontalne razmene tokom primene vaspitača koji nisu u ulozi koordinatora kao pomoć i
modela. podrška tokom primene modela.
Podrška saradnika za razvoj refleksivno-socijalne
prakse (koordinatori horizontalne razmene iz
Unicefa za PU koje su sa primenom OP počele 2019.
godine) koordinatorima horizontalne razmene.
Stepen struktuiranosti scenarija. Scenariji su fleksibilnog karaktera što omogućava
praktičarima da ih prilagode kontekstu ustanove i
potrebama praktičara.
Ograničeno vreme za razvijanje kritičke Dobra priprema koordinatora i vaspitača za
refleksije tokom jednodnevnog jednodnevni profesionalni susret.
profesionalnog susreta sa kolegama iz Saradnja sa drugom PU nastavlja se nakon
drugih predškolskih ustanova. jednodnevnog profesionalnog susreta u onlajn
okruženju.
Pad motivacije, pojava otpora i doživljaj Podrška saradnika za razvoj refleksivno-socijalne
preplavljenosti praktičara zbog zahtevnosti prakse koordinatorima horizontalne razmene.
pripreme za jednodnevni profesionalni Slavljenje dosadašnjih uspeha.
susret. Ukazivanje na napredak.
Organizovanje neformalnih oblika druženja.

30
Primena Osnova programa PVO Godine uzleta u praksi pretpostavlja promenu strukture i kulture
ustanove, kao i uloge praktičara ‒ u tom smislu model zajednice profesionalnog učenja postaje
potporni sistem. Imajući u vidu navedeno, smatramo da ponuđeni model ima potencijal da zaživi kao
program stručnog usavršavanja u okviru sistema profesionalnog razvoja i učenja praktičara u Srbiji.

31
 SCENARIO: OPŠTI UVODI DEO NA JEDNODNEVNOM PROFESIONALNOM SUSRETU

VI PRIMERI SCENARIJA

SCENARIO: OPŠTI UVODI DEO NA JEDNODNEVNOM PROFESIONALNOM SUSRETU

Opšti uvodi deo na jednodnevnom profesionalnom susretu između vrtića koji su jezgro promene u svojoj
predškolskoj ustanovi10 odvija se prema scenariju koji se nalazi ispod. Učestvuje 30 praktičara iz šest
vrtića/PU. Na početku JPS praktičari se međusobno upoznaju, prave osvrt na profesionalne susrete u
vrtiću, kreiraju zajednička pravila rada i realizuju se aktivnosti građenja poverenja. Opšti uvodni deo
realizuje saradnik za razvoj refleksivno-socijalne prakse (koordinatori horizontalne razmene iz Unicefa za
PU koje su sa primenom OP počele 2019. godine).

Aktivnost Upoznavanje
Cilj Da se praktičari upoznaju
Trajanje 15 min
Metode Razgovor
Potrebni materijali i /
resursi
Predstavljanje učesnika (10 min)
Prvo se predstavljaju grupi učesnika koordinatori horizontalne razmene iz
Unicefa/saradnik za razvoj refleksivno-socijalne prakse, a potom
koordinatori horizontalne razmene iz svakog vrtića/PU. Zatim se
predstavljaju vaspitači tako što navedu pridev sa početnim slovom svoga
imena (npr., Inspirativna Irina) uz izvođenje nekog pokreta. Ostali učesnici
treba da ponove način na koji se osoba predstavila (pridev + ime + pokret).
Realizacija
Osvrt na profesionalne susrete u vrtiću (5 min)
Koordinatori horizontalne razmene iz Unicefa/saradnik za razvoj
refleksivno-socijalne prakse pozivaju svakog koordinatora horizontalne
razmene iz vrtića/PU da daju osvrt na realizovane profesionalne susrete u
vrtićima, tako što navode teme scenarija i kratak opis njihove realizacije u
oba vrtića/PU.

10Za uspešnu realizaciju scenarija tokom profesionalnih susreta u vrtiću potrebno je da se podsetite instrukcija iz odeljka
„Profesionalni susreti praktičara u vrtiću“.

32
 SCENARIO: OPŠTI UVODI DEO NA JEDNODNEVNOM PROFESIONALNOM SUSRETU

Aktivnost Pravila rada

Cilj Da praktičari zajednički kreraju pravila rada
Trajanje 5 min
Metode Razgovor
Potrebni materijali i Hamer, stikeri, flomasteri
resursi
Učesnici se podele u pet grupa po šest članova. Svaka grupa ima zadatak da
kreira jedno pravilo rada koje ispisuju na stikeru. Pravi se zajednički poster
pravila koje su osmislile sve grupe. Koordinatori horizontalne razmene iz
Realizacija
Unicefa/saradnik za razvoj refleksivno-socijalne prakse naglas čitaju,
grupišu i revidiraju pravila uz odobravanje svih članova grupa i po potrebi
predlažu svoja pravila koja dodaju na poster.

Aktivnost Građenje poverenja

Cilj Da praktičari povežu i izgrade međusobno poverenje kako bi stručne
razmene protekle u pozitivnoj i konstruktivnoj atmosferi
Trajanje 40 min
Metode Igra
Potrebni materijali i 3 hamera, stikeri u 3 boje, hemijske olovke, flomateri
resursi
Igra Cvetanje (10 min)
Učesnici se podele u parove. Osoba A čučne i sklupča se kao čaura, a osoba
B ima zadatak da joj pruži neki oblik podrške (lepa reč, tepanje, dodir..)
kako bi se čaura rascvetala. Osoba A reaguje na ono što radi osoba B tako
što se sve više i više otvara, podiže i rascvetava. Igra je završena kada se
osoba A „procveta”. Posle toga menjaju uloge i igra se ponavlja.
Razgovor o tome kako su se osećali, šta im je prijalo najviše. Koordinatori
horizontalne razmene iz Unicefa/saradnik za razvoj refleksivno-socijalne
prakse ističu da je važno tokom rada na jednodnevnom susretu, praktičari
jedni drugima daju konstruktivne povratne informacije koje će im pomoći
da se profesionalno „rascvetaju“.

Zidne novine „Poverenje“ (30 min)

Realizacija Učesnici su podeljeni u 5 grupa po 6 članova (razbrajanjem). Koordinatori
horizontalne razmene iz Unicefa/saradnik za razvoj refleksivno-socijalne
prakse lepe tri hamer papir na zid. Praktičarima daje instrukciju da će
zajednički napraviti zidne novine na temu „Poverenje“ prema sledećim
rubrikama:
1. Šta je za nas poverenje
2. Kako se gradi poverenje

33
SCENARIO: OPŠTI UVODI DEO NA JEDNODNEVNOM PROFESIONALNOM SUSRETU

3. Kako se gubi poverenje

Učesnici na nivou grupa diskutuju o gore navedenim pitanjima i na
stikerima različitih boja (jedna boja jedno pitanje) ispisuju svoje odgovore,
a potom i lepe na Zidne novine.
Koordinatori horizontalne razmene iz Unicefa/saradnik za razvoj
refleksivno-socijalne prakse sumira odgovore i zaključuje da je važno da
imamo poverenje jedni u druge tokom rada kako bi stručna razmena
protekla u pozitivnoj i konstruktivnoj atmosferi.

34
 SCENARIO: DOKUMENTOVANJE KROZ PRIČU O PROJEKTU

SCENARIO: DOKUMENTOVANJE KROZ PRIČU O PROJEKTU

- I DEO SCENARIJA -
Profesionalni susreti praktičara u vrtiću11

Prvi korak. Koordinator horizontalne razmene organizuje aktivnosti sa vaspitačima u vrtiću (jezgro
promena) po uzoru na obuku „Od refleksije o akciji do refleksije za akciju“ (za više informacija pogledati
odeljak „Profesionalni susreti u vrtiću“). Metodom izokrenutog učenja koordinator upoznaje vaspitače
sa: (1) modelom ZPU i načinima pripreme i realizacije profesionalnih susreta i (2) kolaborativnim i
refleksivnim tehnikama (materijali sa obuke koordinatora horizontalne razmene „Od refleksije o akciji do
refleksije za akciju“). Formira se grupa vaspitača koja će se baviti temom Dokumentovanje kroz priču o
projektu.

Drugi korak. Koordinator podseća vaspitače o strategiji dokumentovanja kroz priču o projektu u skladu
sa Osnovama programa (podseća na aktivnosti tokom mentorske podrške). Zatim, pokreće diskusiju i
razmenu sa vaspitačima pomoću refleksivnih pitanja:
1. Kakvo je naše dosadašnje iskustvo u procesu dokumentovanja kroz priču o projektu od uvođenja
novih Osnova programa? Opišite to iskustvo.
2. Koje promene uočavate u procesu dokumentovanja kroz priču o projektu od početka primene
Osnova programa?
3. Koje biste teškoće istakli u procesu dokumentovanja? Na koji način ste prevazilazili te teškoće u
procesu dokumentovanja? Ko vam je pomogao u tome? Šta biste uradili drugačije u procesu
dokumentovanja?
4. Šta prepoznajemo kao vredno i značajno u procesu dokumentovanju kroz priču o projektu do
sad? Zašto?

Naredna aktivnost odnosi se na pripremu vaspitača za korišćenje Matrice analize priče o temi/projektu12
(Prilog 3.1) u daljem radu. Koordinator diskutuje sa vaspitačima kako bi izgradili zajedničko značenje
svake pojedinačne stavke iz Matrice, sa akcentom na one stavke koji vaspitači različito razumeju. Na
primer diskutuje se sa vaspitačima o tome: šta za njih znači stvaralačka prerada iskustva; koje su to
delatne situacije za decu; šta znači da je roditelj na smislen način uključen u razvijanje projekta; šta znači
zajedničko učešće vaspitača sa decom; šta znače smisleno povezane situacije i aktivnosti; kako
razumemo uvažavanje posebnosti i različitosti dece i tome slično.

11 Broja sastanaka u različitim koracima u svim scenarijima zavisi od broja vaspitača u vrtiću, tempa napredovanja grupe,
vremena koje je predviđeno za sastanak, zainteresovanosti za produbljivanje diskusije i sličnih razloga.
12 Instrument je preuzet sa obuke za primenu Osnova programa PVO Godine uzleta pod nazivom Razvijanje realnog programa

(Priručnik za trenere, 2019).

35
 SCENARIO: DOKUMENTOVANJE KROZ PRIČU O PROJEKTU

Treći korak. Realizacija aktivnosti tokom trećeg koraka u profesionalnim susretima traje tri nedelje.
Vaspitači koji rade u istoj vaspitnoj grupi zajednički analiziraju svoje iskustvo o dokumentovanju kroz
priču o projektu tako što prave mikroplan. Mikroplan podrazumeva:
(1) analiza poslednje priče o projektu pomoću Matrice za analizu priče o projektu;
(2) zajednička pisana narativna analiza priče o projektu (narativ potkrepljivati primerima iz priče
o projektu).

Lista refleksivnih pitanja za pisanu narativnu analizu o priči o projektu (pitanja su vodiči kroz
pisanu narativnu analizu):

1. Šta je bilo lako u pisanju ove priče o projektu?

2. Koje teškoće su se javile tokom pisanja ove priče o projektu? Kako su teškoće
savladane?
3. Čime ste bili zadovoljni u procesu pisanja ove priče o projektu, a šta bi moglo biti bolje?
Zašto? Kako?
4. Kako su birani sadržaji (fotografije, iskazi dece, aktivnosti...) koji su predstavljeni u ovoj
priči o projektu? Da li sada mislite drugačije?
5. Da li ste nekoga konsultovali i na koji način? Zašto? Koji je njegov/njihov doprinos?
6. Koje stavke u Matrici analize ste označili da nisu prisutne? Kako biste to menjali u
budućoj praksi?
7. Koje stavke u Matrici analize ste označili da su delimično prisutne? Šta je potrebno da
te stavke budu označene kao potpuno prisutne?
8. Šta ste novo naučili o procesu dokumentovanja popunjavanjem Matrice?
9. Šta je slično/različito u odnosu na ranije iskustvo tokom pisanja priča o projektu?
Zašto?
10. U kom segmentu dokumentovanja ste napredovali kada je u pitanju pisanje priče o
projektu? Kako vidite taj napredak? Šta je doprinelo napretku?

Četvrti korak. Realizacija aktivnosti tokom četvrtog koraka u profesionalnim susretima traje dve nedelje.
Koordinator organizuje sastanke sa vaspitačima na kojima se predstavljaju pripremljeni mikroplanovi
(jedan do dva mikroplana na jednom sastanku). Radi efikasnijeg rada na sastanku potrebno je da
vaspitači unapred pročitaju priču o projektu koja će biti predmet analize. Vaspitač o čijem se primeru
diskutuje predstavlja kolegama popunjenu Matricu i narativ sa akcentom na samouvide do kojih je
došao u ovom procesu (nije potrebno da vaspitač pasivno čita narativ, već da izdvoji ključne uvide do
kojih je došao, a koji su potkrepljeni primerima). Kolege daju povratne informacije o mikroplanu uz
pomoć Sendvič tehnike.

Koordinator tokom predstavljanja mikroplanova, diskusije i davanja povratne informacije prepoznaje i

beleži izazove vaspitača u procesu dokumentovanja (beleženje izazova je vidljivo i vaspitačima). Lista

36
 SCENARIO: DOKUMENTOVANJE KROZ PRIČU O PROJEKTU

izazova će se korisiti za razvijanje strategija za njihovo prevazilaženje na jednodnevnom profesionalnom

susretu sa kolegama iz drugih vrtića/predškolskih ustanova.
Kada se završi sa predstavljanjem svih mikroplanova, koordinator na novom sastanku razvija diskusiju sa
vaspitačima pomoću sledećih refleksivna pitanja (pitanja koja u većoj meri uključuju perspektive drugih
kolega, kao i perspektivu Osnova programa):

1. Na koja promišljanja su vas podstakli narativi kolega?

2. Koje lične uvide/lična pitanja ste sebi postavili dok ste slušali narative kolega?
3. Šta smo saznali novo o dokumentovanju na osnovu analiza priče o projektu?
4. Šta je slično a šta različito u našim međusobnim iskustvima u pogledu dokumentovanja priče o
projektu? Kako razumemo te sličnosti i razlike?
5. Kada ste čuli mikroplanove svojih kolega da li biste sada drugačije popunili Matricu za svoju priču
o projektu? U kojim stavkama? Zašto?
6. Koja nam je podrška potrebna da bolje razumemo proces dokumentovanja priča o projektu iz
ugla Osnova programa? Za svaku vrstu navedene podrške, razmislite ko može da vam bude
saveznik.
7. Šta bismo još mogli da unapredimo u procesu dokumentovanju priče o projektu i na koji način?

