ARHEOLOSfil PREGL~D

ARHEOLOSKO DRUSTVO JUGOSLA VIJE

BEOGRAD 1966.
 Sad ri al
Iskopavanja praistorlj1klh nalazllta
Strana
tupanov spodmol, Sajev<!a (Postojna) - palcolitska stanica (F. Osole) 7
Londza Makljenovac, DoboJ - paJ"olitska stanica (D Basler) - - 9
ARHEOLOЭKO DRUЭTVO JUGOSLAVIJB Kadar 'Gornj1 Svilaj, Odiak - paleolitska stanica (D. 'вasler) - _ 10
SOCIJ?.TI?. ARCHEOLOGIQUE DE YOUGOSLAVIE 1 ug ivecka, Obrenovac, - naselje staгeevacke kulture (Ј. Todorovic) _ 10
nurde\'O Bela Ва1·а - naselje Kbros ~rupe (В. Brukner) - - - - 12
Gomolav'a, Hrtko\•cJovanovic)
В.
i, Ruma - vB;esloJno
_ _ _ nalaziste
_ _ ( _. Tasic,
_ _В . Brukner,
_ _ _ 13
Grada~ . Batko,·ic, Bjeljina - neolitsko naseljt: (М. Kosoric) - - - - 16
Kremenite 11jive, Barajevo, Ob1·enovac - neo1it:.ko naselje (Ј . Todorovic) - 18
Ra,•nicc, Toma sica , _Garesnica - _naselje batJsko-lendelske grupe (D. Ivekovic) 19
OkolШe, Мо lre, Vtsoko - neol1tsko naselJe (А. Benac) - - _ _ _ 21
Gali.O\'O, ci11Iana - praistorijsko viseslojno nase!je (Р. Medovic) 22
Redakcloni odbor rod, Bt1gOJПO - praistorijska gradina ranog ј kasnog bronzanog
zel1eznog doba (В. Covic) - - - - - - 23
Comit6 de redaction
UI. Radice\'a br. 1, Vajska - bronzanodobna ostava (0. Brukner) - 27
Olga Brunker, Ruzica BШc-Drech sier , Blagoje Кitanovski Creda u Podnovlju , Doboj - nekropola bronzanog doba (В . Belic) _ - - 27
Tome Knez, Bori\'Oje Covic DoЬoi. <:entar - n:1'elje bronzanog doba ( В . Bclic) - - - - - - 29
(;rabo\'ica , Doboj - nekropola bronzanog doba ( В. Belic) - - - - - 33
Gradina, Bukova Gora , Duvno - naselje kasnog bronzanog doba (Z. Maric)- _, 36
<rkvina, Batko,•ic, Bjeljina - nekropola kasnoJ! bronzanog doba (М. Kosoric) - 36
"upinac, z,·ecka , Obrenovac _ naselje ka nog b1·onzanog doba (Ј. Todorovic) - 37
tido\ЋГ - vi"eslojno praistorijsko naselje (В. Gavela) - - _ - - - 38
ROJ!O\'O •Ftl е с, Dako\'ica - praistorijska nekrorola а huшkama ( М. Gara§anin) 40
То min - praisto1·ijska nekrotiola (D Svoljhk - - - 42
Ogradica, Knezpolje - slucajnt nalaz ranoha!Stalskog groba
Odgovomi urednik (V. Ata11ackovic-Salcic) - - - - - - 47
Redactcur en chef Hc1·etino\•a gradi11a , Rado\•i11 - zeljeznodobno i anlicko naselje (Э. Batovic) 49
Zadar _ liЬurnsko naselje (Э. Bato\~C) _ _ _ _ _ _ - - - 53
Milutin Gara sani n nгЈо,• а Cuka, Star Ka1·aorman , Эtip _ tumuli ( R. Pasic-\' incic ) _ - 56
