PE12 Knjiga Saradnika 2

12+
KNJIGA SARADNIKA 2
a. Miomir Filipoviã i. Dragoslav Filipoviã
DALJINSKI PREKIDAÈ 1..............02 METEO-EKOLOÐKA STANICA NA
b. Miomir Filipoviã PLATFORMI ARDUINO....................9
DALJINSKI PREKIDAÈ 2..............08 j. Milan Plavðiæ
c. Miomir Filipoviã SMS KOÐNICA...............................116
TREÃE UHO....................................11
d. Miomir Filipoviæ
DETEKTOR METALA.......................14
e. Miomir Filipoviæ
FM PREDAJNIK SA VCO..............18
f. Miomir Filipoviã
10 JEDNOSTAVNIH PROJEKATA
NA MINI PROTOBORDU...............24
g. Miomir Filipoviã
Elektronski OSCILATORI...............35
h. Duðan Vuèkoviæ
FORREST M. MIMS III
Schematic Symbols, Device
packages, Design and Testing...........42
UNO!
POJAÈAVAÈ
u1 A u2 uout
Barkhausenov
uslov oscilovanja:
b A. b
=
1
POZITIVNA
REAKCIJA
12+a
Miomir Filipoviã
DALJINSKI PREKIDAÈ 1
pomoãu mobilnog telefona
Novi modeli mobilnih telefona se pojavljuju maltene svakodnevno i tako æe biti sve
dok postoje kupci željni novih stvari i sposobnih da ih kupe. Zbog toga mobilni telefoni,
mada potpuno ispravni, vrlo brzo, brže od svih drugih tehnièkih proizvoda, odlaze u "staro
gvožðe" i mogu da se kupe po izuzetno niskoj ceni. U mobilnom telefonu postoje i radio-
predajnik i radio-prijemnik, pa se postavlja pitanje šta sa njime mogu da urade ljubitelji
elektronike. Tu ima dosta posla za poznavaoce softvera, ali i za ljubitelje hardvera. U tekstu
koji sledi biæe reèi o tome kako mobilni telefon može da se iskoristi za daljinsko upravljanje,
tako da pomoãu njega, iz svog stana, ukljuèite/iskljuèite neki elektrièni ureðaj (svetlo, radio,
bojler, alarm itd.) na nekom udaljenom mestu (vikendici, radnji, automobilu itd.). Uredjaj
koji se ukljuèuje/iskljuèuje moþe da se napaja iz akumulatora ili iz elektriène mreþe.
Elektrièna šema ureðaja sa baterijskim napajanjem pomoæu koga može da se
pomoãu telefona ukljuèi ili iskljuèi neki elektrièni ureðaj data je na slici 1. Pri
eksperimentisanju, kao ureðaj èijim se radom upravlja moþe da se koristi sijalica, kao na
slici 5, ali je jednostavnije da to bude redna veza otpornika od 1 kilooma i LED diode.
Elektrièni napon sa zvona mobilnog telefona se vodi na jednostavan ispravljaè koji
obrazuju D1 i C1. Jednosmerni napon sa C1 se, preko R2, vodi na ulaz Šmitovog okidnog
kola, koje èine dva NILI kola i R3. Kada taj napon postane veæi od 3,15 V, na izlazu
Šmitovog kola (nožica 4 drugog NILI kola) se dobija napon od +4,5 V. Ovaj napon se vodi na
nožicu 3 kola 4013B. U ovom kolu se nalaze dva D bistabilna flip-flopa. Koristi se samo
jedan koji je povezan kao T (Toggle) flip-flop. Kada se na njegovom ulazu (nožica 3) pojavi
+4,5 V i na izlazu (nožica 1) se pojavi +4,5 V. Ovaj izlazni
napon ostaje +4,5 V i kada se ulazni napon smanji na nulu. On 1 14
4001B
æe da se smanji na nulu tek kada se na ulazu, posle prekida, 4013B
2 13
ponovo pojavi +4,5V, a to znaèi kada mobilni telefon bude 8N

3 12
LS 13
S N 74FX N 97 0 3 4 11
pozvan po drugi put. Pod dejstvom napona na nožici 1
5 10
tranzistor odlazi u zasiæenje (ponaša se kao zatvoren 14 6 9
7
prekidaè), kotva relea biva privuèena i dioda svetli. Kada, 1 7 8
kasnije, ponovo pozovete telefon, na ulazu 3 kola 4013B æe se

ponovo pojaviti +4,5 V, a to æe izazvati da se napon na nožici 3
* Noìca 14 se spaja sa nožicom 14 kola 4013B

* Noìce 7, 8, 9, 12 i 13 se spajaju sa masom 1k Rele na kome piše 5V
* Noìce 10 i 11 "vise" (nigde se ne priklju~uju) normalno radi i na 4,5V.
R3, 470k
C3
100n
1N4148
1 5
D2
3 4 Ako ureðaj napajate iz

2 6 ispravljaèa podesite napon
na 4,2 V. Ureðaj je tada
R2 4001B 14 pouzdaniji, a rele radi.
Rele
10k 5V 4,5 V
D1 6 5 220W
1N4148
4013B
3 1
C2 R4 T1 LED
4n7 7 2 1k5 BC547
R1 4
C1 100k
1m
* No ìce 8, 9, 10 i 11 se spajaju sa noìcom 4

* No ìce 12 i 13 "vise"
Slika 1. Daljinski upravljaè sa mobilnim telefonom
smanji na nulu i dioda æe da se ugasi.

Ako se na slici 1 koristi baterija èiji je napon veæi od 4,5 V, on mora da se smanji
pomoæu stabilizatora napona, kao što je uèinjeno na slici 2.
Tranzistor na slici 1 može da bude bilo koji NPN tranzistor èija je maksimalna
dozvoljena kolektorska struja jednaka ili veæa od struje koja teèe kroz namotaj relea.
Na slici 2 je prikazana šema ureðaja za daljinsko bežièno ukljuèivanje/iskljuèivanje
alarmnog ureðaja koji se napaja iz akumulatora od 12 V. Alarm se prikljuèuje izmeðu taèaka
A1 i A2. Kada vlasnik objekta u koji je ugraðen alarm, zatvori sve prozore i vrata (na èije
otvaranje alarm reaguje) i zakljuèa spoljna vrata, on pozove svojim mobilnim telefonom
mobilni telefon na slici. Kotva se, iz položaja na slici, prebaci u suprotni položaj, ostvari se
spoj izmeðu prikljuèaka relea 3 i 1 i alarm je spreman da reaguje. Kasnije, recimo sutradan,
ako je u pitanju neka prodavnica, vlasnik prvo pozove mobilni na slici. Kotva se vrati u
položaj kao na slici, alarm se iskljuèi i vlasnik može da otkljuèa vrata, otvori prozore i slièno.
Struja ureðaja sa slike 2 kada tranzistor provodi struju je oko 40 mA. To ne
predstavlja skoro nikakvo optereæenje za akumulator kapaciteta akumulatora za
automobile. Ali ako se koristi akumulator znatno manjeg kapaciteta, to može da bude
problem. Ušteda može da se ostvari ako se zna da li je tokom odreðenog perioda vremena
ureðaj kojim se upravlja duže ukljuèen ili iskljuèen. Ako je duže ukljuèen, treba koristiti
prikljuèke relea 2 i 3 jer su oni spojeni kada tranzistor ne provodi struju. Ako je ureðaj duže
vremena iskljuèen, treba koristiti prikljuèke 1 i 3 jer izmeðu njih nema spoja kad tranzistor
ne provodi struju. 3
Stabilizator
sa LM3 17L
+4,5V
Na
punja~ Rele
Nožica 14 12V
kola 4001B 300W
R3, 470k
C3
1N4148
100n A1
D2
1 5
3 4
2 6
R2 4001B A2
10k 14
D1
1N4148 6 5 BC547
4013B
3 1
R4 Akumu lator
C2 12 V
4n7 7 2 1k5
R1 4
C1 100k
1m
Slika 2. Daljinsko upravljanje ureðajem koji se napaja iz baterije napona 12 V
Problema sa potrošnjom nema ako se koristi ispravljaè, kao na slici 3. Ova šema
omoguæuje daljinsko upravljanje snažnim elektriènim ureðajima (elektrièno osvetljenje,
grejalica, bojler, klima ureðaj i sl.) koji se prikljuèuju na mrežnu utiènicu.
Na
punja~
Rele
5V
C3
1N4148
1 100n 230 V
D2
3
2
R2 R3 4001B
10k 470k 14
5 6 5
4 1k5
6
3 4013B 1
D1 BC547
1N4148 +
7 2
R1 4
C1 100k C2 Ispravlja~
1m 4n7
4,2 V
-
Slika 3. Daljinsko upravljanje ureðajem koji se napaja iz elektriène mreže

Kao što je veæ reèeno, na ulaz kola, izmeðu anode diode i mase, dovodi se signal sa
zvona u mobilnom telefonu. Tako sam uradio u jednom ranijem projektu u kome je
korišãena jedna vrlo stara Nokia. U Nokiji koja se koristi u ovom projektu nema zvona.
Umesto njega se koristi sluðalica koja se, kada se uspostavi veza, koristi kao mikrofon . Ali,
pronalaženje bilo zvona bilo slušalice u mobilnom telefonu nije lako. Problem je u tome što
u nekim telefonima postoji posebno zvono, u nekima se kao zvono koristi mikrofon a u
nekima slušalica. Moraãete da eksperimentom pronaðete koji od ovih komponenata
proizvodi zvuk (muzika i sl.) koji èujete kada vas neko
pozove i da na njegove prikljuèke zalemite dve þice koje idu
na ulaz naðeg ureðaja.
Kao pomoæ može da vam posluži slika 4 na kojoj je
prikazano rasklapanje Nokije sa prethodnih slika. Prvo se
skine zadnji poklopac, izvadi baterija i kartica i odvrnu
èetiri zavrtnja (slika c).
a. b. c.
4
Zalemljeno
d. e. "Zvono"
Slika 4. Otvaranje Motorole
Slika 4. Rasklapanje Nokije

Zatim se, pomoãu noþa i odvrtke (slika d), kutija razdvoji u dva dela (slika e). Na
malu dinamièku sluðalicu koja se koristi za reprodukciju zvuka poziva ("zvono" na slici e) se
zaleme dve savitljive, izolovane þice, koje se vode na ulaz ureðaja.
Lemljenje žica na prikljuèke slušalice je prilièno "pipav"

posao. Mnogo je lakše da izvadite slušalicu, izmerite njenu
otpornost i umesto nje, prema slici levo, zalemite otpornik, na
èije nožice ste veã zalemili krajeve þica.
Zalemljeno
U telefonu treba odabrati melodiju koja ima konstantnu amplitudu i da dugo

traje (da nije isprekidana). U korišæenoj Nokiji to je bila melodija pod imenom
Catwalk. Jaèinu treba podesiti na maksimum. Najpovoljniju melodiju æete lako da
pronaðete uz malo eksperimentisanja.
* Ako je u telefonu lako dostupna sijalica kojom se osvetljava ekran i ako se
na njoj pojavljuje celokupan napon baterije, onda ovaj napon može da se koristi za
okidanje ureðaja. Njega treba preko dve žice sa sijalice prikljuèiti izmeðu donjeg
kraja R2 i mase. Pri tome teba voditi raèuna da pozitivan kraj bude spojen R2, a
negativan sa masom. D2, C2 i R2 treba izostaviti. Telefon može da zvoni više puta i
da koristi bilo koju melodiju.
Pri zvonjenju, na otporniku R1 se dobija jednosmerni napon koji je nešto

malo manji od napona baterije. U Nokiji koja se koristi u ovom prejektu napon
baterije je 3,7 V, pa je napon na otporniku kondenzatoru C1 nešto manji. Ali, u
drugim mobilnim telefonima koriste se baterije veæeg ili manjeg napona, o èemu
mora da se vodi raèuna. Okidni napon na nožicama 1 i 2 kola 4001B ne sme da
bude manji od 0,7·UBat ni veæi od UBat, gde je UBat jednosmerni napon napajanja
ovih kola, tj. jednosmerni napon na njihovim nožicama 14. U našem sluèaju to znaèi
da pošto je UBat=4,5 V, pozitivan napon na otporniku R1 treba da je veæi od 3,15 V,
ali ne i veæi od 4,5 V. Ureðaj pouzdanije radi ako je napon baterije manji od 4,5 V,
recimo 4,2 V. Rele za 5 V pouzdano radi i pri ovom naponu.
Ako se koristi telefon sa baterijom napona veæeg od 3,7 V, problem se reša-
va tako što se jaèina zvonjenja podesi tako da je napon na R1malo manji od UBat.
Na
zvono 4.5 V
PRAKTIÈNA REALIZACIJA
X
C4 K.S. Na slici 5 je prikazan jedan od
100n
2
naèina praktiène realizacije ure-
C1
4001 ðaja sa slike 1. Iskorišæena je
D2 1 univerzalna štampana ploèica, kao
D1, R2
RS-5V
što je objašnjeno u PE2 (Praktièna
C2 realizacija elektronskih ureðaja), u
R1
4013
tekstu u vezi sa slikom 2.14.
R3 Kada se ukloni kratkospojnik
C3 4n7 obeležen sa X, sva tri kontakta relea
(1, 2 i 3) su potpuno slobodna i mo-
3
R4 gu da se iskoriste za bilo kakva uk-
Sijalica ljuèivanja i iskljuèivanja.
4,5V-6V 5
15
mm
Slika 5. Ureðaj sa slike 1 realizovan na
univerzalnoj štampanoj ploèici: gore - crtež, 21 mm
dole - fotografija
Na slici 6 je prikazan ureðaj sa slike 1

realizovan na ?tampanoj ploèici, koji je, to sa 4.5
ponosom naglaðavam, od A do Ð, napravio moj bivði

ðak Dragan Stefanoviã zvani Kraka.
*Sve slike su u razmeri 1:1.
*KS1 je kratkospojnik (dþamper) - komad
þice savijen u obliku æiriliènod slova Ï.
*LED dioda i otpornik 1k su privremeno
dodati radi eksperimentisanja. Slika 6. Krakina ploèica
D1 R2 R3 BC547 D2 Rele(j) 1k Krakin zaštitni

znak: ÄÑÊ
4.5
C1 R1 C2 IC1 C3 IC2 R4 1 3 2
LED
KS1 a. b.
72 mm
4,5VDC
D2
5
D1
R2
INP IC1 IC2 T1

38
R3
mm
+
R1
R4
C1
C2
C3
KS1 c. d.
Slika 7. Krakina ploèica: a i c-strana komponenata, b i d-strana štampe
Na kraju, skreãem vam paþnju na glavni nedostatak ovog ureðaja. To je

nepouzdanost, koja je posledica èinjenice da nema povratne informacije da li je
prekidaè na udaljenom ureðaju zatvoren ili otvoren. A mo?e da bude i jedno i drugo
jer telefon mo?e da primi neki pogre?an poziv ili SMS poruku od operatera ili neku
drugu poruku. Ðto se tièe pogreðnih poziva, oni se retko deðavaju, a ðto se tièe
problema sa porukama on se reðava tako ðto se iskljuèi ton koji ukazuje da je stigla
poruka. To se radi ovako: Menu>Settings>Profiles>General>Personalise>Msg.
alert tone: Off, >Mail alert tone: Off>IM alert tone:Off>Options>Save.
Pre nego ðto praktièno primenite ureðaj, eksperimenti?ite sa vrstom
pozivnog tona i pronaðite najpovoljniji. Isprobajte kako ureðaj reaguje na vi?e
uzastopnih zvonjava, zapazite ?ta vi pri tome èujete iz sluðalice telefona sa koga
pozivate i na osnovu toga zakljuèite kako treba da postupite da bi ureðaj bio
pravilno ukljuèen ili iskljuèen .
6
+4,2 V 2 3 +12 V
LM317L
1
240W
1
1m
F 100n
620W
1
2
3
Slika 8. Stabilizator sa slike 2
Pogljedajte video klip

https://www.youtube.com/watch?v=BRB9IetVqmg
7
12+b
Miomir Filipoviã
DALJINSKI PREKIDAÈ 2
Nekoliko dana po postavljanju video klipa Long Distance (20.000 km) Switch na
YouTube stiglo je u redakciju pismo iz Èikaga. Javlja se neki poreklom nað èovek. Dopao
mu se, kaþe, video, naroèito deo FIRE. (Vidi se da je pravi Amerikanac, najviðe voli da
puca.) Posebno se obradovao kad je video da je autor iz Srbije iz koje je njegov deda koji se
rodio u "selo Trnava kod Èaèak" i koji je poslednje tri godine u domovini proveo "Na
planini, na Jelici...". Odale je u leto 1945. godine prebegao u Grèku pa odatle u Ameriku.
Unuk se interesuje za elektroniku pa pita da li bi elektrièna ðema bila jednostavnija ako bi
prekidaè trebalo da se na poèetak poziva ukljuèi, a po prekidanju pozivanja iskljuèi i niðta
viðe. On je to ovako formulisao: moþe li: pozoveð, upalið, prekineð. Moþe zemljaèe, sve
moþe osim drvene furune. (Ovo je jedna od izreka mog kolege iz "Tesle" Zorana Panteliæa
profesora Elektriènih instalacija, a verujem da je znao i tvoj deda.)
Elektrièna ðema je na slici 1a. Dok zvono (Ringer) zvoni na kondenzatoru C1 je
jednosmerni napon od oko +2 V, tranzistor odlazi u zasiãenje, kroz kalem relea teèe struja,
kotva prelazi u levi poloþaj, kroz grejaè (Heating Coil) teèe velika struja (nekoliko ampera),
þica se usija i upali ðibicu.
+
Mobile
phone
Mobile
phone
TIANBO
HRJ1-2C L-05V
Ringer
Ringer -
4.5V 4.5V
Rele
D1 5V/3A
R1
1N4148 1k D1
Heating R1
Coil
C1 C1
1m
a. b.
4.5V
Pogledajte rele. K'o neka