Poslednja aktivnost u ovom koraku podrazumeva organizovanje posebnog sastanka na kojem se

zajednički bira primer mikroplana koji će biti predstavljen na jednodnevnom profesionalnom susretu sa
kolegama iz drugih vrtića/predškolskih ustanova.

Prilikom izbora primera potrebno je voditi računa da:

• primer bude u skladu sa Osnovama programa;
• primer ima potencijal za zajedničko učenje na jednodnevnim profesionalnim susretima;
• primer pokazuje najviši stepen refleksivnosti vaspitača u analizi iskustva iz prakse.

Koordinator i vaspitači pomažu kolegama vaspitačima da pripreme izlaganje za jednodnevni

profesionalni susret. Izlaganje podrazumeva: (1) predstavljanje ključnih uvida sa primerima iz Matrice i
narativa koje su vaspitači pripremali u koraku 3, kao i (2) predstavljanje uvida do kojih su vaspitači došli
tokom diskusije sa kolegama u koraku 4 (konkretno, odnos uvida do kojih su vaspitači došli kada su prvi
put popunjavali Matricu i pisali narativ i novih uvida koji su se javili nakon diskutovanja sa kolegama o
njihovim mikroplanovima). Izlaganje na jednodnevnom profesionalnom susretu se bazira na promenama
koje su vaspitači uvideli upoređujući svoje iskustvo i iskustvo kolega. Koordinator treba da podrži
vaspitače da svoje samouvide i praksu u narativu opišu u prvom licu i svojim rečima. Samouvidi ne bi
trebalo da se predstave kroz čin pasivnog čitanja, već na živopisan i autentičan način kroz celovito
izlaganje.

Peti korak. Ovaj korak može biti realizovan kroz jedan ili više sastanaka (tokom dve nedelje najviše),
prema proceni koordinatora horizontalne razmene. Koordinatori razmenjuju izabrane priče o projektu sa
kolegama iz drugog vrtića/predškolske ustanove sa kojima će sarađivati na jednodnevnom

37
 SCENARIO: DOKUMENTOVANJE KROZ PRIČU O PROJEKTU

profesionalnom susretu. Takođe, koordinator organizuje sastanak sa praktičarima koji su učestvovali u

koraku 1 kako bi analizirali materijale i pripremili povratnu informaciju za kolege iz drugog
vrtića/predškolske ustanove. Prilikom popunjavanja Matrice za priču o projektu druge predškolske
ustanove potrebno je da se za svaku stavku koja se označi kao „potpuno“ ili „delimično“ prisutna
pronađe adekvatan primer koji to ilustruje u samoj priči o projektu. Koordinatori horizontalne razmene
iz različitih vrtića/PU dogovaraju se oko facilitacije na jednodnevnom profesionalnom susretu (podela
zaduženja oko vođenja diskusija u grupama za učenje, kao i priprema zajedničke prezentacije za
aktivnost „praktičan rad“ na JPS – izazovi u dokumentovanju).

- II DEO SCENARIJA -

Jednodnevni profesionalni susret praktičara iz drugih predškolskih ustanova

Aktivnost Uvod: najava teme scenarija i primera iz prakse

Cilj Upoznavanje učesnika sa primerima iz prakse koji će biti predstavljeni
Trajanje 10 min
Metode Izlaganje
Potrebni materijali i /
resursi
Koordinatori horizontalne razmene podsećaju učesnike na proces koji su
Realizacija prošli tokom pripreme za učešće u ovoj grupi za učenje i najavljuju 2
primera koja će biti prezentovana.

Aktivnost Predstavljanje primera iskustva iz prakse i diskusija

Cilj Razmena samouvida vaspitača o procesu pisanja priče o projektu
Trajanje 60 min
Izlaganje
Metode
Diskusija
Priča o projektu
Popunjene Matrice analize priče o projektu
Izlaganje vaspitača
Potrebni materijali
Narativ
i resursi
Povratna informacija za kolege
Flip čart/ hamer, flomasteri
Projektor i lap top

38
 SCENARIO: DOKUMENTOVANJE KROZ PRIČU O PROJEKTU

Aktivnost 1 (po 20 min za svaki vrtić/PU): Vaspitači izlažu svoje uvide o

procesu dokumentovanja kroz priču o projektu do kojih su došli tokom
profesionalnih susreta u vrtiću (narativ i uvidi iz koraka 3 i 4). Zajednički
analiziraju i porede rezultate popunjenih Matrica sa akcentom na stavke
koje su u Matrici različito procenjene (koordinator na vidnom mestu
ispisuje ključne tačke diskusije). U nastavku jedni drugima daju povratne
informacije koristeći Sendvič tehniku.
Aktivnost 2 (20 minuta): Koordinator podstiče učesnike na diskusiju
pomoću refleksivnih pitanja:
1. Na koja promišljanja su vas podstakli narativi kolega iz drugih PU?
Realizacija 2. Koje lične uvide/lična pitanja ste sebi postavili dok ste slušali
narativ kolega iz druge PU?
3. Šta prepoznajemo kao vredno u uvidima drugih kolega o
dokumentovanju kroz priču o projektu?
4. Šta smo novo saznali o dokumentovanju kroz priču o projektu iz
iskustva kolega?
5. Šta je slično, a šta je različito u iskustvu kolega o dokumentovanju u
poređenju sa nama?
6. Kako možemo iskoristiti tuđe iskustvo za sopstveni napredak u ovoj
oblasti?
Zajedničko sumiranje diskusije na panou kroz ključne reči.

Aktivnost Praktičan rad

Suočavanje i analiza izazova o dokumentovanju kroz priču o projektu i
Cilj
davanje preporuka za njihovo prevazilaženje
Trajanje 40 min
Rad u grupi
Metode
Diskusija
Potrebni materijali Lista izazova u pisanju priče o projektu
i resursi Papiri i hemijske olovke
Aktivnost 1 (10 minuta): Koordinatori predstavljaju izazove (kroz
zajedničku prezentaciju) koje su vaspitači iz oba vrtića/PU prepoznali
tokom pisanja narativa i diskusije u vrtiću. Koordinatori razvijaju diskusiju
o sličnostima i razlikama prepoznatih izazova.
Realizacija
Aktivnost 2 (20 minuta): Na osnovu predstavljenih izazova, vaspitači iz
jednog vrtića/PU formulišu predloge i sugestije kolegama iz drugog vrtića
kako da prevaziđu izazove sa kojima su se susreli u praksi. Rukovode se
sledećim pitanjima:

39
 SCENARIO: DOKUMENTOVANJE KROZ PRIČU O PROJEKTU

1. Kako možemo da ih prevaziđemo? Šta bi trebalo da menjamo?

Zašto?
2. Koja podrška nam je potrebna za to? Za svaku vrstu navedene
podrške, razmislite ko može da vam bude saveznik.
3. Kako ćemo uvide stečene tokom ovog procesa primeniti u daljem
dokumentovanju kroz priče o projektu? Kako ćemo ih sprovesti u
praksu?
Predstavljanje predloga uz diskusiju (10 minuta).

Aktivnost Dogovori za saradnju onlajn

Cilj Uspostavljanje dogovora o nastavku saradnje
Trajanje 10 min
Metode Razgovor
Potrebni materijali i /
resursi
Dogovor oko povezivanja praktičara na jednoj ili više onlajn platformi
(preporuka: FB, Google grupa, Google Classroom, Google Meets, Zoom,
Microsoft Teams, Skype Meeting, Padlet, Padlet, Blogovi) u skladu sa
Realizacija
afinitetima i mogućnostima. Na platformama dele svoja iskustva o pisanju
priča o projektima (kako su primenili sugestije za prevazilaženje izazova u
procesu pisanja priča o projektima) .

40
 SCENARIO: IGRA

SCENARIO: IGRA
- I DEO SCENARIJA -

Profesionalni susreti praktičara u vrtiću13

Prvi korak. Koordinator horizontalne razmene organizuje aktivnosti sa vaspitačima u vrtiću (jezgro
promena) po uzoru na obuku „Od refleksije o akciji do refleksije za akciju“ (za više informacija pogledati
odeljak „Profesionalni susreti u vrtiću“). Metodom izokrenutog učenja koordinator upoznaje vaspitače
sa: (1) modelom ZPU i načinima pripreme i realizacije profesionalnih susreta i (2) kolaborativnim i
refleksivnim tehnikama (materijali sa obuke koordinatora horizontalne razmene „Od refleksije o akciji do
refleksije za akciju“). Formira se grupa vaspitača koja će se baviti temom Igra.

Drugi korak. Koordinator u ovom koraku pokreće diskusiju o shvatanju igre u Osnovama programa i o
podršci vaspitača u igri. Refleksivna pitanja za pokretanje diskusije:

1. Kako razumemo dečiju igru u kontekstu Osnova programa?

2. Kakva je uloga vaspitača u podržavanju dečije igre iz ugla Osnova programa?
3. Kako razumete vezu između igre i učenja? Kako je ova veza sagledana iz perspektive Osnova
programa?
4. Kakva su vaša iskustva o razvijanju dečije igre od početka primene Osnova programa? Kakve
promene uviđate u svom pristupu dečijoj igri?
5. Kad je u pitanju podrška dečijoj igri šta prepoznajete u svojoj praksi da jeste/nije u skladu sa
Osnovama programa?
6. Šta smatramo vrednim i značajnim u našoj praksi kada je u pitanju dečija igra i naše učešće u
njoj? Zašto? Kako se osećate po tom pitanju?
7. Koje biste teškoće istakli u podršci dečijoj igri i na koji način ste ih prevazilazili? Šta vam je bilo
najteže da prevaziđete? Ko vam je pomogao u tome? Kako ste mogli drugačije da postupate u
datoj situaciji?

Naredna aktivnost odnosi se na pripremu vaspitača za korišćenje Okvira za (samo)analizu stepena

uključenosti vaspitača u dečiju igru (Prilog 3.2)14 u daljem radu. Koordinator diskutuje sa vaspitačima
kako bi izgradili zajedničko značenje svake pojedinačne stavke iz Okvira, sa akcentom na one stavke koji
vaspitači različito razumeju. Koordinator pojašnjava kako se popunjavaju Okvir i Šema. Dalje pravi

13 Broja sastanaka u različitim koracima u svim scenarijima zavisi od broja vaspitača u vrtiću, tempa napredovanja grupe,
vremena koje je predviđeno za sastanak, zainteresovanosti za produbljivanje diskusije i sličnih razloga.
14 Cilj korišćenja ovog Okvira jeste da vaspitač stekne uvid o načinima na koji je uključen u igru dece koja je predmet

(samo)analize na video snimku. Postupci vaspitača u Okviru dati su kao orijentir i ne očekuje se da budu svi prisutni, jer igra koja
se analizira u video snimku zavisi i od konteksta. Međutim, važno je da se u (samo)analizi obrati pažnja na većinu predloženih
postupka kako bi vaspitači promišljali u kojim segmentima su mogli da primene neke od postupaka bez obzira što nisu vidljivi na
snimku. Okvir treba sagledati kao polaznu osnovu za analizu i diskusiju o kvalitetu uključenosti vaspitača u dečijoj igri u
svakodnevnoj praksi. Stavke u Okviru su napravljene na osnovu Osnova programa.

41
 SCENARIO: IGRA

dogovor sa vaspitačima da u svojoj vaspitnoj grupi zajedno snime dečiju igru u kojoj jedan od vaspitača
učestvuje. Dužina snimka može da varira, ali je važno da za potrebe analize samostalno i sa kolegama
bude izdvojeno 10 minuta interakcije između vaspitača i dece.

Treći korak. Realizacija aktivnosti tokom trećeg koraka u profesionalnim susretima traje tri nedelje.
Vaspitači koji rade u istoj vaspitnoj grupi zajedno prave snimak dečije igre (voditi računa da ne bude
usmerena aktivnost) u okviru aktuelnog projekta koji se realizuje u grupi. Preporuka je da se vaspitači
više puta snimaju i izaberu koji će snimak da koriste za analizu. Pomoću ovog snimka vaspitači analiziraju
svoju ulogu i doprinos u igri. Za analizu snimka igre vaspitači koriste Okvir za (samo)analizu stepena
uključenosti vaspitača u dečiju igru. Nakon analize vaspitači u svojoj vaspitnoj grupi zajedno beleže
procenu o sopstvenoj ulozi u dečijoj igri na Šemi koja je data u Prilogu 3.2. Ova Šema prikazuje
dinamičan odnos detetove autonomije i učešća odraslog u procesu igre15.

Četvrti korak. Realizacija aktivnosti tokom četvrtog koraka u profesionalnim susretima traje dve nedelje.
Koordinator organizuje sastanake sa vaspitačima na kojima oni prikazuju video zapise i rezultate analize
svoje uloge i doprinosa u dečijoj igri (1 snimak 1 sastanak). Kolege daju povratne informacije uz pomoć
Sendvič tehnike.

Nakon predstavljanja svih snimaka, koordinator na novom sastanku pokreće i vodi diskusiju pomoću
sledećih refleksivnih pitanja (ukoliko koordinator prepozna da su potrebna pitanja iz koraka 2, može da
ih koristi za produbljivanje diskusije):

1. Šta nam je analiza snimaka igre omogućila da saznamo novo?

2. Šta bismo menjali u svojoj praksi kada je u pitanju dečija igra i naša uključenost u njoj? Zašto?
3. Šta je posebno vredno u primerima kolega iz vaše perspektive? Zašto?
4. Koje sličnosti i razlike opažate u većini primera kada je u pitanju uključenost vaspitača u igri?
Kako razumemo te sličnosti i razlike?
5. Šta bi deca rekla o ovim primerima igre i našem uključivanju? Hajde da se postavimo u njihovu
ulogu. Da li bi se njihova zapažanja razlikovala od naših? Zašto tako mislite?
6. Koja podrška nam je potrebna da podržimo igru dece u skladu sa principima i vrednostima iz
Osnova programa?
7. Nakon gledanja snimaka kolega i diskusije kako biste sada popunili svoj Okvir?

Poslednja aktivnost u ovom koraku je izbor primera koji će biti prikazan na jednodnevnom
profesionalnom susretu sa kolegama iz drugih vrtića/PU. Prilikom izbora primera potrebno je voditi
računa da:
• primer bude u skladu sa Osnovama programa (primer ne sme da bude usmerena aktivnost);
• primer ima potencijal za zajedničko učenje na jednodnevnim profesionalnim susretima;
• primer pokazuje najviši stepen refleksivnosti vaspitača u analizi iskustva iz prakse;

15 Prilagođeno prema: Zosh, J.N. et al. (2017). Learning through play: a review of the evidence. LEGO Foundation.

42
 SCENARIO: IGRA

• primer ima više različitih načina učešća vaspitača u igri.