Kalc , Krsevica _ protoistorij sko utvrdeno naselje (М. Jo\'anovic) - - 58
kndck, Z\•ecka, Obrenovac _ keЊko i sloven ko g1·0Ыје (Ј. Todorovic) 60
Zaйtltna arheolo!ka lstrallva11ja 11а podrucj,u Derdapa
Uvod (D. Boskovic) - _ _ _ _ _ _ _ 67
\ "eliki Gradac kod Donjeg Milanovca (Taliatae) _ \'Ojni logor sa civilnim
nascljem (D. Vuckovi<.:_Todoro\•ic) - - - 69
Sekretar redakcije
1. Opis bedema (Р. Milo еvЩ - - - - 71
Sccretaire de redaction 2. Seveni sektor (Lj. Pt-odanovi<.:, V. Popovic) 74
Danica Dimitrijevic 3, Sektor istocnog bedema (V. Trbuhovic) - 78
4. Sektor juZпog bedema .< S: Bзra ~ ki ) - ::-- _ _ _ _ _ 80
5. Zapadщ sektor (R. L1t1bшkov1c) - - __ - - - 81
6. Centralni prostor, sonde u unutra;njo•ti utvrdenja (!". Petrovic) 85
Mali Gradac (V. Tгbuhovic) _ _ _ - - - 87
Sekt<;>r ci,•ilnog nase\ja (Р. Petrovic) ___ - 88
7.aklJu.Cзk (D. \ luckovic-Todorovic i saradnici ) _ - 89
JBlol!et!n - 1·imsko t1tvrdenje (Lj Zotovic, N. Pct1·ovic) 91
OIJetш. - . srednjovekovna nekropola (S. Pavlovic) ~ _ - 93
~pensk1 V!r, Boljetin _ neolitsko naselje (D. Srejovic) _ - - - 94
Redakcija i administracija: ARHEOLOЭKO DRUЭTVO JUGOSLAVIJE а~па - пmsko 1 ranovizantijsko utvrdenje (V. Kondic) - - - - 96
Rcdaction et administration: SOCll?.TJ!. ARCHEOLOGIQUE DE YOUGOSLAVIE ~a!~u~ka Vodenica _ ranovizantijsko t1tvrdenje (N. Petrovic, S . Pavlovic) _ 99
Ha!du,ka Vodcnica - Srednjo•·ekovna nekropola (S. Pavlovic) _ - _ 100
Beograd, Knez Mihajlova 35 8
Ј u~ka Vodenica - praistorijsko nalaziste (В. Jovanovic) - - - 101
~eza~a. D.obra, <;;olubac. _ rimsko-vizantijsko utvrdenje (D. PriЬakovic , D. Piletic) !ОЗ
$tampa: Graficko poduzecc •Prolcter• Vukovar, 1968. араЈа, nmska 1 srcdnJevekovna tvrda,·a (Р. Medovic) - - - 108
 lskopavanja вntlcklh nalazllta
Strana
StoЬi
(Peristerija) - kasnohelenisticki grobovi (I. Mikulcic) _ 113
Hardomilje, Torine, Ljubuski - rimski grobovi sa spaljivanjem
(V. Atanackovic-Salcic) - - _ - _ - 114
Komini, PJjevlja - rims ka nekropola (А. Cermaпovic-Kuzmanovic,
D. Srejo\•ic, С. Markovic) _ - - _ _ _ _ 115
Ludbreg - rimsko naselje (2.. TomiCic) _ - _ _ - - _ 116
Krsce, MusiCi, Visegrad -- rimske vile (I . t1·emosnik) _ - _ 119
Maribor, Dogose _ anticke grobnice (S. Pahic) _ _ _ - _ _ 121
Gradina, Doboj _ castrum i canabae (I. Cremosnik) - - - __ 122