Ringer crknuta buba sa osam
nogu, koja leži na
leðima. Fuj!
c. d.
Slika 1. Daljinski prekidaè: a i b-elektrièna ðema, c i d- praktièna realizacija
u stilu "Crknuta buba" (Dead-bug style)
Na slici 1b. je elektrièna ðema sa releom TIANBO HRJ1-2C L-05V, posmatranim
odozdo (sa strane na kojoj su no?ice). Naravno, mogu?e je koristiti i druga?iji rele, bitno je
da je za 5 V i struju oko 3 A.
Ureðaj je vrlo jednostavan, sa samo ?est komponenata, pa ga je mogu?e realizovati
u stilu "Crknute bube", kao ?to je prikazano na slikama 1c i 1d.
Realizacija na univerzalnoj ?tampanoj plo?ici sa bakarnim trakama prikazana je na
slici 2. Slika 2b je pogled na stranu sa bakarnim linijama, komponente su na drugoj strani.
Zapazite da su bakarne linije, pomo?u malog ?rafcigera, prekinute na pet mesta. (Prekid se,
kad god je to mogu?e, pravi preko rupice.)
Ringer
Skakaè
+ (Jumper)
Mobile
phone
+
TIANBO
HRJ1-2C L-05V
Ringer - - 4.5V
Rele 4.5V
5V/3A D1
D1 R1 C
R1
+
1N4148 1k B
Heating E C1
T1
Coil
5 Cu ts
C1 3 Jump ers
1m
a. b. 9
Ringer
TIANBO
HRJ1-2C L-05V
HRJ1-2C L-05V
TIANBO
4.5V
c. d.
Slika 2. Daljinski prekidaè: a-elektrièna ðema, b-ðtampana ploèica, pogled na starnu bakarnih
linija, c-fotografijas kompletnog ureðaja, d-?tampana ploèica, pogled na stranu komponenata
Izrada kalema i priprema telefona:

https://www.youtube.com/watch?v=ar3T-ytVYSk
Na kraju, skreãem vam paþnju na glavni nedostatak ovog ureðaja. To je

nepouzdanost, koja je posledica èinjenice da nema povratne informacije da li je
prekidaè na udaljenom ureðaju zatvoren ili otvoren. Opasnost su SMS poruke od
operatera ili neka druga poruka ili neki pogre?an poziv. Ðto se tièe pogreðnih
poziva, oni se retko deðavaju, a ðto se tièe problema sa porukama on se reðava tako
ðto se iskljuèi ton koji ukazuje da je stigla poruka. To se radi ovako:
Menu>Settings>Profiles>General>Personalise>Msg. alert tone: Off, >Mail alert
tone: Off>IM alert tone:Off>Options>Save.
Pre nego ðto praktièno primenite ureðaj, eksperimenti?ite malo. Umesto
kalema prikljuèite redno vezane LED diodu u otpornika od jednog kilooma.
10
12+c
Miomir Filipoviã
TREÃE UHO
Ovaj ureðaj je vrlo star ali je vrlo jednostavan, sastavljen od jerftinih komponenata
koje se lako nabavljaju i, ?to je va?nije i zbog èega sam i odluèio da ga publikujem, lep i
jednostavan primer automatizacije rada. To je kompletan audio-pojaèavaè sa reprodukcijom
zvuka preko sluðalica, koji se sastoji od predpojaèavaèa (T1), pojaèavaèa napona (T2) i
izlaznog stepena (pojaèavaèa snage, T4). Svojevremeno on je napravljen za jednog
filmskog snimatelja tona koji je pomoæu njega snimao zvukove u prirodi kao ðto su cvrkut
ptica, zujanje insekata, razni ðumovi i slièno. Problem koji je muèio snimatelja je bio ðto su ti
zvuci bili veoma razlièitih jaèina pa je morao da neprekidno vrti dugme za podeðavanje
velièine pojaèanja kasetofona. Dobro bi bilo, þalio se on, da kasetofon sam menja pojaèanje:
slabiji zvuk-veæe pojaèanje, jaèi zvuk manje. Kolo pomoæu koga se ostvaruje ovakva
promena pojaèanja naziva se AGC (Automatic Gain Control), ðto mi prevodimo kao ARP
(automatska regulacija pojaèanja).
Na slici 1, elektrièni signal iz mikrofona se pojaèava kroz predpojaèavaè sa
tranzistorom T1 i pojaèavaè napona sa T2 i, preko C3, vodi ma trimer potenciometar kojim
se podesi potrebna jaèina zvuka u sluðalicama u kolu kolektora tranzistora T4. Pomoæu
tranzistora T3 se ostvaruje ARP. C3, dioda D1 i ulazna otpornost tranzistora T3 obrazuju
paralelni diodni detektor, tako da izmeðu baze i mase T3 postoji pozitivan jednosmerni
R8
100E
SU
C5 3mm
R3 R5 470m
4k7 3k9 R
R1 R7
3k9 C2 100k L
R4 C3 U prirodi ovaj ureðaj mo?e da se koristi za
100n 330n slu?anje/snimanje veoma tihih zvukove kao ?to su zujanje
100k G insekata, cvrkut udaljenih ptica i slièno. Kod kuæe mogu da
R9 se slušaju radio i TV koji su veoma utišani tako da ne
C1 10k smetaju ostalim ukuãanima , u zgradama sa viðe stanova
100n X mogu da se sluðaju kako se komðije svaðaju itd. Naravno,
ureðaj ãe biti od najveãe koristi onima èiji je sluh oslabio.
C6
R6 330n
Elektret T1 T2 1k5
mikrofon BC BC C4
547 547 T3 T4 1,5V
R2 D1 10m
BC P1 BC
470k 1N 547 22k
4148 337
ARP
Slika 1. Treãe uho

napon èija velièina zavisi od velièine zvuka koji deluje na membranu mikrofona: jaèi zvuk-
veæi napon. Znaèi, kad se jaèina zvuka poveæa, na bazi T3 je veæi jednosmenri napon, kroz
T3 teèe veæa struja i jednosmerni napon na kolektoru, a time i u taèki X, se smanji. Usled
toga se, preko ARP kola, smanji i napon na bazi T1 i njegovo pojaèanje se smanji. Kada se
jaèina zvuka smanji, napon u taèki X, a time i na bazi T, se poveæa i pojaèanje se poveæa.
Postoji vi?e obrazaca za izraèunavanje naponskog pojaèanja pojaèavaèkog

stepena sa tranzistorom u spoju zajednièkog emitera, kao ðto je predpojaèavaè sa T1 na
slici 1. Jedan od njih, izuzetno prikladan za praksu, je:
AU=-(IC0.RC)/UT
u kome su:
IC0 - mirna struja kolektora (jednosmerna struja kada nema ulaznog signala
koji se pojaèava),
RC - paralelna veza kolektorskog otpornika i ulazne otpornosti sledeæeg
stepena i
UT=0,026 V
Pri nekoj srednjoj jaèini zvuka koji deluje na mikrofon, mirna struja T1 je
IC0=0,1 mA. Ulazna otpornost pojaèavaèa sa T2 je 5 kW , pa je RC=4,7.5/9,7=2,42 kW
.
. -3. . 3
Pojaèanje napona je: AU=-0,1 10 2,42 10 /0,026=-9,3.
Kada se menja jaèina zvuka, ARP napon menja struju IC0 i, u skladu sa
gornjom formulom, pojaèanje AU se menja: jaèi zvuk-manja IC0 -manje pojaèanje;
slabiji zvuk-veæa IC0 -veæe pojaèanje.
Na slici 2 je ?tampana ploèica: gore-pogled na stranu bakarnih linija, dole-pogled na

stranu komponenata.
* Kao ðto se vidi, ploèica moþe da bude znatno manjih dimenzija ali je tada prilièno
teðko nacrtati je slobodnom rukom.
* Ako koristite drugaèiju utiènicu za sluðalice koja ima viðe noþica, prikljuèite
sluðalice, izmerite otpornost izmeðu no?ica i pronaðite dve izmeðu kojih je otpornost
jednaka 64 W . Te dve no?ice se leme u stopice L i R na ploèici.
* Kod elektret mikrofona sa dve þice, na masu se vezuje crna. Ako ima noþice na
masu se vezuje noþica koja je u spoju sa metalnim kuæiðtem.
12
66 mm
Skakaè
(Jumper)
Na masu
R2 C4 R Nije gre{ka. Ova stopica "visi".
R9
Time je ostvarena redna veza
slu{alica, pa je kolektorsko
optere}enje tranzistora T4
jednako 64 W .
U nju se lemi tre}a noìca,
radi mehan~ke stabilnosti.
D1 G Na masu
+
T2
T3 L 26 mm
C
C3
C C C6
C1 T1
C
C2 C5
R4 T4 R8
R5
+
R1 R3 R6
R7
Elektret mikrofon
R7
+
R5 R8
R4
C2 C5
R1 R3 R6
C1 T4 R
C6
C3 1,5V G
T1 T3 L
T2
D1
+
R9
R2 C4
Skakaè
(Jumper) S(tereo) u(ti~nica) za slu{alice
P1
Slika 2. Štampana ploèica: gore-strana bakra, dole-strana komponenata
Na slici 3 je ureðaj na matadoru. Zapazite da se umesto potenciometra koristi trimer

potencimetar.
Mikrofon C1 T1 C2 C3 C6 P1 C5
D1 C4
Slika 3. Treãe uho na matadoru
Ako ne mo?ete da naðete odgovarajuãu utiènicu (SU na slici 1), odsecite utikaè
(slika 4 dole) pa crvenu þicu zalemite u stopicu R, a belu u stopicu L (na slici 2). Crna "visi"
(ne lemi se nigde).
L R G
Crvena - desni kanal

Crna - masa
L - levi kanal Bela - levi kanal
R - desni kanal Slu{alice
G - masa
Utika~
stopica R
stopica L
Slika 4. Slušalice
Pogledajte video:
https://youtu.be/iPH3NeCpB5E
13
12+d
Miomir Filipoviã
DETEKTOR METALA
(bakar, gvožðe, srebro, zlato...
...prsten, sat, mobilni, konzerva)
Ovaj ureðaj je namenjen ljubiteljima elektronike iz istoène Srbije u kojoj joð uvek
vlada zlatna groznica ali i drugim optimistima ?irom na?e domovine. Pomoãu njega mo?ete
da naðete razlièite metalne predmete sakrivene u li?ãu, travi, pesku, zemlji... Odmah treba
da znate da je njegovo koriðæenje na arheoloðkim lokalitetima zabranjeno i kaþnjivo, pa su
mesta na kojima moþete da tragate za vrednim stvarima parkovi, plaþe, izletiðta, vaðariðta i
slièna mesta na kojima se okuplja veliki broj ljudi i gde je velika verovatnoæa da æe neko
neðto da zaboravi, izgubi i slièno. E, sad, ako naðete ne?to vrlo vredno (zlatan sat, narukvicu,
mobilni telefon...) prava stvar je da to nekako obnarodujete (Fejsbuk, Tviter...) i steknete
laskavu titulu Po?tenog nalazaèa, a vlasnik, po zakonu, treba da vam plati izvestan procenat
vrednosti vraæene stvari. Ipak, za ljubitelje prirode, prava stvar je Todorova reka.
Detektor je prilièno jednostavne konstrukcije, jeftin i lak za praktiènu realizaciju,
ali je, zahvaljujuæi vrlo velikom poja-
èanju radio-prijemnika, osetljiviji od Radio-
stanica
velike veæine detektora metala èija je fs
izrada opisana na Internetu. AM (srednjetalasni)
radio-prijemnik
Princip rada je prikazan na (520-1600 kHz)
slici 1. U radio-prijemnik stiþu dva

elektromagnetna talasa: jedan koji Pode{avanje
na stanicu
stvara neki radio-difuzni predajnik Pode{avanje
koji emituje na uèestanosti fs, i drugi ja~ine
koji stvara VF oscilator èija je

uèestanost fo. Ovi talasi stvaraju u
Oscilator
ulaznom kolu prijemnika napone koji fo
se obraðuju u sledeãim stepenima, pa 1
fo =
2p LC
se iz zvuènika èuje zvuk èija je
uèestanost:
Slika 1. Princip rada detektora metala
f=fs-fo.
Na primer, ako je fs=783 kHz i fo=780 kHz, iz zvuènika se èuje zvuk uèestanosti 3 kHz. Ako,
uèestanost na koju je podeðen radio, smanjujemo, uèestanost zvuka se smanjuje, i kada se
ostvari da je fs=fo iz zvuènika se ne èuje niðta. Struèno, to se zove nulto izbijanje. Pri upotre-
bi ureðaja, kada se kalem naðe u blizini nekog metalnog predmeta, indukvinost kalema se
menja, pa se, po formuli na slici 1, menja i uèestanost fo i iz zvuènika se èuje zvuk, koji je
utoliko jaèi i ima viðu uèestanost ukoliko je kalem bliþi predmetu i ukoliko je ovaj veæi.
9V _
+
L1 L2
10mm
R1 4 mA C3
10k Ct R1
(2-27pF) C3 R2
100n C1
C2
C1 9V Crveni
330p 2 - 27pF Ct
T1 R3
BC547
Tri rupe na ploèici koje su
nacrtane crvenon bojom
R2 su pro{irene na 1,3 mm.
4k7 C2 R3
10n 1k
T1
L2 L1
Slika 2. VF oscilator
Na slici 2 je elektrièna ðema Hartlejevog oscilatora. Kao

i ostali oscilatori koji stvaraju sinusoidalne napone, i ovaj oscila-
tor je pojaèavaè koji sam sebe pobuðuje. Bez kondenzatora C1,
na slici je VF pojaèavaè: kada se na bazu dovede VF napon, on se Rotor
pojaèan javlja na oscilatornom kolu. Ali, kada je na slici i C1, deo

Stator
napona sa oscilatornog kola se preko ovog kondenzatora vraæa
na bazu, time je ostvarena pozitivna povratna sprega i oscilator
stvara VF napon, bez ikakve spoljne pobude.
Praktièna realizacija oscilatora na univerzalnoj
ðtampanoj ploèici sa bakarnim trakama je prikazana na slici 3.
Gore je raspored komponenata. To je pogled na stranu kompo-
nenata, bakarne trake su sa suprotne strane. U sredini je crteþ, a
dole fotografija. Jedina komponenta na koju treba obratiti
posebnu paþnju je trimer kondezator Ct. Upotrebljen je trimer
crvene boje, preènika 10 mm, èija se kapacitivnost menja u
granicama od 2 pF do 27 pF.
Kalem ima 22 zavojka sa izvodom na sredini. U ovom
projektu je koriðæena þica preènika 0,4 mm, u PVC (plastiènoj)
izolaciji. Preènik þice i izolacija nisu kritièni, moguæe je koristiti Slika 3. Praktièna rea-
i deblju i tanju þicu izolovanu na bilo koji naèin (lak, konac i sl.). lizacija na univerzalnoj
ðtampanoj ploèici
Postupak motanja kalema na nekom sudu (ðerpa, lonac,...) 15
preènika 20 cm opisan je u video klipu "PE12+d Detektor metala" na JuTjubu.
Radio-prijemnik je mali (dþepni) tranzistorski radio koji ima moguænost prijema
srednjih talasa. Japanski, amerièki, engleski, kineski... prijemnici tog tipa nose oznaku AM.
Nemci koriste MW (Mittel Welle), a Srbi ST (Srednji Talasi). Svi radio-prijemnici,
ukljuèujuæi i one savremene koji mogu da se kupe u radnjama, imaju AM podruèje i mogu da
se koriste u detektoru. Ali za ovu primenu treba naæi neki ðto manjih dimezija, kao ðto je
penzioner SANYO na slici 5, koji sam ja koristio. On se lako montira i, ðto je vrlo znaèajno,
vrlo je lagan za noðenje.
Podeðavanje. Postavite klizaè trimer kondenzatora u srednji poloþaj, pa na radiju,
vrlo paþljivo, okreæite dugme za podeðavanje na stanicu dok ne èujete zvuk u obliku
zviþdanja. Nastavite da, vrlo lagano, okreæete dugme tako da uèestanost zvuka postaje sve
niþa i zvuk nestane. Nastavite da okreæete dugme, zvuk se javlja i njegova uèestanost raste.
Vrtite dugme u suprotnom smeru, uèestanost se ponovo smanjuje. Kad zvuk nestane, ureðaj
je spreman za upotrebu. Pribli?ite kalemu neki metalni predmet i detekto ãe da zazviþdi.
Korisno je da i pri neðto manjim i pri neðto veæim vrednostima Ct ponovite postupak
podeðavanja i pronaðete kada je ureðaj najstabilniji tj. kada nema potrebe da se nulto
izbijanje èesto pode?ava.
Preènik tela ({erpa, lonac...)

koje se koristi pri motanju
kalema je 20 cm.
Slika 4. VF oscilator na protobordu Slika 5. Kompletna elektronika
Ovaj ugaonik i onaj dole

su napravljeni od gvozdenog
lima debljine 1-2 mm, dimenzija
7cmX2cm, .
Radio
Ru~ka
Komad kartona
zalepljen za {tap
Lepljiva traka
Baterija
[ptampana ploèica se
[tampana
pri~vr{}uje pomo}u dva mala
plo~ica
zavrtnja za drvo, a
baterija komadom lepljive trake.
Trakom moète da pri~vrstite i
radio, ali je bolje da za njega
napravite malu,
policu od kartona koju }ete da
zalepite za {tap, kao {to se vidi
na donjoj fotografiji.
Komadima iste trake moète da
spojite i plasti~ne tanjire u
Izolir traka kojima je kalem. Ali, ako
nameravate da tražite zlato u
nekoj reci, tanjire treba spojiti
silikonskim ili vrelim lepkom.
Drveni {tap kvadratnog

preseka (2cmX2cm)
Zavrtnji
Drvena letvica
za drvo Izolir traka
preseka 2cmX1cm
zaleplljena za dno
Dva plitka gornjeg tanjira
plasti~na tanjira
Kalem je zalepljen
za dno donjeg tanjira
24 cm
Slika 6. Kalem se smešta u okruglu Slika 7. Crtež kompletnog ureðaja

kutiju od dva plitka plastièna tanjira
Radio je namontiran
tako da se dugme za
pode{avanje na stanicu
nalazi ispod palca ruke
kojom drìte ru~icu.
Slika 8. Fotografija kompletnog ureðaja

16
Slika 9. Radio u maloj polici od kartona (ojaèanoj lepljivom trakom) koja se zalepi za štap
ISTINA O DETEKTORIMA ZLATA