Koordinator i drugi vaspitači pomažu kolegama čiji je snimak odabran da pripremi izlaganje za
profesionalni susret sa kolegama iz drugih vrtića. Izlaganje podrazumeva: (1) predstavljanje ključnih
uvida sa primerima iz Okvira koje su vaspitači pripremali u koraku 3, kao i (2) predstavljanje uvida do
kojih su vaspitači došli tokom diskusije sa kolegama u koraku 4 (konkretno, odnos između uvida do kojih
su vaspitači došli kada su prvi put popunjavali Okvir i novih uvida koji su se javili nakon diskutovanja sa
kolegama o njihovim snimcima igre). Izlaganje na jednodnevnom profesionalnom susretu se bazira na
promenama u uvidima vaspitača do kojih su došli upoređujući svoje iskustvo i iskustvo kolega.
Koordinator treba da podrži vaspitače da svoje samouvide i praksu opišu u prvom licu i svojim rečima.
Samouvidi ne bi trebalo da se predstave kroz čin pasivnog čitanja, već na živopisan i autentičan način
kroz celovito izlaganje.

Peti korak. Koordinatori razmenjuju izabrane primere snimaka igara između vrtića koji su jezgro
promene. Takođe, organizuju sastanak sa svim praktičarima iz jezgra. Na ovom sastanku se upoznaju sa
snimkom igre kolega iz drugog vrtića/PU, popunjavaju Okvir i Šemu na osnovu snimka kolega i
pripremaju povratnu informaciju pomoću Sendvič tehnike. Koordinatori horizontalne razmene iz
različitih vrtića/PU dogovaraju se oko facilitacije na jednodnevnom profesionalnom susretu (podela
zaduženja oko vođenja diskusija u grupama za učenje).

- II DEO SCENARIJA -

Jednodnevni profesionalni susret praktičara iz drugih predškolskih ustanova

Aktivnost Uvod: najava teme scenarija i primera iz prakse

Cilj Upoznavanje učesnika sa primerima iz prakse koji će biti predstavljeni
Trajanje 10 min
Metode Izlaganje
Potrebni materijali i /
resursi
Koordinator podseća učesnike na proces koji su prošli tokom pripreme za
Realizacija
učešće u ovoj grupi za učenje i najavljuje 2 primera koja će biti prezentovana.

Aktivnost Predstavljanje primera iskustva iz prakse i diskusija

Cilj Razmena rezultata analize vaspitača o stepenu uključenosti u dečju igru
Trajanje 60 min

43
 SCENARIO: IGRA

Izlaganje
Metode
Diskusija
Popunjeni Okviri za analizu stepena uključenosti vaspitača u dečiju igru
Popunjene Šeme za samoprocenu uloge vaspitača u igri sa decom
Potrebni materijali Povratna informacija za kolege
i resursi Izlaganje vaspitača
Laptop, zvučnici i projektor

Aktivnost 1: Vaspitači iz jednog jezgra izlažu o svojim samouvidima do kojih su

došli samostalnom analizom (Šema i Okvir) i u diskusiji sa kolegama iz svog
vrtića. Kolege iz druge ustanove daju povratnu informaciju i razvija se diskusija
sa akcentom na stavke koje su različito procenjene u Okviru i Šemi. Nakon toga
vaspitači iz drugog jezgra predstavljaju svoje samouvide, a kolege im daju
povratne informacije (po 20 minuta za svaki vrtić).

Aktivnost 2: Nakon prikaza iskustva iz prakse oba vrtića, koordinatori razvijaju

grupnu diskusiju uz pomoć refleksivnih pitanja (20 minuta ukupno):
Realizacija
1. Šta smatramo vrednim u primeru kolega kada je u pitanju uključenost
vaspitača i proširivanje dečije igre?
2. Kako možemo da sagledamo sopstveno iskustvo u odnosu na primer
koje su kolege iz drugog vrtića prikazali?
3. Koje sličnosti i razlike između primera opažamo kada je u pitanju
uključenost vaspitača u igri i njeno proširivanje?
4. Kako ćemo stečene uvide o uključivanju vaspitača i proširivanju igre
primeniti u svojoj praksi?
Zajedničko sumiranje diskusije na panou kroz ključne reči.

Aktivnost Praktičan rad

Cilj Formulisanje predloga o načinama proširivanja dečije igre
Trajanje 40 min
Metode Rad u grupama
Potrebni materijali i Papir i olovka/flomasteri
resursi
Vaspitači se dele u dve mešovite grupe iz različitih vrtića/PU.
Aktivnost 1 (20 minuta). Grupe diskutuju i predlažu ideje za proširivanje dečije
Realizacija
igre u oba prikazana snimka imajući u vidu sledeća pitanja:
1. Koju/kakvu inicijativu deteta prepoznajete u prikaznim snimcima?

44
 SCENARIO: IGRA

2. Koje se promene u prostoru mogu napraviti kako bi se podržao igrovni

obrazac u prikaznom snimku?
3. Koje uloge i strategije vaspitač može da preduzme u prikaznim
primerima kako bi proširio igru?
Grupe predstavljaju predloge za proširivanje dečije igre i diskutuju (20 minuta).

Aktivnost Dogovori za saradnju onlajn

Cilj Uspostavljanje dogovora o nastavku saradnje

Trajanje 10 min

Metode Diskusija

Potrebni materijali i /
resursi

Dogovor oko povezivanja praktičara na onlajn platformi (preporuka: FB, Google

grupa, Google Classroom, Google Meets, Zoom, Microsoft Teams, Skype
Meeting, Padlet, Blogovi) na kojoj će deliti iskustva o načinima učešća vaspitača
Realizacija u dečijoj igri. Predlog je da vrtići/PU nastave sa razmenom novih snimaka dečije
igre, uz popunjene obrasce i šeme i na onlajn platformi daju jedni drugima
povratne informacije i razmenjuju refleksivne uvide.

45
 SCENARIO: INKLUZIVNI PRISTUP

SCENARIO: INKLUZIVNI PRISTUP

- I DEO SCENARIJA -

Profesionalni susreti praktičara u vrtiću16

Prvi korak. Koordinator horizontalne razmene organizuje aktivnosti sa vaspitačima u vrtiću (jezgro
promena) po uzoru na obuku „Od refleksije o akciji do refleksije za akciju“ (za više informacija
pogledati odeljak „Profesionalni susreti u vrtiću“). Metodom izokrenutog učenja koordinator
upoznaje vaspitače sa: (1) modelom ZPU i načinima pripreme i realizacije profesionalnih susreta i (2)
kolaborativnim i refleksivnim tehnikama (materijali sa obuke koordinatora horizontalne razmene
„Od refleksije o akciji do refleksije za akciju“). Formira se grupa vaspitača koja će se baviti temom
Inkluzivni pristup.

Drugi korak. U ovom koraku predviđene su dve aktivnosti koje se mogu organizovati kroz više
sastanaka prema proceni koordinatora (najduže tokom dve nedelje).

Prva aktivnost je sagledavanje dokumenta Osnova programa sa aspekta inkluzivnosti. Vaspitači

realizuju ovu aktivnost individualno. Prilikom pregleda dokumenta vaspitači koriste tehniku
insertovanja kako bi obeležili ključna mesta koja ukazuju na inkluzivnost Osnova programa.
Koordinator organizuje sastanak kako bi razvio diskusiju o uvidima vaspitača o inkluzivnom karakteru
Osnova programa (vaspitači navode delove teksta koje su obeležili i o njima se diskutuje).

Druga aktivnost odnosi se na upoznavanje vaspitača sa instrumentom za analizu inkluzivnog PVO17

(Prilog 3.3). Veoma je važno da koordinator razvije diskusiju sa vaspitačima o značenjima svakog
pojedinačnog pitanja/indikatora u instrumentu kako bi izgradili zajedničko razumevanje. Na
sastancima se zajednički popunjava instrument na nivou jezgra, tako što vaspitači iznose svoja
iskustva i primere za svako pojedinačno pitanje/indikator. Analiza inkluzivne prakse u vrtiću pomoću
instrumenta treba da doprinese prepoznavanju njenih snaga i slabosti. Zajednički se pravi dijagram
koji dodatno vizuelno pomaže da se prepoznaju snage i slabosti inkluzivne prakse na nivou vrtića. Na
osnovu diskusije, popunjenog instrumenta i dijagrama, koordinator i vaspitači biraju oblast
inkluzivne prakse koju bi želeli da menjaju i unapređuju. Analiza izabrane oblasti za unapređivanje
produbljivaće se u trećem koraku.

Treći korak. Realizacija aktivnosti tokom trećeg koraka u profesionalnim susretima traje tri nedelje.
Vaspitači na nivou vaspitne grupe zajednički se dogovaraju o konkretnom primeru iz prakse
(događaj, iskustvo, situacija) koji će analizirati kroz pisanje narativa. Primer treba da bude iz oblasti
koja je u prethodnom koraku prepoznata i izabrana za unapređivanje. Vaspitači mogu da se koriste
refleksivnim pitanjima kao smernicama prilikom pisanja narativa:

16 Broja sastanaka u različitim koracima u svim scenarijima zavisi od broja vaspitača u vrtiću, tempa napredovanja grupe,
vremena koje je predviđeno za sastanak, zainteresovanosti za produbljivanje diskusije i sličnih razloga.
17 Instrument je prilagođen na osnovu: (1) Alata za samorefleksiju o okruženju inkluzivnog predškolskog vaspitanja i

obrazovanja koji je razvijen kao deo projekta Inkluzivnog predškolskog vaspitanja i obrazovanja (IECE). Projekat je
realizovao Evropska agencija za posebne potrebe i inkluzivno obrazovanje; (2) Vodiča za uključivanje dece sa smetnjama u
razvoju u sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja koji je nastao kao rezultat praćenja implementacije Modela za
uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u sistem PVO.

46
 SCENARIO: INKLUZIVNI PRISTUP

Lista refleksivnih pitanja za pisanje narativa18:

1. Šta se dogodilo tokom ovog iskustva ili događaja? (opis situacije)

2. Šta je za vas značilo ovo iskustvo? Kako ga razumete? O čemu ste najviše razmišljali tokom
tog događaja ili iskustva? Zašto?
3. Kakva su vam se osećanja javila? Zašto ste se tako osećali?
4. Kako su drugi učesnici doživeli ovu iskustvo/događaj? Kako su oni reagovali ili se osećali?
5. Šta vam je predstavljalo najveći izazov u ovom iskustvu/događaju? Kako ste ga
prevazilazili?
6. Šta prepoznajete u ovom iskustvu/događaju da je u skladu sa Osnovama programa? A šta
nije?
7. Kako bi ovo iskustvo/događaj mogao da izgleda drugačije imajući u vidu perspektivu
inkluzivnosti Osnova progama? Da li bi Vaša reakcija na događaj/iskustvo bila sada
drugačija i na koji način?

Četvrti korak. Realizacija aktivnosti tokom četvrtog koraka u profesionalnim susretima traje dve
nedelje. Koordinator organizuje sastanke na kojima vaspitači usmeno predstavljaju svoje narative (1
sastanak = 1 ili 2 narativa). Kolege na sastanku daju jedni drugima povratne informacije uz pomoć
Sendvič tehnike. Kada se predstave svi narativi u ovom koraku, koordinator na novom sastanku
razvija diskusiju uz pomoć refleksivnih pitanja:

1. Šta vam je bilo posebno inspirativno u narativima kolega?

2. Koje lične uvide/lična pitanja ste sebi postavili dok ste slušali narative kolega?
3. Šta nam je analiza pojedinčanih situacija iz izabrane oblasti pokazala o inkluzivnoj praksi? Šta
smo novo naučili?
4. Koje su sličnosti i razlike između analiziranih situacija iz narativa? Kako razumemo te sličnosti
i razlike?
5. Koja nam je podrška potrebna da bismo bolje razumeli izabranu oblast koju želimo da
unapredimo? Ko/šta može da nam bude podrška?
6. Kako ćemo menjati oblast koju smo izabrali u skladu sa uvidima do kojih smo došli, odnosno
u skladu sa Osnovama programa?

Poslednja aktivnost u ovom koraku je izbor primera koji će biti prikazan na jednodnevnom
profesionalnom susretu sa kolegama iz drugih vrtića. Prilikom izbora primera potrebno je voditi
računa da:
• primer bude u skladu sa Osnovama programa;
• primer ima potencijal za zajedničko učenje na jednodnevnim profesionalnim susretima;
• primer pokazuje najviši stepen refleksivnosti vaspitača u analizi iskustva iz prakse.

Koordinator i drugi vaspitači pomažu kolegama čiji je primer odabran da pripremi izlaganje za
jednodnevni profesionalni susret sa kolegama iz drugih vrtića/PU. Izlaganje podrazumeva: (1) osvrt
na popunjen instrument kako bi kolege iz druge PU stekle uvid u kontekst i inkluzivnost prakse vrtića

18Imajući u vidu da instrument sadrži različite oblasti inkluzivne prakse, koordinator može da prilagodi pitanja oblastima
koja je izabrana.

47
 SCENARIO: INKLUZIVNI PRISTUP

(osvrt može biti u tezama ili narativu); (2) predstavljanje uvida do kojih su vaspitači došli kroz pisanje
narativa u koraku 3; (3) predstavljanje uvida do kojih su vaspitači došli tokom diskusije sa kolegama u
koraku 4 (konkretno, odnos između uvida do kojih su vaspitači došli kada su pisali narativ i uvida koji
su se javili nakon diskutovanja sa kolegama o izabranoj oblasti inkluzivnosti). Izlaganje na
jednodnevnom profesionalnom susretu se bazira na promenama koje su vaspitači uvideli
upoređujući svoje iskustvo i iskustvo kolega. Koordinator treba da podrži vaspitače da svoje
samouvide i praksu opišu u prvom licu jednine i svojim rečima. Samouvidi ne bi trebalo da se
predstave kroz čin pasivnog čitanja, već na živopisan i autentičan način kroz celovito izlaganje.

Peti korak. Ovaj korak može biti realizovan kroz jedan ili više sastanaka (tokom dve nedelje najviše),
prema proceni koordinatora horizontalne razmene. Koordinatori razmenjuju popunjene alate i
dijagrame između kolega iz različitih vrtića/PU. Takođe, organizuju sastanak sa praktičarima iz vrtića
koji su učestvovali u koraku 1. Na ovom sastanku vaspitači se upoznaju sa materijalima kolega iz
drugih vrtića/PU kako bi pripremili povratnu informaciju za njih. Koordinatori horizontalne razmene
iz različitih vrtića/PU dogovaraju se oko facilitacije na jednodnevnom profesionalnom susretu
(podela zaduženja oko vođenja diskusija u grupama za učenje).