Vojka _ Ugrinovci , Stara .Pazova _ Zemun, lok. Brestove mede -
_ rimsko utvrdenje sa civilпim naseijem (D. Dimitrijevic) _ _ 124
Vara!dinske Toplice , Aquae Iasae - istra!ivaнja u 1965. i 1966. godini (М Gorenc) 127
Vinkovci, CiЬalae _ rimska gradevina (В. Vikic_Belancic, V. Saranovic-Svetek) . 133
Sirmium, Sremska Mitrovica, lok. Zicline ili Siгingrad _ ranosrednjevekovna
arћitektura (V. Popovic) - - - - - _ - - 136
· Beska, Indija , lok. Brest _ anticka nekropola (М. Manojlovic) - - - 137
· Progar ,- Zemun, ~entar sela _ kasno anticka nekropola (D. Dimitri/"evic) 139
.. Crkvina , Cim, Mostar _ kasnoanticka bazilika i srednjevekovni ла azi ·
· (Р Leko,- T. Andelic) __.: - - - - - - - 142
: Ramenska tumba." Bitola _ kasnoanticka bazilika (Т. Janakievski) - 144
·. Grudine, Cipuljic, Bugojno - starokrscanske bazilike (V Paskvalin) 146
(· Ваг , Topolica ._ crkva sa nekr:opolom (О .' Velimirovic-2.lzic) - ~ 148
· Bela Crkva u Metohiji _ arhitektonski objekti VI veka i nekropola sa· ·
• _ kraja ХП veka (Ј. Kovacevic) - - - - - - - - 150
Vrtovina , Sv. Pavle ·_:_ kasnoanticko na~elje i srednjevekovni grobovi (D. Svoljsak) "151
~ '
1 • k о р а v а n ј е s r е d n ј е \' е k .o v n 1 Ь n а 1 а z 1 i t а
Mijele, Vir Pazar - ranosrednjevjekovna nekropoJa· (О . Velimirovic-2.izic) - - 155
.. VaJska, ul. Radiceva Ьг. 1 - nekropola iz. doba S"obe naroda (0 . Bгukner, ·s. Nad) 156
;. K.ranj. · Op ~ Џnska kuca _ sl.ovenski grobovi i zgrade (!Ј.. V'alic) - - --.., -..,. .157
: Kran1. -ТJtov · trg _ srednjevekovna nekropola (А. Valtc} - - - - _ - 158
: '. Grudine, ~-ipulji c , Bugojno· :_::srednjovekovna riekropola (N. Miletic) _:. - · -'- 159
.. Vukodol, Mostaг , Hercegovina - anticl<i , raii\)srednJevekovпi i srednjoveko\•ni
,· -. grobovi (V. Atanackovic-Salcic) - - - - - - - - 159
', Sokol na Plivi _ srednjoviekovni g1·ad (I. Bojanovski) - - - - - - 162
· Potoci, · Mostar _ srednjovjekovni grob (Р. Andelic) - - - - 165
Ljubostinja _ srednjevckovni manastir (М. Ljublnkovic, О. Vukadi11) 167
Мtolodin , Obrenovac, Manas tir Sv . Hristofora (М. Birta sevic) _:_ - 169
Stojnik , Sopot, Beograd _ srednjevekovna crkva (М. Popovic) 170
Beooin; ul М. Tita _ srednjevekovni .zido\'i . (0. Brukner) - 171
Cakovec _:_ Staгi grad (2.. Toinicic) - - - - - 172
Greben" .Visegrad _ crkvina •Crkvice• (I, Cгemosnik) 176