Jedan americki klub tragaca za zlatom pomocu detektora metala organizovao je
takmicenje dvanaest clanova cije se iskustvo protezalo od samo nekoliko meseci do citavih
dvadesetpet godina. Koristili su pet razlicitih detektora. Zadatak je bio pronaci trideset
razlicitih predmeta sakrivenih ispod više slojeva komada kartona.
Rezultati su bili ovakvi: svi detektori su reagovali skoro na isti nacin ali su korisnici
èesto pogreðno tumaèili zvukove, svetla i ostale reakcije detektora. Pobednik je bio èovek sa
samo jednom godinom iskustva, koji je koristio oscilator vrlo slièan onome sa slike 2. Njegov
savet je bio: kopajte pri svakom oglaðavanju detektora, nije uvek ispod metalni zapuðaè za
flaše.
Krajnji zakljuèak je bio da sa jednostavnim, jeftinim detektorima mogu da se
postignu rezultati jednaki onima sa mnogo skupljim ureðajima. Va?na stvar o kojoj treba voditi
raèuna je i uèestanost oscilatora. Za razlièite vrste tla (zemlja, pesak, vlaþno, suvo...) potrebno
je pronaæi pravu velièinu uèestanosti pri kojoj se izbegavaju efekti ruda, minerala i slièno.
Zbog toga se uèestanosti koje se koriste u razlièitim detektorima metala nalaze u opsegu od 6
kHz do 150 kHz.
U vezi ovog krajnjeg zakljuèka, ako reðite da probate kako detektor radi na niþim
uèestanostima, smanjite uèestanost oscilatora. Oscilator sa slike 2 radi na uèestanosti izme-
ðu 700 i 800 kHz. Smanjenje uèestanosti moþe da se ostvari poveæanjem broja zavojaka
kalema, vodeæi raèuna da je izvod na sredini, ili/i koriðæenjem trimer kondenzatora veæe
kapacitivnosti. Najjednostavnije je da paralelno postojeæem trimeru, dodate blok konden-
zator kapacitivnosti od nekoliko desetina pF pa naviðe: veæa kapacitivnost-niþa uèestanost.
Pogljedajte ðta o naðenim stvarima kaþe zakon. Kljiknite na:

http://www.politika.rs/sr/clanak/398581/Skriveno-blago-odmah-prijaviti-policiji
Bilo gde da koristite detektor, u

parku ili u nekoj šumi, pištanje ãe da
smeta svima koji se naðu u blizini. Pogledajte video:
Da bi izbegli nepotrebne rasprave https://youtu.be/nDZI1A-zvwg
i svaðe, koristite slu?alice.
Poboljšanja detektora, veãi domet i stabilniji rad oscilatora, mogu da se ostvare

koriðæenjem donje ðeme. Koriste se dve baterije od 9 V vezane na red i stabilizator
napona 78L12. Dodatno poveæanje stabilnosti radne taèke tranzistora, a time i
uèestanosti, postiþe se srazmernim (za isti procenat) smanjenjem otpornosti R1 i R2.
Na desnom delu slike je prikazano kako na veæ popunjenu ploèicu mogu da se
dodaju 78L12 i C4. To nije pravo (lepo) reðenje. Bolje je da se C3 pomeri za dve rupice
nadole, èime se, uz koriðæenje dve neiskoriðæene linije, dobija dovoljno mesta za
smeðtanje 78L12 i C4.
18 V
2 1
78L12 +
C3 C4
L1 L2 100n 3 470n 78L12
Za le ml je no
474
R1 C4
10k Ct
(2-27pF) C3
9V
C1 BC547
330p
9V 78L12
R2 2 3 1
4k7 C2 R3 1-Ulaz
10n 1k 2-Izlaz
3-Masa
Kalem
17
12+e
Miomir Filipoviã
FM PREDAJNIK sa VCO
U knjizi PE6 - "Radio-predajnici" obraðen je veliki broj razlièitih FM radio-
predajnika. U veæini njih koristi se oscilator sa slike 1, koji svoju veliku popularnost meðu
radio amaterima duguje jednostavnosti i niskoj ceni
komponenata. Ali on ima i nedostatke: mala stabil-
nost uèestanosti i prilièno teðko podeðavanje na Antena
neku odreðenu uèestanost. Zato sam reðio da
ljubitelje radiotehnike obradujem jednim novim L Ct
reðenjem FM radio-predajnika koji je jednostavan i R1
jeftin, a ima stabilnu uèestanost i lako se podeðava.
Baterija
To je FM predajnik èija je ðema data na slici 2. C3
Aktivna komponenta predajnika je integri-
sano kolo MAX2606. U njemu su sve komponente, T
C2
osim kalema L1, jednog naponom (ili naponski) C1

kontrolisanog oscilatora (VCO - Voltage Controll- R2
ed Oscillator), èija se uèestanost menja promenom
jednosmernog napona koji se, preko noþice 3, vodi
na ugraðenu varikap diodu.
Kolo se napaja energijom iz baterije èiji Slika 1. Oscilator FM predajnika
napon je u opsegu od 2,7 Vdo 5,4 V, a mirna struja je samo I0=2,1 mA.
Uèestanost oscilatora moþe da se, sa kalemom odgovarajuæe induktivnosti,
podeðava u opsegu od 70 MHz do 150 MHz. Ako se za prijem koristi radio-difuzni radio-
prijemnik, tada se uèestanost podeðava u opsegu od 88 MHz do 108 MHz, a koristi se kalem
èija je induktivnost data u tabeli na slici 1.
Signali (naponi) iz desne (D) i leve (L) sluðalice MP3 plejera (ili nekog drugog
izvora stereofonskog audio signala) se sabiraju pomoæu kola koje obrazuju R1, R2 i TP1, pa
se na TP1 dobija kompletan audio signal (L+D). On se, preko spreþnog kondenzatora C2 i
NF filtra koji obrazuju R4 i C3, vodi na noþicu 3 (TUNE - podeðavanje). Na istu noþicu se
dovodi i jednosmerni napon sa klizaèa TP2. Ova dva napona se sabiraju i vode na varikap
(kapacitivnu) diodu sa kojom je paralelno vezan kalem oscilatora L1. Poðto se kapaci-
tivnost ovog paralelnog oscilatornog kola menja u skladu sa velièinom audio signala, na
noþici 6 (OUT+ - izlaz) se dobija FM (frekvencijski modulisan) signal. On se, preko
kondenzatora C6, vodi u emisionu antenu. Kao antena se, za sasvim male domete predajnika
(do oko 6 m), koristi mali komad þice. Za neðto veæe domete koristi se duþa þica (oko 75 cm).
f (MHz) 89-95 93-99 97-103 100-106 103-109

L1 (nH) 500 470 420 390 350
C6 Antena
R3 1n
4k7 1 6
IND OU T+
L1 IK1 R5
0,4m H MA X2606 1k
C1
10m
2 5
GN D Vcc
MP 3 pl ejer,
kasetofon,
ma gnetofon, R6
gramo fon, TP2 1k
100k R4 I 0 =2,1 mA
......... R1 270
22k 3 4
TUNE OU T- C4 C5
10n 1m
TP1
D 10k C3
L 2n2
R2 TP1 4,5 V
22k 100k (2,7...5,5)
M C2
470n
a.
MA X2606
L1 - 9 navojaka CuL ìce,
4 Zaleml jeno
pre~nika 0,5 mm
5 Burgija
6 Žica
0,2 mm
f
BC
AA 6
mm
3
2 Kalajisano
1
b. c. d. e.
Slika 2. Mini FM radio-predajnik sa kolom MAX2606
TP2 sluþi za podeðavanje uèestanosti predajnika: podesite radio-prijemnik na neko
prazno mesto na skali (ili neku slabiju radio stanicu) na uèestanosti neðto malo veæoj od 100
MHz, pa pomerajte klizaè dok ne maskirate (uæutkate) tu stanicu ili ðum, tako da se iz radio-
prijemnika niðta ne èuje. Posle toga, ukljuèite MP3 plejer i radio-prijemnik fino podesite.
Pomoæu TP1 se podeðava velièina devijacije uèestanosti koja ne sme da bude veæa
od + _ 75 kHz. Naravno, vi to ne moþete da izmerite. Zato, kada prijemnik podesite na
uèestanost ovog predajnika, pomerajte klizaè TP1 dok ne ostvarite najkvalitetniji prijem.
Kolo MAX2606 se proizvodi samo u pakovanju SOT23-6 pa su dimenzije
plastiènog kovèega na slici 2b samo 2,9mmX1,6mm. Reðenje je da vam neki kolega koji 19
poseduje vrlo snaþnu lupu, on nju, verovatno, zove mikroskop, i odgovarajuæu lemilicu
zalemi za noþice po jedan komad tanke þice (slika 2c), èije ãete krajeve da zalemite na
ðtampanom kolu. (Meni su to obavili u firmi GENEKO mog bivðeg ðaka Bojkoviã Borisava,
koji je sedeo u prvoj klupi u redu do prozora.)
Na slikama 2d i 2e prikazana je izrada kalema koji se koristi kada je uèestanost
predajnika oko 100 MHz.
Na slici 3a je ðtampana ploèica, pogled na stranu sa bakarnim linijama. Zapazite da
je rastojanje izmeðu bakarnih traka jednako 2R, a ne 1R, ?to je èeðæi sluèaj. Na ovakvim
ploèama se lakðe leme noþice komponenata jer je manja verovatnoæa da se napravi sluèajan
spoj izmeðu susednih traka. Prekidi na bakarnim trakama se prave pomoãu male, oðtre
Ove èetiri þice nisu potrebne. Dodao sam ih da bih lakðe
prikljuèivao komponente pri eksperimentisanju sa VF
pojaèavaèem i elektret mikrofonom. To vaþi i za dve þice u
- + donjem desnom uglu.
M R L Ant.
a. d.
Svaka od ove èetiri žice se sastoji od
više vrlo tankih žica koje su izolovane
zelenim lakom, crvenim lakom i la-
kom boje bakra. Ovaj lak se ostruže
pomoæu skalpela, žièice uvrte i natope
kalajem. Tako dobijeni krajevi se pro-
M R L
vuku kroz rupice na ploèici i zaleme.
Ant.
R6 R6
R5 R5
C5 C5
R1 R2 C6 R1 R2 C6
C4 IK1 C4
AABC
Zalemljeno
IK C3 C3
R4 L1
L1 R4
C2 C2
TP1 TP2 TP1 TP2
C1
R3 R3
C1
- +
+
b. c. - 4,5V
Slika 3. a-prekidi na bakarnim linijama, b-raspored komponenata i kratkospojnika,

c-crtež i d-fotografija kompletirane ploèice
odvrtke ili skalpela. To je vrlo lako ako prethodno oðtrom burgijom od 4 mm skinete malo
bakra oko rupice preko koje pravite prekid.
Slika 3b je pogled na stranu komponenata, slika 3c - crteþ kompletirane ploèice i
slika 3d - fotografija kompletnog ureðaja.
Slika 4. Radio-predajnik koji emituje muziku sa MP3 plejera 20

PUÐTANJE U RAD
1. Ukljuèite FM radio (moþe i onaj u mobilnom telefonu) i podesite ga na
neku slabiju stanicu (joð bolje je na neko prazno mesto, ako postoji), koja radi na
uèestanosti malo veæoj od 100 MHz.
2. Ukljuèite napajanje predajnika pa, vrlo paþljivo, okreæite klizaè TP2 dok
ne "uæutkate" stanicu, tako da se iz radija niðta ne èuje.
3. Ukljuèite izvor zvuka koji þelite da emitujete (na slici 4 to je MP3 plejer),
pa okreæite klizaè TP1 dok ne ostvarite najglasniju reprodukciju uz minimalna
izoblièenja.
Prikljuèivanje mikrofona umesto MP3 plejera prikazano je na slici 5.
C6 Antena
R3 1n
4k7 1 6
IND OU T+ Elektret
mikrofon
R0 L1 IK1
6k2 R5 Na masu
0,4m H MA X2606 1k
C1
10m Na masu
2 5
GN D Vcc
R6
TP2 1k
100k R4
R1 270
22k 3 4
TUNE OU T- C4 C5
10n 1m
Elektret
mikrofon D TP1
10k C3
L 2n2
R2 TP1 4,5 V
M 22k 100k (2,7...5,5)
C2
470n
a.
Elektret
mikrofon
R0 R6
R5 C5
R1 R2 C6
IK1 C4
AABC
Zalemljeno
C3
L1
R4
C2
TP1 TP2
R3
C1
+
b. - 4,5V c.
Slika 5. FM radio-predajnik sa mikrofonom: a-elektrièna ðema,

b-ðtampana ploèica sa komponentama, c-fotografija kompletnog ureðaja
Izlazna snaga opisanih predajnika je vrlo mala pa je i domet predajnika mali.

Znaèajno poveæanje dometa moþe da se ostvari dodavanjem pojaèavaèa snage.
Najjednostavnije (i najloðije) je reðenje na slici 6: na mini predajnik sa slike 2 dodat je
najjednostavniji pojaèavaè sa tranzistorom BF199.
I C0 =4,1 mA
BF199
C5
R3 1n Antena
C E B
4k7 R8
1 6 2k2
IND OU T+
IK1 R7
L1 R5 220k
0,4m H MA X2606 1k
C1 2 5
10m GN D Vcc
R6
TP1 1k T1
100k R4
R1 270 BF199
22k 3 4
TUNE OU T-
C4
D C3 1m 4,5V
L TP1 2n2
R2 10k
M 22k C2
470n
Slika 6. Predajnik sa najjednostavnijim pojaèavaèem snage 21

Predajnik na slici 6 ima veãi domet ali on nije selektivan. Poboljðanje moþe da se
ostvari ako se umesto R8 koristi paralelno oscilatorno kolo sa kalemom L=0,4m H i trimer
kondenzatorom Ct=2-20 pF. Rezonantna uèestanost ovog kola treba da je jednaka
uèestanosti oscilatora, ðto se podeðava pomoæu trimer kondenzatora. Da bi se smanjio uticaj
kapacitivnosti ruke, sa kolektorom se spaja stator, a sa plusom rotor Ct1. Joðe je bolje ako se
rotor, umesto sa plusom, spoji sa minusom baterije.
Ipak, pravo reðenje je profesionalni pojaèavaè snage (T2) sa predpojaèavaèem (T1)
na slici 8. RFC1 (Radio Frequency Choke) je VF (visokofrekventa) priguðnica èija je
induktivnost 1m H. Ona moþe da se kupi ali moþe i da se napravi tako ðto se na otpornik od 1
MW /0,25W namota 25 zavojaka tanke bakarne þice izolovane lakom. Krajevi þice se
zaleme za noþice otpornika.
2 1
7L805 +
_
12 .. 14V
R3 1 6
4k7 IND OU T+ C15 3 C16 C17 -
C5 10n 10n 100m
C1 IK1
10m L1 R5 1n
0,4m H MA X2606 1k
L2 RFC1
2 5 1m L3 Antena
GN D Vcc
TP2 T2
R1
100k
R6
C9 2SC1970
22k 1k 10p C10
R4
270 T1 10p
3 4
TUNE OU T- 2SC2538
C11 C12
D
TP1
33p 100p
C4 C8 R5
L 10k 1m
R2 3p5 330
22k C3
C2 2n2 R4
470n 1k
a.
RFC1 Amaterska RFC1 2SC2538 2SC1970
2SC2053
UCB0=40 V 2SC UCB0= 40 V
3 Zalemljeni 1970
mm krajevi žice
UEB0=4 V UEB0=4 V
3 mm IC=0,6 A
IC=0,4 A
8 9 PC=5 W
mm mm BCE PC=0,7 W BCE
b. c. d. e. f.
Broj zavojaka kalemova
Pogledajte PE6. Tamo ima
Opseg rada L2 L3 još boljih pojaèavaèa snage,
ali nekih drugih stvari
76 - 88 MHz 5,5 zav. 5,5 zav. važnih za FM predajnike.
Izmeðu ostalih i ona
88 - 98 MHz 4,5 zav. 3,5 zav. stvarèica u vezi sa zakonom.
98 - 108 MHz 4,5 zav. 3 zav.
Slika 7. FM predajnik sa VCO, selektivnim pojaèavaèem napona i pojaèavaèem snage:

a-elektrièna ðema, b-fabrièki izraðena VF prigu?niva, c i d-VF prigu?niva iz domaãe
radinosti, e i f-izgled i osnovne karakteristike tranzistora na osnovu kojih se traþe zamene
Ako ste na YouTube-u pogledali video "PE6c FM predajnik" onda se verovatno

seæate prièe o Miæi iz Kaluðerice koji je, dok je radio u radionici u podrumu svoje kuãe,
pomoãu FM predajnika pratio ðta se deðava u sobi, dva sprata iznad podruma, u kojoj je
spavao njegov mali sin Duðan. Ako i vi imate slièan problem, recimo ako þelite da pratite ðta
se deðava u vaðem podrumu, garaþi, ðupi u dvoriðti ili neðto slièno tome, onda koristite
elektret mikrofon, kao na slici 5, a, ako je potrebno dodajte i pojèavaè snage. Ako je
osetljivost mikrofona nedovoljna, ubacite i jedan jednostavan NF pojaèavaè napona, sa
BC547, slika 8.
C6 Antena
R01 R03 1n
6k2 2k2 R3
4k7 1 6
R02 IND OU T+
220k
L1 IK1 R5
C01 0,4m H MA X2606 1k
C1
470n 10m
2 5
GN D Vcc
C02
470n
T1 R6
BC547 TP2 1k
100k R4
R1 270
22k 3 4
TUNE OU T- C4 C5
10n 1m
Elektret
mikrofon D TP1
10k C3
L 2n2
R2 TP1 4,5 V
M 22k 100k (2,7...5,5)
C2
470n
Slika 8. Mini FM predajnik sa poveãanom osetljivoðæu na audio signal

22
Pri projektovanju ðtampane ploèice vodi se
2 raèuna o tzv. rasteru. To znaèi da rastojanja izmeðu
3
stopica treba da budu jednaka celom broju
pomno?enim sa R, gde je R=0,1"=2,54mm. O tome se
4 vodi raèuna i prilikom montaþe, pa se noþice
komponenata kao ðto su otpornici i kratkospojnici
5
savijaju tako da budu u rasteru, ðto se vidi na slici 3.
6 Ova savijanja se mnogo lakðe i brþe obavljaju
pomoæu alatke koju moþeta da napravite od komada
7
0,4mm
f univerzalne ðtampane ploèe prema slici levo. Poèetak
8 noþice se uvuèe u krajnju levu rupicu i savije pod
uglom od 90 stepeni. Drugi kraje se, takoðe savije pod
9 istim uglom. Kao primeri, na slici su otpornik i
kratkospojnik. Levi krajevi su provuèeni kroz rupice i
10
savijeni, desne treba saviti. U prvom sluèaju rastojanje
je 4R, a u drugom 8R.
Pogledajte video:
https://youtu.be/WTj9xkmC740
23
12+f
Miomir Filipoviã
10 JEDNOSTAVNIH PROJEKATA
NA MINI PROTOBORDU
24
Ovaj èlanak je namenjen ljubiteljima elektronike za sluèajeve kada je ureðaj
jednostavan, a njima se mnogo ?uri da ga isprobaju i, ako je potrebno, izvr?e neke izmene,
pa nemaju vremena da prave ?tampanu ploèu i leme komponente. Umesto toga koristi se
mala protobord ploèa koja je prikazana na slici A. Na njoj se nalazi 170 minijaturnih
utiènica, rasporeðenih u dve grupe po 17 kolona sa po 5 utiènica u koloni. Tih 5 utènica u
svakoj koloni su meðusobno spojene, ?to
46 mm
je na slici A prikazno crvenom linijom za
prvu kolonu. Utiènice su u rasteru, ðto znaèi
da su rastojanja izmeðu njih (R) jednaka
jednoj desetini inèa ðto je 2,54 mm. U te
utiènice mogu da se uvuku noþice kompo-
35 mm
nenata èiji preènik nije veæi od oko 0,8 mm,
tako da sasvim lepo ulaze i imaju dobar
R
(2,54 mm) kontakt noþice otpornika i tranzistora ma-
lih snaga, elektrolitskih kondenzatora,
R integrisanih kola itd. Za ostvarivanje
(2,54 mm)
dodatnih veza izmeðu komponenata kori-
Slika A. Mini protobord ste se tzv. kratko spojnici. To su komadi
?ica preènika oko 0,6 mm sa èijih je krajeva, u duþini od oko 7 mm, skinuta izolacija. Noþice
tranzistora, otpornika, kondenzatora itd. treba skratiti takoðe na 7 mm, tako da sve kompo-
nente "legnu" na povr?inu ploèe. To konstrukciji daje potrebnu èvrstinu i pouzdanost.
Video klip posve}en ovom https://www.prakticnaelektronika.com/vi

projektu je na adresi deo-klipovi-po-datumu-postavljanja/
Na slici 1 su elektrièna ðema jedne veoma jednostavne