- II DEO SCENARIJA -

Jednodnevni profesionalni susret praktičara iz drugih predškolskih ustanova

Aktivnost Uvod: najava teme scenarija i primera iz prakse

Cilj Upoznavanje učesnika sa primerom iskustva iz prakse

Trajanje 10 min
Metode Izlaganje
Potrebni materijali i
/
resursi

Koordinator podseća učesnike na proces koji su prošli tokom pripreme za

Realizacija učešće u grupi za učenje i najavljuju primere iz oblasti koje su vaspitači
izabrali da menjaju.

Aktivnost Predstavljanje primera iskustva iz prakse i diskusija

Cilj Razmena samouvida vaspitača o inkluzivnom pristupu praksi
Trajanje 60 min
Izlaganje
Metode
Diskusija

48
 SCENARIO: INKLUZIVNI PRISTUP

Okvir/instrument za analizu
Dijagram
Potrebni materijali i Izlaganje vaspitača
resursi Povratna informacija za kolege
Papiri, olovke/flomasteri
Lap top i projektor
Aktivnost 1: Vaspitači iz svakog vrtića/PU predstavljaju pripremljeno
izlaganje. Izlaganje se odnosi se na kratak osvrt na inkluzivnu praksu, uvide
iz narativa vaspitača o izabranom primeru i diskusije sa kolegama u vrtiću.
Kolege iz različitih vrtića/PU pružaju jedni drugima povratnu informaciju
pomoću Sendvič tehnike (po 20 minuta za izalaganje i povratnu informaciju
po vrtiću/PU).

Aktivnost 2: Nakon izlaganja razvija se diskusija uz pomoć refeleksivnih

Realizacija
pitanja (20 minuta):
1. Šta smo naučili o svojoj inkluzivnoj praksi imajući u vidu primere iz
narativa kolega iz druge predškolske ustanove?
2. Šta je slično, a šta je različito u prikaznim primerima iz narativa?
Kako razumemo te sličnosti i razlike?
3. Kako možemo da sagledamo primere kolega iz perspektive Osnova
programa? Šta jeste u skladu sa Osnovama, a šta nije?
Zajedničko sumiranje diskusije na panou kroz ključne reči.

Aktivnost Praktičan rad

Cilj Definisanje predloga za unapređivanje inkluzivnog pristupa praksi
Trajanje 40 min
Izlaganje
Metode Diskusija
Rad u grupi
Potrebni materijali i Papiri, olovke/flomasteri
resursi Linija željene promene (odštampana dva primerka)
Aktivnost 1: Kolege iz oba vrtića/PU definišu predloge (20 minuta) za
unapređivanje odabrane oblasti inkluzivnog pristupa u okviru svoje
Realizacija ustanove na osnovu primene tehnike Linija željene promene (Prilog 3.3).
Vaspitači predstavljaju rezultate rada tako što će opisati liniju željene
promene i planove za realizaciju promena (10 minuta po vrtiću/PU).

Aktivnost Dogovori za saradnju onlajn

Cilj Uspostavljanje dogovora o nastavku saradnje

49
 SCENARIO: INKLUZIVNI PRISTUP

Trajanje 10 min
Metode Diskusija
Potrebni materijali i /
resursi
Dogovor oko povezivanja praktičara na onlajn platformi (preporuka: FB,
Google grupa, Google Classroom, Google Meets, Zoom, Microsoft Teams,
Realizacija Skype Meeting, Blogovi) na kojoj će deliti iskustva u unapređivanju
inkluzivne prakse na osnovu uvida sa jednodnevnog profesionalnog
susreta.

50
 SCENARIO: PLANIRANJE

SCENARIO: PLANIRANJE
- I DEO SCENARIJA -

Profesionalni susreti praktičara u vrtiću19

Prvi korak. Koordinator horizontalne razmene organizuje aktivnosti sa vaspitačima u vrtiću (jezgro
promena) po uzoru na obuku „Od refleksije o akciji do refleksije za akciju“ (za više informacija
pogledati odeljak „Profesionalni susreti u vrtiću“). Metodom izokrenutog učenja koordinator
upoznaje vaspitače sa: (1) modelom ZPU i načinima pripreme i realizacije profesionalnih susreta i (2)
kolaborativnim i refleksivnim tehnikama (materijali sa obuke koordinatora horizontalne razmene
„Od refleksije o akciji do refleksije za akciju“). Formira se grupa vaspitača koja će se baviti temom
Planiranje.

Drugi korak. Koordinator na sastanku uvodi vaspitače u temu i pokreće diskusiju o planiranju
teme/projekta. Diskusiju započinje tako što vaspitači porede raniji proces planiranja (npr. prema
Modelu A ili B) sa planiranjem u skladu sa novim Osnovama programa. Suština ove diskusije je da
uporede sličnosti i razlike između koncepta planiranja u OP i iskustva vaspitača u procesu planiranja u
ranijim koncepcijama.

U nastavku sastanka koordinator podstiče vaspitače da razmene svoja iskustva o planiranju od

uvođenja OP pomoću sledećih refleksivnih pitanja:

1. Kakva su vaša iskustva tokom planiranja projekata do sad?

2. Koje promene uočavate od prvog iskustva sa planiranjem pa do aktuelnog projekta koji
radite?
3. Šta biste izdvojili kao posebno vredno u dosadašnjem iskustvu u procesu planiranja? Zašto?
4. Koje biste teškoće istakli i na koji način ste ih prevazilazili? Ko vam je pomogao u tome? Kako
ste mogli drugačije da postupate u datoj situaciji?
5. Kako se principi i vrednosti iz Osnova programa oslikavaju u planu?

Kada se diskusija završi koordinator daje instrukcije vaspitačima o narativnoj analizi procesa
planiranja aktuelne teme projekta koja će se koristiti za razvijanje kritičke refleksije u trećom koraku.

Treći korak. Realizacija aktivnosti tokom trećeg koraka u profesionalnim susretima traje tri nedelje.
Vaspitači koji rade u istoj vaspitnoj grupi zajednički analiziraju proces planiranja aktuelne20
teme/projekta rukovodeći se listom pitanja koja se nalazi u boksu. Odgovori na ova pitanja
predstavalju sadržaj pisanog narativa.

19 Broja sastanaka u različitim koracima u svim scenarijima zavisi od broja vaspitača u vrtiću, tempa napredovanja grupe,
vremena koje je predviđeno za sastanak, zainteresovanosti za produbljivanje diskusije i sličnih razloga.
20 U slučaju da je projekat završen i da nije započet novi projekat, za analizu koristiti plan poslednjeg projekta.

51
 SCENARIO: PLANIRANJE

Refleksivna pitanja za izradu pisanog narativa:

1. U kojoj fazi se nalazi aktuelna tema/projekat koji razvijate?

2. Šta je bio povod ili ideja za razvijanje aktuelne teme/projekta?
3. O čemu ste razmišljali prilikom planiranja provokacije u aktuelnoj temi/projektu? Sa kim ste
u tome sarađivali?
4. Kako se provokacija oslanjala na prethodno iskustvo dece?
5. Kako su deca reagovala na provokaciju? Opišite.
6. Kako je provokacija podstakla i produbila istraživanje dece? (Navedite neki primer)
7. Kako ste izabrali orijentacioni naziv teme/projekta?
8. Kako ste vi proširili svoja saznanja o aktuelnoj temi/projektu? Šta su vam bili izvori saznanja?
9. Koje su bile prve aktivnosti koje ste planirali u aktuelnoj temi/projektu? Zašto ste se odlučili
za njih? Kako su se deca uključila/na koji način su angažovana?
10. Koje ste nove materijale ponudili deci?
11. Kako ste planirali da se uključite u razvijanje teme/projekta (koje su strategije zajedničkog
razvijanja teme/projekta vidljive iz plana)?
12. Na koji način ste predvideli učešće porodice i lokalne zajednice (ako je projekat stigao do te
faze)?
13. Imajući u vidu proces planiranja aktuelne teme/projekta, šta vam je bilo lako, a šta teško?
(npr. kako ste prevazišli situacije u kojima ste imali osećaj da ste zaglavili u procesu
planiranja i pomislili „šta dalje i kako dalje u aktuelnom projektu“? )

Četvrti korak. Realizacija aktivnosti tokom četvrtog koraka u profesionalnim susretima traje dve
nedelje. U ovom koraku vaspitači predstavljaju narativ koji su pripremili u prethodnom koraku.
Preporuka je da se na jednom sastanku predstavi jedan do dva narativa. Kolege daju jedni drugima
povratnu informaciju koristeći Sendvič tehniku. Kada se predstave svi narativi, koordinator na
posebnom sastanku razvija diskusiju sa vaspitačima pomoću refleksivnih pitanja (pitanja koja u većoj
meri uključuju perspektive drugih kolega, kao i perspektivu Osnova programa):

1. Koje su sličnosti i razlike u procesu planiranja aktuelnih tema/projekata koji su predstavljeni

u narativima? Kako ih razumemo?
2. Koje smo teškoće u procesu planiranja primetili tokom predstavljanja iskustva kolega? Da li
su mogli drugačije da postupe u datoj situaciji? Šta biste poručili jedni drugima u
prevazilaženju tih teškoća?
3. Kako se principi i vrednosti iz Osnova programa oslikavaju u iskustvima koje smo predstavili
jedni drugima?
4. Šta smo novo i vredno naučili o planiranju nakon razmene naših iskustava o procesu
planiranja?
5. Imajući u vidu iskustva koja smo razmenili, kako može da se unapredi proces planiranja?

Poslednja aktivnost u ovom koraku podrazumeva zajednički izbor primera narativa koji će biti
predstavljen na jednodnevnom profesionalnom susretu sa kolegama iz drugih vrtića/PU. Prilikom
izbora primera potrebno je voditi računa da:

• primer bude u skladu sa Osnovama programa;

• primer ima potencijal za zajedničko učenje na jednodnevnim profesionalnim susretima;
• primer pokazuje najviši stepen refleksivnosti vaspitača u analizi iskustva iz prakse.

52
 SCENARIO: PLANIRANJE

Koordinator i drugi vaspitači pomažu vaspitačima čiji je narativ izabran da pripremi izlaganje za
jednodnevni profesionalni susret sa kolegama iz drugih vrtića/PU. Izlaganje obuhvata sadržaj
narativa iz koraka 3, ali i uvide vaspitača do kojih su došli o procesu planiranja u koraku 4. Izlaganje
na jednodnevnom profesionalnom susretu se bazira na promenama u uvidima vaspitača do kojih su
došli upoređujući svoje iskustvo i iskustvo kolega. Koordinator treba da podrži vaspitače da svoje
samouvide i praksu u narativu opišu u prvom licu i svojim rečima. Samouvidi ne bi trebalo da se
predstave kroz čin pasivnog čitanja, već na živopisan i autentičan način kroz celovito izlaganje.

Peti korak. Ovaj korak može biti realizovan kroz jedan ili više sastanaka (tokom dve nedelje najviše),
prema proceni koordinatora horizontalne razmene. Koordinatori razmenjuju izabrane planove
vaspitača koji će se predstaviti na jednodnevnom profesionalnom susretu. Koordinator organizuje
sastanak sa svim vaspitačima i stručnim saradnicima iz svog vrtića koji su učestvovali u koraku 1 kako
bi se upoznali sa planom kolega iz drugog vrtića/PU. U ovom koraku se ne priprema povratna
informacija za kolege iz drugog vrtića/PU. Potpuni uvid u proces planiranja teme/projekta izgradiće
se nakon izlaganja narativne analize kolega iz drugog vrtića/PU na jednodnevnom profesionalnom
susretu. Koordinatori horizontalne razmene iz različitih vrtića/PU dogovaraju se oko facilitacije na
jednodnevnom profesionalnom susretu (podela zaduženja oko vođenja diskusija u grupama za
učenje).

- II DEO SCENARIJA -

Jednodnevni profesionalni susret praktičara iz drugih predškolskih ustanova

Aktivnost Uvod: najava teme scenarija i primera iz prakse

Cilj Upoznavanje praktičara sa primerom iskustva iz prakse
Trajanje 10 min
Metode Izlaganje
Potrebni materijali i /
resursi
Koordinator podseća praktičare na proces koji su prošli tokom pripreme za
Realizacija učešće u ovoj grupi za učenje i najavljuje 2 primera koja će biti
prezentovana.

Aktivnost Predstavljanje izabrane situacije iz prakse i diskusija

Cilj Razmena samouvida vaspitača o procesu planiranja aktuelne teme/projekta

Trajanje 60 min

Izlaganje
Metode
Diskusija
Potrebni materijali Planovi vaspitača

53
 SCENARIO: PLANIRANJE

i resursi Narativi nastali tokom analize

Izlaganje vaspitača
Po potrebi projektor i laptop
Aktivnost 1: Vaspitači izlažu narativ koji je rezultat analize procesa
planiranja tokom profesionalnih susreta u vrtiću. Vaspitači iz druge
ustanove daju povratnu informaciju o procesu planiranja kolegi pomoću
Sendvič tehnike (po 20 min za izlaganje i povratnu informaciju za svaki
vrtić).

Aktivnost 2: Koordinator pokreće diskusiju posredstvom refleksivnih pitanja

(20 minuta):
1. Koje su sličnosti i razlike u procesu planiranja projekata
Realizacija predstavljenih u narativnoj analizi? Kako ih razumemo?
2. Koje smo teškoće u procesu planiranja primetili tokom
predstavljanja iskustva kolega?
3. Kako su mogli drugačije da postupe u datoj situaciji? Šta biste
poručili jedni drugima u prevazilaženju tih teškoća?
4. Šta smo novo i vredno naučili o planiranju nakon razmene naših
iskustava na JPS o procesu planiranja?
5. Kako se principi i vrednosti iz Osnova programa oslikavaju u
iskustvima koje smo predstavili jedni drugima?
Zajedničko sumiranje diskusije na panou kroz ključne reči.