Rekognosciranja
Kosto!ac - rekognosciranje Viminacijuma (V. Popovic) - _ _ - - - 179
Rekognosciranje u Sгemu (D. Popovic) _ _ _ _ _ - - - - - 184
Rekognosciranje ugrozenih terena u Backoj i Ba11atu (0. Brukneг , Р. Medovic) - 188
Rekognosci11шJe trase II odbranbenc linije leve obale Dunava u Backoj (Р. Medovic} 193
Rekognosciranje trase kanala DTD u Backoj (Р Medovic) - - - - 199
Terenska istrazivanja Gradskog muzeja Sombor '( Р. Velenrajter) _ _ _ 200

Chronlque d е s f о u 111 е s. а r с h е о 1 о g 1 q u е s 1966 ISKOPAVANJ А

Fouilles prehistoriques 205 PRAISTORIJSKПI
Recherches archeologiques sur Је Derdap (Portes de Fer} 208
Periode antique - - 210 NALAZISTA
Moyen-a~e · - - - - 212
Prospectюn archeologique 213
ТаЫе
Prilozi

" .
 TABLA XL

'\
,,'
'
1

'\
'' '

. . . \,
д

'\
'

l
,,
-
#
:1 ~
4 ::'1
Ьi а~
Q ~~
~
~~
_..,
~
\ ~ ~ ~

'
/-.
~l
i 'SL >
--
?g ~~
-'1 ~
? -- ---
K OSTOLAC - Rekogn osciranja Viminae iuma

U mesecu septembru 1966. godine ekipa pozarevackog Narod-

nog muzeja (и sastavu: М. Pindic, М. Petrovic, arh В. Hlavacek
i dr V. Popovic) izvrsila је krace rekognosciranje terena na kоше
se nalazio rimski i vizantijski Viminacium, odnosno Biminakion.
OЬilazak terena pгeduzet је и cilju konstatovanja stanja ostataka
p-~o s losti i нsl о\Ћ za e\ 1 entн a lno оЬ па vlјапјс radov п.
Rekogпosciraпje tereпa izvrseno је samo na dobro poznatim
lokalitetima »Cajir« i »Todica crkva«. Ekipa nije ргеd sobom
imala dovoljпo vremena na гaspolaganju za oЬilazak sire vimina-
cijske teritoгije. Gore pomenuti stшcnjaci ustanovili su da · se
razaranje ove izvanredne aгheoloske riznice nastavlja i da Ьi vre-
menom moglo ozbiljno ugroziti prikupljaпje objektivne i potpune
dokumentacije prilikom buduCih arheoloskih radova. Rus ~nje ј е
pogotovu intenzivno и predel11 nekropola, odakle mestani vade
cele opeke и veCim kolicinama. Iako је usled kukuruza pregled-
nost terena dobrim delom Ьila нmanjena, ekipa је konstatovala,
н granicama mogнcnosti, da lokalitet kod »Cajira« na desnoj
obali Mlave (kastrum i naselje) jos нvek pruza povoljne uslove
za veca sondazna i sistematska iskopavanja. Sta vise, polozaj Vi-
miпacijuma је zaista izuzetan, ne samo ро svojim zпacajnim di-
menzijama, vec i zbog slobodnog prostora koji Ьi dozvolio ist1·a-
zivacke poduhvate velikog zahvata. Uslovi za rad manje su po-
voljni na lokalitetu »Todica crkva«, па Ievoj obali Mlave, gde је,
izgleda, doslo do propadanja terena usled sleganja starog iskopa
rudnika Kostolac. 1
Jedan od ciljeva rekognosciranja и 1966. godini Ьiо је i pro·
veravanje terenskih podataka koje su и svojim izvestajima dali
М . Valtrovic 2 i М. Vasic.3 Medutim, mogli smo samo ustanoviti da
је najveCi otkop М . Vasica, па povrsini naselja na desnoj obali
Mlave, danas sav obrastao korovom i siЫjem. Postavlja se kao
jedan od zadataka и buducnosti ciscenje i detaljno snimanje gra-
ctevinskih ostataka. Time Ьi ujedno Ьilo zapoceto kartiranje оnЉ
elemenata rimskog naselja i kastruma koje su pioniri srpske ar-
heologije zabelezili pre nekoliko decenija. Izvrsenje ovog zadatka