Ovo su redni broj upravljaèke jedinice i crteþ mini protoborda na kome je to kolo
i vreme projekta realizovano. N.O. i N.Z. su senzori odnosno fizièko-elektrièki
u video klipu. pretvaraèi koji neku fizièku velièinu (jaèinu svetlosti,
1a,b,c...00:14.03 Bazer
R1 Kratkospojnik 1
2...........12:36.33
R1 7 mm
4,7kW
2R
+
1 Bazer
N.O.
2 1
4,5 V
Normalno
+
Otvoren
4,5 V
2
N.O.
3 T
TP BC546
N.Z. 5kW 3
R
(2,54 mm) 4
4
5
Normalno
Zatvoren
Kratkospojnici 2, 3, 4 i 5 N.Z. TP
B5C
2 3 4 5 T 46
3R 6R R 3R C
B
E
Slika 1. JUJ (Jednostavna Upravljaèka Jedinica) sa bazerom (zujalicom):

a-elektrièna ðema, b-praktièna realizacija na mini protobordu
temperaturu, vatru, dim itd.) pretvaraju u neku elektriènu velièinu (napon, otpornost itd.).
Najpoznatiji senzori su LDR otpornici, èija velièina otpornosti zavisi od jaèine svetlosti,
PTC i NTC otpornici èija otpornost zavisi od temperature, PIR senzori koji reaguju na toplo
telo u pokretu, senzori za vatru, vodu itd. Nije neophodno da se oni ponaðaju kao pravi
prekidaèi, dovoljno je da im se otpornost znaèajno menja pod uticajem neke fizièke velièine.
Svi oni mogu da se koriste na dva naèina, kao normalno otvoreni (N.O.) ili kao normalno
zatvoreni (N.Z.) prekidaèi. Kada je sve u redu, N.O. ima veliku na N.Z. maku otpornost.
Kada nastupi alarmantna situacija, otpornost N.O. se smanji, a otprornost N.Z. se poveæa.
Trimer potenciometar TP sluþi za podeðavanje "trenutka" kada ureðaj stupa u
dejstvo. Na primer, ako pravimo ureðaj koji ãe da ukljuèi bazer pri smanjenju temperature
ispod, recimo, 18 stepeni, tada se trimerom podesi da tranzistor postane provodan (ode u
zasiæenje) na toj temperaturi okoline.
Umesto bazera moþe da se koristi i neki drugi ureðaj koji provodi jednosmernu
struju kao ?to su LED dioda, rele, o èemu æe kasnije biti reèi. 25
Na slici 3 je prikazano nekoliko jedenostavnih sondi.
ZUMIRAJTE
SLIKE
Ovo je alarmni ure|aj koji glasnim pi{-

tawem upozorava da je ja~ina svetlosti po-
stala ve}a od neke unapred pode{ene vred-
nosti. Kao foto osetqiva komponenta se
koristi foto-otpornik (LDR). K a d a n e m a
svetlosti LDR se pona{a kao otpornik vrlo
LDR velike otpornosti i oscilator ne radi. Kada Sna`na Ovo je ure|aj koji obezbe|uje minimalno
svetlost padne na LDR wegova otpornost se
veoma smawi i oscilator po~ne da "svira". LDR ("bela") svetlo u prostorijama koje ne smeju da ostanu
GM5528 LDR Pode{avawe se obavqa na slede}i na- GM5528 bez osvetqewa, bez obzira da li je u piatawu
1 ~in. Pri ja~ini svetlosti koja je malo mawa
od ja~ine pri kojoj oscilator treba da po~ne
LED 1 dolazak no}i ili nestanak elektri~ne
energije. Kad nestane svetlosti, otpornost
da radi, kliza~ trimer potenciometra TR se LDR-a se pove}a, to dovodi do pove}awa
pomeri u poloàj pri kome oscilator ne napona na bazi, tranzistor provodi struju i
radi.Zatim se pa`qivo pomera u suprotnom sna`na LED dioda svetli. Dovoqno jaka
smeru dok oscilator ne po~ne da radi. Na svetlost se ostvaruje u potrebom trake sa
kraju, trimer se sasvim malo vrati, tako da vi{e dioda.
2 oscilator prestane sa radom. Proradi}e kad
svetlost postane malo ja~a. Za probu, pri
2 Pode{avawe pomo}u trimera TP se vr{i
na sli~an na~in kao u prethodnom primeru.
svetlosti koja koja trenutno postoji,
postavite kliza~ u poloàj kada oscilator
ne radi pa ga, vrlo pa`qivo, pomerite u
poloàj u kome radi. Zaklonite rukom
3 svetlost i oscilator }e da prestane sa radom.
Ako se LDR veè paralelno trimeru LDR 3
(izme|u ta~aka3 i 4), a ta~ke 1 i 2 spoje
komadom ìce dobija se alarmni ure|aj koji
pi{ti kada se svetlost smawi ispod neke
zadate vrednosti. Pode{avawe se obavqa na
LDR
sli~an na~in kao {to je ranije opisano.
Postavite ure|aj tako da je LDR okrenut tako
da na wega ne pada svetlost koja dolazi kroz
4 prozor. Stavite trimer u poloàj pri kome
oscilator ne radi pa ga pa`qivo pomerajte
4
dok oscilator ne proradi. Zatim vratite
trimer sasvim malo tako da oscilator
prestane da svira. Okrenite LDR ka prozoru
i oscilator }e da proradi.
a. Svetlosni alarm b. (Pomo}no) nu`no svetlo
1 Svira kada nivo 1

te~nosti bude ve}i od N.
2
2
Moè ovako ali je
boqe ako se zalemi
Ekser zakucan
3
u ragastov
prozora
3
Skinuta
izolacija
I ovde
4
4
H
Tanka ìca, razapeta
preko zatvorenog prozora Oscilator svira kad se ìca,
prilikom nasilnog otvarawa
prozora, prekine.
v. Protivprovalni alarm g. Indikator nivoa te~nosti
Svira ~im po~ne Alarm za

Indikator skupqawe ve{a
Svira ~im prve kapi ki{e ki{e da pada ki{a ili da
naprave spoj izme|u gorweg duva vetar. koji se su{i na terasi
i doweg dela folije. Zavrtaw
1
1
za drvo
2
2
Ovako treba
saviti kraj ìce
ispod zavrtwa
Tanka
Zavrtaw savitqiva
neizolovana ìca 3
Ma{inski zavrtaw.
Matica je sa druge strane
3
Metalni prsten sa Kada ìca prsten dirne
Oscilator svirne.
Ovako treba
saviti krajeve ìca
ispod zavrtwa
produètkom je na- Zavrtaw
pravqen od neizolo- 4
4
vane ìce pre~nika
1 do 2 mm
Ovo ne mora da bude kugla.
Umesto we moè da se koristi
neka ve}a matica ili
Plo~ica od plastike na koju je Kugla koju ne{to sli~no.
Ovako je sigurnije zalepqena aluminijumska folija. U pokre}e vetar

da izme|u gorwe i foliju je skalpelom urezana cik-cak
dowe polovine folije linija, koja deli foliju na dva u
nema spoja elektri~nom pogledu razdvojena dela. Drveni stalak
g. Alarm za ki{u d. Alarm za vetar i ki{u
Oscilator svira ~im se vrata

friìdera otvore. Za mnoge to
nije dobro re{ewe. Pogledajte Ovaj prekida~ se montira na vrata koja ne smeju da ostanu otvorena
(stan, radwa, garaà i sl.) Dok su vrata zatvorena metalna plo~ica A
projekat br. 7 u P.E.7. dodiruje metalne plo~ice V i S, prekida~ je zatvoren i osciolator ne
radi. Kada se vrata otvore, prekida~ se otvara i bazer svira.
Sa vrhaova izolovanihih ìca

skinuta je izolacija.
1 Vrata A 1
Krajevi ìce sa kojih je skinuta

izolacij, savijeni u obliku Komadi
lepqive
2 V S 2
}irili~nog slova P i fiksirani trake
sa obe strane komadima lepqive

trake.
3 3
Komad neizolovane ìce Ragastov
fiksiran komadima lepqive trake
sa unutra{we strane vrata, tako
da, kada se vrata zatvore, legne na
.. obe P ìce, ~ime se ostvaruje
kratk spoj izme|u ta~aka 3 i 4, i
oscilator prestaje da radi. 4 V A S 4
|. Alarm za friìder e. Prekida~ za alarm
Izme|u uti~nica 1 i 2 se vezuje senzor ~ija Marfijev zakon:

otpornost velika dok je sve u redu, a zna~ajno "Ako bilo šta može da krene naopako - krenuæe !"
se smawi kad nastupi alarmantna situacija.
Izme|u uti~nica 3 i 4 se vezuje senzor ~ija

otpornost mala dok je sve u redu, a zna~ajno se MiFilov postulat ukljuèivosti:
pove}a kad nastupi alarmantna situacija. "Svaki elektronski ureðaj bolje radi ako se ukljuèi"
Slika 2. Jednostavni alarmni ureðaji
26
3...15:00.47 R2 R1 Kratkospojnik 1
R1 7 mm
4,7kW
2R 4R
2R
1 R2
220W
N.O.
1
2 LED
4,5 V 4,5 V
Normalno
Otvoren
2
N.O.
3 T
TP BC546
N.Z. 5kW R
3
(2,54 mm)
4
4
5
Normalno
Zatvoren
Kratkospojnici 2, 3, 4 i 5 N.Z. TP
BC5
2 3 4 5 LED T 46
3R 6R R 3R C
B
E
Slika 3 JUJ sa snaþnom LED:

a-elektrièna ðema, b-praktièna realizacija na mini protobordu
4a...16:59.60
5 4 5 4
3 3
4 1 2 1 2
R
1kW 5
A A C
KSA
1 B
N.O.
2 1 2
Normalno C 4,5 V
Otvoren N.O.
3
3 T
TP BC546 4,5 V 5 4
N.Z. 5kW
4 B
Normalno
Zatvoren
TP
T BC5 N.Z.
46
C
B
E
Slika 4a JUJ sa releom: a-elektrièna ðema, b-praktièna realizacija na mini protobordu

(KSA je komad žice èiji je jedan kraj zalemljen za noþicu 3 relea, a drugi utaknut u
utiènicu na protobordu.)
27
4b...19:59.20
5 4 5 4
LDR
GM5528 3 3
230 V
4 1 2 1 2
R
1kW 5
230 V
LED
230V/9W
2
1 2
3 T 3
TP BC546 4,5 V 4,5 V
5kW 5 4
4
LDR
LDR
LED
230V/9W
Slika 4b Automatsko ukljuèivanje/iskljuèivanje elektriènog osvetljenja
4c...25:50.37
R
1kW
LDR
GM5528
1
LDR
230 V
2
3 T
TP BC546 4,5 V Sirena,
5kW radio,
zvono,
........
4
Slika 4c Ukljuèivanje/iskljuèivanje alarmne sirene
28
5...28:08.27
Bazer
R1
Svira kada nivo te~nosti
bude ve}i od N.
R1 +
1kW
1 Bazer
+
2 4,5 V
4,5 V 1
3 T
BC546
Moè ovako ali je
boqe ako se zalemi
2
4
Sonde T BC5
46
H Na
Voda, pivo, vino.....
sonde
C
B
E
Slika 5. Indikator porasta nivoa teènosti.

Ako se crveni provodnici poveþu sa taèkama 3 i 4, taèke 1 i 2 ratko spoje i
sonde produþe na dole, bazer svira kad se nivo teènosti smanji.
6...31:35.07
Bazer
R1
Svira ~im prve kapi ki{e
naprave spoj izme|u dve susedne
bakarne trake.
+
R1
1kW
1 Bazer
+
1 4,5 V
Na
sondu
2
4,5 V
3 2
T
BC546 Isprekidane linije prikazuju
komade ìca zalemqenih sa
druge strane plo~ice.
4 T BC5
46
C
B
E
Sonda
Slika 6. Poèela kiða
29
Nastavak prethodnog teksta
7...34:46.70
KS1
7 mm
9 mm
R1
F 4,7m
F 4,7m
1kW
F
LED
4,7m
4,7m
7 mm
PIR R1
sensor 1kW 9V
KS1 R
VCC Elektronski
bazer
OUT
9V
GND BC547
+
K A Bazer BC5
46
VARTA
super
dry
2R + C
B
E
Slika 7. JUJ+PIR=Detektor toplog tela u pokretu
8a...39:26.43
KS1
7 mm
3R
F 4,7m
F 4,7m
R
F
(2,54 mm)
4,7m
4,7m
A
A
PIR 1 2
sensor KS1
B 4,5...12V K.Ž.Z.Z.N.3
VCC
3
OUT
5 4
GND BC547
5 4 BC5
46
4 C
1 2 B
E
Slika 8a. Detektor t.t. u pokretu sa releom

(K.Ž.Z.Z.N.3 - Komad žice zalemljen za nožicu 3 relea)
30
8b...39:26.43
TIANBO
F 4,7m
F 4,7m
HRJ1-2C L-05V
F
4,7m
4,7m
16 13 11 9
PIR
sensor
4,5...12V
VCC 1 4 6 8
OUT A B C
GND BC547
C B A
1 4 6 8
16 13 11 9
6 8
4
1
Slika 8b. Detektor t.t. u pokretu sa drugaèijim releom
9...43:37.93
F 4,7m
F 4,7m
9V
F
F
4,7m
4,7m
PIR
sensor
9V 1 2
VCC
OUT
3 VARTA
GND
BC547 5 4 super
dry
180W 180W
Slika 9. Svetlo pred ulaznim vratima, u mraènom hodniku, podrumu i sl.
31
DODATAK
R1 T1(T2)
B 6 komada
E C 8 W
12
mm
7 mm 0 .25 W
3R
CBE
R1
47kW T2
1 BC557 E
Normalno N.O. B
Otvoren T1
BC547 3V
C
2 C
B 3V
3V
C
R2 E 47nF
2,2kW
47nF
3
Normalno TP
Zatvoren N.Z. 100kW 8
W
4 2, 1
3
4
TP R2
C
15
mm
5
mm
Slika 10a. JUJ sa audio oscilatorom
R1 T1(T2)
B 6 komada
E C 8 W
12
mm
7 mm 0.2 5W
3R
C BE
R1
47kW T2
1 BC557 E
B
LDR T1
BC547 C 3V
2 C
B
C 3V
LDR R2 E 47nF
GM5528
2,2kW
47nF
3
TP
100kW 8
W
TP R2
C
15
mm
5
mm
Slika 10b. Svira pri pojavi svetlosti. Ako se LDR veže izmeðu taèaka 3 i 4, a taèke 1 i 2 kratko
spoje - svira pri nestanku svetlosti.
32
R1
47kW T2
1 8 W
BC557 E
0.2 5W
B
LDR T1
BC547 C
2 C
B
C 3V
R2 E 47nF
Dve izolovane, 2,2kW
savitqive (lic-
naste) ìce
3
TP 3V
100kW 8
W
4
Sonde
47nF
Sonde
Saksija sa cve}em
(cve}e nije nacrtano,
a sonde su uve}ane)
Slika 10c. Zvuèno upozorenje da cveæe treba da se zalije

(Svira samo danju. Ako se taèke 1 i 2 kratko spoje svira u svako doba.)
Izlaz
T2
BC557 E
B
R1 T1 Zalemiti
47kWBC547
C 47nF
C
B
C 4,5V
47 nF
E
R2
8W
2,2 kW
5W
0,
8
W
Slika 10d. Zvuèno upozorenje na pojavu toplog tela u pokretu

realizovano na ðtampanoj ploèici iz PE8-Vesela ELEKTRONIKA
33
1N
4001
Izlaz
Napon baterije mora da
BC547
bude jednak naponu reljea.
PIR sa releom
VREMEPLOV
1N
4001
Izlaz Struja sirene:

I=P/U=20W/12V=1,7A
BC547
PIR sa releom, sirenom i zajednièkim akumulatorom
230V
1N
4001
9V
9V
Izlaz
BC547
PIR sa releom i sijalicom za 230V. Ekonomiènije je da se umesto baterije koristi ispravljaè.
PIR senzori koji su kori{}eni u prethodnim

projektima su stigli iz Kine, preko AliExpress-a.
PIR sensor
34
12+g
Miomir D. Filipoviã
Elektronski
OSCILATORI
POJAÈAVAÈ
u1 A u2 uout
Barkhausenov
uslov oscilovanja:
b A. b
=
1
POZITIVNA
REAKCIJA
Oscilatori sinusnog napona
Elektronski oscilatori su elektronska kola koja stvaraju periodiène napone koji
mogu da budu u obliku sinusiode, pravougaonika, trougla, zubaca testere, povorke
"iglièastih" impulsa itd. Ti naponi ili, kako se struèno kaþe, signali se koriste u radio i TV
predajnicima i prijemnicima, telefonima, kompjuterima, satovima, video igrama i mnogim
drugim ureðajima.
Princip rada oscilatora koji stvara sinusni (ili sinusoidalni) napon je obja?njena
pomoãu slike 1. Na slici 1a je pojaèavaè na èiji ulaz je iz generatora G doveden napon u1.
Pojaèani napon u2 se dobija izmeðu kolektora i mase. Sa vrednostima komponenata kao na
slici pojaèanje je A= -15, pa je u2= -15 u1. (Znak minus ukazuje da je izlazni napon pomeren
za 180o, odnosno za polovinu periode, u odnosu na ulazni signal.) Zadatak pasivnog kola
izmeðu taèaka C i X na slici 1b, je da oslabi signal 15 puta i da ga fazno pomeri za 180o, tako
da je u3=u1. To znaèi da je u3 isti kao napon koji stvara generator G, pa ako se taèke X i B
spoje, kao na slici 1c, generator moþe da se izostavi. Sad pojaèavaè sam sebe pobuðuje i
postaje oscilator. Struèno se kaþe da je na slici 1c ostvarena pozitivna povratna sprega ili
pozitivna reakcija.
Na slici 1d je prikazan Barkhauzenov uslov koji mora da ispuni svaki oscilator:
Ab. =1. b je koeficijent povratne sprege koji pokazuje koliki deo izlaznog napona u3 se
vraæa na ulaz pojaèavaèa. U naðem primeru je b =1/15.
POJAÈAVAÈ KOLO ZA SLABLJENJE I