Aktivnost Praktičan rad

Cilj Razrada zapažanja i uvida vaspitača o procesu planiranja teme/projekta
Trajanje 40 min
Metode Rad u grupi
Potrebni materijali i Papir, olovke/flomasteri
resursi
Vaspitači se dele u dve mešovite grupe.
Aktivnost 1: Na osnovu svojih iskustava o povodima sa kojima su započeli
teme/projekte, kao i u odnosu na provokacije koje su planirali i unosili kako
bi produbili istraživanje dece, vaspitači prave predloge za unapređenje
procesa planiranja projekta (30 minuta).
Lista pitanja kao pomoć za kreiranje predloga:
1. Šta sve može biti povod za započinjanje projekta?
2. Koja je razlika između povoda i provokacije?
Realizacija 3. Zašto je provokacija važna? O čemu sve treba razmišljati kada se
pravi provokacija?
4. Kako vaspitač može da proširuje svoja saznanja o temi/projektu?
5. Na osnovu čega vršiti izbor aktivnosti i planirati načine učešća dece
i vaspitača?
6. Na koji način se oživljavaju principi razvijanja realnog programa u
temi/projektu?
Odgovori na pitanja se temelje na primerima iz prakse.
Svaka grupa predstavlja produkt svog rada (10 min, po 5 min svaka grupa).

54
 SCENARIO: PLANIRANJE

Aktivnost Dogovori za saradnju onlajn

Cilj Uspostavljanje dogovora o nastavku saradnje
Trajanje 10 min
Metode Diskusija
Potrebni materijali i /
resursi
Dogovor oko povezivanja praktičara na onlajn platformi (preporuka: FB,
Google grupa, Google Classroom, Google Meets, Zoom, Microsoft Teams,
Realizacija Skype Meeting, Blogovi) na kojoj će deliti iskustva iz procesa planiranja.
Tokom deljenja iskustva između praktičara akcenat je na razmeni uvida o
promenama koje su napravili u procesu planiranja.

55
 SCENARIO: PROSTOR

SCENARIO: PROSTOR

- I DEO SCENARIJA -

Profesionalni susreti praktičara u vrtiću21

Prvi korak. Koordinator horizontalne razmene organizuje aktivnosti sa vaspitačima u vrtiću (jezgro
promena) po uzoru na obuku „Od refleksije o akciji do refleksije za akciju“ (za više informacija
pogledati odeljak „Profesionalni susreti u vrtiću“). Metodom izokrenutog učenja koordinator
upoznaje vaspitače sa: (1) modelom ZPU i načinima pripreme i realizacije profesionalnih susreta i (2)
kolaborativnim i refleksivnim tehnikama (materijali sa obuke koordinatora horizontalne razmene
„Od refleksije o akciji do refleksije za akciju“). Formira se grupa vaspitača koja će se baviti temom
Prostor.

Drugi korak. Koordinator na sastanku pokreće diskusiju o temi Prostor kako bi vaspitači razmenili
svoja dosadašnja iskustva o ovoj temi pomoću refleksivnih pitanja.

Refleksivna pitanja za diskusiju:

1. Kako smo započeli promene u prostoru? Koje smo prve promene uneli u prostor našeg vrtića
od početka primene Osnova programa (možete da se fokusirate na jedan deo prostora ili na
vrtić u celini)? Ko nam je bio najveća podrška u tom procesu?
2. Koje izmene u prostoru smo lako sproveli? Zašto?
3. Koje bismo teškoće istakli tokom menjanja našeg prostora? Kako smo ih prevazilazili? Ko
nam je pomogao u tome? Kako smo mogli drugačije da postupimo?
4. Šta smatramo posebno vrednim u našem prostoru? Zašto?
5. Kako su drugi akteri reagovali na ove promene (deca, roditelji..)? Na koji način njih
uključujemo u proces strukturiranja prostora?
6. Na osnovu dosadašnjeg iskustva, koje poruke možemo da pošaljemo jedni drugima u pogledu
uređenja prostora? Šta bi istakli kao najvažnije i podelili sa kolegama?
7. Šta bismo dalje menjali u našem prostoru u skladu sa principima i vrednostima Osnova
programa?

Koordinator daje vaspitačima instrukcije o mikroplanu kao načinu razvijanja procesa kritičke
refleksije (objašnjava kako treba da popune protokol, naprave petominutini snimak prostora radne
sobe i da napišu zajedničku narativnu analizu). Koordinator diskutuje sa vaspitačima kako bi izgradili
zajedničko značenje svake pojedinačne stavke iz Protokola, sa akcentom na one stavke koji vaspitači
različito razumeju.

21Broja sastanaka u različitim koracima u svim scenarijima zavisi od broja vaspitača u vrtiću, tempa napredovanja grupe,
vremena koje je predviđeno za sastanak, zainteresovanosti za produbljivanje diskusije i sličnih razloga.

56
 SCENARIO: PROSTOR

Treći korak. Realizacija aktivnosti tokom trećeg koraka u profesionalnim susretima traje tri nedelje.
Vaspitači koji rade u istoj vaspitnoj grupi zajednički analiziraju svoje iskustvo tako što prave
mikroplan koji podrazumeva:
(1) popunjavanje protokola (Prilog 3.4) za analizu prostora radne sobe;22
(2) pravljenje petominutnog video snimka prostora radne sobe (snimak se odnosi na to kako
deca koriste prostor);
(3) nakon odgledanog snimka prostora radne sobe vaspitači pišu zajedničku narativnu
analizu:

Pitanja za narativnu analizu (u pisanom obliku) nakon video zapisa:

1. Opišite koje sve prostorne celine postoje u sobi (deskriptivni opis).

2. Šta su bili povodi za kreiranje prostornih celina u sobi?
3. Ko je sve bio uključen u kreiranje prostornih celina i na koji način (deca, porodica, LZ)?
4. Kako su obezbeđena sredstva i materijali za prostorne celine?
5. Kako se trenutni projekat oslikava u prostornim celinima (svi oblici delanja dece)?
6. Opišite kako se deca igraju u prostornim celinama.
7. Koji kriterijumi kvaliteta prostora iz protokala su u najvećoj meri prisutni? Obrazložite zašto
ste ih tako procenili.
8. Koji kriterijumi kvaliteta prostora iz protokola su u najmanjoj meri prisutni ili imaju potencijal
da se unaprede? Zašto? Kako biste ih menjali u budućnosti?
9. Šta je analiza prostora pomoću protokola pomogla da saznate o prostoru radne sobe?
10. Koje nove uvide o prostoru radne sobe ste stekli nakon gledanja, popunjavanja protokola i
analize video zapisa pomoću narativa?

Četvrti korak. Realizacija aktivnosti tokom četvrtog koraka u profesionalnim susretima traje dve
nedelje. Koordinator organizuje sastanke sa vaspitačima na kojima predstavljaju mikroplanove (1
sastanak = 1 mikroplan koji obuhvata snimak + popunjen protokol + narativna analiza). Koordinator
podstiče diskusiju na osnovu popunjenog protokola i narativa koji su korišćeni tokom analize
prostora sa akcentom na primerima. Kolege daju povratnu informaciju pomoću Sendvič tehnike.

Nakon predstavljanja svih video zapisa koordinator organizuje novi sastanak na kojem se razvija
grupna diskusija vođena refleksivnim pitanjima.

Refleksivna pitanja za različite nivoe refleksije:

1. Na koja promišljanja su nas podstakli narativi kolega?

2. Koje uvide/pitanja smo sebi postavili dok smo slušali narative kolega?
3. Šta nam je analiza prostora kolega omogućila da saznamo novo o prostoru?
4. Koje sličnosti i razlike uočavamo u prikazanim prostorima?
5. Šta je posebno vredno u primerima kolega iz vaše perspektive? Zašto? Da li neko ima
drugačije viđenje?
6. Kada smo čuli iskustva kolega i zajednički diskutovali o prostoru, kako bismo sada popunili
protokol?

22Preuzeto iz pilotiranja Nacrta Osnova programa PVO Godine uzleta, završni Izveštaj (2018) Instituta za pedagogiju i
andragogiju, Beograd.

57
 SCENARIO: PROSTOR

7. Nakon zajedničke analize prostora koje promene bismo uneli u prostor sobe?

U okviru ovog koraka zajednički se bira primer prostora koji će biti predstavljen na jednodnevnom
profesionalnom susretu sa kolegama iz drugih predškolskih ustanova. Prilikom izbora primera
potrebno je voditi računa da:
• primer bude u skladu sa Osnovama programa;
• primer ima potencijal za zajedničko učenje na jednodnevnim profesionalnim susretima;
• primer pokazuje najviši stepen refleksivnosti vaspitača u analizi iskustva iz prakse.

Koordinator horizontalne razmene i drugi vaspitači pomažu vaspitačima čiji je primer odabran da
pripreme izlaganje za susret sa kolegama iz drugih predškolskih ustanova. Prilikom pripreme
materijala koji će se predstaviti na jednodnevnim profesionalnim susretima, potrebno je da vaspitači
obrate pažnju na samouvide koje su uočili tokom popunjavanja protokola i pisanja narativa u koraku
3, ali i na nove uvide koje su vaspitači izgradili tokom zajedničke diskusije i analize u koraku 4.
Izlaganje na jednodnevnom profesionalnom susretu bazira se na promenama u uvidima vaspitača do
kojih su došli upoređujući svoje iskustvo i iskustvo kolega. Koordinator treba da podrži vaspitače da
svoje samouvide i praksu opišu u prvom licu i svojim rečima (npr., usmeno i bez čitanja prezentacija,
narativa i slično). Samouvidi ne bi trebalo da se predstave kroz čin pasivnog čitanja, već na živopisan i
autentičan način kroz celovito izlaganje.

Peti korak. Ovaj korak može biti realizovan kroz jedan ili više sastanaka (tokom dve nedelje najviše),
prema proceni koordinatora horizontalne razmene. Koordinatori razmenjuju po jedan izabran video
snimak koji će se predstaviti na jednodnevnim profesionalnim susretima. Video fajlovi između vrtića
razmenjuju se preko WeTransfera (servis za slanje velikih fajlova).

Koordinatori organizuju sastanak sa svim vaspitačima i stručnim saradnicima iz svog vrtića koji su
učestvovali u koraku 1. Na ovom sastanku se upoznaju sa materijalima iz drugog vrtića/PU (video
snimak prostora) i popunjavaju protokol. Na osnovu protokola pripremaju povratnu informaciju za
kolege iz drugog vrtića/PU. Na jednodnevni profesionalni susret sa kolegama iz drugog vrtića/PU
potrebno je poneti popunjene protokole i pripremljenu povratnu informaciju. Koordinatori
horizontalne razmene iz različitih vrtića/PU dogovaraju se oko facilitacije na jednodnevnom
profesionalnom susretu (podela zaduženja oko vođenja diskusija u grupama za učenje).

- II DEO SCENARIJA -

Jednodnevni profesionalni susret praktičara iz drugih predškolskih ustanova

Aktivnost Uvod: najava teme scenarija i primera iz prakse

Cilj Upoznavanje učesnika sa primerom iskustva iz prakse
Trajanje 10 min
Metode Izlaganje
Potrebni materijali i /
resursi

58
 SCENARIO: PROSTOR

Koordinator podseća učesnike na proces koji su prošli tokom pripreme za

Realizacija učešće u ovoj grupi za učenje i najavljuje dva video zapisa koja će biti
prezentovana.

Aktivnost Predstavljanje primera iskustva iz prakse i diskusija

Cilj Razmena samouvida vaspitača o prostoru
Trajanje 60 min
Izlaganje
Metode Diskusija
Prezentacija video snimka
Video snimci prostora
Narativi
Potrebni materijali
Popunjen Prokoli za analizu prostora (svoj protokol i za kolege)
i resursi
Povratna informacija za kolege
Izlaganje vaspitača
Laptop i projektor
Akitvnost 1: Vaspitači iz jednog vrtića/PU prikazuju video snimak, a potom
predstavljaju samouvide do kojih su došli tokom popunjavanja protokola i
pisanja narativa u koraku 3, ali i nove uvide do kojih su došli tokom
zajedničke diskusije i analize u koraku 4. Kolege iz drugog vrtića/PU daju
povratne informacije koristeći Sendvič tehniku na osnovu popunjenog
protokola. Diskusija se produbljuje za stavke koje su različito procenjene.
Isti postupak ponavljaju vaspitači iz drugog vrtića/pu (po 20 min za svaku
PU).
Realizacija
Aktivnost 2: Koordinatori vode diskusiju uz pomoć refleksivnih pitanja (20
minuta):
1. Šta nam je bilo lako, a šta nam je bilo teško u procesu analize video
zapisa?
2. Šta nam je ova analiza prostora omogućila da novo saznamo o
kriterijumima kvalitetnog prostora?
3. Koje su sličnosti, a koje razlike uočavamo u prikazanim prostorima?

Aktivnost Praktičan rad

Planiranje promena u prostoru na osnovu dobijenih povratnih informacija

Cilj
od kolega
Trajanje 40 min
Rad u grupi
Metode
Diskusija
Potrebni materijali Papir, olovke/flomasteri
i resursi
Vaspitači se dele u dve mešovite grupe.
Realizacija
Aktivnost 1: Vaspitači na nivou grupa diskutuju i predlažu promene u oba

59
 SCENARIO: PROSTOR

primera prostora (25 min.) rukovodeći se sledećim pitanjima:

1. Imajući u vidu konkretan prostor, njegove prednosti i ograničenja,
šta bi sad moglo da se uradi drugačije?
2. Koji elementi prostora bi mogli da se unaprede?

Tokom rada u mešovitim grupama vaspitači treba da razmišljaju o svojim

predlozima iz perspektive Osnova programa i svoje vaspitne grupe.
Svaka grupa predstavlja produkt svog rada i diskutuju (15 min.)

Aktivnost Dogovori za saradnju onlajn

Cilj Uspostavljanje dogovora o nastavku saradnje

Trajanje 10 min

Metode Diskusija

Potrebni materijali i /
resursi

Dogovor oko povezivanja praktičara na onlajn platformi (preporuka: FB,

Google grupa, Google Classroom, Google Meets, Zoom, Microsoft Teams,
Realizacija
Skype Meeting, Blogovi) na kojoj će deliti iskustva o promenama koje su
nastale u prostoru.

60
 SCENARIO: SUMIRANJE NA JEDNODNEVNIM PROFESIONALNIM SUSRETIMA

SCENARIO: SUMIRANJE NA JEDNODNEVNIM PROFESIONALNIM SUSRETIMA

Poslednja aktivnost na jednodnevnom profesionalnom susretu jeste Sumiranje (scenario se nalazi

ispod) koju realizuje saradnik za razvoj refleksivno-socijalne prakse (koordinatori horizontalne
razmene iz Unicefa za PU koje su sa primenom OP počele 2019. godine). Aktivnosti tokom završnog
dela na jednodnevnim profesionalnim susretima podrazumevaju rezimiranje ono što su praktičari
naučili tokom pripreme i učešća na JPS, kreiranja ključnih poruka za dalje profesionalno učenje i
evaluacija JPS. Učestvuje 30 praktičara iz šest vrtića.