181
/
daпas bi Ьilo utoliko olaksano sto Narodni muzej u Pozarevcu
r-aspolaze p.rvoklasпim topografskim sпimcima tereпa. 4 Cak i pri-
Ыizпim uvodeпjem poznatih elemenata па topografsku kartu do-
Ьila Ьi se cvrsta baza za izradu visegodisnjeg plana arheoloskiћ
istra·z ivanja и Vimiпacijumu.
Iako пepotpuno puЬlikovaпa, istrazivanja i zapazanja М. Val-
trovica i pog?tovu М. Vasica.' pruzila su osnovne podatke пеор­
hоdпе za dal31 rad. Као sto 3е dobro pozпato, па lokalitetu »Ca-
jir« пalaze se castrшn i сапаЬае. Bedemi tvrdave i пaselja јаsво
se ocrtavaju па tereпu. М. Vasic је izmedu ostalog ustanovio
mesta п~ kojima su se пalazile porta praetoria i druge kapijc.
Prema п3egovim podacima, via principalis pгuzala se izmedu se-
v~rn~ i. sr~dпje tre~iпe kastп.~1?~· Koпstatovanjem trase via priп­
c~.palis l via _Praeto_пa, М. Vas1c 3е ujedпo Ьiо resio proЫem loka-
c13e praetprшm-a i сепtгаlпоg trga u kastrumu. Kako se i ulica
u п~selju koju )~ М. yasic otk~i~yo~lapala sa pravcem viae рrа­
еtоп:э;е, pozi:a!1 . ~straz1vac ~~kl3u~10 Је c;ta su kапаЬе (ро пjemu
kasшJe muшc1p13 ра kolo1щa) bile pod1gпute ро pravilпom »Hi-
podamovom sistemu«. М. Valtrovic је sa svoje straпe ustaпovio
mesto juzne kapije пaselja, ciju је jedпu kulu izgleda delimicпo
i otk~io. Ko~fi~racija tereпa ~аје za pravo njegovoj pretpo-
stavc1. Drщp ~аzап podatak ko31 пalazirno kod М. Valtrovica, јс
pravac pruzaп3a 3,40 m debelog severпog bedema пaselja.
.Ar~eolozi!lla ~-oji su imali. prilike da proucavaju rimska utvr-
deп3a 1 пasel3a Ь1се svakako 3аsпо da su ovim odredeпe osпovne
ose gradskog plana Vimiпacijuma. Iako пjihOVlt realnost mocru
po~vrditi. sam_o arheol~~ka jstrazivaпja, опа uprkos tome pruzaJu
p_oceti:e i пa3verovat1113e_ s1g1!rne podatke za plansko otkrivanje
r~s~1h os!~taka. у Odred1vaп3em rnesta kapije utvrdeпja i пjego­
v1h d1~eпz13a moze se, prema aпalogijama, sa dosta verovatпoce
o?rec;t1ti raspored kula. Via priпcipalis ро svoj prilici је odre-
d1la I pravac decun:i31i:us~a пaselja koje se razvilo sa пjegove za-
padп~ stra~e. Zi:ri:1sl.1eш decumaп~s priЫi~пo Ьi sekao пaselje
ро пЈе!ЈОУ~Ј sredш~. Ako pretpostav1mo da Је cardo пaselja vezi-
vao JUZШ I severш bedem, mesto preseka karda i dekumana
ujedпo Ьi ozпacavalo povrsiпu па kojoj Ьi trebalo traziti 0crradski
trg" ~оп~аzпi~ radovim_a и пaselju i utvrdeп.iu mogle Ьi s e usta-
novi!1 d1mei:iz13e grads.k1h Ыokova i kasarпskih postrojeпja, Cime
Ь1 u3edпo b1la postavl3eпa osпova za idealпu rekoпstrukciju grad-
skog reseпja (Т. XL).
Pored soпdafпih radova пeophodпih и pocetпom stadijumu
istrazivaпja, sarno sistematska istrazivaпja vecih povrsina - na
oni~ tac~ar:i.~ gde se mogu ocekivati vaznije gradevine - mogu
dati preciz11131. od.govor па glavпa pitaпja istorijskog razvoja, na-
staпka, C\'etai13a I propadaпja gornjomezijske prestonice. Kombl-