FAZNO POMERANJE ZA 180 o
4,7 4,7 C C
68kWkW 68kWkW C
100n 100n 100n
X
Ekran C
osciloskopa 9V
T T
BC547 9V BC547
1u u3=u1
u1 3 2 u1 R R
G 4,7kW 4,7kW
12 12
kW kW
1kW 1kW
10m 10m
a. b.
POJAÈAVAÈ+POZITIVNA REAKCIJA=OSCILATOR
POJAÈAVAÈ
1
4,7 C C
f= = 142 Hz
68kWkWC 15RC
100n 100n 100n
C X
u1 A u2 uout
B
1u u3=u1 9V
3 2 T
BC547
R R
4,7kW 4,7kW
12
kW Barkhausenov
1kW b uslov oscilovanja:
10m A. b
=
1
POZITIVNA
REAKCIJA
d.
Slika 1. Pojaèavaè+pozitivna povratna sprega=oscilator
Relaksacioni oscilatori
Relaksacioni oscilatori koji stvaraju pravougaone, trougaone i u obliku zubaca
testere signale sastoje se od prekidaèkog kola (tranzistor, komparator, operacioni pojaèavaè
logièko kolo i sl.) èijim radom se upravlja pomoæu povratne sprege, a pomoæu koga se, kroz
otpornik, naizmenièno puni i prazni kondenzator.
Na slici 2 je elektrièna ðema jednog relaksacionog oscilatora koji stvara pravou-
gaoni napon a u kome se, kao prekidaèka komponenta, koristi NI kolo sa Ðmitovim
okidaèkim kolom na ulazu. Za ovo NI kolo, prema donjem delu slike, svi naponi manji od
Vn su logièke nule (0 V), a svi veæi od Vp su logièke jedinice. (Vdd je napon baterije kojom
se kolo napaja). Ove napone, za nekoliko vrednosti Vdd daju proizviðaèi u svojim
katalozima. Pre nego ðto se ukljuèi baterija, oba ulaza (1 i 2) i izlaz (3) su na potencijalu mase
(0 V, logièka nula), a kondenzator C je prazan. Kad se ukljuèi baterija, poðto je na oba ulaza
A B F
14
1 0 0 1
3 0 1 1
2 1 0 1
R 1 1 0
7 1MW
9V Tabela
istinosti
C
470nF Vp Vdd-Vn
T=RC.ln[( )( )]
Vn Vdd-Vp
36
T
U3
Vdd Uc
Vp
Vn
Slika 2. Prekidaèko kolo+R+C=relaksacioni oscilator

logièka nula, na izlazu je, prema tabeli istinitosti, logièka jedinica (napon baterije Vdd) i
kondenzator poèinje da se puni preko otpornika R. Napon na kondenzatoru, a to je i napon na
oba ulaza, raste (zelena linija na slici 2), i kada postane jednak Vp, na ulazima je logièka
jedinica. Sada se, prema tabeli istinitosti, na izlazu pojavljuje logièka nula (0 V) i
kondenzator se prazni kroz otpornik R sve dok napon na njemu ne postane jednak Vn. Sada
je na ulazima logièka nula pa se na izlazu pojavljuje logièka jedinica i kondenzator se
ponovo puni dok ne postane jednak Vp, tada poène da se prazni.......i tako, kao u onoj izreci
"Opet Jovo na novo", sve dok ne iskljuèite napajanje.
*Fizièki posmatrano, logièka jedinica na izlazu se ostvaruje tako ðto se unutar kola ostvari spoj izmeðu
no?ica 14 i 3, i tada baterija puni kondenzator. Logièka nula na izlazu se ostvaruje tako ?to se unutar kola raskine
spoj izmeðu no?ica 14 i 3, a ostvari spoj izmeðu no?ica 3 i 7 i tada se kondenzator prazni kroz otpornik.
Slike koje slede su poreðane onim

redom kojim su i u video klipu
https://youtu.be/MdGVo368hOw
qwe 555 R1 Ovako ili ovako C1 KS4

R1
4,7kW 4 8
5 55 103
7 7
7 mm 7 mm
mm
TP R 5R
3
100kW
(R2 ) 555 9V R
6 R
TP KS3
2 KS1 KS2
1 5
7
C1 mm
10nF 6R 5R 6R
Preènik žice od koje su

OSCILOSKOP napravljeni kratkospojnici
je od 0,4 mm do 0,6 mm
R1
4,7kW R1 KS1 TP KS1
9V
TP 8 7 6 5
100kW
9V
555 555
1 2 3 4
R
(2,54 mm)
C1
10nF
C1 KS2 KS4 i KS3
Slika 3. Generator cetvrtastog napona sa kolom 555
R1
67k 4 8
7
T1 T2
R2 3
42k 555 9V T
6
2
T1=0,7 . (R1+R2) . C1 (sek) Ako se R1 izostavi i
1 5 T2=0,7 . R2 . C1 (sek) spoje noþice 4 i 7
tada je T1=T2, a
T=0,7 . (R1+2R2) . C1 (sek)
uèestanost je
C1 C2 f=1,43/(R1+2R2) . C1) (Hz) f=0,7/R2C1
10nF 10nF Radni ciklus=(T1/T) . 100 (%)
PRIMER
T1=0,7 . (R1+R2) . C1=0,7 . 109 .10 . 10 =0,78 ms
-6
Izmereno osciloskopom: f=894 Hz
. . . . .
T2=0,7 (R1+2R2) C1=0,7 42 10 10 =0,3 ms -6 Greška=(926-894)/894=0,035=3,5%
T=T1+T2=1,03 ms
f=1/T=1/(1,03 . 10 -3 )=926 Hz
37
Slika 4. Proraèun uèestanosti generatora cetvrtastih impulsa
555
R1 R2 R3 C1
R1
27kW
R3
39kW 5 55
4 8 103
7 mm
7
T mm
BC557 3 4R 3R 3R R
7
555 9V
6
R2 T BC5
120kW 57 KS4
2 KS2 i
KS1 KS3
KS5
1 5
7
C1 6R 4R R 5R mm
10nF C
B
E
R2 T KS1 R1 R3 KS3
R3
R1 39kW
27kW
9V T 8 7 6 5 555 9V
BC557
R2
120kW
555 R
(2,54 mm)
1 2 3 4
KS2 C KS4 i KS5

C1
OSCILOSKOP 10nF
Slika 5. Generator testerastog napona 1
555
TP
100kW R1 R2 R3 TP
R1
27kW 5 55 KS4
4 8
7 mm
5R 7
T 4R mm
3 3R 3R
BC557 7
555 9V
6
R2 T BC5
120kW 57 KS5
2
KS1 KS2 KS3
1 5 KS6 - 4R
KS7 - 9R
C1 Zvuènik 6R 4R R 6R
10nF 8W C
B
E
T KS1 R1 KS3
* Sigurnije je ako se na red sa
TP
zvuènikom veþe otpornik od 100 W .
R1 100kW
27kW KS6
TP
9V T 8 7 6 5 R2 555
BC557
R2
120kW
555 KS7
0.2
8
1 2 3 4 R
W
(2,54 mm)
5W
9V
C1 KS2 C KS4 i KS5
OSCILOSKOP 10nF
Zvuènik
8W
Slika 6. Generator testerastog napona 2
DIL14
44K
58D40093BE 14 13 12 11 10 9 8
CD
7
14
1
a. 9V
A B F
A 0 0 1
F
0 1 1
B
1 0 1
1 1 0
1 2 3 4 5 6 7
b. c.
U BAT = 3V...18V
38
Slika 7. Logièko kolo 4093B - CMOS Quad 2-Input NAND Schmitt Triggers:
a-pakovanje, b-tabela istinitosti, c-elektrièna ðema
14
1
3
OSCILOSKOP U3 UBAT
2
7 R T _k__
1MW
9V T=RC/k f=
RC
C
470nF * Ulazi kola koji se ne koriste
povezuju se ili sa minusom ili sa
plusom baterije, a izlazi "vise".
R
1MW
7 mm 14 13 12 11 10 9 8
R CD4093BE
9V 4093BE
9V
1 2 3 4 5 6 7
C
R .47K63
R (2,54 mm)
5R C
R C
Slika 8. Oscilator sa NI kolom
R2
1kW
14 R1
1 1MW
3 7 mm 7 mm
2 3R
R1 R2 R
7
1MW 1kW
9V K A
C1
LED LED
C1
470nF
5R
2R
14 13 12 11 10 9 8
CD4093BE 9V
LED 4093BE 9V
1 2 3 4 5 6 7
R2 .47K63
R1
C1
R
R2 KS1 KS2 KS3 R1 C1 (2,54 mm)
(12R) (7R) (1R)
Slika 9. Oscilator sa NI kolom i LED
Zujalica
(bazer)
R2
BC5
39kW 46
14
1 R2 R1
39kW T
3 7 mm BC546
2 4R
C
B
E
R1 T 9V
7 BC546
470kW Zujalica
1
0
KS3
mF 10m
C1
F
C1 7
10m + mm
+ R
3R
5R =0,4 mm
f
39
+
14 13 12 11 10 9 8 Bazer)
T
CD4093BE 9V
R2 4093BE 9V
1 2 3 4 5 6 7
R2 R +
(2,54 mm)
R1 T
C1 BC546
KS1 KS2 KS3 C1

(12R) (6R) (1R)
R1
Slika 10. Oscilator sa NI kolom i zujalicom
T1(T2) KS2
B KS1
E C
7 mm
7R
5R =0.4 mm
F
CBE
C T1 KS1 T2 R
T2
BC557 E R
TP (2,54 mm)
100kW B
T1 47nF
47nK 100
BC547 C
C
B
0 . 25 W
3V
8
C
W
47nF E
R
2,2kW
TP
8
W
TP KS2
OSCILOSKOP
R1 4,5 V
2k2
C
7 mm
5
mm R
Slika 11. Oscilator iglièastog napona
R
68kW 4,7kW 1kW4,7kW
4
1
12kW
0
T
mF 10m
B
10m
F
E C
7 mm 2 kom.
5R 6R 5R 4R 4R
CBE
3R
C
100n 104M
68kW4,7 C C C
kW 100n 100n 100n 3 kom.
T R 3R
BC547
R R 9V
4,7kW KS4 (9R)
R 4,7kW
12 KS1 KS2 KS3
kW 1kW
10m 7
mm R
=0,4 mm
F 2R 3R
40
1 1
f= = = 142 Hz
T 15RC
T
T 4,7kW
68kWKS4
C
C
C
C C
10m
F
9V
R R
12kW
1kW
R
(2,54 mm)
KS1 KS2 KS3
Slika 12. Audio RC oscilator
OSCILOSKOP
9V_
+
KS1 KS2
10mm
L1 L2 C3 C3
R1 R1
R2 Ct R2
C1
C2 Rotor C2
R1 Crveni
Ct R3 R3
10k Ct C3
2 - 27pF
Stator
(2-27pF) 100n
C1 9V
330p
L2 L1 T
T1
BC547
T1
R2 L2 L1
4k7 C2 R3
10n 1k
Slika 13. Hartlejev oscilator
Pogledajte video:
https://youtu.be/MdGVo368hOw
41
12+h
Dušan Vuèkoviã YT1FA
FORREST M. MIMS III
Schematic Symbols, Device packages,
Design and Testing
Zdravo Fiæo
Preturajuæi moje struène knjige pronaðao sam neðto ðto bi, moþda, bilo interesantno
za tvoje, naroèito mlaðe posetioce sajta ljubitelja elektronike. To je jedna mala knjiga
dþepnog formata èiji je autor Forest Mims, koja je svojevremeno ðtampana u ogromnom
tiraþu i doþivela veliki uspeh meðu ljubiteljima elektronike, a koju si i ti, koliko se seãam,
imao u rukama. U njoj je, kao glavni deo, dat detaljan katalog amerièkih simbola velikog
broja elektronskih komponenata, a ima i nekih drugih korisnih stvari.
Lari
Obradovalo me je ovo pismo mog prijatelja Duleta Vuèkoviæa zvanog Lari.

Podsetilo me na Foresta Mimsa èije su knjige iz oblasti popularne elektronike i nauke
ðtampane u viðe od 7 miliona primeraka. Ova koju je poslao Lari je iz serije Engineer's Mini-
-Notebook koja je na sve nas ostavila snažan utisk jer je, kao i ostale knjige iz serije, u
potpunosti uraðena rukom, bez upotrebe kompjutera ili pisaãe maðine. Objavljujemo je u
celini u originalu.
Urednik P.E.
Lari je bio zaljubljenik u radiotehniku. Joð kao student prve godine ETF-a u
Beogradu, kao èlan akademskog radio-amaterskog kluba YU1EXY, napravio je svoj prvi
radio-predajnik sa elektronskim cevima. Prva veza koju je ostvario, a na koju je on bio
veoma ponosan, je bila sa nekim radio-amaterom iz Ukrajine.
Veza je bila pomoæu Morzeove telegrafije, pa ako vas interesuje ðta je ispod
Larijevog potpisa posluþite se sa donjom tabelom.
a n æ 1
Morzeovi znaci su kombinacija
b o è 2 taèaka (kratkotrajan zvuk u
c p ð 3 sluðalicama), pauza (koje traju
d q dž 4
e r lj 5 koliko i taèka) i crta (zvuk koji
f s nj 6 traje koliko tri taèke).
g t š 7
h u ž 8
i v 9
j w 0
k x 0
l y
m z
Morzeovi telegrafski znaci

Nije teško da se zakljuèi da je telegrafija u suštini digitalni prenos informacija. Na
primer, ako taèku smatramo za logièku jedinicu a pauzu izmeðu taèke i crte u jednom slovu
za logièku nulu, tada je slovo L binarni broj 101110101. Kao što se vidi, digitalne
telekomunikacije, kojima se mi danas toliko oduševljavamo kao revolucijom u prenosu
informacija, roðene su pre više od sto pedeset godina.
12+i
Dragoslav Filipoviã
Meteo-ekološka stanica
na elektronskoj platformi
ARDUINO
KAKO NAPRAVITI METEO - EKOLOŠKU STANICU
Kada se kaže meteorološka stanica obièno se misli na merenje temperature,
vazdušnog pritiska i vlažnostoi vazduha. Na našem tržištu postoji raspoloživ veliki broj
meteoroloških stanica po ceni od par hiljada dinara. Savremene tehnologije su obezbedile da
se pored ova tri osnovna parametra prikayuje taèno vreme i datum a nešto sofisticiranije
prikazuju spoljnu i unutrašnju temperaturu, oseæaj temperature pa èak i okvirnu prognozu za
nekoliko dana i sve to upakovano u savremeni dizajn.
Meðutim, ekološki problemi savremene sredine u kojoj živimo povezani su sa
prirodnim i veštaèkim zagaðivaèima vazduha kao što su izduvni gasovi, duvanski dim,
prašina razlièitog porekla i naroèito razne vrste alergena kao što su polen i ambrozija. Za
merenje ekoloških parametara životne sredine postoje posebne merne stanice koje daju
podatke PM 2,5 i PM 10 koji predstavljaju kolièinu èestica velièine 2,5 ili 10 mikrona u
kubnom metru vazduha. Profesionalne merne stanice nisu po ceni primerene za privatnu
upotrebu a tolerancije merenih parametara su u standardizovanim granicama. Meðutim u
normalnim okolnostima nam nije potrebno da znamo precizne merne podatke veæ je
dovoljna informacija o trendu porasta ili opadanja relativnih vrednosti parametara. Sa ovom
idejom a uz upotrebu jeftinih namenskih detektora – senzora može da se napravi vrfo
efikasna merna meteo – ekološka stanica.
Ovde æe biti opisan kompletan postupak za izradu amaterske meteo ekološke
stanice koja æe dati sledeæe marametre, i to :
1. Temperaturu,
2. Vazdušni pritisak,
3. Vlažnost vazduha,
4. Broj èestica u vazduhu.
Za ovaj projekat æu koristiti veoma popularnu Arduino hardversko / softversku
platformu sa namenskim senzorskim modulima. Ova platforma je zasnovana na nizu
Arduino kontrolera - modula (Uno, Nano Mega itd.) koji se vezuju na razvojnu softversku
platformu IDE koja je zasnovana na namenskom C++ softveru. Celo Arduino okruženje je
tako organizovano da hardver relativno lako prihvataju klasièni softveraši a opet hardveraši
relativno lako ulaze u korišæenje IDE softverske platforme. Znaèajnu ulogu u korišæenju
platforme èine ugraðeni gotovi primeri softvera za jednostavne hardverske konfiguracije
kako bi korisnik lako i postepeno shvatao mehanizme njihove integracije. Pored same
razvojne platforme postoji veliki broj knjiga kako za poèetnike i jednostavne projekte tako i
za realizaciju naprednijih i zahtevnijih ideja. Na raspolaganju je i knjiga na srpskom jeziku
sa veoma pristupaènim informacijama o Arduino okruženju i softverskim instrukcijama.
Organizacija knjige je veoma jednostavno i razumljivo napisana sa primerima upotrebe
svake pojedinaène instrukcije C++ jezika koji koristi Arduino razvojna platforma. Na
Internetu je uvek raspoloživ Arduino sajt sa svim neophodnim uputstvima i raznim korisnim
informacijama. Takoðe je moguæe naæi puno raznih tutoirijala sa svim podacima za
samogradnju raznih HW/SW konfiguracija od elektriènih šema i softvera sa objašnjenjima
naèina njihovog funkcionisanja.
Cela avantura samogradnje meteo – ekološke stanice nije finansijski preterano
zahtevna jer Arduino Uno može da se nabavi na našem tržištu za oko 1000 dinara a pojedini
senzori za par stotina ili 1000-2000 dinara. Na tržištu su raspoloživi razni relativno
finansijski pristupaèni razvojni starter kit kompleti koji za poèetak pružaju dovoljno
moguænosti da se uðe u Arduino svet samogradnje.
Za osnovu stanice je uzet modul Arduino Uno koji u osnovi ima ATMel procesor
ATmega328P.
Osnovna specifikacija modula je :
·
Microcontroller: ATmega328P
·
Operating Voltage: 5V
·
Input Voltage (recommended): 7-12V
·
Inout Voltage (limit): 6-20V
·
Digital I/O Pins: 14 (of which 6 provide PWM output)
·
PWM Digital I/O Pins: 6
·
Analog Input Pins: 6
·
DC Current per I/O Pin: 20 mA
·
DC current for 3.3V Pin: 50 mA
·
Flash Memory: 32 KB (ATmega328P) of which 0.5 KB used by bootloader
·
SRAM: 2 KB (ATmega328P)
·
EEPROM: 1 KB (ATmega328P)
·
Clock Speed: 16 MHz
·
LED_BUILTIN: 13 97
Na slikama 1 i 2 je dat izgled modula i osnovna namena pojedinih pinova.
Modul je vrlo pregledno organizovan i oznaèen. Mnogi pinovi imaju višestruku
Slika 1. Arduino UNO Slika 2. Namena pinova Arduino UNO
namenu pri èemu se ona softverski odreðuje prema zahtevima projekta. Pored standardnih
funkcija digitalnih pinova (0 i 1) na njima može softverski da se generiše signal impulsne
širinske modulacije (PWM). Analogni pinovi imaju ugraðene analogno digitalne
konvertore (12 bita) koji omoguæavaju softversku obradu analognih signala. Komunikacija
sa “spoljašnjim svetom” može da se obavlja preko standarda RS232 ili I2C (Inter Integrated
Circuit). Spoljašnje i interno napajanje je raznoliko i fleksibilno zavisno od potreba cele
konfiguracije projekta. U toku razvoja je vrlo èesto dovoljno napajanje koje se dobija preko
USB konektora za vezu sa softverskom platformom na PC raèunaru.
Razvojnu platformu èini Arduino IDE softver koji može slobodno da se preuzme na
Internetu (https://www.arduino.cc). Ovo je oficijelni sajt na kome mogu da se dobiju i sve
neophodne informacije o Arduino sistemu. Po pokretanju programa na ekranu monitora je
slika 3. IDE softver je veoma jednostavno organizovan. Pored uobièajenih stvari, u meniju
File postoji i folder Examples u koji je smešten veliki broj programa (code-ova) za poèetno
Verify
Upload
New
Open
Save
sketch_jun21a
void setup() { put your setup code here, to run once: - ovde se unosi deo koda (programa)
// put your setup code here, to run once: koji se izvršava samo jednom. Tu se definišu uloge pinova, unose biblioteke
vrši inicijalizacija varijabli itd.
}
void loop() {
put your main code here, to run repeatedly: ovde se unosi glavni deo koda
// put your main code here, to run repeatedly:
koji se neprekidno izvršava, tako što kada doðe do kraja vraãa se na poèetak.
}
Slika 3. Poèetni ekran za pisanje programa

upoznavanje sa Arduino programiranjem (namenski C++ jezik). Svaki softver ima sisntaksu
sketch_naziv softvera.ino. Svi ovi programi mogu da se koriste u okviru nekog novog,
veãeg programa.
Kada se Arduino Uno prikljuèi na neki od USB portova PC raèunara potrebno je da
se u meniju Tools odabere Board, Procesor i Port na koji je modul prikljuèen.
Ukoliko je sve dobro postavljeno treba pozvati Tools/Get Board Info, pri èemu æe
se na ekranu prikazati osnovni podaci modula što je znak da je uspostavljena komunikacija
sa raèunarom i razvojnom platformom. 98
U okviru IDE razvojne platforme je ugraðen i serijski monitor koji je veoma
koristan za prikaz podataka u sluèaju kada za to nisu raspoloživi drugi elementi (displeji
itd.). Ulaz u seijski monitor se vrši aktiviranjem male ikonice (lupa) u gornjem desnom uglu
poèetnog IDE ekrana. Važno je da se u softveru i seriskom monitoru usaglasi brzina za
meðusobnu razmenu podataka (donji desni deo ekrana), a sve ostalo ide kroz softverske
naredbe za seriski monitor koje su opisane u pomenutoj knjizi. Na slici 4 su rezultati
merenja temperature (T), vazdušnog pritiska (P), vlažmosti (H) i Prašine.
Slika 4. Serijski monitor sa rezultatima nerenja