Aktivnost Šta smo naučili

Sagledavanje procesa pripreme i učešća na jednodnevnim profesionalnim
Cilj
susretima
Trajanje 10 min
Metode Igra
Potrebni materijali i /
resursi
3, 2, 1

Vaspitači se podele u grupe prema vrtiću/PU kojem pripadaju. Zadatak je

Realizacija da na nivou grupe razmene iskustva o profesionalnim susretima koji su se
odvijali u njihovom vrtiću i da zapišu 3 stvari koje su naučili iz tog procesa, 2
stvari koje će nastaviti da rade u vrtiću i 1 stvar koju bi preporučili drugima.
Svaka grupa treba da predstavi svoje utiske.

Aktivnost Kreiranje ključnih poruka za dalje profesionalno učenje

Refleksija praktičara o horizontalnoj razmeni na nivou vrtića i u saradnji sa
Cilj kolegama iz drugih vrtića/PU, kao i promišljanje o daljem profesionalnom
učenju.
Trajanje 40 min
Metode Igra
Potrebni materijali i Papiri, olovke, hamer
resursi
Tri linije
Praktičari se dele u pet grupa po šest osoba. Svaki član grupe radi zadatak
individualno (10 minuta):
Realizacija • Linija konfora: Šta je bilo lako u učenju tokom profesionalnih
susreta?
• Linija izazova: Šta je bilo teško u učenju tokom profesionalnih
susreta?

61
 SCENARIO: SUMIRANJE NA JEDNODNEVNIM PROFESIONALNIM SUSRETIMA

• Linija razvoja: Koji novi cilj u profesionalnom učenju postavljam

sebi?

Analiza na nivou svoje grupe (10 minuta):

Svaki član grupe predstavlja rezultate ostalim članovima, a zatim analiziraju

da li imaju zajedničke/različite uvide po navedenim linijima.

Predstavljanje na nivou svih grupa (20 minuta):

Izabrani član svake grupe predstavlja ostalim učesnicima JPS po čemu su

slični i po čemu se razlikuju članovi njegove grupe. Koordinatori
horizontalne razmene iz Unicefa ili saradnik za refleksivno-socijani razvoj
tokom izlaganja grupe integrišu njihove uvide i prave poster sa ključnim
porukama za dalji razvoj .

Aktivnost Evaluacija jednodnevnog profesionalnog susreta

Cilj Procena kvaliteta profesionalnog susreta
Trajanje 10 min
Metode Igra
Potrebni materijali i Stikeri, posteri Kofer i kanta, flomasteri, upitnik za evaluaciju
resursi
Kofer i kanta
Učesnici individualno zapisuju na stikerima šta će poneti sa sobom nakon
susreta, a što će im koristiti za svoju praksu, odnosno šta će ostaviti na
jednodnevnom profesionalnom susretu (nešto što je bilo suvišno ili manje
korisno). Na posteru Kofer lepe stikere o tome šta nose sa sobom kući, a na
posteru Kanta lepe stikere za ono što ostaje na jednodnevnom
Realizacija
profesionalnom susretu.

Popunjavanje upitnika za evaluaciju

Koordinatori horizontalne razmene iz Unicefa ili saradnik refleksivno-
socijalne prakse dele upitnike za evaluaciju učesnicima jednodnevnog
profesionalnog susreta.

62
 VII LITERATURA

Argyris, C. (2007). Double – Loop Learning in a Classroom Settings. In M. Reynolds & R. Vince (Eds.), The
Handbook of Experiential Learning and Management Education (pp. 21-34). Oxford: Oxford University
Press.
Bender, Y. (2005). The tactful teacher: Effective communication with parents, colleagues, and administrators.
Chicago: Nomad Press.
Bolinger, A. R. & Stanton, J. V. (2014). The Gap Between Perceived and Actual Learning From Group Reflection.
Small Group Research, 45(5), 539–567.
Cartmel, J.L., Macfarlane, K.M., Casley, M.D., & Smith, K.M. (2015). Leading Learning Circles for Educators
Engaged in Study. Dostupno na https://www.semanticscholar.org/paper/Leading-Learning-Circles-for-
Educators-Engaged-in-Cartmel Macfarlane/f465b2e3ec98c3e57b90222f8ec74376e5f6fbb5
Desimone, L. M. (2009). Improving impact studies of teachers’ professional development: Toward better
conceptualizations and measures. Educational Researcher, 38(3), 181–199.
doi:10.3102/0013189X08331140
Džinović, V. (2009). Izazovi evaluacije seminara na osnovu iskustva nastavnika. U Đ. Komlenović, D. Malinić i S.
Gašić-Pavišić (prir.), Kvalitet i efikasnost nastave (321-333). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Džinović, V. i Đerić, I. (2011). Nova paradigma profesionalnog razvoja nastavnika – podsticaj za inicijativu,
saradnju i stvaralaštvo. U J. Šefer i J. Radišić (ur.): Stvaralaštvo, inicijativa i saradnja – implikacije za
obrazovnu praksu II deo (113-138). Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Džinović, V. (2014). Konstruisanje promene: profesionalni razvoj nastavnika osnovnih i srednjih škola
(doktorska disertacija). Objavljena u Digitalnom repozitorijumu Univerziteta u Beogradu.
Engeström, Y. (1999b). Innovative Learning in Work Teams: Analyzing Cycles of Knowledge Creation in Practice.
In Y. Engeström, R. Miettinen and R-L. Punamäki (Eds.), Perspectives on Activity Theory (pp. 377-404).
Cambridge: Cambridge University Press.
Gardner, F. (2009). Affirming values: Using critical reflection to explore meaning and professional practice.
Reflective practice: International and multidisciplinary perspectives, 10(2), 179-190.
Gore, J.M., Lloyd, A., Smith, M., Bowe, J., Ellis, H., & Lubans, D. (2017). Effects of professional development on
quality of teaching: Results from a randomised controlled trial of Quality Teaching Rounds. Teaching
and Teacher Education, 68, 99–113.
Gordon, T. (1998). Kako biti uspešan nastavnik. Beograd: Kreativni centar.
Hargreaves, A. (1998). The Emotional Practice of Teaching. Teaching and Teacher Education, Vol. 14, No. 8,
835-854.
Hatton, N. & Smith, D. (1995). Reflection in teacher education: Towards definition and implementation.
Teaching and Teacher Education, 11(1), 33-49.
Helmerhorst , K. O. W, Marianne, A, Riksen-Walraven, J.A, Fukkink, R.G, Tavecchio, L.W.C, Gevers Deynoot-
Schaub, M.J.J.M (2017). Effects of the Caregiver Interaction Profile Training on Caregiver–Child
Interactions in Dutch Child Care Centers: A Randomized Controlled Trial. Child Youth Care Forum, 46,
413–436.
Kotzman, М. & Kotzman, А. (2008). Listen to me, listen to you: A step-by-step guide to communication skills
training. Australian Council for Educational Research.
Kolb, D. A. (1984). Experiential learning: Experience as the source of learning and development. New Jersey:
Prentice Hall.
Krnjaja, Ž. (2016). Gde stanuje kvalitet. Knjiga 3. Beograd: IPA.
Marcos, M. J., & Tillema, H. (2006). Studying studies on teacher reflection and action: An appraisal of research
contributors. Educational Research Review, 2(1), 112–132.
Mezirow, J. (2003). Transformative Learning as Discourse. Journal of Transformative Education, 1(1), 58-63.
Miller, M. (2011). Critical Reflection. Reflections. Issue 45.
https://www.gowriensw.com.au/images/Reflections/reflections-issue-45_Summer-2011.pdf
Miškeljin, L., Vranješević, J. Jovanović, O., Lazarević, M. i Tomašević, T. (2018/2019). Vodič za uključivanje dece
sa smetnjama u razvoju u sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Vodič je rezultat praćenja
implementacije Modela za uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u sistem PVO (Neobjavljen
materijal).
Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja Godine uzeta (2019). Beograd: Ministarstvo prosvete,
nauke i tehnološkog razvoja.

63
Obuka za primenu Osnova programa PVO Godine uzleta - Priručnik za trenere (2019). Beograd: Institut za
pedagogiju i andragogiju.
Ostrosky, M. M., Mouzourou, C., Danner, N. & ZaghlawanImproving, H. Y. (2013). Teacher Practices Using
Microteaching: Planful Video Recording and Constructive Feedback. Young Exceptional Children, 16(1),
16‒29. doi/10.1177/1096250612459186
Pavlović Breneselović, D. i Krnjaja, Ž. (2012). Perspektiva vaspitača o profesionalnom usavršavanju sa
stanovišta sistemske koncepcije profesionalnog razvoja. Andragoške studije, 1, 145-162.
Pope, M. & P. Denicolo (2001). Transformative Education: Personal Construct Approaches to Practice and
Research. London: Whurr Publishers.
Pravilnik o bližim uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti predškolske ustanove. „Službeni
glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br. 1/2019.
Pravilnik o osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja. „Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“,
br. 16/2018.
Pravilnik o programu svih oblika rada stručnih saradnika. „Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br. 5/2012.
Pravilnik o standardima kvaliteta rada ustanove. „Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br. 14/2018.
Pravilnik o stalnom stručnom usavršavanju i napredovanju u zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
„Službeni glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br. 81/2017.
Pravilnik o standardima kompetencija za profesiju vaspitača i njihovog profesionalnog razvoja. „Službeni
glasnik RS – Prosvetni glasnik“, br. 12/2018.
Radulović, L. (2011). Obrazovanje nastavnika za refleksivnu praksu. Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u
Beogradu.
Russell, T. (2005). Can reflective practice be taught? Reflective practice: International and multidisciplinary
perspectives, 6(2), 199-204.
Schön, D. A. (1983). The Reflective Practitioner: How Professionals Think in Action. New York: Basic Boks.
SEED Project Consortium (2019). The Psychosocial Well-being of Young Children in ECEC Settings: Research
Report of the SEED Project (2017-2019). Leiden: SEED Project.
Shulman, L. S. (1987). Knowledge and teaching: Foundations of the new reform. Harvard Educational Review,
57(1), 1–22.
Stanković, D., Đerić, I. i Milin, V. (2013). Pravci unapređivanja stručnog usavršavanja nastavnika u Srbiji:
perspektiva nastavnika osnovnih škola. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 45(1), 86-107.
Stojnov, D. (2003). Psihologija ličnih konstrukata. Novi Sad: Psihopolis.
Syslová, Z. (2019). The relation between reflection and the quality of a preschool teacher’s education
performance. International Journal of Child Care and Education Policy, 13(4), 1‒21.
https://doi.org/10.1186/s40723-019-0060-y
Thurlings, M. & den Brok, P. (2018). Student teachers’ and in-service teachers’ peer learning: a realist
synthesis. Educational Research and Evaluation, 24(1‒2), 13-50. DOI:10.1080/13803611.2018.1509719
Usher, R & R. Edwards (2007). Lifelong Learning – Signs, Discourses, Practices. Dordrecht: Springer
Netherlands.
Van Veen, K., Zwart, R. & Meirink, J. (2012). What makes teacher professional development effective? A
literature review. In M. Kooy & K. Van Veen (Eds.), Teacher learning that matters: International
perspectives (pp. 3–21). New York, NY: Routledge.
Wenger, E. (1998). Communities of Practice: Learning, Meaning and Identity. New York: Cambridge University
Press.
Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju. „Službeni glasnik RS”, br. 18/10, 101/17 i 113/17 – dr. zakon.
Završni izveštaj Pilotiranje nacrta Osnova programa PVO Godine uzleta (2018). Beograd: Institut za pedagogiju i
andragogiju.
Zosh, J.N. et al. (2017). Learning through play: A review of the evidence. LEGO Foundation.

64
 VIII PRILOZI
PRILOG 1. MATERIJALI ZA PROFESIONALNE SUSRETE

1.1. POPIS MATERIJALA ZA KOORDINATORE HORIZONTALNE RAZMENE: TEHNIKE, ALATI I PRODUKTI PREMA POJEDINAČNIM SCENARIJIMA

Scenario Tehnika Alat Produkt

Dokumentovanje kroz Vođena diskusija Lista refleksivnih pitanja za diskusiju Narativ
priču o projektu Mirkoplaniranje Matrica za analizu priče o projektu Lista izazova u pisanju priče o
Analiza priče o projektu Lista refleksivnih pitanja za narativnu projektu
Narativna analiza analizu Predlozi za prevazilaženje izazova u
Tehnika davanja povratne informacije pisanju priča o projektu
Igra Vođena diskusija Lista refleksivnih pitanja za diskusiju Video snimak
Analiza video zapisa Okvir za (samo)analizu stepena uključenosti Predlozi za proširenje dečije igre
Tehnika davanja povratne informacije vaspitača u dečiju igru
Šema za samoprocenu uloge vaspitača u
igri sa decom
Inkluzivni pristup Analiza dokumentacije kroz insertovanje Instrument za analizu inkluzivnog Popunjeni Instrument za analizu
Vođena diskusija predškolskog vaspitanja i obrazovanja inkluzivnog predškolskog vaspitanja i
Tehnika davanja povratne informacije Lista refleksivnih pitanja za pisanje narativa obrazovanja
Lista refleksivnih pitanja za diskusiju Dijagram
Narativ
Linija željene promene
Planiranje vaspitača Vođena diskusija Lista refleksivnih pitanja za diskusiju Narativ
Analiza plana vaspitača Lista refleksivnih pitanja za pisanje narativa Predlozi za unapređivanje procesa
Tehnika davanja povratne informacije Lista pitanja za kreiranje predloga za planiranja projekta
unapređivanje procesa planiranja projekta
Prostor Vođena diskusija Protokol za analizu prostora Video snimak
Mirkoplaniranje Lista refleksivnih pitanja za pisanje narativa Narativ
Narativna analiza Predlozi za promene u prostoru
Analiza video zapisa
Tehnika davanja povratne informacije

65
1.2. POPIS MATERIJALA I PRODUKATA ZA JEDNODNEVNI PROFESIONALNI SUSRET

Modelom ZPU je planirano da se praktičari pripremaju za jednodnevni profesionalni susret sa

kolegama iz drugih predškolskih ustanova. Priprema praktičara u svojim ustanovama podrazumeva
realizaciju aktivnosti refleksivnog karaktera predviđenih scenarijima. Materijali i produkti koji nastaju
tokom procesa refleksije i koriste se na jednodnevnim profesionalnim susretima nalaze su u Tabeli
ispod.