182
novani sondazпi i sistematski radovi morali Ьi Ьiti propraceni de-
taljпim rekogпosciraпjem uze i sire teritorije (regio) vimiпacij­
ske. РrоЫепш Vimiпacijuma moze se korektпo p1·iCi samo и
sklopu topografskiћ i geografskih uslova koji su uticali па пje­
govu evoluciju. Grad se naime пalazio пе samo па carskom dru-
mu koji је iz Italije preko Sirmiuma i Siпgiduпuma vodio па jug
prema Naisusu, vec i na toliko vaznom ogranku istog pL1ta ali ll
pravcu severa, odпosno ргеkо Lederatae (viz. Litterata) и Da-
kiju.
OЬilazak lokaliteta »Todica crkva« nazalost nije dao preciz-
nijih rezultata. Ekipa је нstanovila da su polнkruzna kula i vizaп­
tijski hodnik koje pominje М. Vasic jos uvek vidljivi. Detaljniji
pregled otvora zasvedenog kanala samo је potvrdio Vasicevu pret-
postavku da se radi о justinijanskoj koпstrukciji. Pozпati srpski
arheolog svojevremeno је Ьiо uocio pravac pruzaпja bedema vi-
zantijskog utvrdeпja, iako same zidove nije soпdaznim radovirna
uspeo da otkrije." Takode ргеmа Vasicu, vizantijsko пaselje se
moglo пalaziti istocno od utvrdeпja, u гavпici. Medutim, potrebпo
је odmah пapomeпuti da medu keramikom koju ~staпi povre-
meпo пalaze prilikom zemljaпih radova, ima i takve sa odlikama
iimskog provincijskog posuda. Stoga, uprkos hodпiku i kuli iz
vizaпtijskog doba, kao i kasпijih sredпjevekovпih ostataka, ostaje
otvoreпo pitanje osпivanja kastela па levoj obali Mlave. Da se
пiје radilo о оЬiспој osmatracпici па uzviseпju ili maпjem ka-
stelu ( castellum, Kostolac), svedoci рlап koji је puOlikovao pгo­
nalazac Vimiпacija. А MarsigJi (Т. XL). 6 Skoro kvadratпo utvrde-
nje sa kruznim ugaonim kulama пе zaostaje ро dimeпzijama od
legionarskog kastruma na desпoj obali Mlave. Iako Marsilijev
рlап zahteva arheolosku potvrdu, оп nuzпo postavlja veorna zпа­
сајпо pitaпje о postojaпju, и пeposrednoj Ыizini dva vојпа logo-
1·a. ProЫem је utoliko komplikovaniji sto se па Marsilijevom pia-
nu juzпo od kvadratnog utvrdeпja pгuza пasclje ( ?) ораsапо be-
demima. Takode prema starijim podacima, leva i desпa obala
Mlave Ьile su vezane mostom ciji su tragovi, prema saopsteпju
mestaпa jos uvek vidlji\•i. Postojaпje dva logora, а moZda i dva
naselja, ostaje eпigma kојв ес moCi da rese samo arlleoloska isko-
pavaпja па razlicitim tackama uze viminacijske teritorije. Zbog
toga nam в prvom гeclu izgleda ncophodno paralelпo postavljaпje
\.·ecih sondi па povrsini оЬа L1tvrdenja i odg0\1arajucih пaselja, od-
nosno komparativna studijэ. arhitektonskЉ i pokretnih ostataka.
Тime Ьi se doЬila jasпija slika о hroпologiji i i·azvitku fortifika-
cija i gradskih povrsiпa uz njih, ра samim tim i cvrsca baza za
sistematskг istrazivanja и buduc.nosti.
PrvoЬitпi vimiпacijski logor пesumnjivo је nastao па desпoj
obali Mlave, kao sto su Valtrovic i pogotovu Vasic пedvosmisleno