Povezivanje modula sa periferijom se obavlja namenskim kratkospojnicima i
prototipskom ploèom (slika5.).
Slika 5. Kratkospojnici (levo) i mini protobord (desno)

U Arduino sistemu je raspoloživ izuzetno veliki broj senzora raznih fizièkih
velièina (temperatura, vazduèni pritisak, vlažnost, razne vrste gasova itd.). Na tržištu su
raspoloživi pristupaèni kit kompleti sa raznim senzorima. Svi senzori su modularne
organizacije koja zahteva napajanje i neku vrstu komunikacije sa Arduino modulom. Za
svaki senzor ili element iz Arduino sistema postoji odgovarajuæa softverska biblioteka koja
omoguæava jednostavnu meðusobnu komunikaciju. Na ovaj naèin je korisniku ostavljeno
da se koncentriše na deo softvera koji razvija u okviru svog projekta, a da se ne optereæuje
elementarnim vezama Arduino kontrolera sa periferijom.
U okviru projekta meteo-ekološke stanice sam ispitivao sledeæe senzore :
1. Modul tesrmistora (temperatura),
2. DHT11 (temperatura i vlažnost),
3. DHT22 (temperatura i vlažnost),
4. Bosch BMP 280 (temperatura i vazdušni pritisak),
5. Bosch BME 280 (temperatura, vlažnost i vazdušni pritisak),
6. Sharp Dust Sensor (prašina 0,8um).
Na stranicama koje slede
Za svaki senzor posebno sam prošao odgovarajuæe tutorijale kako bih se upoznao sa opisani su eksperimenti sa
senzorima i displejom. Ako
najèešæim Arduino C++ naredbama i uoèio deo programa koji je posveæen inicijalizaciji, vas to ne interesuje, veã želite
da odmah krenete u realizaciju
èitanju vrednosti i prikazivanju parametara senzora. ekološko-meteorološke
stanice, idite na stranu 108.
Na raspolaganju sam imao senzore DHT11, BMP 280 i Sharp Dust Sensor sa kojima
sam formirao mojureðaj. Bolji izbor bi bio BME 280 i Sharp Dust Senzor, ali...
1. SENZOR ZA TEMPERATURU I VLAŽNOST

Osnovni podaci senzora DHT11 su :
· Opseg vlažnosti: 20-90% RH
· Tacnost prikazivanja vlažnosti: ±5% RH
· Temperaturni opseg: 0-50 °C
· Tacnost prikazivanja temperature: ±2% °C
· Radni napon: od 3V do 5.5V
Na slici 6 je prikazana veza Arduino Uno i senzora DHT11.
DHT11
DHT11
Slika 6. Povezivanje senzora DHT11 pomoãu kratkospojnika i mini protoborda

Za komunikaciju izmeðu senzora i kontrolera neophodna je biblioteka DHT11.h.
Uvoz biblioteke DHT11 u Arduino IDE se vrši tako što se u IDE platformi (slika 3) klikne na:
Sketch/Include/Manage Libraries/Type-All/Topic-Sensors/DHT sensors lib.../Install. Za detaljnije informacije o instaliranju
biblioteka pogledajte:
http://www.arduino.cc/en/Guide/Libraries
Uvoženje biblioteke u program se vrši naredbom #include <naziv biblioteke>,
što u našem sluãaju izgleda: #include <dht11.h>
Postoje varijante senzora DHT11 sa tri i èetiri nožice pa je korisno da se proðe

kroz ovaj kratki tutorijal i prouèi DATA SHEET komponente koju imate na raspolaganju:
https://create.arduino.cc/projecthub/arcaegecengiz/using-dht11-b0f365
U okviru tutorijala je dat i kod za oèitavanje temperature i vlažnosti vazduha. Prikaz
podataka se vrši na serijskom monitoru koji je podešen na 9600 boda. Napajanje senzora se
uzima sa kontrolera +5V i GND, a signal sa senzora se vodi na digitalni ulaz pin 4.
Program 1:
#define DHT11PIN 4 // definisanje pina 4 za oèitavanje podataka sa senzora
#include <dht.h> // Biblioteka za DHT11

dht DHT11; // prijava senzora kao objekta u programu
void setup()
{
Serial.begin(9600); // inicijalizacija seriskog monitora
}
void loop()
{
Serial.println(); // prazna linija za razdvajanje prikaza grupe podataka
int chk = DHT11.read(DHT11PIN); // èita izmerene vrednosti
Serial.print("Humidity (%): "); Razmaci izmeðu redova

nisu potrebni. Ubaèeni
su radi preglednosti.
Nije potrebno da ih
uklanjate. IDE ãe
Serial.println((float)DHT11.humidity, 2); // prikaz oèitavanje vlažnosti to da uradi.
Serial.print("Temperature (C): ");
Serial.println((float)DHT11.temperature, 2); // prikaz oèitane temperature
delay(2000);
Ovo ne sme da
se izostavi }
100
Postupak aktiviranja programa:
1. Povezati konfiguraciju Arduino Uno+Senzor DHT11 (povezanih prema
slici6) sa PC raèunarom preko nekog od USB portova.
2. Ne zaboravite da prijavite u TOOLS meniju Board /Arduino Uno, i
izaberete Port na kome je on povezan sa PC raèunarom (softver je obe stvari veæ
prepoznao samo ga proverite i èekirajte ako je potrebno).
3. Ukoliko nemate biblioteku za senzore DHT (ili neku drugu) treba je pronaæi
na internetu i prebaciti na PC u izdvojeni folder za sve zipovane biblioteke koje æe nam
kasnije trebati. U meniju Sketch postoji opcija Include Library a zatim odabrati Add
ZIP Library. Sada samo obeležite biblioteku koju ste preuzeli sa Interneta. Biblioteka
æe se automatski raspakovati i prijaviti se u IDE katalogu biblioteka.
4. Otvorite novi SKETCH u IDE programu (klikom na ikonicu New na slici 3).
5. Iskopirajte program i unesite ga u SKETCH (Copy, Paste).
6. Aktivirajte kompajliranje programa (klikom na ikonicu Verify na slici 3) koji Ovaj postupak aktiviranja
programa možete da
æe da zatraži da ga zapamtite u neki predhodno otvoreni folder (otvoriti poseban folder primenite i ako na Arduino
nije ništa prikljuèeno
za programe) pri èemu mu treba dodeliti ime, na primer sketch_DHT11 test.ino. (senzori itd.). Tada æe na
ekranu serijskog monitora
Ekstenzija ino je za fajlove sa Arduino programima. Sada treba da se završi da se pojavi poruka da su i
kompajliranje pri èemu se u donjoj liniji IDE monitora dobija poruka Done compiling. vlažnost i temperatura
jednaki nuli.
7. Prebaciti program iz PC raèunara u Arduino Uno (klikom na Upload na sl. 3).
8. Otvoriti serijski monitor (ikonica sa lupom u gornjem desnom uglu ekrana),
9. Ako je sve kako treba na ekranu monitora æe se ispisivati vrednosti vlažnosti i
temperature.
2.1. SENZOR ZA ATMOSFERSKI PRITISAK

Senzor atmosferskog pritiska Bosch BMP 280 ima èetiri nožice od kojih su dve za
napajanje +5V i GND a druge dve SCL (Serial Clock) i SDA (Serial Data) su predviðene za
komunikaciju po sistemu I2C (Inter Integrated Circuit). I2C je BUS komunikacija po
sistemu master/slave pri èemu svaki uèesnik na basu ima svoju adresu. Master generiše takt
(Clock) po kome se vrši sinhronizacija izmeðu ureðaja za razmenu podataka. SDA je linija
preko koje se vrši razmena podataka izmeðu master i slave ureðaja.
Program za ovu
konfiguraciju možet da
skinete sa interneta, a
aktiviranje programa
se ostvaruje prema
"Uputstvu za..."
sa vrha ove strane.
Slika 7. Povezivanje Arduina i senzora BMP 280

Fabrièki postavljena adresa senzora BMP 280 je 0x76. Provera adrese i
ispravnosti povezivanja može da se obavi pomoæu programa
ssense_bmx280_example_ino
Rezultat ovog test programa æe na serijskom monitoru da prikaže podatke
kao na slici 8: otkriven je ureðaj na bas liniji sa adresom 0x76, što znaèi da je senzor
korektno povezan na kontroler i da ispravno funkcioniše.
Slika 8. Rezultat test programa

101
2.2. SENZOR ZA ATMOSFERSKI PRITISAK I LCD DISPLEJ
Na slici 9 su elektrièna šema i izgled komponenata stanice pomoæu koje sam
proveravao program kojim se ostvaruje da se podaci sa senzora oèitavaju na LCD
displeju, a ne na serijskom monitoru kao u prethodnim eksperimentima.
Na slici treba zapaziti veliki broj veza izmeðu LCD displeja i kontrolera, što
nije dobro, i što æe biti predmet kasnije diskusije.
BMP280
GND
VCC
SDA
SCL
10kW 330W
1602 LCD
Slika 9. Povezivanje senzora BMP 280 i LCD displeja: levo-elektrièna ðema, desno-izgled
I2C komunikaciju izmeðu komponenata ureðaja omoguæava biblioteka

Wire.h, a rad sa senzorima biblioteke Adafruit_Sensor.h i Adafruit_BMP280.h,
koje moraju da se uèitaju na poèetku programa naredbom include:
#include <Wire.h>
#include <Adafruit_Sensor.h> // uvodi biblioteku za Adafruit senzore
(BMP/BME 280)
#include <Adafruit_BMP280.h> // uvodi biblioteku za BMP280 senzor
Za potrebe opsluživanja LCD displeja u program je uneta i biblioteka
LiquidCrystal.h:
#include <LiquidCrystal.h>
Dobar tutorijal Interfacing Arduino with BMP280 pressure and

temeperature se nalazi na linku
https://simple-circuit.com/arduino-bmp280-sensor-lcd/
Program je pisan za prikaz na LCD displeju i na serijskom monitoru.
U nekim tutorijalima se može naæi i podatak o nadmorskoj visini koja

se softverski izraèunava na osnovu vazdušnog pritiska (potrebno je da se
izvrši kalibracija prema nekoj poznatoj lokaciji). Ovaj podatak mi nije bio
važan za moju stanicu pa ga nisam ni uzimao u okviru projekta softvera.
Sada je potrebno da se, po istoj proceduri kao i za senzor DHT 11 (strana 6), unese
program u IDE platformu, zapamti u folderu sa programima (dodeliti ime programu), izvrši
kompajliranje i, na kraju, prenese u kontroler (Upload).
Program 2:
/*
* Interfacing Arduino with BMP280 temperature and pressure sensor.
* Temperature and pressure values are displayed on 16x2 LCD.
* This is a free software with NO WARRANTY.
* https://simple-circuit.com/
*/
#include <Wire.h> // include Wire library, required for I2C devices
#include <Adafruit_Sensor.h> // include Adafruit sensor library
#include <Adafruit_BMP280.h> // include adafruit library for BMP280 sensor
#include <LiquidCrystal.h> // include LCD library
// define device I2C address: 0x76 or 0x77 (0x77 is library default address)
#define BMP280_I2C_ADDRESS 0x76
Adafruit_BMP280 bmp280;
// LCD module connections (RS, E, D4, D5, D6, D7)
LiquidCrystal lcd(2, 3, 4, 5, 6, 7);
void setup() {
Serial.begin(9600);
// set up the LCD's number of columns and rows
lcd.begin(16, 2);
Serial.println(F("Arduino + BMP280"));
if (!bmp280.begin(BMP280_I2C_ADDRESS))
{
Serial.println("Could not find a valid BMP280 sensor, check wiring!");
while (1);
}
lcd.setCursor(0, 0);
lcd.print("Temp:");
lcd.print("Pres:");
}
char text[14];
// main loop
void loop()
{
// get temperature, pressure and altitude from library
float temperature = bmp280.readTemperature(); // get temperature
float pressure = bmp280.readPressure(); // get pressure
float altitude_ = bmp280.readAltitude(1013.25); // get altitude (this should
//be adjusted to your local forecast)
// print data on the LCD screen
// 1: print temperature
sprintf(text, "%d.%02u%cC ", (int)temperature, (int)(temperature * 100)%100, 223);
lcd.print(text);
// 2: print pressure
sprintf(text, "%u.%02u hPa ", (int)(pressure/100), (int)((uint32_t)pressure % 100));
lcd.print(text);
// print data on the serial monitor software
// 1: print temperature
Serial.print("Temperature = ");
Serial.print(temperature);
Serial.println(" °C");
// 2: print pressure
Serial.print("Pressure = ");
Serial.print(pressure/100);
Serial.println(" hPa");
// 3: print altitude
Serial.print("Approx Altitude = ");

Serial.print(altitude_);
Serial.println(" m");
Serial.println(); // start a new line

delay(2000); // wait 2 seconds
}
// end of code.
Ukoliko je sve izvedeno kako treba na serijskom monitoru treba da se
prikažu podaci kao na slici 10.
U programu zapaziti dva naèina

pisanja komentara koji ne
predstavljaju izvršni deo softvera.
Komentari u više linija poèinju sa
kosom crtom i zvezdicom (/*), a
završa-vaju sa zvezdicom i kosom
crtom (*/). Komentari posle kraja
izvršne naredbe oznaèenog sa (;) ili
na poèetku programske linije
poèinju sa dve kose crte (//).
Sve naredbe vezane za upravljanje sa

displejom poèinju sa lcd., na primer:
lcd.print("Temp:");
Naredbe za prikaz podataka na serij-

skom monitoru poèinju sa serial., na
primer
Serial.print("Temperature = ");
Slika 10. Prikaz rezultata na serijskom monitoru
2.3. SENZOR ZA ÈESTICE DIMA, PRAŠINE...
Sharp Dust Sensor je optièki senzor koji u osnovi ima IR LED diodu i foto
detektor, slika 11. Èestice prašine, dima i, generalno, gasa ulaze kroz otvor na
kuæištu senzora i dolaze u prostor gde bivaju osvetljene od strane LED diode.
Reflektovana svetlost pada na-pogaða foto tranzistor koji tada registruje prisutvo
èestice. Ulaz èestica kroz otvor na senzoru je slobodan (neforsiran). Kvalitetniji
senzori koriste laserske diode i ugraðene ventilatore za usisavanje vazduha sa
èesticama. Za ovaj projekat sam imao na raspolaganju Sharp Dust Sensor
1 V-LED VCC
2 LED-GND GND
123456
3 LED AOU
4 S-GND
5 VO
6 VCC
Slika 11. Sharp Dust Sensor GP2Y1010AU0F

GP2Y1010AU0F.
Zavisno od gustine detektovane prašine Dust Sensor generiše izlazni napon
150 W
Slika 12. Prenosna karakteristika senzora

220 m
F
Kad se koristi senzor sa slike 11 desno, otpornik i

kondenzator nije potrebno dodavati u kolo. . Oni su veã
ugraðeni na ?tampanu ploèicu na kojoj je i senzor.
Slika 13. Šema povezivanja

Senzor na slici 11 desno se èešæe koristi, ali ako se koristi onaj na slici 11 levo
i sve se poveže prema slici 13, treba uneti Program 3 (copy/paste) u IDE plaformu
i, prema proceduri sa strane 6, prebaciti ga u Arduino Uno kontroler.
104
Program 3:
/**************************************************************
*
* File : DustSensor
* Hardware Environment:
* Build Environment : Arduino
* Version : V1.0.5-r2
* By : WaveShare
*
* (c) Copyright 2005-2011, WaveShare
* http://www.waveshare.net
* http://www.waveshare.com
* All Rights Reserved
*
**************************************************************/
#define COV_RATIO 0.2 // ug/mmm / mv
#define NO_DUST_VOLTAGE 400 // mv
#define SYS_VOLTAGE 5000
/*
I/O define
*/
const int iled = 7; //drive the led of sensor
const int vout = 0; //analog input
/*
variable
*/
float density, voltage;
int adcvalue;
/*
private function
*/
int Filter(int m)
{
static int flag_first = 0, _buff[10], sum;
const int _buff_max = 10;
int i;
if(flag_first == 0)
{
flag_first = 1;
for(i = 0, sum = 0; i < _buff_max; i++)
{
_buff[i] = m;
sum += _buff[i];
}
return m;
}
else
{
sum -= _buff[0];
for(i = 0; i < (_buff_max - 1); i++)
{
_buff[i] = _buff[i + 1];
}
_buff[9] = m;
sum += _buff[9];
i = sum / 10.0;
return i;
}
}
void setup(void)
{
pinMode(iled, OUTPUT);
digitalWrite(iled, LOW); //iled default closed
Serial.begin(9600); //send and receive at 9600 baud
Serial.print("**************** WaveShare **********************\n");
}
void loop(void)
{
/*
get adcvalue
*/
digitalWrite(iled, HIGH);
delayMicroseconds(280);
adcvalue = analogRead(vout);
digitalWrite(iled, LOW);
adcvalue = Filter(adcvalue);
/*
covert voltage (mv)
*/
voltage = (SYS_VOLTAGE / 1024.0) * adcvalue * 11;
/*
voltage to density
*/
if(voltage >= NO_DUST_VOLTAGE)
{
voltage -= NO_DUST_VOLTAGE;
density = voltage * COV_RATIO;
}
else
density = 0;
/*
display the result
*/
Serial.print("The current dust concentration is: ");
Serial.print(density);
Serial.print(" ug/m3\n");
delay(1000);
}
Ako je sve prošlo kako treba na seriskom monitoru æe se dobiti prikaz kao na
slici 14. U tabeli na slici 15 su dati osnovni kriterijumi za procenu kvaliteta vazduha
na osnovu dobijenih rezultata sa slike 14.
Slika 14. Serijski monitor: Slika 15. Tabela sa referentnim

kolièina èestica u vazduhu u mg/m3 podacima o kvaitetu vazduha
Rezultati na slici 14 su dobijeni kada je supruga autora ovog

èlanka zapalila cigaretu i dunula jedan dim u pravcu stanice.
Desetak sekundi kasnije, kada je dim nestao, rezultai su bili
mnogo manji od 50 mg/m3, što je znaèilo da je u Šiljakovcu
kvalitet vazduha više nego Excellent.
106
3. STANICA SA DISPLEJOM
Do sada smo za prikazivanje podataka koristili serijski monitor PC raèunara.