Materijali i produkti za Materijali i produkti Materijali i produkti

Scenario sopstveno izlaganje na
JPS
Dokumentovanje - izlaganje vaspitača
kroz priču o - priča o projektu
projektu - popunjena Matrica
analize priče o
temi/projektu
- narativ
- lista izazova u procesu
dokumentovanju koju je
pripremio koordinator
horizontalne razmene
Igra - izlaganje vaspitača
- video snimak
- popunjeni okvir za
(samo)analizu stepena
uključenosti vaspitača u
dečiju igru
- popunjena šema za
samoprocenu uloge
vaspitača u igri sa decom
Inkluzivni pristup - izlaganje vaspitača
- popunjen alat za
samorefleksiju o
okruženju inkluzivnog
PVO
- dijagram
- narativ
Planiranje - izlaganje vaspitača
- plan vaspitača
- narativ
koji se razmenjuju sa za kolege iz druge PU
kolegama pre JPS na JPS
- priče o projektu - popunjena Matrica
analize priče o
temi/projektu
namenjena kolegama iz
druge PU
- povratna informacija
- video snimci igara - popunjeni Okvir za
(samo)analizu stepena
uključenosti vaspitača u
dečiju igru
- popunjena Šema za
samoprocenu uloge
vaspitača u igri sa decom
- povratna informacija
- popunjeni alati i Povratna informacija za
dijagrami kolege
- planovi vaspitača /

Prostor - izlaganje vaspitača - video snimci prostora - popunjeni protokol za

- video snimak analizu prostora
- popunjen prokol za - povratna informacija
analizu prostora
- narativ

66
 PRILOG 2: PRIMERI OPŠTIH REFLEKSIVNIH PITANJA PREMA NIVOIMA REFLEKSIJE

Refleksivna pitanja opšteg karaktera služe kao preporuka/uputstvo koordinatorima u situaciji kad im
je potrebno da kreiraju nova refleksivna pitanja za određene teme. Ovo su samo primeri pitanja koje
koordinator može da prilagođava u zavisnosti od konteksta, učesnika i teme diskusije. Pitanja su
podeljena prema nivoima refleksije.

Prvi nivo refleksije – deskriptivna refleksija

• pitanja koja se odnose na opis konkretne situacije/događaja – šta se desilo, ko je učestvovao

i na koji način (sam akter ili neko drugi); kako učesnici razumeju situaciju/događaj;
• šta je bila namera/cilj; koja su se osećanja (prijatnost/neprijatnost; otvorenost…) javila
povodom situacije/događaja; zadovoljstvo sopstvenim reagovanjem u situaciji/događaju;
• šta je moglo biti drugačije i kako, a zašto nije bilo drugačije; šta je slično ili različito u odnosu
na prethodno iskustvo u sličnoj situaciji;
• u čemu sam napredovao/la u prethodnom periodu; naučene lekcije – šta ste naučili, šta
može da bude drugačije, od čega to zavisi, šta je još potrebno za promenu.

Primeri pitanja za deskriptivnu refleksiju:

• Šta se dogodilo tokom tog događaja? Opišite nam šta se dogodilo u toj situaciji.
• Šta je bio problem u određenoj situaciji? Opišite problem.
• Šta je za Vas značilo ovo iskustvo? Kakav je Vaš odnos prema tom iskustvu?
• Šta Vam je bilo posebno važno s tim u vezi? Šta je posebno vredno u prikazanom primeru iz
Vaše perspektive?
• čemu ste najviše razmišljali tokom tog događaja ili iskustva? Zašto ste tako razmišljali?
• Kakva su bila osećanja? Zašto ste se tako osećali? Zašto mislite da ste tako reagovali?
• Da li ste postigli željeni rezultat?
• Da li ste dobili ono što ste očekivali? Zašto?
• Šta je drugo moglo da utiče na tu situaciju/iskustvo?
• Kako su drugi akteri u ovoj situaciji reagovali?
• Koje snage i ograničenja prepoznajete u Vašoj praksi? Šta treba da nastavite da radite isto, a
šta da menjate?

Drugi nivo refleksije – refleksija u odnosu na referentnu tačku (literatura, teorija, program, kolega,
osoba od autoriteta)

• sagledavanje sopstvenog iskustva u odnosu na iskustvo kolega – šta je slično ili različito u
odnosu na iskustvo kolega, zašto, od čega to zavisi, kako to razumemo, šta prepoznajemo
kao vredno u iskustvu drugih, šta smo naučili kroz iskustvo kolege;
• u odnosu na literaturu i teoriju – šta prepoznajemo u svojoj praksi iz perspektive teorije, koja
nam je podrška potrebna da bolje razumemo i delamo u skladu sa teorijom, na koji način
druga saznanja mogu da mi pomognu da bolje razumem ovu situaciju/događaj;

67
 • u odnosu na perspektive drugih učesnika – čije perspektive uvažavamo, gde se to vidi u
praksi, kako razumem situaciju/događaj iz perspektive drugih učesnika.

Primeri pitanja za referentnu refleksiju:

• Kakva bi mogla biti perspektiva drugih u ovoj situaciji? Zašto je Vaša perspektiva drugačija?
• Šta ovo iskustvo može značiti u kontekstu Osnova programa?
• Šta ovo iskustvo može značiti u odnosu na primer koje su kolege iz drugog vrtića prikazali?
• Koje bi bile druge perpsektive, teorije ili koncepti koji bi mogli da se primene za datu
situaciju?
• Koje su različite perspektive ovde vidljive? Koji glas je dominantan? Koji glas se ne čuje?
• Šta kolege misle povodom te situacije/iskustva? Šta bi roditelji rekli? Kako deca reaguju?

Treći nivo refleksije – metastrateška refleksija

• šta mogu/treba da preduzmem da poboljšam svoju praksu;

• kako ovu situaciju mogu da unapredim, koji bi bio bolji način da se u budućnosti nosim sa
ovim događajem;
• koje vrednosti promovišem u svojoj praksi; gde se one vide; da li su zaista moje vrednosti i
uverenja usklađene sa akcijama koje sprovodim, kako to znam;
• kako ću da menjam odnos prema onome što radim, koja podrška mi je potrebna da bih
pravila promene u svojoj praksi; kako primenjujem nove uvide u praksi, kako ih sprovodim u
akciju;
• kako znam da je došlo do napretka, šta mi je još potrebno, šta očekujem da će promena
izazvati, zašto to očekujem.

Primeri pitanja za metastratešku refleksiju:

• Šta bi trebalo da se promeni? Koji način bi bio bolji? Šta biste zadržali iz ove situacije, a šta
biste promenili? Nakon iskustva u ovoj situaciji šta biste uradlili drugačije? Kako sam
mogao/la da postupim drugačije? Kako ste drugačije mogli rešiti ovaj problem?
• Koliko je efikasno bilo rešenje koje ste izabrali? Kako može da se promeni ova
situacija/događaj da bi bila efikasnija?
• Šta želite da promenite u vezi sa svojim uverenjima ili praksama? Kako da uskladite uverenja
i svoju praksu?
• Koje sam uvide stekla tokom ovog iskustva koje mogu da iskoristim u budućim akcijama? Šta
sam naučila iz ovog iskustva?
• Koje bi bile ključne poruke za dalji razvoj prakse u vrtiću?

68
 PRILOG 3: ALATI IZ POJEDINČANIH SCENARIJA

3.1. ALAT IZ SCENARIJA DOKUMENTOVANJE KROZ PRIČU O PROJEKTU23

Kategorije analize Potpuno Delimično Ne

Naslov priče o projektu na
slikovit, metaforičan,
inspirativan način predstavlja
1. projekat (može biti iskaz
deteta; neki moto; glavna
ideja ili pitanje smisleno
deci..)
Priča o projektu je napisana
kao narativ (ima uvod,
razradu, zaključak, ima tok
price kao povezani razvoj
2.
situacija koje proističu jedna iz
druge), a ne kao izveštaj, opis i
redosled pojedinačnih
aktivnosti
Priča o projektu sadrži tekst i
fotografije aktivnosti i
3.
produkata dece i odraslih koje
upotpunjuju tekst price
U uvodnom delu priče je
4. opisano kako je došlo
pokretanja projekta
Opisane su i kroz fotografije
predstavljene promene u
5. prostoru i uneti materijali koji
su provakacija za ideje i
istraživanje dece
U priči je predstavljeno da su
roditelji pozvani da se uključe
u projekat, da se uključuju u
6. razvijanje projekta tako da u
tome vide smisao, a ne da
rešavaju zadatak dat od
strane vaspitača
7. Prestavljene su situacije u

23 Institut za pedagogiju i andragogiju, Beograd

69
 kojima deca stvaralački
prerađuju svoja iskustva i na
različite načine izražavaju
vlastite ideje, doživljaje,
mišljenja i saznanja
Predstavljene su situacije i
aktivnosti dece kroz koje se
8. vidi da oni proširuju
istraživanja problematike
kojom se bave u projektu
Prikazane su situacije
9. zajedničkog učešća dece i
saradnje među decom
U predstavljenim situacijama
se vidi da su one „delatne” za
10.
decu (u kojima deca uče kroz
vlastitu aktivnost)
Priča sadrži komentare i
11. reakcije dece vezane za
projekat
Predstavljene su situacije
uključenosti vaspitača i
12. zajedničkog učešća vaspitača
sa decom (ne kao nekog koji
direktno podučava)
Iz price se vidi da su situacije i
aktivnosti smisleno povezane,
13. a ne da je reč o pojedinačnim,
izdvojenim i nepovezanim
aktivnostima
Priča pokazuje uvažavanje
ideja, predloga i inicijativa
14.
dece i porodice u razvijanju
projekta
U priči je predstavljeno da su
učesnici iz lokalne zajednice
uključeni u projekat sa jasnom
15. idejom vaspitača da doprinesu
u razvijanju teme/projekta, a
ne samo da predstave ono
čime se bave
Priča sadrži opis i fotografije
16. različitih mesta u lokalnoj
zajednici koja su mesta

70
 zajedničkog učenja dece i
odraslih u projektu
Predstavljene su situacije u
kojima se uvažava posebnost i
17.
različitost deteta (kultura,
socijalna, lična…)
U priči je predstavljen način
18. na koji deca „slave” svoje
učenje u projektu
Priča sadrži fotografije
19.
početnog i procesnog panoa
Na kraju priče vaspitač kratko
daje svoje zapažanje o
projektu (teškoće, posebno
značajne situacije i iskustva za
20. učesnike projekta, ispunjenost
sopstvenih očekivanja, kao i
poruke sebi šta će raditi
drugačije u sledećem
projektu)

71
3.2. ALATI IZ SCENARIJA IGRA

Okvir za (samo)analizu kvaliteta uključenosti vaspitača u dečiju igru na video snimku

Okvir se koristi za (samo)analizu kvaliteta uključenosti vaspitača u dečiju igru. Cilj njegovog
korišćenja jeste da vaspitač stekne uvid o načinima na koji je uključen u igru dece koja je predmet
analize na video snimku. Postupci vaspitača u proširivanju i vođenju igre su dati kao orijentir i ne
očekuje se da budu svi prisutni, jer igra koja se analizira u video snimku zavisi i od konteksta.
Međutim, važno je da se u analizi obrati pažnja na većinu predloženih postupaka kako bi vaspitači
promišljali u kojim segmentima su mogli da primene neke od postupaka bez obzira što nisu vidljivi na
snimku/primenjeni. Okvir treba sagledati kao polaznu osnovu za analizu i diskusiju o kvalitetu
uključenosti vaspitača u dečiju igru u svakodnevnoj praksi. Stavke u Okviru su napravljene na osnovu
OP.

Opis konteksta igre

OBRAZLOŽENJE VASPITAČA O
PRIMENJENOM POSTUPKU
(za odgovor „prisutno je” precizirati
SKALA vreme u snimku; za odgovor „Moglo
POSTUPCI VASPITAČA (zaokružiti jedan od ponuđenih je biti prisutno, ali nije” daje se
odgovora) obrazloženje kako je moglo da se
primeni;
za odgovor „Nije primenljivo za datu
situaciju u snimku” dati obrazloženje
zašto nije)
(1) Vaspitač aktivno sluša decu i ohrabruje decu da aktivno
slušaju jedni druge. Pokazatelji aktivnog slušanja:
nalazi se fizički u visini dece; Prisutno je

Moglo je biti prisutno, ali nije

Nije primenljivo za datu

situaciju u snimku

prepoznaje i imenuje/reaguje Prisutno je

na autentičnu
potrebu/interesovanje/emociju Moglo je biti prisutno, ali nije
deteta u njegovom
Nije primenljivo za datu
iskazu/ponašanju
situaciju u snimku

parafrazira detetove iskaze da Prisutno je

proveri da li je dobro
razumeo/la dete; Moglo je biti prisutno, ali nije

72

postavlja pitanja detetu koja
omogućavaju dalji dijalog i
akciju u igri;
podstiče decu da dalje
postavljaju pitanja u igri
(komentarima, konstatacijama)
pravi duže pauze kako bi dete
imalo vremena da razmisli i
odgovori;
ohrabruje decu da se
međusobno slušaju (npr. poziva
se na pravila grupe I decu
upućuje na to).
(2) Vaspitač proširuje igru
poziva/podržava/pomaže
drugoj deci da se uključe u igru
ukoliko želi, a da ne naruši
koncept igre
nudi/uvodi nove materijale i
sredstva u igru
postojećim materijalima i
sredstvima u igri menja namenu
i kontekst
podstiče I podržava decu da
postojećim materijalima I
sredstvima u igri menjaju namenu
Nije primenljivo za datu
situaciju u snimku
Prisutno je
Moglo je biti prisutno, ali nije
Nije primenljivo za datu
situaciju u snimku
Prisutno je
Moglo je biti prisutno, ali nije
Nije primenljivo za datu
situaciju u snimku
Prisutno je
Moglo je biti prisutno, ali nije
Nije primenljivo za datu
situaciju u snimku
Prisutno je
Moglo je biti prisutno, ali nije
Nije primenljivo za datu
situaciju u snimku
Prisutno je
Moglo je biti prisutno, ali nije
Nije primenljivo za datu
situaciju u snimku
Prisutno je
Moglo je biti prisutno, ali nije
Nije primenljivo za datu
situaciju u snimku
Prisutno je
Moglo je biti prisutno, ali nije
Nije primenljivo za datu
situaciju u snimku
Prisutno je
Moglo je biti prisutno, ali nije
Nije primenljivo za datu
73
 situaciju u snimku

ulazi u određenu ulogu kojom Prisutno je

podržava započetu igru
Moglo je biti prisutno, ali nije

Nije primenljivo za datu

situaciju u snimku

predlaže alternativne, nove Prisutno je

uloge za decu,
Moglo je biti prisutno, ali nije

Nije primenljivo za datu

situaciju u snimku

podstiče decu da predlažu Prisutno je

podele I uvažava njihove
predloge Moglo je biti prisutno, ali nije

Nije primenljivo za datu

situaciju u snimku

uvodi nove kulturne alate i Prisutno je

različite vrste pismenosti (rana
Moglo je biti prisutno, ali nije
jezička, matematička i naučna
pismenost) Nije primenljivo za datu
situaciju u snimku

(3) Vaspitač vodi igru

daje uputstva kako da se koriste Prisutno je
materijali i sredstva
Moglo je biti prisutno, ali nije

Nije primenljivo za datu

situaciju u snimku
predlaže pravila igre/pokazuje Prisutno je
pokrete u igri
Moglo je biti prisutno, ali nije

Nije primenljivo za datu

situaciju u snimku
pomažu deci da se grupišu u igri Prisutno je

Moglo je biti prisutno, ali nije

Nije primenljivo za datu

situaciju u snimku

74
Šema za samoprocenu uloge vaspitača u igri sa decom

75
3.3. ALATI IZ SCENARIJA INKLUZIVNI PRISTUP

Instrument za analizu inkluzivnog vaspitanja i obrazovanja

SAMOREFLEKSIJA O OKRUŽENJU INKLUZIVNOG PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA

Pitanja Vaši odgovori

Naziv okruženja:

Datum:

Učesnik(-ici):

Nakon upotrebe alata

za samorefleksiju…
Odlučite šta treba da
se promeni:

76
1. Sveukupna atmosfera dobrodošlice

Pitanja Vaši odgovori

U čemu se ogleda
dobrodošlica za svu
decu i porodice? (npr.
svako dete u sobi može
pronaći svoje ime,
produkt kulture iz koje
dolazi ili primer
sopstvenog uspeha...)?
Kako znate da se sva
deca i roditelji osećaju
dobrodošlim?