aakazali. Vasic је ustaпovio tri оsпоvпа perioda gradnje и пaselju
183
pored logora. Dok najranija aglomeracija ima sve odlike ranih
нaselja od drveta i pruca, pгvi i drugi period sa vise faza obele-
zeni su gradevinama od kamena i opeka ciji kraj svakako obele-
zava hunsko razaranje 441 . godine. TreCi period okaгakterisan је
gradevinama od kamena i opeka oЫepljenim Ьlatom. Hunsko гa­
zaranje verovatno prate dve ostave novca ciji najkasniji primerci
pripadaju Teodosiju П. Buduca iskopavanja moZda се rasvetliti
toliko vaino pitanje koпtinuiteta и drugoj poloviпi V veka, sve
do Justinijana. Naime, Prokopije (De aedif., IV 6) izгiCito veli
da је do temelja razruseni grad Jнstiпijan ponovo podigao. Zna-
caj ovog podatka lako је uociti. Ako se vizantijski grad nalazio
na levoj obali Mlave, kao sto је М. Vasic pretpostavio i о сешu
Ьi svedoCili malobгojni ostaci arhitektнre, morali Ыsпю pretpo-
staviti da se razruseni, odnosno rimski grad, takode pruzao i na
levoj obali Mlave. О slucajnim nalazima rimske keramike vec је
Ьilo reCi. S druge strane, tesko је pгetpostaviti da Ьi se Vasicev
ti·eCi gradeviпski period mogao odnositi na Justinijanov gгad.
К valitet arhitetkture ukazuje na spontanu pojavu, ciji se hгono­
loski okviri za sada ne mogu odrediti, iako se svakako moraju
staviti posle hunskog razaranja. ProЬlem uЫkacije vizantijskog
grada donekle је otezan i pojavom ostrva Viminacijum, koje se
pominje и vezi vizantijskih ratnih operacija oko godine 600.
(Theoph. Sim" Нist. VIII, 2 i Theopћanes, Cћron. I, 281). SudeCi
na osnovu istorije poslednjih dana Sirmijuma, koju nam prenosi
Menandar, kao i arheoloskih nalaza na mezijskom limes-u, vizan-
tijska strategija na severu zavisila је и VI veku dobrim delom od
vodenih komunikacija.
Istorija rimskog Viminacijuma postavlja pred arheologe veo-
ma tezak i za sada skoro neresiv proЬlem . Pored toga sto su se uz
logor leg. VII Claudiae nalazila canabae,_poznato је da је Vimi-
nacijum pocetkom П veka postao municipium Aelium, kao i da
za vreme vladavine Gordijana III dоЫја status coloniae. Stariji
istrazivaci smatrali su da se municipij razvio iz kanaba. Medu-
im, ispitivanja rajnskog i panonskog limesa, uzdm1ala su ovo
misljenje. Civilna naselja postojala su nezavisno od kanaba. Као
sto је А. Mocsy pokazao, jediпo se postanak koloпija iz kапаЬа
moze pratiti и Panoniji, i to samo od tгenutka kada legije пapu­
staju logore и Poetovio, Emona i Siscia. Da su и III veku и Vi-
minacijumu postojale kanabe, nedvosmisleno svedoci natpis CIL"
III, 14509, ро kоше S. Seveг i Karakala »сапаЬаs refece гuлt le-
gioni VII Claudiae Antoninianae piae fidelis«. 7 Tumacenje nat-
pisa zavisi od smisla koje се se pridati »canabas refccerunt«.
Ostaje otvoreno pitanje da li su pomenuti carevi obnovili kanabe