Meðutim, za potrebe samostalne stanice je izabran LCD displej tipa 16x2, tj. 16
karaktera u 2 reda, koji je prikazan na slici 12. Na zadnjoj strani je elektronika
(interfejs IC2) koja obezbeðuje komunikaciju uz kori?ãenje èetiri Data pina.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
Slika 12. Displej LCD 1602: levo-prenja strana, desno: zadnja strana
Na slici 13 prikazano povezivanje kontrolera i displeja preko èetiri pina za

podatke. Sa TP je obeleþen trimer potenciometar otpornosti 10 kW kojim se
podeðavaju kontrast i osvetljenost ekrana LCD-a.
TP
TP
Slika 13 Šema veza ARDUINA i LCD displeja u varijanti sa èetiri Data pina
Iz menija File/Examples može da se iskoristi jednostavan softver HELLO

WORLD za testiranje ispravnosti veza i samog dipleja.
// include the library code:

#include <LiquidCrystal.h>
// Creates an LCD object. Parameters: (rs, enable, d4, d5, d6, d7)
LiquidCrystal lcd(12, 11, 5, 4, 3, 2);
void setup()
{
// set up the LCD's number of columns and rows:
lcd.begin(16, 2);
// Clears the LCD screen
lcd.clear();
}
void loop()
{
// Print a message to the LCD.
lcd.print(" Hello world!");
// set the cursor to column 0, line 1

// (note: line 1 is the second row, since counting begins with 0):
// Print a message to the LCD.
lcd.print(" LCD Tutorial");
}
Ako je sve prošlo bez grešaka na displeju ce se pojaviti pozdrav, slika 14.
Slika 14. Zdravo svete (moj prelepi cvete)
Pogledajte video klip

METEO-EKOLOÐKA STANICA NA
PLATFORMI ARDUINO
https:/ www.prakticnaelektronika.com/video-klipovi-po-datumu-postavljanja/
4. KOMPLETNA EKO-METEOROLOŠKA STANICA
Kompletna eko-meteorološka stanica sastoji sastoji se od sledecih komponenata:

1. Arduino NANO
2. GP2Y1010AU0F - senzor za detekciju cestica prašine, dima i sl. u vazduhu,
3. DHT11 - senzor za za temperaturu i vlažnost vazduha,
4. BMP280 - senzor pritisak vazduha (može i temperaturu i nadmorsku visinu,
5. IIC/I2C - adapter (interfejs) kojim se ostvaruje da se za stvaranje slike na LCD
displeju korist samo dva pina na kontroleru
6. JHD162A - LCD displej, dva reda po šesnaest karaktera
Imajuci u vidu da je meni bila potrebna mobilna meteo-ekološka stanica,

njene dimenzije i težina su morali da budu minimalni, za kontroler je korišcen
Arduino Nano umesto Arduino Uno, sa kojim sam vršio prethodno opisane
eksperimente. Kompletan softver i raspoloživost pinova je isti za oba kontrolera.
Glavna razlika izmedu ova dva kontrolera je u dimenzijama, površina štampane
plocice Nano je 4,5 puta manja od Uno, što se vidi na slici 15.
(Modul Arduino Uno je namenski organizovan za razvoj projekta i lako
povezivanje sa komponentama (senzorima i sl.))
Slika 15. Levo Arduino NANO,sa jedne i druge strane, desno: Arduino UNO 108
Na slici 16 je elektrièna ðema, a na slici 17 komponente kompletne eko-
meteoroloðke stanice.
LCD 1602 BL I2C Default adrese :

LCD displej 0x27
Baterija
RS
RW
E
D0
D1
D2
D3
D4
D5
D6
D7
K
Vss
Vdd
Vo
A
BMP 280 0x76
9V
GND GND
Vcc
LCM
Vcc 1602 Adresa SDA
SCL
Backlight
On/Off
RST
GND
Vin
5V
Ref
D13
3V3
A7
A6
A5
A4
A3
A2
A1
A0
Vcc
AOUT
I LED
GND
Vdd
Vss
SDA
SCL
GND
Vin
Arduino NANO
DHT11
BMP 280
SHARP Dust Detector
GND
RX0
RST
TX1
D10
D11
D12
D2
D3
D4
D5
D6
D7
D8
D9
NAPOMENA : Adrese displeja i BMP 280
moraju da budu razlicite na I2C basu
Slika 16. Elektrièna ðema kompletne eko-meteoroloðke stanice
a. b. c.
Podešavanje
osvetljaja ekrana
-
+ 9V
S
d. e. f.
i.
g. h. h. i.
Slika 17. a-NANO u ruci, b-NANO sa kavlom za povezivanje sa kompjuterom, c-GP2Y1010AU0F,

d-DHT11, e-BMP280, f-IIC/I2C, g-JHD162A (gore-prednja strana, dole-zadnja strana),
h-IIC/I2C namontiran na zadnjoj strani JHD162A, i-gore: konektor i pinovi za povezivanje
BMP280, dole: kabliãi za povezivanje komponenata
Na slici 18 su fotografije komponenata povezane meðusobno, a na slikama

19 i 20 su fotografije gotovog ureðaja. Kao ?to se vidi, koristio sam komad
univerzalne ?tampane ploèe na koju su zalemljena dva reda þenskih pinova u koje su
utaknute noþice kontrolera. To sam uradio zato ðto mi je tako bilo lakðe da
eksperimentiðem. U praksi, meðutim, ?tampana ploèa se ne koristi, veæ se veze
izmeðu komponenata ostvaruju pomoãu kabliæa sa slike 17i. 109
BATERIJA 9V LCD DISPLAY 16x2 ADAPTER IIC/I2C
dry
super
VARTA
DHT11 BMP280 NANO SHARP DUST SENZOR
Slika 18 . Povezane komponente eko-meteoroloðke stanice
Slika 19 . Fotografija eko-meteoroloðke stanice 1
Slika 20 . Fotografija eko-meteoroloðke stanice 2 110

Na sledeæim slikama je stanica u kutiji od tamnog pleksi stakla.
111
I, na kraju, evo i programa, koji æete, u skladu sa uputstvom na 6. strani da
uèitate u kontroler.
Program 5:
/*
*Povezivanje Arduino sa BMP280 senzorom temperature i pritiska,
* DHT11 senzorom vlaznosti i Dust Sensor-om za prasinu i polen
*/
#include <LiquidCrystal_I2C.h>
#include <Wire.h> // uvodi Wire biblioteku potrebnu za I2C komunikaciju
#include <Adafruit_Sensor.h> // uvodi biblioteku za Adafruit senzore (BMP/BME 280)
#include <Adafruit_BMP280.h> // uvodi biblioteku za BMP280 senzor
LiquidCrystal_I2C lcd(0x27, 16, 2); // I2C adresa 0x27, 16 karaktera u 2 reda
// definise I2C addresu: 0x76 or 0x77 (0x77 je adresa u biblioteci, postoji skener SW)
#define BMP280_I2C_ADDRESS 0x76 // adresa upotrebljenog senzora
Adafruit_BMP280 bmp280; // definise objekat bmp280
#include <dht.h> // Biblioteka za DHT11

dht DHT; // Objekat DHT
#define DHT11_PIN 7 // signal se uvodi na digitalni pin 7
const int buttonPin = 11; // the number of the pushbutton pin
// variables will change:
int buttonState = 0; // variable for reading the pushbutton status
#define COV_RATIO 0.2 //ug/mmm / mv

#define NO_DUST_VOLTAGE 400 //mv minimalna vrednost bez prasine
#define SYS_VOLTAGE 5000 // mv maksimalna vrednost prasine
/*
Dust Sensor definisanje ulaza/izlaza
*/
const int iled = 10; // ukljucivanje LED diode u senzoru preko digitalnog pina 10
const int vout = 0; // citanje analogne vrednost1 na analognom pinu A0
/*
variable
*/
float density, voltage; // prevodjenje napona senzora u broj cestica
int adcvalue;
int prasina = int(density); // prevodjenje decimalne u celobrojnu vrednost broja cestica
int a = 0;
int Zbir = 5;
/*
Filtrom verovatno smanjuje intenzivne promene u nadgledanom prostoru (otvorena vrata itd.)
*/
int Filter(int m)
{
static int flag_first = 0, _buff[10], sum;
const int _buff_max = 10;
int i;
if(flag_first == 0)
{
flag_first = 1;
for(i = 0, sum = 0; i < _buff_max; i++)

{
_buff[i] = m;
sum += _buff[i];
}
return m;
}
else
{
sum -= _buff[0];
for(i = 0; i < (_buff_max - 1); i++)
{
_buff[i] = _buff[i + 1];
}
_buff[9] = m;
sum += _buff[9];
i = sum / 10.0;
return i;
}
}
void setup(void)
{
pinMode(iled, OUTPUT); // definise nacin rada pina ILED
digitalWrite(iled, LOW); // u startu je ILED = 0, tj. LED senzora ugasen
pinMode(buttonPin, INPUT); // initialize the pushbutton pin as an input:
lcd.init(); // initialize the lcd
Serial.begin(9600);
lcd.begin(16, 2); // set up the LCD's number of columns and rows

lcd.backlight();
if (!bmp280.begin(BMP280_I2C_ADDRESS)) // proverava ispravnost povezanog senzora BMP280

{
lcd.print("BMP280 nije povezan!");
while (1);
}
// Glavna petlja
void loop(void)
{
// Uzima temperaturu, pritisak i visinu iz biblioteke.
float temperature = bmp280.readTemperature(); // cita temperaqturu

float pressure = bmp280.readPressure(); // cita pritisak
// float altitude_ = bmp280.readAltitude(1005.8); // cita nadmorsku visinu (ovo treba
//da se podesi prema lokalnoj vrednosti)
// Prikazuje podatke na LCD
lcd.print("T=");
lcd.print(temperature,0);
lcd.print("C");
// 2: print pritisak
lcd.print("P=");
lcd.print(int(pressure/100));
lcd.print("hPa");
/*
3: Deo za DHT11
*/
int chk = DHT.read11(DHT11_PIN);
lcd.setCursor(0,1); // postavlja poziciju za ispisivanje rezultata vlaznosti
lcd.print("H=");
int V = int(DHT.humidity); // dobijanje celobrojne vrednosti vlage
lcd.print(V);
lcd.print("% ");
delay(1000);
/*
4: Ocitavanje analogne vrednosti i konvertovanje u numericku za Dust Sensor
*/
digitalWrite(iled, HIGH); // ukljucuje LED u senzoru
delayMicroseconds(280); // vreme stabilizacije
adcvalue = analogRead(vout); // ocitavanje analogne vrednosti
digitalWrite(iled, LOW); // gasenje LED-a
adcvalue = Filter(adcvalue); // provlacenje ocitane vrednosti kroz filtar
/*
Prevodjenje numericke vrednosti u analognu (mv)
*/
voltage = (SYS_VOLTAGE / 1024.0) * adcvalue * 11; // prevodjenje numericke
//vrednosti u analognu (mV)
/*
Prevodjenje izracunatog napona u numericku vrednost gustine
*/
if(voltage >= NO_DUST_VOLTAGE)
{
voltage -= NO_DUST_VOLTAGE;
density = voltage * COV_RATIO;

}
else
density = 0;
lcd.setCursor(8, 1); // pozicioniranje kursora na pocetak drugog reda

prasina = int(density); // dobijanje celobrojne vrednosti broja cestica u prasini
if (a == 10)
{
lcd.print("PM=");
lcd.print(Zbir / 10);
lcd.print("ug "); // jedinica mere kraca od ug/m3
a =0;
Zbir = 0;
}
else
{
a = int (a + 1);
Zbir = Zbir + prasina;
Serial.println(Zbir);
}
// lcd.print("PM=");
// lcd.print(prasina);
// lcd.print("ug "); // jedinica mere kraca od ug/m3
Serial.println(" SilkisCity meteo stanica ");

// Podaci za prikazivanje na seriskom monitoru
/*Serial.print("T = ");
Serial.print(temperature,0);
Serial.print("C");
Serial.print(" P = ");
Serial.print(int(pressure/100));
Serial.print("hPa ");
Serial.print("H = ");
Serial.print(V);
Serial.print("% ");
Serial.print("Prasina = ");
Serial.print(prasina);
Serial.println("ug/m3 ");
Serial.println("");
*/
// Formiranje stringa sa podacima za prikazivanje na serijskom monitoru
String dataMessage = ("T = " + String(temperature,0) + "*C" + " P = " + String(int(pressure/100)) +

"hPa " + "H = " + String(V) + "% Prasina = " + String(prasina) + "ug/m3" );
Serial.println(dataMessage);
Serial.println("");
delay(500);
/*
//+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
// cita stanje prekidaca:

buttonState = digitalRead(buttonPin);
// check if the pushbutton is pressed. If it is, the buttonState is HIGH:
if (buttonState == HIGH)
{
lcd.backlight();
delay(10000);
}
else
{
lcd.noBacklight();
//delay(1000);
}
//++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
*/
}
12+j
Plavšiã Milan
KOŠNICA
NA DALJINU
SA ARDUINOM
UNO!
KOŠNICA NA DALJINU SA ARDUINOM
Pre nekog vremena stigne mi mejl od mog nekadašnjeg ðaka

Plavšiã Milana. Dok sam, kaþe Plavða (tako su ga zvali drugari u
"Tesli"), traþio neðto na Jutjubu, naiðem na video klip "Pop Ristov
spomen u Jasenovu" u kome, niko drugi nego moj po?tovani profesor
Miomir Filipoviã, popravlja i uspravlja neki stari krajputað u selu
Jasenovo. I, piðe dalje, voleo bih da se vidimo i malo poprièamo. Ðto da
ne, odgovorim je, sa zadovoljstvom. Naðemo se u ba?ti jednog kafiãa u
mom komðiluku, ja naruèim pivo, Plavða neku posebnu limunadu, i on bi
pivo ali ne sme jer vozi kola, pa krenemo u prièu bez kraja o elektronici,
aliexpressu, bitcoinu... trajalo je to, bogami, dva dobra ðkolska èasa sa
velikim odmorom. Pitam Plavðu da li ima neðto ðto bi mogli da objavimo
na "Praktiènoj ELEKTRONICI", ima, kaþe on i opiðe mi lep ureðaj koji
je on projektovao i napravio za nekog pèelara. Dopalo mi se izvanredno
reðenje, jednostavno a efikasno, koji pèelaru omoguæava da preko
mobilnog telefona, pomoæu SMS poruka, odrþava vezu sa koðnicom i
dobija podatke o temperaturi u koðnici, kolièini meda koji su pèele
prikupile, hitno upozorenje da je neko ukrao koðnicu i velièini napona
akumulatora iz koga se ureðaj napaja. Sjajno, kaþem ja, poslaæu vam,
kaþe Plavða, elektriènu ðemu, kratak opis, nekoliko fotografija i
program za Arduino. I, te veèeri stiþe mejl:
Profesore evo, po dogovoru, SMS_VAGA. Sasvim ukratko,

stavio sam staklenu digitalnu vagu ispod košnice na staklenu ploèu,
skinuo sam elektroniku sa vage i iskoristio samo senzore koji su u
nožicama od vage i vezao ih u most kao na slici 1. Senzori su 1KOhm
plus/minus par oma pod optereæenjem od 100 kg tako da te vrlo male
promene treba poveæati operacionim pojaèavaèem. Našao sam na
YouTube snimak sa kolom AD620.
Arduino èita i piše SMS poruke iz GSM modula u kojem je SIM
kartica. Poruka je "?" upitnik, i kad arduino dobije SMS "upitnik" izmeri
masu i vrati poruku nazad.
Šema je u prilogu kao i dva source koda, jedan je program, a
drugi je pomoæni (služio mi je da komuniciram sa GSM modulom preko
PC-a umesto Arduina za test).
Pozdrav,
Plavša
Adresa modula za SMS:

https://www.aliexpress.com/item/4001340490907.html?spm=a2g0o.p
roductlist.0.0.266151ebmk0EmR&algo_pvid=null&algo_expid=null
&btsid=0bb0622916170282442577839e933c&ws_ab_test=searchweb
0_0,searchweb201602_,searchweb201603_
U prilogu pisma je bilo nekoliko fotografija, elektrièna ðema i dva programa od

kojih sam sloþio èlanak u nastavku ovog teksta.
Na gornjem delu slike 1 je elektrièna ðema. U gornjem, levom uglu je bazer.
U ovom sluèaju koriðæen je minijaturni zvuènik koji je imao ulogu zvona telefona
(GSM modul sa SIM karticom) u koðnici. On je koriðæen pri testiranju ureðaja, ne i u
zavr?enom ureðaju.
Ispod bazera, na slici 1, u pravougaoniku VAGA, su èetiri otpornika koje
Plavða pominje u pismu. Otpornosti dva od njih (Fix1k) su nepromenljive, a
otpronosti druga dva (Variable...) zavise od pritiska tereta koji se stavlja na vagu: teþi
teret-veæa otpornost. Kao ðto se vidi, ove èetiri otpornosti su vezane u most na èija
dva kraja (A i B) se dovodi jednosmerni napon, a jednosmerni napon izmeðu druga
dva kraja (C i D) se vodi na operacioni pojaèavaè. Kada nema tereta ovaj napon je
jednak nuli, a to se deðava ako neko podigne koðnicu. Ureðaj tada ?alje pèelaru SMS 117
poruku "Kraða detektovana".
U gornjem, desnom uglu je temperaturni senzor KTY891-110. To je PTC
otpornik. Jednosmerni napon na njemu raste pri porastu temperature.
U donjem, levom uglu je GSM modul. To je, u stvari, mobilni telefon bez
mikrofona, zvuènika i zvona u koji se ubaci SIM kartica.
U donjem delu slike 1 je fotografija univerzalne ðtampane ploèice sa
stopicama na kojoj je realizovano kolo sa gornjeg dela slike. U veæini projekata sa
Arduinom ova realizacija se ostvaruje tako ðto se komponente ubodu u pinove na
protobordu, ðto je detaljno opisano u prethodnom projektu "Meteo-ekoloðka stanica
na platformi Arduino". Meni se ovo Plavðino reðenje viðe dopada, jer je, nekako,
profesionalnije. Ova ploèica se spaja sa Arduinom tako ðto se muðki pinovi sa
letvica L1, L2 i L3 uguraju u þenske pinove na Arduini, kao ðto se vidi na slici 3.
2k
Arduino D4
BUZZER
Arduino D6 Temperature sensor
KTY81-110
GND
Arduino D3
GND
Arduino D7
220
VAGA Pojaèanje
CRVENA +5V
A AD620
1 8
Fix Variable RG RG Arduino D5
1k 1k+delta
ŽUTA -Sens 2 7
C
-
D ZELENA +Sens
100n 3 + 6
Arduino A0
Variable Fix 4 5
1k+delta 1k RF 10k
B
CRNA GND
100k
GND 47k 100k