Na koje sve načine

saznajete, razumete i
uvažavate kulturu dece i
njihovih porodica kada
se uključe u novo
okruženje? Na koji način
vam priče dece i
porodice mogu biti
resurs da razumete
njihova iskustva i
sagledate njihove
uspehe?

U kojoj meri prostor u

kojem radite uvažava
različitost svakog deteta
i njegove porodice?

Ko sve učestvuje u
uređenju/formiranju/str
uktuiranju
okruženja/prostora? Na
koji način učestvuju?
Koji je njihov doprinos?

Kako uprava
PU/rukovodilac objekta
unapređuje kulturu
saradnje i inkluzivnu
kulturu? Navedite koje
strategije prepoznajete
u podsticanju i građenju

77
 Pitanja Vaši odgovori
inkluzivne prakse?

Kako prostor oslikava i

uvažava različitost
lokalne zajednice? Gde
se to vidi u prostoru?

Kako je deci omogućeno

da osete da pripadaju
grupi vršnjaka? Koje
strategije/postupke
koristite?

Šta biste želeli da

promenite u pogledu
atmosfere
dobrodošlice?

78
2. Inkluzivno socijalno okruženje

Pitanja Vaši odgovori

Na koji način zaposleni

grade odnose sa
svakim detetom i
porodicom?

Na koji način se
podržava razvijanje
vršnjačke zajednice na
nivou vaspitne grupe?

Kako je obezbeđeno da
se deca uključuju u
različite situacije
delanja?

Na koji način okruženje

pomaže deci da
uvažavaju različitosti
koje postoje u svima
nama ?
Kako ih okruženje u
kojem borave
priprema za suživot sa
različitim ljudima u
društvu?

Kako se kod dece

podstiče pozitivno
(konstruktivno i
društveno prihvaćeno)
ponašanje?

Kako se deca podstču

na konstruktivno
rešavanje sukoba?

Šta biste želeli da

promenite u oblasti
inkluzivno socijalnog
okruženja?

79
3. Pristup usmeren na dete

Pitanja Vaši odgovori

Kako interesovanja i
izbore dece koristite za
planiranje situacija
učenja?

Na koji način
primećujete razlike
među decom i kako
oblikujete praksu u
skladu sa svojim
zapažanjima?

U kojoj meri je pristup

inkluzivan za svu decu
ili više podržava neku
decu?

Kako reagujete na
mišljenja i pitanja
dece?

Kako se deca
konsultuju oko odluka
koje su za njih važne?
Da li svi imaju prilike
da iznesu svoje
perspektive i učestvuju
u donošenju
zajedničkih odluka?
Kako se vrednuju
različita iskustva i
perspektive?
Kako se donose pravila
na nivou grupe? Da li
su objašnjena i doneta
kroz konsultovanje sa
decom?
Kako se uvažavaju
potrebe dece prilikom
prelaska sa aktivnosti
na aktivnost?

Da li postoji prikaz
rasporeda rutina? Da li

80
 Pitanja Vaši odgovori
je razumljiv svoj deci?
Kako to znate?

Da li je
personalizovana
podrška za učenje
(ljudski i drugi resursi)
dostupna deci kad god
im je ona potrebna?

Koju vrstu dodatne

podrške vaspitači
imaju u razvijanju
pristupa usmerenog na
dete?

Šta biste želeli da

promenite u pogledu
pristupa usmerenog na
dete?

81
4. Fizičko okruženje prilagođeno detetu

Pitanja Vaši odgovori

Da li je okruženje
(unutrašnji i spoljašnji
prostor) pristupačno za
svu decu?

Da li su prostorije (npr.
toaleti) i delovi
prostorije (npr.
ormarići) jasno
označeni (verbalno I
slikovno)?

Na koji način okruženje

oslikava interesovanja,
potrebe i mogućnosti
sve dece?

Na koji način okruženje

podržava učešće sve
dece?

U kojoj meri je
okruženje bezbedno I
sigurno za svu decu?

Da li su nameštaj i
oprema prilagođeni za
svu decu?

Šta preuzimate kako bi

sva deca mogla da
učestvuju u
aktivnostima u
spoljašnjem okruženju
(npr. izleti,
letovanja/zimovanja,
pozorišta I dr. posete
itd.)?

Šta biste želeli da

promenite u pogledu
fizičkog okruženja?

82
5. Materijali za svu decu

Pitanja Vaši odgovori

Da li su igračke,
materijali i sredstva
lako dostupni i
bezbedni za svu decu?
Da li zadovoljavaju
različite potrebe I
interesovanja dece?

Na koji način se igračke

i materijali koriste da
se podstakne lična
inicijativa, nezavisnost,
istraživanje,
kreativnost i različiti
načini izražavanja
dece?

Koji materijali se
koriste za razvijanje
različitih vrsta/oblika
rane pismenosti?

Koji materijali iz sobe

promovišu smisleno
učešće i učenje deteta
sa smetnjama u
razvoju?

Da li se koristite
prilagođene materijale
za učešće i učenje sve
dece? Koji su to
materijali?

Da li igračke, materijali
i sredstva oslikavaju
različitost dece i
njihovih porodica?

Na koji način
podstičete decu da
međusobno dele
igračke i materijale i da
se dogovaraju?

83
 Pitanja Vaši odgovori

Šta biste želeli da

promenite u pogledu
materijala koji se
koriste u radu sa svom
decom?

6. Mogućnosti za komunikaciju za sve

Pitanja Vaši odgovori

Kako postojeće
okruženje omogućava
svoj deci da
komuniciraju i
sarađuju sa vršnjacima
i odraslima na različite
načine?

Kako podstičete decu

da međusobno
razmenjuju ideje,
pretpostavke,
osećanja, dileme?

Kako omogućavate
deci sa drugim
maternjim jezikom da
se izraze i da ih
razumeju vršnjaci i
zaposleni?

Da li koristite različite
načine da podržite
komunikaciju za svu
decu (npr. slike,
grafičke znake,
znakovni jezik, Brajevo
pismo i različite
tehnologije)?

Šta biste želeli da

promenite u pogledu
mogućnosti
komunikacije za sve?

84
7. Okruženje za učenje

Pitanja Vaši odgovori

Na koji način su sva

deca uključena u
razvijanje aktuelnog
projekta, u skladu sa
svojim
interesovanjima,
mogućnostima?

U kojoj meri su deca

uključena u učenje i
imaju mogućnost da
pronađu odgovarajući,
stimulativni nivo
izazova?

Kako vaša praksa i

okruženje podržavaju
dispozicije za učenje?
Na koji način je
razmišljanje i učenje
dece i vaspitača
vidljivo u prostoru
Vašeg vrtića i radne
sobe?
Kako pratite razvoj I
učenje dece?

Kako koristite
različitosti i jake strane
svakog deteta kao
resurs u razvijanju
programa?

Kako pratite i
dokumentujete proces
učenja i razvoj dece,
kao i potrebe za
podrškom?

Koju vrstu podrške

zaposleni imaju za

85
 Pitanja Vaši odgovori
kontinuirani
profesionalni razvoj u
oblasti inkluzivnog
obrazovanja?

Šta biste želeli da

promenite kada je u
pitanju okruženje za
učenje?

86
8. Okruženje prilagođeno porodici

Pitanja Vaši odgovori

Na koji način su
roditelji uključeni u
zajedinicu vrtića?
Na koji način
uvažavate mišljenje
roditelja o razvoju i
učenju njihovog deteta
i ulogu vrtiću u tom
procesu?

Kako se razvija odnos

poverenja i saradnje sa
porodicama?

Na koji način se
roditelji informišu o
svakodnevnim
aktivnostima?

Kako su roditelji
uključeni u planiranje
potrebne podrške
svom detetu?

Kako su roditelji
uključeni u praćenje
razvoja, napredovanja I
učenja svog deteta? Da
li imaju uvid u
dokumentovanje?

Šta biste želeli da

promenite u svrhu
prilagođavanja
okruženja porordici?

87
DIJAGRAM (Na osnovu popunjenog Instrumenta vaspitači procenjuju svaku oblast na skali od 1 do 10 gde se nalazi njihova inkluzivna praksa)

88
LINIJA ŽELJENE PROMENE (Na liniji se označava simbolom gde su vaspitači pozicionirani u odnosu na cilj koji žele postići)

89
3.4. ALATI IZ SCENARIJA PROSTOR

PU, mesto: _______________________________ Grupa: ___________________Ime vaspitača:_______________________ Datum:_________________

FIZIČKA SREDINA SKALA

1.1. Prostor i vreme su organizovani tako da pružaju mogućnosti deci da rade zajedno i ________________________
sarađuju. Min Max
Obrazloženje sa primerima:

1. Saradnja i
pozitivna
međuzavisnost 1.2. Prostor omogućava različite oblike grupisanja. ________________________
Obrazloženje sa primerima: Min Max

2.1. Prostor je organizovan tako da pruža mogućnost detetu da se osami i da ne bude ________________________
2. Uvažavanje ometano u svojoj aktivnosti. Min Max
pojedinca i Obrazloženje sa primerima:
posvećenosti u
aktivnosti

90
 3.1. Materijali su grupisani i lako pristupačni, čime se deca podstiču da budu nezavisna ________________________
i da prave izbore. Min Max
Obrazloženje sa primerima:

3. Inicijativnost i
učešće
3.2. Deca mogu da ga reorganizuju i uređuju prostor i materijale ________________________
Obrazloženje sa primerima: Min Max

4.1. Fizički prostor je predvidiv, bezbedan, ali i dinamičan i "bogat" prostor koji poziva ________________________
na istraživanje. Min Max
Obrazloženje sa primerima:
4. Istraživanje,
eksperimentisanje
i stvaralaštvo

4.2. Postoji mnoštvo nestrukturiranog i polustrukturiranog materijala, likovni ________________________

materijali, rekviziti, koji mogu da se koriste na različite načine i koji omogućavaju Min Max
različite načine izražavanja.

91
Obrazloženje sa primerima:

4.3. Postoje različiti senzorni materijali i materijali kojima se podržavaju senzorne ________________________
aktivnosti Min Max
Obrazloženje sa primerima:

4.4. Prostor je opremljen tako da je izazovan i da pri tome doprinosi da deca "prošire" ________________________
svoja razmišljanje, umenja i doživljaje u okviru onog čime se bave Min Max
Obrazloženje sa primerima:

4.5. Postoji mnogo "pravih", realnih i autentičnih predmta i materijala koji odražavaju ________________________
realan život dece, porodice i vaspitača Min Max
Obrazloženje sa primerima:

4.6. Postoje materijali i produkti kojima se podržava razvoj pismenosti (štampani ________________________
materijali, plakati, knjige i slikovnice, mape, šeme, različite vrste parvljenih kalendara i Min Max
skala, grafički simboli...)

92
 Obrazloženje sa primerima:

4.7. Izloženi materijali u sobi na zidovima odražavaju proces aktivnosti koji se odvija u ________________________
grupi. Min Max
Obrazloženje sa primerima:

5.1. Udoban i funkcionalan nameštaj za decu i odrasle. ________________________

Obrazloženje sa primerima: Min Max

5.2. Prostor je pristupačan za svu decu (uključujući decu sa smetnjama). ________________________

Obrazloženje sa primerima: Min Max
5. Različitost

5.3. Materijala pružaju mogućnosti da se stvari rade na različite načine. ________________________

Obrazloženje sa primerima: Min Max

93
 5.4. Dekoracija, materijali i sredstva ilustruju i odgovaraju različitim vrstama različitosti, ________________________
npr. pola, kulture, posebnih potreba i osporavaju predrasude i steroptipe Min Max
Obrazloženje sa primerima:

6.1. Prostor je personalizovan i odražava osobenosti i život grupe i pojedine dece. ________________________
Obrazloženje sa primerima: Min Max

6.2. Prostor odražava život i kulturu zajednice i dečja životna iskustva ________________________
Obrazloženje sa primerima: Min Max

6. Pripadnost i
personalizovanost

6.3. Prostor reflektuje zajedničke ideje i vrednosti ________________________

Obrazloženje sa primerima: Min Max

6.4. U prostoru su vidljivi produkti i kontinuitet aktivnosti dece i drugih učesnika ________________________
Obrazloženje sa primerima: Min Max

94
 7.1. Prostor pruža mogućnost za različita senzorna iskustva - istraživanje tekstura, ________________________
mirisa, zvukova, tonova, melodija, pokreta Min Max
Obrazloženje sa primerima:

7.2. Postavljeni su predmeti i materijali koji podražavaju estetski doživaljaji ________________________

Obrazloženje sa primerima: Min Max

7. Estetski osećaj i
začudnost
7.3. Postoje elementi prirode ________________________
Obrazloženje sa primerima: Min Max

7.4. Postoji lepota, sklad i maštoviti i tajanstveni prostori ________________________

Obrazloženje sa primerima: Min Max

95