koje su vec postojale, ili su pak sazidali nove kanabc. Ako su
samo obnovili stare kanabe, pored logora na »Cajiru«, znacilo Ы
da se municipium Aelium nalazio na nekom c;lrugom _mestu, od·
184
nosno najvero,ratnijc na levoj obali MJave, juzno ili istocno od
kvadratnog utvrdenja. Као sto је receno, Prokopijeva vest da је
Justinijan sazidao nov Viminacijum verovatno se odnosi na utvг­
aenje na levoj obali Mlave i susedno, no jos nedovoljno identifi-
kovano пaselje о kome govori Vasic i koje је Marsili prikazao -
mozda nekactasпji rimsкi nшпicipij. Valja takode voditi racuпa
da и III veku poCinje proces spajanja kапаЬа i municipija, od-
nosпo kolonije, i da је Gordijanova \1ojnicka kolonija пюglз
obuhvatati teгitoгiju stariћ kапаЬа i mtшicipija. Kako su н dolJ;i
ЈП veka logorska пaselja igra!a vecu ulogu od civilпog naselJa,
пajvaznije ostatkc ai·hitektUJre 111огюnо ocekivati bas ла »Cajiгu«.
U doba kasnog carstva pojam koloпije guЫ svoje znaceпjc sa ko-
rcnitim reformama гimske uрга,те i guЬ!jeпjem gгadske aatoпo­
mije. Ostatke kasпoanticke civitas moze1110 ocekivati uglavnom па
teritoriji пekadasnjeg logorskog naselja. Za sada izgleda veгo­
"·atno da је i logoг leg. VII Claudiae, koja jos uvek postoji и dru-
goj polovini IV veka (Not. dign . or. 41,31) Ыо uz kasnoanticko
civilнo нaselje koje vec davno пеmа karakter kапаЬа. Uostaloш,
nacin regгutovaпja i Ыtne pгomene и vojnom uredenju dovele su
do noviћ odnosa нtvrdenog grada i iz osnova reorganizovaпe
\;ojske.
U toku ovog kratkog izlaganja dodirnuli smo и najkгacim Cl"
tama osпovne proЫeme koji se vezuju za topografiju Viminaci-
jum;:t.8 Postojanje dva logora i dva naselja - na desnoj i na levoj
obali Mlave - zaћteva рагаЈеlпа istrazivanja па razlicitim tacka·
ma siroke teгitorije. Medatim, upoгedo sa iskopavanjima, neop-
hodпo је pristнpiti obгadi ranije pгonadeпog mateгijala koji se
najveCim delom cava н Narodnom muzeju и Beograclн i Narod-
пom muzeju и Pozarevca. Рогеd toga, potrebno је izvrsiti siste-
matsko kartiranje nalaza, sakupljanje izvoгnih podataka, putopi-
sa, Ы~li?grafije, epigrafskog i numizm:itickog mate.i;ijala i clr. Ta-
ko vel1k1 poduhvat kao sto su istrazi,тanja Vimiпacijuщa zaћtevao
Ы pre svega kompleksnu ekipu.
V. Popovic
NAPOMENE
1) Ргета podacima koji su nam u smeno saopstili u rudniku Kostolac
2) ;Staгinar. 1 (1884). .• .
3) Glas SKA . 1902 i 1903; Funde in . S eгblen, A1-ch. Anz., 1905.
4 ) lzradio rudnik u Kostolcu.
5) Vasic је zabelezio tragove ziclova i njilюv pravac pruzanja. Zidove su mestani izvadiJi.
б) DFanнb1t1s Pannoпico - Mysicus, t. II, Hagae-Amstelodami 1726 Sectio 9 ТаЬ 14-15
1g. XII-XIII. ' ' ' . '
7) ~itanje nije sasvim sigurno.
8 > 1op_ogгa[ijLI Viminac ijuma i istoгij ske nroЫcrne koji se za nju vezuju obradili srno u
ops1rnoj studiji predatoj z~ Staгinar, 1967. '
185