Arduino Vin
Antena Merenje spoljneg napona
Arduino A1
10
Tx Arduino D2RX
SIM 10
Rx Arduino D3TX
1N4007
Vcc Arduino Vcc
+
GND 3300uF/16V
Arduino D5
SIM800L GND
Utiènice u koje se utaknu Letvica sa Crveno-bele žice

pinovi GSM modula pinovima L1 su spojevi sa masom
100k 100nF
10 10 10k
220
100k
47k
L2 L3
Antena GSM modul Letvice sa 1N4007 AD620 Konektor RJ-11 Zvuènik
(ležište za mikro SIM pinovima (povezivanje sa vagom) (Buzzer)
karticu je sa donje
strane)
Slika 1. Ureðaj (bez Arduina) za komunikaciju sa ko?nicom:

gore-elektricna šema, dole-praktièna realizacija
Na slikama 2 i 3 su delovi ureðaja i kompletan ureðaj.
L3 L2 L4 L5 L1
Stabilizator jednosmernog napona u kuãiðtu TO220

koji je zalemljen kao privremeno reðenje umesto Konektor RJ-11
pregorelog SMD stabilizatora. (povezivanje sa vagom)
Slika 2. Delovi ureðaja: levo-Arduino UNO, u sredini-Plav?ina ploèica,
desno-GSM modul èije se noþice utaknu u þenske pinove L4 i L5
Konektor RJ-11
(povezivanje sa vagom)
ed to
L
L3 L2 L1
Slika 3. Kompletan ureðaj, nedostaje samo kabl za povezivanje sa akumulatorom
Na slici 4 su komponente ureðaja. Nedostaju univerzalna ?tampana ploèica

(ili mini protobord), letvice sa pinovima (L1, L2, L3, L4 i L5) i gajtan za napajanje iz
akumulatora.
Plavšin UNO Otpornici KTY81.110 Kondenzatori AD620

i 1N4007
Antena Micro SIM
Vcc Vcc
Rx Rx
Tx Tx
GND GND
SIM800L: levo-prednja strana, u sredini-zadnja

strana , desno-antena i pinovi za prikljuèenje Zvuènik Digitalna vaga
Slika 4. Komponente ureðaja
Evo i programa. Ako imate nameru da se bavite programiranjem u C++,

zumirajte tekst i prouèite program (Code), ako nemate onda pomoæu Copy/Paste
prebacite program u IDE pa, na naèin opisan u prethodnom projektu (strana 6),
pokrenite program. Ne zaboravite da u folder library instalirate biblioteku GSM.h
(Scatch/Include Library/Manage Libraries.../GSM.h/Install)
// include the GSM library

#include <GSM.h>
//promenjeni pinovi sa 0&1 na 2&3 (pin2 RX arduino TX GSM modul, pin3 TX arduino RX GSM)
//GSM modem treba da radi u formatu "texta" AT+CMGF=1 - proveriti u modemu
//prima samo poruke koje pocinju sa ?
//promena vlasnika pocinje na V
///////////////////////////////////////////////////////////
/// G L O B A L N E V A R I J A B L E
///////////////////////////////////////////////////////////
#define sensorPin A0 // A0 ulazni pin sa AD620 instrumentacionog pojacavaca

#define naponPin A1 // A1 se koristi za merenje ulaznog napona
#define tempPin A3 // A3 pin za merenje temperature
#define pwr_TEMP 4 // sa D4 pina se napaja temperaturni senzor
#define pwr_OP_AMP 5 // sa D5 pina se napaja operacioni
#define pwr_VAGA 7 // sa D7 pina se napaja sensor na vagi
#define BUZZER 6 // pin za zvuènik
// initialize the library instances

GSM gsmAccess(true);
GSM_SMS sms;
//globalne
unsigned int sensorValue = 0; // trenutna vrednost sa senzora
float masa=0.0;
float redMase[30]={0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0,0};
unsigned int indexMase=0; // brojaè od 0..29 indexira niz od 30 merenja
float prosecnaMasa=0.0; // usrednjavanje na 30 merenja da se izbegne uticaj GSM zraèenja na merenje mase
float prethodnaProsecnaMasa=0.0; // za merenje trenda, ako opada znaèi kraða
int trendProsecneMase=0; // ovde merimo trend, ako dodje do -5 znaèi 5 uzastopnih padova znaèi kraða
float temperatura;
float napon;
char senderNumber[20]; //niz gde se skladisti broj pošiljaoca
char vlasnikMobilni[20]={'+','3','8','1','6','4','4','9','6','1','3','9','0'}; //vlasnikov mobilni na koji se salje SMS o kradji
char textPoruke[20]; //niz gde se skladišti poruka
bool kradjaDetektovana = false ;
///////////////////////////////////////////////////////////
/// I N I C I J A L I Z A C I J A varijabli i GSM-a
///////////////////////////////////////////////////////////
void setup()
{
/*
EEPROM.write(EE_calZero,calZero);
EEPROM.write(EE_calValue,calValue);
EEPROM.write(EE_calWeight,calWeight);
*/
pinMode(pwr_OP_AMP, OUTPUT);
pinMode(pwr_VAGA, OUTPUT);
pinMode(pwr_TEMP, OUTPUT);
pinMode(tempPin, INPUT);
pinMode(naponPin, INPUT);
pinMode(sensorPin, INPUT);
pinMode(BUZZER,OUTPUT);
// initialize serial communications and wait for port to open: samo za testiranje u pravoj verziji ovo se izbacuje, mozda
Serial.begin(9600);
while (!Serial) {
; // wait for serial port to connect. Needed for native USB port only
}
Serial.print("\n\n\n\n\n R E S E T !!!\n\n\n\n\n");
// boja,duzina,komada,pauza
buzz(1,300,1,300);
//Serial.print("prethodna masa: ");Serial.print(prethodnaMasa);Serial.print(" Kg\n");

//Serial.print("kradjaPoslata: ");Serial.print(kradjaPoslata);Serial.print("\n");
//Serial.print("prvoMerenje: ");Serial.print(prvoMerenje);Serial.print("\n");
// connection state
boolean notConnected = true;
// Start GSM connection

while (notConnected)
{
Serial.println("Cekam GSM modul ...");
if (gsmAccess.begin("") == GSM_READY) {
Serial.println("\nkonektovan ...");
notConnected = false;
buzz(1,10,3,550);// boja,duzina,komada,pauza (konektovan ton /// kao na Ericsson-u)
}
else Serial.println("Nema mreze");
delay(1000);
}
} //end of setup()
void loop() {
char slovo;
delay(1500); // ponavljanje svakih 1500ms (merenje mase, if SMS available)
/////////////////////
//merenje mase
/////////////////////
Serial.print("merim masu...\n");
sensorValue = 0;
masa=0;
//ukljuci operacioni i vagu

digitalWrite(pwr_OP_AMP, HIGH);
digitalWrite(pwr_VAGA, HIGH);
delay(350); //sacekaj malo da se smire naponi
//da se isprazne parazitne kapacitivnosti na S&H kolu (analogRead 3 puta)

analogRead(sensorPin);
delay(10);
delay(10);
delay(10);
//citanje senzora 50 puta uzastopce pa usrednjavanje kako bi se odbio sum i poskakivanje

for(int i=0; i<50 ; i++) {
sensorValue = sensorValue + analogRead(sensorPin);
delay(5); //(50*10ms cca1.5s)
}
// iskljuci operacioni i vagu

digitalWrite(pwr_OP_AMP, LOW);
digitalWrite(pwr_VAGA, LOW);
//raèunanje mase
masa=sensorValue/50; // usrednjavanje
sensorValue=sensorValue/50;
masa=((masa-522)/(846-522)) * 95.0; // prazna vaga 522 bita, MAX 95 Kg je 846 bita
if (masa < 0) masa = 0;
// raèunanje proseène mase na 30 merenja da GSM zraèanje može da utièe samo na jedno-dva merenja
redMase[indexMase++]=masa;
if (indexMase>29) indexMase=0;
prethodnaProsecnaMasa=prosecnaMasa;
prosecnaMasa=0;
for (int i=0; i<30; i++) prosecnaMasa+=redMase[i];
prosecnaMasa=prosecnaMasa/30;
// raèunanje trenda proseène mase - kraða je ako 5 uzastopnih proseènih masa padne za više od 0.4kg
if ( prethodnaProsecnaMasa > prosecnaMasa + 0.4 )
trendProsecneMase--; // upiši negativan trend
else
trendProsecneMase = 0; // poništi trend
if (trendProsecneMase == -6 ) kradjaDetektovana = true ; // 5 uzastopnih negativnih trendova znaèi pad mase
/////////////////////
/// meri temperaturu
/////////////////////
Serial.print("merim temperaturu...\n");
digitalWrite(pwr_TEMP, HIGH);
delay(100);
temperatura = 0;
//da se isprazne parazitne kapacitivnosti na S&H kolu (analogRead 3 puta)

analogRead(tempPin);
delay(10);
delay(10);
for(int i=0; i<36; i++) {

temperatura = temperatura + analogRead(tempPin);
delay(10); //(36*10ms cca0.36s)
}
digitalWrite(pwr_TEMP, LOW);
temperatura=((temperatura/36)- 296.47)/1.782; // temperaturini offset 296.47 na 0 stepeni, proseèan priraštaj je 1.782 bit/C u opsegu od 15C do 40C
//////////////////
/// meri napajanje
//////////////////
Serial.print("merim napon...\n");
napon = 0;
for(int i=0; i<36 ; i++) {
napon = napon + analogRead(naponPin);
delay(10); //(36*10ms cca0.36s)
}
napon = napon / 36;
napon = ((napon * 5 * 3.133) / 1024) + 0.75 ;
/////////////////
// PROVERA SMS ?
/////////////////
if (sms.available()) { // stalno izbacuje komandu AT+CMGL="REC UNREAD",1 - neprocitane poruke
buzz(2,10,1,1);// boja,duzina,komada,pauza - stigla SMS poruka
Serial.print("poruka primljena od: ");sms.remoteNumber(senderNumber, 20);Serial.print(senderNumber); // Get remote number
// starting with "?"

if (sms.peek() == '?')
{
while (slovo = sms.read()) { Serial.print(slovo); }
sms.flush();Serial.println(" ... OBRISANA");// Delete message from modem memory
Serial.print("\nporuka æe biti poslata na: ");Serial.print(senderNumber);Serial.print(" ");
Serial.print("\nèekam 5 sekundi...");
delay(5000); //saèekaj 5sec da prodje GSM komunikacija
//////////////////
/// šalji INFO poruku
/////////////////
Serial.print("\nšaljem poruku...\n");
sms.beginSMS(senderNumber);
sms.print("masa = ");sms.print((float) prosecnaMasa);sms.print(" Kg\n");
// sms.print("sensor = ");sms.print(sensorValue);sms.print(" bita \n");
sms.print("Temperatura = "); sms.print((int) temperatura);sms.print(" C\n");
sms.print("Napon = "); sms.print((float) napon);sms.print(" V\n");
sms.endSMS();
Serial.print("\n ... POSLATA!\n");

buzz(2,10,1,1);// boja,duzina,komada,pauza
}
else if (sms.peek() == 'V') {

Serial.print("\n\n V L A S N I K \n\n");
buzz(1,10,2,1);
sms.flush();
for(int i=0;i<20;i++) vlasnikMobilni[i]=senderNumber[i];
}
else {
Serial.println("\n ... ODBIJENA\n");
sms.flush();
}
}// end of if sms.available
if ( kradjaDetektovana == true )
{
// ako je 5 uzastopnih proraèuna proseène mase u padu proglasi kraðu
Serial.print("\n\n\n\n\n K R A Dj A !!!\n\n\n\n\n");
buzz(1,30,10,25);// boja,duzina,komada,pauza
delay(250);
//pošalji SMS poruku

sms.beginSMS(vlasnikMobilni);
sms.print("\nKRADjA!!!\n\nNAGLO PALA MASA !!!\n\nproveriti masu za 1 minut\n");
sms.print("Temperatura = "); sms.print((int) temperatura);sms.print(" C\n");
sms.print("Napon = "); sms.print((float) napon);sms.print(" V\n");
sms.endSMS();
kradjaDetektovana = false ;
}
// KRAJ
Serial.print("\n");
Serial.print("Proseèna masa = ");Serial.print((float) prosecnaMasa);Serial.print(" Kg \n");
Serial.print("prethodna prosecna masa: ");Serial.print(prethodnaProsecnaMasa);Serial.print(" Kg\n");
Serial.print("kradja Detektovana: ");Serial.print(kradjaDetektovana);Serial.print(" ");
Serial.print("trend: ");Serial.print(trendProsecneMase);Serial.print("\n");
Serial.print("Temperatura = "); Serial.print((int) temperatura);Serial.print(" C\n");
Serial.print("Napon = "); Serial.print((float) napon);Serial.print(" V\n");
Serial.print("masa = ");Serial.print((float) masa);Serial.print(" Kg \n");
Serial.print("sensor = ");Serial.print(sensorValue);Serial.print(" bita \n");
Serial.print("\n");
}//END OF loop()
void buzz(int boja, int duzina, int komada, int pauza) {

for(int j=0; j<komada; j++) {
for(int i=0; i<duzina; i++) {
digitalWrite(BUZZER,HIGH);
delay(boja);
digitalWrite(BUZZER,LOW);
delay(boja);
}
delay(pauza);
}
}

PE12 Knjiga Saradnika 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PE12 Knjiga Saradnika 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

12+

ponovo pojavi +4,5V, a to znaèi kada mobilni telefon bude 8N

kasnije, ponovo pozovete telefon, na ulazu 3 kola 4013B æe se

* No`ica 14 se spaja sa nožicom 14 kola 4013B

3 4 Ako ureðaj napajate iz

* No `ice 8, 9, 10 i 11 se spajaju sa no`icom 4

Slika 1. Daljinski upravljaè sa mobilnim telefonom

smanji na nulu i dioda æe da se ugasi.

Slika 2. Daljinsko upravljanje ureðajem koji se napaja iz baterije napona 12 V

Slika 3. Daljinsko upravljanje ureðajem koji se napaja iz elektriène mreže

Slika 4. Rasklapanje Nokije

Lemljenje žica na prikljuèke slušalice je prilièno "pipav"

U telefonu treba odabrati melodiju koja ima konstantnu amplitudu i da dugo

Pri zvonjenju, na otporniku R1 se dobija jednosmerni napon koji je nešto

Na slici 6 je prikazan ureðaj sa slike 1

ponosom naglaðavam, od A do Ð, napravio moj bivði

D1 R2 R3 BC547 D2 Rele(j) 1k Krakin zaštitni

INP IC1 IC2 T1

Na kraju, skreãem vam paþnju na glavni nedostatak ovog ureðaja. To je

Slika 8. Stabilizator sa slike 2

Pogljedajte video klip

Pogledajte rele. K'o neka

Izrada kalema i priprema telefona:

Na kraju, skreãem vam paþnju na glavni nedostatak ovog ureðaja. To je

Slika 1. Treãe uho

Postoji vi?e obrazaca za izraèunavanje naponskog pojaèanja pojaèavaèkog

Na slici 2 je ?tampana ploèica: gore-pogled na stranu bakarnih linija, dole-pogled na

Slika 2. Štampana ploèica: gore-strana bakra, dole-strana komponenata

Na slici 3 je ureðaj na matadoru. Zapazite da se umesto potenciometra koristi trimer

Slika 3. Treãe uho na matadoru

Crvena - desni kanal

slici 1. U radio-prijemnik stiþu dva

koji stvara VF oscilator èija je

R2 su pro{irene na 1,3 mm.

Na slici 2 je elektrièna ðema Hartlejevog oscilatora. Kao

pojaèan javlja na oscilatornom kolu. Ali, kada je na slici i C1, deo

Preènik tela ({erpa, lonac...)

Slika 4. VF oscilator na protobordu Slika 5. Kompletna elektronika

Ovaj ugaonik i onaj dole

Drveni {tap kvadratnog

Slika 6. Kalem se smešta u okruglu Slika 7. Crtež kompletnog ureðaja

Slika 8. Fotografija kompletnog ureðaja

ISTINA O DETEKTORIMA ZLATA

Pogljedajte ðta o naðenim stvarima kaþe zakon. Kljiknite na:

Bilo gde da koristite detektor, u

Poboljšanja detektora, veãi domet i stabilniji rad oscilatora, mogu da se ostvare

reðenjem FM radio-predajnika koji je jednostavan i R1

jeftin, a ima stabilnu uèestanost i lako se podeðava.

osim kalema L1, jednog naponom (ili naponski) C1

f (MHz) 89-95 93-99 97-103 100-106 103-109

TP1 TP2 TP1 TP2

Slika 3. a-prekidi na bakarnim linijama, b-raspored komponenata i kratkospojnika,

Slika 4. Radio-predajnik koji emituje muziku sa MP3 plejera 20

Prikljuèivanje mikrofona umesto MP3 plejera prikazano je na slici 5.

Slika 5. FM radio-predajnik sa mikrofonom: a-elektrièna ðema,

Izlazna snaga opisanih predajnika je vrlo mala pa je i domet predajnika mali.

Slika 6. Predajnik sa najjednostavnijim pojaèavaèem snage 21

98 - 108 MHz 4,5 zav. 3 zav.

Slika 7. FM predajnik sa VCO, selektivnim pojaèavaèem napona i pojaèavaèem snage:

Ako ste na YouTube-u pogledali video "PE6c FM predajnik" onda se verovatno

Slika 8. Mini FM predajnik sa poveãanom osetljivoðæu na audio signal

Video klip posve}en ovom https://www.prakticnaelektronika.com/vi

Na slici 1 su elektrièna ðema jedne veoma jednostavne